SRDM9-12-10-instalacije-na-mostovima(120430-srb-konacna)

REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

BEOGRAD, 2012.

9. PROJEKTOVANJE MOSTOVA

9.12.10 INSTALACIJE NA MOSTOVIMA

PRIRUNIK ZA PROJEKTOVANJE

PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI

Izdava: Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd Izdanja:

Br. Datum Opis izmena i dopuna

1 30.04.2012. Prvo izdanje

Instalacije na mostovima Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

JP Putevi Srbije i

SADRAJ

9.12.10.1 UVODNI DEO 1

9.12.10.2 UVOD 1

9.12.10.3 OSNOVNA PRAVILA VOENJA INSTALACIJA PREKO MOSTOVA 2

9.12.10.4 INSTALACIJE U FUNKCIJI GRADSKIH I KOMUNALNIH POTREBA 4

9.12.10.5 INSTALACIJE U FUNKCIJI SAOBRAAJA, MOSTA I PUTA 7

9.12.10.6 RASTOJANJA IZMEU INSTALACIJA 9

9.12.10.7 VEANJE I OSLANJANJE INSTALACIJA 9

9.12.10.8 PRELAZ INSTALACIJA SA MOSTA NA PUT 10

9.12.10.9 AHTOVI I KOMORE ZA REVIZIJU 10

9.12.10.10 ODRAVANJE, KONTROLA I ZAMENA INSTALACIJA 12

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji Instalacije na mostovima

JP Putevi Srbije 1

9.12.10.1 UVODNI DEO

9.12.10.1.1 Predmet smernice

Komunalne instalacije pojavljuju se na svim objektima, a naroito na objektima u gradovima i naseljima. Veoma je vano da se unapred sagledaju sve potrebe za komunalnim instalacijama jo za vreme izbora koncepcije i projektovanja objekta da bi blagovremeno mogla da se izabre konstrukcija koja e omoguiti prelaz tim instalacijama. Komunalne instalacije treba voditi preko objekata tako da bude omogueno jednostavno odravanje, zamena ili dodavanje. Komunalne instalacije treba odravati na osnovu projekta odravanja objekta. Sve greke i oteenja na instalacijama treba blagovremeno otkloniti. Smernica 9.12.10 "Instalacije na mostovima" odreuje pojedinane instalacije i njihov poloaj na mostovima. Data su osnovna pravila voenja instalacija preko mostova, kao i nain prelaza sa mosta na put.

9.12.10.1.2 Referentni normativi

Predmetna smernica ukljuuje domae i inostrane standarde, norme i tehnike propise. - JUS B.82.741 - JUS B.82.754 - JUS N.B4.901 - Pravilnik o tehnikim normativima za

zatitu niskonaponskih mrea i pripadajuih transformatorskih stanica

- Richtlinien fr das Verlegen und Anbringen von Leitungen an Brcken (Ausgabe 1994)

- ZTV-KOR 92 - ZTV-K 88 - DIN 1076 - DIN 1998.

9.12.10.1.3 Terminologija

Instalacije su cevi ili kablovi za prenos materije ili energije. Uzemljenje je provodna veza izmeu elektrinih aparata ili metalnih delova i zemlje, a predstavlja zatitu od udara groma. Katodna zatita je zatita elinih delova konstrukcije od korozije.

Monitoring oznaava praenje konstrukcije sa udaljenog mernog mesta. Kontrolni aht omoguava kontrolu instalacija koje su ugraene u hodnik objekta. Prelazni aht slui za savlaivanje visinske razlike, raspodelu instalacija u osnovi po objektu i kompenzaciju razliitih deformacija rasponske konstrukcije i instalacija. Komora predstavlja zatvoreni prostor koji je prikljuen na krajnji stub i ima isti zadatak kao i prelazni aht. Namenjena je veem broju instalacija koje se pojavljuju naroito kod gradskih mostova.

