SRDM9-12-8-oplate-vidni-beton(120430-srb-konacni)

REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

BEOGRAD, 2012.

9. PROJEKTOVANJE MOSTOVA

9.12 SEKUNDARNI ELEMENTI I OPREMA MOSTOVA

9.12.8 OPLATE, OBRADA VIDLJIVIH BETONSKIH POVRINA

PRIRUNIK ZA PROJEKTOVANJE

PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI

Izdava: Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd Izdanja:

Br. Datum Opis dopuna i promena

1 30.04.2012 Poetno izdanje

Oplate, obrada vidljivih betonskih povrina Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

JP Putevi Srbije i

SADRAJ

9.12.8 OPLATE, OBRADA VIDLJIVIH BETONSKIH POVRINA 1 9.12.8.1 Uvodni deo ...................................................................................................................... 1 9.12.8.2 Oplate betonskih povrina .............................................................................................. 2 9.12.8.3 Obrada vidljivih betonskih povrina ..............................................................................10 9.12.8.4 Oblaganje betonskih povrina ......................................................................................17

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji Oplate, obrada vidljivih betonskih povrina

JP Putevi Srbije 1

9.12.8 OPLATE, OBRADA VIDLJIVIH BETONSKIH POVRINA

9.12.8.1 Uvodni deo

Konani izgled svakog objekta je odraz kvaliteta i naina obrade povrina. Vidne povrine objekata treba da su kompaktne i glatke. Najznaajniji faktor koji utie na konaan izgled vidnih povrina jeste oplata. Oplata daje betonu oblik i izgled. Zato oplati treba posvetiti posebnu panju kod donoenja odluka o njenom izboru, obradi i rasporedu. Obrada vidnih povrina moe se postii oblikovanjem svee betonske mase u napred pripremljenoj oplati ili naknadnom obradom i bojenjem. Pojedini delovi objekta mogu se oblagati prirodnim ili vetakim kamenom, ako elimo da poveamo njihovu estetsku vrednost i to u krajevima u kojima se kamen kao graevinski materijal tradicionalno koristi.

9.12.8.1.1 Predmet prirunika

Normalan izgled povrine igra glavnu ulogu u proceni kvaliteta izvedenih radova. Postoji mnogo vrsta zavrne obrade, u ovoj smernici obrauju se samo najee, odnosno betoni u glatkoj oplati i otvorene betonske povrine. Slede opisi i numeriki zahtevi za individualni tretman. Prirunik obrauje i mehaniku obradu povrina nakon stvrdnjavanja betona te oblaganje povrina kamenom.

9.12.8.1.2 Referentni normativi

U ovu smernicu ukljueni su delovi optih smernica za mostove (SRDM, poglavlje 9.3) evropske norme za projektovanje betonskih konstrukcija: - EN 1992-1-1 Part 1-1 General Rules and

Rules for Buildings - EN 1992-1-3 Part 1-3 General Rules

Precast Concrete Elements and Structures - EN 1992-1-4 Part 1-4 General Rules

Light-weight Aggregate concrete with Closed Structure

- EN 1992-1-6 Part 1-6 General Rules Concrete Structures

- EN 1992 Part 2 Concrete Bridges - SRPS EN 206-1: Beton - Deo 1:

Specifikacija, karakteristike i kriterijumi usaglaenosti

- EN 206-9: Concrete - Part 9: Additional Rules for Self-compacting Concrete

- SRPS ENV 13670-1: Izvoenje betonskih konstrukcija - Deo 1: Opte

- SRPS EN 13369: Opta pravila za prefabrikovane betonske proizvode

- CEN/TR 15739: 2008 - Precast concrete products Concrete finishes - Identification

9.12.8.1.3 Terminologija

Oplata je povrinski element od drveta, elika, plastinih i drugih materijala koji daje oblik povrini betona. Obloga od kamena je oblaganje zidova od primereno oblikovanog lomljenog kamena. Kameni nabaaj su suvo sloeni komadi kamena kockastog ili ploastog oblika primerene veliine koji se upotrebljava za potporne zidove. Obloga je zatita slobodnih povrina na objektima brizganim ili drugim betonom, prefabrikovanim elementima ili drugim primerenim materijalom. Obrada povrine opis izgleda betonske povrine, koja ukljuuje aspekte geometrije, teksture, boje itd. Vidna povrina je povrina, koja e biti vidljiva u upotrebi. Povrinski sloj je sloj betona na vidljivoj strani elementa. Moe da bude od razliitih materijala i / ili svojstva u odnosu na celo telo ili nii sloj proizvoda. Otvorena ploa je povrina koja nije u kontaktu sa oplatom. Ova povrina moe da bude dodatno obraena dok je beton jo sve, kako bi se ujedinio izgled povrine. Razliiti tretmani obrade su mogui. Ravnanje je zavrna obrada povlaenjem daske preko povrine betona. Grubo gletovanje je zavrna metoda koja koristi grubu veliku drvenu gletericu ili slian alat. Fino gletovanje je nain zavretka koji koristi mistriju, malu finu gletericu ili slian alat. Utiskivanje je zavrni metod koji koristi valjak ili slini alat. Metljanje je nain obrade i hrapavosti podloge uraeno pomou metle na sveom malteru.

