STABILNI SISTEMI - Stabilne Instalacije Za Dojavu Pozara

5/24/2018 STABILNI SISTEMI - Stabilne Instalacije Za Dojavu Pozara

09 - Stabilne instalacije za dojavu poara

9. Stabilne instalacije za dojavu poara:funkcionalna ema delovanja; opis instalacije; sastavni delinstalacije; vrste javljaa poara; centrale za dojavu poara; vrste alarma projektovanje i izvo!enjeinstalacije; za"tevi u po#ledu funkcionisanja instalacije i sastavni" delova instalacije u poaru -nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavni" delova i instalacije u po#ledu zatite odpoara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; periodina ispitivanja stabilneinstalacije; pravna lica za odravanje i ispitivanje stabilne instalacije.

9. STABILNE INSTALACIE !A "#A$% 'A(A

9.1. $%&'(&$ %)*)&ozari )oji s e pravovre*eno pri*ete i )od )oji+ se od*a + odredi *esto nastan)a , *o-u.se

brzo lo)alizovati.+bo# to#a treba izbe,i sluajna i tada najesce prekasna zapazanja otkrivanja pozar)utomatski ure!aji za dojavu i detekciju pozara koji su struno projektovani otkrivaju i

prijavljuju pozare u danasnje vremc krajnje pouzdano.#ni e sva)a)o bolj e ispunili svoj zadata) a)o na)o n ot)rivanja pozara usledi brzo i

delotvorno a)tiviranje vatro-asaca dire)tno* linijo* iz*edujavlja/a i vatro-asne jedinice. )kto nije obezbedeno a materije i objekti imaju veliku brzinu sa#orevanja il i su eksplozivne automatskuredaji za prijavljivanje i otkrivanje pozara imaju smisao jedino tada ako su u sastavu sa automatskiuredajima za #aenje pozara.

zavisnosti od vrste materija u prostoriji i kolicine raspolozivo# kiseonika /brzinasa#orevanja oslobada se prilikom pozara razlicita )olicina -asova, na pri*er, u-ljen *ono)sid,u-ljen dio)sid, u-ljenovodonici sa veli)i* i *ali* cestica*a di*a. "olazi do porastate*perature i pojave svetlosti . )utomatski sistem koji detektuje neku od ovi" manifestacijapoara prosle!uje ovu informaciju na odre!eno mesto i potom preduzima odre!ene akcije nazivase automatski sistem za dojavu poara.

Sva)i siste* se sastoji od:- centrale za auto*ats)u dojavu poara- dete)tora poara- ure0aja za si-nalizaciju- ure0aji za upravljanje izvr1ni* 2un)cija*a- indi)atori i paralelni indi)atori- ele)tri/ne instalacije za povezivanje ovi+ ele*enata$rostorna ema sistema je takva da su detektori neke od manifestacija poara postavljeni poprostoru koji se nadzire i instalacimama povezani sa centralom. ada detektori detektuju neku odmanifestacija poara /dim svetlost temperatura prenose elektrini si#nal na centralu /detektor ju alarmu . (entrala ukljuuje internu si#nalizaciju /zujalica spoljanju si#nalizaciju /sirenebleskalice svetle,i panoi automatski telefonski #ovorni aparat i preko relejni" komadi ukljuujizvrne funkcije sistema /ukljuenje oddimljavanja sputanje lifta u prizemlje iskljuenjeventilacije iskljuenje 2S.... $o prolasku alarmno# stanja centrala se pritiskom na od#ovraju,itaster dovodi u poetno stanje.

)utomatski sistemi za dojavu poara prema konceptu rada dele sa na konvencionalne iadresibilne.3vako se dele i detektori. od adresibilni" detektora centrala komunicira ponaosob ssvakim detektorom i u sluaju pojave poara tano zna koji detektor je u alarmu odnosno mestopoara. od konvencionalni" sistema poznato je samo kojoj #rupi /zoni detektor pripada pa jeprema tome i identifikacija mesta poara oteana