9.12.10.2 UVOD

Pored svoje osnovne namene za premoavanje prirodnih i vetakih prepreka, savremeni mostovi moraju da omogue i prelaz instalacija. Ovo vai kako za objekte na autoputevima tako i za objekte na kategorisanim putevima van naselja i u naseljima. Na mostovima postoje dve vrste instalacija: - instalacije u funkciji gradskih i komunalnih

potreba i - instalacije u funkciji saobraaja, mosta i

puta. Instalacije u funkciji gradskih i komunalnih potreba: - elektrine instalacije - telekomunikacione instalacije - vodovod - otpadne vode (gradska kanalizacija) - toplovodi (instalacije centralnog grejanja) - gasovodi - naftovodi Preduzea i ustanove koje ele da koriste mostove za prevoenje instalacija i vodova moraju se u pisanoj formi obratiti investitoru sa svim potrebnim podacima o vrsti i karakteru instalacija i vodova ve u fazi izrade studije opravdanosti, odnosno idejnog projekta. Instalacije u funkciji saobraaja, mosta i puta: - kanaliziranje i odvoenje vode sa mosta, - rasveta, - instalacije za poziv u hitnim sluajevima, - saobraajne i signalno-sigurnosne

instalacije, - uzemljenje mosta, - katodna zatita, - monitoring praenje, - instalacije za grejanje kolovoza. Za sve navedene instalacije postoje tehniki propisi, upustva i preporuke koje treba


2 JP Putevi Srbije

dosledno potovati. Samo u tom sluaju moe se obezbediti njihovo besprekorno delovanje. Jako je vano da se kapacitet instalacija odredi jo za vreme izrade plana za projektovanje mosta uzimajui u obzir trenutne potrebe i potrebe u budunosti. Projektant treba da izabere konstrukciju mosta koja moe da ponudi vie prostora za voenje instalacija, jer se vremenom poveavaju potrebe za energijom, vodom, gasom itd. Treba izbegavati konstrukcije koje ne mogu da obezbede odgovarajui prelaz razliitim instalacijama. Detaljnija reenja prelaza instalacija preko mosta reavaju se izradom posebnih projekata. Optereenja koja prouzrokuju instalacije moraju se na odgovarajui nain uzeti u obzir pri statikom proraunu. Pri projektovanju treba izabrati konstrukciju koja omoguava proirenje kapaciteta instalacija. To proirenje kapaciteta u budunosti mora da se uzme u obzir i pri statikom proraunu.

9.12.10.3 OSNOVNA PRAVILA VOENJA INSTALACIJA PREKO MOSTOVA

Instalacije se preko mosta vode samo onda kada su druge mogunosti iz tehnikih ili ekonomskih razloga neprihvatljive. Ako postoji mogunost, instalacije treba ugraivati paralelno sa mostovima, a u izuzetnim sluajevima se izrauju posebni objekti preko kojih se premoavaju instalacije. Ovo se posebno odnosi na gasovode, naftovode i cevovode kroz koje prolaze razne hemikalije koje bi u sluaju havarije mogle da prouzrokuju veliku tetu i na samim mostovima Instalacije se ne smeju ugraivati u stubove i nosee betonske elemente gornje konstrukcije koji su nepristupani. Sve instalacije koje prolaze kroz mostove moraju biti ugraene u zatitne cevi. Po potrebi cevi se mogu zatiti materijalima za izolaciju i privrstiti za konstrukciju. Na mestima na kojima konstrukcija to zahteva zatitne cevi se razdvajaju (dilatiraju).

Instalacije moraju da budu ugraene na mestima koja omoguavaju lak pristup radi odravanja, uklanjanja ili dodavanja. Neki mostovi su izloeni intenzivnom saobraajnom optereenju koje prouzrokuje velike vibracije i deformacije. Kod takvih mostova treba izabrati gornju konstrukciju koja e imati to manje vibracije i deformacije. Instalacije se polau to dalje od kolotraga. Instalacije se privruju na noseu konstrukciju pomou elastinih spojnica. Instalacije kroz koje protie tenost mogu da izazovu dodatne sile koje deluju na konstrukciju mosta. Ovu pojavu treba uzeti u obzir pri projektovanju mostova. Polaganje i privrivanje instalacija na ve izgraene mostove dozvoljeno je samo ako to omoguavaju statike i konstruktivne osobine mosta i ako se time ne naruava izgled mosta. Sva naknadna proirenja instalacija ne smeju da prolaze kroz noseu rasponsku konstrukciju mosta. Za naknadna proirenja treba obezbediti potrebne saglasnosti. Za realizaciju navedenih zahteva treba pripremiti: - odobrenje naruioca - odobrenje projektanta - izradu nacrta - odravanje mosta i komunalnih instalacija

ne sme da bude oteano - mora da se obezbedi mogunost zamene

i odravanja komunalnih instalacija. Komunalne instalacije koje se ugrauju u mostove treba rasporediti tako da: - ne smanjuju bezbednost saobraaja na i

pod mostovima - ne smanjuju svetli, odnosno protoni profil - ne ugroavaju trajnost mosta i njegove

opreme - ne nastupe oteenja na pojedinim

elementima mosta ili samim instalacijama prilikom izvoenja radova na naknadnom ugraivanju instalacija (npr. armaturi, kablovima za prednaprezanje, zatiti od korozije itd.)

