©od. I. Šibenik, u subotu 13. svibnja 1905. Br. 7.

Predplala u Šibenika: Pojedini broj stoji 4 pare

Na ku<hi 6 para Piedplata vun Šibenika;

na godinu 8 Kr. na p6 godine 4 Kr.

Vlaatnik, izdavatelj i odgovorni urednik:

KV1AĆ.

HRVATSKA RIEČ IZLAZI SRIEDOM I SUBOTOM.

Pisma i predplata dalju se ured­ništvu. — Nefrankirana se pisma ne primaju. Rukopisi se ne vra­ćaju. — Oglasi se tiskaju po 20 para, priobćena, zahvale, itd. po 40 para redak ili po pogodbi.

Tiskarnioa Ivan Sfaglinatz

Trg Sv. Ivana.

Šibenik, 13. svibnja.

Cielo naše dosadašnje pisanje moglo je svakoga uvjeriti, da mi ne krijemo istinu, jer vrlo dobro uiamo, da naša otvorena borba može bit koristna i uspješna samo pomoću istine, bilo u obćim na­rodnim pitanjima, bilo u pitanjima mjestne naravi.

Pa pošto smo se stavili u službu istine, ne može nam bit ravno, ako nam itko predbaci, da se našeg za­datka ne držimo, pa bilo to i splitsko „Jedinstvo".

Ne znamo koja svrha vodi taj list, kad se onako o nas zadjeva. Ili je to plod zlobe, ili gluposti. Drugčije ne bismo znali protumačiti njegovo pisanje. Jer kako je onda, da nas ne može razumjeti?

Nego prije svega, da ga zapi­tamo: zna li „Jedinstvo" koga uzi­mlje u zaštitu, koga brani? Ako ne zna, da ga za čas poslužimo.

Ljudi, koji se njemu utiču, mare za slogu u Šibeniku, koliko za lanjski snieg. Sloga im je samo izlika. Oni bi htjeli po što po to dočepat se opet obćinskih stolica, jer im je dodijalo ne biti na njima Inaoe kako da ih shvatimo ? Uz njih »loga šibenskih Hrvata morala bi propasti, bez njih jedino može da c d i s t o j i .

I zbilja sloga narodnjaka i pra-•a§a danas obstoji i krjepka je uprav utoga, Što su ljudi, koje „Jedinstvo" Uzimlje u obranu, izključeni iz čvrste falange šibenskih Hrvata. A jer pra-vaši i pošteni narodnjaci hoće da ta sloga uztraje, ne će nikako da medju so prime element«, koji bi toj slozi samo na propast bili.

Mi se vrlo dobro spominjemo, kako je „Jedinstvo" lani u ovo doba pisalo o pok. Šupuku, kako ga je slavilo radi toga, što je u Ši­beniku okupio narod oko hrvatske sastave.

Šupuk je bio jedan od prvaka U narodnoj stranci, moćan i uplivan, pa je, kako rekosmo u našem proš­lom uvodnom Članku, u Šibeniku

ostvario slogu narodnjaka i pravaša. Disidenti te sloge danas su taman oni ljudi, koje „Jedinstvo" zakriljuje.

Vidi li sada, koju liepu figuru čini dojučerašnji organ nar. stranke, kad tiska onakove neistine i nez-grapnosti ?

I za to smo mi uviek tvrdili i tvrdimo, da smo za slogu najvrjed-nijih. Ne možemo pojmit iskrenu slogu s ljudima, koji su se iznevjerili svome prvaku. Kad se njemu izne-vjeriše, kako da se ne iznevjere sutra svakome drugome?

Ovdje bi&mo mogli završiti, ali na popunu slike još ćemo koju.

;,Jedinstvo" pita, da li pripa­damo „hrvatskoj stranci" dosljedno, da li se pokoravamo dišiplini stranke. U istinu to pitanje „Jedinstvo" ne upravlja nama, nego stanovitim oso­bama, koje su trn u oku njegovim miljenicim, ali je očito, da nišani i na nas. Mi smo već predtečno na to pitanje jasno odgovorili, kad smo rekli, da pitanje fuzije hrvatskih naših stranaka nije za nas ništa novo, da smo mi u Šibeniku pro­v e l i fuziju još onda, kad naši za­stupnici nisu o njoj ni sanjali.

Prema tome je očito, da se nalazimo složni uz hrvatsku stranku, sigurni, da ona ne će nikad ništa počiniti, što bi se kosilo s onom narodnom politikom, o kojoj smo pisali na prvom mjestu našeg prvog broja, i da će imat uviek pred očima samo narodno dobro.

. Od ljudi, kojima je „Jedinstvo" uporište, ne nadamo se dobru, nit oni mogu govoriti u ime hrvatske stranke u Šibeniku, kao ni „Je­dinstvo", jer ono nije organ te stranke.