Oplata, obrada vidljivih betonskih povrina Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

2 JP Putevi Srbije

tokovanje (ozrnavljanje) je nain obrade povrine betona udarnim profilisanim ekiem, okljucavanje ili pikovanje, runo ili mainsko. Brazdanje je nain obrade povrine betona sa brazdanjem, mainsko uraeno. Hemijsko usporenje je nain obrade sa hemijskim pomonim sredstvom. Bruenje je povrinska obrada, metod kod kojeg se brusi bez vidljivih kanala. Vidljive su pore i brazde od metanja. Peskarenje abrazivom je nain obrade povrine ovrslog betona peskom ili drugim abrazionim materijalom. Koriena veliina estica, tvrdoa peska / abrazionog materijala te pritisak mlaza omoguava razliite opcije uklanjanja povrinskog sloja, od nenog do jakog bruena povrina, tako da se delimino izloi kameni agregat. Pranje pod visokim pritiskom je nain obrade, tako da betonske povrine izloimo vodom pod visokim pritiskom oko 500 bar i vie. Vazdune rupice ili pore su upljine na povrini betona, za vidljivi beton, to su greke koje se javljaju kao mehuri, uglavnom oko 5 mm dubine i prenika od nekoliko mm do nekoliko cm. Razlike u boji oznaavaju razliku u boji betonske povrine u istom podruju elementa. Eflorescenca, predstavlja beli kristalni kreni sekret koji se javlja na spoljanjoj povrini betona. Hidrofobiranje je dodatna zatita u oblastima sa materijalima koji smanjuju veliinu kapilara u betonu, dok omoguavaju dovoljno zraenje. Skoro da ne apsorbuju vodu i prljavtinu. Hidrofobiranje moe biti povrinsko ili unutranje - ve u fazi izgradnje.

9.12.8.1.4 Koritene skraenice

SRDM srpski prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji RAL sistem oznaavanja nijansa boja CIB skala sive boje PE polietilen PVC polivinilhlorid UV ultraljubiasti TiO2 titanijum dioksid

9.12.8.2 Oplate betonskih povrina

9.12.8.2.1 Uopteno

Kada se govori o vidnim betonskim povrinama, misli se na one betone i njegove elemente koji svojim izgledom dopunjuju estetsku vrednost nekog objekta. To vai i za objekte visoke i niske gradnje. Kod visoke gradnje je pojam vidnog betona jo bolje izraen poto su ti objekti mnogo vie izloeni kritikim pogledima nego objekti niske gradnje. Kada je u pitanju trajnost objekta onda su objekti sa kompaktnom i glatkom povrinom betona trajniji. Jedan od najznaajnijih elemenata, koji utie na konaan izgled vidnih betonskih povrina, je oplata. Oplata daje betonu oblik i izgled, ako se te povrine ne oblau. Radi toga treba, kod izbora, obrade i rasporeda, oplati posvetiti posebnu panju. Savremena tehnologija izrade vidnih betonskih povrina upotrebljava drvo, metal i plastine mase. Drvo se najvie upotrebljava za izradu oplata za vidne betonske povrine. Zbog svojih mehanikih osobina (nosivost, obradivost, specifina teina) je cenjen materijal. Moe se upotrebljavati kod svih konstrukcija. Osnovni nedostatak drveta, kao materijala za izradu oplate za vidne betone je kod viestruke upotrebe, kada nastaju oteenja i oplata postaje neupotrebljiva. Naknadno popravljanje vidnih betonskih povrina nije dozvoljeno. Za izradu prefabrikovanih montanih elemenata upotrebljavaju se eline oplate. Prie betoniranja treba oistiti oplate i premazati zatitnim premazom. Kod ovakvih premaza mora da se pazi da premaz, koji ostane na oplati, ne utie na izgled vidne povrine betona. Ako je betonska povrina zakrivljena, oplate se mogu izvoditi od plastinih modularnih elemenata. Sastav za ove vrste ploa mora da bude od postojanih, nepropusnih i hemijski neutralnih materijala (npr. PE, PVC, poliester) to ih ini postojanim na mehanike i vremenske uticaje. Moraju biti i dovoljno kruti, da onemoguavaju lokalno savijanje ili ak torziju. U nacrtima oplate treba navesti sve zahteve i upozorenja koje izvoa mora da potuje prilikom izrade i montae.

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji Oplate, obrada vidljivih betonskih povrina

JP Putevi Srbije 3

9.12.8.2.2 Spojevi

Neprecizni i zamaknuti spojevi izmeu elemenata oplate utiu na izgled vidnih betonskih povrina i pored njihove kasnije obrade. Ovakvi spojevi stvaraju negativan utisak o ukupnom izgledu povrine. Broj spojeva izmeu pojedinih ploa oplate treba smanjiti na najmanju moguu mjeru. Raspored spojeva na vidnim betonskim povrinama treba predvidjeti u nacrtima oplate. Spojevi treba da budu ravnomjerni i to jednostavnije rasporeeni. Treba izbjegavati bilo kakve imitacije zidanih veza i zamaknute spojeve. Na povrinama koje se jedna na drugu prikljuuju pod proizvoljnim uglom treba i raspored spojnica da bude takav da se nastavljaju pod istim uglom.

9.12.8.2.3 Oplate od drvenih elemenata

Oplate izraene od dasaka razlikuju se od oplata koje su izraene od ploa. Kod drvenih ploa zahteva se potpuno glatka povrina bez rubova. Poeljno je, da se na jednom konstruktivnom elementu (npr. rasponska konstrukcija, krajna potpora, stubovi) upotrebljava samo jedna vrsta oplate. Obine dimenzije ploa su 50/200/2,5 cm. Spojeve ploa treba izvesti tako da se meusobno ne zamaknu. Kod oplata koje su napravljene od dasaka dimenzije svih dasaka treba da budu jednake. Ploe za oplatu treba da budu istog oblika i veliine. Kod izvoenja uglova i krajeva treba upotrebiti isti materijal, koji je upotrebljen za oplate. Smer ugraivanja mora da bude isti za sve elemente oplate, bilo da se radi o daskama ili ploama. Sve uglove treba odsei. Vieslojne vezane per ploe Sastav i uslovi za pojedine vrste tih (per) ploa su date u standardu SRPS EN 636. Treba napomenuti da spoljni zatitni slojevi mogu da budu UV nestabilni (npr. polifenoli), i zato mora da prethodi testiranje adekvatnosti posmatrane povrine, posebno u pogledu razlike nijansi boje i mrlja na povrini betona. Vieslojne ploe obloene sa posebnim slojem Sastav ovog tipa ploe je poboljan, tako da je spoljanji zatitni sloj napravljen od materijala vodootpornih (npr. polipropilen), pa

su zato otporni na vremenske uslove i pogodan za ponovnu upotrebu panela oplate. Doputene greke na oblozi oplate Primeri moguih greaka na oblozi glatke oplate detaljno su opisani u tabeli 1. Ovaj dodatak vai za vidljive betone, gde je vizuelni utisak veoma vaan.