9.4 (entrale automatske dojave poara5o su elektronski ure!aji baziran i na mikroprocesorskoj te"nolo#iji. od konvencionalni"sistema mo#u da prime od 6 do 74 /ili vie zona detektora. +ona detektora je #rupa detektorajednom linijom povezana sa centralom /do 40 detektora. od adresibilni" centrala modu daprocesiraju od 1 do 18 /ili vie petlji detekotra. $etlja je linija zatvorena linija koja poinje ucentrali prolazi kroz prostor od detektora do detektora i vra,a se u centralu. Svaka petlja moe daprimi do 14 ili 4:8 detektora ovisno o tipu. od konvencionalni" sistema komunikacija sadetektorima se bazira na promeni naponsko# nivoa a kod adresibilni" na di#italnoj komunikacijsa svakim detekotrom /amplitudna ili frekventna modulacija. (entrala poseduje %S474prikljuak za pro#ramiranje funkcija preko raunara %S6: prikljuak za komunikaciju sadru#im centralama pralelenim tabloom ili raunarom sa korisnikim interfejsom beznaponske inaponske izlaze za upravljenje ure!ajima i memoriju do#a!aja.od posebno veliki" objekata da bi se izbe#la upotreba veliki" centrala i prevelika duina petljivie centrla se povezuje u mreu #de se ve,ina informacija eruje kroz ceo sistem.*a bi se omo#u,ilo upravljanje i nadzor sa udaljeno# mesta nad centralam slue paralelenitabloi. 5o su ure!aji koji su povezani sa centralom i na njima su dostupne #otovo sve informacijekao i na centrali. 3vo se odnosi i na upravljanje centralom.od veliki" sistema umesto paralelno# tabloa koristi se raunar sa korisnikim interfejsom/klijent softverom koji omo#u,ava #rafiki prikaz objekta sa detektorima i pseudo upravljakipanel za centralu #de se preko mia ili tastature moe upravljati centralom.omunikacija i veza izme!u elemenata sistema /paraleleni tablo dru#e centrale racunar moeda bude iana 6: protokola ili da se putem konvertora prevede u &$ i procesira kroz $'.

(entrala poseduje



9.7. *etektori poara

$rema manifestaciji poara koju detektuju dele se na

- dimne /jonizacioni ili optiki

- termike /termomaksimalni ili termodiferencijalni- svetlosne /infracrveni ili ultravioletni

$rema povrini nadzora dele se na

- linijske

- takaste

$rema komunikaciji sa centralom na

- adresibilne

- konvencionalne

$rema pricipu rada- optike /tindalov efeat analiza spektra analiza flikerin#a

- jonizacione

- $5( '5(

- bimetalne

- sa temperaturno osetljivom izolacijom

- me"anike sa kotoljivim elementom

>onizacijski takasti detektorirea#uju na vidljive i nevidljive cestice dima kao i na aerosole koje se stvaraju prilikom isparenjatenosti ili isticanju #asova. ?isti #asovi kao na primer vodonik ili "lor ne,e aktivirati detektore.3vi delektori rea#uju naroeito brzo na dim koji nastaje kod zapaljivi" or#anski" materija kao to sdrvo ili papir. od naroito veliki" cestica dima kao na primer kod sa#orevanja $( potrebno jevise vremena da se delektor aktivira.



-

- Slika 8.:1. >onizujuci detektor dima 1 -zatvorena referentna komora 4 - otvorena komora zdetekeiju 7 -"ladna katoda

$rincip rada se zasniva na injenici da radioaktivno zraenje /u ovom sluaju izvor je americijumjonizuje vazdu" u komori javljaa koji postaje provodan. roz nje#a tee struja izme!u elektrokoja se meri. laskom dima u ovu komoru struja se menja & ta promena se detektuje ostljivomelektronikom. @o#u biti adresibilni ili konvencionalni. $ostavlaju se na plafon & pokrivajupovrinu od 40 do 0 m4.

3pticki takasti detektori dima

'ji"ova osetljivost pociva na sveltosnom zracenju pri prolazu kroz cestice dima u podrucjuspektra od infracrveno# do ultravioletno#. 3pticki detekiori dima rea#uju narocito brzo na preteznovelike cestice dima u pocetnoj fazi pozara. $ozari sa otvorenim plamenom i sa malo cadi nisu takobrzo otkriveni kao kod jonizujuci" javljaca. $ostoje dva tipa detektora refteksioni i apsorpcioni. ore#leksioni" emitter svetlosti nalaAi se u kanalu koji se pod 90 de# ukrta sa kanlom u kome sa nalazprijemnik. stanju bez dima svetlost se apsorbuje na kraju kanala koji je crne boje. $o pojavi dimasvetlost se od dima odbija & pada na prijemnik to se detektuje ostljivom elektronikom. od

apsorpcioni" svetlost pada direktno na prijemnik a u sluaju pojave dima smanjuje se intenzitetsvetlosti to se detektuje. @o#u da budu adresibilni ili konvencionalni. $ostavljaju se na plafon &pokrivaju povrinu od 40 do 0 m4