Vara se dakle „Jedinstvo", kad veli, da je prema tome slobodno svakoj stranci kandidovati za ob-ćinske izbore svoje ljude. To je ne-s i i i i s a o . Složnim Hrvatima u Šibeniku naprotiv biti će najpreča dužnost slolno i sporazumno kandidirati ta­kove ljude, i to ljude, koji će moći jamčiti svojim glasom, svojim marom

i svojom nesebičnosću, da će pora­diti zbilja za ekonomsko dobro ob-ćine, za sve to veći razvitak hr­vatske sviesti u narodu i za obranu narodnih i mjestnih pravica i interesa

U ostalom ovo je, po načem mnienju, pitanje, koje inače ne bi spadalo amo. 0 tome će, kako re­kosmo u posljednjem broju, suditi narod na izborima.

Krupna je medjutim laž, da šibenski složni Hrvati ne će sloge ni s onima, koji su i do sada na obćini vršili castno i pošteno po­vjerene im dužnosti. S takovim će složni Hrvati biti uviek podpuno skupa, a nama je milo, što je „Jedin­stvo" tim riečiraa i nehote potvrdilo istinu, da je na obćini bilo i onih, koji nisu Častno i pošteno vršili svoje dužnosti.

„Hrvatska Bieč" nije još ni­koga uvriedila, niti će ikad. Lako je što takova uztvrditi, no neka „Jedinstvo" izvoli navesti rieči i stavke — ali ne izvrćući — kojima smo to učinili, kako ono tvrdi.

„Jedinstvo" brka pojam po­štenja sa pojmom administrativne sposobnosti, pa da navrati vodu na svoj mlin, u nestašici jačih razloga, obara se na ovdješnje obćinske či­novnike. Što ga oni tu ulaze? Oni su činovnici i ništa drugo.

Nego, na koncu konca, nama je skroz začudno, dapače neshvat­ljivo, ćemu ti ljudi mole i zaklinju, da se dodje do sloge. Jesu li oni svjestni, da su jaki, toliko jaki, te mogu odlučiti u izborima? Ako jesu, čemu onda traže, da ih složni šibenski Hrvati prime u svoje kolo, kad ih oni nipošto neće? A neće ih za to, jer oni do sloge puno drže i jer znadu, da bi pristupom tih ljudi sloge odmah nestalo.

Mi dakle ne natežemo odviše žice. Stvari tako stoje i ne dadu se promieniti ni pisanjem u „Jedinstvu", ni deputacijama, ni moljakanjem, ni zapredanjem, a još manje pak priet-njama nekakove „vruće krvi". U Šibeniku ima dosta vode.

U ostalome to pominjanje vruće krvi, u obće se tumači kao zlobni nagovor, kao nekakvo urcikanje, ne bi li se medju disidentima našao napokon čovjek - junačina, da izvede zar kakovo vitežtvo u novoj „Zla-tarević-edikciji!".

Ovako pišu ljudi, koji valjda računaju, da bi se medju njima mogao naći takav moralni velikan, i ljudi — nota bene — koji ujedno vapiju — iskreno vapiju — za slogom i!

Cienimo, da će nas „Jedinstvo" biti napokon dobro shvatilo. Ako ne će da nas shvati, a ono neka zna, da, služeći ovdješnjim ljudima, kojima je do sad služilo, radi samo proti pravoj slozi, uglavljenoj ovdje još pod blagopok. vit, Šupukom.

Obća skupština ribarskog družtva.

K a k o s m o javil i u 2. broju n a š e g l i s ta , obća skupš t ina „ A u s t r i j a n s k o g ri­b a r s k o g družtva" drža la se je d a n a 30. pr. m j . u T r s t u .

I z izvještaja razabire se , d a uprava sve to b o l j e nas to j i udovolj i t i p r a v e d n i m zaht iev ima i znešen im p u t e m hrvatske š t a m ­p e . D r u ž t v o broj i u k u p u o 589 č lanova , a o d t ih je u T r s t u i oko l i c i 157, u G o r i c i 21, u I s t ru 141, u Dalmaciji 183, u H r v a t s k o m primorju 4, van države 6, a č inovn ika i čas tn ika ratne mornar i ce 77. P o svemu o v o m e naši D a l m a t i n s k i r ibari su najbo l je zas tupani , a ipak u upravi su s a m o d v a č l a n a iz D a l m a c i j e .

D r u ž t v u su dužni ribari sa b c z k a -m a t n i m z a j m o m T r s t a i oko l i ce 48048:38 K G o r i c e 5919:14 K , I s t r e 29795:59 K , a oni D a l m a c i j e 44894:96 K , t. j . u k u p n o 128,658:07 K . O d ove svote t e k o m g o ­d ine ribari su povrat i l i 78777:22 K , a p o t o m e je o s t a l o j o š n a d u g u k o d ri­b a r a 49880:85 K . P o o v o m se vidi , d a j e za s i r o m a š n a r ibara oya inst i tuc i ja prava p r o v i d n o s t božja, te je uprav ža­lit i , d a v l a d a većom subvenc i jom ne do laz i u p o m o ć družtvu . P o š t o nam p r o s t o r l i s ta ne dopuš ta , d a se p o t a n j e p o z a b a ­v imo radom družtva, to ć e m o s a m o n a p o -