- ne umanjuju spoljanji izgled mosta - ne ometaju nadzor i ispitivanje mosta - ne utiu na ouvanost mosta i opreme. Za sve vrste komunalnih vodova treba izraditi projekat sa obraenim tehnikim reenjima, uputstvima za montau i sigurnosne intervencije. Pored toga treba napraviti zajedniki projekat za sve instalacije kojim e


JP Putevi Srbije 3

biti tano odreen njihov meusobni poloaj. Pojedine instalacije ne smeju da se vode jedna pored druge, odnosno mora da se obezbede odgovarajui meusobni razmak i zatita. Svi metalni delovi mosta moraju da se uzemlje radi spreavanja eventualnog spoja sa elektrinim ureajima ili udarima groma. Poloaj instalacija treba odrediti ve u fazi izrade mosta uz potovanje statikih i konstruktivnih zahteva. Poloaj instalacija treba da obezbedi lak pristup, odravanje, ispitivanje konstrukcije, kao i eventualno izvoenje radova na podizanju konstrukcije (zamena leita, izjednaavanje sleganja i dr.). Ugraivanje instalacija na vidljivim povrinama mostova, ukljuujui i unutranje i krajnje stubove, u naelu nije dozvoljeno. Kada se instalacije ugrauju na spoljanjim konzolama, onda se izgled mosta moe poboljati: - izradom nia - izradom maski od metala ili betona - usklaivanjem boje instalacija sa bojom

betona - izradom ivinog venca sa poveanim

vertikalnim delom do 1,0 m (slika 9.12.10.1)

- time to donja ivica instalacija mora da bude vii od donje ivice gornje konstrukcije.

Slika 9.12.10.1: Ivini venac sa poveanim vertikalnim zakljukom do 1,0 m

9.12.10.3.1 Voenje instalacija u zatitnim cevima u hodniku

Cevi za instalacije ugrauju se samo u one hodnike koji uz ivinjak imaju minimalnu visinu 18 cm iznad kote asfalta. Ako je visina hodnika uz ivinjak manja (7 cm), onda se instalacije ugrauju ispod konzole.

9.12.10.3.2 Voenje instalacija i zatitnih cevi u ivinim vencima

Instalacije se ugrauju u ivine vence samo onda kada je duina mosta manja od 50 m, a a most je zasnovan tako da kolovozna ploa mosta nema konzole ispod kojih bi se mogle ugraditi instalacije, odnosno kada hodnici imaju malu visinu (7 cm uz ivinjak) u koju ne mogu da se ugrade cevi. Navedeni primer pojavljuje se esto kod mostova koji su zasnovani kao okvirna konstrukcija.

U ivine vence mogu da se ugrade tri cevi

125 mm ili est cevi 80 mm. Dimenzije ivinih venaca treba prilagoditi broju cevi koje se ugrauju. (Slika 9.12.10.2a i 9.12.10.2b).