3ptiki linijski detektori dima%ade na istom principu kao & takasti s tim da se predajnik svetlosti postavlja na jedan zidprostorije a predajnik na dru#i. =mitovana svetlost se pri pojavi dima apsorbuje & smanjenim

intenAitetom pada na prijemnik. 3vo se detektuje kao alarm. $redajnik & prijemnik mo#u da budu istom ure!aju a na dru#mo kraju prostorije se postavlja specijalno o#ledalo. $redajnik &prijemnik se postavljaju na udaljenosti od :0 do 100m i zamenjuju liniju detekotra. $ostavljaju neposredno ispod plafona. @o#u biti adresibilni & konvencionalni.

analski detektori+a re#istrovanje pojave dima unutar kanala za provetravanje koriste se kanalni detektori.

3vo je u stvari otiki dimni takasti detekotr koji se nalazi u ku,itu koje je povezano sa kanalomdvema cevima kro koje struji vazdu" & prolazi kroz detekor. @o#u biti adresibilni &konvencionalni.

5emperaturni takasti termodiferencijalni i termomaksimalni detektorioriste se prvenstvcno tamo #de je pozar vec nakoin kratko# vremena oslobodio velike

kolicine toplote. 3vo se do#ada kod laki" metala i nji"ovi" le#ura zapaljivi" tecnosti kao i kodmaferijala sa velikom brzinom sa#orevanja i visokom vrednosdu toplotne moci. oriste $5(odnosno '5( elemente koji menjaju otpornost prilikom promene temperature okoline.5ermomaksimalni rea#uju kad temperature poraste preko dozvoljene /od 87 do 140 atermodiferecijalni kada porast temperature bude bri od dozvoljeno# /npr. : de# po min.$ostavlaju i se na plafon kao i optiki takasti ali pokrivaju manju povrinu

5emperaturni takasti bimetalni$romenu temperature detektuju preko bimetalno# elementa u svemu su slini onim sa $5( ili

'5( elemntom ali su robusniji i koriste se u prljavim sredinama i za vie temperature.#lavnom su konvencionaln i i povrina pokrivanja je slina kao ko# $5( /'5(.

5emepraturni detektori



dima i toplote suvise inertni na primer u "alama sa 14 do 40 m visine kao i na mestima #de treba

racunati sa brzom pojavom p>amena kao na primer u ma#acinu zapaljivi" tecnosti treba obaveznprostor pokriti javljacima pojave plamena.

apilarni pneumatski sistemi detekcije /detektori

Sistem se sastoji od tanki" metalni" cevica kojima su spojene kalote od metala. $orastom temperature

metal se iri i pritisak u celom sistemu pada to se detektuje kao alram. %anije su se ovi sistemi/detektori koristili za aktiviranje sistema za #aenje poara.



Specijalni #asni javljaciS obzirom da se prilokom #orenja kao nje#ovi proizvodi javljaju #asovi (3 i (34 neki detektorikao doatnu manifestaciju poara osim dima detektuju i ove #asove. 3va detekcija je relativno sporneefikasna i nema ve,i praktini smisao.

@e"aniki detektori - topljivi elementi

3vi detektori su metalni elementi koji se sastoje od dva pareta metala spojena lakotopljivomle#urom. 3va le#ura se topi na odre!enoj temperaturi obino izme!u 80 i 140 de#. *etkcija serealizuje metalnim uetom ije krajeve spaja jedan ovakav topljivi element a ije dru#e krajeveoptere,uju te#ovi. $okretanje te#a se prenosi dalje kao si#nal alarma.

&ndikatori i paralelni indikatori -prvi se nalaze u javljaima kao optiki si#nali da je javlja aktivana paralelni tako!er optiki pokazuje mesto aktiviranja javljaa /na vratima prostorije



9.6. %=C)>& +) S&2') ove ure!aje spadaju sirene zvona svetle,i panoi.

9.:. %=C)>& +) $%))'>= &+%D'&@ E'(&>)@) & &+%D'= E'(&>= S&S5=@) izvrne funkcije sistema spadaju-sputanje liftova u prizemlje-ukljuenje sistema oddimljavanja-ukljuenje nadpritiska u stepenitima-iskljuenje ventilacioni" sistema i zatvaranje $$ klapni3ve izvrne funkcije se realizuju u#lavnom preko relejni" kontakata relea kojima se upravlja sa $$ centrale. 3izvrne funkcije su u stvari elektromainski sistemi za sebe koji nisu predmet ovo# razmatranja.?esto se na centralu prikljuuje ure!aj za automatsku teledojavu koji po komandi sa centrale salju #lasovnusnimljenu poruku na odre!ene telefone ili di#italni si#nal u nekom od protokola /(ontact &* ili sl. koji se lemonitron# prijemniku u nekom od operativni" centara.