I K J A P A I S K O « S V I E T A

J a p a n s k e z g r a d e m o ž e s u n c e da p o v a s »lan obasjava , l a k o s e vjetre , a uz to araka p o r o d i c a irnado i svoju j e d n o k a t n u k u ć i c u sa 4 d o 5 s o b a . N u te vedre i « d r a v e kuć ice l a k o p l a n u i i z g o r e sve d o t e m e l j a . T e k to no s m e t a J a p a n c u , da se s a p o ž a r a ne bi p r o š e t a o i z p r e d kuće , k o j u upravo prožd ire p l a m e n ! Z n a d e on d o b r o , tla č u v s t v o d r u š t v e n e za jodnice n e p u š t a e bi p r o p a o . I i m a h ć e dotrčat i ro-djac i i prijatelj i i d o v u ć i n a m j e š t a j i g r a d j u , pak n e ć e proć i d u g o , a na g a -r i š t u p o d i g n u t ć e s e n o v a kuć ica . A ja­p a n s k a kuća pravi se o n a k o , d a pojedin i

iftri m o g u , kad se le , prenie t i p o j e d i n e d i e l o v e . G a z d i n o je tek zeml j i š t e i

itrane k u ć e ; prozori , vrata, p o d e t o pr idnda s t a n a r u , koji to s o b o m

alje vuče . U n u t r a š n j o s t kuče razstavljaju p o k r e t n e p r e g r a d e ; kad u z t r e b a , u k l o n e * c takovi paruvent i i o n d a c i e l a k u ć a

b u d n e ko j e d n a s o b a . U z svaku kuć i cu i m a d e bašča . .Japanac vol i da m u je u kuć i š to v i še n e z a k r č e n a pros tora , pak se za to s to lovi i s to l ice , kad više ne trebaju , s lažu uza . z id n a p o s e b n e po l i ce , nek ne bi smeta le .

J a p a n k e se kupaju svakidan, n u k o s e p e r u v e o m a r iedko . B i t će z b o g toga , š to ih p le tu t a k o vještački , d a i m se n e će kvariti t o g u m j e t n i č k o g pos la . Japanac- se rado Jfupa u v e o m a vrućoj v o d i ; k u p k a mora d a je ugr i jana d o 40° R. J a p a n s k a v lada i zda la j e g o d . 1872. zakon , koj im zabranjuje tako vruća k u ­panja , nu za taj z a k o n s labo t k o i mari . P o š t o je l oženje u z a s e b n i m k u p k a m v e o m a s k u p o , kupa se ne i inuemj i sv ie t U za jedničk im pl iva l i š t ima, pak nije n e ­o b i č n o , da se nmžkarc i i ženo t a m o z a j e d n o nadju .

K u h i n j s k i i s to ln i pr ibor v e o m a je s k r o m a n ; za te p o t r e b e dos ta ju J a p a n c u : m e t a l n a p o s u d a za čaj , d v a n a e s t mal ih

zdjelica, šest mal ih s to l ica , n e k o l i k o n o ­ževa, obrasc i od papira, zd je la za pir inač, dva do tri l o n c a i n e k o l i k o š t a p i ć a u m j e s t o v i l ica i n o ž e v a , R u č a k se u n o s i o d j e d a n p u t n a m a l i m s t o l i ć i m a ; p r e d s v a k o g g o s t a m e ć e se p o j e d a n s to l i ć . U j e l u j e J a ­p a n a c v e o m a j e d n o s t a v a n . M a l o p ir inča mal i k o m a d i ć a k r ibe , dvie tri konserve i n e š t o v o ć a — i e t o m u rnčka . M e s o , m l i e k o i jaja i z n o s e s e p o r e d j e . N a j r a d j e j e d e se r iba, p a i d r u g a m o r s k a f a u n a ; sve se to j e d e u m e d e n i kus , makar već i sagnj i lo . K u h a č i i kuhar ice boje sve, š to s e i znos i n a s to l , t a k o da k a d i k a d n . pr. jaje b u d e k o n a r a n č a il j abuka . A k o se u v a ž e n e b r o j e n e m a l e zd je l i c e — naravno pri k a k v o j g o s p o d s k o j čas t i — onda se d o i s t a m o ž e govor i t i i o k u h i n j ­skoj u m j e t n o s t i u J a p a n u .

I s t o j e t a k o j e d n o s t a v n a i m o d a . / e n s k e o p r a v e n e i z t i ču s e f a c o n o m , već kva l i t e tom. N a r o d se k a d k a d a i te tovira , s r a z l o g a d a s e t im po l j epša je .

S p r a m ovoga je pr irodno , da u J a ­p a n u n e m a m n o g o s i romaha . Oni prosjac i , š to ih čovjek sreta p o ce s tama , nisu n o vara l i ce . O s i r o m a š i li J a p a n a c , nać i će uv iek g d j e da se sk lone , u rodjaka i pri­jate l ja . Ž a l i b o ž e , š to c iv i l izaci ja uk ida i taj Uepi s tar inski ob ičaj .

