Stabilni Sistemi Za Gasenje Pozara

STABILNI SISTEMI ZA GAŠENJE POŽARA

PREDAVAČ PILIPOVIĆ MILAN dipl.ing.maš. šef Odseka za preventivnu zaštitu


Stabilne instalacije za gašenje požara mogu biti automatske ili poluautomatske. Automatske instalacije se u slučaju požara aktiviraju automatski bez prisustva čoveka, dok poluautomatske instalacije aktivira čovek sa daljine.Stabilni uređaji se aktiviraju automatski pomoću uređaja za otkrivanje požara koji reaguju na:- kad temperatura poraste na 68oC do 80oC ili za 40oC iznad najveće radne temperature u požarnom sektoru koji se štiti;- kad je brzina porasta temperature veća od 20oC/min;- kad se u požarnom sektoru pojavi dim;- kad se u požarnom sektoru pojavi plamen.


Stabilni uređaji sa automatskim aktiviranjem moraju biti izvedeni tako da se mogu ručno aktivirati.

U slučaju da su ugrađeni uređaji koji od momenta aktiviranja daju alarmne signale i odlažu izlaženje sredstva za gašenje da ljudi mogu bezbedno da napuste prostoriju, stabilna instalacija mora imati taster za blokiranje rada.

Dva napajanja električnom energijom od kojih jedan mora biti akumulatorska baterija koja omogućava:- rad stabilnih uređaja 48 sati u stanju nadzora;- rad alarmnih uređaja 30 min;- rad potrošača na komandnim linijama 30 min ako su potrošači stalno pod naponom.


U zavisnosti od primenjenog sredstva stabilne instalacije za gašenje požara mogu se podeliti na:

1. stabilne instalacije za gašenje požara vodom,2. stabilne instalacije za gašenje požara penom,3. stabilne instalacije za gašenje požara prahom,4. stabilne instalacije za gašenje požara ugljendioksidom,5. stabilne instalacije za gašenje požara halonom

(inergenom)

Automatska instalacija za gašenje požara vodom može biti:sprinkler, drenčer ili instalacija sa vodenom parom

STABILNA INSTALACIJA ZA GAŠENJE POŽARA VODOM

SPRINKLER

INSTALACIJA

SPRINKLER INSTALACIJA

Jedan od najstarijih i najrasprostranjenijih tipova stabilnih instalacija koje za gašenje koriste vodu su Sprinkler instalacije. Ovaj tip instalacija se koristi za gašenje različitih tipova objekata koji mogu biti i različitog požarnog opterećenja, od malog, kao što su hoteli, muzeji, bolnice, škole, preko srednjih kao što su garaže, robne kuće, lakša industrijska postrojenja, pa sve do teških kao što je hemijska industrija, razna skladišta, industrije boja i lakova, tekstilna industrija itd.

Prednost sprinkler uređaja je u jednostavnom održavanju i visokoj efikasnosti gašenja. U slučaju požara aktivira se samo onaj deo sistema koji se nalazi u zoni koja je zahvaćena požarom, tako da su štete nastale delovanjem vode značajno manje od šteta koje nastaju gašenjem od strane vatrogasnih jedinica.

Sprinkler sistemi automatski se aktiviraju na pojavu požara. Dostizanjem određene temperature, dolazi do prskanja staklene ampule i omogućava se gašenje vodom

koja je u instalaciji pod stalnim pritiskom. Voda se raspršuje u fine čestice koje obuhvataju celu površinu zapaljenog objekta i gase nastali požar.

SPRINKLER INSTALACIJA

Postoje dve vrste sprinkler instalacija koje su po konstrukciji slične:Mokri sprinkler sistem koristi se u prostorijama gde nema opasnosti od zamrzavanja ili isparavanja vode, gde je cevovod stalno napunjen vodom pod pritiskom

Suvi sprinkler sistem u čijem se cevovodu nalazi vazduh pod pritiskom i on se koristi u prostorijama gde ima opasnosti od smrzavanja.

Kombinacijom suvog sistema sa dojavom požara, dobija se treći – preakcioni sprinkler. Rad ovog sistema odvija se u dve faze. U prvoj na dati signal od javljača požara sprinkler mreža se puni vodom. Sistem od suvoga prelazi u mokri. U drugoj fazi dolazi do prskanja ampule.