9.8. $%3>=53)'>= $3+)%'= S&2')=9.8.1. 3psteSi#nalni sistem ima u protivpozarnoj zastiti preventivnu funkciju jer on kod automatski"sistema za #asenje vrsi aktiviranje i kontrolu. Sa do#radenim elektronskim & kompjuterskielementima si#nalni sistem moze vrsiti niz dru#i" upravljacki" re#ulacioni" kontrolni" i

pro#ramski" zadataka koje covek ne moze obaviti tako da je pojam si#nalniF u tomslucaju uzan i jednostran.$rimena si#nalni" sistema u protivpozarnoj zastiti kao i nji"ov te"nicko-proizvodni razvojdoneli su iskustvo kvalitet i raznovrsnost ove te"nike. si#nalnim sistemima se primenjujnajnovija dosti#nuca elektronske i kompjuterske te"nike. Sto se tice iskustava u primeniona su data kroz veoma precizne te"nicke propise i standarde kao osnove za planiranje i

projektovanje. 3vi propisi i standardi postavljaju te"nicke za"teve u po#ledu te"nicki"karakteristika sistema i nje#ovi" elemenata. 3ve karakteristike su dobijene istrazivanjem itestiranjem od strane prozvo!aca i specijalizovani" institucija. 3ne su dobijene istrazivanji testiranjem od strane proizvodaca i specijalizovani" institucija. 3ve specijalizovaneinstitucije su laboratorije za vrsenje testova si#nalni" sistema i nadlezne su za odobravanj

primene si#nalno# sistema i nje#ovi" elemenata u protivpozarnoj zastiti. 'a osnovu takoza"tevni" te"nicki" karakteristika te"nicki propisi i standardi daju osnove za

projektovanje iz#radnju i eksploataciju si#nalni" sistema.ako se vidi iz prednje# postoje osnove i metodolo#ije primene si#nalni" sistema u

protivpozarnoj zastiti. 3ve osnove i metodolo#ije moraju se stro#o postovati od straneprojektanta izvodaca montaze i korisnika kako bi se obezbedila funkcionalnost sistema. Sdru#e strane sirok izbor savremene elektronske i kompjuterske te"nike omo#uduje

projektantima stvaralacku kreativnost primene si#nalno# sistema. torn po#ledu te"nickpropisi i standardi nisu smetnja. $ri tome projektant treba obavezno da koristi preporukeproizvodaca si#nalni" sistema.

9.8.4. $ojmovi i standardi poarne si#nalizacije



$ozarna si#nalizacija obu"vata sve uredaje za dojavu pozara. redaji pozarne si#nalizacije rea#uju napromene fizicki" velicina koje su pratece pojave pozara. $romene se prenose i re#istruju akusticnim svetlosnim si#nalom kao pozarni alarm. )larmni si#nal pokazuje objekat i mesto izbijanja pozara.)utomatski javljaci pozara su delovi pozarne si#nalizacije koji bez ljudske pomoci rea#uju na pojavukarakteristicni" fizicki" velicina pozara u nje#ovom pocetnom stadijumu. >avljaci pozara rea#uju napratece pojave pozara; dim toplotu -temperaturu i infracrveno zracenje plamena.

$ozarna zona je povrsina koju pokriva #rupa javljaa na jednoj liniji konvecionalne centrale ili #rupajavljaa kod adresibilne centrale koja je softverski formirana . )lrm neko# detektora koji pripada tojzoni na centrali se jednoznano si#nalizira



-klima uredaje i nji"ove kanale-kanale i kontejnere za material i otpatke-komore i u#radnje svake vrste-prostore izmedu dupli" plafona i podova ukoliko u njima postji zapaljiv materijal.- delove prostorija koji su ispu-njeni policama - re#alima ili uredajima a udaljeni su od plafona manjod 07 m-pokrivene rampe-prostore ispod #alerija

'avodenje svi" prostora razni" objekata nije mo#uce kao ni prostora #de nije obavezno postavljsi#nalizaciju.