9.12.8.2.4 Bojenje vidnih betonskih povrina

Obino se zahteva da vidne betonske povrine sauvaju prirodnu boju betona. Ukoliko se vri premazivanje. treba nastojati da bude ujednaeno, bez pojedinanih mrlja. Za zatitu elemenata oplate, upotrebljavaju se laki premazi, koji ne smeju da ostavljaju mrlje i nejednako boje vidnu povrinu. Obino se koriste RAL boje 7032 za svetlije nijanse betona i RAL 7030 za tamnije nijanse betona.

9.12.8.2.5 Sidrenje i razupiranje oplate

Kod ugraivanja betona nastupaju odreena horizontalna optereenja na oplatu koje treba preuzeti sa sidrima za vezivanje oplate (sopstvena teina sveeg betona). Sidra su privrena sa spoljne strane oplate. Nakon skidanja oplate, na betonskoj povrini ostaju vidna mesta na kojima je oplata bila meusobno povezana. Ova mesta se ne mogu izbei, te ostaju primetna i nakon eventualne naknadne obrade ovih spojeva. Zato elemente za sidrenje treba ravnomerno rasporediti, a raspored navesti u nacrtima oplate. Treba teiti da broj sidara i razupora bude to manji. Na povrini ne smeju ostati delovi metalnih sidara koji bi rali. Sve rupe koje ostanu od sidara treba popuniti istom betonskom meavinom kojom je betoniran i konstruktivni element. Ukoliko sidra ostanu u betonu, njihovi krajevi moraju da budu ispod povrine betona. Kod postavljanja oplate treba ravnomerno rasporediti i ugraditi distancere i podmetae za armaturu. Nakon uklanjanja oplate ovi distanceri i podmetai su vidni. Obavezno treba upotrebljavati betonske distancere koji treba da su izgraeni iz iste betonske smese koja e se upotrebiti za betoniranje samog elementa.

9.12.8.2.6 Ugraivanje betona

Na konani kvalitet i izgled vidnih povrina utie i kvalitet ugraivanja betonske


4 JP Putevi Srbije

meavine. Najbolji raspored se postie vibriranjem, posebno, ako se upotrebljavaju vibracione daske. Ovaj metod vibriranja upotrebljava se samo kod izrade prefabrikovanih elemenata u betonjerama. Na gradilitu se najvie upotrebljavaju vibratori u obliku igle. Kod prefabrikovanih elemenata i elemenata koji se betoniraju na gradilitu ne izvode se otre ivice, nego se rubovi odsecaju, ime se

izbegava ljutenje i odlamanje betona. Ove ivice se rade pomou ugraenih letvi trougaonog poprenog preseka. Dimenzija letve zavisi od dimenzije konstruktivnog elementa, a ne treba da bude manja od 1,5 / 1,5 cm. Letva moe da bude drvena ili plastina. Kod elinih oplata, ove letve su veinom plastine. Kriterijumi za konani izgled su dati u tabeli 2 i na slikama od 1 do 8.

Tabela 9.12.8.1: Doputena odstupanja na oblozi glatke oplate

Vidne povrine betona za objekte Posebni zahtevi

podvonjaci, potporna konstrukcija nadvonjaka, mostova i ostalo manje vidljivo

- proboje u oplati zaptivati (popravka) - dozvoljeno: otvori u oplati zbog eksera, ali bez cepanja drva, manje ogrebotine, manji ostaci skorelog cementa - nije dozvoljeno: povreda zbog vibratora, ostaci betona

Vijadukti, mostovi rasponska konstrukcija i krov

- nije dozvoljeno: proboji, povrede zbog vibratora, ostaci betona, izboine na podruju eksera - posle usklaivanja dozvoljeno: male ogrebotine i popravke na mestima gde su se nalazili ekseri, skoreli cement

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji Oplata, obrada vidljivih betonskih povrina

JP Putevi Srbije 5

Tabela 9.12.8.2: Doputena odstupanja na oblozi glatke oplate

Vrsta Obiajna upotreba Openite i/ili posebne zahteve za vidne povrine betona

Osnovna obrada

Ako nije dat nikakav poseban zahtev npr.

temelji

Bez segregacije, lomljenja ivice ili mrlja. Uraeno ravnanje letvom, grubo ili fino gletovana gornja

otvorena ploa. Beton bez zahteva za vidnu povrinu.

Obina obrada

Ako izgled nije vaan ili ako je predviena obrada sa

nanosom npr. malterisane ploe ili nevidljive povrine,

npr. unutra stubova ili u rasponskoj konstrukciji.

Dodatno: bez snanih vazdunih rupica ili pora (prenika veeg od 7 mm i dubine 3 mm), ali

najvie 3 % na celokupnu povrinu. Koncentracija pora u grupama na 10 % od

celokupne povrine. Osmatra je najmanje na 10 m od povrine betona.

Jednostavna obrada

Ako je vizuelni uinak vaan npr. ploe, koje se vide samo u retkim prilikama i

direktno bojene arhitektonski obraene

povrine.

