U OVOM BROJU

Seme rađa profi t

Limagrain d.o.o.

21000 Novi Sad, Radnička 30aTel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789

www.limagrain.rs

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina II • Broj 13 • 12. april 2013. • cena 40 dinara

GI BA RAC • U PO SE TI FAR MI KO KA NO SI LJA „BAR BA RA“

SMS MALI OGLASI 064/1629-737

Srem ski ra ta ri su s ne str plje njem do če ka li pr ve, pra ve pro leć ne da ne. Zbog du go traj-nog ki šnog pe ri o da, pri ča o op ti mal nim se-

tve nim ro ko vi ma je re la tiv na stvar i vi še se pri ča o to me da li će mo uop šte po se ja ti ne što.

Po re či ma struč nja ka, ro ko vi za se tvu su iz-u zet no va žni, ka sni ja se tva uvek zna či ma nji pri nos, ali svi ti ro ko vi po la ko iz mi ču. Ku ku ruz

tre ba da se za se je do kra ja apri la, dok je za se tvu še ćer ne re pe kraj nji rok bio 10. april.

Slič no je i sa po vr ćem.Se tva će ove go di ne, oči gled no, bi ti u zna ku

ki še. Da li će ka sni je sve to na glo „po pra vi ti“ vi-so ke tem pe ra tu re, kao što pred vi đa ju ne ki me-te o ro lo zi, osta je da se vi di.

Stra na 2.

Stal na ula ga nja, po ste pen na pre dak

Po ro di ca Bar ba ra se ži vi nar stvom ba vi već 15 go di na. Ne ka da su uz ga ja li tov ne pi li-će, a sa da su se opre de li li sa mo za ko ke

no si lje. Če ti ri hi lja de ko ka no si lja sva ki dan u pro se ku sne su oko 3.700 ja ja. Sva su pr vog kva li te ta, a kla si ra na su po ve li či ni. Ce na za A kla su u ve le pro da ji je de vet di na ra, a za SS kla su de set.

Ka ko ka že Ne nad Bar ba ra, u ovom po slu uče stvu ju svi čla no vi po ro di ce, nje go vi otac i maj ka, kao i su pru ga Sla đa na. Na po čet ku su u svom objek tu ra di li uslu žno za dru ge, a već de se tak go di na su sa mo stral no u ovom po slu.

Stra na 10.

NUŽDA SETVU MENJA:

Heljda stigla u Srem Strana 6.

PROMENA VLASNIŠTVA U AGRARU:

Ko su veleposednici u Srbiji? Strana 5.

Od 1. 4. do 5. 4. 2013.

• Pad cene pšenice

• Rast cena kukuruza i soje

• Pad cena na svetskim berzama

Foto

: D

. Ćosi

ć

PROLEĆNI RADOVI

VODIČ ZA POLJOPRIVREDNIKE

Strana 9.

Kako do regresa za gorivo

2 12. april 2013.

OSNIVAČ I IZDAVAČ: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • DIREKTOR: Dragan Đorđević

• GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Živan Negovanović • UREDNIK IZDANJA: Dragan Ćosić • DIREKTOR MARKETINGA: Zlatko Zrilić TEHNIČKI UREDNIK: Marko Zrilić • RE DAK CI JA: Sve tla na Đa ko vić, Ka ti ca Ku zma no vić, Zo ri ca Ga ra ša nin-Ste fa no vić, Du šan Po zna no vić, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MARKETING: 064/16-29-737 • ŠTAMPARIJA: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • E-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rsTELEFON/FAX: 022/610-144

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

SA VE TI STRUČ NJA KA

Ima ju ći u vi du kli mat ske uslo ve, od no sno či nje ni cu da je mart obe-le žen sne gom, a do bar deo apri la

ki šom, sa da se već mo že za klju či ti da će ovo go di šnju se tvu, po red svih pro-ble ma ve za nih za vi so ke ce ne naf te, se me na, đu bri va i za štit nih sred sta-va, ka rak te ri sa ti uče sta le pa da vi ne i pro lon gi ra nje go to vo svih op ti mal nih ro ko va.

Ka da je reč o se tve nim pla no vi ma na te re nu ko ji sa ve to dav nim ak tiv no-sti ma po kri va Po ljo pri vred no-struč na slu žba ''Ru ma'', a to su op šti ne Ru ma, Irig i In đi ja, mo že se re ći da su oni već sa da pod ve li kim zna kom pi ta nja, u

po gle du bu du će za stu plje no sti po je di-nih kul tu ra. Ku ku ruz, kao naj po pu lar-ni ja kul tu ra za ovo pod ruč je, pla ni ran je na 36 hi lja da hek ta ra: u rum skoj op šti ni 18 hi lja da, iri škoj tri i in đij skoj 15 hi lja da hek ta ra.

Še ćer na re pa, pre ma se tve nom pla nu, tre ba da se za se je na 3.130 hek ta ra: u Ru mi 1.350, In đi ji oko 1.700 hek ta ra, ne što ma lo u Iri gu. So ja bi tre ba lo da za u zme po vr ši nu od 5.300 hek ta ra, 2.480 hek ta ra se od-no si na Ru mu, 700 na Irig, oko dve hi lja de hek ta ra na In đi ju.

Pre ma an ke ta ma ko je su spro ve de-ne uoči se tve, sun co kret bi mo gao bi ti

za stu pljen na oko če ti ri hi lja de hek ta-ra - po hi lja du hek ta ra u Ru mi i Iri gu, a dve hi lja de u In đi ji. Slič no je i sa po vr ćem, pla ni ra no je na 4.600 hek-ta ra, tri hi lja de hek ta ra se od no si na Ru mu, hi lja du na In đi ju, a 600 hek-ta ra na Irig.

Me đu tim, to su za sa da sa mo pla-no vi.

- U mar tu je pa lo 115 li ta ra ki še po kva drat nom me tru, pa da vi ne će oči gled no obe le ži ti i do bar deo apri-la, da kle, ni je se mo glo ra di ti u po lju. Kre nu lo se sa se tvom še ćer ne re pe, i ku ku ru za na ma lim po vr ši na ma, ali se ubr zo sta lo. U to ku su pred se tve ne

pri pre me za se tvu na po vr ši na ma ko je su na vi šim nad mor skim vi si na ma, reč je o ras tu ra nju mi ne ral nog đu bri va. Sa da je pri ča o op ti mal nim se tve nim ro ko vi ma re la tiv na stvar, vi še se pri-ča o to me da li će mo uop šte po se ja ti ne što, ili ne. Zna se da su ro ko vi za se tvu bit ni, ka sni ja se tva zna či uvek ma nji pri nos, ali svi ti ro ko vi po la ko iz mi ču. Ku ku ruz tre ba da se za se je do kra ja apri la, še ćer noj re pi kraj nji rok je bio 10. april. Slič no je i sa po vr ćem, pro leć ni luk, krom pir i gra šak već su mo ra li bi ti po se ja ni. Za pa pri ku i pa ra-dajz ima vre me na, oni se se ju u ma ju, kad pro đe opa snost od mra za - ka že

Đu ro Pa ić, sa ve to da vac u Po ljo pri-vred no-struč noj slu žbi ''Ru ma''.

Se tva će ove go di ne, oči gled no, bi ti u zna ku ki še. Da li će ka sni je sve to na glo ''po pra vi ti'' vi so ke tem pe ra tu re, kao što pred vi đa ju ne ki me te o ro lo-zi, osta je da se vi di. Sem uobi ča je ne kon sta ta ci je da je po ljo pri vre da fa bri-ka bez kro va, ni šta no vo ne mo že se re ći za ovo go di šnju se tvu, naj ve ro vat-ni je će se to od no si ti i na - že tvu.

K. Ku zma no vić

Hi bri di no ve ge ne ra ci je po se-du ju vi sok ge net ski po ten ci-jal rod no sti, što je i po tvr đe-

no ostva ri va njem re kord nih pri no sa u vre men ski po volj nim go di ni na ma. Ogra ni ča va ju ći fak to ri pro iz vod-nje ku ku ru za osta li su agro e ko lo ški uslo vi - pre sve ga ko li či ne i ras po-red pa da vi na to kom ve ge ta ci o nog pe ri o da i pri me nje na teh no lo gi ja ga je nja, gde hte li mi to pri zna ti ili ne, još uvek ve li ki pro blem pred sta-vlja i tran sfer zna nja od na uč nih in-sti tu ci ja pre ma pro iz vo đa či ma.

Teh no lo gi ja ga je nja mo že u zna-čaj noj me ri mo di fi ko va ti, u po zi tiv-nom ili ne ga tiv nom sme ru ne po-volj ne agro e ko lo ške uslo ve, a do sta bil ne pro iz vod nje u ko joj će mo ima ti vi so ke pri no se mo že mo do ći sa mo po što va njem zah te va bi lja ka i bla go vre me nom i kva li tet nom pri-me nom svih agro teh nič kih me ra.

Je dan od naj va žni jih ele me na-ta teh no lo gi je ga je nja ku ku ru za je se tva, ko ja ima ve li ki i ne na dok na-di vi uti caj na vi si nu pri no sa ku ku-ru za. Gre ške ko je se uči ne u se tvi sa mo se de li mič no mo gu is pra vi ti, te se sto ga ova agro teh nič ka me ra, po red ob ra de ze mlji šta i đu bre nja, ubra ja u naj zna čaj ni je u pro iz vod-nom pro ce su ku ku ru za.

Vre me se tve uslo vlje no je bi o-lo škim oso bi na ma i agro e ko lo škim uslo vi ma u od re đe nom re gi o nu, de-li mič no du ži nom ve ge ta ci je hi bri da i na me nom ku ku ru za (za zr no ili si la-žu). Se tva ku ku ru za u na šim uslo vi-ma po či nje ka da se tem pe ra tu ra ze-

mlji šta na du bi ni se tve usta li na oko 10 oC. U rav ni čar skim kra je vi ma to je obič no kra jem pr ve de ka de apri-la. Naj ve će po vr ši ne u rav ni čar skim pod ruč ji ma po se ju se iz me đu 10. i 30. apri la, a deo po vr ši na u pr voj de ka di ma ja. U vre men ski po volj-nim go di na ma raz li ke u pri no si ma iz me đu april skih ro ko va se tve, kao i onih do 5. ma ja, naj če šće ni su zna-čaj ne. Me đu tim, u su šnim go di na-ma u ra ni jim ro ko vi ma se tve po sti-žu se naj vi ši pri no si, a pri nos ostva-ren se tvom sre di nom ma ja bu de i za 0.8 - 0.9 tha-1 ma nji. Je dan deo pro iz vo đa ča iz be ga va se tvu u pr voj

de ka di apri la, jer je pe riod od se-tve do ni ca nja pro du žen, usled če ga je se me du že iz lo že no na pa du ze-mlji šnih šte to či na i pa to ge na, što mo že do ve sti do pro re đi va nja sklo-pa. Dru gi ne do sta tak ra ne se tve je even tu al no ošte će nje od ka snih pro leć nih mra ze va. Me đu tim, ra na se tva ima i niz pred no sti. U ra ni joj se tvi u slu ča ju pro seč nih ili po volj-ni jih go di na je ne što ra ni je i ni ca-nje, me tli ča nje, pa i svi la nje. Ku ku-ruz ko ji ra ni je svi la, pre do zre va, a is pu šta nje vo de iz zr na je br že, jer sa zre va nje te če u to pli jem pe ri o du

go di ne. Ra ni je po ni kao ku ku ruz po pra vi lu do bro raz vi ja ko re nov si-stem do let njih su ša, pa ih bo lje to-le ri še, tj. de li mič no iz be ga va.

Gu sti na se tve se me nja la to-kom po sled njih tri de set go di na, sa ten den ci jom po ve ća nja bro ja bi lja-ka po hek ta ru. To me je do pri ne la po ja va no vih hi bri da, ko ji su pod-no si li gu šći sklop pre sve ga zbog pro me nje ne ar hi tek tu re sa me bilj ke (ve ća čvr sto ća do njih in ter-no di ja sta bla i erek to fi lan po lo žaj li sta). Broj bi lja ka se po ve ćao od 35.000-40.000 po čet kom se dam-de se tih go di na, na 55.000-65.000 sre di nom osam de se tih. Me đu tim, tre ba ima ti u vi du da gu sti na sklo-pa za vi si od hi bri da, ali i plod no-sti ze mlji šta te oče ki va ne ko li či ne i ras po re da pa da vi na to kom ve ge ta-ci je ku ku ru za.

Na plod ni jim ze mlji šti ma, bo ljeg ka pa ci te ta za vo du, kao i onim pod ruč ji ma gde ima vi-še pa da vi na u to ku ve ge ta ci je, mo že se se ja ti gu šće i obr nu to, u su šni jim re jo ni ma, kao i na ma nje plod nim ze mlji šti ma se-tvu tre ba oba vi ti re đe. U uslo vi-ma na vod nja va nja se tva se ta ko đe oba vlja gu šće.

Na osno vu na ših is tra ži va nja, zim ske pa da vi ne, ras po red azo-ta po pro fi lu ze mlji šta u pro le će i gu sti na se tve do mi nant no uti ču na pri nos ku ku ru za. Ka da ras po-red azo ta u pro le će po du bi ni pro fi la ni je pra vi lan, od no sno ka da se ve ća ko li či na na la zi u po vr šin skom slo ju, a pred se tve no đu bre nje ku ku ru za bu de po ja ča no (ve će ko li či ne od op-ti mal nih), to će uti ca ti na po ja ča nu buj nost bi lja ka. Ta ko đe, ko re nov si-

stem bi lja ka ku ku ru za osta će u pli-ćem po vr šin skom slo ju. Po ja ča na buj nost bi lja ka pod ra zu me va ve ću li snu po vr ši nu, ko ja ne ra ci o nal no tro ši vo du iz zim skog pe ri o da. U ta-kvim slu ča je vi ma do mi nan tan uti caj na vi si nu pri no sa ima će ve ge ta ci o-ne pa da vi ne ko jih u na šim agro e-ko lo škim uslo vi ma ne ma do volj no. Sla bi je raz vi jen ko re nov si stem (pli-tak), pre ve li ka buj nost bi lja ka (po-ja ča na tran spi ra ci ja) i ne do sta tak pa da vi na u to ku ve ge ta ci je, na ro či to u tri let nja me se ca (VI-VI II), uti ca-će na zna čaj ni je sma nje nje pri no sa. Uko li ko je ne do sta tak pa da vi na ve ći pri nos mo že bi ti zna čaj no sma njen (kao što je bio slu čaj u pro te kloj 2012. go di ni). Ka da je di stri bu ci ja azo ta po pro fi lu pra vil na (ve ći deo na la zi se u slo je vi ma od 60 do 120 cm), ta da se ko re nov si stem spu šta du blje u ze mlji šte, ko ri sti vo du i iz du bljih slo je va, pa su ša ne ma to li ko štet nih efe ka ta.

Pre po ru ka pro iz vo đa či ma je da u slu ča ju ka da su zim ske pa da vi ne ni ske, op ti mal nu gu sti nu za od re-đe ni hi brid tre ba sma nji ti od 5 do 10%, a ako je i ras po red mi ne ral nog azo ta loš, ta da se op ti mal na gu sti na sma nju je od 10 do 20% u od no su na pre po ru če nu za da ti hi brid. Pri op ti mal nim zim skim pa da vi na ma i do brom ras po re du azo ta po pro fi lu, op ti mal na gu sti na se tve se po me ra ka pre po ru če noj za da ti hi brid.

U po gle du du bi ne se tve, ta ko đe tre ba pra ti ti sta nje vla žno sti ze mlji-šta. U uslo vi ma su šnog apri la, se tvu tre ba oba vi ti na ne što ve ću du bi nu (6-7 cm), dok u uslo vi ma op ti mal ne vla žno sti i po volj nih tem pe ra tur nih uslo va ona mo že bi ti i ne što pli ća od uobi ča je ne, ka ko bi se fa vo ri zo va-lo br že kli ja nje i ujed na če no ni ca nje use va.

Se tva je kom plek sna agro teh nič ka me ra jer se sa sto ji od vi še ele me na ta - vre me na, gu sti ne i du bi ne se tve

Doc. dr Dra ga na Lat ko vić, prof. dr Bran ko Ma rin ko vić,doc. dr Go ran Ja ći mo vić, prof. dr Jo van Cr no ba rac

Po ljo pri vred ni fa kul tet No vi Sad

Uti caj ro ka i gu sti ne se tve na vi si nu pri no sa ku ku ru za

Gre ške ko je se uči ne u se tvi sa mo se de li mič no mo gu is pra vi ti, te se sto ga ova agro teh nič ka me ra, po red ob ra de ze mlji šta i đu bre nja, ubra ja u naj zna čaj ni je u pro iz vod nom pro ce su ku ku ru za

AK TU EL NO NA SREM SKIH PO LJI MA

NE IZ VE SNO OSTVA RE NJE SE TVE NIH PLA NO VA

Se tva u zna ku ki šeOp ti mal ni ro ko vi po la ko iz mi ču, sa da se vi še pri ča o to me da li će mo uop šte se ja ti ili ne - ka že Đu ro Pa ić, sa ve to da vac u PSS''Ru ma''

Đu ro Pa ić, sa ve to da vac u PSS''Ru ma''

Pro ve ra du bi ne se tve (Fo to: D.Ćo sić)

312. april 2013.

IN VE STI CI JE

Ok to bra pro šle go di ne Po-kra jin ski se kre ta ri jat za po-ljo pri vre du, vo do pri vre du i

šu mar stvo ras pi sao je kon kurs za do de lu bes po vrat nih sred sta va za od vod nja va nje po ljo pri vred nog ze-mlji šta na pod ruč ju Voj vo di ne u ukup nom iz no si od 310 mi li o na di-na ra. Kon kur som je de fi ni sa no da se sred stva obez be dju ju iz tri iz-vo ra, - bu dže ta Voj vo di ne, bu dže-ta lo kal ne sa mo u pra ve i JVP "Vo de Voj vo di ne", a sva ki od njih da da je po tre ći nu su me. Na ovaj kon kurs pri ja vi lo se 17 srem sko mi tro vač kih se o skih me snih za jed ni ca, svi pod-ne ti pro jek ti do bi li su ze le no sve tlo,

de vet me snih za jed ni ca već do bi lo odo bre na sred stva, dok se za pre o-sta lih osam to oče ku je ovih da na.

Bes po vrat na sred stva su, za sa-da, do bi le me sne za jed ni ce Srem-ska Ra ča, Ku zmin, Mar tin ci, Man že-los, La ća rak, Ve li ki Ra din ci, Šu ljam, Gr gu rev ci i Ja rak. Nji ho va ukup na su ma iz no si 63,94 mi li o na di na ra od če ga je Grad Srem ska Mi tro vi ca obez be dio 21,314 mi li o na di na ra, a ot pri li ke iste su me obez be di li su re sor ni po kra jin ski se kre ta ri jat i JP "Vo de Voj vo di ne".

Zna ča jan po sao oko ure đe nja ka nal ske mre že i una pre đe nja po-ljo pri vre de u Srem skoj Mi tro vi ci i se li ma je sa odo bra va njem do če-kan. Ci lje vi, pla no vi i oče ki va nja od pro je ka ta od vod nja va nja te me su o ko ji ma go vo re Go ran Ma tić, po moć nik gra do na čel ni ka Srem-ske Mi tro vi ce , Vla di mir Na sto vić, na čel nik za po ljo pri vre du i Ve ri ca Ran ko vić, ru ko vo di lac sek to ra za me li o ra ci ju u DVP "Hi dro srem" fir mi iz vo đa ču ra do va.

- Svih 17 pro je ka ta od vod nja-va nja su odo bre ni, ali po kra jin ski

se kre ta ri jat ni je imao sred sta va za sve ta ko da su sred stva obez-be đe na za de vet pro je ka ta u isto to li ko me snih za jed ni ca. Oče ku je se da no vac bu de obez be đen i za ra do ve u pre o sta lih osam pro je-ka ta - re kao je Go ran Ma tić.

Či šće nje ka na la u ata ri ma će bi ti traj ni pro je kat, jer se ne sme do zvo li ti da ka na li buud za pu šte-ni kao što se do ga đa lo ra ni jih go-di na.

- Kra jem go di ne smo pot pi sa li ugo vo re, a po čet kom ove go di ne smo sred stva pre ba ci li za pro jek-

te i to za na pred na ve de ne ka ta-star ske op šti ne. Ka na la sku mre žu tre ba is ko ri sti ti i za na vod nja va-nje - pred la že na čel nik Vla di mir Na sto vić.

Na čel nik za po ljo pri vre du je do dao da je lo kal na sa mo u pra-va za ove pro jek te obez be di la 30 mi li o na di na ra ta ko da će bi ti nov ca i za ra do ve u osta lim me-snim za jed ni ca ma.

- Po za klju če nju ugo vo ra i do-bi ja nju avan sa od gra da, „Hi dro-srem“ je za po čeo ra do ve 15. ja nu-a ra ove go di ne, vre me nas je po-slu ži lo ta ko da je do po čet ka apri la ura dje no do sta po sla. U Jar ku, na ka na lu Jar či na, ura đe no 60 od sto

po sla u vred no sti od 15 mi li o na di-na ra. Ra di lo se u Ve li kim Ra din ci-ma gde se re kon stru i še oko 2,5 ki lo me tra ka na la i još dva ki lo me-tra je pred vi dje no za re dov no odr-ža va nje. Tu su pred vi dje ni ra do vi iz vr še nu u obi mu od 80 od sto. U La ćar ku su pred vi dje ni ra do vi ura-đe no 40 od sto, u to ku su pri pre me za ra do ve u ata ru Mar ti na ca, a Ve-ri ca Ran ko vić, ape lu je na po ljo pri-vred ni ke da ima ju raz u me va nja za po me nu te ra do ve, jer će upo re do od vi ja ti i se tva. Isto vre me no, ona je upo zo ri la po ljo pri vred ni ke da vo de ra ču na o pro hod no sti ka na la za od vod nja va nje.

S. Đa ko vić

SREM SKA MI TRO VI CA • NA STA VAK URE ĐE NJA KA NAL SKE MRE ŽE U ATA RI MA

Pro jek ti od vod nja va nja u 17 se laUkup na vred nost po sla ko ji se iz vo di u de vet me snih za jed ni ca je oko 64 mi li o na di na ra. Oče ku je se da usko ro bu de obez be đen no vac i za pre o sta lih osam pro je ka ta, a svi oni se fi nan si ra ju iz po kra jin skog bu dže ta, bu dže ta Gra da Srem ska Mi tro vi ca i iz ka se JVP "Vo de Voj vo di ne"

914 ki lo me ta ra ka na la

Po po da ci ma ko je je sa op šti-la Ve ri ca Ran ko vić iz DVP „Hi-dro srem“, na pod ruč ju srem-sko mi tro vač ke op šti ne na la zi se ukup no 914 ki lo me ta ra ka-nal ske mre že, a ak tu el nim ra-do vi ma se una pre đu je nji ho vo sta nje.

Sta nje ka nal ske mre že, ina-če, ka rak te ri še iz ra zi ta ob ra slost dr ve na stom i ši blja stom ve ge-ta ci jom kao i sma nje na pro pu-sna moć ka na la usled za mu lji-va nja i pri su stva ve li ke ko li či ne ot pad nog na no sa. U po sled njih pet go di na vr še ni su in ten ziv ni ra do vi na do vo lje nju si ste ma za od vod nja va nje u funk ci o nal no sta nje. To pod ra zu me va da su ka na li u pe ri o du vi so kih vo da u mo guć no sti da pri me i od ve du sve su vi šne vo de od vo do del ni-ce Fru ške go re do kraj njeg re-ci pi jen ta re ke Sa ve.

Na ka na lu V i šnjev ci u ata ru Ve li ki Ra din ci

Go ran Ma tić po moć nik gra do na čel ni ka

Ve ri ca Ran ko vić, ru ko vo di lac sek to ra za me li o ra ci ju u "Hi dro sre mu"

Ra do vi u La ćar ku

Iz mu lji va nje ka na la Jar či na

Vla di mir Na sto vić, na čel nik za po ljo pri vre du

4 12. april 2013.

IZ PRI VRED NE KO MO RE SR BI JE

Na kon du ge zi me i ki šo vi tih da na mno gi po ljo pri vred ni pro iz vo đa či sa ne str plje njem

i ve li kom do zom op ti mi zma do če ka-li su pr ve le pe da ne ka ko bi iza šli u svo je ata re i za po če li pr ve pro leć ne ra do ve. I Dra gan Kri vo ši ja, po ljo-pri vred nik iz No vog Slan ka me na, ovih da na ba vi se za šti tom vo ća i ra sa đi va njem du va na.

- Ovih da na vre me po go du je uslo vi ma ra da jer je tem pe ra tu ra po ra sla pa mo že mo po če ti ra do ve u po lju. Već go di na ma uz ga jam ja-bu ke i bre skve na po vr ši ni od oko če ti ri hek ta ra. Si tu a ci ja na te re nu je ta kva da mo že mo da pr ska ma vo će, a po svoj pri li ci usko ro oče ku je mo i cve ta nje. Ra di mo i pod ri va nje ze-mlji šta ka ko bi smo ga za šti ti li od ra-znih tra va šte to či na ko je su iz ra sle na kon obil nih ki ša ko je smo ima li -

ka že Dra gan Kri vo ši ja.Na kon pro šlo go di šnje su še i vi-

so kih tem pe ra tu ra Kri vo ši ja se na-da do brom ro du du va na ko ji ta ko đe uz ga ja na po vr ši ni od 20 hek ta ra.

- Po red pr ska nja vo ća, ovih da na ak tu el no je i raz ba ci va nje ve štač kog đu bri va i ra sa đi va nje du va na u sta-kle ni ci ma. S ob zi rom da je vre me bi lo ve o ma hlad no, ima li smo sla-bi je kli ja nje du va na pa smo mo ra li da za gre va mo pla ste ni ke i vi de li da je to mo gu će. Ovih da na si tu a ci ja je vr lo po volj na, du van je pri lič no ni-kao, ra ste so lid no i ve ru jem da će-mo ra do ve oko ra sa đi va nja pot pu no za vr ši ti kra jem me se ca. Na da mo se da vi še ne će mo ima ti to li ko ki šnih i hlad nih da na - ka že Kri vo ši ja i do-da je da ga je di no za bri nja va vi so ka ce na naf te za po ljo pri vred ni ke ko ja iz no si 150 di na ra.

- Na dam da će mo sve mo ći da is fi nan si ra mo. Ge ne ral no zbog pro-šlo go di šnje su še po ljo pri vred ni ci ne ma ju za li he u ro bi,pa je te ško do-ći do sred sta va –pod se ća Kri vo ši ja.- Ve ro va li smo, a i da lje se na da mo da će nam dr ža va po mo ći ma kar za sub ven ci o ni sa nje go ri va.

M. Ba la ba no vić

Pred stav ni ci ži to mlin skih or ga-ni za ci ja i pe kar ske in du stri je Sr bi je, oku plje ni u PKS, ras-

pra vlja ju ći o za kon skoj re gu la ti vi, kao i va že ćem Pra vil ni ku o kva li te tu ži ta, mlin skih i pe kar skih pro iz vo da, te ste ni na i br zo smr znu tih te sta, a zbog nje go ve ne u sa gla še no sti sa pro pi si ma EU i oba ve za ma pri me ne Za ko na o bez bed no sti hra ne, za tra-ži li su da se oni hit no usa gla se sa re al no šću i sa prak som u Sr bi ji, a to zna či da poč ne nji ho va pri me na.