Pri povišenoj temperaturi ampula splinkler mlaznice prska i oslobađa otvor. Ucevnoj mreži dolazi do naglog pada pritiska jer kompresor nemože trenutno

da reagije. Pad pritiska dovodi do otvaranja sprinkler ventila i voda kroz mlaznicu izlazi u rasprkavajućem mlazu. Prolaskom vode kroz cevi voda

prolazi kroz električni signalni uređaj koji šalje signal pumpama za dopunu rezervoara.

SPRINKLER MLAZNICE

SPRINKLER MLAZNICE:

sa staklenom ampulomsa lakotopljivom legurom

STABILNA INSTALACIJA ZA GAŠENJE POŽARA VODOM

DRENČER

INSTALACIJA

DRENČER INSTALACIJE

Drenčer instalacije tu stabilne automatske instalacije za gašenje požara vodom sa otvorenim mlaznicama pa se gašenje vrši jednovremeno, sa svim postavljenim mlaznicama iznad površine koja se štiti, tzv. grupno gašenje „potapanjem".

Osnovni zahtev u gašenju koji određuje ovu vrstu instalacija jeste veoma brzo prostiranje požara. Ovu veliku brzinu širenja požara ne mogu da prate ni sprinkler instalacije, iako se automatski aktiviraju, zbog velike dužine reakcijskog vremena aktiviranja. Međutim, iako ni ove instaladje nemaju kraće vreme aktiviranja one, ipak, nakon aktiviranja, gase celu površinu prostora koji se štiti.


Drenčer instalacije služe za zaštitu objekta sa izrazitom požamom ugroženošću, gde postoji mogućnost širenja požara velikom brzinom i gde se u slučaju požara trenutno mora potopiti vodom ceo objekat (sušare, cikloni, garaže, pilane, rafinerije, transformatori na otvorenom prostoru i dr.).

Otvorene mlaznice su postavljene na cevovode koji su spojeni sa izvorom vode preko ventilske stanice. Na impuls dojave požara, čiji su javljači postavljeni u istom prostoru gde su i otvorene mlaznice, otvara se drenčer ventil na ventilskoj stanici, voda ulazi u cevovode i istovremeno izlazi iz svih mlaznica, raspršena u fine vodene čestice, koje pokrivaju celu površinu štićenog prostora i gase nastali požar.

SNABDEVANJE VODOM DRENČER INSTALACIJE

Snabdevanje vodom, može biti na nekoliko načina. Ako je količina vode, potrebna za gašenje, tolika da se može smestiti u rezervoar pod pritiskom, onda se pritisak ostvaruje kompresorom. Kod većih količina vode smeštenih u rezervoar (veći od 20 m3) pogonska energija se dobija od boca sa CO2 gasom ili azotom. Drugi načini snabdevanja vodom mogu biti: pumpno postrojenje povezano na neiscrpan izvor vode, vodovodna mreža ili visinski rezervoar.

POTREBNA KOLIČINA VODE ZA GAŠENJE Potrebna količina vode za gašenje zavisi od visine prostorije koja se štiti. Za prostorije visine do 10 metara potrebna količina vode iznosi 5 lit/min, po kvadratnom metru, a ako je prostorija visine preko 10 metara 7 lit/min, po kvadratnom metru. Za posebno ugrožene objekte ova količina treba da bude veća, a za neke slučajeve i nekoliko puta. Voda se mora obezbediti za neprekidan rad instalacije u vremenskom trajanju od najmanje 30 minuta, sa minimalnim pritiskom od 1 bara na najnepovoljnijoj miaznici, i to kada su uračunati svi gubici u mreži.

Količine vode koja se oslobodi u jedinici vremena kod ove instalacije su mnogo veće nego kod sprinkler instalacije.


Drenčer instalacija ima poseban sistem za aktiviranje, jer su mlaznice otvorene.

Aktiviranje može biti: ručno, poluautomatski i automatski.

Automatsko aktiviranje može biti: a) Pneumatsko, b) Hidraulično, c) Električno, i

d) Kombinovano

HIDRAULIČKO AKTIVIRANJEKod instalacije sa hidrauličnim načinom aktiviranja u objektu koji se štiti, nalazi se cevovod za aktiviranje pod pritiskom vode na kome se nalaze topljivi elementi (poz. 2). Dovodni cevovod (poz. 5) je pod pritiskom vode do ventilske stanice (poz. 3). Pri pojavi požara rastavlja se veza topljivog elementa, dolazi do pada pritiska.u cevovodu za aktiviranje, otvara se ventilska stanica i propušta voda do mlaznica (poz. 4). Aktiviranjem ventilska stanica dolazi do pojave alarmnog signala. Hidraulični način aktiviranja odgovara mokroj sprinkler instalaciji i može se koristiti na onim mestima gde je mokra sprinkler instalacija pogodna za upotrebu.

