NASLOVIORIGINALA

HERMANNHESSESTEPPENWOLF

PREVELA:SONJAPEROVIĆ

UNTERBROCHENESCHULSTUNDE

*

DIEMORGENLANDFAHRT

PREVEO:DRMIHAILOSMILJANIC

STEPSKIVUK

PREDGOVORIZDAVAČA

Ovojeknjigazabeležakačovekakogasmozvali„StepskiVuk”,kakoseionsamčestonazivao.Ostavimo nastranu da li njegov rukopis iziskuje predgovor; u svakom slučaju osećam potrebu dastranicamaStepskogVukadodamponekilistnakomećupokušatidazabeležimsvojeuspomenenanjega.Neznammnogoonjemu,pogotovosuminjegovaprošlostiporekloostalinepoznati.Alisamonjegovojličnostizadržaosnažani,uprkossvemu,simpatičanutisak.StepskiVukjebiočovekodokopedesetgodina,kojijejednogadanaprenekolikogodinanavratio

domojetetketražećinameštenusobu.Iznajmiojemansarduimaluspavaćusobuporednje.Došaojeposlenekolikodanasadvakofera ivelikimsandukomknjiga, istanovaojekodnasdevet ilidesetmeseci.Živeo jeveomamirno ipovučeno, idanaše sobeza spavanjenisubiledonjegove, što jedovodilo do čestih, slučajnih susreta na stepenicama ili u hodniku, verovatno se nikada ne bismoupoznali.Tajčoveknijebiodruštven,naprotiv,bio jenajnedruštvenijičovekkogasamikadasreo;biojeodista,kakojekatkadasebenazivao,stepskivuk,nekostrano,divlje,aiplašljivobiće,izsvetasasvimrazličitogodmoga.Ukakvusedubokuusamljenostuživeonaosnovusvojihsklonostiisvojesudbine i koliko je svesno spoznao tu usamljenost kao svoju sudbinu, saznao sam, doduše, tek iznjegovih zabeležaka, koje je ovde ostavio.Ali sam ga u toku kratkih susreta i razgovora donekleupoznaoinašaodaseslikakojusamonjemustekaoponjegovimzabeleškamauosnovipoklapasaonom,bleđominepotpunijom,kojusamdobioprilikomnašegličnogupoznavanja.SlučajnosambioprisutankadjeStepskiVukprviputstupiounašukućuipostaopodstanarmoje

tetke.Došao je za vreme ručka, tanjiri su stajali na stolu, a ja sam imao još pola časa slobodnogvremenadoodlaskaukancelariju.Ostaomijeunezaboravnomsećanjuneobičaniprotivrečanutisakkoji jeostavionameneprilikomprvog susreta.Ušao jena staklenavrata, zazvonivšiprethodno, itetkaga jeupolumračnomtremuupitalaštaželi.Aon,StepskiVuk,podigao jesvojušiljatuglavukratkopodšišanekoseinervoznimnosomstaodanjušiokosebe,azatimje,prenegoštobiuopšteodgovorioilirekaosvojeime,kazao: ,,Oh,ovdedivnomiriše."Pri tomsesmešio,a imojadobratetkasesmešila,alijasamovepozdravnerečismatraosmešnimiosećaonekoneraspoloženjepremanjemu.,,Epa",rečeon,„dolazimradisobekojuizdajete.”Tekkadasmosesvetrojepeliuzstepenicepremapotkrovljumogaosamizbližedaposmatramtog

čoveka.Nijebionaročitovisok,ali jeunjegovomhoduidržanjuglavebilonečegakaouvisokihljudi; imao je na sebimoderan, udoban zimski kaput i bio je u svemupristojno, ali ne i brižljivoodeven,biojeglatkoizbrijaniimaosasvimkratkopodšišanukosu,tuitamoprosedu.Upočetkumise nimalo nije svideo njegov hod; bilo je u njemu nečeg mučnog i neodlučnog, neskladnog snjegovim oštrim, energičnim profilom, kao i sa tonom i temperamentom njegovog govora. Tekkasnijesamprimetioisaznaodajebolestanidagahodanjestajeizvesnognapora.Snekimčudnimosmehom, koji mi je tada takođe bio neprijatan, posmatrao je stepenice, zidove i prozor, kao istarinske visoke ormane na stepeništu; izgledalo je damu se sve to svidelo, a ipak kao damu jeistovremenobiloismešno.Uopšte,ovajčovekjedavaoutisakkaodadolaziknamaiznekogstranogsveta,moždaizprekomorskihzemalja,ikaodamusekodnas,doduše,svedopadalo,alimujebiloipomalosmešno.Bioje,nemogudrukčijedakažem,učtiv,iljubazan,bezikakvogprigovorasmestaje izrazio zadovoljstvo zbog kuće, sobe i saglasnost sa kirijom i cenom za doručak, pa ipak je

atmosferaokonjegabilastranai,kakosemeničinilo,zlaineprijateljska.Iznajmiojesobu,uztoimaluspavaćusobu,upoznaosesanačinomloženja,donošenjavode,saposlugomikućnimredom,saslušaojesvetopažljivoiljubazno,složiosesasvim,smestajeponudioplaćanjejednogdelakirijeunapred,pa ipak sečinilodau stvarineučestvujeu svemu tome,kaodau tomposlu samomsebiizgledasmešanineozbiljan,kaodamujeneobičnoinovodauzimasobupodkiriju,dasaljudimagovori nemački, dok je, u stvari, u duši zauzet nečim sasvim drugim. Takav je otprilike biomojutisak, koji nipošto ne bi bio povoljan da ga nisu ispravile razne sitne pojedinosti. Pre svega, odsamogpočetkadopalomisenjegovolice;svidelomiseiporedonogizrazanastranosti,bilojetomožda neobično, a i tužno lice, ali ujedno i pažljivo, veoma zamišljeno, radom oblikovano iproduhovljeno. Moje raspoloženje prema njemu postalo je pomirljivije zahvaljujući njegovojučtivosti i ljubaznosti iakoga je to,očigledno, stajalo izvesnognapora;nijeunjemubiloni traganadmenosti, nego, naprotiv, nečeg dirljivog, molećivog. Ali objašnjenje za ovo našao sam tekkasnije,štomejedonekleprivuklonjemu.Još pre nego što se završio obilazak dveju prostorija i ostali pregovori, isteklo mi je vreme

podnevnogodmoraimoraosamdapođemnaposao.Pozdraviosamseiostaviogasatetkom.Kadasamseuvečevratio,ispričalamijedajestranaciznajmiosobuidaćeseuselitiovihdana.Zamolioje jedino da se njegov dolazak ne prijavljuje policiji, jer, kao bolešljiv čovek, ne podnosiformalnosti, čekanje po policijskim prostorijama i tako dalje. I sada se tačno sećam kako samustuknuoiupozoriosvojutetkudaneprihvataovajuslov.Učinilomisedajeovastrepnjaodpolicijeisuvišeuvezi snepristupačnošću inastranošćukoje je taj čoveknosiou sebi, i tomi je izgledalosumnjivo.Rekaosamsvojoj tetkidanipoštonetrebadapopusti ionakomaločudnovatomzahtevupotpunonepoznatogčoveka,jerbito,podizvesnimuslovima,mogloimativeomanemilihposledicazanju.Ali se tada ispostaviloda je tetkavećpristaladamu ispuniželju ida ju jeonajstranacvećpotpunoočaraoiosvojio;jeronanikadanijeprimalapodstanarasakojimnijemogladastupiunekičovečanski, rođački, ili, bolje reći, materinski odnos, što su njeni raniji stanari uvek obilnoiskorišćavali. Prvih nedelja nije se dogodilo ništa sem što sam stavljao mnoge zamerke novomstanaru,dokgajemojatetkauvekusrdnouzimalauzaštitu.Kakomisetopropuštanjepolicijskeprijavenijesvidelo,hteosambardasaznamštatetkaznao

strancu,onjegovomporekluinamerama.Aonajevećznalaponešto,iakojeposlemogodlaskaupodne ostao još samo kratko vreme.Rekao joj je damisli da se zadrži nekolikomeseci u našemgradu,dasekoristibibliotekamaidarazgledastarespomenikegrada.Ustvari,tetkinijebilozgodnošto jojuzimasobusamoza takokratkovreme,alion ju jevećbiopridobio iporedsvogpomaloneobičnogponašanja.Ukratko,sobesubileizdate,amojiprigovoridošlisukasno.„Zašto li je rekao da ovde divno miriše?” upitao sam. Tada moja tetka, koja katkada odlično

naslućuje, reče: „Sasvim tačno znam zašto. Ovde kod nas miriše na čistoću i red, na prijatan ipristojanživot,itomusedopalo.Izgledakaodaseodvikaoodtogaikaodamujetonedostajalo.”Dobro,pomislihja,nekabudetako.„Ali",rekoh,„akonijenavikaonauredanipristojanživot,kakoćetoizgledati?Staćešdaradišakojealjkavpasvezaprljaiakonoćudolazikućipijan?”„Toćemojošdavidimo",rečeonasmejućise,ijajevišenisamzapitkivao.Iodistasumojastrahovanjabilaneosnovana.Iakostanarnikakonijevodiosređenirazumanživot,

nijenasuznemiravaonitioštetio,tegasejošidanasradosećamo.Aliudubinidušetajčoveknasjeoboje,itetkuimene,ipakveomamnogouznemiravaoismetaonam,i,istinudakažem,jajošusebinisamraščistiosnjim.Noćukatkadasanjamonjemuiosećamkakomesamopostojanjetakvogbićauznemiravaismetami,iakosamgagotovozavoleo.Dvadanakasnijedoneojekočijašstvaristranca,kojisezvaoHariHaler.Veomalepkožnikofer

ostavio je dobar utisak na mene, a veliki pljosnati brodski kofer ukazivao je na ranija, dalekaputovanja,jerjebiooblepljenpožutelimceduljamasanazivimahotelaitransportnihdruštavaraznih

zemalja,međunjimaiprekomorskih.Zatim sepojavio i on, i tadanastupi vremeukome sam sepostepenoupoznao saovimčudnim

čovekom. Izpočetka ja samničimnisamdoprineo tome. Iakome jeHalerzainteresovaoodprvogtrenutka kad samga ugledao, prvih nedelja nisamučinio nijedan korak da se susretnem s njim ilizapodenemrazgovor.Istina,uprkostome,tomorampriznati,posmatraosamizprikrajkatogčovekaodsamogpočetka,katkadasamunjegovomodsustvuulaziounjegovusobuiuopštesamga,izpukeradoznalosti,pomalouhodio.OspoljašnostiStepskogVukavećsamdaonekepodatke.Odprvogviđenjaostavljaojebezuslovno

utisak uglednog, nesvakidašnjeg i neobično obdarenog čoveka; njegovo lice je bilo puno duha, iizvanredno nežna i pokretljiva igra njegovih crta govorila je o zanimljivom, veoma živom,neverovatnoistančanomisenzibilnomduševnomživotu.Urazgovorubi, iakoneuvek,prekoračiogranicekonvencionalnosti i izonesvojenastranostigovorioličnim,sopstvenimizrazima,i tadabimu se ljudi kao što smo mi bezuslovno morali podrediti. Razmišljao je više od svih ostalih i upitanjimaduhaposedovaoonugotovohladnurealnost,onusigurnost,promišljenostiznanjekojimaraspolažu samoodistaumni ljudi, lišeni častoljublja, koji nikadane želedablistaju, da senamećudrugimaidaostajuupravu.Izposlednjihdananjegovogboravkaovdesećamsejednenjegoveizreke,kojačakinijeizreka,

već se sastojala samo od jednog pogleda. Neki čuveni istoričar-filozof i kulturni kritičar, čovekevropskogaglasa,objaviojesvojepredavanjeuauli,ajasamuspeodanagovorimStepskogVuka,koji isprvanijebioraspoloženzato,daodemonatopredavanje.Otišlismozajednoisedeli jedanporeddrugoguauditoriji.Kada segovornikpopeonakatedru iotpočeo svojgovor, razočarao jemnogeslušaoce,kojisuunjemugledalinekuvrstuproroka,svojimpomalouštogljenimisujetnimdržanjem.Kadajeodmahnapočetkugovorauputionekolikolaskavihrečislušaocima,zahvaljujućiim na brojnoj poseti, dobaciomi je StepskiVuk brz pogled, koji je izražavao kritiku ovih reči ičitavegovornikove ličnosti; oh, nezaboravan i strašanpogled, o čijem se značenjumoglanapisatičitava knjiga! Taj pogled nije kritikovao samo ovog govornika, satirući slavnog čoveka svojomsnažnom,premdablagomironijom—najmanjeseradilootome.Tajpogledjebiopretužannegoironičan,bioječakdubokoibeznadežnotužan;njegovasuštinabilojetiho,unekuruku,ustaljenoočajanje,kojejedoneklevećpostalonavikaiforma.Svojomočajničkomjasnoćomtajpoglednijesamo osvetlio ličnost sujetnog govornika, nije samo ismejao i dao konačan sud o situaciji togtrenutka,očekivanjuiraspoloženjupublike,pomalonaduvenomnaslovuobjavljenoggovora—ne,pogled Stepskog Vuka prodro je kroz čitavo naše doba, čitavo ustumarano poslovanje, laktaštvo,sujetu,čitavupovršnuigrujedneuobražene,plitkeumnosti—ah,nažalost,tajpogledjeprodiraojošdublje,nijesezaustaviosamonanedostacimaibeznadežnostinašegvremena,našegduhovnogživotai naše kulture. Prodro je do u srce čitavog čovečanstva, izrekavši u trenutku, rečito, svu sumnjujednogmislioca,nekogakojemoždastekaosaznanjeodostojanstvuismislučovečjegživotauopšte.Tajpogledjegovorio:„Vidikakvismomimajmuni!Vidikakavječovek!"Isvaslava,svamudrost,svapostignućaduha,svastremljenjakauzvišenosti,veličiniitrajnostisvegačovečnogaraspadošeseipostadošemajmunisanje!Zašaosamusveovoprerano,ustvariprotivsvogaplanaivolje,tesamuosnovivećrekaoono

najhitnije oHaleru, dokmi je prvobitno bila namera da njegovu sliku otkrivampostepeno, onakokakojeteklomojeupoznavanjesnjim.Kad sam već ovako preduhitrio samoga sebe, nije potrebno da i dalje govorim o Halerovoj

zagonetnoj„nastranosti”idadajempojedinačneizveštajeotomekakosammalo-pomalonaslutioiupoznao osnovu i značaj te nastranosti te izvanredne i užasne usamljenosti. Bolje je tako, jer bihželeoda,pomogućstvu,jasamostanemštovišeupozadini.Neželimdaiznosimsvojeispovesti,ilidapričamnovele, ilida sebavimpsihologijom,već samoda,kaoočevidac,doprinesemstvaranju

sliketogneobičnogčoveka,kojijezasobomostavioovajrukopisStepskogVuka.Većnaprvipogled,kadajeušaonatetkinastaklenavrataisturivšiglavukaoptica,hvalećiprijatan

miris kuće, pao mi je u oči neobičan izgled tog čoveka, i moje prvo, naivno reagovanje bila jeodvratnost. Osetio sam (a moja tetka koja, za razliku od mene, uopšte nije intelektualna priroda,osetila je približno to isto)—da je taj čovek, naneki način, bolesnogduha, naravi ili karaktera ibraniosamseprotivtogainstinktomzdravog.Ovajmojodbrambenistavzamenilajetokomvremenanaklonost,kojajepočivalanavelikomsažaljenjupremaovomteškomineizlečivompaćeniku,čijusamusamljenost i unutrašnje umiranje posmatrao.U tomperiodu sve jasnijemi je postajalo da tabolest, tapatnja,nijeposledicanekihnedostatakanjegoveprirode,već,naprotiv,velikogbogatstvanjegovihsposobnostiisnage,kojeseunjemunisuusklađivale.DošaosamdosaznanjadajeHalerbiogenijepatnje,daje,usmislumnogihNičeovihizreka,izgradiousebigenijalnu,neograničenu,užasnu sposobnost da pati. Istovremeno sam uočio da osnova njegovog pesimizma nije bilapreziranje sveta, već samoprezir, jer koliko god se nepoštedno i porazno mogao izražavati oinstitucijama ili ličnostima, nikadanije isključivao sebe, uvek jebioprvi protivkogabi upravljaosvojestrele,uvekjeuprvomredusebemrzeoiporicao...Ovdemoramdaubacimjednopsihološkoobjašnjenje.IakoznamveomamalooživotuStepskog

Vuka, ipakimamsverazlogezapretpostavkudajedobiovaspitanjeodnežnih,alistrogihiveomapobožnihroditelja,vaspitanjekojepočivanaosnovi:„slomitivolju”.Nisuuspelidauništeličnostislomevoljukodovogučenika,zatojebiosuvišejakičvrst,odvišeponosanibogatduhom.Umestouništenjanjegoveličnostiuspelisudaganaučedamrzisamogsebe.Protivsebesamog,protivtognevinogiplemenitogbića,sadasečitavogživotaobaralasvagenijalnostnjegovefantazije,svasnaganjegovemislilačkemoći.Jerutomeje,uprkossvemu,bioubeđenihrišćaninimučenik,isvuoštrinu,svu kritiku, svu pakost, svumržnju za koju je bio sposoban upravljao je pre svega i prvenstvenoprotivsebe.štoseticaloostalih,okolnogsveta,upornoje,herojski inajozbiljnijepokušavaodaihvoli,daimudovolji,daimnenanosibol,jersumu„ljubavpremabližnjem”utuviliuglavuistokaoimržnjupremasamomesebi.Itakojeceonjegovživotbioprimerdabezljubavipremasamomsebinijemogućnani ljubavpremabližnjem,damržnjapremasamomsebi,ukrajnjoj liniji,dovodidoistejeziveusamljenostiiočajanjakaoipreteraniegoizam.Alivremejedapotisnemsvojemisliidagovorimostvarnosti.Prvoštosamsaznaoogospodinu