Mo de ra tor sku pa, sa vet nik u Pri-vred ni oj ko mo ri Sr bi je, Sa ška Bi-or če vić je na gla si la da su pra vil-ni ci za vr še ni, ali da još uvek ni su ugle da li sve tlost da na. Aso ci ja ci ja srp ske pri vre de je od 2009. go di ne in si sti ra la da se oni poč nu pri me nji-va ti u prak si. Ona je po seb no is ta-kla da na osno vu onog što se ču lo iz pro iz vod nje, u Sr bi ji po sto je do bri pra vil ni ci, sa mo ih tre ba ma lo do-ra di ti i pri la go di ti da na šnjem vre-men skom tre nut ku. Ali, po nje nim re či ma, na osno vu zah te va ma lih pro iz vo dja ča, iz PKS se po kre će i in ci ja ti va za flek si bil ni ji HACCP.

Za tvo re no 40 pe ka ra

Šef od se ka Po ljo pri vred ne in-spek ci je Mi ni star stva po ljo pri vre de, šu mar stva i vo do pri vre de Vla de Sr-bi je, Ne nad Vu jo vić je na gla sio da Za kon o bez bed no sti hra ne u Sr bi ji zah te va da sva ki pro iz vo djač u ze-mlji u re al nom vre me nu us po sta vi si stem bez bed no sti hra ne, od no sno rad po prin ci pi ma HACCP. Po nje go-vim re či ma in spek ci ja je u pro šloj go di ni oba vi la 1.700 kon tro la i u ovoj još oko 700 i za tvo ri la 40 obje-ka ta u ovoj de lat no sti, po naj vi še pe ka ra, ko je ni su ra di le po prin ci pi-ma HACCP. Ve ći deo pe ka ra u Sr bi ji je uveo rad po HACCP. To zna či da na ša za kon ska re gu la ti va mo ra bi ti uskla dje na sa pro pi si ma EU. Si stem HACCP je pre po znat kao do bar, a od stra ne PKS je uvek po sto ja la ini ci-ja ti va da se što pre uve de taj pro-

ces u prak su, na veo je Vu jo vić. Po nje go vim re či ma pri me na HACCP zna či do bru hi gi jen sku i pro iz vo-djač ku prak su i sle dlji vost u ra du. On je po seb no pod vu kao da se svi in te re si pri vre de, pa i ovi br že mo gu ostva ri ti ako se ide za jed nič ki, pre-ko Pri vred ne ko mo re Sr bi je.

Uče stvu ju ći u ras pra vi Đor dje Pso do rov iz Na uč nog in sti tu ta za pre hram be ne teh no lo gi je u No vom Sa du je na gla sio, da pra vil ni ci po-sto je de ce ni ja ma, sa mo se uvek do-ra dju ju. On je po seb no uka zao da je Ju go sla vi ja, od no sno u okvi ru nje i Sr bi ja ne kad bi la na ve o ma vi so-kom ni vou ka da je u pi ta nju rad i pro iz vod nja u mlin sko – pe kar skoj in du stri ji. Pso do rov je pod vu kao da u Sr bi ji po sto ji do bra pro iz vo djač ka prak sa pa su njoj po treb ni i va lja ni pra vil ni ci i pro pi si, ko ji su pri la go-dje ni ovom pod ruč ju. On je još re-kao da će HACCP u Sr bi ji bi ti uve-den svu da, a ti me će se po bolj ša ti i kval ti et i kon ku ren ci ja. Go vo re ći o po ja vi afla tok si na, Pso do rov je na-veo da smo la ne ima li su šnu go di-nu, naj ve ću u po sled nje tri de ce ni-je, ali je uka zao da su se pro ble mi mo gli i spre či ti da se na vre me re a-go va lo. U bli žoj bu duć no sti ne mo že vi še da se de si da u let njem pe ri o du ima čak 100 su šnih da na, kao što je to bi lo la ne. To zna či da mo že mo ra-ču na ti na vi sok kva li tet na ših po ljo-pri vred no-pre hram be nih pro iz vo da. Po nje go vim re či ma ni je do bro što

se po li ti ka, od no sno dr ža va, i da nas mno go me ša u po sao pri vred ni ka. Pri me ra ra di, i u ne ka da šnjoj SFRJ je po sto jao Pra vil nik da se pše ni ca ot ku plju je u tri kla se, ali ka da se de si lo ša go di na i že tva, on da se to ni je pri me nji va lo u prak si. Po treb no je da se svi pro ble mi re še si stem-ski, kroz stra te gi je, pa će on da bi ti i ma nje ured bi.

Če ka nje na pra vil ni ke

Di rek tor ,,Ži to za jed ni ce'' Mo mir La zić je na gla sio da se du go če ka na do no še nje no vih po ra vil ni ka, pa je za tra žio da se hit no u ovoj obla sti do ne su svi za kon ski pro pi si, jer je to u ci lju kva li tet ni je pro iz vod nje i ve ćeg iz vo za. On je na gla sio da je si stem HACCP uve den go to vo kod svih ve ćih pe ka ra u ze mlji.

Na rod ni po sla nik u Skup šti ni Sr-bi je Zo ran Pra li ca je re kao da se sad oprav da no ma lo ka sni sa do-no še njem za kon ske re gu la ti ve, od-no sno pra vil ni ka, jer sank ci je i sve što se de ša va lo na ovom pod ruč ju po sled nje dve i po de ce ni je do ve-

le su do to ga da gra dja ni ne mo gu da pla te vi so ko kva li tet ne pro iz vo de ko je pro iz vo dja či mo gu da im po-nu de. Uzrok je ni ska ku pov na moć. On je po dr žao ak ci ju za do no še nje so ci jal nih kar ti i nji ho vu pri me na u ze mlji, ka da je hra na u pi ta nju.

Uče stvu ju ći u ras pra vi sa vet nik u PKS Mi lan Pro stran je is ta kao da smo u že lji da što pre udje mo u EU, ne ke pro pi se i za ko ne do no si li ali ni-smo bi li u sta nju da ih pri me nju je-mo u prak si. Mi sli li smo da će mo u EU 2016. go di ne, ali sad se vi di da će to bi ti oko 2020. go di ne. Sva za-kon ska re gu la ti va ko ja se sad do no-si, po sto ja la je i ne ka da, sa mo pod dru gim ime nom i pri me nji va la se na pod ruč ju SFRJ, da kle u svim nje nim re pu bli ka ma i po kra ji na ma. Da kle, pri li kom do no še nja sva kog pro pi sa, tre ba pr vo da pro ce ni mo da li ga mo že mo pri me nji va ti u prak si.

Hleb mo ra da bu de ro ba na tr ži-štu, a ne so ci jal na ka te go ri ja, na-gla sio je La zar Po po vić iz no vo-sad skog ,,Mlin pek za vo da''. On je uče sni ke sku pa in for mi sao i o odr-ža va nju 18. Pe kar skih da na (25.

apri la) u ho te lu ,,Ha jat'' u Be o gra-du, pod na zi vom ,,Hleb i ma lo vi še od hle ba na no vi na čin''.

Za me nik di rek to ra „Ži to Voj vo di-ne“ Zdrav ko Ša ja to vić je na gla sio da ima če stih po ja va da ze mlje u okru že nju kroz ne ca rin ske ba ri je-re uti ču na sma nji va nje uvo za ro-be ko ja do la zi iz Sr bi je. To se de-ša va kroz do no še nje ra znih pro pi sa i pra vil ni ka, ko je ni sa mi ne mo gu da pri me ne u svo joj pro iz vod nji. On je na gla sio da ni je do bro što dr ža-va kroz šest ured bi već tri go di ne ure dju je ce nu hle ba u ze mlji, a to je po ne kad i su prot no sa rel no šću na tži štu.

Pri vred nik Mi len ti je Čam par iz Kra lje va po zvao je Pri vred nu ko-mo ru Sr bi je, da za šti ti kom plet nu pri vre du od uti ca ja si ve eko no mi je. Na taj na čin će se po mo ći i dr ža vi i na ro du. On je is ta kao da je pri vred-ni ci ma po tre ban zdrav am bi jent i za ko ni ko ji će se pod jed na ko pri-menj va ti na sve pro iz vo dja če, ve li-ke i ma le.

B. Gu lan

GA ZDIN STVA

NO VI SLAN KA MEN • DRA GAN KRI VO ŠI JA, DU VAN DŽI JA I VO ĆAR

Vre men ski uslo vi dik ti ra ju ovo go di šnji rod

Do kra ja me se ca ra sa đi va nje du va na

Dra gan Kri vo ši ja

O KVA LI TE TU ŽI TA, MLIN SKIH I PE KAR SKIH PRO IZ VO DA, TE STE NI NA I BR ZO SMR ZNU TIH TE STA

Prak sa če ka pra vil ni ke Si stem HACCP bi će uve den svu da u Sr bi ji, pa će po bolj ša ti kva li tet i kon ku ren ci ju u pro iz vod nji, a sa mim tim bi će i ve ći iz voz. Iz Sr bi je ize ze no 390.000 to na pše ni ce i 100.000 to na bra šna

Si stem HACCP uve den go to vo kod svih ve ćih pe ka ra u ze mlji

Iz voz pše ni ceOd pro šlo go di šnje že tve do

pre ne ko li ko da na iz Sr bi je je u svet iz ve ze no 390.000 to na pše-ni ce i 100.000 to na bra šna, na-gla sio je di rek tor ,,Ži to Sr bi je'' Vu ko sav Sa ko vić. On je po zdra-vio in ci ja ti vu iz PKS da se us po-sta vi rad po pra vil ni ci ma ko je će kre i ra ti pri vred ni ci ko ji tre ba da ih pri me nju ju u prak si.

12. april 2013. 5

ANALITIKA

Dakle, mnoga preduzeća pri-vatizovana su bez prethodno rešenog pitanja svojine nad

zemljištem”, navedeno je u saopšte-nju povodom izveštaja o državnom i zadružnom zemljištu u postupku pri-vatizacije koji je Savet 6. novembra 2012. godine dostavio Vladi Srbije. U izveštaju je istaknuto da je propusta bilo u samom procesu privatizacije, zato što je promet zemljišta sprovodila Agencija za privatizaciju iako za to nije bila nadležna jer je, u skladu s važećim zakonima, poljoprivredno zemljište u javnoj svojini van prometa.

„S tim u vezi, Uprava Ministarstva poljoprivrede za poljoprivredno ze-mljište dužna je da pribavi podatke o promenama katastarskog stanja na zemljištu nakon privatizacije, o pro-menama vlasnika na državnoj i za-družnoj svojini, kao i da utvrdi da li su rađene uknjižbe prava svojine na kupce društvenog kapitala na osnovu ugovora o privatizaciji”, naglasili su u Savetu. Savet smatra i da je Agencija za privatizaciju dužna da pruži dokaz o tome na osnovu kojih ovlašćenja je otuđila državno i zadružno zemljište. „Takođe, neophodno je da se isprave greške koje su na osnovu ugovora o prodaji društvenog kapitala učinjene promenom vlasništva na državnoj i zadružnoj svojini, odnosno da se te nepokretnosti vrate titularima javne i zadružne svojine”, zaključeno je u izveštaju.

Mnogi će reći da je bolje da se neko oglasi nekada nego nikada, ali je problem u tome što je sada u su-štini prekasno. Poljoprivredna pre-duzeća po Vojvodini su rasprodata, mnoga upropašćena i opljačkana, a na to kakav će rezultat biti i kakve su mućke moguće upozoravano je čim je privatizacija počela i za to nije trebalo biti vidovit i veliki ekspert. Naime, u Zakonu o privatizaciji pot-puno neshvatljivo i apsurdno piše da preduzeće pre privatizacije uopšte ne mora da ima razgraničeno koliko

tačno ima društvenih, državnih i za-družnih oranica i da to razgraničenje može i treba da se uradi posle sklapa-nja ugovora o prodaji. Kako je pisalo tako se i radi pa je ogromna većina poljoprivrednih kombinata prodata na neviđeno.

Zašto je to razganičenje važno? Pa zato što onaj ko kupi kombinat kupuje i društvene oranice, dok dr-žavne i zadružne nisu na prodaju i njima bi trebalo da upravljaju i gaz-duju država i zadruge. Za državne treba da se plaća arenda i da idu na licitaciju, a zadružne bi trebalo vrati-ti zadrugama. Kao posledicu svega, imali smo dve vrste mućki. Prva je bila da se državne ili zadružne njive posle prodaje kombinata uračunaju u društvene i da se, naravno, kupi ono što se kupiti ne sme, te da gaz-de imaju ekstrazaradu. Druga je bila da se „promeni lokacija parcele” i da se njive na boljem mestu, to jest u blizini grada ili autoputa, proglase za društvene, a one lošije i jeftinije za državne... Zadružne njive su problem koji tek čeka rešenje.

Ministar finansija i privrede Mla-đan Dinkić izjavio je nedavno da će biti formiran međuresorni tim, koji će se sastojati od predstavnika Tužilaš-tva, policije, ministarstava poljopri-vrede i finansija, da ispita „bezakonje koje vlada“ u slučajevima propalih privatizacija poljoprivrednih kombi-nata i poljoprivrednog zemljišta. - Mislim da se kriminalu u raspolaga-nju poljoprivrednim zemljištem mora stati na put – naglasio je ministar. Kako je naveo, treba ispitati da li ste-čajni upravnici u raznim slučajevima u Vojvodini i Srbiji rade u interesu države, poljoprivrednika ili u interesu nekog krupnog kapitala koji je zapra-vo izazvao te loše privatizacije, zbog čega su te firme otišle u stečaj.

Primeri iz Vojvodine

Privatizacijom šest poljoprivred-nih preduzeća u Vojvodini kupci su se domogli zemljišta koje su ili preveli na svoje ime ili ga koriste i državi ne plaćaju zakup iako je reč o državnom vlasništvu. Reč jeo preduzećima ,,Mi-

letić’’, „Zmajevo“, „Maglić’’, „Feketić’’, „Vojvodina“ i „Gakovo’’, a s obzirom na to da godišnji zakup po hektaru košta od 100 do 500 evra, te da su ova preduzeća sa 9.000 hektara dr-žavnog zemljišta privatizovana pre sedam godina, država je zakinuta za oko 16 miliona dinara.

Međutim, po istom modelu po kojem je Borislav Lilić iz Odžaka kupio „Ratkovo’’, otišla su i ostala preduzeća – novi vlasnik je po isplati poslednje rate, državno ili zadružno zuemljište tog poljoprivrednog dobra preveo na svoje ime, da bi ga potom preprodao. Druga varijanta je da novi vlasnik koristi zemlji, a državi ne plaća zakup. Tako je samo u slučaju „Gakova’’, novi vlasnik od 6.000 hek-tara u državnom vlasništvu prisvojio više od pola.

- Većina kupaca u Vojvodini ne plaća zakup državi za preduzeća uz koja su dobili zemlju na korišćenje – tvrdi Ne-nad Ilić iz Udruženja za borbu protiv korupcije „Obruč’’ iz Odžaka. On kaže da je Lilić pored ,,Ratkova’’ koje je prodao „Žito Osijeku’’, prodao irskom fondu i poljoprivredna dobra „Miletić’’ iz Srpskog Miletića i „Maglić’’ iz Bačkog Maglića, koja imaju oko 3.300 hektara državne zemlje.

Državna zemlja u privatnom vlasništvu

Da kupci državnu zemlju prevode na svoje ime ustanovio je i Savet za borbu protiv korupcije. Oni se pozi-vaju na dopis Ministarstv poljoprive-de u kojem se navodi da je oko 2.000 hektara zemljišta u okviru preduzeća „Ratkovo’’ moglo samo da se koristi, ali ne i da se u katastru prevede u privatnu svojinu. Ministarstvo poljo-privrede nije odgovorilo na pitanje kakav je imovinsko – pravni status ovih preduzeća, da li su novi vlasnici preveli zemljište na sebe i da li pla-ćaju zakup.

Agencija za privatizaciju saopštila je da je pri prodaji poljoprivrednih dobara i dalje u državnom vlasništvu ostalo zemljište koje su ta dobra ko-ristila. Reagujući na izveštaj saveta za borbu protiv korupcije, Agencija navodi da nije nadležna da učestvu-je u utvrđivanju poljoprivrednog ze-mljišta u privatizaciji, niti da izuzima delove imovine iz kapitala preduzeća prilikom prodaje.

Šta će biti – videćemo.

B. Gulan

PROMENA VLASNIŠTVA U AGRARU

Propusti u procesu privatizacijeKao posledicu svega, imali smo dve vrste mućki. Prva je bila da se državne ili zadružne njive posle prodaje kombinata uračunaju u društvene i da se, naravno, kupi ono što se kupiti ne sme, te da gazde imaju ekstrazaradu. Druga je bila da se „promeni lokacija par-cele” i da se njive na boljem mestu, to jest u blizini grada ili autoputa, proglase za druš-tvene, a one lošije i jeftinije za državne...

Piše: Branislav Gulan

Predrag Matijević, jedan od naj-većih zemljoposednika u Srbiji

sa 17.000 hektara u vlasništvu, kaže da je u preduzećima koja je on kupovao kroz privatizaciju bilo jasno razgraničeno društve-no i državno vlasništvo. Poljopri-vredna dobra koja smo kupovali imala su u svom vlasništvu po-

ljoprivredno zemljište. Za ono koje se vodi kao državno, mi lici-tiramo i dobijamo ga na korišće-nje na jednu do tri godine ako ponudimo veću cenu. U zavisno-sti od opštine, cene zakupa na godinu dana su od 100 do 500 evra po hektaru’, navodi Matijević u izjavi za javnost.

Od preko 200 privatizovanih poljoprivrednih preduzeća u

Vojvodini svaka četvrta privati-zacija je poništena, a u 15 agro-kombinata Privredni sud je uveo stečaj.

Šteta nastala zbog loših pri-vatizacija verovatno nikada neće biti izračunata, a malo je verovat-no da će iko odgovarati jer je u ogromnom broju slučajeva pljač-ka urađena po „zakonu’’.

Posle konačnog potpisa ugovora sa Vladom Srbije, Arapski Emi-

rati imaće na raspolaganju 14.099 hektara njiva u našoj zemlji, što kupovinom, što zakupom. Naime, u tom dokumentu stoji da Arapi kupuju 7.453 hektara u osam pre-duzeća, da kao zajednička kompa-nija s državom Srbijom dobijaju pravo korišćenja 3.664 hektara poljoprivrednog zemljišta koje ko-risti Vojna ustanova „Morović'', a da s Ministarstvom poljoprivrede potpisuju ugovor o dugogodiš-njem zakupu 2.982 hektara dr-žavnih njiva.

Ako je tako, šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan gazdovaće u Srbiji s manje njiva nego naši biznismeni Petar Matijević, Mio-drag Kostić, Miroslav Mišković i Miroslav Aleksa. U poslednjih nekoliko godina na srpskim polji-ma je često dolazilo do preokreta u šahovskoj igri, a neki, donedavno veliki igrači, izgubili su sve pozici-je. Najjače figure su ostale, a ne-

prikosnoven je na njivama novo-sadski biznismen Petar Matijević, čija kompanija „Matijević” obrađu-je 26.000 hektara. On ima i najvi-še hektara u vlasništvu – 17.000, a ostalih 9.000 uzima u zakup, što od države, što od privatnih lica. Matijevićava su imanja „Bezdan”, „Ravnica” u Bajmoku, „Jednota” u Kovačici, „Zlatica” kod Zrenjani-na... Na drugoj poziciji je Miodrag Kostić, koji ima oko 22.000 hekta-ra oranica, a od toga je njegovih 13.000-14.000. Kostić je gazda u „Agrouniji”, „Panoniji”, „Labud-njači”, „Đuri Strugaru”... „Delta agrar’’ je pala je na četvrto me-sto. Naime, kompanija „Almeks” iz Pančeva u vlasništvu Mirosla-va Alekse sada obrađuje više od Miškovićeve firme. „Almeks” je sa 16.000 hektara (oko 9.000 hekta-ra u vlasništvu) na trećoj pozici-ji. „Delta agrar’’ proizvodi na oko 14.500 hektara, od toga je oko 10.000 hektara u vlasništvu, a po rečima vodećih ljudi te kompani-

je, ne planira kupovinu novih njiva već samo investicije u povećanje produktivnosti. Pomenimo i ostale ozbiljnije igrače na srpskim polji-ma. Kompanija „Ćirić i sin” iz Sa-kula napravila je veliki skok i sada obrađuje oko 10.000 hektara, a svojih ima 4.000, dok irska kom-panija „Baltik properti” ore 8.000 hektara, a u vlasništvu ima oko 5.000. „Dijamant agrar” hrvatskog biznismena Ivice Todorića u Sr-biji ima oko 4.500 hektara, a srpski preduzetnik Tomislav Đorđević ima svojih 4.000 hektara... Među onima koji su potpuno ispali iz igre su, recimo, Đorđije Nicović, koji je sa svojom „Irvom”, kako je sam govorio, obrađivao najviše njiva u Srbiji, i do 30.000 hektara. Sud-binu PIK-a ''Bečej’’ koji je Nicović uzeo pod svoje 2007. godine, sada rešavaju Pokrajina i Republika, a bez oranica je ostao i kontroverzni biznismen Mile Jerković. Neke od Jerkovićevih njiva dospele su u ruke šeiku.

Ko su veleposednici

Poništena svaka četvrta privatizacija

Uz preduzeće i zemlja

Sudbinu PIK "Bečej" rešavaju Pokrajina i Republika

6 12. april 2013.

SREM SKA RA ČA • MI LAN MAN DIĆ, OD EKO NO MI STE DO PRO IZ VO ĐA ČA HELJ DE

VA ŽNO ZA PO LJO PRI VRED NI KE

Helj da je neo bič na bilj ka. Po-se ješ je i če kaš da do dje vre-me že tve. Ova ko la kon ski o

use vu od ko ga ži vi u Sre mu, a ko ji je go di na ma ra ni je ga ji la nje go va po ro di ca u Bo sni, pri ča Mi lan Man-dić iz Srem ske Ra če, di plo mi ra ni eko no mi sta po stru cu ko ji sa da pro-iz vo di helj du u Sre mu.

- Se je se u pro le će i to is klju či-vo ka da je čo vek si gu ran da ne ma mra ze va, jer mra ze vi helj du pot pu-no uni šte. Mi to ta mo, u Bo sni, na Ni šić koj vi so ra ni kod Ili ja ša, gle da-mo po pri ro di. Se je mo je kad pro-cve ta glog, on da zna mo da ne će bi ti vi še mra ze va. Glog je, ina če, pra tio sam to po knji ga ma, bio zna ča jan za na se lja va nje lju di u dav noj pro-šlo sti. Ta mo gde on ra ste, ima i vo-de i uslo va za ži vot, pri ča Mi lan o sa zna nji ma o pro iz vod nji helj de.

Ne tra ži mno go

Helj da ni je zah tev na kao kul tu-ra, vo li skrom na, ki se la ze mlji šta. Po hek ta ru Mi lan "ba ci" oko 1.500 ki lo gra ma đu bri va. Ot por na je na ko ro ve, čak, ve li on, či sti nji ve od ko ro va, a njen ve ge ta tiv ni pe riod je oko 105 da na.

Pri ča o ovom sta nov ni ku Srem ske Ra če i pro iz vo dja ču helj de ne mo že bez pod se ća nja. Jer, ratn vi hor na pro sto ri ma biv še Ju go sla vi je je Mi la-na Man di ća ro dom iz Ili ja ša kod Sa-ra je va, na te rao da sa po ro di com ode sa og nji šta i nad je no vi dom u Srem-skoj Ra či. Tu je nje go va su pru ga ima-la rod bi nu, tu su do šli sa de te tom pre 15 i vi še go di ne. Bez iče ga, a od ne-čeg je tre ba lo ži ve ti.

Mi lan, ko ji je go di na ma ra dio iz-vo zno-uvo zne po slo ve u jed nom

po zna tom pred u ze ća, hteo je da ra-di ono od če ga se mo že ži ve ti i se tio se - helj de.

- Raz mi šlja ju ći či me da se ba vim, da obez be dim bi lo ka kva sred stva za po ro di cu, jer do šao sam bez ka-ši ke, do se tio sam se svog ima nja u Bo sni, kod Ili ja ša ko ji je ostao u fe-

de ral nim de lu BiH-a, i ga je nja helj-de od ko je je još mo ja ba ba pra vi-la hleb i dru gu te ste ni nu. To sam i ta mo, uz po sao u fir mi, ra dio i još uvek ra dim. Od lu čio sam da poč-nem i ov de - pri ča Man dić.

Bilj ka ko ja mno go da je

U Bo sni je, na sta vlja on da lje, pri ča o helj di po kre nu ta od stra ne na u ke, iz Po ljo pri vred nog fa kul te ta u Sa ra je vu, pre ovih ra to va. Hte li su struč nja ci da nad ju lju de da se ba ve tim pro iz vod njom, ob zi rom da se ra-di o use vu bez glu te na, ko ja ima niz dra go ce nih nu tri ci tiv nih svoj sta va. Mi lan je po čeo ta da, a sa da uspe va da pro iz vo di helj du u Sre mu.

Se je se kla sič no kao pše ni ca, ov-de je se je na dva hek ta ra, a u BiH, na nje go vim nji va ma se je helj du na 20 hek ta ra.

- Po sao na po ro dič nom ima nju u Bo sni, ina če, ra dim sa mo jom fa mi-li jom, ro dja ci ma, ko ji su se vra ti li jer su im ku će po pra vlje ne. Na ba vi li smo za jed nič ku me ha ni za ci ju, ta ko da sve na vre me sti že mo. Za helj du ne tre ba ni šta po seb no, ni od me-ha ni za ci ja, ni pri pre me, ni osta lo - ka že Mi lan.

Ne bo ji se za pla sman

Man dić je, za sa da, je di ni u Srem skoj Ra či i oko li ni ko ji se ba vi pro iz vod nom ove kul tu re. Lju di, či ni mu se, na ovu kul tu ru još gle da ju sa po do zre njem.

Sa da ima svo je se me. Ono pr-vo, ko je je se jao pre ra ta, na ba vio je iz Slo ve ni je. Čuo je da je sti glo iz Ja pa na, jer su oni naj bo lji se me-na ri i naj bo lje po zna ju helj du. Ta ko je ja pan ska sor ta, pre ko Slo ve ni je sti gla u Bo snu, a iz Bo sne i u Srem. Pri nos helj de za vi si od pri pre me i go di ne, a mo že da bu de ubra no 2,2 to ne po hek ta ru. To je ka že Mi lan mak si mal na rod nost. Kod nje ga je pro sek 1.500 ki lo gra ma po hek ta ru. Rod ubran u Bo sni skla di šti i uvo zi u Sr bi ju, u zr nu. Ov de ga me lje, pro-da je u bra šnu i taj kon cen trat pro-da je. Za kup ce ne bri ne, a in te re so-va nje je sve ve će. Za to Mi lan man-dić pre po ru ču je da i dru gi po ku ša ju da ga je helj du i ne će se pre va ri ti.

S.Đa ko vić

Po ljo pri vred na struč na slu žba i sa ve to dav ci na osno vu na lo ga Po kra jin skog se kre ta ra za po-

ljo pri vre du i do go vo ra sa lo kal nim sa mo u pra va ma u Ši du, Srem skoj Mi tro vi ci, Pe ćin ci ma i Sta roj Pa zo vi su od pr vog fe bru a ra de žu ra li u pro-sto ri ja ma tih sa mo u pra va ta ko što su u to ku rad ne ne de lje je dan dan

pro vo di li na de žur stvu u op šti na ma i me snim za jed ni ca ma. Me đu tim, na kon do bre sa rad nje sa po ljo pri-vred ni ci ma i ve li kog in te re so va nja, ne dav no su po če li pro leć ni ra do vi, a u po sled nje vre me ni ko od pro iz vo-đa ča ni je do la zio. U pe ri o du od pr-vog apri la do pr vog ju la 2013. go di-ne oče ku ju se naj in ten ziv ni ji ra do vi

u po ljo pri vre di pa sa ve to dav ci ne-će de žu ra ti na te re nu. Za to vre me pro iz vo đa či će mo ći da kon tak ti ra ju struč nja ke di rekt no ili pre ko svo jih lo kal nih upra va i udru že nja, pa ako se uka že po tre ba bi će or ga ni zo van do la zak u po me nu te op šti ne i po-ljo pri vred na ga zdin stva.