PNEUMATSKO AKTIVIRANJEKod uređaja sa pneumatskim načinom aktiviranja u objektu koji se štiti, montiran je cevovod za aktiviranje pod pritiskom od 3 bara na kome se nala-ze topljivi elementi (poz. 2). Voda je u cevovodu pod pritiskom do ventilske stanice (poz. 3). Kad dođe do požara, aktivira se topljivi termoelement na cevovodu za vazduh u kome dolazi do pada pritiska. Na taj način se aktivira ventilska stanica i propušta vodu do mlaznica (poz. 4). Aktiviranjem ventilske stanice dolazi do pojave alarmnog signala. Pneumatski način aktiviranja odgovara suvoj sprinkler instalaciji i koristi se na onim mestima gde je suva sprinkler instalacija pogodna za upotrebu.

ELEKTRIČNO AKTIVIRANJE

Kod uređaja sa električnim načinom aktiviranja, aktiviranje se vrši preko automatskih javljača požara (poz. 2). Električni impuls sa javljača požara, pojačan u centrali za dojavu požara (poz. 5), vrši aktivi ranje, tj. otvaranje ventilske stanice (poz. 3), čime dolazi do propuštanja vode u cevovod sa mlaznicama (poz. 1). Dojavna centrala, pored aktiviranja ventilske stanice, vrši aktiviranje svetlosnog i zvučnog signala, koji se po mogućnosti treba dovesti do vatrogasne jedinice.

RUČNO AKTIVIRANJE

Pored automatskog aktiviranja koje vrše automatski javljači požara, svaka drenčer

instalacija mora imati mogućnosti poluautomatskog (pritisak na taster

za gašenja) i ručnog aktiviranja

(otvaranjem ručnog ventila na "bajpas"

cevovodu).

DRENČER INSTALACIJA

STABILNA INSTALACIJA

ZA GAŠENJE POŽARA PENOM

STABILNA INSTALACIJA ZA GAŠENJE POŽARA PENOM

U zavisnosti od toga koja se vrsta pene koristi za gašenje, izvršena je podela ovih sistema na: - autom. stabilne sisteme za gašenje požara teškom penom; - autom. stabilne sisteme za gašenje požara srednje teškom penom i - autom. stabilne sisteme za gašenje požara lakom penom. Pena se sastoji od mehurića čiju opnu čini smeša - emulzija, a unutrašnjost mehurića je ispunjena ugljendioksidom (hemijska pena) ili vazduhom (vazdušna pena). Kod automatskih stabilnih sistema za gašenje požara koristi se vazdušna pena. Vazdušna pena ima značajnu ulogu u savremenoj zaštiti od požara. U gašenju požara zapaljivih tečnosti, naročito nafte i naftnih derivata, vazdušna pena predstavlja pouzdano sredstvo za gašenje. Iako se za gašenje požara zapaljivih tečnosti mogu upotrebiti i druga sredstava, treba napomenuti da je u praksi ustanovijeno da je jedino vazdušnu penu opravdano upotrebiti pri gašenju požara zapaljivih tečnosti u rezervoarima.

STABILNA INSTALACIJA ZA GAŠENJE POŽARA PENOM

Vazdušna pena se stvara u dve faze. Prva faza je, stvaranje smeše vode i ekstrakta pene (proteinske ili sintetičke osnove), a druga dobijanje pene mešanjem stvorene pene sa vazduhom. Prvu fazu obavljaju uređaji poznati pod nazivom mešači - dozatori, a drugu mlaznice, rasipači ili generatori pene. Podela vazdušne pene vrši se prema broju penušanja (odnos između končane zapremine pene i zapremine smeše pre dovođenja vazduha) u tri raspona: a) teška pena, broj penušanja do 20; b) srednje teška pena, broj penušanja od 20 do 200; c) laka pena, broj penušanja preko 200 do 1000.