Haleru, zahvaljujući delimično svome uhođenju i delimično opaskama svoje tetke, odnosilo se nanačinnjegovogživota.Ubrzosevidelodaje točovekkojiseposvetiorazmišljanjuiknjigama,nebaveći se nikakvimpraktičnimpozivom.Uvek je vrlo dugoostajao u krevetu, često je ustajao tekpredpodne,pabiudomaćojhaljiniprelazioonihnekolikokorakaodsvojespavaćesobedodnevnesobe.Ovasoba,velikaiprijatnamansardasadvaprozora,dobilajevećposlenekolikodanasasvimdrugačijiizglednekokadasuunjojstanovalidrugistanari.Unjojjebilosvevišestvariivremenomje postala pretrpana. Po zidovima je vešao slike, crteže, katkad i slike iz časopisa, koje je čestomenjao.Tusuvisili: jedan južnjačkipejzaž, fotografije iznekognemačkogprovincijskoggradića,očiglednoHalerovogzavičaja,međunjimašareni,blistaviakvareli,zakojesamkasnijesaznaodaihje samnaslikao.Zatim fotografije neke lepe,mlade žene ili devojke.Nekovremevisio je na zidusijamskiBuda,njegajezamenilareprodukcija„Noći”odMikelanđela,zatimslikaMahatmeGandija.Knjigenesamodasuispunjavalevelikiormanzaknjigevećihjebilosvudapostolovima,nalepomstarinskompisaćemstolu,divanu,postolicamaipopodu:knjigesaumetnutimzalogamaodhartije,kojesusestalnomenjale.Brojknjigajesvevišerastao;nesamoštojeizbibliotekadonosiočitavesvežnjevevećjeveomačestodobijaoipaketepoštom.Čovekkojijestanovaouovakvojsobimogaoje da bude naučnik. Tome je odgovarao i dim cigara koji je sve obavijao, opušci i pepeljare,razbacanesvuda.Međutim,velikideoknjiganijebionaučnesadržine,većinanjihbilasudelapesnikasvihvremena i svihnaroda.Nekovremestajalo jenadivanu,nakomebičestopreležaopočitave

dane, svih šest knjiga jednog dela sa naslovom „Sofijino putovanje odMemela do Saksonske”, skraja osamnaestog veka. Jedno celokupno izdanje Geteovih dela i jedno Žana Pola izgledali sumnogo upotrebljavani, isto tako i Novalis, ali i Lesing, Jakobi i Lihtenberg. U neke knjigeDostojevskogbilesuumetnutemnogeispisanehartijice.Najednomodvećihstolova,međuknjigamai spisima, često je stajalakita cveća, tu senalazila i kutija sabojamaza slikanje akvarela, koja je,međutim, uvek bila sva prašnjava, pored nje pepeljare i, da spomenem i to, razne boce sa pićima.Jednaslamomopletenabocabilajeskorouvekpunacrnogitalijanskogvina,kojejekupovaounekojmalojradnjiublizini;katkadasetumoglavidetiibocaburgunca,kaoimalage,videosamikakosepozamašnabocatrešnjevačezakratkovremeskorosasvimispraznila,dabizatimnestalaujednomoduglovasobe,gdejeponjojpopalaprašinaiostataktrešnjevačenijepopijen.Nećudapravdamtosvojeuhođenjeiotvorenopriznajemdasuumeniizazvaliosećanjeodvratnostiipodozrenjasvioviznaci jednog, doduše, duhovnim interesovanjem ispunjenog, ali ujedno i proćerdanog i raspusnogživota.Nesamodasamčovekkojiživigrađanskimživotom,čoveknaviknutnaraditačanrasporedsvogavremena,većsamiapstinentinepušač,ioneboceuHalerovojsobisvidelesumisejošmanjeodostalogživopisnognereda.Uspavanjuiradu,kaoiujeluipiću,stranacježiveoveomaneredovnoićudljivo.Izvesnihdana

uopštenije izlazioniti uzimaobilo štaosim svoje jutarnjekafe; katkad je tetka, kao jedini ostataknekog obroka, nalazila koru od banane, ali se drugih dana hranio u restoranima, čas dobrim ielegantnim, čas umalim krčmama predgrađa. Njegovo zdravlje, izgleda, nije bilo najbolje; osimkočenja u nogama, zbog čega se često vrlo teško peo uz stepenice, kao da su gamučile i drugesmetnje,ijednomjeuzgrednapomenuodavećgodinamanijeimaodobrovarenjenitijespavaokakotreba. Pripisivao sam to u prvom redu piću. Kasnije, prateći ga katkad do jedne od njegovihgostionica,gledaosamkakobrzoićudljivoispijavino,aliistinskipijanogganisamvideonijanitiikodrugi.Nikadnećuzaboravitinašprvisusretnasamo.Poznavalismosesamotolikokolikose,eto,znaju

stanari u jednoj velikoj kući. Tada sam jedne večeri, vraćajući se s posla, na svoje najvećeiznenađenje, zatekao gospodina Halera kako sedi na odmorištu stepenica između prvog i drugogsprata.Sedeo jenanajvišemstepeniku, ipomerioseustranudamepropusti.Upitaosamgadasemoždaneosećarđavoiponudiomudagaotpratimsvedomansarde.Halerme pogleda i ja primetih da sam ga trgnuo iz neke vrste sna. Lagano se nasmešio, onim

svojimlepim,ojađenimosmehomodkogamijetakočestobiloteškonasrcu,azatimmepozvadasednemporednjega.Zahvalihseirekohdanisamnavikaodasedimnastepenicamapredstanovimadrugihljudi.„Ahda”,rečeoniosmehnusejače, ,,upravuste.Alipričekajtejošjedantrenutak.Hoćudavam

pokažemzaštosammoraodaostanemovdesedeći."Pri tommi pokaza trem stana na prvom spratu, u kome je stanovala neka udovica. Na malom

parketiranomprostoruizmeđustepenica,prozoraistaklenihvratastajaojeuzazidvisokormanodmahagonija, na njemu starinsko kalaj no posuđe, a na podu, ispred ormana, na dvamala, oniskastalka, stajale su u velikim saksijama dve biljke, azalea i araukarija. Biljke su delovale veomaugodno,negovaneseuvekvrlobrižljivo,štojeinamenevećranijeučiniloprijatanutisak.„Vidite", produži Haler, „ovaj mali trem sa araukarijom miriše tako divno, često ne mogu da

prođemnezaustavivšisezačasak.Kodvašegospođetetke takođemirišeprijatnoivladajunajvećiredičistoća,aliovomestosaaraukarijomtakojeblistavočisto,takobesprekomoljupko,tolikojepažljivo izbrisana prašina, sve je tako izglačano i oprano, da upravo zrači.Ovde uvekmoram daudišem punim grudima— zar ne osećate i vi kakomiriše?Miris voska za pod i slab dahmirisaterpentina,zajednosmirisommahagonija,opranimlišćembiljkiisvimovim,sačinjavajumiriskojije kao neki superlativ građanske čistoće, urednosti i tačnosti, izvršavanja dužnosti i postojanosti u

malom.Neznamkoovdestanuje,aliizaovihstaklenihvratamoradajerajodčistoćeiodopajanegrađanštine, raj u kome vladaju red i bojažljivo-dirljiva odanost sitnim navikama i dužnostima."Poštosamćutao,onproduži:„Nemojte,molimvas,mislitidagovorimuironiji!Dalekobiloodmene,dragigospodine,dase

neštopodsmevamovojgrađanštiniiredu.Doduše,jasamživimujednomdrugomsvetu,neuovom,imoždanebihnimogaodaizdržim,maijedandan,ustanusaovakvimaraukarijama.Ali,iakosamstar ipomaloodrpanstepskivuk, ipaksami jasin jednemajke, imoja jematibila izgrađanskogstaleža,ionajegajilacvećeistaralaseosobamaistepeništu,onameštajuizavesama,trudećisedausvojstaniusvojživotuneseštojemogućnovišeljupkosti,čistoćeireda.Natomepodsećaslabdahmirisaterpentina,natoaraukarija,ikatkadasedimtuiposmatramovajtihi,malivrtreda,radujućiseštotogajošima.”Hteo je da se pridigne, ali kakomu je to bilo teško, nije me odbio kada sammu u tommalo

pomogao.Ćutaosamidalje,alisam,kaomojatetkaranije,podlegaoisamnekojčarikojajekatkadizbijalaizovogneobičnogčoveka.Laganosepopesmouzstepenice,aprednjegovimvratima,držećivećključeveuruci,onmijošjednom,veomaljubazno,pogledapravouliceireče:„Dolaziteli iztrgovine?Pa,utoseuopštenerazumem,znate,živimnekakopostrani,naivici.Alimislimdaivasinteresujuknjige i sličnestvari,vaša tetkami jednomrečedastezavršiligimnaziju ida stedobroučiligrčki.Epa,jutrossamnaišaonajednurečenicukodNovalisa,mogulidavamjepokažem?Ivamaćepružitiuživanje.”Poveomejeusvojusobu,ukojojseširiojakmirisduvana,izvukaoiznekegomileknjiguistao

dalistaiprevrćeponjoj.,,Iovojedobro,veomadobro”,reče,„čujteprvoovurečenicu:,Trebalobiseponositibolom—

svakibolnaspodsećananašvisokipoložaj’.Divno!OsamdesetgodinapreNičea!Alinijetoizrekanakojusammislio—čekajte,evoje.Dakle:,Većinaljudinećedaplivaprenoštonauči’.Zartoniješaljivo?Razumesedanećedaplivaju!Tarođenisuzatle,anezavodu.I,razumese,nećedamisle;stvorenisudažive,anedamisle!Da,onajkojimisli,komejeglavnastvardamisli,možedadoteradaleko,alijeipakzameniotlevodomijednomćeseudaviti.”Sadame jeosvojio i zainteresovao,pa samostaomalokodnjega, iotada sečešćedogađaloda

zapodenemorazgovorkadabismosesrelinastepenicamailinaulici.Pritomsam,upočetku,kaoipred araukarijom, imao osećanje dami se pomalo podsmeva.Ali nije bilo tako.Onme je, kao iaraukariju,dubokopoštovao;biojetakosvesnoubeđenusvojuusamljenost,svojeplivanjepovodi,u činjenicu da je iščupan iz korena, da je odista, i bez ikakvog podsmeha, katkada mogao da seoduševiprizoromnekesvakidašnje,građanskedelatnosti,naprimer,tačnošćuskojomsamodlazioukancelariju, ili izrekom neke služavke ili tramvajskog konduktera. Isprva mi se to učinilo vrlosmešnoipreterano,smatraosamdajeposredinekagospodskaćudbesposličara,takonekadetinjastasentimentalnost. Ali sammalo-pomalomorao uvideti da se on iz svog bezvazdušnog prostora, izsvojenastranostiiponašanjastepskogvuka,upravodivioivoleonašmaligrađanskisvet,kaoneštočvrstoisigurno,kaoneštoštojenjemudalekoinedostižno,kaodomispokojstvo,dokojihzanjeganijebiloputa.Prednašomčistačicom,nekomčestitomženom,svakiput jeskidaošeširsnajvećimpoštovanjem,akadabimojatetkakadikadporazgovaralasnjim,iligaupozorilanakakvupopravkunjegovog rublja ili dugme kojemu je visilo o koncu na kaputu, saslušao bi je s nekom čudnompažnjom i pridavanjem važnosti, kao da se neiskazano i beznadežno trudi da kroz kakvu sitnupukotinuprodreutajmali,tihisvetidasetuodomaći,makarsamozajedančas.Već pri prvom razgovoru, kod araukarije, nazvao je sebe stepskim vukom, i to mi je bilo

čudnovatoimalomijesmetalo.Kakvisutoizrazi?!Alisamnaučiodaovajnazivneprihvatamsamoiznavike,većsamtogčovekaubrzousebi,usvojimmislima,nazivaouveksamostepskimvukom,aidanasjošnebihmogaodanađempogodniji izrazzatakvuvrstuljudi.Stepskivukkojijezalutao

ovamo k nama, u gradove i život u čoporima — nijedna slika nije mogla ubedljivije prikazatinjegovubojažljivuusamljenost,njegovudivljinu,nemir,čežnjuzadomominjegovubezavičajnost.Jednomsamimaoprilikudagaposmatramčitavo jednovečenanekomsimfonijskomkoncertu,

gde samga,na svoje iznenađenje,opaziokakosediblizumeneneprimećujućime.Prvo je sviranHendl,plemenitailepamuzika,aliStepskiVukjesedeouvukavšisesavusebe,bezikakvogdodirabilosmuzikombilosasvojomokolinom.Sedeojekaodanepripadaovojsredini,usamljen,tuđ,alizabrinutoglica,oborenapogleda.Tadadođedrugodelo,jednamalasimfonijaodFridemanaBaha,ibiosamveomaiznenađenvidećikakosemojosobenjak,poslenekolikotaktova,nasmešioipredaomuzici. Sav je utonuo u sebe i, valjda deset minuta, izgledao zanet srećom i izgubljen u lepimsnovima,takodasamvišepažnjepoklanjaonjemunegolimuzici.Kadajesimfonijabilazavršena,onseprenuo,ispraviosenasvomsedištuikaodaježeleodapođe,alijezatimipakostaoisaslušaoiposlednji komad, varijacije odRegera,muziku koja semnogima činila odviše duga i zamorna.AStepskiVuk,kojijeupočetkujošpažljivoidobronamernoslušao,opetseizgubio,zavukaojerukeudžepoveiutonuousebe,aliovogputanesrećnoisanjalački,većtužno,anajzadiljutito;njegovolicejepostaloodsutno,sivoiugašeno,izgledaojestar,bolestaninezadovoljan.Posle koncerta video sam ga ponovo na ulici i pošao sam za njim; uvukavši se u svoj kaput,

koračao jebezvoljno iumornoupravcunašečetvrti.Zastao jepred jednommalomstaromodnomkrčmom,neodlučnopogledaonasat,azatimipakušao.Pokoravajućisenekojsvojojtrenutnojćudi,pošao sam za njim. Sedeo je za malograđanskim kafanskim stolom, krčmarica i kelnerica gapozdravišekaopoznatoggosta,ajamusejavihisedohporednjega.Sedelismotučitavčas,idoksamjapopiosamodvečašemineralnevode,onjeporučioprvopola,azatimjoščetvrtlitracrnogvina.Rekohmudasambionakoncertu,alionneprihvati razgovoro tome.Pročitao jeetiketunamojojbocisvodomiupitaomedalibihželeovina.Kadaječuodaganikadanepijem,napraviojebespomoćno lice i rekao: „Da, tu ste u pravu. I ja sam godinama živeo trezveno, ali sada se bašnalazimpodznakom’Vodolije’,atojetamanivlažanznak."Akadsammušaljivoodgovoriona tuprimedbu,nagovestivšikolikomisečinineverovatnoda

bašonverujeuastrologiju,onmiseopetobrationimučtivimtonomkojimeječestovređaoireče:„Sasvimtačno,nažalost,nemogudaverujemniutunauku.”Oprostih se i pođoh, a on je vrlo kasno noću došao kući, ali je koračao kao uvek i, po svom

običaju, nije odmah legao (to samu susednoj sobi tačno čuo), već je pored upaljenog osvetljenjaproveojoš,otprilike,jedančasusvojojdnevnojsobi.Jošjednovečemijeostalousećanju.Biosamsamkodkuće,tetkajebilaotišlanekuda,kadnekozazvoninaulaznimvratima.Kadasamihotvorio,stajalajetamomlada,veomalepadama,kojameupitazagospodinaHalera,itadajepoznadoh:bilajetoženasafotografijeunjegovojsobi.Pokazaosamjojnjegovavrataipovukaose,aonajenekovremeostalagore,alisamihubrzoposletogačuokakozajednosilazenizstepeniceiodlazeživoiveoma raspoloženo, u nekom šaljivom razgovoru. Bio sam veoma iznenađen što pustinjak imadraganu,itotakolepuielegantnu,isvamojanagađanjaonjemuinjegovomživotupostalasuopetnepouzdana. Ali nije prošao ni jedan sat a on se opet vrati kući, sam, teškim i tužnim koracima,mučnosepenjućiuzstepenice,azatimsesatimašunjaogore-doleposvojojdnevnojsobi,baškaoštovukhodapokavezu;celenoći,skorodozore,gorelajesvetlostunjegovojsobi.Ništaneznamonjegovomodnosuprematojženiihoćusamoovodadodam:jošjednomgavideh

zajedno s njom u jednoj ulici grada. Išli su podruku i on je izgledao srećan, i opet sam se čudiokoliko je ljupkosti, pa čak i nečeg mladalačkog moglo ponekad biti na njegovom zabrinutom,usamljeničkomlicu,ishvatihtuženu,aisaosećanještogajemojatetkaimalaprematomčoveku.Aliitogadanadošaojeuvečekućitužanijadan.Sreosamganaulaznimvratima,podkaputomje,kaoštosevrločestodogađalo,nosiobocuitalijanskogvina,uzkojujesedeodoponoćigoreusvojojpećini.Bilomigaježao.Kolikojebioneutešan,izgubljeninemoćanživotkojijevodio!

Alidostapriče.NepotrebnisudaljiopisiiobaveštenjadabisepokazalodajeStepskiVukvodioživotsamoubice.Iporedtoga,neverujemdajesebioduzeoživotondakadajeneočekivanoibezzbogom,alipošto

jeplatio svazaostaladugovanja, jednogadananapustionašgrad inestao.Nikadavišeništanismočulionjemu,idanasjoščuvamonekapismakojasustiglazanjega.Zasobomnijeostavioništasemsvog rukopisa, koji je napisao prilikom boravka ovde koji mi je posvetio sa nekoliko redova, snapomenomdamogudaradimsnjimeštahoću.NisamimaomogućnostidaproverimistinitostdoživljajaokojimaHalerpriča.Nesumnjamdasu

onivećimdelomizmišljeni,ali tonijenamerno izmišljanje,većpokušajdasedubokoproživljenaunutrašnja zbivanja zaodenu ruhom vidljivih događaja. Pomalo fantastični događaji u Halerovomspisupotiču,verovatno,izposlednjihdananjegovogboravkaovde,iuverensamdasuonidelimičnozasnovani na stvarnim i objektivnim doživljajima.U ono vreme izmenili su se ponašanje i izglednašeggosta,dužesezadržavaovankuće,katkadipočitavenoćianjegoveknjigesustajalenedirnute.Prilikomnašihretkihsusretačinilomiseda jeupadljivoživahnuoipodmladiose,katkadaupravopostaozadovoljan.Doduše,odmahposletogadošlobidonove,teškedepresije,ostajaobidanimaukrevetune tražećida jede, iu tovreme jedošlo idoneobičnožestoke i surovesvađesnjegovomponovoiskrslomdraganom,svađekojajeuzbunilacelukućuizbogkojeseHalersutradanizviniomojojtetki.Ne,ubeđensamdanijesebioduzeoživot.Onidalježiviisvojimumornimnogamaidegore-dole

stepenicama tuđih kuća, pilji negde ukočenim pogledom u oribane parkete i brižljivo negovanearaukarije, danju sedi po bibliotekama a noću po krčmama, ili leži na svom iznajmljenomdivanuslušajućiizaprozoraživotljudi,svestandajeiznjegaisključen,aliseneubija,jermunekiostatakverekazujedatupatnju,tuopakupatnjuusvomsrcumoradaiskusidokrajaidamoradaumrebašodtepatnje.Čestomislimnanjega.Tajčovekminijeolakšaoživot,unjemunijebilosposobnostidapodupreipotpomažeonoštojesnažnoirasnoumeni,oh,naprotiv!Alijanisamkaoon,neživimnjegovim načinom života, već svojim, sitnim i malograđanskim, ali obezbeđenim i ispunjenimdužnostima.Izatomožemodagasesećamospokojnoiprijateljskiijaimojatetka,kojabimoglaivišeodmenedakažeonjemu,alitoostajeskrivenounjenomsrcu,punomdobrote.Što se tiče zabeležaka Halerovih, tih čudnih, delimično bolesnih, delimično lepih i misaonih

fantazija,moramdakažemdabihtelistove,dasumislučajnodošlidorukuidaminjihovautornijebio poznat, svakako bacio sa silnim negodovanjem. Međutim, moje poznanstvo sa Haleromomogućilomijedaihdonekleshvatimpačakiodobrim.Dvoumiobihsedaihsaopštimdrugimakada bih u njima video samo patološke fantazije jednog čoveka, nekakvog jadnog duševnogbolesnika. Ali ja u tim listovima vidim više, vidim jedan dokument današnjeg doba, jer Halerovaduševna bolest— to mi je danas jasno— nije nastranost pojedinca, već bolest samog vremena,neuroza one generacije kojoj pripadaHaler, bolest koja ni u kom slučaju ne spopada samo slabe,malovredneindividue,većbašonenajsnažnije,najumnijeinajdarovitije.Ovezabeleške—bezobziraukolikojsemerizasnivajunaistinskiproživljenom—pokušajsuda

se teška bolest vremena savlada ne izbegavanjem i ulepšavanjem, već prikazivanjem same bolesti.One doslovce znače put kroz pakao, put čas pun strepnje, čas smeo, put kroz haos pomračenogduševnogsveta,prevaljensavoljomdaseprođekrozpakao,daseosetiidasezloprepatidokraja.JednaHalerova reč poslužilami je kao ključ za razumevanje svega toga. Jednommi je rekao,

poslerazgovoraotakozvanojsvirepostisrednjegveka:,,Ustvari,toinijesvirepost.Čoveksrednjegveka gnušao bi se još više čitavog načina našeg današnjeg života, kao svirepog, užasnog ivarvarskog!Svakodoba,svakakultura,svakiobičaj i tradicija imajusvojstil,svojeprefinjenosti igrubosti,svojelepoteisvireposti,svakodobasmatraizvesnepatnjeprirodnimiizvesnazlapodnosistrpljivo,čovečjiživotpostajepravipakao i istinskapatnja tekondakadadveepohe,dvekulture i

religijepresecaju jednadrugu.Čovekantikekojibimoraodaživiu srednjemvekukukavnobi seugušio,istokaoštobiseinekidivljakmoraougušitiusrednašecivilizacije.Postojevremenakadačitava jedna generacija dospeva između dve epohe, između dva načina života, tako da gubi svakuprirodnost,svakimoral,svakusigurnostičednost.Razumese,neosećatosvakopodjednakosnažno.PrirodakaoNičeovamoralajedaprepatisavjaddanašnjicezavišeodjednegeneracijeunapred—onoštojeonmoraodaispašta,usamoćiibezrazumevanjaostalih,sadamorajudapretrpehiljade.”Tih reči sam se čestomorao sećati čitajući zabeleške.Haler pripada onim ljudimakoji su upali

izmeđudveepohe,kojisuizgubilisvakusigurnostičednost,onimačijajesudbinadasdvostrukomjačinom,ikaoličnupatnjuipakao,doživesvuproblematičnostljudskogživota.U tomesesastoji,kakomisečini, smisaokojunjegovezabeleškemoguda imajuzanas, izato

samodlučiodaihobjavim.Uostalom,neželimdaihuzimamuzaštitunitidaihosuđujem,nekatosvakičitalacučiniposvojojsavesti!