M. B.

Helj da je bilj ka bla go rod na Naš na rod ima obi čaj da ka že da nu žda i za kon me nja. Da li zbog sud bi ne ili ne čeg sa svim dru gog, Mi lan Man dić, po re klom sa Ni šić ke vi so rav ni kod Ili ja ša, a već 15 go di na sta nov nik Srem ske Ra če, ne ra di po sao za ko ji se ško lo vao već onaj od ko ga se ži vi - pro iz vo di helj du

Man di će vo po lje pod helj dom kod Ili ja ša

Pa u za u de žur stvi ma na te re nu

Helj da u zr nu

Mi lan Man dić

U po ro di ci Man dić helj da se ko ri sti za is hra nu. Od helj di nog bra šna me se hleb, ki fli ce, pa la-čin ke...

- Helj da je do bra za lju de ko ji ima ju pro ble me sa ce ri ja ki jom, za one ko ji ima ju pro blem sa ma sno ća ma, še ćer nom bo le sti, a zo vu je i stu dent ska hra na jer

po bolj ša va pam će nje. Pro či tao sam re por ta žu da je u Dan skoj, ka da je u pro šlo sti bi la u kri-zi, mno ge lju de iz vu kla helj da. Vlast je ob u ča va la sta nov ni ke da je se ju, jer u tim kra je vi ma Evro pe ona do bro uspe va, na vo-di ne ka od sa zna nja o zna ča ju helj de naš sa go vor nik.

Ana li za kva li te ta

Mi lan Man dić je ra dio ana li ze helj de pro iz ve de ne u Srem skoj Ra či i to po obra scu EU. Ana-li za je ra đe na u No vom Sa du, bio je uklju čen In sti tut za ra tar-ske teh no lo gi je i Po ljo pri vred ni fa kul tet. Po ka za lo se da helj da ko ju pro iz vo di ima bo lje re zul-ta te i svoj stva ne go što su re fe-rent ne vred no sti.

Hra na i lek

Mi ni star po ljo pri vre de, šu mar-stva i vo do pri vre de Go ran Kne že vić i Cen tral na aso ci-

ja ci ja pro iz vo đa ča mle ka Voj vo di ne po sti gli su na sa stan ku odr ža nom po čet kom me se ca, Spo ra zum o na či-nu i ro ko vi ma za pre va zi la že nje pro-ble ma ko ji se po ja vlju ju u re a li za ci ji pod sti ca ja za ge net sko una pre đe nje sto čar stva i is pla ti pre mi ja za mle ko, sa op šte no je iz ovog mi ni star stva.

Mi ni star Kne že vić je to kom sa-stan ka is ta kao da je ak tu el na Vla da Re pu bli ke Sr bi je kon kret nim po te zi-ma – usva ja njem Za ko na o pod sti-

ja ci ma u po ljo pri vre di i du plo ve ćeg agrar nog bu dže ta, ja sno po ka za la da že li opo ra vak i na pre dak srp ske po-ljo pri vre de.

- Na ža lost, to kom pret hod nih go di na mno gi gra đa ni su iz gu bi-li po ve re nje u in sti tu ci je dr ža ve i to sa da ja sno po ka zu ju – do dao je Kne že vić, ob ja šnja va ju ći da Spo ra-zum po ka zu je da Mi ni star stvo po-ljo pri vre de že li da re ša va pro ble me ko ji su na sta ja li go di na ma i da u to-me že li part ner ski od nos sa po ljo-pri vred nim pro iz vo đa či ma.

S. P.

SA STA NAK MI NI STRA I MLE KA RA

Part ner ski od nos sa po ljo pri vred nicima

IZ MI NI STAR STVA PO LJO PRI VRE DE

Mi ko tok si ni pred sta vlja ju glo bal ni pro blem da na šnji ce i sma tra se da je 25% ži ta ri ca u sve tu za ga đe no

mi ko tok si ni ma. Obo lje nja ko ja iza zi va ju mi ko tok si ni ni su pre la zna i za ra zna,ve za-na su za hra nu, ne le če se an ti bi o ti ci ma. U or ga ni zmu ne iza zi va ju imu no lo ški od-go vor, ta ko da su lju di i ži vo ti nje traj no ne za šti će ne.

Afla tok si ge ne ple sni su ve o ma ras-pro stra nje ne u pri ro di. Mo gu se na ći kao po vr šin ska mi kro flo ra na go to vo svim bilj nim pro iz vo di ma. Sva ko pri su stvo afla tok si ge ne ple sni ne pod ra zu me va i po sto ja nje afla tok si na, ali isto ta ko i kad ot klo ni mo ple san sa si ro vi ne, tok sin osta je u njoj.

Afla tok si ni su ve o ma sta bil na he mij-ska je di nje nja ko ja mo gu da iz dr že pro-ces pre ra de hra ne i da se na đu u pro iz vo-di ma (pi rin ču, ku ku ru zu, pa su lju, sun co-kre tu, gra šku, cve kli, pi sta ći ma, su vom gro žđu, so ji, ci tru snim plo do vi ma, sa la-mi, šun ki, si ru, na ro či to ki ki ri ki ju, sla ni ni i je tre noj pa šte ti).

Bi o lo ški uči nak afla tok si na ogle da se u nje go voj kan ce ro ge no sti, mu ta ge no sti i te ra to ge no sti. Ve o ma je he pa to tok si čan i ne fro tok si čan. Afla tok sin je pro dukt se-kun dar nog me ta bo li zma asper gil lus fla-vus. Ova glji vi ca je spo sob na za rast i

raz mno ža va nje u tem pe ra tur nom op se gu od 6 do 54 ste pe na Cel zi ju sa. Naj če šći put ap sorb ci je afla tok si na je pu tem di-ge stiv nog trak ta. Tok sin je li po so lu bi lan, ta ko da se na ku plja u me kim tki vi ma i ma snim de po i ma, naj vi še u je tri i bu bre-zi ma. Za tim u pan kre a su, ko ži, plu ći ma, sle zi ni, a tek on da u mi si ći ma.

Iz lu či va nje iz or ga ni zma ide pu tem uri na, fe ce sa i mle ka. Bi o de gra da ci ja afla tok si na pre vas hod no se od vi ja u je tri u he pa to ci ti ma. Po treb no je oko 10 da na da jed nom une ta ko li či na tok si na bu de iz lu če na iz or ga ni zma. U je tri do vo di do ošte će nja DNK he pa to ci ta. Za po sle di cu ima mo po ja vu kan ce ra.

Simp to mi ko ji do mi ni ra ju kod ve ći ne ži vo ti nja pri akut noj afla tok si ko zi su: de pre si ja, ano rek si ja, pod ko žni ede mi, ik te rus, he mo ra gi ja, i smrt u to ku 72 sa ta.

Hro nič na afla tok si ko za je ve o ma ati-pič na. Uglav nom se opa ža sma nje nje ko zu ma ci je hra ne, pad te le sne ma se, sma nje nje pro iz vod nih spo sob no sti i ce-sti po ba ča ji.

Afla tok si ko za pre ži va ra se sma tra pri-mar no he pa tič nom in tok si ka ci jom. Naj-če šći kli nič ki zna ci su:

- pad pri zvod nje mle ka-ne ek no mi čan tov

- od bi ja nje hra ne- po vre me no po ja va kr va ve sto li ce- če sta po ja va po ba ča ja- ret ko ner vni simp to miKon ta mi ni ra no mle ko i me so go ve-

da je ogro man ri zik za ljud sko zdra vlje. Ži vo ti nja i de vet da na na kon pre stan ka kon zu mi ra nja kon ta mi ni ra ne hra ne iz lu-ču je afla tok sin pu tem mle ka. Ži vo ti nja ko ja ima sub kli nič ke i kli nič ke ma sti te iz-lu ču je vi še afla tok si na u mle ku. Va žno je re ći da ov ce i ko ze is po lja va ju ve ću re zi-sten ci ju na une ti afla tok sin od go ve da.

Afla tok sin i svi nje

Kli nič ki zna ci tro va nja su raz li či ti. Za-vi se pre sve ga od ko li či ne une tog tok si-na,ali I od ka te go ri je,od no sno sta ro sti ži vo ti nje. Po što se iz lu ču je pu tem mle ka,

ja vlja ju se ma sov na ugi nu ća pra sa di na si si. Bo lest se naj če šće is po lja va u hro-nič nom ob li ku. Sa ma kli nič ka sli ka je ne-spe ci fič na i ogle da se u sla bom pri ra stu i sla bom imu ni te tu. Kod ugi nu ća naj u oč-lji vi je pro me ne su na je tri, u vi du fi bro za, ma sne de ge ne ra ci je i hi per pla zi je žu čo-vo da.

Afla tok sin i ži vi na

Do ka za no je da po sto je ve li ke raz li-ke u ose tlji vo sti me đu po je di nim vr sta ma ži vi ne. Ta ko, pa či ći i ću ri ći su eks trem-no ose tlji vi. La ke li ni je, od no sno li ni je za pro iz vod nju ja ja su ma nje ose tlji ve u od no su na te ske li ni je. Po ja va ble do-žu-te i ma sne sto li ce (ste a to rea) je ka rak-te ri stič na za in tok si na ci ju. Afla tok sin je kod ži vi ne iz ra zi to he pa to tok si čan. Pr ve pro me ne u vi du ne kro za je tre ja vlja ju se u do zi od 0,25mg po ki lo gra mu. Za de-blja nje žuč nih ka na la je sta lan na laz kod in tok si ka ci je. Kod ži vi ne afla tok sin ima iz ra zi to imu no su pre siv no dej stvo.

Kod ži vi ne na kon pre stan ka kon zu-ma ci je kon ta mi ni ra ne hra ne br zo do la zi do či šće nja or ga ni zma, već za 72 sa ta.

Tret man pre ven ci je i de kon ta mi na ci je

Stra te gi ja bor be sa afla tok si nom uklju ču je pri me nu:

- raz li či tih do da ta ka hra ni

- ge net ska se lek ci ja ži vo ti nja(npr.po-je di ne ra se ja pan ske pre pe li ce)

- ge net ski in ži nje ring bi lja ka- fi zič ka I he mij ska de kon ta mi na ci jaPo sto ji bak te ri ja ko ja ima spo sob nost

raz grad nje afla tok si na. Za 12 sa ti ga raz-gra di i do 86 pro ce na ta.

Afla tok sin je iz ra zi to ter mo sta bi lan. Uz do da tak vo de na 100 ste pe ni Cel zi-ju sa vr ši se par ci jal na,a tek na 230 ste-pe ni Cel zi ju sa pot pu na raz grad nja afla-tok si na.

Afla tok sin je ose tljiv na UV zra če nje, ali pri ni skom ph.

Fir ma De la com je pro iz ve la pre pa rat spe ci ja li zo van za ap sorb ci ju afla tok si na. Ko ri sti se kod svi nja i ži vi ne 1,5-2,5 kg na 1 to nu hra ne. Kod go ve da 30-50 g po gr lu na dan. Pre pa rat se zo ve CO BIND STAN DARD.

12. april 2013. 7

AGRO SA VE TI - ZA ŠTI TA BI LJA

VETERINA

Доо ветеринарска станица

САВА СРЕМ

Лаћарак

Лаћарак, 022/670-750, ул. 1. Новембар 266Др. вет. мед. Радован Цикуша и Др. вет. мед. Ненад Раичевић

Сремска Митровица, 022/618-020, ул. Петра Прерадовића 80Др. вет. мед. спец. Миленко Перић

Мартинци, 022/ 668-387, ул. Војвођанска 9Др. вет. мед. спец. Сава В. Шарац

Чалма, 022/685-600, ул. Победа 24Др. вет. мед. Милорад Кевиš

Велики Радинци, 022/660-230, ул. Моше Пијаде 7Др. вет. мед. Наташа Секулић

- Лечење- Вакцинација- Вештачко осемењавање- Превентива- Трихиноскопија- Продаја пилића- Сточна храна- Премикси- Лекови

Zna čaj afla tok si na u kli nič koj pa to lo gi ji ži vo ti njaSva ko pri su stvo afla tok si ge ne ple sni ne pod ra zu me va i po sto ja nje afla tok si na, ali isto ta ko i kad ot klo ni mo ple san sa si ro vi ne, tok sin osta je u njoj

Raz li či te ži vo tinj ske vr ste ni su pod jed na ko ose tlji ve na afla tok sin

Vr sta ži vo ti nja LD-50

afla tok sin B1(mg)

Zec 0,3-0,5

Mač ka 0,5

Svi nja 0,6

Pas 1

Ov ca 2

Ži vi na 6,5-16,5

Miš 0,9

Pa cov 5

Mak si mal no do zvo lje ne ko li či ne afla tok si na u stoč noj hra ni su:

op šte 0,05

pod mla dak 0,01

mu za re 0,01

svi nje 0,02

ži vi na 0,02

Pi še: Dr vet. med.

Na ta ša Se ku lić

RU MA - VI ŠNJA I ŠLJI VA

Fe no fa za: 03 BBCH - kraj bu bre-nja li snih pu po lja ka.

Pre po ru ka: Uko li ko tret man već ni je ura đen, i uko li ko ni je do šlo do pu ca nja pu po lja ka (ra ne sor te vi-šnje), u za sa di ma šlji ve i vi šnje još uvek mo že da se pri me ni ne ki od ba karnh pre pa ra ta:

• Ba kar ni ok si hlo rid-50 (0,75%), • Cu pro xat (0,25-0,35%) i dr.ka ko bi se spre čio raz voj pro u-

zro ko va ča šu plji ka vo sti li šća ko šti-ča vog vo ća (Cla ste ro spo ri um car-pop hi lum) i ro ga ča šlji ve (Tap hri na pru ni).

KAJ SI JA Fe no fa za: 59-61 BBCH - be li ba-

lo ni, po če tak cve ta nja (ka sno sta sne i sred nje sta sne sor te) I tret man;

65 BBCH - pu no cve ta nje, pr ve la ti ce opa da ju (ra ne sor te) II tret-man.

Pre po ru ka: Zbog ose tlji ve fe no-fa ze kaj si je, če stih pa da vi na, ni skih tem pe ra tu ra i zna čaj nog % pro pa lih cvet nih pu po lja ka usled de lo va nja mra za, a u ci lju oču va nja po ten ci-jal nog ro da tre ba spro ve sti za šti tu od pro u zro ko va ča su še nja gran či ca i pa le ži cve ta (Mo ni lia la xa). Uko li ko tret man ni je ura đen pre pret hod nih pa da vi na, s ob zi rom na ne sta bil no vre me, pre po ru ču je se pro iz vo đa-či ma da u skla du sa vre men skom prog no zom i pred na ja vu no vih pa-da vi na ura de fun gi cid ni tret man:

Cho rus 50-WG (a.m.ci pro di nil) 0,03-0,05%.

BRE SKVA

Fe no fa za: 55-57 BBCH - vi dlji-vi po je di nač no for mi ra ni cvet ni pu-polj ci do po je di nač ni cve to vi be le ili

ro ze bo je, još uvek za tvo re ni (ra ne sor te bre skve i nek ta ri ne).

Pre po ru ka: Zbog ose tlji ve fe-no fa ze u na red nom pe ri o du tre ba oba vi ti i za šti tu ra nih sor ti bre skve i nek ta ri na. Pre po ru ču je se pro iz-vo đa či ma da na po čet ku cve ta nja (be li ba lo ni, pr vi cve to vi otvo re ni (59 BBCH)) i u skla du sa vre men-skom prog no zom spro ve du fun gi-cid ni tret man u ci lju su zbi ja nja pa-to ge na Mo ni lia la xa, ko ji u uslo vi ma vla žnog i pro hlad nog vre me na vr ši in fek ci ju kroz otvo ren cvet.

• Cho rus 50-WG (a.m.ci pro di nil) 0,03-0,05%.

SREM SKA MI TRO VI CA - BRE SKVA

Na te ri to ri ji RC Srem ska Mi tro vi ca, ve ći na so ra ta se već du že vre me na na la zi po BBCH sa kli u fe no fa zi 055 (vi dlji vi po je di nač no for mi ra ni pu polj ci još uvek za tvo re ni na krat kim pe telj ka ma,ze le ne lju spi ce ne znat no otvo re ne).

U voć nja ci ma gde se pre-gle dom usta no vi pri su stvo šti ta stih va ši ju (Q.per ni ci o sus ili P.pen ta go na), po treb no je u ovoj fe no fa zi ura di ti tret-

man kom bi na ci jom in sek ti ci da na ba zi ulja ko ji po kri va šti ti će i ote ža va di sa nje je din ki is pod šti-

ta,pre pa ra ti ko ji se mo gu ko ri sti ti u ovoj fa zi su EOS u konc.1% ili Le tol EC u konc.1,5% uz do da tak pre pa ra ta na ba zi hlor pi ri fo sa ko-ji de lu ju i pa ra ma, mo gu se ko ri-sti ti sle de ći pre pa ra ti Pyri nex 25 CS u konc.0,25%,Ko sma u konc. 0,15%.

JA BU KA

Sa ku plja njem opa log li šća i pre gle dom do zre lo sti pse u do te ci-ja, usta no vlje no je da je u pred-hod nih ne de lju da na do šlo do uspo re ni jeg sa zre va nja u od no su na pred hod ni pe riod zbog ni žih tem pe ra tu ra i ma nje ko li či ne pa-da vi na.

Pre gle dom za sa da ja bu ke usta-no vlje no je da se ja bu ka so tre

Aj da red i Greny smith na la ze po BBCH ska li u fe no fa zi 010 ra sta li sto va-ze le ni li sti ći 10 mm iz nad lju štu re pu polj ka, pr vi li sto vi se odva ja ju (fa za miš jih uši ju).

U na red nom pe ri o du se i da lje prog no zi ra ki šo vi to vre me,ima mo in fek tiv ni po ten ci jal u voć nja ku, pa se pro iz vo đa či ma pre po ru ču-

je da pre na ja vlje ne ki še ura de pre ven tiv ni tret man pre pa ra tom na ba zi man ko ze ba, na kon ki še pre po ru ču je se kom bi na ci ja man-ko ze ba i pre pa ra ta na ba zi ci pro-di ni la pre pa rat Cho rus 50 WG u konc.0,03-0,05% ili pre pa rat Ci-pro dex u konc.0,06-0,07%

Iz vor: PIS za šti te bi lja AP Voj vo di ne

Za šti ta ko šti ča vog vo ća

21.02. /

27.02. 3,6

07.03. 12,3

13.03. 31,1

27.03. 46,25

03.04. 49,47

Kaj si ja

Bre skva

Ja bu ka

8 12. april 2013.

IZ LO KAL NIH SA MO U PRA VA

JAV NA RAS PRA VA O ZA KO NU O ZA DRU GA MA ŠID • PLA NOM SE TVE NA TE RI TO RI JI OP ŠTI NE

Od bor ni ci lo kal nog par la men-ta u Ši du na ne dav nom za-se da nju usvo ji li su go di šnji

pro gram za šti te, ure đe nja i ko ri šće-nja po ljo pri vred nog ze mlji šta u dr-žav noj svo ji ni, a za ko ji im je sti gla i sa gla snost od Mi ni star stva po ljo pri-vre de, vo do pri vre de i šu mar stva.

Ka ko je u svom iz la ga nju za skup štin skom go vor ni com is ta kao Zo ran Se me no vić, član ko mi si-je za iz ra du ovog pro gra ma, ovim do ku men tom je ob u hva će no 3.300 hek ta ra u vla sni štvu dr ža ve, u kla si nji va, voć nja ka i vi no gra da.

- Pro seč na ve li či na po se da u šid-skoj op šti ni je 1,92 ara, što pred-sta vlja jed nu od naj lo ši jih ve li či na par ce la u ce loj Voj vo di ni. U prak si to zna či da na ši se lja ci ima ju iz u zet-no ma lo ze mlje u svom vla sni štvu i da te ško ži ve. Šid ska op šti na još uvek ni je kom plet no ko ma si ra na i to je je dan od ve li kih za da ta ka ko je bi tre ba lo ura di ti u na red nom pe ri o-du. Do sa da je taj po sao oba vljen na oko 53.000 hek ta ra po ljo pri vred nog ze mlji šta, a ko ma sa ci ja ni je iz vr še-na na oko 16 hi lja da hek ta ra i to u ka ta star skim op šti na ma: Mo ro vić, Ba trov ci, Mo lo vin, Lju ba i Đip ša. Upra vo iz tog raz lo ga ovim pro gra-mom ure đe nja i ko ri šće nja po ljo pri-vred nog ze mlji šta ob u hva će no je i ukrup nja va nje ka ta star skih op šti na

u ko ji ma ni je ura đe na ko ma sa ci ja, a ko je su za nas ve o ma bit ne, s ob-zi rom da se na la ze na gra nič nom pod ruč ju op šti ne – re kao je Zo ran Se me no vić, član ko mi si je za iz ra du go di šnjeg pro gra ma za šti te, ure đe-nja i ko ri šće nja po ljo pri vred nog ze-mlji šta u dr žav noj svo ji ni.

Pre ma nje go vim re či ma, u svim ka ta star skim op šti na ma naj vi še su za stu plje ne tre ća i dru ga kla sa ze-mlji šta, dok pr ve ka te go ri je ima ve-o ma ma lo. Sve to uti če i na sa mu struk tu ru se tve, ta ko da po ljo pri-vred ni ci mo gu da se opre de lju ju pre sve ga za ga je nje str nih ži ta, dok su ulja ri ce i še ćer na re pa ma nje za stu-plje ne na ovim te re ni ma.

- U ovom pro gra mu su, po red osta log, na ve de ne i po tre be od-vod nja va nja par ce la ko je po sto ji kroz pri mar ne i se kun dar ne mre že pro ko pa ne pre do sta vre me na ko je se na la ze se u do sta lo šem sta nju. Od vod nja va nje je kod nas ja ko pri-mi tiv no i za sta re lo i za sni va se na ka nal skoj mre ži ko ja je u ne kom ve ćem obi mu ura đe na još sre di-nom 80-ih go di na. Ima mo ukup no oko 1.200 hek ta ra ka na la, pro seč-ne du ži ne od oko 80 ki lo me ta ra ko ji su raz vi je ni na ce loj te ri to ri ji šid ske op šti ne. Va žno je na gla si ti da, ka da je u pi ta nju na vod nja va nje, dr ža va u tom do me nu ni je ura di la ap so lut-

no ni šta, jer sve si ste me za na vod-nja va nje ko ji po sto je ura di le su ili pri vat ne fir me ili fi zič ka li ca. Još od dru ge agrar ne re for me dr ža va ni je pred u ze la ni šta u obla sti me li o ra-ci je, ta ko da mi na pod ruč ju na še op šti ne ima mo vi še od 300 hek ta ra ze mlji šta ko je bi mo gli da ura di mo me li o ra tiv no, me đu tim, ni smo još stu pi li u taj po sao, ali se na dam da će mo to us pe ti u na red nom pe ri o-du – ob ja šnja va Zo ran Se me no vić, do da ju ći da će na jav noj li ci ta ci ji za da va nje u za kup po ljo pri vred nog ze mlji šta u dr žav noj svo ji ni ove go-di ne bi ti oko 1.300 hek ta ra, a Op-šti na Šid bi na osno vu za ku pa tre-ba lo da pri ho du je bli zu 40 mi li o na di na ra.

U iz ra di ovog go di šnjeg pro gra-ma uče stvo va li su i za po sle ni u op-štin skoj Kan ce la ri ji za po ljo pri vre du. Ka ko je is ta kao De jan Vu če no vić u pla nu ovim do ku men tom pred vi-đe no je i obe le ža va nje par ce la na hi lja du hek ta ra, što će ko šta ti oko 4,5 mi li o na di na ra.

- Pla ni ra no je da za ure đe nje atar skih pu te va bu de iz dvo je no oko

18 mi li o na di na ra, za ko ma sa ci ju oko osam mi li o na, dok će za ure-đe nje i opre ma nje po ljo ču var ske slu žbe bi ti iz dvo je no oko se dam mi-li o na di na ra. Ova sred stva do bi će se iz da va njem ze mlji šta po pra vu pre-

čeg za ku pa i li ci ta ci jom – re kao je De jan Vu če no vić, iz Kan ce la ri je za po ljo pri vre du Op šti ne Šid.

tekst: S. Mi haj lo vić fo to: M. Mi le u snić

Ovog pro le ća na te ri to ri ji šid-ske op šti ne se tva će da se oba vi na ukup no 29.499 hek-

ta ra ze mlji šta, od če ga je 26.810 u pri vat noj i 2.689 hek ta ra u za dru-žnoj svo ji ni.

Pla nom se tve pred vi đe no je da mer kan til nim ku ku ru zom bu de za-se ja no ukup no 19.202 hek ta ra, od če ga u in di vi du al nim ga zdin stvi ma 17.918, a u po ljo pri vred nim pred u-ze ći ma i za dru ga ma 1.284 hek ta ra.

So jom će ovog pro le ća bi ti za se ja-na po vr ši na od 8.220 hek ta ra, od če ga u in vi du al nom sek to ru 7.401, a u za dru žnom 819 hek ta ra. Pod še ćer nom re pom pred vi đe no je da bu de 1.075 hek ta ra, od če ga 715 u in vi du al nom i 360 hek ta ra u za dru-žnom vla sni štvu.

Po vr će će za u ze ti po vr ši nu od 281, sun co kret od 230, a se men ski ku ku ruz 136 hek ta ra.

S. M.

Mi ni star stvo fi nan si ja i pri-vre de i Za dru žni sa vez Sr bi je or ga ni zo va će u Be-

o gra du jav nu ras pra vu o Na cr tu za ko na o za dru ga ma. Jav na ras-pra va se spro vi di ka ko bi se ču-lo mi šlje nje svih za in te re so va nih stra na, pre sve ga za dru ga ra, o pred vi đe nim za kon skim re še nji ma u ci lju što bo lje pri pre me fi nal nog tek sta.

Mi ni star stvo je na ini ci ja ti vu za-dru ga i za dru žnih sa ve za pri pre mi-lo Na crt za ko na o za dru ga ma, ko ji će na sa vre men na čin ure di ti oblast za dru ga u Re pu bli ci Sr bi ji.

Pre ma po da ci ma iz 2009. go di-ne u Sr bi ji je re gi stro va no 2.124 za dru ga, od ko jih je naj ve ći broj ze mljo rad nič kih (67,1 od sto), za-tim omla din skih 378 (17,8 od sto), stam be nih 146 (6,9 od sto)...

Za dru ge u Sr bi ji ima ju dvo ve-kov nu tra di ci ju i je dan su od pr vih ob li ka or ga ni zo va nog pri vre đi va nja, a ka ko is ti če pred la gač, stva ra nje prav nog okvi ra za mo der ni za ci ju za-dru ga i nji hov br ži raz voj do pri ne će oži vlja va nju pri vred ne ak tiv no sti, otva ra nju no vih rad nih me sta.

Zna čaj za dru žnog or ga ni zo va-nja na ro či to su pre po zna le dr ža ve

EU, ko je su raz vo jem za dru ga re ši le broj ne pro ble me, pre sve ga one so-ci jal ne i eko nom ske pri ro de.

Za dru ge su pre po zna te kao naj-bo lji ob lik br zog za po šlja va nja i raz-vo ja ma nje pri vlač nih pri vred nih obla sti, a is ku stva do bre re gu la ti ve i prak se ze ma lja čla ni ca EU ko ri šće na su pri li kom pri pre me no vog za ko na o za dru ga ma.

Tekst Na cr ta za ko na zva nič no je do stu pan na saj tu Mi ni star stva fi-nan si ja i pri vre de, www.mfp.gov.rs. Jav na ras pra va tra je do 11. apri la ove go di ne.