S e d m i č k i h praznika , k o Što su u nas n e d j e l j e il drugi b lagdani , n e m a u J a p a n u . Oni rade n e p r e k i d n o ciel i mjesec dana . Svak i grad slavi svoje p o s e b n e sve­čanos t i , koje se obdržavaju v e o m a s jajno. S v e g a i m a d e u j a p a n s k o m b l a g d a n s k o m ka lendaru 3 8 takov ih praznika . V e l i k e s v e č a n o s t i j e su prvi dan prvog m j e s e c a , d r u g i dan d r u g o g mjeseca , treći d a n t r e ć e g m j e s e c a i t. d.

P o z o r i š t e j e u J a p a n u v e o m a p o ­p u l a r a n zavod . V e ć i n a dramatsk ih k o m a d a j e s t e iz his tor i je , g d j e se s lave junac i . N u u novije d o b a uš l i su u J a p a n i evropsk i komadi.

(Sliedi).

:

uumi t i , da s e druž tvo ostavi gojenja k a m e ­

n i c a po Is tr i , j er se je p e t n a e s t g o d i š n j i m

g o j e n j e m d o k a z a l o , d a tamo ne uspjevaju ,

kako bi imale , a u naknadu nek gojenje

p r o š i r i n a D a l m a c i j u , i n e k se već im ma­

rom z a u z m e oko gojenja j a s t o g a i h lapova .

Ž e l i t i j e , d a se š to prije p o d i g n e

t v o r n i c a m r e ž a , j e r n a š e r ibare ve l ika

carina n a tegu ubija, k a o i t o , d a bi

d r u ž t v o u n a p r e d da lo ribarima m j e s t o

o v c a m r e ž e i ine r ibarske sprave p o

j i h o v o j najn ižoj c ieni , b u d u ć su naš i

r ibari v iše p u t a g l e d e m r e ž a prevareni ,

a g l e d e sprava svakojako izvarani . P r i

k o n c u o v o g k r a t k o g izvještaja n a p o m e ­

n u t i nam je , d a je g. 1903 bilo n a J a ­

d r a n s k o m m o r u u k u p n o 1460 ribara sa

4036 ladja, a od ovih o d p a d a n a samu

D a l m a c i j u 2360 ladja sa 9154 ribara.

U z m e m o li, d a je pr irast brodova u

arednju z a brodove 4 3 . 3 % , a za ribare

4 7 . 8 % , to ć e m o na k o n c u g o d . 1909,

imat i na J a d r a n u 5121 ribarsku ladju sa

18884 r ibara. U z m e li se , da s lužbenoj

s ta t i s t i c i i z b j e g n e up i s brodova , a k to ­

m e d a s e za ribanje! rabe i brodov i up i -

aani k a o za d o m a ć u porabu , to m o ž e m o

aa s t a l n o š ć u računat i , d a na J a d r a n u

(pr ik l juč iv H r v a t s k o pr imorje ) ribari sada

5045 b r o d o v a sa 18258 ljudi , a d a će

ovaj broj n a k o n c u g. 1909 bit i od 6401

b r o d a sa 23605 ribara. U z m e li s e d a je

avaki d r u g i r ibar o ž e n j c u , to o n d a 11802

o b i t e l j i ž ivu ribarenjem.

O s i m naš ih r ibara i m a n a J a d r a n u

220 ć o z o t a s a 300 brodova . I z s v e g a

o v o g a d a d e se razabrat i , da j e n a š e m o r e

o d v e ć i zrab l j eno i d a hi ovo m o g l o uro­

d i t i j e d n o ć k o b n i m p o s l j e d i c a m a , č e m u

b i p o z v a n e vlast i imale p o s v e t i t i o s o b i t u

b r i g u .

K a k o se je n a obć in i upravl ja lo ,

najbolj i j e d o k a z , š t o j e p o s l i e to l iko

decen i ja b i o sn ižen obćinski prirez za

5 0 % ; a javne radnje u Š i b e n i k u i o k o ­

lici k a ž u , gdje su novc i .

Z a o v e č in jen ice m o g u se obav ie -

st it i i k o d ove obć ine i k o d Z e m a l j .

O d b o r a , p a i k o d c. k. P o g l a v a r s t v a

u Š i b e n i k u i k o d N a m j e s t n i š t v a u Z a d r u .

M A R K O S T O J I Ć N a č e l n i k .

NA ODGOVOR: N a z a d d a n a p i s a š e mi o t v o r e n o p i -

učitel j Sar i ć i drugov i sa p o d p i s i m .

a s a m is t im s a p o d p i s o m o d g o y o r i o .

d g o v o r n a m o j e p i s m o d o b i o sam ne

e sa p o d p i s o m , već m e s a d napadaju

e b e z i m e n i „ K r e m e n j a c i " , kudeć i

e ln ik , o n a k o o d g o v a r a i p o d -

p i s u j e p i s m o , koje i z a z i v l j e ! U s t a d o š e n a

o b r a n u učite l ja fsarića i dr. ne bi l i kako

obor i l i moje tvrdnje .

A k o j e tko imao d a o d g o v a r a na

to su bili Carić i dr. te ne

.o g a u l a z e b e z i m e n i s ebe -

mjaci". Čudnih l i „ K r e m e -

e kriju.

ti dop i sn ic i u M o r p u r g o v u

)ozivlju m e k a o nače ln ika ,

e su novc i .

i n a to u 5. broju o v o g

io s a p o d p i s o m i to baš

n a v o d e ć i t a č n o b r o j k e !