Slika 9.12.10.2a: 3 cevi 125 mm u ivinom vencu

Slika 9.12.10.2b : 6 cevi 80 mm u ivinom vencu


4 JP Putevi Srbije

9.12.10.4 INSTALACIJE U FUNKCIJI GRADSKIH I KOMUNALNIH POTREBA

9.12.10.4.1 Elektrine instalacije

Na mostovima mogu da se pojave sledee elektrine instalacije: - niskonaponske elektrine instalacije - visokonaponske elektrine instalacije Elektrine instalacije mogu da se ugrade ispod konzole rasponske konstrukcije (slika 9.12.10.3), izmeu rebara kod rasponskih konstrukcija koje se sastoje od ploe sa rebrima, a kod sanduastih preseka u unutranjost sanduka (slika 9.12.10.5 ). Ugraivanje instalacija iznad konzole, u hodniku (slika 9.12.10.6) ili ivinim vencima (Slika 9.12.10.2a i 9.12.10.2b) vri se samo u sluajevima kada bi drugi nain voenja prouzrokovao nepovoljan uticaj na konstrukciju i njeno oblikovanje, kao i u sluajevima kada nisu potrebni kontrolni ahtovi (kratki objekti). Zatitne cevi za instalaciju ne smeju da ometaju ugraivanje armature. Elektrine instalacije ugrauju se u plastine ili eline cevi koje su zatiene od uticaja korozije. 9.12.10.4.2 Telekomunikacione instalacije Telekomunikacione instalacije mogu da se ugrade ispod konzole rasponske konstrukcije, izmeu rebara kod konstrukcija koje se sastoje od ploe sa rebrima ili u unutranjost sanduka kod ovog tipa konstrukcije. Ugraivanje instalacija iznad konzola, u hodniku ili ivinim vencima vri se samo u sluajevima kada bi drugi nain voenja prouzrokovao neponoljan uticaj na konstrukciju i njeno oblikovanje, kao i u sluajevima kada nisu potrebni kontrolni ahtovi (kratki objekti). Zatitne cevi za instalaciju ne smeju da ometaju ugraivanje armature. Telekomunikacione instalacije ugrauju se u plastine ili eline cevi koje su zatiene od uticaja korozije. 9.12.10.4.3 Vodovod i cevovod za

otpadne vode (kanalizacija) Vodovodi i cevovodi za otpadne vode ugrauju se u sanduaste preseke rasponske konstrukcije tako to se veaju na gornju plou (slika br. 9.12.10.6) ili tako to se poloe na donju plou preseka. Kod ovakvog ugraivanja obavezno treba predvideti otvor

za direktno isticanje vode u sluaju kvara ili havarije cevovoda. Vodovodi i cevovodi za otpadnu vodu mogu da se ugrade u unutranjost sanduastog preseka samo kada je taj presek prohodan. Ako popreni presek ima oblik ploe onda se cevovodi ugrauju ispod konzola (slika br. 9.12.10.7). Ako presek ima oblik ploe sa rebrima onda se ugrauju izmeu rebara (slika 9.12.10.3). Vodovode i cevovode treba obloiti zatitnim cevima i na odgovarajui nain toplotno zatititi. U cevima vodovoda i kanalizacije temperatura vode je konstantna, dok se temperatura konstrukcije stalno menja pod uticajem temperature vazduha. Zbog toga su rastezanja cevi i rasponske konstrukcije razliita. Ove razlike u deformaciji treba premostiti na odgovarajui nain. Cevi ne smeju da se vrsto veu za konstrukciju, dok se na odreenim mestima privruju u cilju spreavanja pomeranja koja mogu da nastanu zbog uticaja saobraajnog optereenja. Teinu napunjenih vodovodnih i kanalizacionih cevi treba uzeti u obzir kao stalno optereenje i ukljuiti u statiki proraun. Voenje vodovoda treba obraditi u posebnom projektu koji treba da bude na raspolaganju projektantu ve na samom poetku projektovanja i izbora koncepcije rasponske konstrukcije. Na taj nain projektant moe blagovremeno da predvidi potrebne prostore za ugraivanje naprava za isputanje vazduha iz cevovoda.

9.12.10.4.2 Voda za daljinsko zagrejavanje toplovodi

U pravilu se cevi toplovoda veaju ispod konzole objekta (slika br. 9.12.10.4), odnosno izmeu rebara (slika br. 9.12.10.3) ako je popreni presek u obliku ploe sa rebrima. Cevi toplovoda moraju da se dobro izoluju da ne bi dolo do velikih gubitaka energije. Cevi su izloene i promenama duine usled temperaturskih razlika koje treba na odgovarajui nain premostiti. Cevi se ne smeju vrsto vezati za konstrukciju, dok se na odreenim mestima privruju radi spreavanja pomeranja koja mogu da nastanu usled uticaja saobraajnog optereenja. Teinu napunjenih toplovodnih cevi treba uzeti u obzir kao stalno optereenje i ukljuiti u statiki proraun. Ako se ispod objekta preko kojeg ide toplovod odvija saobraaj, onda treba ispod


JP Putevi Srbije 5

cevi postaviti oluke koji e prikupiti i odvesti vruu vodu koja iz bilo kojih razloga istee iz cevi.