SISTEMI SA TEŠKOM PENOM

U struju vode, koju najčešće potiskuje pumpa, dodaje se određeni procenat ekstrakta pene. Ekstrakt se dodaje pod povećanim pritiskom, uz pomoć posebne pumpe za ekstrakt. U mešaču se stvara smeša vode i ekstrakta pene u određenom procentu. Stvorenu smešu pumpa dalje preko razvodnika i cevovoda upućuje prema prostorima koji se štite. Smeša se neposredno ispred mesta gašenja u odgovarajućim uređajima meša sa vazduhom, ekspandira i kao vazdušna pena ubacuje na mesto požara.

Automatski stabilni sistem za gašenje požara teškom penom čine: odgovarajući izvor za snabdevanje vodom, koji uređajima za stvaranje smeše daje određenu količinu vode pod određenim pritiskom.



Način aktiviranja sistema

Aktiviranje ovih sistema je automatsko, sa mogućnošću i ručnog aktiviranja. Automatsko aktiviranje se vrši preko automatske instalacije za otkrivanje i dojavu požara, a dalje aktiviranje se vrši preko elektro impulsa sa centrale (ventili, pumpe i dr.). Prvo se vrši uključivanje u rad pumpe za ekstrakt pene, zatim pumpe za vodu i zonskih ventila.

Oprema automatskih instalacija za otkrivanje i dojavu požara mora biti snabdevena uređajima za nadzor koji su tako izvedeni, da će otkazivanje opreme ili gubitak pritiska za nadzor ili nestanak električne energije rezultovati pozitivnom dojavom tih nenormalnih uslova. Aktiviranje sistema mora da bude praćeno svetlosnim i zvučnim signalom i javljeno do mesta na kome je stalno prisutno dežurno lice. Kod automatskog načina aktiviranja, mora se obezbediti pouzdan izvor energije.



SISTEMI SA SREDNJE TEŠKOM PENOM

Automatski stabilni sistemi za gašenje požara srednje teškom penom kporiste se za gašenje požara u zatvorenim prostorima i rezervoarima za skladištenje zapaljivih tečnosti.

Automatsko stabilni sistemi za gašenje požara srednje teškom penom istog su principa rada i konstrukcije, kao i automatski slabilni sistemi za gašenje požara teškom penom, samo se razlikuju u mlaznicama za stvaranje pene, potrebnoj količini pene i potrebnom vremenu rada sistema.

Potreban protok vode mora se obezbediti u trajanju od najmanje 60 minuta.

SISTEMI SA LAKOM PENOM

Automatski stabilni sistemi za gašenje požara lakom penom namenjeni su za gašenje požara svih vrsta materijala u zatvorenim prostorima, podrumima, halama, mašinskim odeljenjima, silosima, hladnjačama, kanalima, rudnicima, brodovima, garažama, i šahtovima.

Pri gašenju, laka pena ulazi u relativno male pukotine - otvore, u koje se često ne može dospeti ni vodenim mlazom. Kreće se u pravcu nadiranja svežeg vazduha ka centru požara, što znatno olakšava pokrivanje površine koja gori.

Prednost ovog sistema u odnosu na automatske stabilne sisteme za gašenje požara teškom i srednje teškom penom je u tome štoje potrebna manja količina vode i ekstrakta pene, manji kapacitet pumpi, pa je i sistem kao celina mnogo jeftiniji.

SISTEMI SA LAKOM PENOMSastavni delovi sistema Ovaj sistem ima iste delove kao i sistem sa teškom penom, s tim da su umesto mlaznica postavljeni generatori za penu.

Princip rada sistema Smeša stvorena u protivpožarnoj stanici cevovodima dolazi do generatora koji su postavljeni na spoljašnje zidove prostorije, neposredno ispod plafona kroz čiju mrežu ventilator uduvava vazduh i stvara laku penu koja ulazi u štićeni prostor. Laka pena mora da ispuni štićeni prostor u kojem je izbio požar. Neophodno je obezbediti da laka pena ne otiče iz ugroženog prostora.

Način aktiviranja sistema Aktiviranje automatskog stabilnog sistema za gašenje požara lakom penom vrši se automatski preko automatskih uređaja za otkrivanje i dojavu požara, s mogućnošću i ručnog aktiviranja. Pre aktiviranja sistema mora se izvršiti zvučno i svetlosno upozorenje ljudi koji se nalaze u ugroženom prostoru, a sistem mora da ima uređaj za usporenje aktiviranja dok ljudstvo bezbedno ne napusti štićeni prostor. Zatim se mora isključiti električni napon i zatvoriti sva vrata, prozori i drugi otvori, kako bi se sprečilo oticanje lake pene iz ugroženog prostora.