Dodatno: bez snanih vazdunih rupica ili pora (prenika veeg od 3 mm i dubine 2 mm), najvie 2 % na celokupnu povrinu. Koncentracija pora u

grupama na 5 % od celokupne povrine. Povrine mogu dodatno fino da se izbruse kao

dodatni zahtev kod bojenja arhitektonski obraenih povrina. Osmatra je najmanje na 5

m od povrine betona.

Posebna obrada

Reprezentativni elementi objekta

Dodatno: odstupanje u boji dozvoljeno po kriterijumu T(4), vazdune rupice i pore te tekstura po E(4) vidi sliku 4, ravnina po

kriterijumu P(4) ili najvie 3 mm ispod ravnala 200 mm ili 8 mm ispod 2 m letve. Mogue je i

dodatno tokovanje povrina, fino pranje, fino ili grubo bruenje, peskarenje abrazivom ili

hemijsko zavlaenje usporivaem. Osmatra je najmanje na 2 m od povrine betona. Viena greka na povrini ne sme da bude vea od 6

cm2, kod udaljenosti osmatraa 2 m.


6 JP Putevi Srbije

Slika 9.12.8.1 Koncentracija vazdunih pora kod osnovne obrade

Slika 9.12.8.2 Koncentracija vazdunih pora kod obine obrade


JP Putevi Srbije 7

Slika 9.12.8.3 Koncentracija vazdunih pora kod jednostavne obrade

Slika 9.12.8.4 Koncentracija vazdunih pora kod posebne obrade


8 JP Putevi Srbije

Slika 9.12.8.5: Raspored oplate okvirne armirano-betonske konstrukcije od ploa

Slika 9.12.8.6: Raspored oplate gredne armirano-betonske konstrukcije od ploa


JP Putevi Srbije 9

Slika 9.12.8.7: Raspored oplate okvirne armiranobetonske konstrukcije od dasaka

Slika 9.12.8.8: Raspored oplate gredne armiranobetonske konstrukcije od dasaka


10 JP Putevi Srbije

9.12.8.3 Obrada vidljivih betonskih povrina

9.12.8.3.1 Uopteno

Obrada vidljivih betonskih povrina moe se izvesti oblikovanjem svee betonske mase u ve pripremljenoj oplati, naknadnom obradom premazivanjem ili kamenorezakom obradom.

9.12.8.3.2 Zatitni sloj betona

Odluujuu ulogu u nosivosti nekog betonskog elementa ima presek armature i betona unutar njega. Za trajnost, a posebno za zatitu armature od agresivnih spoljnih uticaja, odluujuu ulogu ima zatitni sloj betona iznad armature. Svi agresivni uticaji, zajedno sa uticajem podneblja i okoline deluju na beton sa spoljanje strane. Radi toga trajnost betona zavisi od osobine njegove povrine odnosno od osobine i sastava povrinskog sloja u kome se mogu razdvojiti tri sloja: - cementna kora pribline debljine 0,1 mm - kora finog maltera pribline debljine 4 mm - kora betona pribline debljine 30 mm Kvalitet betona povrinskog sloja je slabiji od kvaliteta betona u unutranjosti ili od betona uzorka za ispitivanje. Razlozi za takvu razliku su sledei: uinak zida u oplati, anizotropija betona koja nastupa kao posljedica sedimentacije i segregacije nakon zgunjavanja, razliiti uslovi obrade povrine i razliiti uslovi negovanja. Usled ovih uticaja dolazi do veeg variranja vrednosti v/c (voda/cement), razmere a/c (agregat/cement), modula zrnavosti agregata, vee poroznosti povrinskih slojeva u poreenju sa unutranjim betonom. Vea poroznost omoguava laku penetraciju agresivnih materijala iz vazduha ili raznih rastvora i poveanje rastezanja u uslovima smrzavanja - otapanja, naroito u vreme upotrebe soli. Kod svake dodatne intervencije za postizanje bolje otpornosti betonskog elementa kao to su impregnacije, zatitni premazi itd. treba odstraniti cementnu koru, a esto i ukupnu koru betona. Evropske norme za projektovanje armirano-betonskih konstrukcija odreuju minimalne debljine zatitnog sloja iznad armature u zavisnosti od stepena agresivnosti okoline. Evrokod 2 propisuje, u zavisnosti od stepena izloenosti, minimalne debljine zatitnog sloja u rasponu od 10 do 40 mm sa dodatkom 5 do

10 mm to zavisi od izvedene kontrole kvaliteta. Praksa je pokazala, da su propisane debljine zatitnih slojeva iznad armature premale, posebno ako se radi o konstrukcijama, koje se nalaze u agresivnoj okolini kao to je upotreba soli u zimskom periodu. U ovakvim sluajevima trebalo bi debljinu zatitnog sloja odrediti na osnovu izraunate brzine penetracije, agresivnih materija odnosno pretpostavljenog mehanizma raspadanja betona koji se odreuje kroz upotrebu inenjerskog modela. Vea debljina zatitnog sloja osigurava bolju vezu armature sa betonom i bolju zatitu protiv vlage i poara, a omoguava upotrebu veih frakcija agregata. Projektnu debljinu zatitnog sloja treba obezbediti ugraivanjem takastih ili linijskih distancera na pristojnom razmaku. Materijal distancera mora da omoguava dobru vezu sa betonom, posebno u agresivnim sredinama. Geometrijski oblik mora da obezbedi stabilnost u postavljenom poloaju. Debljini i kvalitetu zatitnog sloja treba posvetiti veliku panju i kod izvoenja radova. Na postizanje projektnog kvaliteta i osobine koje je uslov za trajnost zatitnog sloja, snano utie kvalitet i gustoa ugraivanja distancera te intenzivna i kvalitetna nega betona. Slabo negovanje moe da povea propusnost betona u zatitnom sloju i do 100 puta. Kod mostova minimalna debljina zatitnog sloja iznosi 4,5 cm za spoljne povrine te 3,5 cm za unutranje povrine. Za delove nosive konstrukcije koji su u dodiru sa zemljom minimalna debljina zatitnog sloja je 5 cm. Za obezbeenje debljine zatitnog sloja upotrebljavaju se distanceri kao na slici 9. Svojim oblikom distancer obezbeuje debljine slojeva od 4,5 cm i 3,5 cm u zavisnosti od poloaja ugraivanja. U sredini

ima rupu 2,5 mm koja slui za vezanje podmetaa za armaturu.