$ored potpuno# i delimicko# nadzora moze postojati selektivni i pojedinacni nadzor. $od selektivnimnadzorom podrazumevali bi slucaj da se u nekoj prostoriji postavi dru#a vrsta javljacaili dve vrsdok bi se kod pojedinacno# nadzor vrsio samo nad jednom masinom ili uredajem /kao objzastita.$odrucje nadzora se deli na si#nalne - dojavne zone. 3snovni cilj podele na zone da se moz

brzo i jasno utvrditi lokacija izbijanja pozara. Si#nalne zone mo#u biti samo na jednomspratu. 3d ovo# pravila mo#u se izuzeti stepenista z#rada otvori za liftove i svetla odnosno#radevine u obliku tornja a prema prilikama to mo#u biti sopstvene zajednicke zone.

jednu zajednicku zonu mo#u biti obu"vacene prostorije

- ako broj susedni" prostorija ne prelazi pet a nji"ova ukupna povrsina ne prelazi 600 m7

-ako broj susedni" prostorija ne prelazi deset odnosno ukupna povrsina ne prelazi 1000

m4

imaju lako uocljive prilaze i u blizini smestene opticke paralelne indikatore koji tacnooznacavaju od#ovarajucu prostoriju u slucaju pozara.

-jedna si#nalna zona ne sme biti veca od 1800 Im4

J.-javljaci pozara postavljeni u prostorima dupli" plafona i podova kanala & sa"tova za liftov

klima uredaje kablove i ventilaciju moraju biti posebne si#nalne zone.

>avljaci pozara jedne si#nalne zone se spajaju u jednu liniju dojave pozara. 'a javljacu ili unje#ovoj neposrednoj blizini treba da bude oznaceno kojoj liniji dojave - zone pripada. jednoj liniji /prema priznatom propisu maksimalno moze biti povezano 70 automatski"

javljaca. %ucni /neautomatski javljaci pozara moraju imati posebne linije. >edna linija nesme imati vise od 10 rucni" javljaca.Sve ov se odnosi i na zone kod adresibilni" sistema s tima da je zona formirana softverskidru#e strane kod adresibilni" sistema javlja u alarmu je pojedinano identifikovan tako d

podela na zone donekle #ubi smisao.

9.8..6. >))(& $3+)%)9.8.6.1. &+K3% & %)S$3%=* %S5= )53@)5S&L >))()+a izbor vrste javljaca postoje tri osnovna kriterijuma priroda pozara pozarni rizik i visina prostorije$ored ova tri postoje dopunski kriterijumi kao sto su eksplozivna sredina mo#uc uticaj dima prasinepotresa koji mo#u izazvati lazni alarm zatim strujanje vazdu"a vlaznost sredineitd. . torn smislukriteriujumi koje smo uslovno nazvali dopunskim imaju isti znacaj kao i osnovna tri.



a. $riroda pozara i nje#ov razvoj daju pratece karakteristicne manifestacije kao sto su dimtemperatura svetlost i zracenje. arakterisitka prateci" pojava pozara bice presudna za izborvrste javljaca.

*imni javljaci se postavljaju u zone #de se moze ocekivati tinjajuci pozar sa dosta dima kaosto su pozari kablova i pozari sa slabim dovodom kiseonika.5o su pozari sa sporim razvojem)ko se predvida pozar sa brzim razvojem /brz porast temperture pojava plamena i dima onse mo#u upotrebiti temperaturni opticki i dimni javljaci. $reovladajuca indikacija bicemerodavna ali se mo#u kombinovano postaviti razliciti javljaci.

b.isina prostorije utice na vreme reakcije javljaca na neku od navedeni" prateci" pojava pozara. Saporastom visine prostorije odnosno polozaja javljaca u odnosu na pozar povecava se kasnjenje uaktiviranju.

c. 3stali uslovi koji uticu na izbor javljaca su5emperature prostora #de se postavljaju javljaci o#ranicavaju nji"ovu primenu. 5ako se dimnijavljaci i javljaci plamena mo#u primeniti do temperature od :0M( a dimni i plameni kombinovansa termomaksimalnim i termodiferencijalnim 40 -40M(. $rimena ispod -40M( je dozvoljena ukoliko sna javljacu nece pojaviti led ili ako su javljaci atestirani za nize temperature. 5emperaturni javljaci sepodesavaju za re#istraciju temperatura od 10M( do 7:M( iznad radne temperature sredinea ispod 0postavljaju se samo termomaksimalni javljaci. prostorima #de du#otrajno postoji visokatemperatura ili jakb temperaturno kolebanje izbe#avaju se termodiferencijalni javljaci.