SISTEMI SA LAKOM PENOM


ZA GAŠENJE POŽARA PRAHOM

STABILNA INSTALACIJA ZA GAŠENJE POŽARA PRAHOM

Stabilni uređaji za gašenje prahom nisu još našli širu primenu u protivpožarnoj zaštiti kao što je to slučaj sa vodom, penom i CO2 gasom. Razlog ovome verovatno leži u ekonomskom razlogu, ali se može pretpostaviti da još uvek ima i tehničkog neiskustva u planiranju i projektovanju. Ovaj drugi razlog ne mora biti prisutan, jer se danas i kod nas projektuju vatrogasna vozila za prah velikog kapaciteta, čiji uređaji za prah i funkcije potpuno odgovaraju stabilnom uređaju. Jedino se zahteva automatsko gašenje, ali aktivirajući sistem za uključenje uređaja može biti isti kao i kod CO2 stabilnih sistema ili drugih sistema. U tom pogledu se može postaviti mehanički, pneumatski ili električni sistem za automatsko aktiviranje Stabilni uređaj za prah vrši gasenje zatvorenih prostorija, a može se, pod određenim uslovima i na ograničenim mestima, postaviti i u na slobodan prostor.S obzirom na veliku mogućnost primene praha, kao i na mogućnost da jedan uređaj vrši zaštitu više prostorija ili objekata, ovakav stabilni uređaj za gašenje može naći veliku primenu. Iako nepokretni položaj mlaznica ne omogućava direktno upravljanje mlaza na mesto požara, treba računati da prah, ako se stvori oblak, ima i trodimenzionalno dejstvo gašenja. Njegova efikasnost će i u tom slučaju doći do izražaja, naročito kod primene u gašenju zapaljivih tečnosti.i gasova, kako u površinskom, tako i u zapreminskom pogledu.Kao i kod aparata i vozila za gašenje prahom princip rada se sastoji u tome da se prah iz rezervoara pogonskom energijom nekog gasa, izbaci na mesto požara.



Na gornjem delu prostorije simetrično su raspoređeni temperaturni elementi (27), koji čine sastavne delove čeličnog užeta (26). Pri pojavi požara i određene temperature temperaturni članci se rastavljaju, kidajući vezu čeličnog užeta, koje je jednim krajem učvršćeno za zid a na drugom kraju ima obešen teg (24). Težina tega je dovoljna da izvrši probijanje membrane na ventilu komandne boce (25). To znači da mehanička komanda prelazi u pneumatsku. Pogonska energija CO2 gasa iz komandne boce će preko cevovda visokog pritiska (23) izvršiti dve komndne radnje: jedna će biti otpuštanje tegova (15) na komandnom ormaru (14) tako da će tegovi svojom težinom preko poteznih poluga (17) izvršiti probijanje membrane ventila čeličnih boca (20), čime će se omogućiti da pogonski gas ode u rezervoar (1). Drugim krakom pogonski gas iz čeličnih boca izvršiće, preko ekspanzionog razvodnika automatskog ventila (3), pneumatskog cilindra (13) i tega (15), otvaranje glavnog ventila-slavine (6). Ručicom (12) vrši se ispiranje instalacije. Na razvodniku se za svaki ventil, odnosno za svaku prostoriju obično postavlja i jedan električni prekidač. On ima zadatak da preko električne sirene daje zvučni signal, isključi ventilator, klima uređaj, neku pogonsku mašinu i slično.Pogonski gas iz čeličnih boca odlazi u rezervoar (1), vrši rastresanje i potiskivanje praha kroz cevovode preko ravodnika do mlaznica (30) postavljenih u prostoriji gde je izbio požar. Jednim krakom cevovoda visokog pritiska i nepovratnog ventila (29) spojena je pneumatska sirena koja daje zvučni signal da je uređaj aktiviran.


TABILNA INSTALACIJA

ZA GAŠENJE POŽARA UGLJEN

DIOKSIDOMCO2

STABILNA INSTALACIJA ZA GAŠENJE POŽARA CO2

Stabilni uređaji za gašenje sa CO2 su protivpožarna postrojenja za zapreminsko trodimenzionalno gašenje CO2 gasom. CO2 se preko postavljenih mlaznica u prostoriji ili iznad objekta dovodi na mesto požara. U prostoriji se stvara prostorna koncentracija CO2 gasa, a kada ova koncentracija bude tolika da smanjuje količinu kiseonika u vazduhu, do iznosa manjeg od onog koji je potreban za proces sagorevanja, požar se gasi. Slično ce se desiti i kod zaštite objekta. CO2 gas, s obzirom da je teži od vazduha, padaće dole, vršeći potrebnu koncentraciju.