S a d mi o p e t b e z i m e n i „ K r e m e n j a c i "

čuju : da j a u z m i č e m i d a j e moj

vor ne jasan i p r o p a n u t i d a sumnjaju

N e o d g o v a r a m b e z i m e n i m dopisn i ­

ci m radi nj ih , v e ć radi s tvari .

Ip i šuje taj s i g u r n o n e uz-

trii su aauio oni , koji sada

aju .

M o j o d g o v o r je b io jasan , te po -

tvrdju jem s v e o n o , š to sam u i s t o m e

n a v e o .

A k o tko žel i znat i k o l i k o se utje­

r a l o od obr tn ih firma p r e k o proračuna ,

n e k s e obrate n a c. k. p o r e z n i ured , o d k o j e g n e k a s e u ist o d o b a obavies t i ko -l iko je bi lo p o r e z u h odb i taka i zaos ta -t a k a od proračuna

T a d a če 6e u vjeriti , d a BU p o r e z n i odb i t c i i zaostat i i i a l e k o nadmaš i l i utje-rane pr ireze obrtni 1 111 I I I , ! .

0 . K . P o r e ? n o m uredu vjerovati ć e , jer da ja nava djam brojke , o p e t bi l . e / i i i K n i dop i sn ic i iz iš l i n a j a v n o s t s u-l i k o m , d a sumnjaju u m o j e tvrdnje .

Naše parobrodarske sveze. O v i h se d a n a vode k o d minis tars tva

trgovine p r e g o v o r i vrhu u g o v o r a paro ­b r o d a r s k o g družtva L l o y d a i da lmat in ­skih parobrodarsk ih družtava . S v r h a t o g u g o v o r a p o z n a t a j e ; n a š a d o m a ć a družtva pr idržavaju sebi obalnu p lov i tbu , d o ć i m bi L l o y d sudje lovao su tri same brze p r u g e .

P o o d n o s n o j osnov i j e d n a s a m a o d tih p r u g a t ica la bi luku Š i b e n s k u .

T o je za Š iben ik vrlo n e z n a t n a konces i ja , i mi m o r a m o sa sv im s i lam nastojat i , d a sve brze p r u g e uvrs te Š i ­benik u svoj p lov i tben i red. y

A k o igda , to je dan d a n a s vr ieme d r a g o c j e n o b lago , o s o b i t o pak za l jude od p o s l a , t rgovce , industr i ja lce i td . N e ­s t a š i c o m brz ih obć i la k o d n a s u Š i b e ­niku nije ni pomis l i t i , d a će n a š a indu­strija i t rgov ina igda moć i procvast i .

G u b i t a k vremena s k o p č a n sa tako o t e g o ć e n i m p r i s t u p o m odvraća naravno sv ie t od Š i b e n i k a . N u to nije j ed ina š te ta . D r u g a š te ta ne m a n j a sastoj i se u t o m e , š to putujući sv iet nije n ikako u m o g u ć ­nost i , da vidi Š iben ik , d a oc ieni z g o d n o s t n j e g o v a po ložaja , da uvidi sve obs to jeće p o g o d n o s t i za razvi tak t rgov ine i indu­strije, i d a uoči današnj i n a p r e d a k na­š e g a grada, napredak , o k o j e m su i naši i s trani s tručnjaci uvjereni , da pres ta t i n e će .

K a d se brzi parobrodi , na koj im putuje m n o ž t v o s t ranog u č e n o g sv ieta , ne svraćaju u našu luku , v id imo već p o izkustvu, da malo koji putnik o b i č n i m p a r o b r o d i m ili preko Sp l i ta do laz i u n a š grad . D a se na š to t a k o v a odluč i , valja da g a baš sili p o s a o , ili č e z n u ć e d a vidi g lasov i t i v o d o p a d K r k e .

M o r a d a nas zbi l ja u srcu zabol i , kad p r o m i s l i m o , kako se s n a š i m g r a d o m pos tupa , sa jednim g r a d o m , gdje se je s ta la razvijati kod nas tvorničarska i n d u ­strija, dnčim su drugi gradovi , d a l e k o manje važnost i , p o č a š ć e n i m n o g o b r o j n i m brz im parobrodarsk im svezam.

N e m o ž e m o pod leć i u pravednoj borbi , d a p o s t i g n e m o i mi n u ž d n e n a m parobrodarske s v e z e , j er je n a š zahtjev o p r a v d a n o b z i r o m n a p r o m e t i n a broj p u č a n s t v a od bl izu 12,000 duša .

K o d minis tarstva t rgov ine u B e č u vode se dak le sada p r e g o v o r i parobro ­darsk ih družtava L l o y d a i naš ih s a vla­dom vrhu osnove o d n o s n o g u g o v o r a ; do ­čim š to se t iče pruga i p l o v i t b e n o g reda, b i t ć e sas lušaue zan imane o b ć i n e i t rgo ­vačke k o m o r e , na koj ima je red d a p a z e na v las t i te interese .