9.12.10.4.3 Gasovod

Gasovodi pod visokim pritiskom se u naelu ne smeju ugraivati na ili u objekte, ako je pritisak u cevi vei od 16 bara. Gasovod se zbog bezbednosti ugrauje ispod spoljanje konzole objekta (slike br. 9.12.10.3 i 9.12.10.6). Ugraivanje gasovoda unutar sanduastog preseka nije dozvoljeno iz razloga bezbednosti. U izuzetnim sluajevima dozvoljeno je ugraivanje gasovoda na donjoj strani, ako se gornja konstrukcija sastoji od ploe sa rebrima, kod dvodelnih gornjih konstrukcija koje se sastoje od ploe i rebara, kao i kod sanduastih nosaa.

Voenje gasovoda obrauje se u posebnom projektu koji treba da bude na raspolaganju projektantu ve na samom poetku projektovanja i pri izboru koncepcije rasponske konstrukcije. Samo na taj nain projektant moe blagovremeno da predvidi potrebne otvore za postavljanje i voenje gasovoda.

9.12.10.4.4 Naftovod

Prevoenje naftovoda preko mostova nije dozvoljeno. Bolje je predvideti poseban objekat preko koga e prei naftovod i savladati prepreku. I pri prelasku pomou posebnog objekta treba zadovoljiti sve zakonom predviene odredbe, a posebno kada je u pitanju zagaenje okoline u sluaju eventualne havarije.

Slika 9.12.10.3:

Slika 9.12.10.4:

Slika 9.12.10.5:


6 JP Putevi Srbije

Slika 9.12.10.6:

Slika 9.12.10.7

Slika 9.12.10.8


JP Putevi Srbije 7

9.12.10.5 INSTALACIJE U FUNKCIJI SAOBRAAJA, MOSTA I PUTA

9.12.10.5.1 Odvodnjavanje i kanalisanje vode sa mosta

Znaaj, obim i specifinosti odvodnjavanja i kanalizacije mostova obraeni su u Smernici 9.12.4.

9.12.10.5.2 Rasveta

Rasveta spada u onu vrstu instalacija koje se pojavljuju kod gradskih mostova ili mostova na osvetljenim raskrsnicama. Elektrina instalacija koja napaja sistem osvetljenja ugrauje se u hodnike mosta. Zatitne cevi elektrine instalacije ne smeju da ometaju ugraivanje armature. Elektrina instalacija polae se u plastine ili eline cevi zatiene od uticaja korozije. Kontrolni ahtovi ugrauju se uz svaki kandelaber koji se nalazi na mostu, kao i na poetku i kraju mosta. Mostovi na kojima se ugrauje osvjetljenje moraju da budu uzemljeni.

9.12.10.5.3 Instalacije za poziv u sluaju opasnosti

Instalacije za poziv u sluaju opasnosti ugrauju se ispod konzole rasponske konstrukcije, izmeu rebara kod konstrukcija sa rebrima i ploom ili u unutranjosti sanduka rasponskih konstrukcija. Ove instalacije mogu da se ugrade iznad konzole, u hodniku ili ivinom vencu kod kratkih mostova kod kojih nisu potrebni kontrolni ahtovi i ahtovi za ugraivanje kao i u sluajevima kod kojih bi ugraivanje na drugim mestima negativno uticalo na konstrukciju i njen izgled. Zatitne cevi ne smeju da ometaju ugraivanje armature. Ove instalacije polau se u plastine cevi ili metalne koje su zatiene od uticaja korozije.

9.12.10.5.4 Saobraajne i signalno-sigurnosne instalacije

Saobraajne i signalno-sigurnosne instalacije pojavljuju se na svim mostovima, a posebno na mostovima u naseljima i gradovima. Elektrine instalacije koje napajaju sistem semaforizacije ugrauju se u hodnike mostova. Elektrine instalacija koja napaja ostalu saobraajnu-sigurnosnu opremu ugrauje se

ispod konzole rasponske konstrukcije ili izmeu rebara kod ovakvog tipa konstrukcije. Ako se radi o sanduastim presecima, onda se ugrauju u unutranjosti sanduka. Zatitne cevi ne smeju da ometaju ugraivanje armature. Elektrine instalacija ugrauje se u plastine ili metalne cevi koje su zatiene od uticaja korozije. Kontrolni ahtovi se izrauju ispred i iza mosta, ako je most krai od 50,0 m, a kod duih mostova na razdaljini 30-40 m.

9.12.10.5.5 Uzemljenje

Ako se na mostu nalaze elektrine instalacije, javna rasveta ili saobraajne i signalno-sigurnosne instalacije, koje zahtevaju elektrinu energiju, onda moraju da se uzemlje svi metalni delovi mosta. Metalna ograda na mostu na kome nema elektrinih instalacija mora da se uzemlji zbog mogunosti udara groma. Ako je metalna ograda povezana sa armaturom hodnika, onda projektant treba da donese odluku da li postoji potreba da se uzemljenji ograda na mostu. Uzemljenje mora da izradi ovlaena organizacija koja se bavi projektovanjem elektrinih instalacija.