JP Putevi Srbije 11

Slika 9.12.8.9: Distancer za pravilno odreivanje zatitnog sloja

Distanceri se rade od visokovrednog mikro betona. Distanceri se rasporeuju prema slici 10. Meusobni razmak je 50 d u oba smera (d = debljina armaturne palice koja je najblia oplati), a ne sme biti vei od 50 cm. Disatncer treba dobro privrstiti icom na palicu koja je najblia oplati tako da obezbeuje stabilnost armature i eljenu debljinu zatitnog sloja.

Slika 9.12.8.10: Nain postavljanja distancera

Najmanja debljina zatitnog sloja zavisi od vrste konstrukcije, stepena agresivnosti okoline, klase betona, prenika armature i naina ugraivanja betona. U sluajevima kada je potrebno da debljina zatitnog sloja bude vea od 5 cm, zatitni sloj mora da se armira tankom armaturnom mreom. Razmak izmeu armature u zatitnom sloju i spoljne povrine betona ne sme da bude manji od 2 cm.

9.12.8.3.3 Obrada vidljivih betonskih povrina u oplati i obrada otvorenih ploha

Vidljive betonske povrine u oplati treba oblikovati tako, da se u pripremljenu oplatu ugrade letve prema eljama za veliinu pojedinih utora. Kao to se vidi na slici 11 mogui su horizontalni utori na meusobnom razmaku 80 120 cm.

Slika 9.12.8.11: Obrada horizontalnog utora dubine vee od 2 cm

Horizontalni utori dubine do 2 cm izvode se bez intervencija u armaturi betona kao to je prikazano na slici 12. Ako se izvode utori vee dubine od 2 cm onda treba izvriti korekciju armature, te podruje armirati na odgovarajui nain (slika 11).


12 JP Putevi Srbije

Slika 9.12.8.12: Obrada horizontalnog utora dubine do 2 cm

Ako se betoniranje izvodi pomou horizontalne fuge, poeljno je da se taj radni spoj sakrije u udubljenju utora. Na taj nain se izbjegava nepravilan spoj starog i novog betona. Obraivanje rubova ima uticaj na konaan izgled betonskih povrina. Rubovi su osetljivi, brzo dolazi do njihovog oteenja. Da bi se izbegla ova oteenja, rubovi se posebno obrauju. Ako je ugao izmeu dve susedne stranice 90

o, rub se skine po 2 cm na svaku

stranu. Ovo skidanje postie se ugraivanjem letve u obliku trougla.

Slika 9.12.8.13: Obrada ivica

Otre ivice se moraju skinuti odsei ve kod projektovanja pojedinih elemenata. Skinuta povrina ne sme da bude manja od 20 mm, a za nju vae ista pravila u pogledu armiranja kao i za susedne povrine.

Treba dodati i sledee zahteve, prema potrebi za svaku vrstu obrade: - Materijal za oblogu oplate. Prihvatljivost

materijala za oblogu oplate, ako puta tragove na betonu, koji nisu eksplicitno deo obrade. Sloboda graditelja da koristi razliite materijale za oblogu kako bi se omoguila viekratna upotreba istog materijala.

- Boja. Ne postoji uslov za stabilnost boje ili nijanse, osim za posebnu obradu korienjem obojenih materijala.

- Vazdune rupice i pore. Pokazati veliinu, dubinu i frekvence.

- Grubi nedostaci. Ukazati na veliinu i frekvence. Ova anomalija je nezavisna od odstupanja od tolerancije dozvoljene za element i treba da obuhvati nedostatke na oblozi oplate.

- Popravka. Da li su dozvoljene popravke u cilju poboljanja obrade.

- U tabeli 3 je tipina upotreba odreenih vrsta obrade povrine, kao savet u izradi uslova za implementaciju specifikacije.


JP Putevi Srbije 13

Tabela 9.12.8.3 Tipovi obrade povrine

Tipovi Uobiajena upotreba Primeri

Povrine u oplati

Osnovna obrada

Ako nije dat nikakav poseban zahtev

Temelji

Obina obrada

Ako izgled nije vaan ili ako je predviena obrada premazom ili

malterom

Malterisane ploe ili nevidljive povrine, kao to su unutranjost

stubova ili ahtova

Jednostavna obrada

Ako je vizuelni uinak znaajan Ploe koje su retko vidljive i ploe neposredno obojene povrine, ako nema nikakvih posebnih

zahteva

Posebna obrada

Ako je potrebno postaviti posebne zahteve

Ploe za koje je znaajna pravilnost povrine i boje

Otvorene povrine

Osnovna obrada

Ravnomerno zatvorena povrina, koja se dobija ravnanjem. Ne zahtevaju se nikakvi dodatni

radovi.

Ploa za koju je predviena obrada daskom ili druge obrade

povrine

Obina obrada

Ravnomerno ravna povrina, koja se dobija grubim gletovanjem ili

slinim postupkom

Ploa obraena kao slepa tla ili druge obrade tla

Jednostavna obrada

Gusta glatka povrina, koja se dobija gletovanjem i sl.

Npr. zavrna obrada gornje povrine krajnjeg temelja na

mostu.