Iz vor: Ta njug

Bi će po se ja no bli zu 30 hi lja da hek ta ra

Ve li ki zna čaj za dru ga

ŠID • USVO JEN PRO GRAM O PO LJO PRI VRED NOM ZE MLJI ŠTU

Ko ma sa ci ja nije izvršena na 16.000 hek ta raNa jav noj li ci ta ci ji za da va nje u za kup po ljo pri vred nog ze mlji šta u dr žav noj svo ji ni bi će oko 1.300 hek ta ra, a Op šti na Šid bi na osno vu za ku pa tre ba lo da pri ho du je bli zu 40 mi li o na di na ra – ka že Zo ran Se me no vić, član ko mi si je za iz ra du go di šnjeg pro gra ma za šti te, ure đe nja i ko ri šće nja po ljo pri vred nog ze mlji šta u dr žav noj svo ji ni

Atar ski pu te vi

Pre ma pro gra mu za šti te, ure đe nja i ko ri šće nja po ljo-pri vred nog ze mlji šta ove go di ne ak ce nat će bi ti sta vljen na ure đe nje atar skih pu te va i otre si šta.

- Osim ure đe nja atar skih pu te va, u pla nu je da se u ovoj go di ni ura de i otre si šta, od no sno da sa sva kog atar-skog pu ta ko ji iz la zi na asvalt ni put na pra vi mo otre si šte ko je će bi ti od čvr stog ma te ri ja la ši ri ne od če ti ri do šest me ta ra, u za vi sno sti od ši ri ne atar skog pu ta, ka ko se na drum ne bi iz no si lo bla to ko je mo že da ugro zi bez bed-nost sa o bra ća ja na pu tu – re kao je Zo ran Se me no vić.

Zo ran Se me no vić za skup štin skom go vor ni com

Atar ski put u Ku ku jev ci ma

Struč na slu žba u Kan ce la ri ji za po ljo pri vre du

12. april 2013. 9

OBRA ZO VA NJE U SLU ŽBI RAZ VO JA AKTUELNO

Uz oži vlja va nje za ru žne pro iz vod-nje, je dan od bit nih pred u slo va raz vo ja srem ske po ljo pri vre de

i oži vlja va nja usnu lih sre mač kih se-la za tvo re nih u sop stve ni jad, be du i bri gu, je ste i obra zo va nje onih pro fi la ko ji se po okon ča nju svog ško lo va nja mo gu vra ti ti u svo je op šti ne i se la i ta mo po kre nu ti pro iz vod nju u skal du sa mo der nim tren do vi ma i to ko vi ma raz vo ja po ljo pri vre de.

Ova isti na po seb no je bit na za ma-le sre mač ke op šti ne, po put Iri ga, ko je ne mo gu da se po hva le ve li kim in du-strij skim zo na ma, ali ko je, sa dru ge stra ne, ima ju sve po ten ci ja le za raz voj tu ri zma i po ljo pri vre de, u ovom slu ča-ju vo ćar stva i vi no gra dar stva.

Uče u naj sa vre me ni jim uslo vi ma

Upra vo otu da, već tre ću go di nu za re dom, Sred nja struč na ško la „Bo ri-slav Mi haj lo vić – Mi hiz“ iz Iri ga vr ši upis i ško lo va nje uče ni ka, bu du ćih vi-na ra i vi no gra da ra ko ji će, ka ko is ti če di rek to ri ca ško le Ra din ka Bi ri nji, u

mno go me po bolj ša ti kva li tet pro iz-vod nje vi na što je i te ka ko va žno za Irig i nje go va se la ko ja su na da le ko ču ve na po svo jim od lič nim vi ni ma.

- Kao što je po zna to, raz voj vi nar-stva je i od stra ne lo kal ne sa mo u pra ve, da ta ko ka žem, zva nič no pro gla šen za stra te šku gra nu raz vo ja i to ne sa mo zbog od lič nih uslo va ko je ima mo za raz voj vi nar stva ne go i zbog či nje ni ce da naj ve ći broj lju di ko ji ži vi na se li ma ima ju vi no gra de. Na ma vi nar stvo ni je sa mo lju bav, ne go i nu žda i Op šti na je pra vil no pre po zna la da upra vo u to me le ži je di na mo guć nost raz vo ja na ših se la, ob ja šnja va di rek to ri ca. – Pra te ći taj trend, mi smo pre tri go di ne i po-kre nu li u na šoj ško li obra zov ni smer „Vi no gra dar, vi nar“, ko ji tra je če ti ri go di ne i na ko jem se za in te re so va ni ob u ča va ju ka ko za una pre đe nje sa me pro iz vod nje vi na, ta ko i za sad nju i vo đe nje bri ge o vi no gra di ma.

Tre nut no, bu du ći iri ški vi no gra da ri no va zna nja sti ču u do bro opre mlje-noj ško li, la bo ra to ri jom opre mlje nom naj sa vre me ni jim sred stvi ma, kao i na škol skoj ze mlji, oko ko je, ka ko is ti ču, u na red nom pe ri o du tre ba da se raz-vi je sta bil na eko no mi ja.

- Ima mo 218 uče ni ka iz Iri ga, Vrd-ni ka, No vog Sa da, Te me ri na, Srem-skih Kar lo va ca i dru gih me sta ko ji ra-de u naj sa vre me ni jim mo gu ćim uslo-vi ma. Ima mo i oko 80 hek ta ra svo je ze mlje od če ga je je dan hek tar za sa-da pod vi no vom lo zom, ali pla ni ra mo da u na red nim go di na ma po vr ši ne pod gro žđem uve ća mo, ka ko bi se, po red usa vr še nja prak tič nih zna nja uče ni ka, pre tvo ri li i u je dan ko li ko to li ko sa mo-o dr ži vi si stem ko ji bi mo gao pro da jom

svo jih vi na da se odr ža va. Za hva lju ju ći re sor nom po kra jin skom Se kre ta ri ja tu, iz gra di li smo ar ter ski bu nar i sle de će nam je u pla nu iz grad nja na vod nja va-nja ta ko da će mo po sta ti pra va ma la eko no mi ja, ja sna je di rek to ri ca.

Is ko ri sti ti sve po ten ci ja le

Ka ko na vo di Rad mi la Sto ja no-vić pro fe sor struč nih vi no gra dar skih pred me ta, za hva lju ju ći Fru škoj Go ri i bli zi ni Du na va, Irig ima iz u zet ne te-re ne ko ji već ve ko vi ma da ju iz u zet na vi na.

- Na na ma je da uči ni mo sve ka-ko bi se po ten ci jal ko jeg ne sum nji vo ima mo mak si mal no is to ri stio. Tu ne-ma mno go kal ku la ci je, jer ako mi sli-mo da ide mo na pred, mo ra mo kon sul-to va ti no va zna nja i una pre đi va ti na še vi no gra dar stvo. Zbog to ga, na ši uče-ni ci uče sve, od po čet ka pro iz vod nje sad nog ma te ri ja la, sad nje vi no gra da, po di za nja ma tič nja ka, ka le mlje nja, po di za nja mla dog vi no gra da, sad nje, sad nje vi no gra da ple me ni te lo ze, ne-ge vi no gra da, pre ko iz u ča va nja sor-ti men ta, do fi nal ne pro iz vod nje vi na, vin skog sir će ta, ra ki je, vi nja ka i sve ga ono ga što se ne mo že is ko ri sti ti za sa-mo vi no. Uslo vi u ko ji ma ra di mo za i-sta su pr vo kla sni, a ve li ku po moć nam pru ža ju i vi na ri je „Mač kov po drum“ i „Ko va če vić“ sa ko ji ma ima mo ugo vo re o sa rad nji u smi slu prak se ko ju na ši uče ni ci oba vlja ju, ob ja šnja va Sto ja no-vi će va.

U ci lju una pre đe nja zna nja, bu du ći vi na ri re dov no obi la ze ve li ke po dru me i vi no gra de, a ne dav no su bi li i u po-se ti vi na ri ji „Zvon ko Bog dan“ ko ja je jed na od 40 naj mo der ni je opre mlje nih vi na ri ja u Evro pi. Ova po se ta, po klo-pi la se i sa od la skom iri ških vi na ra i pred stav ni ka lo kal ne sa mo u pra ve u po se tu vr šač kim vi no gra da ri ma, što je još je dan u ni zu do ka za da će go di na pred na ma, ba rem ka da je o Iri gu reč, bi ti u zna ku vi na.

- Mi slim da je va žno još jed nom is-ta ći da zna nje ko je na ši uče ni ci sti ču ni je usme re no sa mo za rad u ne kim po sto je ćim vi na ri ja ma. Na rav no, to je i te ka ko mo gu će, kao što je mo gu će i da na sta ve ško lo va nje na stu di ja ma, ali je bit no i to da oni sa onim što ov-de na u če mo gu da do pri ne su raz vo ju na šeg se la, a to je ste je dan od naj va-žni jih na ših za da ta ka. Na na ma je da tim mla dim lju di ma da mo osno vo zna-nje, a na dr ža vi je da ih po dr ži, da im da pod strek u vi du sub ven ci ja i dru gih olak ši ca, jer to je struč na rad na sna ga ko ja će ako joj se po mog ne mo ći da re vi ta li zu je na ša se la. Već sa da nam uče ni ci do la ze sa pri ča ma da po ku ša-va ju da na svo jim po se di ma, od no sno na po se di ma svo jih ro di te lja poč nu da ra de dru ga či je i ne ko to pri hva ta lak-še, ne ko te že, ali je do bro da se ra di na una pre đe nju pro iz vod nje, jer će to kad tad do ne ti do bro, za klju ču je Rad-mi la Sto ja no vić.

S. Lap če vić M. Mi le u snić

Mi ni star stvo po ljo pri vre de, šu mar stva i vo do pri vre de - Upra va za agrar na pla ća nja

oba ve sti lo je sve no si o ce re gi stro-va nih po ro dič nih po ljo pri vred nih ga zdin sta va o mo guć no sti ku po vi ne di zel go ri va (di zel D2 i evro di zel) u pe ri o du od 01. apri la do 31. ma ja na ma lo pro daj nim objek ti ma NIS AD, uz na knad no re gre si ra nje de la ce ne.

Pre ma in for ma ci ji Mi ni star stva, u skla du sa Pra vil ni kom va že ća ma-lo pro daj na ce na di zel go ri va, ko ju pla ća ku pac re gre si ra se u vi si ni od 50,00 di na ra po li tru go ri va.

- Prav no li ce, pred u zet nik i fi-zič ko li ce - no si lac ko mer ci jal nog po ro dič nog po ljo pri vred nog ga-zdin sta va ima pra vo na ko ri šće nje re gre sa za go ri vo ako, po red uslo-va pro pi sa nih za ko nom ko jim se ure đu ju pod sti ca ji u po ljo pri vre di i ru ral nom raz vo ju, ku pi naj vi še do 60 li ta ra go ri va po hek ta ru pri ja-vlje ne i za se ja ne, od no sno za sa-đe ne po vr ši ne za ko ju se ostva ru je pra vo na re gres, u pe ri o du od 1. apri la do 31. ma ja te ku će go di ne za pro leć ne ra do ve.

- Ku po vi na go ri va vr ši se na 228 ma lo pro daj na objek ta – ben zin skih sta ni ca NIS-a. Spi sak pro daj nih me sta bi će oba vljen i na in ter net stra ni ci Mi ni star stva po ljo pri vre-de, šu mar stva i vo do pri vre de www.mpt.gov.rs kao i na in ter net stra ni ci Upra ve za agrar na pla ća nja www.uap.gov.rs ka ko bi kraj nji ko ri sni ci bi li oba ve šte ni o me sti ma na ko ji-ma mo gu da ostva re pra vo na ku-po vi nu re gre si ra nog go ri va. Go ri vo D2 i evro di zel pro da ju se po ma-lo pro daj noj ce ni go ri va, va že ćoj na dan pro da je, utvr đe noj u skla du sa po slov nom po li ti kom ovla šće nog di-stri bu te ra.

- Ku pac je du žan da, pre pre u zi-ma nja go ri va, na za se be po go dan na čin, iz vr ši pro ve ru bro ja pod ko-jim je re gi stro va no po ljo pri vred no ga zdin stvo (BPG), a ra di sa op šta-va nja tog bro ja pro dav cu na pro-daj nom me stu, u ci lju ostva ri va nja pra va na ku po vi nu go ri va pod uslo-vi ma iz Pra vil ni ka. Ga zdin stva ko ja još uvek ni su do bi la BPG, ne će mo ći da ostva re pra vo na re gres dok taj broj ne do bi ju.

Pro da vac na pro daj nom me-stu vr ši pro ve ru sa op šte nog bro ja na taj na čin što pro ve ra va da li je na ve de ni BPG sa dr žan u Iz vo du. U slu ča ju da ta kvog bro ja ne ma u Iz-vo du, oba ve šta va kup ca da sa op-šte ni broj ni je ta čan i po zi va ga da sa op šti is pra van BPG, upo zo ra va ju-ći ga da, u slu ča ju po nov nog ne sla-ga nja, ne ma pra vo na re gre si ra nje uto če nog go ri va. Uko li ko ni po no vo sa op šte ni BPG ni je sa dr žan u Iz vo-du, pro da vac na pro daj nom me stu Ovla šće nog di stri bu te ra ne će uku-ca ti taj broj na li cu fi skal nog iseč ka, ni ti ru kom upi sa ti taj broj na po le-đi ni fi skal nog iseč ka, ni ti po le đi nu pot pi sa ti i pe ča tom ove ri ti. Na ta ko iz vr še nu pro da ju se ne pri me nju je re gre si ra na ce na po Pra vil ni ku, već va že ća ce na Ovla šće nog di stri bu te-ra bez ika kvih od bi ta ka ili po pu sta iz Pra vil ni ka.

- Uko li ko je sa op šte ni BPG sa-dr žan u Iz vo du, pro da vac uku ca va BPG na li cu fi skal nog iseč ka, štam-pa ise čak i na nje go voj po le đi ni upi su je iden ti čan BPG, pot pi su je i pe ča tom pro daj nog me sta ove ra-va po le đi nu iseč ka i po tom zah te-va od kraj njeg ko ri sni ka da iz vr ši pro ve ru iden tič no sti uku ca nog BPG na li cu fi skal nog iseč ka sa BPG upi-sa nim na po le đi ni fi skal nog iseč ka i da svo jim pot pi som po tvr di da je utvr dio iden tič nost.

- Uko li ko Ku pac utvr di da se ru-kom upi sa ni BPG na po le đi ni fi skal-nog iseč ka raz li ku je od BPG uku ca-nog na li cu fi skal nog iseč ka, za tra ži-će od pro dav ca na pro daj nom me stu is prav ku. Is prav ku vr ši pro da vac, pre cr ta va njem po gre šno upi sa nog bro ja i upi si va njem is prav nog, s tim što je oba ve zan da is prav ku pa ra fi-ra i po seb no pe ča ti ra. Na kon to ga, Ku pac svo jim pot pi som po tvr đu je iden tič nost upi sa nih BPG.

- Ku pac ne mo že ostva ri ti pra vo na re gre si ra nje go ri va u skla du sa Pra vil ni kom u slu ča ju da BPG uku-can na li cu fi skal nog iseč ka i BPG ru kom upi san na po le đi ni fi skal nog iseč ka ni su iden tič ni, kao ni u slu-ča ju da na po le đi ni fi skal nog iseč ka ne do sta je pe čat i/ili pot pis pro dav-ca i pot pis Kup ca.

- Zah tev za ostva ri va nje pra va za re gres za go ri vo pod no si se u dva pri mer ka Mi ni star stvu fi nan si-ja i pri vre de - Upra va za tre zor od 1. ma ja do 30. ju na 2013. go di ne, za pro leć ne ra do ve, na Obra scu 1. - Zah tev za ostva ri va nje pra va za re-gres za go ri vo za pro leć ne ra do ve u 2013. go di ni.

Uz zah tev za ostva ri va nje pra va za re gres za go ri vo pod no si se i ori-gi nal fi skal nog iseč ka iz dat u skla du sa za ko nom ko jim se ure đu ju fi skal-ne ka se na či joj po le đi ni je ovla šće-ni di stri bu ter ko ji ga je iz dao upi sao broj po ljo pri vred nog ga zdin stva i ove rio ga pe ča tom i pot pi som.

Ako se zah tev za ostva ri va nje pra va na re gres pod no si za evro di-zel, uz zah tev se do sta vlja fo to ko pi-ja sa o bra ćaj ne knji ži ce (do zvo le) na ime pod no si o ca, od no sno fo to ko pi ja ugo vo ra o ko ri šće nju ma ši ne i fo to-ko pi ja sa o bra ćaj ne knji ži ce (do zvo-le) za tu ma ši nu. Ako se iz sa o bra-ćaj ne knji ži ce (do zvo le) ne mo že utvr di ti da ma ši na ko ri sti evro di zel kao go ri vo, uz zah tev za ostva ri va-nje pra va na re gres da je se iz ja va da ma ši na ko ri sti to go ri vo.

Prav no li ce, pred u zet nik i fi zič ko li ce - no si lac ko mer ci jal nog po ro-dič nog po ljo pri vred nog ga zdin sta va mo že ku po va ti go ri vo vi še pu ta ali se zah tev za ostva ri va nje pra va na re gres za go ri vo za pro leć ne ra do ve mo že pod ne ti je dan put.

Pri li kom pri je ma zah te va Upra-va upi su je na oba pri mer ka zah te va na ziv fi li ja le Upra ve, broj, da tum i vre me pri je ma zah te va, kao i broj pri mlje nih fi skal nih ise ča ka, ove-ra va ih pot pi som i je dan pri me rak zah te va vra ća pod no si o cu zah te va kao do kaz da je zah tev pri mljen. Obra zac zah te va za re gre si ra nje di-zel go ri va pre u zi ma se u nad le žnoj je di ni ci Upra ve za tre zor. S. P.

IRIG • SRED NJA STRUČ NA ŠKO LA „BO RI SLAV MI HAJ LO VIĆ MI HIZ“

Ško lo va njem vi na ra ob na vlja ju iri ška se laBu du ći iri ški vi no gra da ri no va zna nja sti ču u do bro opre mlje noj ško li, la bo ra to ri jom opre mlje nom naj sa vre me ni jim sred stvi ma, kao i na škol skoj ze mlji, oko ko je, ka ko is ti ču, u na red nom pe ri o du tre ba da se raz vi je sta bil na eko no mi ja

VO DIČ ZA PO LJO PRI VRED NI KE

Ka ko do re gre sa za go ri voAko se zah tev za ostva ri va nje pra va na re gres pod no si za evro di zel, uz zah tev se do sta vlja fo-to ko pi ja sa o bra ćaj ne knji ži ce (do zvo le) na ime pod no si o ca, od no sno fo to ko pi ja ugo vo ra o ko ri-šće nju ma ši ne i fo to ko pi ja sa o bra ćaj ne knji ži ce (do zvo le) za tu ma ši nu. Ako se iz sa o bra ćaj ne knji ži ce (do zvo le) ne mo že utvr di ti da ma ši-na ko ri sti evro di zel kao go ri vo, uz zah tev za ostva ri va nje pra va na re gres da je se iz ja va da ma ši na ko ri sti to go ri vo

Rad mi la Sto ja no vić

U po se ti vi na ri ji „Zvon ko Bog dan“

Ra din ka Bi ri nji

10 12. april 2013.

GAZDINSTVA

Porodica Barbara u Gibarac se iz Petrinje u Hrvatskoj doselila 90-ih godina, a živinarstvom

se bave već 15 godina. Nekada su uzgajali tovne piliće, a sada su se opredelili samo za koke nosilje.

Kako kaže Nenad Barbara, u ovom poslu učestvuju svi člano-vi porodice, njegovi otac i majka, kao i supruga Slađana. Na počet-ku su u svom objektu radili uslužno za druge, a već desetak godina je prošlo od kako su se opredelili da se u ovom poslu okušaju samostalno.

- Kupujemo jednodnevne piliće koje uzgajamo 18 nedelja, a zatim ih stavljamo u kaveze gde počinju da nose jaja. Dve godine smo vršili i mitarenje, što podrazumeva re-generisanje kompletnog organizma kokoške. Naime, ona vremenom iz svog organizma izbaci sav kalcijum, pa da bi se on ponovo obnovio jed-no vreme im se daju kvarcni kamen i vitamini. Trenutno imamo četiri hi-ljade koka nosilja, koje svaki dan u proseku snesu oko 3.700 jaja. Sva ona su prvog kvaliteta, a klasirana su po veličini, od SS klase, koja su najveća i imaju više od 70 grama, preko A, B, S, pa sve do C klase. Cena za A klasu kod nas u velepro-daji iznosi devet dinara, a za SS deset. Razlika između klasa u težini je pet grama. Kokoške mogu aktiv-no da nose jaja godinu dana, nakon čega ih prodajemo klanicama za

klanje – kaže Nenad Barbara, do-dajući da se, u slučajevima kada se radi mitarenje, taj vek nosivosti pro-dužava još za osam meseci, nakon čega ih više nije isplativo držati.

Nenad i njegov otac sami su na-pravili sve potrebne objekte, kako za uzgoj jednodnevnih pilića, tako i za koke nosilje. Kažu da najveći deo jaja plasiraju u Beogradu, a samo manja količina je namenjena tržištu u Mitrovici. Na pitanje da li se od ovog posla može živeti, čla-novi porodice Barbara jednoglasno

kažu da se od prodaje jaja danas sve teže živi, tako da iz tog razloga moraju da povezuju više poslova - rade uslužno sa mašinama za dru-ge, a dosta se bave i bravarijom i limarijom.

- Osim ovih poslova, obrađuje-mo još i zemlju. Imamo naših 20 jutara, plus jedan deo zemlje uzi-mamo u arendu, tako da na taj na-čin proizvodimo glavne sirovine za ishranu kokošaka: soju i kukuruz. S obzirom da imamo registrovanu farmu, nadam se da ćemo sada biti

u mogućnosti da uzmemo još nekih 50 jutara na osnovu pra-va prečeg zakupa. To bi nam to mnogo pomoglo, jer ne bi mo-rali da dokupljujemo kukuruz kao što to sada radimo. Otac i ja smo sami napravili mešaonu i mlin, tako da sami mešamo sve neophodne sastojke za smesu i pravimo hranu, kako bi nam bilo jeftije. Jer, kada bi morali da kupujemo gotovu hranu, ovaj posao nam se uop-šte ne bi isplatilo, s obzirom da četiri hiljade kokošaka za godi-nu dana pojede oko 200 tona hrane. Ovaj posao nije napo-ran, ako čovek ima volju i neki zacrtan cilj. Međutim, taj cilj, naročito u početku, ne sme da bude ogroman, jer ovaj posao zahteva stalna ulaganja u pro-izvodnju, pa je zato i napredak postepen. Mnogi nas pitaju kako da počnu da se bave ovim poslom. Ja sam raspoložen da svakome pomognem savetima i moja vrata su uvek otvorena za sve, jer nemam nikakvih tajni. Svakome ko ima volju da radi obja-sniću šta treba, čak i najmanje sit-nice, ali potrebno je da taj neko ima barem neke osnovne preduslove za rad, a to su, pre svega, vlastita ze-mlja, barem pet jutara, mešaona za hranu i vozilo za prevoz jaja. Bez toga niko ne treba da ni da razmi-

šlja o ovom poslu, čak ni da počne samo sa 500 nosilja, jer neće imati nikakvu računicu da to radi – kaže Nenad Barbara, vlasnik farme koka nosilja iz Gibarca.

tekst: S. Mihajlović foto: M. Mileusnić

GIBARAC • U POSETI FARMI KOKA NOSILJA „BARBARA“

Stalna ulaganja, postepen napredak- Četiri hiljade koka nosilja svaki dan u proseku snesu oko 3.700 jaja. Sva su prvog kvaliteta, a klasirana su po veličini. Cena za A klasu u veleprodaji je devet dinara, a za SS klasu deset - kaže Nenad Barbara, vlasnik farme koke nosilja iz Gibarca

Nenad Barbara iz Gibarca pored kaveza sa kokama nosiljama

Sortiranje jaja po veličini

1112. april 2013.

SAJAMSKE MANIFESTACIJE

INĐIJA • OSMI SAJAM VOJVOĐANSKIH VINA

Prvi put ocenjivanje „Slankamenke“

Proteklog vikenda u Fashion outlet centru u Inđiji održan je osmi po redu Sajam vojvo-

đanskih vina. Svi posetioci imali su priliku da degustiraju vina najboljih proizvođača, a bilo je i vinara sa Ko-sova i iz Republike Srpske kao i do-maćih sremskih proizvođača vina. Organizator ove već tradicionalne manifestacije je Udruženje ljubite-lja vina „Slankamenka“ uz podršku lokalne Turističke organizacije.

- Ponudili smo našim posetiocima najbolja vina iz berbe 2012. godine koja je prema našoj oceni bila izu-zetno dobra i imamo veoma kvali-tetna vina ove godine. Manifestacija Sajam vojvođanskih vina dobija sve masovniji karakter, a mislim da je ovo najuspešniji sajam do sada. S obzirom na vremenske prilike, ve-oma sam zadovoljan posetom - re-kao je Gojko Aćimović organizator sajma i predsednik Udruženja prija-telja vina „Slankamenka“ i naglasio da su ove godine, po prvi put, imali ocenjivanje vina „Slankamenka“ koja su mlade sudije ocenjivale po novom kriterijumu jer se teži većoj objektivnosti.

U potpuno novom prostoru šo-ping centra vino su izložili mnogi vinari, a u najvećem broju proizvo-đači vina sa ovih prostora.

- Učestvujem od samog počet-ka, odnosno od prve manifestacije izložbe vina u Inđiji. Ono čime mogu da se pohvalim, jeste priznanje za organsko vino koje sam napravio. Reč je o vinu koje je napravljeno bez enoloških sredstava. Tendenci-

ja je da se ova vrsta vina proširi i na druga tržišta osim našeg. Pored organskog, izložio sam i bermet koji je drugačiji od ostalih bermeta kao i moja klasična vina. Publika i po-štovaoci vina ovde mogu da se upo-znaju sa vinima i da ih degustiraju,

ali budućnost srpskog vinarstva i vinogradarstva je u organskoj proi-zvodnji. To je nešto što je retkost u Evropi i takvo vino ima u sebi oso-bine koje postoje u koštici i peteljci - rekao je jedan Zvonko Gvozda-nović vinar iz Starog Slankamena.

Organizaciju osmog sajma vojvo-đanskih vina pomogli su i ljudi iz Turi-stičke organizacije opštine Inđija.

- Dali smo logističku podršku i izuzetno smo zadovoljni posetom. Svake godine mi smo tu da pomo-gnemo koliko je u našoj moći i tru-dićemo se da sve više promovišemo vinski turizam na teritoriji naše op-štine - rekao je Boris Paško direk-tor Turističke organizacije opštine Inđija.

M. Balabanović

Vina iz sremskih opština

U novom prostoru šoping centra u Inđiji održan 8. sajam vojvođan-skih vina - Pojedini vinari poručuju da je budućnost u proizvodnji organskih vina

12 12. april 2013.

ZA DRU GAR STVO NA TE ŽI NA ČIN

SREM SKA MI TRO VI CA • OSNO VA NA AGEN CI JA ZA RU RAL NI RAZ VOJ GRA DA

Na sed ni ci srem sko mi tro vač-ke Skup šti ne gra da, odr ža noj 10. apri la, ve ći nom gla so-

va od bor ni ka usvo je na je od lu ka o osni va nju Agen ci je za ru ral ni raz-voj Gra da Srem ska Mi tro vi ca. Prav-ni osnov za do no še nje ove od lu ke su od red be Za ko na o pod sti ca ji ma u po ljo pri vre di i ru ral nom raz vo ju. Ka ko je na ve de no u obra zlo že nju ove od lu ke, osnov joj je, kon kret-no, či nje ni ca da je od red ba ma ovog za ko na pro pi sa no da or ga ni lo kal ne sa mo u pra ve mo gu osni va ti prav na li ca za po dr šku i za spro vo đe nje po ljo pri vred ne i po li ti ke ru ral nog raz vo ja.