G l e d e Š i b e n i k a b\ - ne z n a m o s koje s trane - p o t a k n u t a ideja, d a bi brze p r u g e b i l e ne i zravno s p o j e n e sa Š i b e n i k o m , na­i m e s r e d s t v o m manj ih parobrodića , koji bi iz Z a d r a ukrcal i putn ike , p o š t u i drugo iz brzih parobroda , te b e z o d v l a č n o krenul i u Š iben ik .

N u , svak će razumjet i , da t ime nije n i p o š t o d o s k o č e n o n a š i m p o t r e b a m , niti j e uk lonjena šteta , koju s a d a trp imo. I t a d a n e će prispjet i u Š ibenik već jed ino onaj , koji je baš us i lovan d a dodje , a ni taj pak n e će se s j e g u r u o iz lož i t i n e u ­g o d n o m putovanju n a manj im parobrod im, te će se rad je svraćat i u Š i b e n i k n a ist i nač in , kako je do sada b ivalo . O d n o s n o p o d u z e ć e imat će da se potuž i , š to m u se p r u g a ne i zp laćuje , i to će s ta lno s lu­žiti kao daljni raz log , da brze p r u g e mi-moidju i dalje uašu luku za d u g niz g o d i n a .

N a š zahtjev ima biti taj , da sve brze p r u g e imadu t icat i našu luku. A k o se tomu p r a v e d n o m zahtjevu ne bi u d o ­vol j i lo , valja da se c io Š iben ik 6pravi n a očajnu borbu prot i l judima i sus tavu , koji p o š t o p o to h o ć e da n a m štetuju . M i m o r a m o u t o m slučaju svi s l o ž n o , j e r s e radi o interesu i o budućnos t i n a š e g a grada , boykot irat i t o l iko družtvo L l o y d a , k o l i k o n e k a naša parobrodarska

družtva , i t o n e s a m o g l e d e i zvoza , n e g o u k o l i k o j e g o d m o g u ć e i g l e d e uvoza . T o n a m n e će bit i s j egurno t e ž k o izvest i . B i t ć e n u ž d n o lat i t se tako skrajnih sred­s tava , j er će s tanov i ta g o s p o d a s a m o n a taj n a č i n uvidjet i i p o i zkus tvu razumjet i , d a nije la sno igrat s e sa in teres im i bu­d u ć n o s t i n a š e g Š iben ika . D.

DOMAĆE VIESTI

Jubilej 25. g o d i š n j i c e b i s k u p o v a n j a p r e s v i e t l o g g o s p . o. P a š k a l a B u c o n j i ć a , b i s k u p a u M o s t a r u , sudeć i p o sv im pri­p r e m a m a , pros lav i t ć e se baš- d o s t o j n o , k a k o i z a s l u ž u j e taj pravi past ir s v o g a s tada , taj rodo l jub žarki , koj i j e to l iko t o g a urad io za dobro c ie le kršne H e r c e ­g o v i n e . V e ć je i zradjen razpored svečano­sti , a u s t a n o v l j e n j e i n a r o č i t o d b o r p o d p r e d s j e d n i š t v o m m o s t a r s k o g n a d ž u p n i k a ve l eč . g o s p fra A m b r e M i l e t i ć a , koj i ć e priredi t svečanu pros lavu . P o r a z p o r e d u p r o s l a v a bi i m a l a biti n a 16. 17. o. m j . u oč i i n a i m e n d a n p r e s v i e t l o g svečara, al i k a k o d o z n a j e m o , m o r a t će Be sve o d -g o d i t za koji dan , n a i m e d o povratka bi­s k u p a iz R i m a , k a m o ide n a sas tanak svih hrvatsk ih b i skupa . P o t o m e će pros lava s l iedi t i p o svoj pri l ic i nekud pri k o n c u o v o g mjeseca .

I Š iben ik , već u n a p r i e d že leć , da ta pros lava i z p a n e Što ve l i čanstveni ja , čes t i ta p r e s v i e t l o m e b i s k u p u B u c o n j i ć u , z a s l u ž n o ­m e h r v a t s k o m s inu , n a r iedkoj s lavi , a u j e d n o če s t i t a i d i č n o m f r a n j e v a č k o m redu, k o j e m u je B u c o n j i ć n a o s o b i t u d iku. Ž iv io presv ie t l i b i skup o. P a s k a l B u c o n j i ć !

Žrtva svog zvanja. J u č e r u 7 sati u jutro i zpus t i svoju p l e m e n i t u dušu u naj l jepšoj m u ž e v n o j dobi , u 46 . ° j god in i , Lad i s lav vit. p l . P a i t o n i , pokraj inski sud­beni savjetnik.

G l a s o smrt i n j e g o v o j d u b o k o je p o t r e s a o c i e l im g r a d j a n s t v o m . T e k pred m a l o d a n a d o š a o j e ovdje , da k a o za­mjenik preds jeda porot i . D v a puta je p r e d s j e d a o z d u š n o , p a e to - u s l i e d ve l ike spar ine u t i e s n o j , zaduš i to j dvorani za razprave - uhvat i t e ž k u upa lu p luća , i u samih sedam dana p o d l e g n e krutoj bolesti.