Stabilni prorivpožarni uređaji za gašenje CO2 gasom su, pored uređaja za vodu i penu, najviše primenjivani u protivpozarnoj zaštiti. Zato je razvoj ove vrste protivpožarne tehnike, bar sto se tiče stabilnih postrojeaja, najrazvijeniji. Tehničkih rešenja ima više, kao osnovnih tipova, a u detaljima postoji veoma mnogo raznovrsnosti.


Aktviranje uređaja može biti ručno, poluautomatsko daljinsko i automatsko. Kod automatskog mora postojati mogućnost i ručnog i to na dva različita mesta. Stabilan uredaj ima obaveznu signalizaciju požara, a kod automatskog se mogu, pri atktiviranju uređaja, uključiti i druge neophodne komande koje će isključiti tehnološki proces proizvodnje. Tako se, pored obaveznog isključenja ventilatora i klima uređaja, zatvaranja vrata i sličnog, može automatski isključiti pogonska mašina ili čitavi deo proizvodnje, izvršiti blokada izvesnih pogonskih objekata i mašina i skl.

Signalizacija požara, zvučna i svetlosna ima zadatak alarmiranja. To znači da signal o pojavi požara mora biti izveden od pogonske prostorije gde je izbio požar do dežurne vatrogasne službe, tehnickog rukovodstva proizvodnje, spoljne vatrogasne jedinice, itd. Sve ovo može i mora biti automatizovano, i o tome projektanti vodice računa shodno specafiinim i lokainim prilikama.


Podele stabilnih uređaja vrše se u odnosu na način aktivirtanja i način prenosa komandi,a podela je sledeća:

— A — rucni sistem,— B — mehanički sistem,— C — mehaničko - pneumatski sistem,— D — mehaničko - ekektrični sistem, i — E — etektrično - elektricni.

Prvi sistem je ručni, a ostala četiri su automatska. Pojam mehaničkog i elektricnog kod sistema pod B, C, D i E (prvi deo izraza) odnosi se na nacin aktiviranja osnovnog elementa za aktiviranje (npr. temperaturnog topljivog elementa), a pojam pneumatskog i elektricnog jeste način prenosenja komandi. Tako bi, kod automatskog sistema B, C i D osnovni elementi za aktiviranje bili temperatumi (topljivi ili ampule), a kod sistema E bili bi javljači


STABILNA INSTALACIJA ZA GAŠENJE POŽARA CO2Pri povisenoj temperaturi, topljivi elementi ili staklene ampule kidaju vezu čeličnog užeta.. Na taj način se oslobada teg koji svojom tezinom probija membranu komandne boce za automatsko aktiviranje. Sada mehanicko aktiviranje prelazi u pneumatsko. Pogonska energija CO2 gasa u komandnoj boci treba da izvrsi dve komandne radnje, aktiviranje baterije boca i otvaranje ventila koji vodi u prostoriju gde je požar izbio, Ova komanda se prenosi preko cevovoda visokog pritiska do razvodnika. Preko pneumatskog okidača otpusta se teg na razvodniku i otvara ventil-slavina i uključuje električni prekidač. On ima zadatak da uključi sirenu 30 sec pre pocetka isticanja Od razvodnika zajednicki vod visokog pritiska odlazi do baterije boca.

Preko pneumatskog okidača se oslobađaju tegovi baterije, ali se aktiviranje ne vrši odmah. Pneumatski cilindar sa sistemom poluga otptasuce teg tek posle izvesnog vremena, odnosno vremena na koji je regulisan ne manje od 30 sec. Posle toga tegovi svojom tezinom (ili moze postojati slicna konstrukdja), preko poteznih poluga probijaju memebranu ventila. CO2 gas gas preko kolektora magistralnog voda, razvodnika cevvoda i mlaznica odlazi u protoriju gde je izbio pozar. Na magistralni vod obicno se vezuje i pneumatska sirena (pored elektricne) koja ima zadatak da obavesti o pravilnom funkdonisanju uredaja. Ona se zato i po zvuku razlikuje od elektricne.