Od pro jek ta do agen ci je

Agen ci ja se osni va u for mi pri-vred nog dru štva, dru štva sa ogra ni-če nom od go vor no šću, a fi nan sij ska sred stva za nje no osni va nje Gra da Srem ska Mi tro vi ca do bio je od Po-kra jin skog se kre ta ri ja ta za me đu re-gi o nal nu sa rad nju i lo kal nu sa mo-u pra vu. Na i me, grad se pri ja vio i pro šao na kon kur su za su fi nan si ra-nje re a li za ci je pri o ri tet nih pro je ka ta iz lo kal nih stra te ških pla no va ko ji do pri no se ujed na ča va nju ste pe na raz vi je no sti lo kal nih za jed ni ca na te ri to ri ji AP Voj vo di ne.

Do no še njem od lu ke o osni va nje Agen ci je na april skoj sed ni ci Skup-

šti ne gra da is po što van je rok za re-a li za ci ju sa mog pro jek ta.

Svr ha osni va nja Agen ci je je pru-ža nje po dr ške na po ri ma gra da u oba vlja nju re dov nih de lat no sti u do me nu po ljo pri vre de i ru ral nog raz vo ja i us po sta vlja nju ve ze iz me-đu ko ri sni ka, gra da, mi ni star sta va i do no ra, iz ra de pro je ka ta i pru ža nja neo p hod nih uslu ga kraj njim ko ri-sni ci ma - po ljo pri vred ni ci ma, pred-u zet ni ci ma, pre ra đi va či ma, kao i li-ci ma ko ja se ba ve tu ri zmom.

Za da ci i ci lje vi ra da

Agen ci ja će ta ko đe, oba vlja ti i ak tiv no sti kao što su pri ku plja nje po da ta ka o pro iz vod nji, pro da ji, in-ve sti ci ja ma, pro ble mi ma i mo guć-no sti ma u obla sti po ljo pri vre de i ru ral nog raz vo ja i pri pre ma ti pe ri o-dič ne iz ve šta je o no vi na ma u po ljo-pri vre di na te ri to ri ji Gra da Srem ska Mi tro vi ca i go di šnji iz ve štaj o sta nju po ljo pri vre de. Ta ko đe, agen ci ja će iz ra đi va ti i spro vo di ti go di šnji pro-gram po dr ške ru ral nom raz vo ju, uče stvo va će u pred sta vlja nju po-ljo pri vre de Srem ska Mi tro vi ca pred do na to ri ma, ovla šće nim or ga ni ma i or ga ni za ci ja ma na ni vou Re pu bli ke, da va ti po dr šku grad skoj ad mi ni-stra ci ji u do me nu nad le žno sti Gra da ve za nih za po ljo pri vre du. To se po-seb no od no si na or ga ni zo va nje po-

slo va u ve zi pro ce nom šte te od ele-men tar nih ne po go da i vo đe nju ba ze po da ta ka o na sta lim šte ta ma, kao i u ko mu ni ka ci ji sa nad le žnim mi-

ni star stvom, spro vo đe nju Za ko na o po ljo pri vred nom ze mlji štu, Za ko na o po ljo pri vre di i ru ral nom raz vo ju i Za ko na o pod sti ca ji ma u po ljo pri-

vre di i ru ral nom raz vo ju kao i pri-pre mi dru gih aka ta u ovoj obla sti.

S. Đ.

Da bi srp sko se lo mo glo da kre ne na pred i da bi mo glo da od go vo ri na iza zo ve vre me na

ko je do la zi, ono se, pre sve ga mo ra vra ti ti u vla sni štvo na ših ze mljo rad-ni ka. Ali, ne for mal no ne go istin ski, de lat no, što se mo že ostva ri ti sa mo ako se po kre ne sta ri, za dru žni ob lik udru ži va nja, a za dru žna ze mlja ko-nač no vra ti u po sed pa o ra. Na taj na čin, stvo ri li bi se svi pred u slo vi da se iz me đu pro iz vo đa ča i ku pa-ca uklo ne svi po sred ni ci, na kup ci i oni ko ji pod sum nji vim okol no sti ma i, po mi šlje nju naj ve ćeg de la na ših pa o ra, ko zna za ko ga i to po vi so-kim ce na ma ot ku plju ju ze mlju.

Od „Fru ško gor ke“ do „Bri le“

Me đu tim, ako je ve ro va ti re či ma za dru ga ra, ova po tre ba još uvek je stvar te o ri je, jer u prak si oni ko ji se upu ste u bor bu za po vra ćaj za dru-žne ze mlje, če sto na i la ze na či tav niz pro ble ma ko ji se ogle da ju, ka-ko u za mr še nim ka na li ma bi ro kra-ti je ta ko i u bez volj no sti onih ko ji u svo jim ru ka ma dr že po lu ge po li tič ke vla sti.

Naj bo lji do kaz da se ob na vlja nje za dru gar stva te ško po kre će sa mr-tve tač ke je i pri mer ste ja no vač ke Ze mljo rad nič ke za dru ge „Bri le“ ko-ja, kao prav ni na sled nik pret hod ne „Fru ško gor ke“ već vi še od de set go di na po tra žu je 127 hek ta ra svo-je ze mlje ko ju su svo je vre me no ko ri sti li „Agro ru ma“ i AD „Pin ki“ iz Srem ske Mi tro vi ce.

Ka ko is ti če Pa ja Ni ko lić, di rek-tor ste ja no vač ke za dru ge, bor ba za po vra ćaj za dru žne svo ji ne je te ška, ali vred na sva kog na po ra ko ji se,

ka ko ka že, mo ra pod ne ti, ako se že-li istin ski opo ra vak na šeg se la.

- Vi še je ne go ja sno da po ljo pri-vre de ne ma bez za dru ge, jer naj-ve ći deo na ših ze mljo rad ni ka ima ma le po se de i kao in di vi du al ci te ško mo gu da op sta nu. Udru ži va nje je ne po hod no i na na ma je da ura di-mo sve ka ko bi tu oči gled nu po tre-bu na po kon i re a li zo va li, ob ja šnja va Ni ko lić.

Pr vi put, ini ci ja ti va za po vra ćaj 127 hek ta ra za dru žne svo ji ne upi-sa ne u Ka ta star skoj op šti ni Ste ja-nov ci, pod ne ta je 2001. go di ne u ime ta da po sto je će Za dru ge „Fru-ško gor ka”. U me đu vre me nu, ka ko na po mi nje Ni ko lić, „Fru ško gor ka“ je usled du go go di šnje blo ka de, kra jem 2010. go di ne iz bri sa na iz re gi stra.

Po sle to ga u ma ju 2012. go di ne, ne u mor ni za dru ga ri od lu ču ju da po-kre nu no vu ko o pe ra ti vu i re gi stru ju Za dru gu „Bri le” ko ja da nas ima 11 za dru ga ra i jed nog za po sle nog. Ka-ko je de lat nost Za dru ge osta la ista, ste ja no vač ki za dru ga ri na če lu sa svo jim di rek to rom od lu ču ju da pod-ne su no vi zah tev za po vra ćaj pre ko po treb ne svo ji ne na ko ju, po svim od red ba ma Za ko na o za dru ga ma ima ju pra vo.

- Još pre ne go što je „Agro ru ma“ pri va ti zo va na, u vre me vo đe nja ste čaj nog po stup ka, mi smo po sla li „iz luč no pra vo“, ko je spre ča va da se na ša ze mlja, ko ja je u to vre me bi la pred met uprav nog po stup ka pro da. Kra jem av gu sta pro šle go di ne obra-ti li smo se i lo kal noj sa mo u pra vi u Ru mi, Ode lje nju za ur ba ni zam i ko-mu nal no stam be ne po slo ve sa istim zah te vom. Rok za od go vor je bio 60 da na i od go vo ri li su nam upra vo po-sled nji dan, od biv ši sva ki naš pred-

log bez pret hod nog sa zi va nja uprav nog po stup ka, na ko jem bi sve za in te re so va ne stran ke mo gle da ob ja sne svo je zah te-ve i po tre be. Za pra vo, od sa-mog pr vog po ja vlji va nja i pre-da je zah te va, lič no sam na i šao na ne shva tljiv bi ro krat ski od-nos, kao da smo mi za dru ga-ri do šli da tra ži mo ne ku krat-ko roč nu po moć da pre ži vi mo, a ne da po tra žu je mo po vra ćaj sop stve nog ima nja - raz o ča ra-no pri ča Ni ko lić.

Žal ba Mi ni star stvu

Po do bi ja nju ne ga tiv nog od-go vo ra, za dru ga ri su pre ko op-štin skog uprav nog or ga na po-čet kom no vem bra ulo ži li žal bu nad le žnom Mi ni star stvu u ko-joj su na ve li da je u ne ko li ko na vra ta po vre đen Za kon o vo-đe nju uprav nog po stup ka.

- Op štin ska ad mi ni stra ci ja je bi la u oba ve zi da sa zo ve su-če lja va nje i sa slu ša nje stra na-ka. Ma ka kav naš zah tev bio, mo ra-la nam se da ti mo guć nost da obra-zlo ži mo svo je zah te ve. Ni šta u toj na šoj žal bi ni je na pa met pi sa no. Po-vre đen je za kon i mi oče ku je mo da se ovo op štin sko re še nje po ni šti i da se ko nač no vra ti mo pra vom Uprav-nom po stup ku u ko jem će nam bi ti omo gu će no da svo je in te re se ob ja-sni mo. Me đu tim, ono što nam je na ne ki na čin naj te že pa lo je ste či nje-ni ca da smo pre ki nu li i kon tak te sa AD „Pin ki“ ko ji je, ka da smo kre nu li u post pu ak, bio vo ljan da nam vra-ti ze mlju ko ju su ko ri sti li. Mi smo prav ni sled be ni ci, ka ko „Fru ško gor-ke“ ta ko i sta re pred rat ne za dru ge,

ima mo istu de lat nost, ista je Ka ta-star ska op šti na i tu ne tre ba mno go tro ši ti re či i vre me na da bi se ze mlja ko nač no vra ti la oni ma ko ji ma i pri-pa da, ja san je Ni ko lić.- Upra vo otu-da, mi će mo ići i da lje, ža li će mo se i tu ži ti dok se ste ja no vač kim pa o ri ma ne da ono što im je pre ko po treb no da bi pre ži ve li ovo te ško vre me.

Za dru žna svo ji na po sto ji

Tre nut no, ste ja no vač ka za dru ga ima svo ju kan ce la ri ju ko ju ko ri sti, ve ći za dru žni pro stor ko ji je, ka ko na po mi nje Pa ja Ni ko lić uzur pi ran od

stra ne Me sne za jed ni ce, kao i ma ga cin, ko ji je iz dat pri vat-nim li ci ma.

- Ja sam bio u mno gim se-li ma Sre ma i mo gu re ći da su ze mljo rad ni ci i te ka ko za in-te re so va ni za za dru gar stvo. Oni shva ta ju da je ko o pe ra ti va zdra vi osnov ze mljo rad nič ke pro iz vod nje i ona je na ro či to do bra za ma le po sed ni ke ko jih je i naj vi še. Po se ban elan lju di-ma da je pri mer gra bo vač ke za-dru ge ko ja se iz bo ri la za svo ja pra va, ko ja do bro po slu je i po-la ko upo šlja va pre ko po treb ne struč nja ke. Lju di se oku plja ju oko svo je za dru ge, zna ju gde i kod ko ga mo gu da do đu ako im je po treb na po moć, si gur ni da će na ma na pr vom me stu bi ti stru ka, po sao i po ljo pri vre da a ne po li ti ka. Tre nut no nas je 11 i ima mo 50 do dat nih zah te va, a sa ra đu je mo i sa oni ma ko ji ni su za dru ga ri ko li ko mo že mo i ka ko ume mo. Bo ri će mo se za svo ju ze mlju, jer mi sem nje

ne ma mo dru gi ka pi tal i dru go zna-nje, za klju ču je Ni ko lić.

Na kra ju, tre ba is ta ći i to da raz-voj za dru gar stva, uz pro ak tiv nu ulo gu dr ža ve u re gu la ci ji tr ži šta i za šti te do ma će pro iz vod nje od ino-stra ne ro be lo ši jeg kva li te ta ili pak ge net ski mo di fi ko va ih or ga ni za ma i mo no po li sta, sva ka ko mo že do ve sti do pro me na u sfe ri po ljo pri vre de, te do stva ra nja no vih po li tič kih kon-cep ci ja ko je će svo ju re al nost za sni-va ti, ne na in di vi du a li zmu i ne ga tiv-nom tak mi čar skom du hu, ne go na so li dar no sti i ko mu ni ta ri zmu.

S. Lap če vić

Po dr ška raz vo ju po ljo pri vre de

Srem ska Mi tro vi ca : Sed ni ca Skup šti ne gra da

STE JA NOV CI • BOR BA ZA PO VRA ĆAJ ZA DRU ŽNE ZE MLjE

127 hek ta ra ko ji ži vot zna če - Po ljo pri vre de ne ma bez za dru ge, jer naj ve ći deo na ših ze mljo rad ni ka ima ma le po se de i kao in di vi du al ci te ško mo gu da op sta nu. Udru ži va nje je ne po hod no i na na ma je da ura di mo sve ka ko bi tu oči gled nu po tre bu na po kon i re a li zo va li, ob ja šnja va Pa ja Ni ko lić

Pa ja Ni ko lić

12. april 2013. 13

SA VRE ME NO VO ĆAR STVO

Za sni va nje voć nja ka

Pre ne go što se pri stu pi za sni va-nju voć nja ka, mo ra ju se pro u či ti pri-rod ni uslo vi sre di ne i ne ki eko nom ski po ka za te lji. Od pri rod nih uslo va sre-di ne po seb no tre ba obra ti ti pa žnju na ze mlji šte, kli mu i po lo žaj ze mlji šta na ko me će bi ti po dig nut voć njak, a od eko nom skih po ka za te lja na bli zi-nu sa o bra ćaj ni ca, tr ži šte i mo guć nost pla si ra nja pla ni ra ne pro iz vod nje. To su osnov ni pred u slo vi za do bar iz bor voć ne vr ste, sor te, ve li či ne za sa da i od no sa po je di nih sor ti u za sa du. Ako su svi ovi uslo vi is pu nje ni, on da se pri-stu pa pri pre mi ze mlji šta za po di za nje za sa da.

Sa vre me ne za sa de tre ba po di za ti sa mo na ze mlji šti ma ko ja su pret hod-no pri ve de na kul tu ri. Po treb no je da se ze mlji šte pr vo oči sti od ši blja, du-go go di šnjeg ko ro va, ra znih ži la i da se iz vr ši rav na nje te re na ka ko bi se olak-ša la ob ra da ze mlji šta i spre či lo za dr-ža va nje vo de u de pre si ja ma. Pre po ru-ču je se da se na ta kvom ze mlji štu 2–3 go di ne ga je, ako je to mo gu će, pre te-žno le gu mi no zne bilj ke. Na par ce la ma na ko ji ma se že li po di ći voć njak, mo gu se go di nu da na pred sad nju ga ji ti ra-tar ske kul tu re ko je ra ni je sti žu, ka ko bi se za se ja le ne ke le gu mi no zne bilj-ke ko je br zo ra stu i mo gu bi ti za o ra ne pri li kom ri go lo va nja.

Pri pre ma ze mlji šta ri go lo va njem

Pre sa mog ri go lo va nja po treb no je iz vr ši ti fi zič ku i he mij sku ana li zu ze-mlji šta. He mij skom ana li zom ze mlji-šta se usta no vlja va sa dr žaj hu mu sa, la ko pri stu pač nog ka li ju ma i fos fo ra, sa dr žaj ukup nog azo ta, sa dr žaj kre-ča, ki se lost ze mlji šta itd. Utvr đe no je da za sa vre me nu in ten ziv nu vo ćar-sku pro iz vod nju ze mlji šte tre ba da ima 50–70% ukup ne gli ne, naj ma nje 3% hu mu sa, 15 mg la ko pri stu pač-nog fos fo ra i 25 mg ka li ju ma, naj vi še 6–8% ukup nog kal ci jum kar bo na ta; ki se lost ze mlji šta tre ba da se kre će u gra ni ca ma pH 5–7 u KCl. Uko li ko ovi uslo vi ni su ostva re ni, on da se mo ra pri stu pi ti po prav ci ili agro me-li o ra tiv nom đu bre nju vo ća ka. Ako je ko li či na hu mu sa u ze mlji štu ma la, on da tre ba do da ti od go va ra ju ću ko li-či nu staj nja ka. Za po ve ća nje hu mu-sa od 0,1% u slo ju ze mlji šta od 40 cm po treb no je do da ti 2–3 va go na staj nja ka po hek ta ru. U ne do stat ku staj nja ka mo že se ko ri sti ti ze le ni šno đu bre nje. Za po ve ća nje 1 mg la ko-pri stu pač nog ka li ju ma i fos fo ra u 100 g su vog ze mlji šta po treb no je do da ti 60 kg po hek ta ru fos fo ra i ka li ju ma. Uko li ko su ze mlji šta ki se li ja, tre ba iz vr ši ti kal ci fi ka ci ju, a ako ze mlji šta sa dr že vi še kre ča, tre ba iz vr ši ti za ki-se lja va nje ze mlji šta. Za kal ci fi ka ci ju se ko ri sti naj če šće mle ve ni kreč njak (kal ci jum kar bo nat Ca CO3), a mo že i ne ga še ni i ga še ni kreč. Ako se pri me-li o ra tiv noj po prav ci ze mlji šta une se i staj njak, on da ko li či nu mi ne ral nih đu-bri va tre ba sma nji ti za 10–30%. Ka da se iz vr ši ras tu ra nje or gan skih i mi ne-

ral nih đu bri va, pri stu pa se ri go lo va nju ili du bo kom ora nju ze mlji šta. Du bi na ora nja za vi si od voć ne vr ste ko ja se sa di, pod lo ge i ti pa ze mlji šta. Du bi na ri go lo va nja se obič no kre će od 40 do 70 cm. Ono se oba vlja ri go ler plu go-vi ma. Uko li ko je ora nič ni sloj pli tak, pre po ru ču je se ob ra da ora njem do 30 cm a za tim pod ri va nje ce le po vr ši ne na du bi nu od 60 do 70 cm. Uko li ko se ne po se du ju plu go vi za ri go lo va nje, on da tre ba ko ri sti ti jed no bra zni plug i iz vr ši ti što du blje ora nje. Ne tre ba ri go lo va ti pre vi še vla žno ili su vo ze-mlji šte, već naj bo lje ume re no vla žno. Ako su te re ni pod ve ćim na gi bom, on-da se mo ra pri stu pi ti pra vlje nju te ra sa ili vr ši ti ri go lo va nje u prav cu re do va ši ri ne 2–3 m. Ri go lo va nje je naj bo lje oba vi ti u av gu stu ili sep tem bru, ma da ako je le po vre me mo gu će je oba vi ti i u ok to bru, pa i po čet kom no vem bra. Po sle ri go lo va nja ze mlji šte tre ba osta-vi ti 1–2 me se ca da se la ga no sleg ne. Po sle ga nju ze mlji šta, ako se sad nja oba vlja u je sen, tre ba oba vi ti fi nu pri-pre mu ze mlji šta. Ako se sad nja vr ši u pro le će, ta da se fi na pri pre ma oba vlja u to ku fe bru a ra ili po čet kom mar ta. Iz ri go lo va na po vr ši na pr vo se pri pre-ma te škim ta nji ra ča ma, a ne po sred no pred sad nju se pro la zi se tvo spre ma-čom ili dr lja ča ma.

Pri pre ma ze mlji šta ri lja njem

Ako su ma le po vr ši ne, on da se ze-mlji šta za po di za nje voć nih za sa da mo gu pri pre mi ti ri lja njem. Ri lja nje se po seb no pre po ru ču je na te žim ze-mlji šti ma. Obič no se kod ta kvih ze-mlji šta stva ra ne pro pu stljiv sloj za vo du, ko ji ome ta nor ma lan raz voj ko re no vog si ste ma vo ća ka. Nje go-vim raz bi ja njem, me ša njem sa po vr-šin skim slo jem i de lom zdra vi ce, po-pra vlja se va zdu šni re žim, ze mlji šte je po ro zni je i ko re nov si stem se lak-še i br že raz vi ja. Ri lja nje ze mlji šta za vi še go di šnje za sa de se oba vlja na tri ašo va du bi ne, a to je oko 60–75 cm du bi ne.

Pri pre mu ze mlji šta ri lja njem na ma njim po vr ši na ma mo gu će je ura-di ti na tri na či na:

1. Par ce la se po de li na tra ke ši ri-ne 1 m. U sva koj od tih tra ka ko pa se ka nal du bi ne 70–75 cm. Po vr šin ski sloj ze mlje iz pr vog jar ka se iz ba cu-je na po vr ši nu gra nič nog neo bra đe-nog slo ja, za tim sle di dru gi sloj ko ji se na ba cu je na po vr šin ski, a po sled nji zdra vič ni sloj se iz ba cu je na po vr ši nu is ko pa ne ze mlje. Po tom se ko pa dru gi ja rak. Po vr šin ski sloj ze mlje iz dru gog jar ka se sta vlja na dno pr vog jar ka i ta ko re dom, pa ze mlja zdra vi ce do la zi na po vr ši nu pr vog jar ka. Ka da se ce la par ce la iz ri lja, on da se ze mlja iz pr-vog jar ka pre ne se u pra zan po sled nji ja rak.

2. Dru gi na čin ri lja nja je prak tič ni-ji jer se na taj na čin iz be ga va pre no-še nje ze mlje sa jed nog na dru gi kraj par ce le. Par ce la se po de li na dve po lo-vi ne, pa se pr vo iz ri lja jed na po lo vi na, a za tim se po či nje sa ri lja njem dru ge po lo vi ne, ali sa su prot nog kra ja. Na

taj na čin iz ba če na ze mlja iz pr vog jar-ka dru ge par ce le se uba cu je u po sled-nji ja rak pr ve po lo vi ne par ce le.

3. Kod tre ćeg na či na, ri lja nje po-či nje mo sa jed nog ćo ška par ce le, pa se do nje ne sre di ne ko pa ju sve du ži jar ko vi, a po tom sve kra ći. Kod ovog na či na ri lja nja ne ma pre no sa ze mlje, ali se do bi je ne što ne rav ni ji te ren pa je neo p hod no ura di ti ka sni je po vr šin-sko rav na nje.

Uko li ko je po vr ši na za ri lja nje na nag nu tom te re nu, on da tre ba vo di-ti ra ču na da dno jar ka bu de rav no ili ma lo nag nu to su prot no u od no su na pad te re na. Na taj na čin se ma lo ubla-ža va ero zi ja.

Ruč na pri pre ma ze mlji šta ašo vlje-njem je kva li tet na pri pre ma jer se ze mlji šte do bro oči sti od ra znih ži la i osta ta ka ko re nja. Po red to ga, uko li ko se ka me nje na la zi na toj par ce li, ne iz ba cu je se, već se sta vlja u ja rak gde slu ži kao dre na ža.

Or ga ni za ci ja ze mlji šne po vr ši ne

Pre ne go što se pri stu pi sad nji po treb no je ure di ti po vr ši nu za po-di za nje voć nja ka. To pod ra zu me va od re đi va nje ve li či ne par ce la, put-ne mre že, prav ca pru ža nja re do va i ras po re da sor ti na plan ta ži. Ako se na me ra va pro iz vod nja na ve ćoj po vr ši ni, a u po sled nje vre me po-ljo pri vred ni pro iz vo đa či se sve vi-še od lu ču ju na ta kve ko ra ke, on da par ce le ne bi tre ba le da bu du du že od 200 m i ši re od 100 m ka ko bi se omo gu ći la lak ša ber ba plo do va. Glav ni pu te vi tre ba da bu du ši ro ki 6–8 m i da se pru ža ju upo re do na pra vac re do va, a spo red ni pu te vi tre ba da iz no se 4–5 m. Ta ko đe, oko ce log voć nja ka tre ba osta vi ti put ši-ri ne naj ma nje 6 m zbog lak šeg ma-ni pu li sa nja ma ši na ma za ob ra du, za šti tu i tran sport plo do va.

Pri li kom or ga ni za ci je ze mlji šne po-vr ši ne, tre ba vo di ti ra ču na i o po di za-nju ve tro za štit nih po ja se va, pra vlje nju iz vo da za vo du i re gu li sa nju si ste ma za na vod nja va nje. Ka da je iz vr še na gru ba or ga niz ci ja ze mlji šne po vr ši ne, pri stu pa se obe le ža va nju me sta za sad nju. Da bi mo gli ovo ura di ti, tre ba pret hod no zna ti ra sto ja nje iz me đu re-do va i u re du. Ono je raz li či to za po je-di ne voć ne vr ste.

Ra sto ja nje iz me đu vo ća ka

Pre sa me sad nje po treb no je obe-le ži ti me sta za sad nju ona ko ka ko je to pred vi đe no pro jek tom, ka ko u po-gle du ras po re da vo ća ka (da li će se sa di ti u kva drat, pra vo u ga o nik ili tro-u gao), ta ko i u po gle du ra sto ja nja iz-me đu re do va i u re du. Ra sto ja nje iz-me đu re do va vo ća ka za vi si od voć ne vr ste, pod lo ge, sor te, ti pa ze mlji šta, uz goj nog ob li ka kru ne itd. Ra sto ja nja ko ja tre ba ko ri sti ti za po je di ne voć ne vr ste na raz li či tim uz goj nim ob li ci ma i raz li či tim pod lo ga ma pri ka za na su u ta be li.