ZABELEŠKEHARIJAHALERA

Samozaludake

Prošao je dan kao što, eto, dani prolaze; nekako sam ga proveo, upravo tiho ubio svojimprimitivnimiplašljivimnačinomživotneumešnosti.Radiosamnekolikočasova,preturaopostarimknjigama,dvačasasamimaobolove,kaoštoihimajustarijiljudi,uzeosamprašakiradovaoseštosam ih zavarao, ležao samuvrućoj vodi i uvlačio u sebe prijatnu toplotu, u trimaha samprimiopoštu,pregledaosvaizlišnapismaištampanestvari,izvodiosvojevežbedisanja,alisamumnevežbeizostaviodanebih remetioudobnost;proveosam jedančasu šetnji iprimetionanebudivnešarenežnih,dragocenihcirusa.Bilojetoveomaprijatno,istokaoičitanjestarihknjiga,kaoiležanjeutoplojvodi,ali—sveukupno—nije tobašbioočaravajući,blistavdansreće i radosti,nego,eto,jedan od onih dana kakvi bi za mene, već duže vremena, trebalo da budu normalni i uobičajeni.Umereno prijatni, nekako podnošljivi, osrednji, mlaki dani jednog starijeg, nezadovoljnoggospodina, dani bez naročitih bolova, bez naročitih briga, bez stvarne tuge, bez očajanja; dani ukojima se čak i pitanje: nije li već vreme da se pođe za primerom Adalberta Štiftera

[1] i da se

prilikombrijanjaizazovenesrećanslučaj—postavljabezuzbuđenjaibezosećanjastraha,realnoispokojno.Ko je doživeodrukčije dane, one rđave, s napadimakostobolje ili opakeglavobolje, koje su se

ugnezdileizaočnihdupljiisvakudelatnostočijuiušiju,kaonekommađijom,satanskipreobratileizradostiumučenje, ilionedaneduhovnogumiranja,pakosnedaneunutrašnjepraznineiočajanja,ukojemnamse, usred razorene zemlje, isceđeneod akcionarskihdruštava, čovečanstvo i takozvanakultura, u svom lažnom i prostački šupljem vašarskom sjaju, na svakom koraku cereka kao nekosredstvozapovraćanje,koncentrisanoidovrhuncanepodnošljivostidovedenousvomsopstvenom,bolesnom Ja — ko je, dakle, doživeo takve paklene dane, taj je zadovoljan ovim normalnim,nepotpunimkaoštojeovajdanašnji;tajzahvalnosedikrajtoplepećiičitajućinovinesazahvalnošćukonstatuje da danas opet nije izbio nikakav rat, da nije uspostavljena nijedna nova diktatura, da upolitici i ekonomici nije otkrivena nikakva krajnja podlost: taj blagorodno podešava strune svojezarđale lire za jedanprilično radostan, skoro zadovoljan psalm zahvalnosti, kojimdosađuje svomtihom, blagom, sa malo broma ošamućenom, nesavršenom polubogu zadovoljstva, i u mlakom izgusnutom vazduhu ove zadovoljne dosade, ove blagodarnosti dostojne bezbolnosti, oboje, kakonepotpunipolubogkojižalosnoklima, takoiprosedipolučovekkojiprigušenopevapsalm—ličejedannadrugogkaoblizanci.Lepojetobitizadovoljan,neosećatibol.Lepisuovisnošljivi,pritvornidaniukojeseneusuđuju

dakriknunibolninaslada,ukojesvesamošapućeisvesenaprstimašunja.Alisamnom,nažalost,nijetako,jateškopodnosimosećanjezadovoljstva,onomiubrzopostajemrskoiodvratno,takoda,sav očajan,moram da bežim u druge temperature, pomogućstvu pomoću naslade, a po potrebi ipomoću bola. Ako sam neko vreme proveo bez naslade i bola, udišući mlaku, bljutavu smešutakozvanihdobrihdana,tadausvojojdetinjastojdušiosećamrazmetljivikukavanjad, takodaliruzahvalnosti bacam sanjivom bogu zadovoljstva u sanjivo lice, i više volim da u meni gori pravisatanski bol nego ova povoljna sobna temperatura. Tada u meni gori divlja želja za snažnim

osećanjima, za doživljajima, gori srdžba prema ovom ufitiljenom, plitkom, normalnom isterilizovanom životu i besomučni prohtev da nešto razbijem u paramparčad, kao na primer nekuveliku trgovačku kuću, ili katedralu, ili samoga sebe; da počinim neku smelu glupost, da nekimpoštovanim idolima zderem vlasulje, da neke buntovničke đake snabdem priželjkivanom voznomkartomzaHamburg,dazavedemnekudevojčicuilidanekolicinipredstavnikagrađanskogporetkausvetu zavrnem šiju. Jer od svega sam ipak najvišemrzeo, najviše se gnušao i proklinjao to stanjezadovoljstva,zdravlje,udobnost,tajnegovanioptimizamgrađanina,toobilnoiuspešnoodgajivanjeosrednjeg,normalnog,prosečnog.Ovakoraspoloženzavršiosam,dakle,uprvisumrak,ovajsnošljivi,svakodnevnidan.Rešiosam

bio da ga ne završim na način, za bolešljivog čoveka, normalan i povoljan, dopuštajući da meprivuče krevet snabdeven grejalicom, bocom sa toplom vodom kao mamcem, pa sam —nezadovoljaniosećajućilakuodvratnostpremasvojojsitnojdnevnojdelatnosti—mrzovoljnoobuocipeleinavukaokaput, ipomrakuimaglipošaougraddabihugostionici„Kodčeličnogšlema”popioonoštoljudikojipiju,ponekojstarojkonvenciji,nazivaju„čašicomvina”.Silazio sam, dakle, niz stepenice sa svoje mansarde, tegobne stepenice tuđine, niz te skroz

građanske,izbrisaneičistestepeniceveomačestitekućezatriporodice,podčijimsekrovomnalazimojepustinjačkoobitavalište.Neznamkakojetomogućno,alija,beskućniiusamljenistepskivukkoji mrzi malograđanski svet, stanujem uvek u pravim građanskim kućama, to je neka starasentimentalnost kod mene. Ne stanujem ni u palatama ni u proleterskim kućama, već upravo uovakvim,održavanimgnezdimamalograđanštine,ukojimapomalomirišena terpentin i sapun iukojimasečovek trzaako jačezalupiulaznavrata iliuđeprljavihcipela.Nemasumnjedavolimtuatmosferu jošoddetinjstva i damemojapotajna čežnja zanekomvrstomdomabeznadežnouvekvodi istim starim, glupim putevima. A verovatno volim i suprotnost između mog života, mogusamljenog,nemilosrdnogigonjenog,dokrajnostineurednogživotaipraveporodičneigrađanskesredine.Volimdanastepenicamaudišemmirisspokojstva,reda,čistoće,pristojnostiipitomosti,ukome, i pored moje mržnje prema građanštini, za mene ima nečeg dirljivog, ali volim da zatimprekoračim prag svoje sobe, gde sve to prestaje, gdemeđu gomilama knjiga leže opušci cigara ibocesvinom,gdejesveneuredno,tuđinskoizapušteno,gdesuiknjige,irukopisi,imisliosenčeniiprožeti jadom usamljenih, problematikom ljudskog bitisanja, čežnjom za davanjem nekog novogsmislačovečjemživotu,kojijepostaobesmislen.Itadasamprošaoporedaraukarije.Naime,naprvomspratuovekućestepenicevodeporedmalog

tremajednogstanakojijebezsumnjejošbesprekorniji,čistijiiiščetkanijiodostalih;jerovajmalitremupravoblistaodneviđeneurednosti,pravijemalihramreda.Naparketu,nakojisečovekplašida stane, stojedvekitnjasteklupice, ana svakojodnjihnalazi sepo jednavelika saksija:u jednojrasteazalea,udrugojpriličnostasitaaraukarija,zdravoipravo,najsavršenijeminijaturnodrvo,jeriposlednja iglica poslednje grane zrači svežom čistoćom. Katkada, kada znam da me niko neposmatra, sednem na stepenik iznad araukarije, upotrebljavajući ovo mesto kao hram, malo seodmorim, skrstim ruke i predano gledam ispod sebe u taj mali vrt reda, čiji me dirljiv izgled iusamljenakomikanekakopotresajudodnaduše.Izaovogtrema,takorećiusvetojsenciaraukarije,naslućujem stan pun blistavog mahagonija i život prožet pristojnošću i zdravljem, sa ranimustajanjem, ispunjavanjemdužnosti, umereno veselim porodičnim praznicima, nedeljnomposetomcrkviiranimodlascimanapočinak.Pravećiseživahan,kaskaosamprekovlažnihpločnikaulica.Suznoikaovelomobavijenesjaktile

susesvetiljkekrozhladno-vlažnimutljag,upijajućiteškeodbleskesamokrogtla.Setiosamsesvojihzaboravljenihmladićkihgodina—kolikosamvoleoovakvemračne,mutnevečeriupoznujesenilizimu,kakosam,opijen,žudnouvlačiouseberaspoloženjeusamljenostiimelanholijekadasamdoponoći,uvijenusvojkaput,trčaopokišiivetrukrozneprijateljskuprirodupunuopaloglišća,veći

tadausamljen,ali ispunjendubokimuživanjemipesmama,kojesamkasnijezapisivaoprisvetlostisvećeusvomsobičkusedećinaivicikreveta!Tojeprošlo,tajpeharjeispijenivišesenijepunio.Dalijetrebaložalitizatim?Nije.Netrebažalitinizačimštojeprošlo.ZalititrebazaSadaiDanas,zasvim onim nebrojenim danima koje sam izgubio, koji sumi protekli ne donevšimi ni darove, niuzbuđenja. Ali, bogu hvala, bilo je izuzetaka, katkada, retko, bilo je časova koji su donosiliuzbuđenja, donosili darove, rušili zidove i vraćalimene, zalutalog, opet natrag u živo srce sveta.Tužan,paipakuzbuđendodnasvogabića,pokušaosamdasesetimposlednjegsvogdoživljajaovevrste.Bilojetonajednomkoncertu,sviralaseprekrasnastaramuzika,itadasumiseopet,izmeđudva takta jednogpiana, odsviranognadrvenimduvačkim instrumentima, iznenadaotvorilavratauonajsvet,preleteosamnebomivideoboganadelu,osetiosamblaženeboloveivišeseničemunasvetunisamopirao,ničegasenasvetunisamplašio,svesamprimaosaodobravanjem,svemusampoklanjaosvojesrce.Sveovotrajalojekratkovreme,moždačetvrtčasa,alimisetenoćivratilousnuiotadabi,tokomsvihonihpraznihdana,katkadazablistaloutajnosti;utrenucimasamgajasnovideo,kaozlatanbožanskitragkojiseprovlačikrozmojživot,gotovojeuvekbilodubokozatrpanoispodđubreta iprašine,dabizatimponovozablistalozlatnim iskrama,na izgledkaodasenikadavišenemožeizgubiti,paipakseubrzogubiloutami.Dogodilosejednomnoćudasam,ležećibudan,odjednom počeo da govorim stihove, stihove isuviše lepe, isuviše neobične, koje nisam smeo nipomisliti dazapišem ikojih seujutruvišenisamsećao, alikoji su se ipakkrili umeni,kao teškojezgro oraha u staroj krhkoj ljusci. Drugi put se to dogodilo pri čitanju dela nekog pesnika, prirazmišljanju o jednojDekartovoj ili Paskalovojmisli; ponekad—kada sam se nalazio kod svojedragane,toosećanjebizasijaloivodilomesvojimzlatnimtragomdaljeunebesa.Oh,teškojenaićinatragbožjiusredživotakakavmivodimo,usredovogtakozadovoljnog,takoizrazitograđanskogvremena,bezikakvogduha,spogledomnaovakvuarhitekturu,ovakveposloveiovakveljude.Kakodanebudemstepskivuk,olinjalipustinjakusredsvetačijiciljevinisumoji,čijemiradostiništaneznače! Ne mogu da izdržim dugo ni u pozorištu ni u bioskopu, jedva sam u stanju da pročitamnovine,retkokadmodernuknjigu,inemogudarazumemkakvetonasladeizadovoljstvaljuditražeuprepunimželeznicamaihotelima,prenatrpanimkafanamasanametljivomisparnommuzikom,pobarovimaivarijeteimaelegantnih,raskošnihgradova.Štatražeposvetskimizložbama,pokorzoima,na predavanjima za one koji su željni obrazovanja, na velikim sportskim igralištima— ja sve teradosti, koje bi mi, najzad, bile pristupačne i radi kojih se hiljade trude i tiskaju, ne mogu darazumemidaučestvujemunjima.Aonoštoseumenidogađauretkimčasovimaradosti,štojezameneslast,doživljaj,ekstazaiuzvišenost,tosvetvoliitražimoždajedinoupesničkimdelima,auživotu smatra ludošću. I odista, ako je svet u pravu, ako su ta muzika po kafanama, te masovnezabave, tiamerikanizovani ljudi,zadovoljni takositnimstvarima,upravu—ondasamjakriv,ondasamlud,ondasamodista,kakosamsebečestonazivao,stepskivuk,životinjakojajezalutalautuđinerazumljivsvet,kojavišenenalazisvojupostojbinu,vazduhihranu.Trčaosamdaljevlažnomulicomsaovimsvojimuobičajenimmislima,krozjednuodnajmirnijihi

najstarijihčetvrtigrada.Tuseprekoputa,sadrugestraneulice,uzdizaoumrakustarisivikamenizid, koji samuvek rado gledao. Stajao je tu tako star i bezbrižan, izmeđumale crkve i neke starebolnice; danju sam često odmarao oči na njegovoj hrapavoj površini, jer je bilomalo tako tihih,blagih, nemih površina u centru grada, gde se inače na polovini svakog kvadratnogmetra nalaziponekatrgovinailidrečeimenaadvokata,berbera,lekara,pronalazačaiveštakazalečenježuljevananogama.Sadasamopetvideostarizidkakoseuzdižetihoispokojno,paipakjebilonekepromenenanjemu,videosammali, lepiportal sašiljatim lukomusredzida izbuniosamse, jerodistavišenisamznaodalisetajportaluveknalaziotuilijenedavnonapravljen.Bezsumnjejeizgledaostar,prastar;verovatnosuovamala,zatvorenavrata,sasvojimtamnimkrilima,jošprenekolikovekovavodilaunekodremljivomanastirskodvorište,ačinila su to idanas, iakomanastirnijepostojao, i

verovatnosamovukapijustoputavideo,neobrativšipažnjunanju;moždajebilasvežeobojena,pamijezatopalauoči.Ipaksamzastaoivrlopažljivopogledaopreko,neprelazećiulicu,kojajebilaveomaraskvašenaiblatnjava;ostaosamnapločnikuisamopogledomodlutaoprekoputa,gdejesvevećbiloobavijenotamomigdeje,kakomiseučinilo,okovratabioopletenvenac,ilineštodrugoštosešarenelo.Isada,kadasamboljezagledao,zapaziosamiznadportalasvetlufirmunakojojje,kakomisečinilo,stajaonekinatpis.Napregnuosamvid inajzadsam, iporedblata ibara,prešaoulicu.Tadasamiznadportalaugledaoslaboosvetljenumrljunastarom,sivozelenomzidu,aprekotemrljeprelazilasupokretnašarenaslovakojasunestajala,ponovosepojavljivala,paodletala.Eto,pomislih, sada su i ovaj stari, dobroćudni zid zloupotrebili za nekakvu svetlosnu reklamu! Umeđuvremenurazabraosamnekolikorečikojesuseletimičnopojavljivale;teškojebilopročitatiih,morao sam ih odgonetati, jer su slova nailazila u nepravilnim razmacima, i to veoma bleda iiskrzana,abrzosuseigasila.Čovekkojijehteodanapraviposaopomoćunjihnijebioumešan,većjesvakakobionekistepskivuk,nekakavubogigrešnik.Zaštojetajčovekpuštaoslovabašnaovomzidu,unajmračnijojuličicistarogdelagrada,uovodobadana,poovakokišovitomvremenu,kadanikoganijebilonaulici, i zašto suonabila tako titrava, lelujava, takoćudljiva inečitka?Ali stoj,sadasamuspeodajednuzadrugomuhvatimnekolikorečikojesuglasile:

MAGIČNOPOZORISTEULAZNIJEZASVAKOGA—NIJEZASVAKOGA

Pokušao samdaotvorimvrata, ali teška starinskabravanijepopustilanipodkakvimpritiskom.Završila se igra slova, prekinula se odjednom, tužna i svesna svoje uzaludnosti. Vratio sam senekolikokorakaunazad,zagazivšidubokoublato,alislovavišenisunailazila,igraseugasila,ajasamjošdugostajaoublatuičekaouzalud.Onda, kada sam već posustao i vratio se na pločnik, preletela su svetlosna slova, kao kapljice,

prekoasfaltakojisepresijavao.Pročitaosam:

SAMO—ZA—LU—DAKE!