S i n od l i čne hrvat ske p l e m i ć k e obi ­telj i iz T r o g i r a , o s j e ć a o je uviek hrvatski i hrvatski o d g o j i o djecu svoju. K a o su -dija b i jaše uviek skroz pravedan , k a o pravnik vr lo uvažen , a kao družtven i č o ­vjek uviek svugdje obl jubl jen .

P r e d kakov ih š e s t n a e s t g o d i n a b i o je za n e k o v r i e m e i ovdje u Š i b e n i k u s u d b e n i m pr i s tavom. V i š e g o d i n a b io je d r ž a v n i m odvje tn ikom u Sp l i tu , a u zadnje d o b a p o k r a j i n s k i m sav je tn ikom u Z a d r u . B i j a š e o ž e n j e n o d čes t i t e hrvatske k u ć e B u z o l i ć , k o j a n a m d a d e n e z a b o r a v n o g p je sn ika D o n S t i e p a .

U c v i l j e n o j supruzi , djeci i rodbini n a š e naj i skreni je s a u č e š ć e , a p o k o j n o m e bi la laka h r v a t s k a z e m l j a !

Mrtv i o s tanc i p o k o j n i k a b i t će, sutra u j u t r o o d p r a ć e n i d o p a r o b r o d a , koj im ć e krenut i u Z a d a r , g d j e će sl iedit i sprovod .

Naš zastupnik D.r Dulibić pr ikazao j e n a 10 o. m j . in terpe lac i ju n a m i n i s t r a f inancije , g l e d e u p o r a b e t i s k a n i c a p la tež ­nih l i s tova , uveden ih n a r e d b o m 14./12. 1904. br. 166 L . D . Z , s a m o n a ta l i jan­s k o m ili ćak n j e m a č k o m jez iku , te t raž io d a se t a k o v e t i skan ice k a o p r o t u z a k o n i t e o d m a h u k l o n e , i d a se u v e d u n o v e m a k a r s a dvojez i čn im h r v a t s k i m i ta l i jansk im t e k s t o m .

Porota. Dne l o . tek. mjes . bila je razprava prot i A n t i c i L a s a n pk. I v e iz V o d i c a radi z l o č i n a p o k u š a n a u m o r s t v a . M l a d a i pr i l i čno l i epa djevojka l jubova la je s a G r g o m C i č i n o m r a i n o m E n r i k o v i m iz V o d i c a , al i prot i vol j i n j e g o v i h rodite l ja . K a d i m n i k a k o n i je u s p j e l o sk loni t i ro ­dite l je , u s k o č i š e l jubavnic i u bunju , gdje s p r o v e d o š e id i l i čno 8 d a n a ljubavi , al i kad j e s t u d e n udar i la i g l a d p o č e o mori t i , t e se o d s a m e l jubavi n e dalo ž ivjet i , s i -d j o š e u s e l o u s t a n n e k o g n j e g o v a pri ja­telja. K a d je m i n u l o d o b a m e d e n i h dana , dosad i P a u l u t a k o v o ž ivovanje i os tav i s irotu V i r g i n i j u bez čast i i z a š t i t e . . . A ona izpal i u n j e g a tri b i t ca iz s a m o ­kresa , oz led iv g a s a m o l a g a n o , jer je p u c a l a iz n e p o s r e d n e b l i z ine . P o r o t n i c i s u ju rieš i l i , š t o n i je m o g l o bit i žao ni d r ž a v n o m odvje tn iku .

P r e d s j e d a o j e g. preds jednik pl. G r i s o g o n o , u č e s t v o v a š e k a o sudc i g. g. B e n k o v i ć i D . r D u b o k o v i ć . T u ž i o j e D . r A l a č e v i ć . a b r a n i o D . r P i n i .

Fra Grgo Martić. P o b o l i e v a o je , l e ­ž a o l o g o m n e k o l i k o v r e m e n a , p a se o p o ­ravio s tarac dični . S v i . m u se vese l i l i . S a d o d j e d n o m o p e t s t i žu ž a l o s t n e v ies t i o zdravl ju l j u b l j e n o g n a š e g R a d o v a n a , i r e k r

bi , d a ć e n a m pres ta t i kucat i o n o v e l i k o srce , iz ko je se izvi l i to l iki divni stihovi,, iz k o j e g a s e razasu lo n a r o d o m naj l j epše b iserje n j e g o v e nenadkri l j ive poez i j e . D a o B o g , p a n a m fra G r g o i o v o g p u t a o d -h r v a o !

Odlična osoba iz S p l i t a šalje n a m ove r e d k e : S i l n o se ovdje zamjerava , najgor i ut isak pravi s v i m a on ima, koji i n a j m a n j e poznaju š i b e n s k e pri l ike , š t o „ J e d i n s t v o " o n a k o s tras tveno i t e n d e c i -j o z n o n a p a d a n a s l o ž n e n a r o d n j a k e i pravaše , koj i č a s t n o upravljaju t o m o b -ć i n o m , a sva kopl ja lomi , d a uz ve l i ča i pr ikaže n a r o d n i m u z o r i m a one , koj i s u m n o g o u Čem ogorč i l i zadnje d a n e i s t o g b l a g o p o k o j n o g v i teza š u p u k a , kao n a z a ­hva lu to l ik ih pr iv i leg i ja o d n j e g a p r i m ­l jenih . A l i izvrstno spl ićani karakter i šu ovo S t r a ž i č i ć e v o p i s k a r a n j e : „ V a j a , v e l e oni , A n t o n i j a kumpat i t , jer je n j e g o v l i s t „ o r g a n i za interese — n j e g o v a ž e p a ! "

K a k o l i epo spl ićani p o g a d j a j u g l a v n u S traž i č i ćevu m a n u ! ! . . . .