(Na sta vak u na red nom bro ju)

Prof. dr Zoran KeserovićPoljoprivredni fakultet, Novi Sad

Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturui pejzažnu arhitekturu

Po di za nje voć nja kaPo di za nje voć nja ka je slo žen i od go vo ran po sao ko me se mo ra pri-ći kraj nje ozbilj no. Ima ju ći u vi du da su voć ke du go go di šnje kul tu-re, gre ške uči nje ne pri po di za nju za sa da se ka sni je te ško ot kla nja-ju i uz ve li ke ma te ri jal ne tro ško ve

Vr sta, sor ta, pod lo ga i uz goj ni ob lik Ra sto ja nje

JA BU KA

KO TLA STA, PI RA MI DAL NA, I PO BOLj ŠA NA PI RA MI DAL NA KRU NA

Se ja nac di vlje ja bu ke, A-2, M-11 6–8 × 4,5–6

Na ve ge ta tiv nim pod lo ga ma, MM-106, MM-111 4,5–6 × 3,5–4,5

PRA VIL NA I NE PRA VIL NA PAL ME TA

Se ja nac

Buj ne sor te na se jan cu 5–6 × 4–5

Sred nje buj ne sor te na se jan cu 5 × 3,5–5

Sla bo buj ne sor te na se jan cu 4,5–5 × 3–4

Ve ge ta tiv ne pod lo ge

Buj ne sor te na sred nje buj nim pod lo ga ma (MM-106) 4–4,5 × 3–4

Sred nje buj ne sor te na sred nje buj nim pod lo ga ma 4 × 3–4

Sla bo buj ne sor te na sred nje buj nim pod lo ga ma 3,5–4,5 × 2,5–3,5

Sor te na kr žlja vim pod lo ga ma (M-26, M-9) 3–4 × 2–3

VRE TE NA STI ŽBUN I VIT KO VRE TE NO

Vre te na sti žbun na pod lo zi MM-106 3,5–4 × 2–3

Vit ko vre te no na pod lo zi M-9 3,5–4 × 1,0–1,6Se ver no ho land sko vit ko vre te no na pod lo zi M-9-stan dard ne

sor te 3,2-3,7 × 0,7-1,1

"V"- sad nja na pod lo zi M-9-stan dard ne sor te 3,5-4,0 × 0,5-0,8

Se ver no ho land sko vit ko vre te no na pod lo zi M-26-spur ti po vi 3,0-3,5 × 0,5-0,8

"V" na pod lo zi M-26-spur ti po vi 3,4-3,8 × 0,4-0,6

Su per vre te no na pod lo zi M-9 2,8-3,2 × 0,4-0,6

KRU ŠKA

PRA VIL NA I NE PRA VIL NA PAL ME TA

Se ja nac di vlje kru ške 4–4,5 × 2–3,5

Ve ge ta tiv na pod lo ga du nja Ba 29 3,5–4 × 1,5–1,8

VRE TE NA STI ŽBUN

Ve ge ta tiv na pod lo ga Ba 29 3,5–4 × 1,5–1,8

VIT KI VRE TE NAST ŽBUN

Na du nji MC 3,0–3,5 × 0,8–1,0

Na du nji MA 3,3–3,7 × 1,2–1,4

Na du nji Ba-29 3,5–4,0 × 1,3–1,6

"V"-sad nja

Na du nji MC 3,5–4,0 × 0,5–0,8

Na du nji MA 3,7–4,2 × 0,7–0,9

Na du nji Ba-29 4,0–4,5 × 0,7–1,0

Su per vre te no

Na du nji MC 2,8–3,2 × 0,4–0,5

Na du nji MA 3,2–3,6 × 0,6–0,7

Na du nji Ba-29 3,2–3,6 × 0,6–0,8

DU NjA

SLO BOD NA I KO TLA STA KRU NA NA POD LO ZI Ba 29 4–5 × 3–4

MU ŠMU LA

SLO BOD NA KRU NA NA POD LO ZI Ba 29 4–5 × 3–4

SLO BOD NA KRU NA NA SE JAN CU BE LOG GLO GA 5 × 4

ŠLjI VASLO BOD NA KRU NA, VA ZA, PI RA MI DA, PO BOLj ŠA NA PI RA MI DA

NA SE JAN CU DžA NA RI KE 6–7 × 4–6

NA VE GE TA TIV NIM POD LO GA MA (MA RI JA NA, JU LI JAN KA) 4 × 2,5-3,0

NA POD LO ZI VVA-1 4 × 1,5-2

BRE SKVA

KO TLA STA KRU NA NA VI NO GRAD SKOJ BRE SKVI 5–4 × 5–4

KO SA PAL ME TA NA VI NO GRAD SKOJ BRE SKVI 4–5 × 2–4

VRE TE NA STI ŽBUN NA VI NO GRAD SKOJ BRE SKVI 4–4,5 × 1,5–2,5

PAL ME TA Y 3,5 × 1–1,2

KAJ SI JA

KAJ SI JA NA DžA NA RI CI I BE LO ŠLjI VI 6 × 5–6

KAJ SI JA NA PO SRED NI KU (STEN LEJ, PO ŽE GA ČA) 6 × 4–5

KAJ SI JA NA PO SRED NI KU (CR NI TRN) 4,5–5 × 2,5–3

TRE ŠNjA

PI RA MI DAL NA KRU NA NA DI VLjOJ TRE ŠNjI 6–8 × 6–8

PI RA MI DAL NA KRU NA NA MA GRI VI 6–7 × 5,5–6,5

VRE TE NAST ŽBUN NA IZ DAN KU OBLA ČIN SKE VI ŠNjE 4–5 × 2,5–3

NA VE GE TA TIV NIM POD LO GA MA (We i ro ot 154, We i ro ot 158) 3,6–4,0 × 1,3-1,8

NA VE GE TA TIV NIM POD LO GA MA (Ta bel Eda briz, Gi se la 5) 3,6–4,0 × 1,2-1,4

VI ŠNjA

SLO BOD NA KRU NA NA DI VLjOJ TRE ŠNjI 5–6 × 4–4,5

SLO BOD NA KRU NA NA MA GRI VI 4,5–5,5 × 2,5–4

OBLA ČIN SKA VI ŠNjA NA SOP STVE NOM KO RE NU 4 × 2–2,5

ORAH

SLO BOD NA KRU NA 8–11 × 8–11

LE SKA

ŽBU NA STE FOR ME 5 × 4

STA BLA ŠI CE 5,5–6 × 4,5–5

BA DEM 5–6 × 2,5–4

PI TO MI KE STEN 9–10 × 8–9

Ra sto ja nje iz me đu re do va i u re du raz li či tih vr sta sa raz li či tim uz goj nim ob li ci ma (Stan če vić, 1990; Gvo zde no vić, 1985).

Savremen način podizanja voćnjaka

14 12. april 2013.

RAZ GO VO RI O AGRA RU

IZ RA DA IN SPEK CIJ SKIH SLU ŽBI

Bo ga to ži vot no, na uč no i rad-no is ku stvo, ka ri je ra za-po če ta u Po ljo pri vred nom

kom bi na tu "Be lje", a na sta vlje na u Po ljo pri vred noj sta ni ci i In sti tu tu u Srem skoj Mi tro vi ci, do vo ljan su raz log da i da nas, kao pen zi o ner, dr Ra doj le Mar ki će vić (1928) sa pu no ide ja, na ta lo že nog zna nja i auto ri te ta pro mi šlja o pu te vi ma da ljeg raz vo ja na šeg sve u kup nog agra ra. A, pre sve ga o sto čar skoj pro iz vod nji. Ka da je, kra jem 1959, sa po ljo pri vred nog ga zdin stva Mir ko vac do šao u grad na Sa vi, tru dio se – ka ko ka že – da ste če no zna nje i is ku stvo pre ne se na no-vo for mi ra ne eko no mi je u Sre mu. Po tom će ma gi stri ra ti (1982), a on da i dok to ri ra ti (1992) na Po ljo-pri vred nom fa kul te tu u Be o gra du, u obla sti bi o teh nič kih na u ka.

I ma da je po pu lar ni Coj le, ka ko ga ko le ge i po zna ni ci zo vu, naj vi še vre me na po sve tio pi ta nji ma ko njar-stva i svi njar stva u Sre mu, čak je i dve mo no gra fi je o to me ob ja vio, nas su naj vi še za in te re so va li nje-go vi po gle di na sta nje u obla sti go-ve dar ske pro iz vod nje. Ma lo zbog ak tu el nih do ga đa nja sa mle kom, a ma lo i zbog nje go ve pro vo ka tiv ne iz ja ve da je "go ve dar stvo te ška in-du stri ja po ljo pri vre de".

Ka ko po tom pi ta nju sto je stva ri u na šoj ze mlji?

- Ka ta stro fal no. To se mo že za-klju či ti i bez eg zakt nih sta ti stič kih po da ta ka. Mo že te pro ći kroz vi še se la, a da ne vi di te ni je dan go ve đi pa pak u sta ja ma se lja ka. Do du še, u se li ma je dva da će te sre sti i ne-kog se lja ka. I oni ne sta ju, po la ko ali si gur no. Da na šnju po ljo pri vre du

u ve ći ni se la u Sr bi ji is pod Sa ve i Du na va sa či nja va pla ste nič ka i ma-li nar ska pro iz vod nja ko jom se ba ve uglav nom se o ski uči te lji i na stav-ni ci. Obe pro iz vod nje su in ten ziv-ne, na ro či to pla ste nič ka, ko ja se ne mo že za mi sli ti bez staj nja ka i ve li-kih ko li či na vo de za na vod nja va nje. Po što umi ru po sled nji star ci ko ji ne gu ju kra ve mu za re, jer ne mo-gu da za mi sle se o sko do ma ćin stvo bez kra va, ne sta ju po sled nje kra ve, pa se i pla ste ni ci ma i ma li nja ci ma ne pi še do bro. Po što ze mlji šte bez staj nja ka pre tvo ri mo u be ton, jed-no stav no će se uga si ti.

Ka ko da se oču va i po ve ća

broj kra va, oču va kva li tet ze-mlji šta i za po sli ve ći broj lju di?

- Uz pu no uva ža va nje auto ri te ta

ko ji su iz gra di li sa da šnji si stem pre-mi ja i pod sti ca ja, ni ka kvog na pret-ka u tom po gle du ne ma i ne mo že ni bi ti. U Po ljo pri vred noj struč noj

slu žbi u Srem skoj Mi tro vi ci sam in-for mi san da, osim pre mi je za kra-vlje mle ko, ze mljo rad nik do bi ja po-seb na sred stva po uma ti če noj kra vi i kr ma či, za sti mu li sa nje to va ju na-di, re gre si ra nje mi ne ral nih đu bri va i go ri va. To vi še li či na pred iz bor no udva ra nje ze mljo rad ni ci ma, ne go na me ru ko ja tre ba da obo ga ti ovu ze mlju sto čar stvom. To je gra đe nje ku će od kro va. Na taj na čin ne će se po ve ća ti broj kra va, ni ti će se una-pre di ti tov ju na di.

Ako osnov u ra ci o nal nom ko ri-šće nju re sur sa u po ljo pri vre di či ni kra va, a ona to za i sta je ste, on da tre ba po ći od nje.

Da nas u Voj vo di ni ima do ma ćin-sta va ko ja u za ku pu ob ra đu ju 100, 200, 500 pa i vi še hek ta ra, ali ne ma-ju ni jed ne kra ve. Od mah se vi di da taj za ku pač ki od nos ni je do ma ćin ski od nos pre ma ze mlji štu. Cilj za kup ca je da iz ze mlji šta is cr pi sve re zer ve plod no sti, a on da će ga na pu sti ti i osta vi ti pu stoš. Nje mu ne pa da na pa met da na đu bri tu đe ze mlji šte. A tra ži re gres za go ri vo ili mi ne ral no đu bri vo, a mo žda i ne ke dru ge po-vla sti ce. To bi bio do vo ljan raz log da se, ume sto da va nja u za kup, neo-bra đe no ze mlji šte, zbog bo ljeg ga-zdo va nja, što pre pro da. Za raz li ku od za kup ca, vla snik ima dru ga či ji od nos pre ma ze mlji štu. Pre sve ga, da bi odr žao nje go vu plod nost, on će da ga "hra ni" staj nja kom. Sti mu-la tiv nom pre mi jom za mle ko, po-ve ća će se broj kra va. Po ve ća njem bro ja kra va, po ve ća va će se po vr-ši ne pod krm nim bi ljem, a ti me i ko li či na pro iz ve de nog mle ka, pa će svo ju ra ču ni cu da tra ži kroz pre mi ju za po ve ća nu ko li či nu mle ka. (Ov de je reč o prin ci pu pre mi ra nja, a ne o vi si ni pre mi je). To je i je di ni put i za

us po sta vlja nje od go va ra ju će se tve-ne struk tu re ze mlji šta.

Da kle, in si sti ra te na pre mi ja-ma za mle ko. A ka ko bi to iz gle-da lo u prak si?

- Da je pre mi ja za na mu že no mle ko naj i sprav ni ji put za pod sti-caj ukup ne po ljo pri vre de, pa i to va ju na di, go vo ri je dan pri mer iz pro-šlo sti. Ra di po ve ća nja bro ja kra va i pro iz vod nje mle ka, se dam de se tih go di na pro šlog ve ka uve ze no je iz Ne mač ke ne ko li ko sto ti na pri plod-nih ju ni ca si men tal ske ra se, ali one ni ka da ni su da va le mle ko. Ubr zo po sle uvo za ju ni ce su za vr ši le u kla-ni ca ma. Na i me, sa Izra e lom je bio za klju čen iz voz pred njih ju ne ćih če-re ka po ve o ma po volj noj ce ni. Po što u to vre me ni je bi lo do volj no uto-

vlje ne ju na di, dr ža va je pre mi jom za uto vlje nu ju nad osu di la na kla nje uve ze ne ju ni ce. Vla sni ci su vi de li da im je bo lja ra ču ni ca da ju ni ce po ša-lju na kla nje i od mah do bi ju pre mi-ju, ne go da ih de vet me se ci hra ne i če ka ju da se ote le, da bi do bi ja li pre mi ju za na mu že no mle ko. Zna či da je dr ža va, svo jom me rom, ra di la u ko rist svo je šte te.

Pre ma to me, sve pod sti caj ne me re u po ljo pri vre di (re gres za go-ri vo i mi ne ral no đu bri vo, pod sti caj za tov ju na di) tre ba da bu du re a-li zo va ne kroz pre mi ju za mle ko. Ako ze mljo rad nik dr ži kra ve, pre ko pre mi je za mle ko bi će po ve ćan broj te la di za tov, a vi si nom pre mi je na-ći će ra ču ni cu za utro še nu naf tu. A ako ne dr ži kra ve, ne ma ni šta. To ne zna či da se us kra ću je kre di ti ra nje. D. Po zna no vić

Na kon sum nji o sla boj kon tro li vo ća i po vr ća ko je se pro da je u tr go vi na ma i na pi ja ca ma jav-

no sti su sa op šte ni po da ci o ra du in-spek cij skih slu žbi u ovom sek to ru. Iz sa op šte nja se da za klju či ti da je ovo od go vor na rod nim po sla ni ci ma ko ji su u skup štin skoj de ba ti iz ne li su prot ne pri me re od onih ko je na vo di mo.

Za kon o bez bed no sti hra ne ja sno de fi ni še da je za bra nje no u pro met sta vlja ti hra nu ko ja ni je bez bed na. Oni ko ji po slu ju sa hra nom u svim fa-za ma pro iz vod nje i pro me ta du žni su da obez be de i do ka žu da je hra na ko-ja se na la zi u pro me tu bez bed na za upo tre bu. I dru gi za kon ski pro pi si kao Za kon o zdra vlju bi lja i Za kon o sred-stvi ma za za šti tu bi lja, oba ve zu ju pro-iz vo đa če da se pri dr ža va ju pro pi sa nog na či na pri me ne sred sta va za za šti tu bi lja, ka ren ce i oba ve znog vo đe nja evi den ci je o pri me ni sred sta va za za-šti tu bi lja.

Na pi ja ca ma ne ma kon tro le i pro-dav ci ko ji su ku pi li ro bu od na ku pa ca i ne zna ju nje no po re klo.

Kon tro la vo ća i po vr ća na pri su stvo osta ta ka pe sti ci da vr ši se uzi ma njem uzo ra ka kod pro iz vo đa ča, u ve le tr go-vi na ma i dru gim pro daj nim me sti ma, i nji ho vom la bo ra to rij skom ana li zom.

Ako se u kon tro la ma utvr de ne is prav-no sti, pro iz vo di se vra ća ju po ši lja o cu ili se uni šta va ju.

Fi to sa ni tar na in spek ci ja Mi ni star-stva po ljo pri vre de, šu mar stva i vo do-pri vre de vr ši re dov ne kon tro le vo ća i po vr ća kod pro iz vo đa ča, vr ši uzor ko-va nja i do sta vlja uzor ke na la bo ra to-rij sku ana li zu. Ta ko đe, vo će i po vr će iz uvo za re dov no se kon tro li še na gra-nič nim pre la zi ma i me sti ma ca ri nje nja na sve pa ra me tre bez bed no sti hra ne, pri su stvo štet nih or ga ni za ma pa i na ostat ke pe sti ci da. Kon tro la se vr ši pri uvo zu sva ke po šilj ke po pro pi sa noj pro ce du ri što pod ra zu me va pre gled do ku men ta ci je i pre vo znog sred stva, vi zu el ni pre gled po šilj ke, uzor ko va nje ra di la bo ra to rij ske ana li ze i la bo ra to-rij sku ana li zu u ovla šće nim i akre di to-va nim la bo ra to ri ja ma - tvr de in spek-to ri.

Na osno vu la bo ra to rij skih ana li za, u 2012. go di ni sa mo dva uzor ka vo ća i po vr ća u pri mar noj pro iz vod nji ima la su ni vo osta ta ka pe sti ci da pre ko do-zvo lje nih gra ni ca.

Po ljo pri vred na in spek ci ja Mi ni star-stva po ljo pri vre de, šu mar stva i vo do-pri vre de je u 2012. go di ni vr ši la slu-žbe ne kon tro le u ve le tr go vi na ma ko je su iz me đu osta log ob u hva ta le i kon-

tro le vo ća, po vr ća i pre ra đe nog vo ća i po vr ća. Svo uzor ko va no vo će i po vr će bi lo je u skla du sa pro pi si ma, iz u zev jed nog slu ča ja kod ko ga je u de kla-ra ci ji na ve den po gre šan na ziv pro iz-vo da.

Kon tro le su po ka za le da su svi pro-iz vo di mi kro bi o lo ški is prav ni, kao i po pi ta nju osta ta ka pe sti ci da i te ških me-ta la, dok su se ne pra vil no sti od no si le na de kla ri sa nje i kva li tet pro iz vo da.

U kon tro li pre ra đe nog po vr ća, po-ka za lo se da su sa mo dva uzor ka bi la ne is prav na i to po pi ta nju de kla ri sa nja a kod pre ra đe nog vo ća če ti ri (tri po pi ta nju de kla ri sa nja a je dan po pi ta-nju kva li te ta – po ve ćan sa dr žaj su ve ma te ri je.)

To kom 2012. go di ne, po ljo pri vred-na in spek ci ja je van pro me ta sta vi la 200 ki lo gra ma po vr ća, 765 ki lo gra ma pre ra đe nog po vr ća i 4.192 ki lo gra ma pre ra đe nog vo ća zbog ne pra vil no sti ko je su se od no si le na de kla ri sa nje i kva li tet pro iz vo da.

Po dat ke ko ji su iz ne ti ni ko ne će ospo ra va ti. Po seb no one ko ji se od-no se na vo će ko je se u pro se ku pr-ska 17-23 pu ta. Me đu tim, nad le žni se, ipak, mo ra ju do bro za mi sli ti zbog sle-de ćih či nje ni ca:

Po tvr de ko je o zdrav stve noj is prav-

no sti, re ci mo šlji va, ja bu ke ili tre ša-nja, pro iz vo đa či do bi ju na po čet ku se-zo ne ber be ko pi ra ju se i va že za sve sor te i sve ro ko ve do spe ća tog vo ća. Ta ko onaj ko do ne se po tvr du o zdra voj ra noj šlji vi sa fo to ko pi jom po tvr de za me sec da na u mno ge tr go vač ke ku će mo že do ne ti i ka sne šlji ve ko ju je u me đu vre me nu mo žda i pr skao.

Ova kvih pri me ra kod po vr ća ima još vi še i oni su da le ko opa sni ji za po-tro ša če.

Na pi ja ca ma kon tro le ne ma i pro-dav ci ko ji su ku pi li ro bu od na ku pa ca i ne zna ju oda kle je ro ba. O kva li te tu uve že ne ro be od ja bu ka do pa ra daj za i ja go da in spek to ri od ma hu ju ru kom. Ko li či ne ko je se nu de če sto ni su pro šle va lja nu ana li zu i tu, za pra vo, na sta ju pro ble mi.

Tr žni ce u Sr bi ji su sa mo pu ka me-sta pro da je i ne pre u zi ma ju od go vor-nost za kva li tet, a po ni če mu se ne raz li ku ju od dru gih me sta pro da je. Ka žu da ima ju vi še od 40.000 pro daj-nih me sta na 400 pi ja ca i da dnev no za po šlja va ju oko 80.000 lju di.

Zbog raz li či tog uti ca ja he mij skih sred sta va za za šti tu, raz voj i iz gled plo do va odav no po sto je raz lo zi da se usta no vi kon tro la ili do ka zi va nje kva-li te ta i zdrav stve ne is prav no sti hra ne

na pi ja ca ma. Sa na mir ni ca ma ži vo-tinj skog po re kla to se če šće do ga đa, ne go sa vo ćem i po vr ćem, iako otu da pre te raz li či ti otro vi..

Za sva ki do bro or ga ni zo va ni grad ova kav zah tev ni je luk suz već vi so ko-mo ral ni čin. To što na na šim pi ja ca ma u mno gim gra do vi ma po nu de na te-zge ne do no se, u ve ći ni, pro iz vo đa či, već tr gov ci ko ji ma je pro da ja po sao - od go vor nost za zdra vu po nu du ima, da kle, stal nu adre su. Pro dav ci na pi-ja ca ma, što je do bro, odav no već ni su bes kuć ni ci i lju di dru gog re da, otu da je nji hov za da tak po što va nje tr go vač-kog ko dek sa, ku pa ca i pro fe si je ko jom se ba ve.

Do bra po ljo pri vred na prak sa vi še ni je ne do sti žna pa ro la, ali bez kon tro-le još uvek ne ma bez bed ne hra ne.

Autor: Je le na Kr stić Iz vor:www.agro ser vis.rs

IN TER VJU • RA DOJ LE MAR KI ĆE VIĆ, DOK TOR BI O TEH NIČ KIH NA U KA

Go ve dar stvo – te ška in du stri ja po ljo pri vre deSve pod sti caj ne me re u po ljo pri vre di (re gres za go ri vo i mi ne ral no đu bri vo, pod sti caj za tov ju na di) tre ba da bu du re a li zo va ne kroz pre mi ju za mle ko. Ako ze mljo rad nik dr ži kra ve, pre ko pre mi je za mle ko bi će po ve ćan i broj te la di za tov

- Tre ba upam ti ti za sva vre-me na: da bi od te le ta po sta la kra va, mo ra da se ne gu je i hra ni dve i po go di ne, a to ko šta. Po te ži ni, pro iz vod nju mle ka sta-vlja ju od mah iza ru dar stva. Ni-ko ne ma pra vo da iza zi va po tre-se ko ji mo gu da iza zo vu kla nje kra va. U ze mlji Sr bi ji ni ka da ne mo že da do đe do hi per pro duk ci-je mle ka, a da mle ko ne bi mo-glo ko ri sno da se upo tre bi. Na sto ti ne ar ti ka la od mle ka i na ba zi mle ka mo že da se na pra vi i da se iz vo zi.

Ze mljo rad ni ci ma tre ba da ti mo guć nost da se raz mah nu i obo-

ga te ve li kim ra dom u pro iz vod nji mle ka. Ne ka osni va ju aso ci ja ci je i svo je mle ka re u ko ji ma će raz mi-šlja ti o ko ri šće nju su rut ke za pro-iz vod nju svinj skog me sa i o su-ša ra ma za vi ško ve pro iz ve de nog mle ka. U nji ho vim mle ka ra ma ne će se sva ko dnev no pro si pa ti u ka na li za ci ju de se ti ne hi lja da li ta ra su rut ke, kao što se to do ga đa lo u na ka rad nim od no si ma dru štve nih mle ka ra i pro iz vo đa ča mle ka. Ako po ener get skoj vred no sti 10 li ta ra su rut ke od go va ra je dan ki lo gram kon cen tro va ne sme še za svi nje, ni je te ško iz ra ču na ti šte tu – ka že dr Ra doj le Mar ki će vić.

Dr Ra doj le Mar ki će vić

PI JA CE • KON TRO LE VO ĆA I PO VR ĆA:

Jed na po tvr da za ce lu se zo nuZa bra na uvo za

To kom pro šle go di ne, pod-ne to je 11.659 zah te va uvo zni-ka za uvoz 313.833 to na vo ća i po vr ća i uze ta su 13.082 uzor-ka ra di is pi ti va nja. Do ne to je 10 re še nja o za bra ni uvo za za ko li-či nu od 219,5 to na a raz lo zi za to bi li su pri su stvo ba kra (gra-šak iz Grč ke), po vi še na vla ga (pa sulj iz Kir giz sta na), ple san i in sek ti (si ro vi ki ki ri ki iz Ki ne), pe sti cid (su sam iz In di je) i de-kla ra ci ja (ci tru si iz Ita li je, Špa-ni je i Ju žno a frič ke Re pu bli ke).

Ni kad do volj no mle ka

12. april 2013. 15

KA LEN DAR PO LJO PRI VRED NIH RA DO VA ZA APRIL

Prognoza vremena do kraja aprila

April je po sta ti sti ci vr lo ću dljiv me sec u ko me se mo gu oče-ki va ti i vr lo ne u god ni na le ti

zi me, a i na ja ve le ta. Po broj nim kli mat skim ka rak te ri sti ka ma to je do sle dan pred stav nik pre la znog pe-ri o da u go di ni iz me đu nje nog naj-hlad ni jeg i naj to pli jeg de la.

Me te o ro lo zi oba zlo že nje za pro-me nji vost vre me na na la ze u či nje-ni ci da je od apri la po vr ši na oke a na hlad ni ja od po vr ši ne kop na. Ka da stig ne u to pli je kop ne no pod ruč je, oke an ski va zduh se gre je od tla, ta-ko ugre jan di že se u vi še slo je ve at-mos fe re, pri tom se hla di, što uslo-vlja va zgu šnja va nje vo de ne pa re u obla ke, a po tom u krup ne ka pi ki še ko je u vi du plju ska pa da ju na tlo.

Sred nje me seč ne tem pe ra tu re su u po re đe nju sa onim u mar tu vi-še čak za pet-šest ste pe ni. April je oset no sun ča ni ji od mar ta, ali i ki-šo vi ti ji. U ovom me se cu, u od no su na pret hod ni, ima ma nje ma gle, ali mo že da bu de gr mlja vi ne, po ne kad i gra da. U na ro du je po zna ta iz re ka: Ne po u zdan k’o april sko vre me. Ili: Ko li ko ima u go di ni da na, to li ko je u apri lu vre me na.

Ra tar stvo: Vre me se tve

U ovom me se cu za vr ša va se se-tva ra nih use va, pa se se ju use vi sred njeg i ka snog pro leć nog ro ka: u pr voj po lo vi ni me se ca se ju se sun co kret, so ja, lu cer ka, cr ve na de te li na, smilj-ki ta, ko no plja, a u dru goj pa sulj, krm ni si rak, su-dan ska tra va, krom pir, ku ku ruz i dru ge ter mo-fil ne bilj ke (ko je tra že do sta to plo-te, a ne pod no se hlad no ću i mraz). Pre se tve po klo-ni ti pa žnju pra-vil nom đu bre nju i ob ra di. Op ti mal ni ro ko vi se tve su vr lo va žni za ka-sni ji raz voj use va i za pri no se.

So ja uspe va u svim pro iz vod-nim pod ruč ji ma do brim za uz goj ku ku ru za, a iz be-

ga va se se tva u mo no kul tu ri, na kon ulja ne re pi ce i sun co kre ta, te na kon ku ku ru za tre ti ra nog ja čim do za-ma atra zi na u su šnim go di na ma. U kva li tet no pri pre mlje ni se tve ni sloj, što rav ni je po vr ši ne da bi se iz be-gli gu bi ci u že tvi, se je se, ovi sno o ve ge ta cij skoj gru pi sor te, 450.000 do 600.000 se men ki/ha, što je 80 do 120 kg/ha se me na so je, a raz-mak iz me đu re do va je 45-50 cm ili 25 cm. Op ti mal ni je rok za se tvu od 15. do 30. apri la.

Pred u zi ma se za šti ta od ko ro va, sve do kra ja bu sa nja. Kod ši ro ko-li snih use va, a i onih u vla ta nju, stro go se vo di ra ču na pri li kom iz bo-ra her bi ci da. Ako ozi mi use vi ni su ra ni je pre hra nje ni, pre hra nju ju se azot nim đu bri vi ma. Na iz bor đu-bri va uti če pH vred nost ze mlji šta i utvr đe ni de fi cit azo ta. Đu bri vo AN (33% azo ta) i UREA (46% azo ta) ima će pred nost na ze mlji šti ma ne-u tral ne i bla go al kal ne re ak ci je. Na ki se lim ze mlji šti ma bo lje je ko ri sti-ti KAN (27% azo ta). Za br ze in ter-ven ci je bo lji su AN i KAN u od no su na UREU. Use vi ko ji su ra ni je već pri hra nje ni, mo gu se sa da pri hra ni-ti dru gi put, u vre me vla ta nja ži ta. Str na ži ta, ako je po treb no, pr ska ju se her bi ci di ma pro tiv ko ro va.

Ku ku ruz je naj za stu plje ni ji usev na pro sto ri ma Re pu bli ke Srp ske. Raz li či ti su ro ko vi se tve u rav ni čar-skim i brd sko-pla nin skim kra je vi ma.