Noge su mi bile vlažne, bilo mi je hladno, ali sam i pored toga još prilično dugo stajao tu uiščekivanju.Ništaviše.Doksamtakostajaoirazmišljaokakosušarenaslova,ivarljivakaoutvare,preletalaprekotamnogasfaltakojisepresijavao,opetmijepalanapametjednaodmojihpređašnjihmisli:poređenjesablistavo-zlatnimtragom,kojijeodjednompostaotakodalekinepronalažljiv.Bilomijehladno,pasampošaodalje,sanjarećiotomtragu,punčežnjezaulaznimvratimakoja

vodeuzačaranopozorištesamozaluđake.Umeđuvremenu,dospeosamuokolinupijace,gdenijebilooskudiceuvečernjimzabavama;nasvakomkorakunalazioseponekiplakatipozivalaponekatabla:Damen-kapela—Varijete—Bioskop—Igranka—alisvetonijebilozamene,bilojetoza„svakoga",zanormalneljude,kojesamstvarnoivideokakoseugomilamagurajunaulazima.Faipaksamsemalorazvedrio,ipakmejedodirnuopozdravizonogdrugogsveta,zaigralojenekolikoslova,zaigralasuiumojojduši,dotičućiskrivenežice,ijedanodblesakzlatnogtragaopetjepostaovidljiv.Potražiosammalustarinskukrčmuukojojseodmogprvogboravkauovomgradu,predvadeset

ipetgodina,ništanijeizmenilo:krčmaricajebilaista,aimnogimeđudanašnjimgostimasedelisujošondaovde,naistommestusaistimčašamapredsobom.Ušaosamuskromnugostionicu,bilamije utočište.Doduše, bilo je to utočište slično onomna stepenicama kraj araukarije, nisamni ovde

našaodom i zajednicu, već samomirnomesto posmatrača ispredpozornice na kojoj su tuđi ljudiigrali tuđekomade, ali je i tomnogoznačilo:nijebilo ljudskegomile,nidreke,nimuzike, samonekoliko mirnih građana sedelo je za nezastrtim drvenim stolovima (nije bilo ni mermera, niemajliranoglima,nipliša,nimesinga!)ipredsvakimodnjihstajaojevečernjinapitak,nekodobro,jakovino.Moždasuovistalnigosti,kojesamsvepoznavaoizviđenja,bilipravećiftefmoždasukodkuće,usvojimćiftinskimstanovima,imalinekakveogavnekućneoltarepredglupavimidolimazadovoljstva, a možda su bili usamljeni momci, izbačeni iz svog koloseka kao i ja, tihi pijanci,zamišljeninadpropalimidealima,stepskivuci,takođebednici;alitominijebilopoznato.Ponekogodnjihdovuklajeovamočežnjazadomomilinekorazočaranjeipotrebazanadoknadom:oženjenijeovdetražioatmosferusvogmomačkogdoba,staričinovnikodjeksvojihstudentskihgodina,asvisubilipriličnoćutljivi,svisubilipijanciisvisu,kaoija,viševolelidasedesabocomodpolalitraelzaškog vina pred sobomnegoli pred nekomdamen-kapelom.Tu sam bacio lenger, tu semogloizdržatisat-dva.Tekštosampopiogutljajelzaškogvina,setiosamsedadanas,izuzevdoručka,jošništanisamokusio.Pravoječudoštasvečovekmožedaproguta!Čitaosamnovinenekihdesetakminuta,dopuštajući

dakrozmojeočiprodreumeneduhnekogneodgovornogčovekakojinadugačkoinaširokožvaćetuđerečikvasećiihsvojompljuvačkom,dabiihzatim,nesvarene,opetpovratio.Gutaosamtotokomčitanjačitavogjednogstupca.Aondasamprožderaodobarkomaddžigericeisečeneiztelaubijenogteleta.Pravočudo!Najboljeodsvegabilojeelzaškovino.Nevolimopora,jakavina*barnesvakidan,vinakojaserazmećujakimdejstvom,ačuvenasuponekomspecijalnomukusu.Najviševolimsasvimčista,laka,skromnaseljačkavina,beznaročitogimena,kojihmožemnogodasepopijeičijiukus tako prijatno i svesrdno podseća na selo, na zemlju, na nebo i lugove. Čaša elzaškog vina ikomadhlebasvakakosunajprijatnijiobrok.Alisadasamvećbiopojeoporcijudžigerice,štojebiloneobičnouživanjezamenekojiretkojedemmeso, ipredamnomjestajalavećdrugačaša.Bilojetakođepravočudoštosunegdepozelenimdolinamazdraviičestitiljudigajilivinovulozuicedilivinodabi tu i tamousvetu,dalekoodnjih,nekolicinarazočaranihgrađana istepskihvukova tihocevčilamalohrabrostiiraspoloženjaizsvojihpehara.Panekajeitako,glavnodajevinobilodobro,dajepomogloidoneloraspoloženje!Naknadnose

umenirazlegaosmeholakšanjapovodomkašeodrečiuonomnovinskomčlanku,iodjednomsamsesetiozaboravljenemelodije,onogpiananaduvačkim instrumentima.Onasepelaumeni,poputsapunskogmehurićakojisepreliva,zablistalašarenilom,odražavajućiuminijaturiceosvet,dabisezatimblagorasprsnula.Akojebilomogućnodatamala,nebeskamelodijatajnopustikorenumojojdušiidajednogadanaponovoisteraumenisvojljupkicvet,sasvimsvojimdragimbojama,zarsamondamogaodabudemsasvimizgubljen.Iakosambiozalutalaživotinjakojanijeshvatalasvetštojeokružuje,ipakjeumomludomživotupostojaosmisao;neštojeumenidavaloodgovore,primalopoziveizdalekih,veličanstvenihsvetova,aumommozgunaslagalesusehiljadeslika:AnđeoskečeteĐota

[2] smalogplavogcrkvenog svodauPadovi,poredkojihkoračajuHamlet i

Ofelija,svencemnaglavi,kaolepipredstavnicisvetugeisvihnesporazumausvetu;vazduhoplovacĐanocostojiubalonukojigoriiduvaurog:AtilaŠmelcledržinovšeširuruci,Borobudur

[3]para

nebo svojim skulpturama koje su slične planinama. Pa čak ako bi te prilike živele i u hiljadamadrugihsrca,postojejošdesetinehiljadadrugih,nepoznatihslikaizvukovačijasepostojbinanalaziumeni,kaoštoiočikojimagledajuiušikojimaslušajuživejedinoisamoumeni.Kojejošdavaoodgovorestarombolničkomziduizbledele,otrte,prljave,sivo-zeleneboje,učijimsusepukotinamairazvalinamanaslućivalehiljadefresaka—kogajejošosetio,kogajevoleo,kogajedirnuočarnjegovih nežno-umirućih boja? One starinske kaluđerske knjige, sa minijaturama koje se blagopresijavaju,iknjigenemačkihpesnikaodpredvestaistogodina,zaboravljeneodsvognaroda,sve

one od silnih ruku pohabane i od vlage izmrljane sveske, pa štampane stvari i rukopisi starihmuzičara,tvrdi,požutelinotnilistovisasvojimobamrlimtonskimsnovima—kojejoščuonjihoveduhovite,vragolasteičežnjiveglasove,kojejošpunasrcapronosionjihovduhinjihovečarikrozjedno drugo, njima tuđe doba? Ko se još sećao malog, žilavog čempresa visoko na bregu iznadGubija,kojijestena,survavšise,prelomilairascepila,alikojijeidalježiveoiunuždiisteraonov,kržljav vrh? A ko je odavao priznanje vrednoj domaćici na prvom spratu i njenoj blistavojaraukariji?KojenoćuulutajućimmaglamanadRajnomčitaopismenaodoblaka?BiojetoStepskiVuk.Akojenadruševinamasvogživotatražiotrulismisao,patiozbognečegnaizgledbesmislenog,preživljavaonaizgledludestvari,atajnose,uposlednjemsumanutomhaosu,jošnadaootkrovenjuibožjojblizini?Držaosamsvojpeharčvrstouruci,krčmaricajehteladamiganapuni,pasedigoh.Nijemiviše

trebalovina.Zasijao jezlatni trag,opet samse sećaovečnosti,Mocarta i zvezda.Mogaosamopetjedančasdadišem,daživim,smeosamdapostojiminisammoraodapodnosimmuke,dastrahujemidasestidim.Kada sam izišao na utišanu ulicu, retka, sitna kiša, koju je čerupao hladan vetar, šumela je oko

uličnihsvetiljki,presijavajućiseustaklastimprelivima.Kudasada?Dasamimaonekučarobnumoćispunjavanja želja, otvorila bi se predamnommala, lepa dvorana u stiluLujaXVI, u kojoj biminekoliko dobrihmuzičara odsviralo dva-tri dobra delaHendla iMocarta. To bi odgovaralomomsadašnjemraspoloženju,pabihtusvežu,plemenitumuzikuposrkaokaoštosrčunektar.o,dasamutomčasuimaoprijatelja,prijateljaunekojpotkrovnici,kojirazmišljaprisvetlostisvećeaporedsebeimaviolinu!Kakobih sedošunjaodonjegaunoćnoj tišini,kakobih senečujnopopeovijugavimstepeništem da ga iznenadim, pa bismo u razgovoru i muzici proslavili nekoliko nadzemaljskihnoćnih časova! Nekada, u minulim godinama, često sam okušao tu sreću, ali je vremenom i toizbledeloinestalo;izmeđuonogaondaiovogasadaležalesuuvelegodine.Prekovoljesamkrenuokući,podigavšiokovratnikkaputaizabadajućivrhštapauvlažnukaldrmu.

Makolikosporoišao,ipakjeisuvišebrzotrebalodaopetsedimnasvojojmansardi,usvommalom,nazovi,domu,kojinisamvoleo,abezkogaipaknisammogao, jer jeprošlobilovremekadasamovakvezimske,kišovitenoćimogaodaprovodimlutajućinapolju.No,bilokakomudrago,nisamhteo da mi se dobro večernje raspoloženje pokvari ni zbog kiše, ni zbog kostobolje, ni zbogaraukarije,pa ipaknisammogaodačujemkamerniorkestarniti danađemusamljenogprijatelja sviolinom,umenijejošodzvanjalaonaljupkamelodija,kojusammogao,ritmičkiudišućivazduhisamonagoveštavajućije,daodsviramsamomsebi.Koračaosamdaljezanetmislima.Ne,mogloseibezkamernemuzike ibezprijatelja,abilo je smešno izjedati senemoćnomžudnjomza toplinom.Usamljenostjenezavisnost,ajasamjepriželjkivaoistekaotokomdugognizagodina.Nezavisnostjehladna,ohda,alijeispokojna,čudesnospokojnaiprostrana,kaoonajhladniitihiprostorukomeseokrećuzvezde.Izjednedvoranezaigruporedkojesamprošaozapljusnumevreloigrubo,kaoisparenježivog

mesa,žestokadžez-muzika.Zastaosamzatrenutak;oduvekjetavrstamuzike,iakosamjesegnušao,zameneimala tajnudraž.Džezmi jebioodvratan,alisamgavoleodesetputavišenegodanašnjuakademsku muziku; džez, sa svojim radosnim, sirovim divljaštvom, odišući naivnom, čestitomčulnošću,dubokojedirnuoimeneusvetumojihnagona.Stajao sam jedan trenutak njušeći, udisao sam krvavu i drečeću muziku, njušio sam pakosno i

pohotljivo atmosferu ovih dvorana. Jedna polovina te muzike, ona lirska, bila je otužna, odvišezašećerenaikiptalajeodsentimentalnosti,aonadrugabilajedivlja,ćudljivaisnažna,paipaksuobepolovinenaivnoipomirljivoišleukorak,slivajućiseucelinu.Bilajetomuzikaizdobapropadanja.U Rimu za vreme poslednjih careva morala je postojati slična muzika. U poređenju sa pravommuzikom,Bahom iMocartom, to su, razume se, bile pomije—ali tako izgleda sva naša umetnost,

čitavnašmentalitet,svanašanazovikulturačimseuporedisapravomkulturom.Ovamuzikajeimalapreimućstvo u velikoj iskrenosti, imala je nečeg, ljubavi dostojnog, crnačkog u sebi, bila je bezikakvihlažiiispunjenaradosnim,detinjastimraspoloženjem.ImalajeusebineštoodCrncaineštoodAmerikanca,kojinamaEvropljanima,iporedsvojesnage,izgledatakodečačkisvežidetinjast.DalićeiEvropabititakva?Dalijevećnaputudapostanetakva?Dalismomi,staripoznavaociipoštovaocinekadašnjeEvrope,nekadašnjepravemuzike,nekadašnjegpravogpesništva,samositna,glupamanjina,sastavljenaodkomplikovanihneurotičarakojićesutrabitizaboravljeni i ismejani?Dalijeonoštosmominazivalikulturom,duhom,dušom,onoštosmonazivalilepimisvetimbilosamoutvara,većodavnomrtva,kojusamojošnekolicinanasbudalasmatrapravomiživom?Dalijemogućnodanikadanijenibilaprava i živa?Da li jeonoza šta smosemi,budale,borili,moždaoduvekbilosamofantom?Staragradskačetvrtprimimepodsvojeokrilje,ugašenainestvarna,uzdizalasemalasivacrkva.

Odjednom mi opet pade na pamet večerašnji doživljaj sa zagonetnim vratima šiljatog luka izagonetnompločomiznadnjih,sasvetlosnimslovimakojasutakopodsmešljivotitrala.Kakojeonoglasionatpis?„Ulaznijezasvakoga.”I—„Samozaluđake”.Ispitivačkipogledahprekoputaustarizid, spotajnomželjomdaopetotpočnučarolije,damene, ludaka,opetpozovenatpis ida semalavrataotvorepredamnom.Moždasetamonalaziloonoštosamtražio,moždasetamosviralamojamuzika?Tamni kameni zid gledaome je ravnodušno, zatvoren u dubokommraku, utonuo u dubok san.

Nigdevrata, nigde šiljatog luka, već samo tamni, tihi zidbezotvora.Smešeći sepošao samdalje,klimnuvši prijateljski glavom u pravcu starih zidina. „Spavaj spokojno, zide, ja te neću probuditi.Doćićevremekadaćetesrušitiilioblepitisvojimgramzivimfirmama,alisadsijoštu,jošsilep,itih,imenidrag.”Izbačeniznekogcrnoguličnogtesnaca,neposrednopredmene,trgnumečovek,usamljen,pozni

povratnikumornakoraka,sakapomnaglavi,odevenuplavubluzu,kojijenaramenunosiomotkusa plakatom, a na trbuhu, kaišem privezano, otvoreno sanduče, kakvo torbari nose po vašarima.Umorno je koračao ispredmene ne okrećući se, inače bihmu se javio i pokloniomu cigaru. Prisvetlostinajbližeuličnesvetiljkepokušaosamdapročitamnjegovsteg,crveniplakatnamotki,aliseontolikoklatiotamo-amodanisammogaodagaodgonetnem.Tadasamosloviočovekaizamolioga dami pokaže plakat. On je zastao, držeći motku pravo, i tada sam uspeo da pročitam titrava,iskrivljenaslova:

ANARHISTICKOZABAVNOVEĆE!MAGIČNOPOZORISTE!ULAZNIJEZASVAK...

„Vassamtražio",uzviknuhradosno.„Štajesavašomzabavnomvečeri?Gdeseodržava?Kada?”Onodmahpotrča.„Nijezasvakoga”,rečeravnodušno,sanjivimglasomiotrča.Bilomujesvegadosta,hteojedaide

kući.„Stanite”,viknuhipotrčahzanjim.„Štatoimateusvomsandučiću?Otkupićuvamnešto.”Ne zastajući, čovekmehanički izvuče iz sandučetanekuknjižicu i pružimi je. Ja je brzouzeh i

strpahudžep.Doksamotkopčavaokaputsnameromdaizvadimnovac,čovekskrenu,uđenanekukapiju, zatvori je za sobom i nestade. Njegovi teški koraci odjekivali su prvo u dvorištu, prekokamenihploča,azatimpodrvenimstepenicama;posletoganištavišenisamčuo.Odjednomimenesavladaumor,imaosamosećanjedajevećveomakasnoidaćebitidobrodapođemkući.Krenuhbrže iuskoro stigoh,uspavanomulicompredgrađa,u svojkraj izmeđušetalištanabedemu,gdeu

malim,čistimnajamnimkućama,izatravnjakaibršljana,stanujučinovniciisitnirentijeri.Prošavšiporedbršljana, travnjaka imlade jele, stigohdokapije, nađohključaonicu i dugmezaosvetljenje,prošunjahseporedstaklenihvrata,politiranihormanaibiljkiusaksijamaiotvorihvratasvojesobe,svognazovi doma, gde sumeočekivali naslonjača i peć,mastionica i kutija sa bojama,Novalis iDostojevski,kaoštodruge,normalneljude,očekujematiiližena,deca,služavka,psiimačke.Kadasamsvukaomokarkaput,ponovomidođedo rukuonamalaknjiga. Izvukoh je,bila je to

tanka, rđavo i na lošem papiru odštampana vašarska knjižica, kao one sveske „Čovek rođen ujanuaru”ili„Kakoćusezaosamdanapodmladitizadvadesetgodina?”Alikadaseugnezdihusvojojnaslonjači i stavihnaočare,pročitahsa iznenađenjemiosećanjem

nečegsudbinskog,štoseodjednomjaviloumeni,naslovovevašarskesveske:„RaspravaoStepskomVuku.Nijezasvakoga”.Sadržinaspisa,kojisampročitaobezpredaha,sanajvećompažnjom,bilajesledeća:

RASPRAVAOSTEPSKOMVUKU

Samozaludake

BiojednomnekopoimenuHari,nazvanStepskiVuk.Išaojenadvenoge,nosioodeloibiočovek,alijeustvariipak,eto,biostepskivuk.Naučiojemnogoodonogaštobistriljudimogudanaučeibiojepriličnorazumančovek.Alievoštanijenaučio:dabudezadovoljansobomisvojimživotom.Tonijebioustanjudanauči, jer jepoprirodibionezadovoljančovek.Verovatnoje toproisticalootudaštojeudnusvojedušeoduvekznao(ilimisliodazna)daonustvariuopšteniječovek,većvukiz stepe.Neka semudri ljudi prepiru da li je odista bio vuk, da li jemožda još pre svog rođenjanekomčarolijompretvorenodvukaučoveka, ili je rođenkaočovek,alisadušomstepskogvuka,kojomjeopsednut, ili jepakverovanjedajeonustvarivukbilosamonekonjegovouobraženjeibolest.Naprimer,bilobi,najzad,mogućnodajetajčovekusvomedetinjstvubiodivalj,neukrotivineuredan,dasunjegovivaspitačipokušalidaubijuzverunjemu,pasumubašnatajnačinstvoriliuobraženje i verovanje da je on u stvari zver, obavijena samo tankom prevlakom vaspitanja ičovečnosti.Otomebisemoglogovoritinadugačko,aizanimljivo,moglebiseotomečakpisatiiknjige;aliStepskomVukutonebibilanikakvausluga,jerjenjemubilosasvimsvejednodalijevukušaounjegamađijom,ilibatinama,ilijeto,naprosto,samouobraženjenjegoveduše.Štasudrugiotomemislili,aištajeonsamotomemislio,zanjeganijebiloniodkakvevažnosti,jerodtogavuknijeizišaoiznjega.StepskiVukje,dakle,imaodveprirode,čovečjuivučju,takvamujebilasudbina,imožebitida

ovakoneštonijeništanaročitoniretko.Nailazilosevećnatolikeljudekojisuusebiimalimnogoštapseće,lisičje,ribljeilizmijsko,neosećajućizbogtoganaročitihteškoća.Kodtihljudi,eto,čovekilisica ili čovek i riba životarili su jedno pored drugog ne nanoseći jedno drugom bola, čak ipomažućijednodrugom,ikodmnogihljudikojisudoteralidalekoikojimazavidepresupostigliuspeh lisica imajmun negoli sam čovek. To je svima poznato. Ali kodHarija je bilo drukčije, unjemu čovek i vuk nisu išli uporedo, jošmanje su pomagali jedan drugom, već su bili u stalnomsmrtnomneprijateljstvu, i jedan ježiveosamodabionomdrugomnaneobol,akadasedvojicaujednojkrviijednojdušimrzekaosmrtnineprijatelji,ondajetoopakživot.Eto,svakoimasvojudes,iničijinijelak.NašStepskiVukje,doduše,živeoosećajućisečaskaovukčaskaočovek,kako je toslučajkod

svihpolutana,alikadajebiovuk,uvekbigavrebaočovek,posmatrajući,ocenjujućiiosuđujući—auvremekadajebiočovek,toistoječiniovuk.Naprimer,akojeHarijukaočovekudolazilanekalepamisao,nekoprefinjeno,plemenitoosećanje,iliakobiizvršiokakvo,takozvano,plemenitodelo,tadabi vuku njemu iskezio zube, smejao se i pokazivaomu sa surovom ironijomkako smešno irđavopristajeovakvoplemenitopozorištestepskojživotinji,vuku,kojiusvojojdušisasvimtačnoznaštamuprija,naime:dausamljenkaskastepama,dasepovremenonaločekrviilidajurizanekomvučicom.Sagledištavukasvakačovečjadelatnostpostajalajestrahovitokomičnaineprilična,glupaisujetna.AlijebiloistotakoikadaseHariosećaoiponašaokaovuk,kadabiiskeziozubenadruge,kadabiosećaomržnjuismrtnoneprijateljstvopremasvimljudimainjihovomlažnomiizopačenomponašanju. Tada bi, naime, vrebao u njemu onaj ljudski deo prirode, posmatrao vuka, nazivao gastokomizveri,itakokvariosvakuradostjednostavnog,zdravogidivljegvučjegstvora.