9.12.10.5.6 Katodna zatita

Katodna zatita je zatita metalnih delova konstrukcije od korozije. Upotrebljava se za one delove konstrukcije koji se nalaze u vodi ili zemlji. esto se upotrebljava kod cevovoda ili rezervoara u zemlji. U poslednje vreme ova zatita se upotrebljava i kod armiranobetonskih konstrukcija. Katodnom zatitom smanjuje se potencijal izmeu ograde i elinog elementa (katode) koga treba zatititi. Ovo smanjenje postie se pomou kontrolisane elektrine struje izmeu anode i katode ime se spreava topljenje metala. Katodna zatita se moe izvesti i tako to se na eline delove konstrukcije koju treba da se zatiti privrste "rtvujue elektrode". Ove elektrode su ploice magnezijuma, cinka ili aluminijuma koje poseduju negativniji elektrohemijski potencijal nego to ga imaju elini delovi konstrukcije. Ploice "rtvujue elektrode" propadaju, odnosno oksidiraju umesto metalnih delova konstrukcije.


8 JP Putevi Srbije

Slika 9.12.10.9: Uzemljenje

- objekat sa unutranjim stubovima

- objekat bez unutranjih stubova

Katodnom zatitom tite se i kablovi za prednaprezanje u armiranobetonskim konstrukcijama. Gustina elektrine struje koja se preporuuje za katodnu zatitu iznosi 5 20 mA/m

2. Ispitivanja vodonikove krtosti

prednapregnutih kablova su pokazala da krtost nastupa pri mnogo veoj gustini elektrine struje od one koja je potrebna za katodnu zatitu. Izradu katodne zatite treba obraditi u posebnom projektu koji izrauje struno lice za katodnu zatitu uz saradnju sa projektantom.

9.12.10.5.7 Monitoring

Monitoring je naroito opravdan i poeljan kod velikih i znaajnih mostova koji se nalaze u loim klimatskim uslovima ili u agresivnoj okolini. Potrebu za uvoenjem monitoringa za pojedine mostove, donosi investitor mosta na osnovu projektnog zadatka. Monitoring je praenje stanja konstrukcije sa udaljenog mernog mesta. Mogu se osmatrati: - nosivost konstrukcije

- stepen korozije - uinak okoline Monitoring nosivosti konstrukcije prati stabilnost mosta za vreme graenja i upotrebe. Evidentiraju se statiki i dinamiki parametri mosta koji predstavljaju vaan faktor za odreivanje stepena bezbednosti i upotrebljivosti mosta. Trajno praenje stanja mosta posebno je vano u sluajevima vanrednih optereenja (teki vangabaritni tereti, jaki vetrovi, zemljotres). Senzori za monitoring nosivosti konstrukcije povezani su sa centralnim mestom na kome se pomou raunara belei ponaanje i odgovori konstrukcije. Na taj nain prate se relativne deformacije, temperatura konstrukcije i veliina ubrzanja. Ovi podaci omoguavaju proraun napona u konstrukciji i veliinu i brzinu pomeranja konstrukcije. Monitoring korozije predstavlja praenje stepena korozije onih elinih elemenata konstrukcije koji su ugraeni u beton ispod kote terena ili su poloeni u cevima. Na ovaj nain se prate geomehaniki ankeri, kablovi za prednaprezanje i ugraena armatura. Senzori za monitoring korozije ugrauju se na kritinim mestima konstrukcije.


JP Putevi Srbije 9

Na osnovu podataka koji se dobijaju pomou sistema monitoringa i redovnih pregleda mosta mogu da se izvedu pravovremene intervencije koje spreavaju pojavu oteenja i propadanje konstrukcije.

9.12.10.5.8 Instalacije za grejanje kolovoza

Kod veih mostova koji se nalaze u tekim klimatskim uslovima treba analizirati mogunost ugraivanja instalacije za grejanje kolovoza. Kolovoz se moe grejati gasom ili elektrinom energijom. Odravanje ovakvog objekta je lake, poto posipanje soli po kolovozu i ienje snega nije potrebno. Ovim se eliminiu uzroci pojave oteenja na konstrukciji. Konstruktorska reenja za grejanje moraju da se obrade u posebnom projektu. Ove instalacije zahtevaju deblji sloj asfalta.