Ipak, dru ga po lo vi na apri la pra vo je vre me za se tvu ove ži ta ri ce. Pr vo se, na rav no, se ju ra ni hi bri di (po-seb no tvr dun ci), za tim ka sni ji hi bri-di i na kra ju sred nje ra ni, pa opet ra ni, sve za vi sno od pod ruč ja i kli-mat skih uslo va. Ku ku ruz, krom pir, sun co kret i dru ge ši ro ko li sne kul tu-re oba ve zno se pr ska ju her bi ci di ma pro tiv ko ro va, i to, naj če šće, iz me-đu se tve i ni ca nja, uglav nom ne po-sred no po sle se tve. Ili, još bo lje, po sa ve tu struč nja ka za za šti tu bi lja.

Ja re use ve po se ja ne u fe bru a ru i po čet kom mar ta sa da tre ba pri hra-ni ti.

Po vr tar stvo: Pred nost di rekt noj se tvi

U apri lu se pri hra nju je i oko pa va cr ni i be li luk i oko pa va i be re po vr-će iz je se nje i ra ne pro leć ne se tve.

Po vr ta ri ko ji su od lu či li da iz beg-nu pro iz vod nju ra sa da pa pri ke i pa-ra daj za tre ba da zna ju da je sa da vre me za di rekt nu se tvu ovog po-vr ća. Di rekt na se tva pa pri ke i pa ra-daj za ima vi še pred no sti – od sma-nje nja ula ga nja u pro iz vod nju, pa do for mi ra nja sna žnih bi lja ka s raz-vi je nim ko re no vim si ste mom, ta ko da pa ra dajz mo že da se ga ji i bez na vod nja va nja. Di rekt nom se tvom naj če šće se pro iz vo di in du strij ska pa pri ka, po vr tar ske sor te kra će ve ge ta ci je i pa ra dajz na me njen za

pre ra du bi lo u in du stri ji ili do ma ćin-stvu. Sor te pa ra daj za po god ne za di rekt nu se tvu na ve ćim po vr ši na-ma su ni ske, a za ba šten sku pro iz-vod nju vi so ke. Po če tak apri la pra vo je vre me za di rekt nu se tvu pa pri-ke, a dru ga po lo vi na apri la za se tvu pa ra daj za. U za šti će nom pro sto ru u pr voj de ka di apri la se ju se lu be ni-ce, di nje i kra stav ci za ra nu, kao i ku pu snja če za sred nje ra nu pro iz-vod nju. Na otvo re nom po lju sa de se krom pir, ra ne ku pu snja če, pra zi luk, sa la ta… Se je se cve kla, ce ler, bo ra-ni ja, pa sulj, ku ku ruz i še će rac.

Sto čar stvo: Opre zno sa pi li ći ma

Sto ka se iz vo di na pa šu ili po či-nje da hra ni ze le nom hra nom. To mo ra bi ti po ste pe no da ne bi do šlo do pro bav nih smet nji. Ako se kr ma-če pra se, pod mlat ku tre ba obez be-di ti to plo tu.

U ovom me se cu po či nju da se ras kvo ca va ju kvoč ke, pa ih tre ba na sa di ti – ako u do ma ćin stvu, ka ko je to uobi ča je no, ni su ku plje ni jed-no dnev ni pi li ći pro iz ve de ni u in ku-ba to sr kim sta ni ca ma. Uko li ko ste se opre de li li za sop stve nu pro iz vod nju pi li ća, oprez! To kom pr vih 3 do 40 da na, dok ne do bi ju per je, pi li ći ma je po treb no gre ja nje. Pi li će ko je su iz ve le kvoč ke, gre ju one sa me svo-jim te lom, a na ba vlje ne jed no dnev-ne (one iz in ku ba to ra) tre ba gre ja ti ve štač kim kvoč ka ma. To su po seb ni gre ja či ko ji ra de na stru ju (re đe na gas) i obez be đu ju tem pe ra tu ru te la pi li ći ma od 35 do 37 ste pe ni Cel zi-ju sa. Pra ve se u ob li ku ku pe – ko-nu sa, u ko joj se s unu tra šnje stra ne na la zi gre jač. Pi li ći se pod ku pu za-vu ku i gre ju. Oko gre ja ča tre ba po-sta vi ti hra ni li ce i po ji li ce, a pi li ći ma pod kvoč kom da va ti hra nu ne ko li ko pu ta dnev no. Do bro je po nu di ti pi-li ći ma ob ra no mle ko, ako ga ima u do ma ćin stvu.

Vo ćar stvo i vi no gra dar stvo: Ob ra da, pr ska nje...

Po sle za vr šet ka svih pro leć nih ra-do va, oba vlja se po vr šin ska ob ra da ze mlji šta u ma tič nja ci ma, se me ni šti-ma, ra sti li ma i voć nja ci ma, a ako je po treb no, i đu bri. Oba vla ju se pro leć-na pr ska nja i spro vo di za šti ta vo ća ka u cve tu od po znih mra ze va. Ore zu ju se ku pi ne i ma li ne.

Oba vlja se i pre ka le mlja va nje voć-nih sta ba la i di vlja ka, đu bre nje azot-nim đu bri vi ma, se tva stra ti fi ko va nog se me na, ob ra da ze mlji šta (ta nji ra nje, fre zi ra nje ili oko pa va nje). U brd sko-pla nin skim kra je vi ma mo že se još iz vo di ti zim ska re zid ba i sad nja vo ća-ka, a pre ma po tre bi i za šti ta cve ta od ka snih pro leć nih mra ze va.

Po di žu se no vi vi no gra di. Ko lje se po sta vlja u mla dim vi no gra di ma. Vr ši se đu bre nje azot nim đu bri vom. Re-zid ba na zre lo se za vr ša va. Čo ko te ter ba ve za ti, a isto ta ko kra ko ve i lu-ko ve za na slon. Na sta vlja se du bo ka ob ra da u re du i iz me đu re do va. Pr va plit ka ob ra da iz me đu re do va i pr vo pra še nje u re du je, ta ko đe, u ovom me se cu.

Trav njak

Struč nja ci pre po ru ču ju da se u dru goj po lo vi ni apri la sje tra va, na-rav no pod uslo vom da ze mlji šte ni je su vi še hlad no i vla žno. Za se tvu oda-bra ti suv dan bez vje tra. Pre po ru ču je se 40 do 60 gra ma sje me na po kva-drat nom me tru. Sta re trav nja ke tre-ba pr vi put po ko si ti, za li ti i na đu bri ti.

Sa di se go mo lje i dr ve će i oba-vlja ju pri pre me ze mlji šta za se ja nje let njeg cve ća u le je. Sa ku plja či ma le-ko vi tog bi lja se pre po ru ču je: hra stov li šaj, pod bel, lju bi či ca, ma sla čak, glog, ja gor če vi na, go ro cvet, ka mi-li ca, bo žur, oman, či čak, ru sa, sr če-njak, tr nji na.

APRIL – ME SEC SE TVE

Bo je pro le ća

Ko li ko ima u go di ni da na, to li ko je u apri lu vre me na

16 12. april 2013.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 1. do 5. aprila 2013. go di ne

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

BUDIMPE[TA

P[ENICA KUKURUZ

222.08 EUR/t (futures maj 13)

194.90 EUR/t (futures maj 13)

EURONEXT PARIZ

P[ENICA KUKURUZ

244.25 EUR/t (futures maj 13)

224.00 EUR/t (futures jun 13)

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs INFO SLU@BA

021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.rsbranimir.alivojvodic@limagrain.rswww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

Izveštaji USDA o stanju zaliha i predstojećoj setvi u SAD, a koji su prezentovani krajem proše nedelje, su imali ogroman uticaj na kretanje cena na svetskim berzama. Objavljene procene o zalihama kukuruza koje su veće nego što su tržišni učesnici očekivali i da će pod kukuruzom biti posejane najveće površine od 1936. godine su dovele do rekordnog pada cene kukuruza, što je posledično umanjilo i cene pšenice i soje. Kukuruz je u poslednjih nedelju dana pojeftinio za 14,31%, a pšenica 5,78%.

Pad cena na tržištu žitarica je povukao i cene roba iz soja kompleka, a poslednja vest o pojavi novog ptičijeg gripa H7N9 u Kini, najvećem uvozniku soje, je dovela do špekulacija da bi moglo da dođe i do pada potrošnje u ovoj zemlji zbog manje potrošnje piletine,a time i manje proizvodnje stočne hrane. Majski fjučers na soju je pojeftinio za 5,61%, dok je fjučers na sojinu sačmu jeftiniji za 9,54%.

Pšenica je u Budimpešti poskupela za 1%, a kukuruz je pojeftinio za 3,89%. U Parizu su fjučersi na pšenicu i kukuruz jetiniji za 1%, odnosno 3,97%.

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP MART 2012.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pšenica 252.65 $/t 243.98 $/t 246.41 $/t 255.89 $/t 255.01 $/t

Kukuruz 273.69 $/t 252.82 $/t 252.12 $/t 252.51 $/t 248.02 $/t

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UPpo ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Soja, zrno mar. 12 516.11 $/t 510.97 $/t 512.22 $/t 507.15 $/t 504.13 $/tSojina sačma mar. 12 404.60 $/t 398.50 $/t 402.10 $/t 398.00 $/t 397.10 $/t

• Pad cene pšenice• Rast cena kukuruza i soje • Pad cena na svetskim berzama

Posle tronedeljnog opšteg rasta cena na tržištu žitarica, protekle nedelje cene su se najpre sta-

bilizovale na dostignutim cenovnim pikovima, a u drugoj polovini nedelj-nog perioda su počele blago da pada-ju. Kada se desi takav tržišni scenario da posle dužeg perioda rasta, cene počnu da padaju, tražnja se povlači sa tržišta u iščekivanju daljeg pada cena što za posledicu ima i pad obim prometa. U protekloj nedelji preko „Produktne berze“ u Novom Sadu re-alizovan je promet od ukupno 1.569 tona robe, čija je vrednost iznosila 42.050.150 dinara. Količinski obim prometa za 46,32% je manji nego prethodne nedelje, dok je finansij-ska vrednost na berzanskom tržištu razmenjene robe bila za 57,42% manja u odnosu na prethodni ne-deljni period.

Podatak o dobrom izvoznom re-zultatu pšenice u martu mesecu, daje sam po sebi objašnjenje zašto je tržište ove robe bilo tako intenzivno prethodnih nedelja, a cena na obo-strano prihvatljivom i relativno viso-kom nivou. U nedelji za nama među-tim, ovo tržište se u velikoj meri pa-siviziralo, a cena je u padu. Razloge za takvo tržišno ponašanje nalazimo pre svega u sve glasnijim najavama o intervenciji države na ovom tržištu. Licitaranje o modelima intervencije i cenom po kojoj bi se intervenisa-lo, jednostavno je stvorilo atmosferu iščekivanja i neizvesnosti, što sva-kako utiče na negativno raspolože-nje tržišnih učesnika u smislu većeg otvaranja na tržištu. Hlebnim zrnom se trgovalo na samom početku i na samom kraju nedelje. Početkom ne-

delje tržište je otvoreno cenom 24,60 din/kg bez PDV, dok je poslednjeg nedeljnog dana trgovanje zatvoreno cenom 23,50 din/kg. Prosečna cena je iznosila 26,12 din/kg (24,19 bez PDV), što je za 1,58% niža cena u odnosu na prethodnu nedelju.

Prateći trendove svetskih ber-zi, cena kukuruza je krajem nedelje pala i na našem tržištu. Ovo tržište je i dalje dinamično, međutim, cenov-na kolebanja su malo usporila inten-zitet trgovanja. U toku nedelje cena se kretala u rasponu od 23,65 din/kg bez PDV, pa do 22,80 din/kg. U nedostatku ozbiljnijeg izvoza, trgo-vanje kukuruzom je i dalje orjentisa-no pretežno za potrošnju na doma-ćem tržištu. Prosečna cena trgovanja u nedelji za nama je iznosila 24,88 din/kg ( 23,03 bez PDV). To je rast u odnosu na prosečnu cenu iz prethod-ne nedelje za 2,16%, ali je cenovni trend u toku same nedelje imao sila-zeću putanju.

Na berzi u Novom Sadu trgovalo se još samo robama iz soja komplek-sa. Sojino zrno se prodavalo po ceni od 67,18 din/kg (62,20 bez PDV) što

predstavlja cenovni rast od 1,97% u odnosu na prethodnu nedelju, dok je kupoprodajni ugovor u trgovanju so-jinom sačmom sa 44% proteina za-ključen na nivou 70,20 din/kg (58,50 bez PDV) .

Nešto skromniji obim ovone-deljnog prometa na „Produktnoj berzi“, u odnosu na prethod-nu rekordnu nedelju, istakao je kukuruz kao najdominantniju komponentu u strukturi ukupnog prometa. Ali nije samo pad cene kukuruza determinisao kretanje

PRODEX-a, tokom nedelje. Cena pšenice je do kraja nedelje tako-đe bila u padu i zaustavila se na nivou od oko 23,50 din/kg, bez PDV-a. Porast cene soje nije mo-gao bitnije da utiče na vrednost PRODEX-a, tako da je ovaj po-kazatelj nakon jednomesečnog konstantnog rasta zabeležio pad indeksne vrednosti u odnosu na prošlu nedelju.

PRODEX

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/

KG SA PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG SA

PDV-OM

Kukuruz, rod 2012. 1.170 24,62-25,54 820 24,62-25,54

Pšenica, rod 2012. 700 25,38-26,57 700 25,38-26,57

Soja, rod 2012. 25 67,18 25 67,18

Sojina sačma, min. 44% 24 70,20 24 70,20

Brašno T-500 100 33,48 - -

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

STIPS - VOJVODINA

VOĆE OD 1.4.2013.DO 8.4.2013.

POVRĆE OD 1.4.2013.DO 8.4.2013.

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

Datum prikupljanja podataka: 1. 4 - 8. 4. 2013. god.

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

Datum prikupljanja podataka: 1.4. - 8.4. 2013. god.

Mesto prikupljanja cena: Ju`no-banatski okrug

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Pan~evo

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Pan~evo

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Pan~evo

SILOS Mesto prikupljanja cena: Pan~evo

12. april 2013.

Mesto prikupljanja cena: Pan~evo - zelena pijaca

Mesto prikupljanja cena: Pan~evo - zelena pijaca

CENE @IVE STOKE - 1.4 - 8.4. 2013. god.

Mesto prikupljanja cena Pančevo - stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Lucerka (seno u balama)

bala 12-25 kg Domaće kg 30 33 33 rast prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Sojina sačma (44% proteina)

džak 33 kg Domaće kg 110 120 120 bez

promenevrlo

slaba

2Suncokretova sačma (33%

proteina)

džak 33 kg Domaće kg 60 70 70 bez

promenevrlo

slaba

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1

Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen)

džak 50 kg Domaće kg 28 30 28 bez promene prosečna

2Lucerka (seno u balama)

džak 12-25 kg Domaće kg 25 26 26 bez

promene prosečna

3 Pšenica džak 50 kg Domaće kg 30 32 30 bez promene prosečna

4 Stočni ječam džak 50 kg Domaće kg 32 35 32 bez promene slaba

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1

Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen)

džak 50 kg Domaće kg 20 21.3 20 - prosečna

2

Kukuruz (okrunjen, veštački sušen)

džak 50 kg Domaće kg 20.3 21 20.3 - prosečna

3 Pšenica rinfuz Domaće kg 22.6 24 22.6 pad prosečna

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast Rasa Jed.Mere

Cena (din)Trend Ponuda,

broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase kg 250 260 250 bez promene vrlo slaba

2 Prasad 16-25 kg sve rase kg 240 250 250 bez promene slaba

3 Prasad <=15 kg sve rase kg 250 250 250 bez promene vrlo slaba

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponudamin max dom

1 Junad >480 kg sve rase 205 210 210 rast vrlo slaba

2 Tovljenici 80-120 kg sve rase 160 175 170 bez promene prosečna

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Ananas (sve sorte) Uvoz (uvoz) kg 220 250 220 bez promene dobra

2 Banana (sve sorte) Uvoz (Ekvador) kg 110 120 110 bez promene dobra

3 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz (Turska) kg 130 140 130 bez promene dobra

4 Grožđe (belo ostale) Uvoz (J. Afrika) kg 800 800 800 bez promene prosečna

5 Grožđe (crno ostale) Uvoz (J. Afrika) kg 800 800 800 bez promene prosečna

6 Jabuka (Ajdared) Domaće kg 80 100 100 bez promene dobra

7 Jabuka (Delišes ruž.) Uvoz (Italija) kg 150 160 160 bez promene prosečna

8 Jabuka (Delišes zlatni) Uvoz (Italija) kg 150 160 150 bez

promene prosečna

9 Jabuka (Greni Smit) Domaće kg 150 160 150 bez promene prosečna

10 Jabuke (Jonagold) Domaće kg 80 100 100 bez promene dobra

11 Jabuka (ostale) Domaće kg 80 100 100 bez promene dobra

12 Jagoda (sve sorte) Uvoz (Turska) kg 250 300 300 - dobra

13 Kivi (sve sorte) Uvoz (Italija) kg 140 150 150 bez promene dobra

14 Kruška (Viljamovka) Uvoz (Argentina) kg 300 350 300 bez promene prosečna

15 Kruška (ostale) Uvoz (Italija) kg 280 300 300 - prosečna

16 Lešnik (očišćen) Domaće kg 800 1.000 800 bez promene dobra

17 Limun (sve sorte) Uvoz (Turska) kg 150 160 160 rast dobra

18 Mandarina (sve sorte) Uvoz (Kipar) kg 150 160 150 bez

promene dobra

19 Nar (sve sorte) Uvoz (Turska) kg 250 300 300 bez promene dobra

20 Orah (očišćen) Domaće kg 900 1.000 1.000 bez promene dobra

21 Pomorandža (sve sorte) Uvoz (Španija) kg 80 120 120 bez

promene dobra

22 Smokva (suva) Uvoz (Turska) kg 400 500 400 - dobra

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 25 30 25 pad dobra

2 Brokola (sve sorte) Uvoz (Italija) kg 280 300 300 rast prosečna

3 Celer (sve sorte) Domaće kg 150 180 150 bez promene dobra

4 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 70 70 70 rast slaba

5 Karfiol (sve sorte) Uvoz (Italija) kg 220 250 250 bez promene dobra

6 Kelj (sve sorte) Domaće kg 100 120 100 bez promene dobra

7 Krastavac (salatar) Uvoz (Grčka) kg 250 280 250 pad dobra

8 Krompir (beli) Domaće kg 70 80 80 bez promene dobra

9 Krompir (crveni) Domaće kg 70 80 70 bez promene dobra

10 Krompir (mladi) Uvoz (Italija) kg 250 250 250 - prosečna

11 Kupus (sve sorte) Domaće kg 30 50 30 bez promene prosečna

12 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 350 400 400 bez promene dobra

13 Luk crni (mladi) Domaće veza 20 25 20 bez promene dobra

14 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 50 60 60 bez promene dobra

15 Paprika (Babura) Uvoz (Španija) kg 350 400 400 rast prosečna

16 Paprika (ljuta) Domaće kg 500 600 550 pad dobra

17 Paprika (šilja) Uvoz (uvoz) kg 350 400 400 rast prosečna

18 Paradajz (chery) Uvoz (Italija) kg 350 400 400 bez promene prosečna

19 Paradajz (sve sorte) Uvoz (Turska) kg 220 250 250 rast prosečna

20 Pasulj (beli tetovac) Domaće kg 350 400 350 bez promene dobra

21 Pasulj (beli) Domaće kg 300 350 300 bez promene dobra

22 Pasulj (šareni) Domaće kg 300 350 300 bez promene dobra

23 Pasulj (žuti) Domaće kg 400 450 450 bez promene slaba

24 Paškanat (sve sorte) Domaće kg 150 180 150 bez promene dobra

25 Peršun (korenaš) Domaće kg 150 180 150 bez promene dobra

26 Peršun (lišćar) Domaće veza 15 20 20 bez promene dobra

27 Pečurke (šampinjoni) Domaće kg 180 200 200 bez promene dobra

28 Praziluk (sve sorte) Domaće kg 100 120 120 rast dobra

29 Rotkva (sve sorte) Domaće kg 50 60 50 pad dobra

30 Rotkvica (sve sorte) Domaće veza 50 50 60 bez promene dobra

31 Spanać (sve sorte) Domaće kg 90 100 100 rast dobra

32 Tikvice (sve sorte) Domaće kg 220 220 220 pad dobra

33 Zelen (sve sorte) Domaće veza 50 60 50 bez promene dobra

34 Zelena salata (sve sorte) Domaće komad 40 50 50 rast prosečna

35 Šargarepa (sve sorte) Domaće kg 80 100 80 bez promene dobra

POLJOPRIVREDNA MEHANIZACIJA

Na prodaju traktor Ursus C-335 u • odličnom stanju. Tel: 069/774-858

Prodajem traktor Torpedo 7506 bez • prednje vuče, remontovan, nove gume, bez ulaganja. Tel: 022/736-192

Prodajem traktor Belarus 82, elevator • za kukuruz 9 m, krunjač-prekrupač od-žački, plug jednobrazni, kolica za heder. Tel: 064/31-88-541

Prodajem traktor 539, 2004. godište, • novi tip, vlasnik. Tel: 022/715-406

Prodajem traktor Belorusa 82. Tel: • 022/664-662

Prodajem kombajn Case 1640, aksija-• lac sa oba adaptera. Tel: 069/664-869

Prodajem kombajn zmaj Univerzal u • extra stanju. 064/281-96-29

Kupujem traktor IMT od 60 do 80 KS. • Tel: 062/88-76-030

Prodajem traktor Vladimirac, dobar, • može zamena za bilo koji veći traktor. Tel: 064/45-10-423

Prodajem traktore IMT 578 i Masej • Ferguson 178 u odličnom stanju i 8 ovaca rase Virtemberg mlade ovce. Tel: 022/2680-366

Prodajem traktor Torpedo 7506 1983. • godište, široka kabina, remontovan, nove gume. Tel: 022/736-192

Prodajem traktor IMT 539, godina • proizvodnje 1989. sa kabinom i kom-presorom, sve gume nove, vlasnik, registrovan do marta 2013. godine. Tel: 064/22-535-46

Prodajem traktor Masej Ferguson 136 • konja u odličnom stanju. Tel: 022/492-024

Prodajem traktor IMT 575. Tel: • 060/446-10-34

Prodajem traktor Vladimirac, plug, • drljaču ili menjam za Rusa T-40 sa pred-njom vučom. Tel: 062/737-543

Prodajem traktor IMT 539 2004. go-• dište, 235 radnih časova. Tel: 062/11-43-156, 065/642-80-51

Prodajem traktor Torpedo RX-170 i • tanjiraču John Deere 4 m. Tel: 064/215-46-73

Prodajem traktor IMT 539, godina • proizvodnje 1989. sa novim gumama, kabinom, automatskom kukom za jedno-osovinsku prikolicu, nove tablice, registro-van do marta 2013. Tel: 064/22-535-46

Prodajem traktor IMT 560, ispravan, • odličan motor, može zamena za IMT 533-9 u lošem stanju i Vladimirac, tanjirača 28 diskova, drljače 3 krila mz etz 250. Tel: 022/659-628

Prodajem traktor IMT 578 i baliranu • slamu. Tel: 062/662-203

Prodajem traktor IMT 585. Tel: • 064/17-83-164

Prodajem traktor MTZ 820, 2001. • godište, vlasnik. Tel: 022/381-609, 063/526-574

Prodajem traktor 533, Zetor 5711, • prikolicu Kikinda 3 t, špediter, setvospre-mač, sejalica pneumatska 4 reda Olt, levator, špartač, grabulje sunce, prskalica, plug 1,2 braz IMT, žitna sejalica, uski toč-kovi IMT, drljača, tanjirača. Tel: 022/470-993, 063/526-008.