TakvesubileosobineStepskogVukai,sudećiponjima,Harinijeimaobašugodanisrećanživot.Ali timenije rečenoda je bio naročito nesrećan (iako se njemu samom tako činilo, kao što svakičoveksvojepatnjesmatranajvećim).Tonebitrebalorećiniojednomčoveku.Ionajkonenosivukau sebi nemora zbog toga da bude srećan. I najnesrećniji život ima svojih sunčanih časova i, podpeskomikamenjem,svojesitnecvetićeSreće.TakojetoibiloikodStepskogVuka.Običnojebioveomanesrećan,tosenemožeporeći,amogaojedaunesrećiidruge,naime,akoihjevoleo,aioninjega. Jer svi oni koji bi ga zavoleli videli su samo jednu njegovu stranu. Neki su ga voleli kaoprefinjenog,mudrogineobičnogčoveka,pabibilizgranutiirazočaranikadabiodjednommoralidaotkrijuvukaunjemu.Adotogajemoralodoći,jerjeHari,kaosvakobiće,želeodabudevoljenkaocelinaibašzbogtoganijemogaodakrijeidalažimauklanjavukaispredočijuonihdočijemujeljubavi bilomnogo stalo.Ali je bilo i takvih koji su u njemu voleli baš vuka, baš ono slobodno,divlje, neukrotivo, opasno i snažno, i ovi su, opet, doživljavali veliko razočaranje i jad kada biodjednomdivlji,zlivukipakpostaočovek,kojiusebinosičežnjuzadobrotominežnošću,kojihoćeda sluša Mocarta, da čita pesme i da ima ljudske ideale. Baš su ovi ljudi obično bili naročitorazočaraniiljutiti,itakojeStepskiVuksvojudvojakostipodvojenostunosioiusudbinedrugihsakojimajedolazioudodir.Ali ako neko sada misli da poznaje Stepskog Vuka i da može sebi predstaviti njegov bedni,

rastrzaniživot,tajjeipakuzabludi,jerjošniizdalekaneznasve.NeznadajekodHarija(kaoštonema pravila bez izuzetka i kao što je jedan grešnik pod izvesnim okolnostima miliji bogu oddevedesetidevetpravednika)—pakbiloiizuzetakaisrećnihslučajeva,dajekatkadanepomućenoinesmetanoosećaousebiivukaičoveka,kakodišu,misleiosećajuunjemu,dasukatkada,uveomaretkimčasovima,njihdvojicasklapalamiriživelauljubavi,takodanijejedansamospavaodokjedrugibiobudan,većsu jedandrugogabodrili idopunjavali. Izgledada je iuživotuovogčoveka,kaoisvudausvetu,sveuobičajeno,svakodnevno,poznatoiredovnopovremenoimalojediniciljdatuitamodoživitrenutniprekid,dabudeprobijenovanrednim,čudom,daustupimestoblagosti.Dalisu kratki, retki časovi sreće izgledali i ublažili zao udesStepskogVuka, tako da su najzad sreća ipatnjabili jednodrugom ravni, ili je čakmoždakratka, ali snažna srećaonihmalobrojnih časovaupilausebesvupatnju,zbogčegajedobilavećuvrednost,tojeopetjednoodpitanjaokomedokoniljudimogudamozgajuakožele.ČestojeiVukmozgaootome,atojebilozanjegovihdokonihibeskorisnihdana.Uztotrebarećijošnešto.PostojipriličanbrojljudisličnihvrstakojojjepripadaoHari,naročito

ihimamnogomeđuumetnicima.Svitiljudiimajuusebidveduše,dvabića,unjimaimabožanskogisatanskog, imamajčine iočevekrvi, sposobnostidabudusrećni idapate,a sve toživi jednokrajdrugogijednoudrugome,istotakoneprijateljskiizapletenokaovukičovekuHariju.Itiljudi,čijije život veoma nespokojan, doživljuju povremeno, u svojim retkim srećnim časovima, nešto takosnažno ineiskazano lepo,pena trenutne srećepovremenoprsne takovisoko ibleštavonadmorempatnjidatakratka,zasenjujućasrećazračećidodirujeiočaravaidruge.Takonastaju,kaodragocenapena sreće nadmorempatnji, sva ona umetnička dela u kojima se jedan jedini čovekkoji pati, zajedan jediničas, takovisokouzdiženadsopstvenomsudbinomdanjegovasreća sijakaozvezda, isvimaonimakojijevidečinisekaoneštovečnoikaonjihovsanosreći.Sviovi ljudi,makakosezvalanjihovadela i tvorevine,ustvariuopštenemajuživota,odnosno,

njihovživotneznačipostojanjeupravomsmisluinemasvogoblika,oninisuheroji,iliumetnici,ilimisliocionakokaoštosudrugisudije,lekari,obućariiliučitelji,većjetovečnopaćeničkokretanjeivrtlog,nesrećnoibolnoistrzano,jezivoibesmisleno,akočoveknijespremandavidismisaobašuovim retkimdoživljajima, delima,mislima i tvorevinama, koji zrače nad haosomovakvog života.Među ljudimaovevrstenikla jeopasna i strašnamisaoda jemoždaceočovečji život samo jednaopaka zabluda, žestok i neuspeo izrod pramajke, divlji i jezivi promašeni pokušaj prirode. Ali je

međunjimaniklaionadrugamisao,dačovekmoždanijesamopriličnorazumnaživotinja,većidetebogova,komejeodređenodabudebesmrtno.Svakavrstaljudiimasvojeosobeneznake,svojaobeležja,svakaodnjihimasvojevrlineiporoke,

svakasvojsmrtnigreh.OsobeniznakStepskogVukabiojesledeći:onjebiočovekvečeri.Jutrojezanjegabilonemilodobadana,kogaseplašioikojemunikadnijedonosiloništadobro.Nijednogjutrausvomživotunijebio istinskiradostan,nikadauprepodnevnimčasovimanijeučinioneštodobro,nije se nečem dobrom dosetio niti je sebi ili drugima mogao da pruži neku radost. Tek u tokupopodnevapolakobisezagrejaoiživahnuo,atekpredvečebi,zavremesvojihsvetlihdana,postajaoplodan,čio,katkadaživiradostan.Njegovapotrebadabudeusamljeninezavisanbilajeuvezistim.Nikadanijebiločovekasadubljomistrasnijompotrebomzanezavisnošću.Umladosti,kadajejošbio siromašan i kadamu je bilo teško da zarađuje svoj hleb, više je voleo da gladuje i da ide upocepanomodelu, samoakobi timemogaodaobezbedi sebi trunčicunezavisnosti.Nikada senijeprodavao za novac i udoban život, nije se predavao ženama ili vlastodršcima, i hiljadu puta jeodbacioiodbioonoštojeuočimacelogsvetapredstavljalopreimućstvoisreću,samodabisačuvaosvojuslobodu.Zanjeganijebiloničegmrskijegistrasnijegodpomislidaobavljanekuslužbu,dasepridržavanekogdnevnogigodišnjegredaidamoradaslušadruge.Smrtnojemrzeosvakipoziv,kancelarijuiliured,anajstrašniještobiusnumogaodadoživibiojezatvorenživotunekojkasarni.Umeojedaseizvučeizsvihovihokolnosti,čestopocenuvelikihžrtava.Utomejeležalanjegovasnagaivrlina,tujebionesalomljivinepodmitljiv,tujenjegovkarakterbiočvrstipravolinijski.Alisovomnjegovomvrlinombilesu,opet,tesnopovezanenjegovapatnjainjegovasudbina.Prošaojeonakokakoprolazemnogi:onoštojepounutrašnjemnagonusvogbićanajupornijetražioizačimjestremiopalomujeudeo,aliuvećojmerinoštotoljudskomstvorupriliči.Upočetkumujetobiosan i sreća, zatim gorki udes. Silnik propada zbog sile, gramzivac zbog novca, pokorni propadaslužeći, a onaj koji traži nasladu propada od slasti. I tako je Stepski Vuk propadao zbog svojenezavisnosti.Onjepostigaosvojcilj,postaojepotpunonezavisan,nikonijemogaodamunaređuje,nijemoraodaseupravljanipremakome,slobodnoisamostalnoodlučivaoještadačiniipreduzima.Jersvakičovekneminovnopostižeonoštojeposvompravomnagonuprinuđendatraži.AliusredstečeneslobodeHariodjednomprimetidajenjegovaslobodaravnasmrti,dajeostaosam,dagasvetnanekistrašannačinostavljanamiru,dagaseljudivišenimalonetiču,pačakdaseionsamogsebenimalonetiče,daseusveređemiređemvazduhu,bezikakvihodnosaiusamljen,laganoguši.Jersada mu samoća i nezavisnost više nisu bili cilj i želja, već udes, presuda koja mu je izrečena,čarobnaželjakojajeizgovorenaivišenemožedaseporekne,sadamuvišeništanijepomagaloakoje,punčežnjeidobrevolje,pružaorukeibiospremandasepovežeistopisazajednicom;sadagaostavišesamog.Pritome,međutim,nijebioomrznutiljudimaodvratan.Naprotiv—imaojemnogoprijateljaimnogimajebiodrag.Alijeuveknailaziosamonasimpatijuiljubaznost,pozivalisuga,darivali ga, pisalimuprijatnapisma, alimu senikonijepribližio, nigdenijedošlodonekeveze,nikonijebiovoljanisposobandaučestvujeunjegovomživotu.Čestogajesadaokruživaovazduhusamljenih,nekamukla atmosfera,okolni svet jeproticaoporednjega,osećao jenemoćda stvoriprisnijeodnose,inikakavtrudničežnjatunisupomogli.Tojebilajednaodnajvažnijihosobenostinjegovogživota.Druga je bila: pripadao je samoubicama. Ovde se mora napomenuti da je pogrešno nazivati

samoubicamasamooneljudekojiseodistaubijaju.Međuovimaihčakimamnogokojisu,takoreći,pukimslučajempostali samoubice,kodkojihpojamsamoubistavanije sastavnideonjihovogbića.Međuljudimabezindividualnosti,bezsnažnekonstitucije,bezvelikogudesa,međuobičnimljudimaizčopora,imamnogonjihkojizavršesamoubistvom,aposvomobeležjuikovunepripadajutipusamoubice, dok, naprotiv, mnogi koji su po svom biću samoubice, možda veći deo njih, nikadastvarnonedižurukunasebe.„Samoubica”—aHarijebiojedanodnjih—nemoranužnodaživiu

naročito prisnom odnosu sa smrću— tomože da se čini a da čovek ipak nije samoubica. Ali je„samoubici”svojstvenodasvojeJa,bezobzirada lispravomiline,osećakaonaročitougroženuklicuprirode,damuseuvekčinikaodajeizuzetnoizloženopasnosti,kaodastojinanajšiljatijemvrhuhridine,pamujedovoljannajmanjispoljniudarilinekasićušnaunutrašnjaslabostdasesurvauponor. Ova vrsta ljudi obeležena je po liniji svoje sudbine time što je za njih samoubistvonajverovatniji način smrti, bar u njihovoj sopstvenoj uobrazilji. Preduslov za ovakav stav, koji jeuočljivjošuranojmladostiioveljudepratitokomčitavognjihovogživota,nijenekaizuzetnoslabaživotnasnaga,naprotiv,međusamoubicamanailazimonavanrednožilave,strasne,aismeleprirode.Alikaoštopostojeprirodekojeprilikominajmanjebolestinaginjugroznici,takooveprirode,kojemi nazivamo ,,samoubicama” i koje su često veoma osetljive i osećajne, naginju tome da se prinajmanjempotresupredajuintenzivnojpredstavisamoubistva.Kadabipostojalanaukakojabiimalasmelostiisnageodgovornostidasebavičovekomumestoisključivomehanizmimaživotnihpojava,kada bismo imali nešto slično antropologiji, nešto kao psihologiju, ove činjenice bile bi svakomepoznate.Ovo što smo ovde govorili o samoubicama odnosi se, naravno, samo na površinu stvari, to je

psihologija,paprematomedeofizike.Posmatrajućijemetafizički,tastvarizgledadrukčijeimnogojasnija, jerpriovakvomposmatranju„samoubice”namseprikazujukaobićapogođenaosećanjemkrivicezbogsvojeindividualnosti,kaodušekojimavišeniježivotniciljdasebeusavršeioblikuju,već da se raspadnu i vrate majci, bogu, da se vrate u svemir. Među ovim prirodama mnoge supotpunonesposobnedaikadaizvršestvarnosamoubistvo,jersudubokospoznalekolikijeonogreh.Za nas su one ipak samoubice, jer žive u smrti, a ne u spasonosnomživotu, jer su spremneda seodreknusebe,dasepredaju,ugaseivratepočetku.Kaoštosvakasnagamožedapostaneislabost(podizvesnimokolnostimadotogamoradadođe),

takoiobratno,izrazitisamoubicačestomožedapretvorisvojuprividnuslabostusnaguioslonac,pato obično i čini. Među ove slučajeve dolazi i slučaj Harija, Stepskog Vuka. Kao i hiljade njemusličnih, od zamisli da mu je svakog časa otvoren put u smrt stvorio je ne samo mladalačko-melanholičnu igru fantazije već je iz te zamisli crpao utehu i oslonac.Doduše, kao kod svih ljudinjegovogsoja,svakipotres,svakibolisvakanezgodauživotusmestasuizazivaliunjemuželjudaseizsvegatogaizvučepomoćusmrti,alisepostepenobašiztesklonostiizrodilafilozofijauprilogživotu.Srodivšiseprisnosazamišljudamujeonaj izlazuslučajunuždeuvekotvoren,onamujedavala snage da postane radoznao za iskustvo bola i neprilika, i kadamu je bilo naročito rđavo,mogaojekatkadasaradošću,pačakisazluradošću,daoseti:„Radoznaosamdavidimkolikočovekustvarimožeda izdrži!Kadadospemdogranicepodnošljivogdovoljno jedaotvorimvrata ivećsamumakao”.Postojivelikibrojsamoubicakojiizovezamislicrpuneobičnusnagu.Sdrugestrane,svimsamoubicamajedobropoznataborbaprotiviskušenjadaizvršesamoubistvo.