9.12.10.6 RASTOJANJA IZMEU INSTALACIJA

Svetli razmak izmeu instalacija i konstruktivnih elemenata mora da bude minimalno 2xD (D = prenik cevi). Horizontalni razmak izmeu telefonskih i elektroenergetskih instalacija do 1 kV mora da iznosi minimalno 0,3 m. Horizontalni razmak izmeu telefonskih i elektroenergetskih instalacija iznad 1 kV mora da iznosi minimalno. 0,5 m. U sluaju kada se meusobni razmaci ne mogu postii treba primeniti zatitne mere koje vae za elektroenergetske instalacije.

9.12.10.7 VEANJE I OSLANJANJE INSTALACIJA

Konstrukcije veanja i njihove uticaje na most treba raunski dokazati. Sve naprave za veanje moraju da budu zatiene od uticaja korozije. Konstrukcije veanja mogu da se ugrauju naknadno zavrtnjima (slika 9.12.10.10). U toku graenja mogu se ugraditi odgovarajui profili. Razmak naprava za privrivanje iznosi priblino 2,0 m. Ovaj razmak zavisi od prenika cevi, krutosti cevi i materijala od koga je cev izraena. Sredstva za privrivanje instalacije ne smeju da otete armaturu. Instalacije se ne smeju vrsto vezati za rasponsku konstrukciju zbog razliitih uticaja (temperatura, reologija).

Slika 9.12.10.10: Detalj priivrivanja instalacija ispod konzole

Slika 9.12.10.11: Radioniki nacrt veanja za etiri cevi


10 JP Putevi Srbije

U podruju prekida zidova komora, instalacije se elastino polau na podlogu, a istovremeno moraju da budu pokretne u podunom i poprenom smeru. Otvori treba da budu dovoljno veliki da omoguavaju prolaz cevi i zatite oko cevi. Pri podizanju gornje konstrukcije objekta ne sme da se ugrozi funkcija instalacija. Po potrebi mogu da se predvide veze sa razdvajanjem. U podruju dilatacione spojnice, odnosno na prostoru za slobodno pomeranje,cevi za instalaciju treba dilatirati. U podruju dilatacijonih spojnica mostova, naroito na prelazima rasponske konstrukcije i krajnjim stubovima, treba izvesti i dilatiranje cevi za instalacije.

9.12.10.8 PRELAZ INSTALACIJA SA MOSTA NA PUT

9.12.10.8.1 Mostovi na autoputevima

Mostovi na autoputevima imaju samo one instalacije koje omoguavaju upotrebu mosta i puta, a navedene su u taki 9.12.10.5. Na skoro svim mostovima prisutne su instalacije za odvodnjavanje i kanalisanje, koje mogu neometano da prelaze sa mosta u trup put. Ovi prelazi mogu da se izvedu na vie naina: - nastavljaju se u trup puta preko ahtova i

bez ahta, ako se radi o kraim objektima - spuste se ispred krajnjeg stuba

- prolaze kroz krajnji stub Ostale instalacije na autoputevima (poziv u sluaju opasnosti, saobraajna i signalno-sigurnosna instalacija), prelaze u trup puta preko ahtova u bankini ili u pojasu za razdvajanje.

9.12.10.8.2 Mostovi u gradovima i naseljima

Preko mostova u gradovima i naseljima esto prelaze brojne instalacije za komunalne i gradske potrebe. Prelaz ovih instalacija sa mosta na put omoguava se preko kontrolne komore koja se izvodi u podruju krajnjog stuba sa kojim je povezana preko zglobova.

9.12.10.9 AHTOVI I KOMORE ZA REVIZIJU

Treba razlikovati: - ahtove na konstrukciji mosta koji slue

za kontrolu instalacija koje su ugraene u hodniku. Izvode se kod mostova duih od 50,0 m;

- prelazni ahtovi ispred i iza mosta koji slue za savlaivanje visinske razlike, poloaja instalacija po objektu i kompenzaciju razliitih deformacija rasponske konstrukcije i instalacija;

- komore iza krajnjeg stuba koje se izrauju kod gradskih mostova sa velikim brojem instalacija.