Posebna obrada

Povrina kod koje mora da bude dat poseban zahtev za sledeu

obradu drugaijeg tipa

Povrine tla za posebne saobraajne sluajeve

9.12.8.3.4 Obrada novih vidljivih betonskih povrina nakon skidanja oplate

Naknadnu obradu novih vidljivih povrina treba svesti na minimum. Konaan izgled novih vidljivih povrina treba projektovati ve u izradi planova oplate. Naknadnu obradu kamenorezakim alatima treba ograniiti na dekorativne betonske ograde, vence i krilne zidove. Kod ovakvih obrada treba voditi rauna da zatitni sloj bude 5 cm.

Naknadna obrada novih betonskih povrina u agresivnim okolinama je zabranjena poto se sa njom naruava kompaktnost betonske povrine. Nove vidne betonske povrine mogu, se nakon skidanja oplate, premazati bojom izgleda betona. Premazivanje novih betonskih povrina se preporuuje samo u sluajevima u kojima dolazi do poveane otpornosti na uticaje agresivne okoline. U zadnje vreme pojavila se mogunost obrade svee betonske mase bojenjem uz istovremeno utiskivanje kamene teksture. Nanose se samo na horizontalnim betonskim povrinama. Na taj nain se obezbeuje


14 JP Putevi Srbije

trajnost boje koja ne prouzrokuje tetne uticaje na beton. Kod odreivanja boje kamena i oblika teksture treba uzeti u obzir izgled okolne prirode. Obrada povrina ovakvim materijalom primjenjuje se na hodnicima i dostupnim stazama. Popravke Kod popravki treba uzeti u obzir zahteve standarda serije SRPS EN 1504. Eflorescencija Mrlje je sa povrine mogue oprati vodom, ali na mladim betonima se moe ponovo pojaviti eflorescenca nakon nekoliko godina. Znaajna mera zatite je hidrofobiranje maldog betona. Grafiti Re je o grafitima nastalim u vreme izgradnje, a ne kasnije tokom eksploatacije.. Mogue je oprati povrinu posebnim sredstvima za ienje, kao to su gumice i slino, ali uspeh zavisi od teksture i starosti konkretnih risova. Mesta i mrlje od re Ove mrlje potiu od eline oplate, a ne od korozije armature. Mogue je oprati povrinu posebnim sredstvima za ienje ili oistiti finim bruenjem, ali uspeh zavisi od teksture betona i stanja mrlja na betonu. Ankerisanu armaturu treba obavezno zatititi PVC folijom, ako se rad nastavlja, ili prajmerisati zatitnim premazima od cementa, ako se radovi prekidaju na neko vreme. Razlike u boji, masne mrlje, rascvetali beton nakon skidanja oplate Ove varijacije potiu od tipova oplate i/ili ulja za opaltu i/ili tipa betona ili naina betoniranja. Doputeno da je se izvre lokalne korekcije manjih nepravilnosti glazurom ili bojom odgovarajue RAL

nijanse, ili finim bruenjem, mrlje od masti treba oprati deterdentom i vodom pod visokim pritiskom, manje mrlje mogu se odstraniti posebnim rastvaraem koji se na vazduhu pretvara u prah, ili celu povrinu jednostavno peskariti ali konaan uspeh zavisi od veliine, oblika i vrste nepravilnosti. Lomovi ivica, segregacija Popravke moraju da se vre malterom za popravke ili finom glet masom. U ovom sluaju treba izabrati modifikovani cementni malter i mase, koje su obino svetlije od uobiajenog zbog dodatog izbeljivaa (npr. TiO2 u prahu), a ponekad i tamnije od uobiajenog (druge boje pigmenti) . Pre nego to se odabere nijansu boje i osvetljenost terba uzeti u obzir stepen odstupanja prema CIB skali u okviru CEN/TR 15739. Za manje elemente je potrebno izvriti popravku itavog elementa, zbog ujednaeniheg izgleda. Teiti je po uniformnosti tekstura i boja preko vidljive povrine. Posle tih popravka je potrebno spoljne vidljive povrine jo hidrofobirati. Za reprezentacijske delove se za izradu popravke ve preporuuju restauratori.

9.12.8.3.5 Obrada vidljivih povrina podvoza

Podvonjaci sa paralelnim i kosim krilima Krila podvonjaka su paralelna i zajedno sa keglama i oblikovanim kosinama zakljuuju objekat. Mogu da budu i kosa (slika 15). Predlae se izrada povrinskog reljefa na povrinama zidova podvoza sa horizontalnim utorima irine 7 cm, dubine 2 cm koji su meusobno razmaknuti 80-100 cm. Mogue je produbljenje elnog dela nosaa iznad ulaza u podvoz izvoenjem konzolne konstrukcije u dubinu 35 cm. Na taj nain se minimalnim sredstvima oblikovanja postie utisak postojanja portala i naznaena briga za njegovo oblikovanje (slika 14 i 15). Portal se moe istai i produbljenjem itavog portala, odnosno ploe i vertikalnih zidova.


JP Putevi Srbije 15

Slika 9.12.8.14: Podvonjak sa paralelnim krilima sa delimino istaknutim portalom

Slika 9.12.8.15: Podvonjak sa kosim krilima i delimino istaknutim portalom

Podvonjaci sa cilindrinim krilnim zidovima Predlae se vertikalna deklinacija polukrunih zidova na ulazu u podvonjak te njihova povrinska struktura reljef sa vertikalnim utorima irine 15 cm, dubine 2 cm sa razmakom od 80 cm. Predlae se povrinska struktura reljef betonskih potpornih zidova podvoza sa

horizontalnim utorima irine 7 cm, dubine 2 cm sa razmakom 80 100 cm. Mogua je izrada podvojenog portala na ulazu u podvoz sa oblikovanjem 40 cm irokog i 35 cm dubokog utopljenog okvira, koji je odvojen horizontalnim fugama u vidu nastavljanja presavijenog zida (slika 16).