Svakiodnjih,unekomskrivenomkutusvojeduše,dobroznadajesamoubistvo,doduše,izlaz,alidajeipaksamopomalootrcaniilegalanizlazzaslučajnužde,dajeusuštiniplemenitijeilepšeostavitidačovekapobediioborisamživotnegosopstvenaruka.Svestotome,nečistasavest,kojaimaistiizvorkao,naprimer,nečistasavestkod takozvanihsamobludnika,podstičuvećinu„samoubica"natrajnuborbuprotiviskušenja.Oniseborekaoštosekleptomanboriprotivsvogporoka.OvaborbajeiStepskomVukubiladobropoznata,vodiojujemnogobrojnim,uvekdrukčijimoružjem.Najzadje,okočetrdesetisedmesvojegodine,došaonasrećnuideju,kojanijebilabezhumoraikojamuječestopružalazadovoljstvo,dasvojpedesetirođendanodredikaodankadaćedopustitisebidaizvršisamoubistvo.Sporazumeosesamsasobomdatogadanaostavisebinavoljudaliće,zaslučajnužde,premasvom trenutnomraspoloženju,upotrebitiovaj izlaz.Nekamuse sadadogodi štamudrago,nekase razboli,osiromaši,nekadoživipatnju igorčinu—za sve jeodređen rok, sve tomožedapotrajenajvišejošnekolikogodina,meseciidana,anjihovsebrojstalnosmanjuje!Iodistajesada

lakšepodnosiosvenedaćekojebigaranijejačeidužemučile,pačakidodnadušepotresale.Akoseiz bilo kog razloga osećao naročito rđavo, ako bi pored pustoši, usamljenosti i podivljalostinjegovog života naišle i izvanredne patnje i gubici,mogao je tim patnjama da kaže: „Čekajte, jošsamodvegodine,paćuzagospodaritivama!”Itadabisesljubavljupredaozamislikakoćenadannjegovog pedesetog rođendana ujutro stići pisma i čestitke, dok će se on, siguran u svoj nož zabrijanje,oprostitisvihpatnji,zatvarajućivratazasobom.Tadabikostobolja,seta,glavoboljaiboloviustomakumoglidagledajukudaćesad.Preostajenam jošdaosobeni fenomenStepskogVuka,anaročitonjegovneobičniodnosprema

građanštini,objasnimonatajnačinštoćemosvetepojavesvestinanjihoveosnovnezakone.Kakoseto samo po sebi nameće, uzećemo kao polaznu tačku baš taj njegov odnos prema svemu„građanskom”!Zbogsvogsopstvenogshvatanja stajao jeStepskiVukpotpunovangrađanskogsveta,poštonije

znaonizaporodičniživotnizadruštvenočastoljublje.Smatrao je sebe isključivom jedinkom,časosobenjakom i nastranim pustinjakom, a čas natprosečnom, u neku ruku, izvanredno obdarenomindividuom, uzvišenom nad sitnim normama svakodnevnog života. Svesno je prezirao buržuje iponosioseštoontonije.Uizvesnompogleduživeojesasvimgrađanski,imaojenovacaubanciipomagaojesiromašnerođake,odevaose,doduše,nemarno,alipristojnoineupadljivo,težiojedasapolicijom,poreznicima i sličnimsilamaživiudobrimodnosima.Osipi toga,neka snažna,potajnačežnja stalno ga je privlačila malograđanskom svetu, tihim, pristojnim porodičnim kućama saurednimbašticama,blistavočistoodržavanimstepeništemičitavojonojskromnojatmosferi reda isavršenepristojnosti.Sviđalomuseda imasvojesitneporoke iekstravagantnosti,daseosećakaočovekizvangrađanskogsveta,osobenjakiligenije,ali,dasetakoizrazimo,nikadanijestanovaoiživeo po periferiji života, gde građanština više ne postoji, niti se osećao kod kuće u atmosferinasilnikaiizuzetnihljudi,nikodzločinacaiobespravljenih,većjeuvekostaosastanomuprovincijigrađanstva,jerjeimaoizvestanodnospremanjegovimobičajima,propisimaiatmosferi,pamatobioiodnosotporaipobune.Osimtoga,odrastaojeivaspitavanmalograđanski,iotudajezadržaomnoštvo pojmova i šablona. Teoretski nije imao ništa protiv javnih žena, ali bi on lično bionesposoban da ozbiljno shvati jednu od njih i da je gleda kao stvorenje sebi ravno. Političkogzločinca, revolucionara iliduhovnogzavodnika,kogasudržava idruštvoproganjali,mogao jedavolikao svogabrata, ali nebi znaokakoda seponeseprema lopovu,obi jaču ili ubici izpohote,osimdaihnapriličnograđanskinačinsažaljeva.Tako je jednom polovinom svoga bića priznavao i potvrđivao ono što je drugom polovinom

pobijao i poricao. Odrastao u kultivisanoj građanskoj kući, po ustaljenim pravilima i običajima,ostao je jednim delom svoje duše uvek privezan za poretke na ovom svetu, iako se već odavnoindividualizovao preko građanski moguće mere, oslobodivši se sadržine građanskog ideala iverovanja.Ovo„građansko”,kaostalnopostojećestanjesvegačovečnoga,nijebiloništadrugonegopokušaj

izmirenja, težnje za ujednačenom sredinom između bezbrojnih ekstrema i dvojnih suprotnostičovečjih postupaka. Uzmimo za primer jednu od ovih dvojnih suprotnosti, recimo, sveca irazvratnika,paćenampoređenjeuskorobitirazumljivo.Čovekusepružamogućnostdasepotpunopredaduhovnomživotu,dapokušadasepribližiidealusveca.Iobrnuto,pružamusemogućnostdasepotpunopredasvojimnagonima,prohtevimasvojihčulaidasvasvojastremljenjausredsredinasticanje trenutnih naslada. Prvi od ovih puteva vodi do sveca, domučenika duše, do samopredajebogu.Drugivodidorazvratnika,domučenikanagona,dosamopredaje truleži.Građaninpokušavadaživiuprijatnotemperiranojsrediniizmeđuovadvaputa.Onsenikadanećepredatinitipodatinizanosu ni askezi, nikada neće postatimučenik, nikada pristati da bude uništen—naprotiv, njegovideal nije da se preda, već da održava sopstveno Ja, njegova stremljenja nisu uperena ni prema

svetostinipremanjenojsuprotnosti,sveštojebezuslovnonjemujenesnosno,onhoćedaslužibogu,aliizanosu,hoćedaimavrline,aliidamujedobroiudobnonazemlji.Ukratko,onpokušavadasenaseliu sredini izmeđukrajnosti, uumerenoj i povoljnoj zonibez žestokihbura i oluja,u čemu iuspeva, ali na račun onog životnog i osećajnog intenziteta koji pruža život usmeren premabezuslovnosti i prema krajnostima. Intenzivno se može živeti samo na račun sopstvenog Ja, agrađaninništavišeneceninegosvojeJa (koje je,doduše, razvijenosamorudimentarno), iprematome postiže samoodržanje i sigurnost na račun intenziteta. Umesto da sumanuto bude opsednutbogom—stičemirnusavest,umestonaslade—prijatnost,umesto slobode—udobnost, aumestosmrtne vatre — ugodnu temperaturu. Zbog toga je građanin, po svom biću, stvorenje sa slabimživotnimpogonom,plašljivo,tejelakoupravljatinjime,jersebojisvakogdavanjasamogsebe.Zatojeonnamestomoćipostaviovećinu,namestosilezakon,namestoodgovornosti,postupakglasanja.Jasnojedaseovoslaboiplašljivobićenemožeodržatimaukolikombrojupostojalo,daonosa

svojim osobinama može odigrati u svetu samo jednu ulogu: stada jaganjaca među vucima kojislobodno krstare. Pa ipak vidimo da u doba vladavine veoma snažnih priroda građanin, doduše,smestabivapritešnjenuzazid,aliipaknikadnepropada,apovremeno,prividno,čakivladasvetom.Kakojetomogućno?Nivelikibrojčoporaukojimaživi,ninjegovevrline,ninjegovcommonsense,ni čitava organizacija ne bi bili dovoljno snažni da ga spasu od propasti. Onoga čiji je životniintenzitetvećodsamogpočetkatolikooslabljennemožedaodržavauživotunikakvamedicinasveta.Paipakgrađanštinaživi,snažnajeinapreduje.—Zašto?Odgovor glasi: zbog stepskih vukova. Odista, vitalna snaga buržoazije nipošto ne počiva na

svojstvimanjenihnormalnih članova, većnaveomamnogobrojnim ,,autsajderima", koje obuhvatausledrasplinutostiirastegljivostisvojihideala.Međugrađanštinomuvekživiivelikibrojsnažnihidivljihpriroda.NašstepskivukHaritipičanjeprimerzato.Onserazviokaoindividuadalekoprekogranicekojumožedadostignegrađanin.On,komesupoznateslastimeditacije,kaoimračneradostimržnje i samomržnje, on koji prezire zakon, vrlinu i common sense ipak je prinudni zatočenikgrađanštine i nije u stanju da joj umakne. I tako su se oko stvarnemase pravih građana nataložiliširoki slojevi ljudi,mnoge hiljade života i inteligencija, od kojih je svaki, doduše, već oslobođengrađanštine i pozvan za život u bezuslovnom, ali od kojih je svaki nekim detinjastim osećanjimavezan zagrađanštinu i do izvesnemere zaražennjenimmalaksalimživotnim intenzitetom,pa ipaknekako ostaje i dalje u njoj, ropski zavisan i obavezan da joj služi. Jer kod građanštine osnovnonačelovelikanaglasiobrnuto:Konijeprotivmene,tajjezamene!Akouovomsmislu ispitamodušuStepskogVuka, tadanamseonprikazujekaočovekkome je

zbogvisokogstepenanjegoveindividualnostiodređenodanebudegrađanin—jersesvakavisokorazvijenaindividualnostustremljujeprotivsopstvenogJainaginjenjegovomuništenju.Vidimodajeonusebinosiojakenagone,kakosvecatakoirazvratnika,aliusledizvesneslabostiitromostinijemogaodauzmezaletuslobodni,divljisvemir,negojeostaoprikovanzateškomaterinskosazvežđegrađanštine. Ovakav je njegov položaj u svetskom prostoru, ovakva je njegova vezanost. Većinaintelektualacainajvećideoumetnikapripadajuistomtipu.Samonajsnažnijimeđunjimauspevajudaprobiju atmosferu građanske zemlje i da stignu u kosmički svet, ostali se mire sa sudbinom ilisklapajukompromise,prezirugrađanštinu,aipakjojpripadaju,jačajujeiveličaju,jernakrajuipakmorajudajeprihvatedabimoglidažive.Zaovebezbrojneegzistencijetonepredstavljatragediju,alisvakakokrupnunezgoduizlukob,učijemsepaklunjihovitalentiispekuipostanuplodni.Malibroj onih koji se otmu nalazi put u bezuslovnost i propada na način dostojan divljenja. To su onitragikom obeleženi, ali njih nema mnogo. A ostalima, onima koji su ostali vezani, čijem talentugrađanština često odaje veliko priznanje, otvoreno je treće carstvo, jedan imaginarni, ali suverenisvet,a to jehumor.Nemirnimstepskimvucima, timstvorenjimakojaneprekidno istrahovitopate,njima kojima je uskraćena tragika, kao i sila potrebna za prodor u zvezdani svemir, njima koji

osećajudasupozvanizabezuslovno,aipaknemogudaživeunjemu,njimasepružapomirljivizlazuhumor,akojenjihovduhusledpatnjipostaodovoljnosnažanielastičan.Humoruvekostajenanekinačingrađanski, iako jepravi tipgrađaninanesposobandaga shvati.U imaginarnoj sferi humoraostvaruje se zamršeni, mnogostruki ideal svih stepskih vukova: tu je mogućno zauzeti stavodobravanjanesamopremasvecunegoipremarazvratniku,tunesamodasesavijajupolovijedanpremadrugomenegoseuovakavstavodobravanjauključuje igrađanin.Onomekoji je sumanutoopsednutbogommogućnojedazauzmestavodobravanjaipremazločincu,aistotakoiobrnuto,alinjimaobojiciisvimostalimljudimabezuslovnostinemogućnojedaodobravajujošionuneutralnu,mlaku sredinu: građanštinu. Jedino humor, taj vidni izum onih kojima je preprečen put ka onomnajvišemza šta supozvani, taj izumonih skoro tragičnih, najdarovitijihnesrećnika, jedinohumor(moždanajčudnijeinajgenijalnijedostignućečovečanstva)izvršavaiononemoguće,naime,spajaisjedinjuje sve oblasti ljudskog bića u zracima svojih prizmi. Živeti u svetu kao da to i nije svet,poštovati zakon a stajati iznad njega, posedovati kao da se ne poseduje, odreći se kao da to nijeodricanje—sveoveomiljeneičestoformulisanezahtevevisokeživotnemudrostimožedaostvarujejedinohumor.PaakobiuzagušljivomhaosusvogapaklaStepskiVuk,kojizatoimadovoljnodaraisklonosti,

ipakuspeodaskuvaiiscediizsebeovajčarobninapitak,biobispasen.Zatomujošmnogoštoštanedostaje,alimogućnostiinadapostoje.Kogavoli,koosećasnjim,nekamupoželiovajspas.Onbi,doduše, zauvekostaougrađanštini, ali binjegovepatnjebile snošljive i plodne.Njegovodnospremagrađanskomsvetu,kakouljubavi,takoiumržnji,izgubiobisvojusentimentalnost,anjegovavezanostzaovajsvetprestalabidagamučibezprestankakaonekasramota.Dabitopostigao,ilidabisenakrajuipakosmeliozaskokusvemir,trebalobidasetakavStepski

Vukjednomsuočisasamimsobom,moraobidadubokosagledahaosusopstvenojdušiidapostanepotpunosvestansamogasebe.Tadabimuseotkrilacelanjegovasumnjivaegzistencijausvojsvojojnepromenljivosti, iubudućebimubilosasvimnemogućnodaizpaklasvojihnagonauvekponovoprebegneusentimentalno-filozofskeutehe,aodatleušlepuopijenostsvogvučjegbića.Čovekivukbilibiprinuđenidaupoznajujedandrugogabezmaskiosećanjakojeizobličavaju,pabimoralinagidasepogledajuuoči.Tadabiseilisudariliirazišlisezauvek,takodavišenebibiloStepskogVuka,ilibinjihdvojica,predrađanjemsvetlostihumora,sklopilibrakizrazuma.MoždaćeHari jednogdanadospeti do teposlednjemogućnosti.Moždaće jednogadananaučiti

kako da upozna sebe, bilo na taj način što će dobiti u ruku naše ogledalce, bilo što će susrestibesmrtnike,ilištoćeunašemmagičnompozorištunaćionoštojepotrebnozaoslobođenjenjegovezapušteneduše.Čekajugahiljadetakvihmogućnosti,kojenjegovasudbinaneodoljivoprivlači;sviljudi koji stoje po strani od građanstva žive u atmosferi ovih magičnih mogućnosti. Dovoljna jenajneznatnijasitnicapadasinemunja.Međutim,svejeovoStepskomVukudobropoznato,iakonikadanijeimaopredočimaovucrticu

svojeunutrašnjebiografije.Onnaslućujesvojpoložajuzgradisveta,naslućujeipoznajebesmrtnike,naslućujemogućnostdasretnesamogasebeiplašijese,onznazapostojanjeonogogledala,ukojebineophodnomoraodapogleda,abesmrtnoseplašidabacitajpogled.Nakrajunašestudijepreostajenamdaraskrstimoisaposlednjomfikcijom,sajednomnačelnom

obmanom. Sva „objašnjenja”, celokupna psihologija, svi pokušaji razumevanja iziskuju pomoćnasredstva, teorije,mitologije, laži;pošteni autornebi smeopropustitidanakraju svogprikaza,pomogućstvu,raskrstisaovimlažima.Akokažem„gore”ili„dole",timevećtvrdimneštoštoiziskujeobjašnjenje,jer„gore”i„dole”postojisamoumislima,samouapstrakciji.Svemirneznaza„gore"i„dole".Prema tome „stepski vuk” je, ukratko rečeno, samo fikcija. Ako se Hari oseća kao neka vrsta

čoveka-vukaismatradasesastojioddvaneprijateljskaisuprotnabića,ondatopredstavljasamoneki

mituprošćavanja.Hariuopšteniječovek-vuk,iakosmoprividnoineispitujućiprihvatilitulažkojuje sam izmislio i u koju veruje, ako smo pokušali da ga posmatramo i da ga protumačimo kaodvostruko biće, kao stepskog vuka, onda smo se, u nadi da ćemo ga lakše razumeti, koristiliobmanom,kojućemosadaispraviti.Podelanačoveka ivuka,nanagon iduh,kojomHaripokušavada razjasni svojudes,veoma je

grubo uprošćavanje i nasilje nad istinom u prilog nekog prihvatljivog, ali pogrešnog objašnjenjasuprotnostikojeovajčoveknalaziusebiikojemusečinekaoizvornjegovihteškihpatnji.Hariusebinalazičoveka, to jestčitavsvetmisli,osećanja,kulture,pripitomljene isublimisaneprirode,apored toga još i „vuka", to jest mračni svet nagona, divljaštva, svireposti i nesublimisane, siroveprirode. I poredovena izgled tako jasnepodelenjegovogbićanadve sfere, koje su jednapremadrugojneprijateljskiraspoložene,kadikadjedoživljavaodasevukičovekzaizvesnovreme,zakojisrećnitrenutak,slože.KadabiHariusvakompojedinomtrenutkusvogživotapokušavaodaustanovikoliko ima čoveka, a koliko vuka u svakomnjegovomdelu, u svakomosećanju, brzo bi došao unepriliku i cela ova njegova lepa teorija o vuku namah bi se raspala. Jer nijedan čovek, ninajprimitivnijicrnac,paniidiot,nisutakoupornojednostavnidabisenjihovobićemogloobjasnitipomoćudva ili tri glavna elementa; a objašnjenje takovanrednodiferenciranogčovekakao što jeHarinaivnompodelomnavukaičovekapogotovujepotpunobeznadežanidetinjastpoduhvat.Harisenesastojioddvabićavećodstotine,odhiljadebića.Njegovseživotneklatiizmeđudvapola,kaošto su nagon i duh, ili između sveca i razvratnika, već između hiljadu i bezbroj suprotnih polova(kao,uostalom,životsvakogčoveka).ŠtotakoobrazovanimudarčovekkaoHarimožesebedasmatrastepskimvukom,štoverujeda

bogatu i složenu tvorevinu svog života može da obuhvati jednom tako prostom, grubom iprimitivnom formulom, ne treba da nas iznenadi. Čovek nema veliku sposobnost mišljenja, pa inajmudriji i najobrazovaniji uvek vidi svet i sebe kroz prizmu veoma naivnih, uprošćavajućih ilažnih formula—u prvom redu sebe samog! Jer svi ljudi, kako izgleda, imaju urođenu i nasilnoizazvanupotrebuda svoje Jazamišljajukao jedinstvenucelinu.Kolikogodputa sepokazaloda jeovozabluda,ona ipak idalježivi.Sudijakojisedinasuprotzločincu,gledajućimuuoči, ikojizatrenutak čuje kako ubica govori njegovim (sudijinim) glasom, a sve pobude, sposobnosti imogućnosti ubice nalazi i u svojoj duši, ipak se već idućeg trenutka ponovo pretvara u jedinku,postajesudija,ponovosevraćauljuskusvoguobraženogJa,izvršavasvojudužnostiosuđujeubicuna smrt. A kada naročito obdarene ljudske duše nežnog sastava počnu da naslućuju svojumnogostrukost,kada,kaosvigeniji,probijuzabluduocelinisvojeličnosti,pasebeosetesloženimizvišedelova,kaokakavsnopodmnogihJa,tadajedovoljnodatosamoizjave,padaihvećinazatvoripozivajućinaukuupomoć,aovaopetkonstatuješizofrenijuisprečavadačovečanstvoizustaovihnesrećnikačujeuzvikistine.Alizaštogubitireči,zaštoizgovaratineštoštojesvakomekomislisamopo sebi razumljivo, ali što nije običaj da se iskaže.— Ako već jedan čovek pristupa proširenjuuobražene celine svog Ja u dvostrukobiće, onda je bezmalogenije, ili, u svakom slučaju, redak izanimljivizuzetak.UstvarinijednoJa,paninajnaivnije,nijecelina,većmnogostruksvet,zvezdanoneboumalom,haosoblika,kojisesastojiodstepenaistanja,odnasleđenogiodraznihmogućnosti.ŠtosesvakipojedinactrudidaovajhaosposmatrakaocelinuištoosvomeJagovorikaodajetojednostavna,čvrstooblikovana,jasnoobeleženapojava—takodsvihljudi(painajvećih)uobičajenaobmana—verovatnojenekapotreba,nekizahtevživota,kaoštosudisanjeiuzimanjehrane.Obmana počiva na jednostavnom prenošenju. Telesno svaki čovek sačinjava celinu, duhovno

nikada. I u pesništvu, čak i najistančanijem, uvek su u pitanju prividno cele, prividno jedinstveneličnosti.Oddosadašnjegpesništva stručnjaci ipoznavaocinajvišecenedramu, i spravom, jeronapruža (ili bi mogla da pruži) najveće mogućnosti za prikazivanje sopstvenog Ja u svoj svojojmnogostrukosti—kad tomenebiprotivrečioprividan izgled,pokomenamsesvakapojedinačna