Deputacija, koja je bila k o d D . r a D u l i b i ć a , čudi se u „ J e d i n s t v u " , š t o ni je d o b i l a o d n j e g a n ikakva odgovora , i š t o je on o d p u t o v a o u B e č prije n e g o li j o j se odazvao .

M i se naprot iv n e č u d i m o ni m a l o , d a p a č e m i s l i m o , d a ni je d o b i l a o d g o v o r a za to , š to je odv i še n a d u t o o sebi p r o g o ­vori la u t o b o ž n j o j brzojavci , uprav l jenoj „ J e d i n s t v u " .

O n o m brzojavkom deputac i ja j e v e ć p o s t i g l a svoju svrhu, n j e z i n a mis i ja j e t im već pres ta la , p a š to da još č e k a ?

Za ribarski kongres. G. Z . B j e l o -vučić u „ T r š ć a n s k o m L l o y d u " p iše , k a k o bi b i lo n u ž d n o , d a se n a r ibarskom k o n ­g r e s u u B e č u nadje š to v i še s i n o \ a D a l ­mac i je i u tu svrhu pred laže , da se s a z o -vu s k u p š t i n e i i zaberu de legat i . M i s e p o d p u n o s l a ž e m o s n j ime , jer ni je l i e p o da drug i kroje z a k o n e za n a s .

„Dan" u p o s l j e d n o m broju d o n o s i dop i s iz Š iben ika , u k o j e m su živo i i s t i ­n i t o ocr tane s tranačke pri l ike u n a š e m u gradu . U p o z o r u j e m o č i t a o c e n a ta j d o p i s , a one , koj ih se t iče , p o n u k u j e m o d a d o * bro razmiš l ja ju o n j e g o v u sadržaju.

Iz Murtera nam pišu, da se je d n e 9. t. m j . u 4 sata p o p o d n e us idr io p r e d o n o m l u k o m tal i janski ratni brod n a tri jarbo la . O p a z i l o se, kako krstari l u k a m , p a j e to s v a k o g a z a č u d i l o , jer je b i l o pr i l i čno l i epo vr ieme — mal i juž inac —• tako , da su i na jmanje ladj ice m o g l e l a k o jedrit i . U večer i s t o g d a n a Murter iu jan i jav i še taj s lučaj zapovjedn i š tvu oružn ičke p o s t a j e a T i e s n o m e .

P r e k o noć i je parobrod i z č e z n u o . O v o m pr i l ikom Murter injani j o š j ed­

n o m u p o z o r u j u v ladu , kako n e m a j u brzo java, š to su g a v e ć v i še p u t a zapi ta l i .

Iz Šepurina nam pišu, da su bili ondje d n e 8. o. m j . n a večer neki članovi 1

V o d i č k o g t a m b u r a š k o g zbora , t e d a su u* u g o d n g m družtvu provel i n e k o vr i eme , odpjevavš i l iep niz d o m o l j u b n i h pjesama* r e p u r i n j a n i že le , da ih se V o d i č k i t a m ­buraš i Češće sjete .

B i l o bi p o h v a l n o , kad bi oni s a m i ustroj i l i t amburašk i zbor , p a i hrva t sku č i taon icu . D o k o g a je , nek se m a k n e .

Bijel io Bozo s Brib irskih M o s t i n a zakrenuo vratom' ženi k o kokoš i , k o j a n a k o n m a l o i zdahnu. U z r o k l j u b o m o r n o s t .

Našem izvjestitelju i zmakla se p o ­greška , pa ne s p o m e n u , d a su zadušni -c a m za b lagopk . S t r o s s m a y e r a p r i s u s t v o ­vali i naš i vatrogasc i korporat ivno , š t o ov im i z p n i v l j a m o i h v a l i m o nj ihovo p r i ­sus tvovanje .

BEČ, 12. U parlamentu glasovana c a r i n ­ska tarifa. Danas će možda sl iediti zaključak

BUDAPEST, 12. Tlsza danas opet kani prikazati dimlsije. Težko j e pitanje, tko da ga nasliedi, j e r se radi o neodvlsnostl Ugarske.

LONDON, 12. Jučer se objesio ovdje pokl i sar korejanskl .

RIM, 13. U tal i janskoj komori Tlttonl spominje vojničku izdaju, koja j e smjerala na prevrat . Veli, da j e trojni savez oslobodio Italiju od velikih troškova, i da Austrija s Italijom radi sporazumno na Balkann, a d o ­govorno s Njemačkom.

PETROGRAD, 13. 0 subotu su kod Jen-cenga Japanci izgubili 50 ljudi.