Slika 9.12.8.16: Podvonjak sa cilindrinim krilima i istaknutim portalom

9.12.8.3.6 Obrada vidljivih povrina nadvonjaka

Nadvonjak sa jednim rasponom Ova varijanta je sa aspekta oblikovanja neutralna. Nosa je oblikovan u vidu blagog luka to konstrukciji daje eleganciju i lakou.

Preporuuje se za nadvonjak u useku (slika 17). Objekti na autoputevima su veinom inenjerske konstrukcije. Njihovoj lepoti pridonosi pravi izbor nosivog sistema konstrukcije i skladnost dimenzija. Zato treba, pri samom izboru koncepta, razmiljati o


16 JP Putevi Srbije

njegovom oblikovanju. Svaki element na ovakvim objektima, koji nema funkcionalni znaaj, deluje neskladno.

Slika 9.12.8.17: Nadvonjak sa jednim rasponom

Nadvonjak sa dva raspona Nadvonjak sa dva raspona se najvie upotrebljava kada se autoput nalazi u polu useku. Na slici 18 prikazan je nadvonjak od montanih prednapregnutih nosaa. Svi ostali konstruktivni delovi su monolitni. Oblikovanje ovakvih objekata postie se kroz izbor odgovarajue konstrukcije, koja u datom ambijentu najbolje odgovara. U ovakvim sluajevima ima smisla da se istakne i kompozicijska obrada velike

betonske povrine krajnjih i srednjih stubova. I u ovom primeru predlae se povrinska struktura potpora nadvonjaka sa horizontalnim utorom irine 7 cm, dubine 2 cm na razmaku 80 100 cm. Krajnji stubovi mogu imati i vertikalni ljeb dimenzije 30 x 30 cm u kojem je sakrivena vertikalna cev za odvodnjavanje objekta. Stub ili stubovi ovakvog nadvonjaka mogu se oblikovati i drugaije to zavisi od projektanta.

Slika 9.12.8.18: Nadvonjak sa dva raspona

Nadvonjak sa tri raspona Nadvonjak sa tri raspona najee se upotrebljava kod nadvonjaka u nasipu kod kojih je pojas za razdvajanje autoputa manje irine. Nadvonjak sa tri raspona premoava autoput sa srednjim veim rasponom dok su krajnji rasponi manji. Ravnu ili zakrivljenu konstrukciju podupiru stubovi razliitog oblika.

Sa ovakvim konstruktivnim reenjem, vizuelno je oblikovan otvoreni profil prostora puta ime je obezbeena i njegova transparentnost. Objekat koji je komponovan u skladu sa statikim i konstruktivnim uslovima istovremeno postaje racionalan i skladno oblikovan. Predlae se reljef horizontalnih linija na stubovima i krajnjim osloncima koje su meusobno razmaknute 80 120 cm.


JP Putevi Srbije 17

Slika 9.12.8.19: Nadvonjak sa tri raspona

Nadvonjak sa etiri raspona Nadvonjak sa etiri raspona upotrebljava se u sluajevima kod kojih su pojasevi za razdvajanje autoputa iroki, kada autoput ima tri kolovozne trake ili kada je u pitanju autoput sa dve kolovozne trake, ali se ostavlja rezervni prostor za treu kolovoznu traku.

Za nadvonjak sa etiri raspona vai sve to je navedeno za prethodne tipove nadvonjaka. Objekti mogu biti sa razliitim rasponskim konstrukcijama (slika 20 i 21), a oblikovanje betonskih povrina moe biti identino kao kod prethodnih tipova nadvonjaka.

Slika 9.12.8.19: Nadvonjak sa etiri raspona u spregnutoj ili monolitnoj izradi

Slika 9.12.8.20: Krajnji stub sa grednom rasponskom konstrukcijom

Slika 9.12.8.21: Krajnji stub sa monolitnom rasponskom konstrukcijom

9.12.8.4 Oblaganje betonskih povrina

9.12.8.4.1 Uopteno

Pojedine delove objekata, pre svega krajnji stubovi mogue je obloiti prirodnim ili ak vetakim kamenom u sluajevima kada elimo da poveamo njihovu estetsku vrednost i to u krajevima u kojima se kamen pojavljuje kao tradicionalni graevinski

materijal. Oblaganjem se postie vea otpornost graevinskih elemenata na spoljanje uticaje. Optem izgledu vidljivih kamenih povrina doprinosi vrsta, kvalitet i boja kamena, odnos veih i manjih komada kamena, njihov oblik i veliina te nain obrade povrine i meusobne povezanosti.


18 JP Putevi Srbije

Kod oblikovanja kamenih obloga vae sledea pravila: - treba izabrati takvu obradu kamena koja

e to vie naglasiti njegovu strukturu i na kojoj e se to manje primjeivati tragovi upotrebe alata:

- vee komade kamena treba ugraditi u donje redove. Poeljno je da su pojedini komadi za upola dui u odnosu na visinu, a preklapanje treba da je min. 20 cm;

- meusobni spojevi treba da budu priblino jednaki, malter treba da bude to manje uoljiv na fasadi zida, oteenja i nedostatke ne treba popravljati malterom te ne treba crtati lane spojeve po malteru;

- opti izgled zida ne sme da lii na podlogu od kaldrme.

Vidljive betonske povrine mogu se oblagati i betonskim prefabrikovanim ploama, ako imaju istovremeno i funkciju oplate.

9.12.8.4.2 Obloge od nepravilno sloenog kamena ciklopski zidovi

Obloge ili zidovi od nepravilno rasporeenog kamenja ciklopski zidovi upotrebljavaju se samo kod oblaganja ili zidanja potpornih zidova na putevima, dok se za oblaganja objekata ne preporuuju. Karakteristika ciklopskih zidova ogleda se u poligonalnom obliku njihovog lica, a nikako u veliini pojedinog kamenja.