ličnost jedne drame nepobitno prikazuje u istom, jedinstvenom, odvojenom telu, odvodeći nas uzabludubašovomsvojomjedinstvenošću.Naivnaestetikanajvišecenitakozvanukarakternudramu,ukojojsvakiliknastupajasnoocrtanijedinstven.Tekizdalekaipostepenonaslućujupojedincidajetomožda jeftina i površna estetika, da smo u zabludi, da grešimo ako na naše velike dramatičareprimenjujemoveličanstvene,alineprirodne,većsamonametnutepojmovelepotekakvasecenijošizantičkog doba, dramatičare koji su, polazeći uvek od vidljivog tela, u stvari i stvorili fikciju osopstvenomJa,ojedinstvenojličnosti.UpesništvustareIndijeovajpojamjesasvimnepoznat,junaciindijskih epova nisu junaci, već klupčad ličnosti i niz inkarnacija. U našem modernom svetu,međutim,postojepesničkadelaukojimaautor, verovatnone sasvim svesno, pokušavadanam izavela komedije ličnosti i karaktera prikažemnogostrukost duše. Onaj ko hoće da to vidi,mora seodlučiti da ličnosti ovakvog dela ne posmatra kao pojedina bića, već kao delove, kao strane, kaorazličiteaspektejednogvišegjedinstva(makaridušesamogpesnika).KoFaustabudeposmatraonaovajnačin,zatogaćeseodFausta,Mefista,Vagneraisvihostalihstvoritijednacelina,jedannadlik,iteku toj višoj celini, a neupojedinim likovima,nazrećeneštoodpraveprirodeduše.KadaFaustizgovaraizreku,čuvenumeđuučiteljima,kojufilistriizgovarajusajezomakojaglasi:„Dvedušese,ah, kriju umojim grudima!”— tada zaboravlja naMefista imnoštvo drugih duša koje se takođenalazeunjegovimgrudima.InašStepskiVukverujedausebinosidveduše(vukaičoveka)ivećmujeodtogapriličnotesnougrudima.Grudiitelouvekpredstavljajucelinu,alidušaunjimanemadveili pet, već bezbroj.Čovek je lukovica sastavljena od stotinu ljuski, tkanina odmnogih niti. To sutačno znali i shvatili stari azijski narodi, i izumeli su tačnu tehniku budističkog jogija, naimeraskrinkavanje zablude o ličnosti. Vesela je i mnogostruka igra čovečanstva: Indusi su se hiljadugodinatrudilidarazotkrijuzabludu,aZapadjeuložioistotolikotrudadajepodupreiosnaži.AkostoggledištaposmatramoStepskogVuka,postaćenamjasnozaštojetolikopatiozbogsvoga

smešnogdvojstva. I on je, kaoFaust,mislioda sudvedušemnogo za jednegrudi i da ihmorajurastrgnuti.Naprotiv,dveduše sumalo, iHarivrši strašnonasiljenad svojom jadnomdušomkadapokušava da je shvati u jednoj tako primitivnoj slici. Iako je Hari visokoobrazovan čovek, ipakpostupakaokakavdivljakkojiumedabrojisamododva.Jedandeosebenazivačovekom,adrugivukomismatradajetimedošaodokrajaidaseiscrpao.U„čoveka”trpasveštojeunjemuumno;uzvišenoikultivisano,auvukasveštojenagonsko,divljeihaotično.Aliuživotustvarinetekutakojednostavno i grubo kao u našem bednom, idiotskom jeziku, i Hari dvostruko laže sebe akoprimenjujedivljačkumetodusavukom.BojimosedaHariubrajau„čoveka"čitavepokrajinesvojedušekoje jošni izdalekanisučovečje,a izvesnasvojstvasvogabićaračunakaovučja iakosuonadalekoprevazišlavuka.Kaosvi ljudiuopšte, iHariverujedavrlodobroznadaječovek,paipakpojmanemaonjemu,

iako to prilično često naslućuje u snovima i drugim podsvesnim stanjima, koja se teško mogukontrolisati. Neka ne zaboravi te slutnje, neka ih što više prihvata! Čovek nije čvrsto i trajnouobličenje(tojebioidealantikeiporedsuprotnihnaslućivanjanjihovihmudraca),većjeprepokušaji prelaz, dakle, ništa drugo nego uzani i opasnimost između prirode i duha. Prema duhu, premabogu, goni ga unutrašnja predodređenost — prema prirodi, prema majci, vuče ga topla čežnja:između ove dve sile plašljivo se leluja njegov život. Ono što ljudi podrazumevaju pod pojmom„čovek” uvek je samo prolazna, građanska nagodba.Ova konvencija otklanja i zabranjuje izvesnegrubezahtevenagona;delićsvesti,morala,ubijanježivotinjskogusebiineštomaloduhanesamodaje dozvoljeno već se i traži. Prema ovoj konvenciji „čovek” je, kao svaki građanski ideal, samokompromis,plašljivinaivno-lukavpokušajdasepodvaliopakojpramajciprirodi,dosadnompraocuduhuinjihovimzahtevima,iontrebadaboraviumlakojsrediniizmeđunjih.Zatograđanindopuštaipodnosi ono što naziva „ličnošću”, ali ujedno izručuje ličnost molohu „državi” i bez prestankaizazivarazdorizmeđunjih.Zatograđanindanasspaljujenalomačijeretikaivešakaozločincaonoga

komećeprekosutrapostavitispomenik.Da „čovek” nije nešto već stvoreno, već da je zahtev duha, daleka, sa čežnjom a i strepnjom

očekivana mogućnost, i da put donde prevaljuju uvek, u malim etapama i u užasnim mukama iekstazama,bašoniretkipojedincikojimasedanaspripremagubilišteasutraspomenik—taslutnjaživiiuStepskomVuku.Alionoštoon,nasuprot„vuku”,nazivausebi„čovekom"običnonijeništadrugonegobašonajosrednji„čovek”građanskekonvencije.Putkapravomčoveku,kabesmrtnom,Hari tačno naslućuje, katkada ustežući se, i polazi njime, ali to plaća teškim patnjama i bolnomusamljenošću. No, da potvrđuje onaj najviši zahtev i da stremi ka njemu zahtev duha da postaneistinskičovek,dapođe jedinim,užasnimputemkabesmrtnosti— togaseplaši izdubineduše.Ontačno oseća da to vodi još većim patnjama, vodi do progona, do krajnjeg odricanja, možda i dogubilišta—paiakonakrajutogaputastojikaomamacbesmrtnost,ipaknijevoljandaprepatdsveove patnje i da umre na jedan od ovih načina. Iako je svestan više nego građanin zašto se postaječovek, ipakzatvaraoči inećedaznadasuočajničkavezanostzasopstvenoJa iočajničkistrahodumiranjanajsigurnijiputeviuvečnusmrt,adaonajkojijeustanjudaumre,daodbacitelo,dasvojeJa za večnost preda meni— postaje besmrtan. Iako obožava svoje ljubimce među besmrtnicima,recimo Mocarta, u krajnjoj liniji ga, ipak, i dalje posmatra očima građanina, i spreman je dasavršenstvoMocartovoobjašnjava,kaokakavučiteljuškoli,samonjegovimizuzetnimtalentom,aneveličinomnjegovesamopredajeispremnošćudapati,njegovomravnodušnošćupremaidealimagrađanštineipodnošenjemonekrajnjeusamljenostikojaokopaćenika,okobićakojepostaječovek,čitavugrađanskuatmosferuproređuje,teonabivakaoledenietarsvemira,neonomusamljenošćuuvrtuGetsimanskom.PaipakjenašStepskiVukotkriousebifaustovskudvojnost,pronašaojedaujedinstvenomtelu

nema jedinstvene duše, da se jedinstvenost, u najboljem slučaju, poimana dugomputu hodočašća,kaoidealoveharmonije.Onbiželeoilidasavladavukausebiidapostanepotpunčovek,ilidaseodreknečovekaidabarkaovukživijedinstveniminerastrzanimživotom.Verovatnodanikadanijeposmatraopravogvuka,jermoždabitadavideodaniživotinjenemajujedinstvenudušu,daioneusvomlepom,vitkomtelukrijumnogostrukastremljenjaistanja,daivukusebinosidubokeponore,daivukpati.Alisaonim„Natragprirodi!”čovekuvekpođebolnomibeznadežnomstranputicom.Harinikadavišenemožedapostanesasvimvuk,akadabi toipostao,videobidavuktakođenijenešto jednostavno i iskonsko, većmnogostruko i složeno. I vuk ima dve, pa i više duša u svojimvučjimgrudima,ionajkojiželidapostanevukpadauistugreškuzaboravnostikaočoveksaonompesmom:,,Oh,blaženjeonajkojejošdete!”Simpatični,alisentimentalničovekkojipevapesmuoblaženom detetu takođe bi želeo da se vrati prirodi, čednosti i prvobitnom stanju, a sasvim jezaboravio da deca nipošto nisu blažena, da su sposobna da osećaju mnoge sukobe, rastrzanosti ipatnju.Nijedanodputevanevodiunazad,nikavukunikadetetu.Napočetkusveganenalazesenevinosti

bezazlenost;sveštojestvoreno,iononaizglednajjednostavnije,većjegrešno,većjemnogostruko,većjebačenouprljavurekupostankainikada,nikadavišenemožedaplivauzvodno.Putunevinost,unestvoreno,putkabogunevodinatrag,većnapred,nekavukuilidetetu,većsvedubljeugreh,svedaljenaputudasepostanečovek.Nisamoubistvo,jadniStepskiVuče,nećetiustvaripomoći,morašda pođeš dužim, tegobnijim i mučnijim putem da postaneš čovek, moraćeš da svoju dvostrukostumnogostručiš, a svoju složenost učiniš još mnogo složenijom. Umesto da sužavaš svoj svet, dauprošćavašsvojudušu,svevećićešdeosveta,panajzadičitavsvet,primitiusvojubolnoproširenudušu,dabimoždajednom,nakraju,našaospokojstvo.OvimputemjepošaoBudaisvivelikiljudi,nekiodnjihsvesnoanekinesvesno,kolikojekouspeousmelompoduhvatu.Svakorođenjeznačirastanak sa svemirom, znači ograničavanje, odvajanje od boga, znači bolno ponovno postajanje.Vratitiseusvemir,poništitipatničkopostojanje,postatibog,znači:proširitisvojudušudabimogla

ponovodaobuhvatisvemir.Ovdenijerečočovekukakvoggaznaškola,nacionalnaekonomijaistatistika,nijerečoljudima

kojiumilionimatrčkarajuulicamaikojinepredstavljajuništadrugonegopesaknamorskomžaluiliraspršenekapljicepriudaranjutalasa;nekolikomilionaneigrajuvišenikakvuulogu,onisusamomaterijaliništaviše.Ne,miovdegovorimoočovekuuvišemsmislu,ociljudugogputanakomesepostaječovek,okraljevskomčoveku,obesmrtnima.Genijenijetakoredakkaoštoseobičnomisli,a, razumese,ni takočestkaošto to tvrdi istorijaknjiževnosti, svetska istorija ili,najzad, inovine.StepskivukHari,kakonamsečini,biobidovoljnogenijalanzasmeopoduhvatdapostanečovek,umestoštoseprisvakojteškoćisažaljivoizgovarasvojimglupim„stepskimvukom".Činjenica da se ljudi koji imaju takvih mogućnosti pomažu „stepskim vucima" i „ah! dvema

dušama", kao i činjenica da često osećaju onu kukavičku ljubav prema građanštini jeste nešto štoveomaiznenađuje,airastužuje.ČovekkojijesposobandashvatiBudu,čovekkojinaslućujenebesaiponore čovečanstva ne bi trebalo da živi u svetu u kome vladaju common sense, demokrati ja igrađanskoobrazovanje.Onunjemuživisamoizkukavičluka,iakoganjegovedimenzijesputavaju,akomujegrađanskasobaodvišetesna,svukrivicuzatobacana„vuka"inećedashvatidajezasadavuknjegovnajboljideo.Svedivljeusebinazivavukomiosećatokaorđavo,opasnoikaonekuvrstustrašilazagrađane—međutimon,kojiverujedajeumetnik,daimaprefinjenačula,nijeustanjudavididaosimvukaiizavukaunjemuživiimnogoštadrugo,danijesvevukštoujeda,dasetunalazejošilisica,zmaj,tigar,majmunirajskaptica.Onnevididaječitavovajsvet,čitavrajskivrtljupkihistrašnih,velikihimalih,snažnihinežnihoblikazarobljenipritisnutpričomovuku,kaoštojepravičovekunjemuzarobljenipritisnutnazovičovekom,građaninom.Predstavimo sebivrt sa stotinamavrstadrveća,hiljadamacvetova, stotinamavrstavoća i raznih

trava.Ako vrtlar ovoga vrta ne zna ni za kakvu drugu botaničku razliku osim da se jedno „možejesti”, a drugo da je „korov”, onda neće znati šta da radi sa tri četvrtine svog vrta, pa će iščupatinajčarobnijecveće,isećinajplemenitijedrveće,ilićegamrzetiigledatipopreko.TakoistopostupaiStepskiVuksahiljadamacvetovasvojeduše.Štoneulaziurubriku„čovek"ilirubriku„vuk”,toinevidi.Aštasveneubrajau„čoveka"!Svekukavičko,majmunsko,sveglupoisitničarsko,akonijebašvučjaosobina,ubrajau„čoveka",kaoštosvesnažnoiplemenitopripisuje„vuku",itosamozatoštojošnijeuspeodazagospodarinjime.Opraštamo se odHarija, ostavljamo ga da sam ide dalje svojim putem.Da se već nalazimeđu

besmrtnicima,kakobiiznenađenoposmatraoovotumaranje,ovajdivlji,krivudaviput,ikakobiseovakvomstepskomvukunasmešiobodro,prekomo,sažaljivoipodsmešljivo!

Kadasamovopročitaodokraja,palomijenapametdasamjednomnoću,prenekolikonedelja,zapisaomaloneobičnupesmu,kojatakođegovoriostepskomvuku.Potražiosamjemeđugomilamahartijenamompretrpanompisaćemstolu,našaoipočeodaječitam:

Jastepskivukjurimijurimzavejanimsvetomsurim,sabrezegavrantuitamopr’ne,alnigdezeca,nigdesrne!Ajasrnetolikovolim,damijedasadsretnemkoju!Ničegalepšegnokadjeskolimipokažemjojčeljustsvoju.Takobihdobarsanjombio,savbihsezariounjennežanbut,svetlujojkrvbihpio,pio,pazavijajućiprodužioput.Bardajenegdekakavmalizec,dameslatkimmesomzgreje!Ah,zarutekloodmenesveještoživotmožemalodarazgali?Odavnomijeumrlaženka,olinjaoisedmijerep,ajajurimkroznoćkaosenka,jurimisanjam,poluslep,kakosrneizečevevijam,slušamgdevetargranjemzavija,snegomtolimsuvogagrlaplaminosimdušudajeđavoludam[4]

Sadasam,eto,urukamaimaodveslikeosebi:jednajebilaautoportreturogobatnimstihovima,tužanipunstrepnjekaoijasam,druga,naslikananeštohladnijeinaizgledsvelikomobjektivnošću,odnekogasastrane,kojeposmatraospolja isvisine,napisanaodnekogkojeznaoviše,aopet imanjeodmene. I ovedve slike zajedno,moje setno, unezvereno lice imudra studija iz nepoznateruke, obe mi zadadoše bol, obe su bile u pravu, obe su mi otvoreno prikazivale moju neutešnuegzistenciju,obesujasnopokazivalekolikojenepodnošljivoineodrživomojestanje.StepskiVukjemoraodaumre,dasopstvenomrukomokončasvojeomrznutobitisanje—ili,rastopljennasamrtnojvatriobnovljenogsamoposmatranja,daseizmeni,dažderesvojumaskuipostanenovoJa.Oh,ovajpostupaknije zamenebioni novni nepoznat, znao samga i doživljavaovišeputa, uvekuvremenajvećegočajanja.Svakiputkadse todešavalo, štome jepotresalododnaduše,moje tadašnje Jarazbijalo se u paramparčad, svaki put bi ga mračne snage prodrmale i uništile i svaki put bi seizgubiopojedannegovani,naročitovoljenideomogaživota,izneverivšime.Jednomprilikomsamizgubiosvojgrađanskiglasiimetak,tesamsemoraonavićidaseodričempoštovanjaonihkojisudotleskidališeširpredamnom.Drugomprilikomjeprekonoćirazorenmojporodičniživot,mojaduševno obolela žena oteralame je iz kuće i udobnog života, ljubav i poverenje pretvorili su seodjednomumržnjuiborbunaživotismrt.Sažaljivoisprezrenjemgledalisususedizamnom.Tadajepočelamojausamljenost.Iopetposlenekolikogodina,posleteškihigorkihgodina,poštosamunajstrožoj samoći i tegobnom vladanju sobom izgradio sebi nov asketski duhovni život i ideal, i

postigao izvesno spokoj stvo i visinu života, predajući se apstraktnim vežbama misli i strogoregulisanimmeditacijama,srušilaseiovanovaživotnaforma,izgubivšiodjednomsvojplemenitiiuzvišenismisao.Ponovosamprošaosvetputujućiburnoinaporno,nagomilalesusenovepatnjeinovigresi.Isvakiputjesvlačenjujednemaske,rušenjujednogidealaprethodilaonajezivaprazninai tišina, ono samrtno tištanje, ona usamljenost i kidan je veza sa svetom, onaj prazni, pusti pakaoočajanja,lišensvakeljubavi,krozkojisamtadaopetmoraodaprođem.Prilikom svakog ovakvog potresa u životu stekao bih ponešto, to nemogu da poreknem,malo

slobode, nešto duha i dubine, ali i usamljenost, nerazumevanje sveta i hladnoću. Sa građanskogstanovišta,mojživotjeodjednogdodrugogtakvogpotresabioustalnompadu,predstavljaojesvevećeudaljavanjeodnormalnog,dozvoljenogizdravog.Tokomgodinaostaosambezzanimanja,bezporodiceidomovine,našaosamsevansvihsocijalnihgrupa,nikomenijevoleo,mnogimasambiosumnjiv,biosamustalnomogorčenomsukobusajavnimmnjenjemimoralom,paiakosamživeougrađanskim okvirima, po svojim osećanjima i mislima bio sam u tom svetu tuđinac. Religija,otadžbina,porodica idržavanisuzamene imalenikakvevrednosti inimalomesevišenisu ticale,gadilomi se od samoisticanja nauke, raznih esnafa i umetnosti.Moji pogledi,moj ukus, ceomojmisaoni svet, kojima sam nekada, kao darovit i omiljen čovek blistao, sada su bili zapušteni,podivljali i ljudima sumnjivi. Ako sammožda prilikom svojih toliko bolnih preobražaja i stekaoneštonevidljivoineocenjivo—ipaksamtomoraoskupoplatiti,isvakiputbimojživotpostaoteži,suroviji, usamljeniji i ugroženiji. Odista, nisam imao razloga da produžim tim putem, kojime jevodiousverazređenijivazduh,sličanonomdimuuNičeovojpesmiojeseni.Oh,da,bili sumipoznatidoživljaji imenešto ih je sudbinanamenilaonoj svojojdecikoja joj