+avisnost vrste javljaca od visine prostorije prema dS propisu5abela 14

'apomena $od termojavljacima podrazumevamo termodiferencijalne i termomaksimalne javljace*im prasina i aerosoli mo#u kod dimni" javaljaca dati lazni pozarni alarm. torn slucaju ovi javaljbi se mo#li postaviti ukoliko imaju specijalan filter ili bi se na dru#i nacin mo#ao spreciti ulaz ukomoru. +atim ukoliko u takvom prostoru postoji stalno prisustvo ljudi a da se takvi javljaci cesceciste. >avljaci bi se mo#li iskljuciti za vreme rada a u prostoru postaviti rucni javaljac.



visokim prostorijama koncentracija prasine jako opada sa visinom a u niskim prostorijama #de bimo#ao usled strujanja vazdu"a nastati vrtlo# prasine treba postaviti zastitne limove. +a temperaturnjavljace osim ekstremni" slucajeva /na pr. mokra prasinaN nema o#ranicenja.ibracije i potresi nemaju uticaja na rad javljacaukoliko su postavljeni na zidove ili plafone pa timenemaju ni o#ranicenja. )ko se javljac treba da montira na masinu ili uredaj koji jako vibrira trebajavljac odvojiti tako sto bi on bio obesen ili na neki dru#i nacin postavljen.3pticka zracenja od sunca ili svetlosni" izvora direktno ili indirektno /napr. kao refleksija prekoo#ledala ili povrsine tecnosti i si. mo#u izazvati kod javljaca plamena lazni alarm. +a dimne itemperaturne javljace nema o#ranicenja zbo# opticko# zracenja. )ko postoje opisane smetnje onda bse javljaci plamena mo#li samo uslovno postaviti.retanje - strujanje vazdu"a o#ranicava postavljanje dimni" javljaca ukoliko bi brzina strujanja bilaveca od :ImHsJ a za temperaturne i javljace plamena nema o#ranicenja.laznost vazdu"a ne o#ranicava primenu javljaca pozara ali jaka kondenzacija pare moze izazvati laalarm. $rskana voda ne sme dopreti do javljaca. torn smislu vodena para i #asovi svojim direktnimdejstvom mo#u takode izazvati lazni alarm. cilju sprecavanja lazno# alarma mo#u se postavitizastitne pre#rade. principu prisutnost razliciti" #asova u prostoru nece uticati na funkcionalnostjavljaca jer oni za razliku od dima ne sadrze materijalne lestice.orozija ako je jaka i trajna moze napadati pojedine metalne delove javljaca mada su javljaci uprincipu otporni na uticaje kiselina baza i si.

%adioaktivna zracenja koja poticu od reaktora i u laboratorijama za atomsku fiziku nece uticati na radjavljaca ukoliko je u tim prostorima dozvoljen boravak ljudi.=ksplozivne sredine moraju imati javljace pozara i centralu koji ce imati zastitu od iskricenja ilinedozvoljeni" pre#revanja koji nastaju usled povecano# napona ili jacine struje a u zavisnosti odinduktivnosti kapaciteta ili o#raniceno# otpora.

9.8.6.4. $3%S&'= ')*+3%) & $3& )53@)5S&L >))()9.8.6.4.1. 3pste smerniceKroj polozaj i raspored javljaca pozara u nekoj prostoriji zavise od klase ocekivano# pozara #eometrijeprostorije i dopunski" - mo#uci" uticaja. $od #eometrijom prostorije podrazumevamo visinu povrsinu ioblik plafona - krovaa pod dopunskim ven-tilaciju prostorije estetske za"teve i sl.5e"nickim propisima /=dS 'E$) S'&$ i dr. daju se osnove kao iskustvene norme za broj polozaj i raspored javljaca. 3venorme su date tabelarno u raznim propisima.

a.Kroj javljaca pozara u jednoj prostoriji zavisi od povrsine koju zelimo da kontrolisemo -nadziremoodnosno od povrsine nadzora koju jedan javljac moze vrsiti. 3vaj edinicna povrsina )m data u

Im4J zavisice od visine na koju se postavlja javljac odnosno od nje#ove osetljivosti. 5e"nickim propisim

se daju #ranicne vrednosti maksimalni" povrsina nadzora i minimalni" medusobni" rastojanja javljaca uzavisnosti od visine postavljanja kosine krOva razliciti" vrsta javljaca dok detaljnije podatke zaprojektovanje montazu i odrzavanje daju proizvodaci. $ri tome se karakteristicne vrednosti javljaca mornalaziti u okviru te"nickl" propisa a odstupanja moraju imati atest nadlezne institucije. koliko plafon-krov ima vise u#lova uzima se najmanji u#ao.