Slika 9.12.8.22: Izgled ciklopskog zida

Kod izrade ovakve obloge ili zida pojedini komadi se sakupljaju na taj nain, da se mogu ugraditi uz malu doradu. Ugraivanje se izvodi tako, da svaki kamen ima najmanje tri povrine na koje se oslanja. Pojedini komadi kamena moraju ii u dubinu zida najmanje 20 cm. Poeljno je da se na svaka 2 m

2 povrine lica zida uzida jedan vei blok

koji bi ulazio u masu betona priblino 40 cm. Komadi kamena u ciklopskom zidu imaju dimenzije 60 cm i oblik petougaonika. Spojevi

izmeu kamenja na licu zida imaju irinu 20 40 mm.

9.12.8.4.3 Oblaganje lomljenim kamenom

Za oblaganje lomljenim kamenom upotrebljavaju se komadi sa prirodnim ili obraenim povrinama. irina fuga (spojnica) je 15 do 30 mm. Spoj slijedeeg sloja treba da je zamaknuti od donjeg spoja za 10 cm. Visina slojeva u istom zidu moe biti razliita. Pojedine komade kamena treba slagati tako da rezultanta optereenja, odnosno sila pritiska djeluje vertikalno na smjer sloja. Kod zidanja sa lomljenim ili delomino obraenim kamenom vae isti principi i pravila, koja su navedena kod ankerisanja ili oblaganja ciklopskog zida s tim da je pravilnije oblikovanje lica zida. Komadi kamena imaju dimenzije (20-40) / (40-80) cm i imaju pravougaoni oblik.

Slika 9.12.8.23: Izgled zida iz lomljenog kamena

U zavisnosti od oblika ugraenog bloka, lice zida moe da ima razliite oblike: - da ima naznaenu slojevitost sa slojevima

priblino iste veliine ili sa slojevima razliite visine:

- da se pravilno mijenjaju deblji i tanji slojevi;

- da jedan blok kamena prelazi kroz dva ili vie slojeva, sa ime su slojevi meusobno povezani;

- izgled moe biti bez naznaenih slojeva; - vidna povrina moe biti reljefna-

neobraena.

9.12.8.4.4 Obloge od tesanog kamena

Komadi tesanog kamena obraeni su do priblino 15 cm u dubinu. Horizontalni spojevi su bez prekida, dok vertikalni spojevi treba da su uspravni u odnosu na leini spoj. Visine pojedinih slojeva obloge mogu biti razliite. Odnos visine i duine kod pojedinih komada je u granicama 1 : 1,2 kod kamena od kriljaca, a 1:1 kod tvrdog kamena.


JP Putevi Srbije 19

Oblaganje betonskih zidova moe da se izvede na dva naina. Istovremeno sa betoniranjem gde kamena obloga ima funkciju oplate ili se oblaganje izvodi naknadno. U prvom primeru treba pojedine komade ankerisati na svakom drugom ili treem spoju za masu zida (na ostalim spojevima ugrauju se obine spojnice za meusobnu vezu izmeu pojedinih komada kamenja). Kod zidova koji se naknadno oblau treba otokovati - ohrapaviti povrinu zida, da bi se obezbedile to bolje veze izmeu obloge i zida. I kod ovog naina oblaganja treba vezu izmeu obloge i zida izvesti pomou metalnih pijavica. Prostor izmeu zida i obloge se zaliva cementnim malterom ili betonom sitne granulacije. Obrada spojeva u velikoj meri utie na izgled lica zida. Kod kvalitetnije obraenog kamena mogu se izvesti ui spojevi i obratno. irina spojeva kod tesanog kamena varira od 5 do 20 mm. U zavisnosti od irine spoja vri se izbor maltera za ugraivanje. Za uske spojeve upotrebljava se pesak sitnije granulacije i obratno. Po zavrenom oblaganju i zavrenom procesu sleganja pristupa se definitivnoj obradi vidljivih delova spojeva. Boja maltera za obradu spojeva bira se prema elji naruioca. Vidljiva povrina spoja moe biti: - u ravni sa licem kamena - utopljena unutar lica zida - izvuena izvan povrine lica zida Izgled fasade kamenog zida zavisi od naina ugraivanja kamene obloge. Obloga se moe ugraivati na vie naina. Nain polaganja tesanog kamena kod koga su horizontalni slojevi jednaki, a pojedini komadi se ugrauju na krst, kao to je prikazano na slici 24, predstavlja gotski stil oblaganja. Gornjeg sloj je preklopljen u odnosu na donji je za jednu etvrtinu.

Slika 9.12.8.24: Izgled zida u gotskom stilu

Slojevi kresanog kamena mogu da budu razliite visine. Kod ovakvog naina ugraivanja treba paziti da vei komadi kamena budu u niim slojevima. Vano je da se pojedinani komadi preklapaju za 10 cm.

Slika 9.12.8.25: Izgled zida od tesanog kamena sa ravnim stojnicama

Tesani kamen se moe ugraivati u nepravilnom obliku. U ovakvom zidu nema horizontalnih slojeva. Kod ovog naina treba izbjegavati spoj tri komada u jednoj taki.

Slika 9.12.8.26: Izgled zida od tesanog kamena sa nepravilnim spojnicama

Slika 9.12.8.27: Izgled kamenom obloene krajnje potpore


20 JP Putevi Srbije

Kod objekata na putevima oblau se krajnje potpore, ako se nalaze u okolini koja to dozvoljava i ako se time postie vea trajnost potpora. U izuzetnim sluajevima oblau se i srednji stubovi, ako se nalaze u koritu reke ime se tite od abrazije.

Documents

SRDM9-12-8-oplate-vidni-beton(120430-srb-konacni)