ZA GAŠENJE POŽARA

HALONOM

STABILNA INSTALACIJA ZA GAŠENJE POŽARA HALONOM

Stabilni uredaji za gasenje halonom se koriste kod zatvorenih prostorija, zatim kod elektronskih uredaja (halonom ili nekim drugim čistim hemijskim sredstvom) kao i kod onih zatvorenih prostorija gde je evakuacija ljudi otezana ili onemogucena (avion, brod, podmornica, tenk). Koncentracija halona koja je dovoljna za gašenje nije opasna za zdravlje ljudi. Dalju primenu stabilni uredaji sa halonom nalaze tamo gde kolicina sredstva za gašenje i njena tehnika, kao tezina igra ulogu. Zbog male kolicine halona koji vrsi gašenje istim efektom koji bi se morali vrsiti većim kolicinama nekim drugim sredstvom, halon ima prednost.

HALON 1211

U rezervoaru 1 nalazi se halon, a u celicnim bocama 2 pogonski gas azot. U prostoriji koja se stiti postavljeni su elektricni javljaci 8 po zonama. Pri pojavi požara elektricni javljači prenose impulse do komandnog ormara 6 (protivpožarne centrale). Protivpožarna centrala salje komandu na elektromagnetni ventil na bocama sa pogonskim gasom, sa vremenom kašnjenja od 30 sec. Osim toga otvara i sektorske ventile one prostorije koja je dala signal odnosno gde je izbio požar. Pri tome se dobija zvucni signal preko sirena 10.Posle 30 sekundi pogonski gas iz boca potiskuje halon do elektromagnetskih ventila 7 i preko cevovoda i mlaznica 9 ulazi u prostoriju.Elektricnim kontaktom otvara se sektorski ventil one prostorije koja je dala kontakt, odnosno gde je izbio pozar.

HALON 1301

Automatski sistemi sa Halonom 1211 se ređe koriste u odnosu na sisteme sa hlonom 1301, zbog karakteristika samog sredstva i njegovog uticaja na ljudski organizam. Principijelna sema sistema je ista. U oba slučaja se također koriste boce napunjene halonom koje sadrže i pogonsko sredstvo azot.

HALON

Haloni 1301 i 1211 su bili veoma zastupljeni u protivpozarnoj zastiti i bili prakticno nezamenljivi u gasenju pozara niza objekata. To se, posebno odnosi na halon 1301 koji se koristio kod zatvorenih prostora gde borave ljudi, kod zastite skupe opreme i velikih vrednosti. Trodimenzionalni efekat gasenja, sa zapreminskom koncentracijom do 5% cinio ga je jednim od najprihvatljivijih resenfa zastite od pozara. Halon 1211 je takode imao veliku primenu ko mobilnog gasenja (rucni aparati) i objekt zastite.

Montealski sporazum je prakticno onemogucio primenu halona 1301, 1211 i 2402, ali nije doslo do potpunog prestanka primene halona. Posebno halona 1301, jer postoje izuzetni slucajevi gde ce se halo 1301 jos dugi niz godina morati primenjivati. To se odnosi pre svega na zatvorene prostore gde borave ljudi, kao sto su brodovi, podmornice, tenkovi i slicni objekti konacno postoje zalihe halona, a njihova primena, za izuzetne slucajeve koji su dozvoljeni, stvar je poslov-ne politikproizvodaca protivpozarne opreme.


ZA GAŠENJE POŽARA

PIROTEHNIČKI GENERISANIM AEROSOLOM

PIROTEHNIČKI GENERISANI AEROSOLI

Poslednjih godina hemijske industrije u svetu su ucinile znatne napore da osvoje nova sredstva za gasenje, kao zamene halonima 1301, 1211 i 2402, jer postojeca sredstva to nisu mogla biti. Ovo je bilo neophodno, jer sa prestankom koriscenja halona, protivpozarna zastita je postala znatno manje efikasna. U tom cilju su postignuti rezultati, osvojena su nova hemijska sredstva, kao zamene halonima. U Americi su, nekoliko hemijskih korporacija osvojile sedam novih sredstava pod zajednickim nazivom, ,,Cista sredstva za gasenje pozara".

Najnovije sredstvo za gasenje pozara, osvojeno je u Rusiji pod nazivom ,,Aerosoli". Prema tehnickim informacijama i demonstracijama gasenja, odmah se moze zakljuciti o velikoj sposobnosti gasenja ovog sredstva. Pored toga, nacin-metoda gasenja se razlikuje od nacina gasenja svih dosad poznatih sredstava. Radi se o novom pristupu u gasenju pozara, cime ovo sredstvo moze doneti potpuno nove metode borbe protiv pozara. Sredstvo, izbaceno energijom sagorevanja raketnog goriva se baca na pozar.