b.%astojanja javljaca od plafona i krova zavise od na#iba plafona ili krova sa "orizontalom i data sutabelarno u propisima. >avljai se principijelno postavljaju ispod plafona zbo# prirode kretanja dima



%astojanje javljaca od plafona - krova - prema dS propisu- tabela 16

c. @inimalno rastojanje javljaca od zida strujanja vazu"a i klima ureclaja mora biti najmanje 0ImJ izuzev "odnika kanala i slicni" prostora koji su manje sirine od 1 ImJ. @inimalna "orlzontalna vertlkalna rastojanja od uskladisteno# materljala treba da su 07 ImJ.

d. $lafon podeljen na polja sa pre#radama imace raspored javljaca pozara u zavisnosti od velicine poi maksimalne povrsine nadzora javljaca pozara.

S&. 9. - $ovrsina nadzora dimni" javljaca pozara )m kod ravno# plafona u zavisnosti od visineprostorije i stepena pozarno# rizika.

$ri klasifikaciji pozarno# rizika /1-7 pridrzavati se sledeci" osnovni" kriterijuma

1. 'izak pozarni rizika. 'e postoji opasnost po ljudeb. Sadrzaj objekta nema vecu vrednost odnosno mala je steta od mo#uce# unistenjac. 'ema posebne opasnosti od dima i korozivni" #asova.

4. Srednji pozarni rizika. $ostoji opasnost po ljude ali oni nisu o#ranifieni u svom kretanju.

b. Sadrzaj objekta ima vrednost od 7000 *=@Hm4do ukupno 4600.000 *=@ koja bl mo#la bitiunistena.c. )ko vise od 40P tezine zapaljivi" materija kao produkte sa#orevanja daje jak dim ili toksicn#asove.7 .isok pozarni rizika. )ko je vise od 10P ljudi o#raniceno u svom kretanju.



b. )ko moze doci do potpuno# uniQtenja i nenadoknadivi" steta opreme i dobara veliki"vrednosti. 5o je slucaj sa kulturnim dobrima /muzeji biblioteke i si. ili skupe opreme /kompjuterskicentri skupe masine i si. koja se ne moze popravitl niti koristiti posle pozara.c. )ko u objektu /pozarnoj zoni vise od :0P tezine zapaljivi" materija daje kaoprodukte sa#orevanja jak dim ili toksicne #asove.d. )ko vise od 40P tezine zapaljivi" materija kao produkat sa#orevanja daje ja-ko korozivne #asove.)ko objekat zbo# svoje specificnosti nije mo#uce klasiflcirati prema datim kriterijumima

projektant ce prema preporuci proizvodaca izvrsiti procenu pozarno# rizika metodom

uporedivanja.

9.8.6.7. %('&>))(& $3+)%)%ucni javljaci pozara su dopuna automatskim i obavezni su u svakom si#nalnom sistemu. )larmiran

pozara preko nji" obicno predstavija pozar vece# obima. %ucni javljaci pozara se postavljaju

-'a dobro vidljivim i pristupacnim mestima

- blizini izlazni" vrata i stepenista-'a mestima #de postoji prisustvo ljudi-$ored prostorije #de postoji veliki pozarni rizik-$ored stabilno# uredaja za #asenje i si#nalne centrale-'a vaznim komunikacijama #de se ukrstaju putevi i #de postoji dobar pre#led%uni javljai ne smeju biti zaklonjeni otvaranjem vrata ili dru#om preprekom.

%ucne javljace pozara nije pozeljno stavljati u istu si#nalnu zonu sa automatskim jer alarm preko

rucni" javljaca predstavija visestepeno alarmiranje pozara.

9.8.:. S&2')



j Svaka pojedina zona mora da ima mo#ucnost zasebno# iskljucenja. &skljuceno stanje mora b

uocljivi.

k. koliko se istovremeno aktiviraju 4 javljaca jedne zone i to se mora jedno-znacno kao alarm

dojaviti.