Prodajem traktor IMT 539, plug IMT • 755, plug IMT jednobrazni, plug dvobra-zni na pomeranje, špartač IMT dvoredni, špediter 2,5 tone. Tel: 064/31-59-118

Prodajem traktor Tornado 92 konja • ili menjam za stariji ili manji uz doplatu, sejačicu pneumatsku 4 reda RAU za ku-kuruz, prikolicu 5 tona Crvena zastava, kiperka. Tel: 063/82-59-342

Prodajem traktor IMT 539 1988. • godište, može zamena za IMT 542. Tel: 064/24-94-505

Kupujem traktor Zetor od 60 do 75 • KS, da je u dobrom stanju. Tel: 063/726-35-31

Kupujem traktor: 560, 565, 577, • novi tip kabine. Prodajem kukuruz. Kuz-min. Tel: 064/36-96-145

Prodajem traktor Ferguson 539, • plug, drljaču i kamionsku prikolicu 17 t. Tel: 063/15-97-772

Prodajem traktor IMT 533, drljaču 4 • krila, špediter 2.5 tone, plug dvobrazni IMT 756, plug dvobrazni na pomeranje, plug IMT jednobrazni, špartač IMT dvo-redni, Golf 2 dizel. Tel: 064/31-59-118

Prodajem Vladimirac 1979. godište • sa kabinom i Lifamov elevator za klip kukuruza. Tel: 063/105-07-89

Prodajem traktor Torpedo 4006 • dajcov motor, rasturivač za veštačko đubrivo, abrihter radne površine 10 cm, 2 mašine za izradu kesa i džakova, 2 nazimeta 75-80 kg, polovinu kuće na sprat sa lokalom i posebnim ulazom. 022/449-348, 062/44-93-41

Prodajem traktor RX 170, kom-• bajn Zmaj 142 i berač Zmaj 223. Tel: 060/066-88-44

Prodajem traktor Vladimirac u • dobrom stanju cena povoljna. Tel: 061/217-27-10

Prodajem Vladimirca T25 u odličnom • stanju. Cena povoljna. Tel: 064/45-10-423

Prodajem traktor Rus Tornado ili • menjam za jeftiniji ili manji uz doplatu, sejačicu za kukuruz 4 reda pneumat-sku, sejačicu za žito zahvata 2,5 m. Tel: 063/82-59-342

Prodajem Fergusona 539 sa kabinom • 94. god. Tel: 022/715-406

Kupujem žitni kombajn manji, do 3 • metra. Tel: 063/8313-004

Prodajem traktor IMT 560, godina • proizvodnje 1984. registrovan, 4.000 evra. Tel: 022/442-500

Prodajem kombajn za vađenje krom-• pira i utovarivač za bale. Tel: 064/102-98-93

Prodajem traktor Ferguson 539, go-• dina proizvodnje 2004, registrovan. Tel: 060/687-26-80

Prodajem traktor Zetor kristal 80-• 11, moguća zamena. Tel: 022/661-132, 063/802-4634

Prodajem motokultivator IMT 506, • i kazan za rakiju od 80-100 litara. Tel: 022/631-179

Prodajem traktor IMT 533, drljaču 4 • krila, špediter 2.5 tone, plug dvobrazni IMT 756, plug dvobrazni na pomeranje, plug IMT jednobrazni, špartač IMT dvo-redni. Tel: 064/3159-118

Prodajem Ferguson 539 sa priključci-• ma. Tel: 063/1597-772

Prodajem traktor Rakovica 60 očuvan • sa kabinom u dobrom stanju. Može zame-na za jači traktor. Tel: 063/7263-531

OPREMA

Prodajem četvorokrilnu drljaču i ka-• zan za rakiju od 150 litara. Tel 064/17-34-144

Prodajem dvobrazni plug leopard i • dodatnu granu prskalice za duvan. Tel: 022/737-255, 061/28-92-814

Prodajem prikolicu Dubrava 2,5 • tone, zelena tablica, registrovana i ku-kuruze. Tel: 022/681-424

Prodajem povoljno 3 polovne stra-• nice za zmajevku, debljine 2 mm. Tel: 064/419-20-87

Prodajem bočnu kosačicu i prskalicu • 350 l. Tel: 022/630-874

Prodajem prskalicu zapremine 1000 • litara, Rau pumpa 100 litara, kopirna krila 12 metara, pomoćno bure 100 l sa diznama protiv vetra (Medoš Nikola). Tel: 064/2331-377

Prodajem prikolicu 8 tona kipericu, • registrovana, može zamena za manju. Cena 1.650 E. Tel: 064/24-94-505

Prodajem drljaču četvorokrilnu kazan • za rakiju od 150 litara. Tel: 064/173-41-44

Prodajem prikolicu za stoku, valjak • na rasklapanje 3,5 m širine, prikolicu Kikinda 2,5t. Tel: 022/2713-674

Prodajem krunjač na korpe trofazni. • Tel: 022/670-901, 063/83-68-768

Prodajem plug Olt. Tel: 022/668-809•

Prodajem setvospremač 2,80 m, kao • nov. Tel: 065/60-23-496

Prodajem berač 221 sa košem, • pogodno za slamu, kukuruzovinu. Tel: 061/710-18-90

Prodajem prikolicu Ljutomer za raz-• bacivanje stajnjaka. Tel: 022/666-118

Prodajem plug 757 14 coli i plug • na pomeranje i ciklon i sejačicu 4 reda. Tel: 069/717-615

Prodajem Clasov adapter 4 reda, • rotosečka, odličan. Tel: 064/25-63-689

Prodajem dvobrazni plug 12 coli Le-• mind. Tel: 060/06-84-389

Kupujem rotacionu farovu kosačicu • sa dva diska. Tel: 064/95-04-934

Prodajem presu New Holland 940, • 2004, godište. Tel: 022/444-145

Prodajem dvoredni berač Zmaj 221 • sa košem. Tel: 022/731-514

Prodajem muzilicu Virovitica i agre-• gat 4kw. Tel: 022/752-551, 063/512-753

Prodajem muzlicu Alfa Laval. Povolj-• no. Tel: 064/187-14-63

Prodajem uzane točkove 13.6x36 • za IMT ili Torpedo. Tel: 060/07-10-546 Prodajem žitnu sejačicu IMT,15 lula. Tel: 022/715-848

Prodajem krunjač, prekrupač Li-• fam Stara Pazova i drljaču 4 krila. Tel: 065/615-16-93

Prodajem kardansku pumpu za na-• vodnjavanje Morava 2.000 l/min. Tel: 060/16-59-191

Prodajem jednoredni berač Zmaj • 214s u odličnom stanju. Tel: 060/447-66-51

Prodajem dvorednu poluautomatsku • sadilicu za krompir sa uređajem za đu-brivo. Tel: 064/02-777-47

Prodajem Oltov plug na pomeranje • 10 coli i drljaču četiri krila. Cena 400E. Tel: 060/429-81-13

Prodajem pneumatsku sejačicu za • kukuruz. Tel: 022/737-309, 063/10-69-777

Prodajem berač Zmaj 221 drljaču, • povoljno. Tel: 061/710-18-90

Prodajem drljaču četvorokrilnu, veo-• ma povoljno. Šid. Tel: 063/15-97-772

Prodajem jednobrazni plug IMT. • Cena po dogovoru. Voganj. Tel: 069/44-80-920

Prodajem prikolicu 8 tona, kiperi-• ca registrovana može zamena za manju prikolicu. Tel: 064/24-94-505

Prodajem prikolice Kikinda, Dubrava, • stočarku, dva špeditera, dve drljače i jednobrazni plug. Tel: 022/630-838, 063/870-30-14

Prodajem krunjač na kardan. Berka-• sovo. Tel: 065/51-20-393

Kupujem zadnji utovarivač za staj-• njak za traktor 539. Tel: 022/681-700

Prodajem pneumatsku sejalicu OLT • PSK dobro očuvana, ima sve vrste ploči-ca za setvu. Tel: 066/455-540

Prodajem sejalicu za kukuruz Beker, • sejalicu za pšenicu Gama 18 i cisternu 3000 litara za naftu. Tel: 063/76-14-683

Prodajem rasipač creina sa lulom. • Tel: 060/670-36-60

Prodajem presu New Holand 940, • 2004. godište. Tel: 022/444-145

Prodajem adapter Zmaj 4 reda • sa adaptacijom i roto sečkama. Tel: 061/68-65-217

Prodajem prikolicu Tehnostroj 4 tone • kipericu, može zamena. Tel: 064/24-94-505

Prodajem krunjač na korpe trofazni • i elevator Lifamov. Tel: 022/670-901, 063/83-68-768

Prodajem plug OLT jednobrazni u • odličnom stanju, povoljno. Tel: 061/20-49-633

Prodajem pneumatsku sejačicu za • kukuruz i soju. Tel: 022/737-309

Prodajem 2 kompleta metalnih do-• njih stranica za prikolicu Kikinda 3t. Tel: 064/41-92-087

Prodajem plug IMT 756, trobrazni, • kompletan, malo radio ili menjam za veći. Tel: 064/22-62-171

Prodajem prikolicu Inex Lifam, kipe-• rica u odličnom stanju i setvospremač RAU 3.3 m sa dva reda valjaka. Tel: 064/11-94-222

Prodajem plug OLT jednobrazni u • odličnom stanju povoljno. Tel: 061/204-96-33

Prodajem samohodna strižnu kosači-• cu Morava i prskalica Morava 100 litara. Tel: 060/63-08-030

Prodajem prikolicu Dubravu 2,5 • tone, plug 3 brazde 12 coli i 25 tona kukuruza. Tel: 022/681-424

Prodajem prikolicu za stoku i špe-• diter Kikinda u dobrom stanju. Tel: 022/2713-674

Prodajem široke točkove za torpedo • ili IMT 577. Tel: 064/413-27-63

Prodajem plug OLT jednobrazni u • odličnom stanju. Tel: 061/20-49-633

Prodajem setvospremač 2.90 IMT, • može zamena za 2.20 IMT uz doplatu. Tel: 061/11-18-972

Silosi pocinkovani, sušare za zrno • mobilne i stabilne, sve vrste elevatora i mlinska oprema. Tel: 062/8488-108, 064/3576-201, miroljubvukasinovic@yahoo.com

Felga za prikolicu Zmaj 485 original, • neupotrebljavana. Tel: 064/4647-625

Prodajem plug trobrazni od 12 coli • i prikolicu Dubrava 2,5 tone, metalne stranice. Tel: 022/681-424

Prodajem adapter za kukuruz Clas, 4 • reda, sečka, očuvan, garažiran. Voganj. Tel: 064/25-63-689

Prodajem krunjač na korpe trofazni • i elevator Lifamov. Tel: 022/670-901, 063/83-68-768

Prodajem berač za kukuruz Zmaj • 222-U dobrom stanju. Tel: 064/42-22-491

Prodajem Oltov plug na pomeranje • 10 coli i drljaču četiri krila. Cena 400 E. Tel: 060/429-81-13

ZEMLJA, PLACEVI, KUĆE, STANOVI, LOKALI

Prodajem kuću u Moroviću na placu od • 84 ara, ulica Nikole Tesle 89. Tel: 022/2733-053, 064/311-86-86

Prodajem kuću u Berkasovu. Tel: • 022/664-906

Prodajem kuću od 200 m• 2 na 6 ari placa u elitnom naselju Sremske Mitrovice. Tel: 064/4615-799

Prodajem kuću u Berkasovu. Tel: • 022/718-357, 063/808-46-78

Prodajem kuću u Novoj Pazovi, Drvar-• ska 25. Tel: 064/25-65-196

Kupujem kuću u Šidu, na mirnijem • mestu, dalje od centra grada. Tel: 065/46-77-648

Prodajem 4 jutra (1.98 ha) zemlje u Sta-• roj Binguli, na Fruškoj Gori, sa objektom od 200m2, na sprat, za uzgoj stoke i šljivikom. Tvrd prilaz, struja, potok, bunar sa pitkom vodom. Za ostale informacije pozvati. Tel: 022/632-123

Prodajem njivu, 4 klasa, 78 ari (jutro+21 • ar) u komadu, Sremska Mitrovica, iza Mi-trošpera. Cena 4.500 E. Tel: 064/09-366-50

Prodajem plac od 22 ara u bulevaru • Konstantina velikog, Sremska. Mitrovica 650 eura/ar. Tel: 022/666-012, 064/225-88-83

Prodajem kuću u Moroviću na placu od • 84 ara, ulica Nikole Tesle 89. Tel: 022/2733-053, 064/311-86-86

Prodajem kuću u Ljubi pored Erdevika. • Tel: 064/371-92-49

Prodajem kuću u Noćaju na 20 ari placa • blizu centra. Tel: 064/422-56-92

Prodajem obradivu zemlju 23 ara, pogod-• nu i za vinograd ili voćnjak, potes Velebić iza gibaračkog bazena. Tel: 062/180-99-42

Prodajem zemlju u Berkasovu, livadu • od 19 ari ispod placeva i njivu u Des-potovcu od 26 ari pogodnu za voćnjak. Tel: 063/348-236

Prodajem kuću u Vašici sa pomoćnim • prostorijama. Tel: 022/731-524

Prodajem kuću u Noćaju na 20 ari placa, • baliranu kukuruzovinu cena 1 E, dvoredni oltov špartač. Tel: 064/422-56-92

Prodajem kuću u Laćarku ili menjam za • stan. Tel: 063/10-69-777

Prodajem plac 20 ari u Staroj Pazovi, • povoljno. Tel: 022/315-760, 064/25-63-689

Povoljno prodajem stan u Šidu na istoku. 4. • Sprat 67 m2. Tel: 064/56-81-294

Prodajem kuću sa svim pratećim • objektima u Šidu, ulica 12. april 18. Tel: 060/414-03-59

Izdajem jednoiposoban stan u Šidu, • G-2 naselje. Tel: 063/86-00-628

Prodajem manju kuću u Sremskoj Mi-• trovici (nema placa), struja, voda, kana-lizacija, cena 10.000 eura. Tel: 022/473-872, 063/78-43-922

Prodajem kuću u Vašici sa pomoćnim • prostorijama. Tel: 022/731-524

Prodajem vikendicu i plac 34 ara u Leži-• miru. Tel: 065/68-99-449

Prodajem kuću u Noćaju na 20 ari pla-• ca i veću količinu balirane kukuruzovine (šarovine). Tel: 064/42-25-692

Kupujem njivu površine do 1 hektar. Tel: • 064/12-50-853

Prodajem 1,5 jutara šume u ataru sela • Ilinci. Tel: 021/443-493

Prodajem kuću na placu od 13 ari sa • baštom, bunarom i pomoćnim zgradama i 2,5 jutra zemlje u Novom Slankamenu. Cena po dogovoru. Tel: 060/5922-644

Izdajem jednosoban namešten stan • sa grejanjem, naselje Orao, Sr. Mitrovica. Tel: 064/365-9267

Menjam kuću u Velikim Radincima za • stan ili kuću u Novom Sadu. Tel: 022/660-146

Izdajem u arendu 11 jutara u • Višnjićevu. Zvati od 8-16 časova. Tel: 064/6185-802

BESPLATNI MALI OGLASI

MAL I OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

18 12. april 2013.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 615-200

Prodajem kuću na placu od 34 ara • sa baštom u Martincima, Železnička 74. Tel: 063/888-10-23

POLJOPRIVREDNI PROIZVODI

Prodajem baliranu detelinu, kukuru-• zovinu i slamu, povoljno, može zamena za jaganjce. Tel: 064/422-56-92

Prodajem baliranu detelinu 25 din/• kg. Vašica kod Šida. Tel: 065/651-32-88

Prodajem 1 vagon kukuruza. Vašica. • Tel: 060/073-14-90

Prodajem baliranu detelinu 27 dinara • kilogram, balirana kukuruzovina 90 dinara bala, slama 70 dinara bala, može zamena za jaganjce. Tel: 064/422-56-92

Prodajem kukuruz, 2 vagona rod • 2011, zdrav, krupan i tritikal 30 meta-ra. Cena oba 32 din/kg. Kukujevci. Tel: 064/36-59-447

Prodajem 400 l rakije od šljiva. Tel: • 064/48-65-836

Prodajem kukuruzovinu i detelinu, • kukuruzovina 1 euro bala. Tel: 064/45-26-004

Prodajem zeleni pasulj pogodan za • sejanje. Tel: 022/737-738

Prodajem 500 bala deteline. Tel: • 064/32-66-011

Prodajem baliranu detelinu, prvo i • drugo košenje. Manđelos. Tel: 022/681-477, 064/134-73-85

Prodajem baliranu slamu. Vrdnik. • Tel: 022/465-526, 064/3616-054

Prodajem baliranu detelinu. Tel: • 022/736-338, 065/9700-681

Prodajem baliranu detelinu, prvo i • drugo košenje. Manđelos. Tel: 022/681-477, 064/134-73-85

Prodajem stajsko đubre, oko 30 • tona. Tel: 064/36-16-054

Prodajem žitnu slamu i veću količinu • kukuruza. Tel: 064/911-29-49

Freziram bašte u Sremskoj Mitrovici • i okolini i prodajem 2 dizel motokulti-vatora i kupujem Tomu Vinkovića. Tel: 022/631-495, 066/403-677

Prodajem zmajevku čokova. Kuzmin. • Tel: 064/413-27-63

Prodajem veću količinu kukuruza. • Kuzmin. Tel: 064/36-96-145

Prodajem veću količinu balirane de-• teline i priplodnog jarca alpske rase. Tel: 066/9220-806

Prodajem kukuruz i rakiju šljivovi-• cu. Tel: 060/7112-740

Prodajem seme deteline Osiječka • 66, selektovano. Cena 350 din/kg. Tel: 022/657-078

Prodajem baliranu detelinu, može • zamena za prasice ili kukuruz. Tel: 069/224-19-55

Prodajem 60 bala deteline, metal-• nu vagu koja meri do 200 kg, mešalicu za beton Lifamovu. Tel: 064/24-94-505

USLUGE, POSLOVI

Freziram bašte u Mitrovici i okolini. • Tel: 022/631-495

Industrija mesa Zmajevac iz Iriga • potrebni automehaničari sa iskustvom. Tel: 022/462-433, 064/891-38-11

Usluga zavarivanja. Tel: 066/942-1117•

Tražim ženu za pomoć u kući • stan, hrana i plata po dogovoru. Tel: 061/2892-945

Vršim negu starih, bolesnih i osobe • sa posebnim potrebama. Tel: 064/133-19-35

Potreban električar za servis i mon-• tažu. Tel: 060/6070-106

Tražim posao: čuvanje dece, pomoć • u kući i starima za stan, hranu i platu. Tel: 064/4723-813

Pouzdan čovek održavao bi vikendice • na Fruškoj gori. Tel: 064/514-7251

Diplomirani ekonomista daje časove • matematike. Tel: 064/264-76-91

Ozbiljna žena negovala bi nepo-• kretne starije osobe i čuvala decu. Tel: 064/050-16-36

Dajem časove engleskog i nemačkog • jezika za sve uzraste. Tel: 064/3144-666

Ženskoj osobi hitno potreban bilo • koji posao. Tel: 061/173-94-52

DOMAĆE ŽIVOTINJE

Kupujem krmače sa prasicima. Tel: • 064/450-73-84

Prodajem jaganjce i čopor ovaca. • Tel.064/21-88-266

Prodajem steonu junicu simentalku. • Tel: 063/768-49-39

Prodajem umatičenu junicu crveni • Holštajn steonu 7 meseci i berač Zmaj 222. Tel: 063/85-41-723

Prodajem žensko tele staro 3 meseca • crveno belo za priplodnju. Tel: 022/630-541

Prodajem jagnje Virtemberg oko • 35 kg i priplodnog ovna starog godinu dana. Tel: 064/321-01-87

Prodajem mangulana nerasta prove-• ren star 18 meseci ili menjam za prasice ili suprasnu krmaču. Mangulicu Tel: 063/86-12-387

Prodajem koze i jarad. Tel: 022/743-• 149

Prodajem ovna za rasplod, star 3 • godine. Tel: 022/2713-726

Prodajem muško tele. Tel: 060/14-• 39-222

Prodajem suprasnu nazimicu, za • mesec dana se prasi i nerasta Duroka 90 kg. Tel: 022/664-694

Prodajem 3 nerasta u čistoj rasi Du-• rok sa papirima. Tel: 064/25-63-689

Prodajem muško tele crveno belo • staro 10 dana, cena po dogovoru. Tel: 064/063-14-46

Prodajem puline naučene da rade sa • ovcama. Tel: 063/78-43-769

Prodajem 2 krave simentalske rase i • 4 teleta. Tel: 022/443-088

Prodajem steonu junicu, četiri tele-• ta, tri ženska, jedno muško i tri krave simentalke sa mlekom. Tel: 064/14-16-718

Prodajem ovna Virtemberg rase sa • pedigreom i pet komada jaganjaca. Tel: 065/ 258-01-28

Prodajem ovna, ovce sa jaganjcima, • dvoredni berač Zmaj 221, drva, jutro zemlje u Vašici. Tel: 022/731-514

Prodajem jaganjce. Tel: 064/45-45-650•

Prodajem 20 ovaca sa jaganjcima. • Tel: 061/14-31-871

Prodajem 16 prasica. Kuzmin. Tel: • 022/665-036

Prodajem piliće divljane, 40 din ko-• mad. Tel: 022/737-268

Prodajem dve krave, crveni Holštajn, • visoko mlečne, jedna sa teletom, jedna bez. Tel: 064/14-16-718

ZALIVNI SISTEMI

Prodajen žalecov tifon, fi 50, dužine • 200 m, sa topom. Tel: 064/28-95-473

Prodajem pumpu za navodnjavanje • Tomos. Manđelos. Tel: 022/681-664, 064/3311-638

Kupujem okiten crevo fi 50, 100m. • Tel: 061/1148-153

Prodajem zalivni sistem za navodnja-• vanje kompletan, plug obrtač dvobrazni Cron i plug dvobrazni leskovački, kru-njač sip na kardan. Tel: 064/4944-907

Prodajem 10 aluminijumskih cevi za • navodnjavanje sa rasprskivačima. Tel: 022/688-133

Prodajem 30 cevi za navodnjavanje, • aluminijumske, slovenačke proizvodnje. Tel: 022/465-808

Prodajem pumpu Morava za zaliva-• nje, ima 2 usisna i 2 potisna creva. Veli-ki Radinci. Tel: 022/660-016

Prodajem cevi za navodnjavanje fi • 50, 9 komada sa prskalicama i 3 para krajeva cevi fi 70. Tel: 060/5840-183

Prodajem pumpu Tomos za navod-• njavanje i cevi za sistem kap po kap. Tel: 022/715-095

Prodajem 4 plastenika dužine 40 m • i visine 8 m sa najlonom. Tel: 062/405-539

Prodajem aluminijumske cevi za na-• vodnjavanje, fi 70, 60 komada sa prska-licama i 9 komada fi 50 sa prskalicama. Tel: 064/4113-590

Prodajem tifon Fores prečnika 90 • mm, 420 cm, 2003. godište, pumpa Bauer. Tel: 022/445-375, 063/1188-219

Prodajem Honda MIO 10, pumpu • kapaciteta 1100 l/min, benzinska. Cena 400 evra. Tel: 022/312-740, 063/71-66-245

Prodajem cevi za navodnjavanje • prečnika 70 i 90, kompletan sistem. Radinci. Tel: 022/660-249

PLASTENICI, STAKLENICI

Prodajem plastenik. Tel: 060/1525-• 643

Staklenik 1100 m• 2 u radu.Tel: 063/535-179

Kupujem rasadnik 8 x 50 m sa du-• plom konstrukcijom. Tel: 022/453-028

Plastenici alu konstrukcija 28x4,5 m. • Tel: 063/8511-323

PČELARSTVO

Prodajem bagremov i lipov • med, veća količina. Tel: 022/718-292, 064/652-24-53

Prodajem med bagremov, lipov, • polen i društva sa 10 ramova. Tel: 022/718-292 064/6522-453

Prodajem med lipa i bagrem. • Tel: 022/716-516, 064/6522-453

Prodajem med Lipov i bagremov na • veliko. Tel: 066/005-655

Prodajem šumski med 350 din/kg. • Tel: 022/712-355

Prodajem 10 košnica sa pčelama. • Tel: 022/2710-130, 063/8574-180

Prodajem 30 košnica sa pčelama. • Tel: 064/33-11-629

Prodajem 30 društava pčela. Tel: • 022/630-843, 064/66-11-629

Prodajem 30 košnica sa pčelama. • Tel: 022/325-110, 063/81-61-031

Prodajem pčele sa košnicama. Tel: • 022/714-575

KUĆNI LJUBIMCI

Prodajem štence Labradora. Tel: • 060/010-19-71

Prodajem kučiće rotvajlere stare me-• sec dana (60 evra). Tel: 060/7352-070

Sibirski haski, ekstra štenad. Tel: • 065/6573-857

Hitno poklanjam ženku šarplaninca • sa papirima, zbog odlaska u inostran-stvo. Tel: 031/154-001

Pikinezeri stari preko dva meseca. • Tel: 064/2159-053

Lesi muško štene odnegovano staro • osam meseci. Tel: 063/234-219

Prodajem kučiće pekinezera, patulja-• ste pinčeve, nemačke kratkodlake ptiča-re, lovne terijere, vakcinisani i revakcini-sani. Dublje. Tel: 062/188-00-24

Prodajem štence kratkodlakog ptiča-• ra. Tel: 022/716-200

MOTORNA VOZILA

Prodajem Ladu Samaru 1.300, sa • plinom, bez ulaganja, vlasnik. Tel: 022/470-056

Prodajem Skuter Sprint Explorer • 150, 2010. g., metalik sivi, kao nov. Može zamena za poljoprivredne mašine, razne alate. 065/5403-006

Prodajem Opel Vectru b, 1997. godi-• šte, registrovan do decembra 2013. Ima alu felne, šiber, centralno zaključavanje, abs, servo, crvene boje, 5 vrata. Cena 2.200 evra. Tel: 065/64-97-661

Prodajem Ford Eskorta turbo dizel, • 1997. godište, u odličnom stanju. Kuz-min. Tel: 060/66-40-340

Prodajem Opel Corsu 1.2. Tel: • 065/55-17-908

Prodajem Daewo Lanos 1,6 KS. Šid. • Tel: 064/227-98-05

Prodajem Renault Lagunu 1,9 dci. • 2001. godište. Tel: 065/57-50-279

Prodajem BMW 318i sa sekventnim • plinom 1989 godište., šiber, servo volan, boja crvena, registrovan do 10 meseca i Opel Kadet suzu karavan, 1989. godište, benzin-gas, centralna, šiber, registrovan do 10 meseca. Moguća zamena oba auta za kombi. Tel: 061/605-97-17

Prodajem Pežo 306, 1.100 kubika, • 1996. godište, registrovan do januara 2014. godine. Cena 1.000 evra. Tel: 064/408-65-33

Prodajem juga 55 u odličnom stanju • prva boja 1990. godište. Tel: 063/80-22-562

Prodajem Renault Lagunu 1.9 dizel, • 2001. godište. Tel: 065/575-02-79

Prodajem Fiat Punta 1997. godište, • plin 1.100 E. Tel: 064/04-27-320

Prodajem Tojotu korolu, registrovan, • 1991. godište, u dobrom stanju, povolj-no. Tel: 062/220-510

RAZNO

Prodajem kavez za 10 koka nosi-• lja. Tel: 022/714-336

Prodajem krunjač na korpe tro-• fazni. Tel: 022/670-901, 063/83-68-768

Uslužno bušim rupe traktorom za • voće, stubove i ograde. Tel: 064/99-25-898

Prodajem bagremove stubove za • vinograde, voćnjake, ograđivanje. Tel: 062/314-330

Prodajem mešaonu stočne hrane, • čerupač za piliće, sušaru za polen za pčelare i elektromotore. Tel: 064/207-10-97

Euro kuka marke Bosal za Ci-• troen C5 karavan 2005. Zvati posle 15h i vikendom. Tel: 063/7588-935, 022/617-556

Prodajem kopletnu opremu za • klanje, viseći kantar (meri 250 kg) i šivaću mašinu Bagat. Tel: 022/685-081, 064/4615-799

Prodajem cisternu Creinu, dvo-• brazni plug i špartač. Sve u odlič-nom stanju. Tel: 064/3298-102

Prodajem topolove oblice i poluo-• blice prečnika 11 i 16 cm, svih duži-na za brvnare, ograde, letnjikovce, oblaganje kuća i vikendica. Tel: 062/314-330

Prodajem fabričku auto prikolicu • Tel: 064/3185-923

Prodajem prskalicu Morava • 100 litara sa crevom od 30 meta-ra, kao nova. Cena 150 evra. Tel: 060/6308-030

Prodajem prikolicu 4 tone jedno-• osovinka fak Loznica nekorištena. Tel: 064/5536-066

Kupujem sečku sa 3 noža na • elektromotor. Tel: 022/506-689

Dajem pozajmice ozbiljnim poljo-• privrednicima. Tel: 064/3697-915

Prodajem mlin trofazni za klip i • zrno. Tel: 069/0040-198

Prodajem kombinovanu lovačku • pušku, kao nova. Tel: 062/339-821

Prodajem čokove ili menjam za • detelinu. Tel: 066/403-677

Pouzdan čovek održavao bi • vikendice na Fruškoj gori. Tel: 064/514-7251

Prodajem fazane, može kom-• penzacija za žito ili svinje. Tel: 063/875-0875

Prodajem razboj za tkanje. Tel: • 022/612-045

Prodajem đubrivo od koka • nosilja, cena po dogovoru. Tel: 069/294-94-80

Prodajem trofazni el. motor sna-• ge 5 kw. Tel: 062/8776-497

Prodajem mlin na kamen za pa-• lentu i integralno. Tel: 063/8701-913

Prodajem mašinu za pletenje žice • ili menjam za drva ili auto do 500 evra.Tel: 670-940

Prodajem mlin za kukuruz, može • da melje i klip, trofazni motor 8 KS (Grgurevci). Tel: 064/3627-401

Prodajem krunjač Somborac sa • 4 rupe na kardan, malo radio. Tel: 063/8054-061

LIČNI OGLASI

Tražim penzionera stambeno • obezbeđenog do 65 godina za brak. Tel: 065/2004-958

Tražim dobru skromnu i slobodnu • damu do 50 godina. Tel: 063/8703-014 Slobodan ozbiljan muškarac upo-znao bi slobodnu ženu mitrovčanku do 60 god. Tel: 063/8817-329

Razveden (25) iz Šida traži ženu • sa detetom za brak. Tel: 065/4588-419

Penzioner (57), stambeno • obezbeđen traži ženu od 45 do 55 god radi druženja i braka. Tel: 062/630-881

Muškarac (50) želi upoznati • ženu istih godina bez obaveza. Tel: 065/6653-301

Razveden, ozbiljan muškarac 55 • godina iz Šida zeli upoznati skromnu slobodnu ženu sa područja Šida. Tel: 063/1048-111

Penzioner 63 godine upoznao bi • žensku osobu radi druženja, moguć brak. Tel: 064/576-67-89

Ozbiljna žena penzionerka 70-ih • godina traži situiranog penzionera od 70-75 godina radi braka. Tel: 022/671-135

Razveden muškarac, 40 godina, • želeo bi da upozna žensku osobu za vezu. Tel: 061/1848-617

Tražim slobodnog muškarca od • 55-60 godina. Tel: 061/1500-575

BESPLATNI MALI OGLASI

Prodajem Opel Kadet, kocka 1,2, godi{te '83., benzin-plin, povoljno. Tel: 064/14-69-263

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

MARKETINGTel/fax: 022/610-496Mob: 064/1629-737E-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

• Vaš poljoprivredni savetnik

• Novine koje Vas uvode

u savremeni agrobiznis

1912. april 2013.

Mali oglasi

064/1629-737

20 12. april 2013.