Slika 9.12.10.12: aht za reviziju sa metalnim poklopcem


JP Putevi Srbije 11

9.12.10.9.1 ahtovi za reviziju na mostovima

ahtovi za reviziju nalaze se na mostu u podruju hodnika ukoliko kroz njega prolaze instalacije. Predvieni su samo kod duih mostova (duina vea od 50,0 m). U hodniku se pojavljuju samo u sluajevima kada je na mostu ugraena instalacija za osvetljenje. U ovom sluaju ugrauju se uz svaki kandelaber. Veliina ahta zavisi od broja cevi koje prolaze kroz hodnik. ahtovi za reviziju nisu dozvoljeni u podruju kolovozne ploe. U podruju hodnika su plitki. Moraju da se uredno odvodnjavaju, a zatvoreni su elinim poklopcem (slika 9.12.10.12). U hodniku mogu da se ugrauju samo cevi

maksimalnog prenika 110 mm.

9.12.10.9.2 Prelazni ahtovi za reviziju

Prelazni ahtovi za reviziju su zidani prostori koji su zatvoreni armiranobetonskim poklopcem. Prelazni ahtovi se uvek grade ispred i iza mosta kada preko mosta prelaze razliite instalacije. Prelazni ahtovi se planiraju na mestima na kojima se poloaj instalacija menja po visini i/ili rasporedu u osnovi. Grade se i na mestima, na kojima su predvieni ventili, ventilacije, zatvarai itd. Poloaj instalacija u podruju puta razlikuje se od poloaja na objektu. U veini sluajeva treba savladati visinsku razliku, razvesti instalacije na odgovarajui nain i kompezovati razlike u duinama. ahtovi za reviziju u potpunosti zadovoljavaju samo u sluajevima kada broj instalacija nije veliki. Prelazni ahtovi moraju da imaju uredno reeno odvodnjavanje. Zatvoreni su armiranobetonskim poklopcem, a isti mogu da imaju i vee dimenzije (slika 9.12.10.13).

Slika 9.12.10.13: Prelazni aht za reviziju sa betonskim poklopcem za cevi ugraene u hodnicima


12 JP Putevi Srbije

Slika 9.12.10.14: Poloaj prelaznih ahtova u osnovi

9.12.10.9.3 Komore za reviziju

Ako preko mosta prelazi vei broj razliitih instalacija onda se ispred i iza objekta predviaju komore za reviziju. U komorama se rasporeuju instalacije, savlauje visinska razlika i kompezuju razlike u duinama. Kroz komore mogu naknadno da se ugrauju i druge instalacije. Minimalne dimenzije komora su 2,0 x 2,0 m, a mogu da budu i vee ukoliko to prilike zahtevaju. Proboji zidova komora izvode se u podruju blokova za leita, a moraju da budu vodonepropusni. Otvori za instalacije u komorama moraju da omogue eventualna obrtanja leita i da obezbede da nema dodira sa zatitnim cevima. Komora je povezana sa krajnjim stubom pomou zglobova.

9.12.10.10 ODRAVANJE, KONTROLA I ZAMENA INSTALACIJA

Nain voenja instalacija preko mosta, njihov poloaj i sistem privrivanja moraju da budu takvi, da omoguavaju nesmetano odravanje, kontrolu i zamenu.

U sanduastim presecima instalacije se ugrauju u unutranjost preseka sanduka, koji mora da bude prohodan, ime se omoguava jednostavan nadzor. Instalacije koje su privrene na konzole ili izmeu rebara dostupne su samo pomou posebnih merdevina ili posebnog vozila koje je opremljeno tako da moe da prie instalacijama ispod kolovoza. Vaei propisi zahtevaju ispitivanje nekih instalacija pre dobijanja dozvole za upotrebu objekta (ispitivanje pritiska kod vodovoda i kanalizacije). Ova ispitivanja treba obaviti pre putanja saobraaja preko mosta. Upravljai instalacija treba u skladu sa propisima i standardima da izrade projekte za odravanje pojedinih instalacija, izvravaju redovne kontrolne preglede i otklanjaju eventualna oteenja. Prilikom redovnih pregleda treba kontrolisati naprave za priivrivanje. Sredstva za privrivanje koja su direktno ugraena u most mora da kontrolie sluba koja odrava most, a sredstva ugraena na instalacijama mora da kontrolie upravlja instalacija. Sve kontrolne preglede treba blagovremeno najaviti odgovarajuim slubama. Treba voditi zapisnike o pregledima i uruiti ih upravljau mosta.

Documents

SRDM9-12-10-instalacije-na-mostovima(120430-srb-konacna)