Novo sredstvo za gasenje je čvrsta materija koju treba, u cilju gašenja, upaliti. Energija izlazecih gasova izbacuje fine, sitne materijalne čestice u izlazecem gasu. Ove cestice su mikroskopske velicine, tako da je postignuta visoka disperzija. Ova disperzija se, po izlasku gasa, odrzava u vazduhu kao zapreminska koncentracija prostorije. Pri usmeravanju mlaza izlazeceg gasa-aerosola direktno na pozar, materijalne čestice sredstva za gašenje dolaze u neposredni kontakt sa plamenom. Ogromna sposobnost gašenja aerosola trenutno eliminise plamen, a u roku od nekoliko sekundi i sam izvor pozara. U poredenju sa dosad najefikasnijim sredstvima za gasenje, kao sto su haloni, aerosol pokazuje nekoliko puta vecu eflkasnost gasenja.


Mehanizam gasenja aerosolima je hemijski proces, kao što je to bio slučaj i sa halonima. Iz upoređenja sa ostalim sredstvima za gasenje pozara, sposobnost gašenja aerosola je frapantna. Ovo je bilo moguce zbog hemijskog procesa gasenja koji može dati takve efekte. Ovi procesi pripadaju antikatalitickim efektima, u hemiji nazvanim inhibicijom.


Kako aerosoli gase fikasno sve klase požara, a imaju i sposobnost sprečavanja eksplozija, to oni mogu imati najširu primenu u protivpožarnoj zaštiti. Sada još nije moguće sagledati sve mogućnosti, ali se radi o primenama aerosola koje će biti u u mnogoslucajeva nov pristup gašenju pozara, kako kod stabilno ugradenog MAG i MAG hp generatora, tako i kod mobilnog gasenja, pomocu aerosol granate



ZA GAŠENJE POŽARA

INERTNIM GASOVIMA

INERTNI GASOVI

Montrealskim protokolom, septembra 1987. godine, zabranjena je proizvodnja i primena halona, kao sredstava za gašenje požara.Razlog zabrane je taj što haloni pripadaju hemijskoj grupi freona koji su odgovorni za smanjenje ozonskog omotaca zemlje. Kako su haloni imali široku primenu u protivpožarnoj zaštiti, posebno halon 1301 kod stabilnih automatskih sistema, to su, zabranom, mnogi objekti ostali bez zaštite. Ovo je nastalo zbog toga sto za halone nije postojala adekvatna zamena. Bio je potreban period od više godina da proizvođaci hemijskih sredstava osvoje sredstva koja bi zamenila halone. Od tih hemijskih sredstava su, pored sposobnosti gasenja, zahtevane i druge karakteristike, posebno da ne utice na ozonski omotac, netoksicnost i neskodljivost za materijale. Nova sredstva su morala dobiti ateste od nadleznih laboratorija i ispunjavanje zahteva kvaliteta ISO 9002.

Posle višegodišnjeg ispitivanja i dobijanja odgovarajucih atesta, nova sredstva za gašenje, alternativne zamene halonima 1301, 1211 i 2402. (pa i CO2 gasu i vodi), dobili su jurisdikciju, standardom NFPA 2001 (NFPA- National Fire Protection As-sociation), odnosno njegovim tehnickim dokumentom F93TCD.

INERTNI GASOVI

Čista sredstva se primenjuju kod zaštita zatvorenih prostorija. To su stabilni, po pravilu automatski sistemi. Metoda gašenja se sastoji u dostizanju odredene zapreminske koncentracije čistog sredstva u prostonji koja gasi požar. Stabilni sistemi sa čistim sredstvimi se primenjuju i kod zaštite objekata u zatvorenom prostoru. Instalacije za gašenje ovim sredstvima imaju isti koncept kao i instalacije za gašenje halonom i se sastoje od:

- dela za detekciju (detektori, lako topljivi elementi...)- instalacija za povezivanje sa PP centralom (ili komadnim ormarom)-stanice (sa bocama, sabirnicama, sektorskim ventilim, ventilima, tegovima i ostalim masinskim komponentama)- cevovoda sa mlaznicama

INERTNI GASOVI

Hvala na pažnji isretno na ispitu !

Documents

Stabilni Sistemi Za Gasenje Pozara