1. Si#nalna centrala treba da ima dva izvora napajanja. &spad ma koje# izvora napajanja treba d

se zvucno i svetlosno dojavi kao )%. +vucni si#nal treba da ima mo#ucnost iskljucenja. Svetlo

si#nal ne sme da se #asi sve dok se kvar ne otkloni. koliko su izvori napajanja izvan centrale tada

ener#iju treba zasebnim vodovima od pojedini" izvora dovesti do centrale. &nace vodove treba

elektricno nad#ledati. Smetnju bi trebalo zvu8no i svetlosno dojaviti.

m. >edan izvor elektricne ener#ije mora biti elektricna mreza bez ornetanja u snabdevanju. *ru#iizvor mora biti akumulator koji kod ispada mreze preu-zima snabdevanje centrale elektricnomener#ijom. &zvori ener#ije moraju biti prikljuceni cvrstim @) vezama.n. redaj za napajanje mora biti tako dimenzionisan da se ispraznjeni akumulator moze

automatski napuniti maksimalno za 46 casa do 0P nje#ovo# naziv-no# kapaciteta $ostupak punje

akumulatora mora biti zavrsen najkasnije za B4 casa. 'akon isteka maksimalno# vremena rada

akumulator mora biti sposoban da napaja alarmne uredaje jos najmanje pola sasta. o. sledecoj

tabeli data su po#onska stanja koja moraju biti si#nalizirana R

9.8.:.4. &+K3% $3) (='5%)@ontaza si#nalni" pozarni" sistema vrsi se prema te"nickim propisima - stan-dardima /=' :6 *&'168B: 'E$) B1 i dr.. 3vim propisima se odreduju opsti uslovi montaze i testiranja sa napomenim se si#nalna instalacija tretira kao instalacija slabe struje. $rojekat si#nalno# sistema mora dati u okvirnavedeni" propisa - standarda sva potrebna uputstva za montazu probu i odrzavanje. 3va detaljnauputstva mo#u po potrebi biti dopunjena uputstvom isporucioca si#nalni" uredaja.putstva za montazu probu i odrzavanje si#nalno# sistema sadrze sledece osnovne za"teve



- 'acin montaze provodnika sa navodenjem precnika oznacavanja rastojanja od provodnika jake strkako bi se izbe#le smetnje u radu razvodnim kutijama i ostali detalji instalacije.- $rojektom moraju biti oznaceni polozaji i nacin montaze javljaca.-$rojektom se odreduju uslovi montaze ostali" elemenata si#nalno# sistema.-$o zavrsenoj montazi isporucilac si#nalne opreme vrsi kontrolu ispravnosti montaze.-&sporucilac opreme vrsi prikljucivanje javljaca centrale i ostali" elemenata sistema.-&sporucilac opreme vrsi probe rada i predvidena testiranja si#nalno# sistema.-&sporucilac si#nalne opreme vrsi obuku ljudstva zaduTeno# za si#nalni sistem daje pismena uputstva

rad i o drzavanje i potrebne #arancije.-+a funkcionalnost si#nalno# sistema neop"odno je imati alarmni plan za re-zim dan - noc. 3vaj planmora biti postavljen na svim potrebnim mestima.- +a odrzavanje si#nalno# sistema preporucuje se da to vrsi isporucilac opreme. Svaki si#nalni sistem

mora imati knji#u odrzavanja.

9.9.. Sistemi automatske dojave poara u ulozi aktiviranja sistema za automatsko #aenje

Sistemi za automatsko #aenje principijelno se sastoje od dojavno# dela /elektro deo sistema i siste

za #aenje u uem smislu rei /mainsko# dela sistema.

ad elektro deo detektuje poar on alje komadu na mainski deo #de se pokre,e isputanje sredstv

za #aenje u ti,eni prostor.

Specifinosti ove detekcije su u tome to ne bi smelo do,i do lano# alarmiranja jer je posledica to#

aktiviranje sistema za #aenje to je dvostruka teta zbo# utroka sredstva za #aenje kao i zbo#

eventualno# devastiranja ti,eno# prostora usled dejstva sredstva za #aenje /voda pena i sl.

*a bi se pove,ala pouzdanost sistema i predupredila ovakva aktiviranja sistema preduzimaju se neke mera- aktiranje sistema za"teva alarm najmanje dva detektora /kod konvencionalno# sistema u razliitimzonama- primenjuju se vrlo kvalitetni detektori- primenjuje se neka od metoda detekcije #de ne moe da do!e do lano# alarma /lako topljivi eleme- centrala se pro#ramira sa vremenom evakuacije; to je vreme u kome su se stekli svi uslovi za #aenjali se #aenje ne aktivira da bi se dalo vremena od#ovornim licima da blokiraju #aenje u sluaju lanalarma- centrala ima mo#u,nost blokade #aenja preko tastera za blokadu #aenja koji je plave boje i nalazi unutar ti,eno# prostora- centrala ima mo#u,nost runo# aktiviranja u sluaju da detektori zakau preko tastera za runoaktiviranje koji je ute boje

Documents

STABILNI SISTEMI - Stabilne Instalacije Za Dojavu Pozara