zadajunajvišebriga,svojojnajodabranijojdeci;bilisumipoznatiisuvišedobro.Bilisumipoznatikaoštosulovcu,častoljubivom,alibezplena,poznatesveetapenjegovihlovačkihpohoda,kaoštosu starom igraču na berzi poznate sve etape špekulacije, dobijanja, nesigurnosti, promenljivosti ibankrota.Dalisamodistamoraoponovodapreživimsveto?Svumuku,savsmušenijad,uviđanjeniskostiibezvrednostisopstvenogJa,svuonuužasnubojazandaćupodlećiistrahodsmrti?Zarnijebilomudrije i jednostavnije sprečiti ponavljanje tolikih patnji i izgubiti se? Svakako da je to bilojednostavnije i mudrije. Pa bez obzira da li je onako kao što piše o „samoubicama" u knjižici oStepskomVuku ili drukčije, nikomi nijemogao uskratiti zadovoljstvo da pomoću plina, noža zabrijanjeilirevolverauštedimsebiobnavljanjejednogprocesačijesamgorkepatnjeodistavećčestoi duboko iskusio.Ne, do sto đavola, nije bilo sile na svetu koja jemogla zatražiti odmene da seponovosusretnemsasvojomgrozomodsmrtiiponovopreživimpreobraženjeireinkarnaciju,čijiciljizavršetaknisuspokojstvoimir,većuveksamouništenje,uveknovooblikovanjesvogaJa!Nekajesamoubistvoiglupo,kukavičkoiotrcano,nekajeonoineslavniisramniizlazzaslučajnužde—svaki, pa i najprezreniji izlaz iz ovog mlina patnji je dobro došao, jer ovde više nema mestaizigravanju plemenitosti i heroizma, ovde sam jednostavno primoran da biram između trenutnogbolaineizrecive,žestoke,beskrajnepatnje.UsvomtegobnomiludomživotubiosamdovoljnočestoplemenitiDonKihot, pretpostavljajući čast prijatnosti i birajući preheroizamnego razumnost.Alidostaotome!Jutrosevećpomaljaloizaokeana,olovno,prokletojutrozimskogdana,kadasamnajzadlegaou

postelju, ponevši sobom svoju odluku. Ali pri samom kraju, na samom rubu svesti pre sna, zatrenutak blesnu predamnom onaj čudni odeljak u knjižici o StepskomVuku u kome se govori obesmrtnima,ananjegaseodjednomnadovezasećanjedasamseponekad,eto,jošnedavno,osećaotolikoblizakbesmrtnima,dasamujednomtaktustarinskemuzikeiskusiosvunjihovuhladnu,jasnumudrost,kojasetakoneumoljivosmešila.Iskrslojetopredamnom,zablistaloiugasilose,asansespustionamoječelo,težakkaoplanina.Probudivšiseokopodne,ubrzosamusebiponovoosetioprečišćenusituaciju;knjižicajeležalana

noćnom ormančiću, zajedno sa mojom pesmom, a odluka, rođena iz pometnje mog najnovijegživota,posmatralamejeljubaznoiuzdržljivo,prostoseprekonoćizaoblilaiučvrstila.Nepotrebnojebiložuriti,odlukadapođemusmrtnijebilaćudjednogtrenutka,većzreo,izdržljivplod,kojijespororastaoiotežao,tihoseljuljajućinavetrusudbine,čijićegaidućiudaroboriti.U svojoj putnoj apoteci imao sam odlično sredstvo za umirenje bolova, neki naročito jak

opijumski preparat koji sam retko uzimao i često ga se mesecima odricao. Ovo teško opojnosredstvo uzimao sam samokada bime telesni bolovi neizdržljivomučili.Na žalost, ono nije bilopogodnoza izvršenje samoubistva, što samprenekolikogodina iskušao.Tada sam,uvremekadasamopetbioobuzetočajanjem,progutaopriličnukoličinu,dovoljnudaubiješestoriculjudi,alimeona ipaknijeubila.Zaspaosam,doduše, inekolikočasova ležaoupotpunojobamrlosti,ali sumezatim, namoje najveće razočarenje, gotovo razbudili žestoki grčevi u stomaku. Povratio sam savotrov još u polusvesti i ponovo zaspao, da bih se konačno probudio sutradan u podne, strahovitootrežnjen,izgorelaipraznamozgainesećajućiseskoroničega.Osimštosamjednovremepatioodnesaniceineugodnihbolovaustomaku,nisamvišeosećaonikakodejstvootrova.Ovosredstvo,dakle,nijemoglodoćiuobzir;zatosamsadasvojojodlucidaosledećioblik:čim

budemdospeodotledasemoramposlužitiovimopijumskimpreparatom,nekamibudedozvoljenodaumestotogkratkogspasaposrčemtrajni,smrt,itosigurnu,pouzdanusmrt,metkomilinožemzabrijanje. Time je moj položaj postao jasan — čekanje do pedesetog rođendana, prema šaljivomreceptuknjižiceoStepskomVuku,učinilomiseodvišedugrok,jerjedotogatrebalodaprođujošdvegodine.No,bilotoposlegodinu,mesecdanailiisutra—vratasumibilaotvorena.Nebihmogaotvrditidaje„odluka"znatnoizmenilamojživot.Zahvaljujućinjoj,postaosammalo

ravnodušni j i prema tegobama,malo bezbrižniji pri upotrebi opijuma i vina,malo radoznaliji davidimdokledopirugranicepodnošljivog,itojebilosve.Jačesudelovalinameneostalidoživljajione večeri. Kako tada sam još uzimao da čitam raspravu o Stepskom Vuku, čas predano i sazahvalnošću,kaodapoznajemnevidljivogčarobnjakakojimudroupravljamojomsudbinom,čassapodsmehom i prezrenjem prema hladnoći rasprave, koja kao da uopšte nije shvatila specifičnoraspoloženjeinapetostmogživota.Onoštojebilonapisanoostepskimvucimaisamoubicamabilojemoždasasvimdobroipametno,važilojezaizvesnuvrstuitipljudi,abilajeiduhovitaapstrakcija.Međutim,mojaličnost,mojastvarnaduša,mojasopstvena,jedinstvenasudbina,činimise,ipaknisumoglidaseuhvateutakogrubumrežu.Alivišeodsvegaostalogzanimalamejeonahalucinacijailivizijanacrkvenomzidu,objavaonih

titravihsvetlosnihslovakojasutolikoobećavala,akojasusepodudaralasanagoveštajimarasprave.Mnogomijetuobećano,glasovionogtuđegsvetasilnosupodstaklimojuradoznalost,tesamčestosatimadubokorazmišljaootome.Isvejasnijesusejavljaleumeniopomeneonognatpisa:„Nijezasvakog!"i„Samozaluđake!"Trebaloje,dakle,dabudemludiveomaudaljenod„svakoga"dabitiglasovidoprlidomeneidabimionisvetovigovorili.Božemoj,tazarnisambiodovoljnoudaljenodsvačijegživota,odpostojanja imentalitetanormalnihljudi,zarnisamvećodavnobiodovoljnoizdvojenilud?Paipaksamudubiniduševeomadobroshvatioonajdoziv,shvatioipozivdabudemlud,daodbacimrazum,unutrašnjepreprekeigrađanštinu,ipredamsenabujalomsvetudušeimašte,ukomenepostojezakoni.Jednogadana,poštosampoulicamaitrgovinamaopetuzaludnotragaozačovekomkojijenosioplakatnamotkiipoštosamse,vrebajućibezprestanka,prošunjaoporedzidasa nevidljivom kapijom, sreo sam u Martinovom predgrađu pratnju. Dok sam posmatrao licaožalošćenih,kojisukaskalizakolimasasandukom,pomisliosam:Imaliuovomgradu,ilinasvetu,čovekačijabismrtzamenebilagubitak?Iimaličovekakomebimojasmrtneštoznačila?Alida,tujebilaErika,mojadragana:međutim,mi smovećodavnoživeliunekoj labavojvezi, i retkokadbismosevideliadaseneposvađamo.Trenutnominijebilopoznatočaknimestonjenogboravka.Onami jepovremenodolazila, ilibih jaotputovaoknjoj,akakosmoobojebiliusamljeni i teški

ljudi,nekakopodušiibolestidušesrodni,toje,uprkossvemu,idaljepostojalaizvesnavezaizmeđunas.Ali zaronanebimoždaodahnula iosetilaolakšanjekadabi saznalazamojusmrt?Nisam tomogao da znam, a nisam znao ni koliko su pouzdana moja sopstvena osećanja. Treba živeti unormalnom,umogućnomdabiseneštoznalootimstvarima.Za to vreme ja sam se priključio pratnji, pokoravajući se nekoj svojoj ćudi, pa sam za

ožalošćenima kaskao do groblja, jednog modernog, cementiranog patent-groblja sakrematorijumom i svimostalimujdurmama.Alinašegmrtvacanisu spaljivali,negosumusandukistovarili pred skromnom rakom, i ja samposmatrao kako sveštenici i ostali lešinari, nameštenicinekogpogrebnogzavoda,kojisuseprividnostaralidasvebudeveomasvečanoi tužno,obavljajusvojposao.Usvompretvaranju,zbunjeniilažnitolikosusenaprezalidasupostalismešni;gledaosamkako

se na njima leprša crna, zvanična uniforma i kako se trude da kod ožalošćenog skupa izazovupotrebno raspoloženje, da ovaj prikloni koleno pred veličanstvenom smrti. Ali svaki trud je biouzaludan, niko nije plakao, svi su, izgleda, bili ravnodušni premamrtvacu. Zato se niko nije daonamamiti u pobožno raspoloženje, i kada je sveštenik oslovljavao skup sa „draga hrišćanskasabraćo”, piljila su sva ta zvanična lica trgovaca, pekara i njihovih žena sa grčevitomozbiljnošćupreda se, zbunjena, pritvorna i bez ikakve druge želje osim da se ova neprijatna priredba što prezavrši. Najzad se i završila, i dvojica hrišćanske sabraće koja su se nalazila u prvim redovimastisnušegovornikuruku,obrisašenanajbližojivicitravnjakasasvojihcipelavlažnuilovaču,ukojusu položili svogmrtvaca, i lica im smesta opet postadoše obična i ljudska, a jedno od njihmi seodjednomučinipoznato—biojeto,takomijeizgledalo,čovekkojijeondanosioplakatikojimijetutnuourukuonuknjižicu.Istogtrenutkakadasampoverovaodasamgapoznaoonseokrenu,sagnuseistadeneštodabarata

okosvojihcrnihpantalona,kojepipavopodvrnuvišecipela,azatimbrzopotrča,stisnuvšikišobranpodmišku.Požurihzanjim,stigohgaiklimnuhmuglavom,alionme,izgleda,nijepoznao.„Zardanasnemavečernjezabave?”upitahipokušahdamunamignemkaoštotočineonikojisu

upućeniuzajedničku tajnu.Alibilo jeprošlovećmnogovremenaotkakosenisambavioovakvimmimičkimvežbama,poštosam,sobziromnasvojnačinživota,skorozaboravioidagovorim;isamosetihdasesamoglupokreveljim.„Večernjazabava?"promrmljačovekipogledamenekakočudno,kaostranca.„Iditekod,Crnog

orla’,čoveče,akoosećatetakvupotrebu.”Stvarno,višenisambiosigurandalijetozaistaon.Pošaosamdaljerazočaran,nisamznaokuda

da idem,zamenevišenijebilonicilja,ni stremljenja,nidužnosti.Život je imaostrahovitogorakukus,osećaosamdagađenjekojevećodavnorasteumenidostižesvojvrhunac,osećaosamdameživotodbijaiodbacuje.Razjaren,poleteosamsivimgradom,učinilomisedasvezaudaranavlažnuzemlju i sahranu. Ne, kraj moga groba neće smeti da stoji nijedan od ovih lešinara sa svojomodeždom i sentimentalno hrišćanskim žamorenjem!Oh,ma kuda pogledao,ma kuda uputio svojemisli, nigde nije bilo radosti, nigde odjeka zamene, nigde se nije osećalo ništa privlačno, sve jezaudaralo na trulu istrošenost, na trulo poluzadovoljstvo, sve je bilo staro, uvelo, sivo,mlitavo iiscrpeno. Božemoj, kako je to bilomogućno? Kako sammogao dospeti dotle, ja krilati mladić,pesnik,prijateljmuza,svetskiputnik,vatreni idealista?Kakomeje tosnašlotakolaganoipotajno,kako je došlo do ove ukočenosti, ovemržnje prema sebi samom i ostalima, do zagušenosti svihosećanja,dooveduboke,opakemrzovolje,doogavnogpaklapraznineiočajanja?Prolazeći pored biblioteke sreo sam mladog profesora sa kojim sam ranije povremeno

razgovaraoikogasamprilikomsvogposlednjegboravkauovomgradukatkadačakposećivaoikodkuće, da bih razgovarao s njim o orijentalnojmitologiji, grani nauke kojom sam se tadamnogobavio.Naučnikmijeišaoususret,ukrućenikratkovid,ipoznaomejetekkadasamskoroprošao

porednjega.Poleteojeglavačkepremameni,pozdravljajućiseveomasrdačno,ajasammuzato,uonako kukavnom stanju, bio bezmalo zahvalan. On se obradovao, živahnuo i podsetio me napojedinostinašihnekadašnjihrazgovora,ubeđujućimedaimamnogodazahvalimomepodstrekuida je čestomislio namene; otada je retko imao prilike za tako uzbudljiva i iscrpna razlaganja sakolegama.Upitaomejeotkadasenalazimugradu(slagaosamga:tekodprenekolikodana)izaštonisamnavratioknjemu.Pogledaosamučtivomčovekuuučeno,čestitolice,nalazećidajeovascenau stvari smešna, ali sam ipak, kao izgladnelo pseto, uživao u mrvici topline, gutljaju ljubavi izalogajupriznanja.StepskivukHarikeziose,dirnut,uisušenomždrelusakupljalamusepljuvačka,asentimentalnostmujeiprotivvoljesavijalaleđa.Da,revnosnosamsetrudiodaseizvučemlažima,rekaosamdasenalazimovdesamouprolazu,studijaradi,idaseneosećamnajbolje,inačebihga,razumese,svakakoposetio.Akadamejesrdačnopozvaodatovečeprovedemkodnjega,prihvatiosam zahvalno i zamolio ga da pozdravi svoju ženu; za to vreme su me od silnog govora iosmehivanja zaboleli obrazi, odviknuti od takvihnapora. I dok sam ja,HariHaler, stajaonaulici,iznenađennaprepad ipolaskan,učtiv i revnostan, smešeći se ljubaznomčovekuukratkovido lice,dotlejedrugiHaristajaoporedmeneitakođesekezio,kezioimisliokakavsamjatočudan,ćaknutineiskrenbratac,kadasamjošpredvaminutabesnoiskriještiozubenaceoovajprokletisvet,asada,naprvipoziv,naprvibezazlenpozdravjednečestitedobričinežurno,dirnutoipreteranorevnosnoprihvatamsve,valjajućiseuovomalodobronamernosti,poštovanja i ljubaznostikaokakvoprase.TakosuobaHarija,obojicaveomanesimpatičneprilike,stajalapredučtivimprofesoromismevajućijedan drugoga, posmatrajući se uzajamno, pljujući jedan na drugog i, kao i obično u takvimprilikama,ponovojedandrugompostavišepitanje:dalijetojednostavnoljudskaglupostilislabost,opšta ljudska sudbina, ili su ovaj sentimentalni egoizam, ova beskarakternost, nečistota i dvojnostosećanja samo osobenost stepskih vukova? Ako je ta podlost bila opšteljudska, e, onda se mojeprezrenjesvetamoglosručitinanjeganovomsnagom;akojetobilasamomojaličnaslabost,ondajetobiopovodzaorgijusamopreziranja.ZbograzmiricadvojiceHarijagotovosambiozaboravionaprofesora.Odjednommijeopetbio

nateretuipohitaosamdagaseotarasim.Gledaosamdugozanjim,kakoodmičeogolelomalejomdobroćudnim imalosmešnimhodom idealiste i čovekakoji jošveruje.Umeni jebesnelažestokabitka, idoksammehaničkigrčio iopet ispružaoukočeneprsteuborbisapotmulomkostoboljom,moraosampriznatisebidasamdopustiodamenadmudre,dasamsebinatovarionavratpozivnavečeruupolaosam,zajednosaobavezomnarazneučtivosti,uznaučnobrbljanjeiposmatranjetuđeporodične sreće. Otišao sam kući ljutit, pomešao konjak sa vodom, progutao uz to i svoje piluleprotivkostobolje,legaonadivanipokušaodačitam.Kadamijepošlozarukomdaizvesnovremečitam „Sofijino putovanje od Memela do Saksonske”, dražesnu kupusaru iz osamnaestog veka,odjednomseopetsetihpoziva,setihsedanisamobrijanidabitrebalodaseobučem.Bogznazaštosamtosebiudrobio!Dakle,Hari,ustani,sklopiknjigu,nasapunjajse,zagrebisvojubradudokrvi,obuciseiuživajuljudima!Idoksamsesapunjao,misliosamnaprljavujamuuilovačinagroblju,ukoju su danas na konopcima spustili nepoznatog, i na ukočena lica hrišćanske sabraće koja su sedosađivala,alinisambioustanjučaknidasesmejem.Tamojebiosvršetak,takomisečinilo,uonojprljavojjamiuilovači,uzglupe,zbunjenerečisveštenikakrajglupih,zbunjenihlicatužnogskupa,uzočajničkipoglednakrstačeitableodlimaimermera,krajveštačkogcvećaodžiceilistakla;tamonije završio samo onaj nepoznati.Neću samo ja, sutra ili prekosutra, završiti zakopan u blatnjavuilovaču uz zbunjenost i pritvornost učesnika, već se tako završava sve, sva naša stremljenja,celokupnanašakultura,svanašavera,svanašaživotnaradostivoljazaživotom,kojajetakobolesnaikojaćeuskorobiti tamozakopana.Naškulturnisvetjegroblje,nakomesuIsusHristosiSokrat,Mocart,Hajdn,DanteiGetesamoizbledelaimenanazarđalimlimenimpločama,okokojih,zbunjenii neiskreni, stojeožalošćeni, koji bi dalimnogoda jošmogudaverujuu limeneploče, što su im

nekadabilesvete,kojibimnogodalidamogudaprogovoremakarjednujedinučestitu,ozbiljnurečtuge i očajanja nad ovim propalim svetom, i kojima nije ostalo ništa drugo nego da, kezeći sezbunjeno,stojeokojednoggroba.Razjaren,posekaosamsepobradi,kaoiobičnonaistommestu,nekovremesamsezadržaodezinfikujućiranu,alisamondaipakmoraoda još jednompromenimveć stavljeni čisti okovratnik, a nikako mi nije bilo jasno zašto sve to činim, jer nisam imao ninajmanje volje da se odazovem onom pozivu. Ali jedan deo Harija opet se pretvarao, nazivaoprofesora simpatičnim momkom, čeznuo za ljudskim mirisom, brbljanjem i društvom, sećao seprofesorove lepuškaste žene, da je jednovečekodprijatnihdomaćina ipaknešto što čovekamoževeomadaosveži,iovamisaoohrabrilamejedanabradunalepimengleskiflaster,pomoglamijedaseodenem,davežempristojnumašnuiblagomesprečilada,pokoravajućisesvojojstvarnojželji,ostanemkodkuće.Istovremenosampomislio:Onakokakosejasadaoblačimiizlazimdaposetimprofesoraiizmenjamsnjimnizmanje-višelažnihučtivihreči,iakotoustvarineželim,takoživiiradi većina ljudi iz dana u dan, iz časa u čas, silom, ne želeći to u stvari. Oni se posećuju, voderazgovore,sedeodređenbrojčasovausvojojkancelariji,svetosilom,mehanički,bezvolje,asvebitomogledaobaveimašine,ilidaseuopšteizostavi.Abaštamehaničnost,čijitokneprestaje,bašonaihsprečavada,kaoja,podvrgnukriticisopstveniživot,svunjegovuglupostiplitkost,njegovuproblematičnostštoseodvratnokezi,daupoznaju iosetesvunjegovubeznadežnu tugu iprazninu.Oh,ljudisuupravu,bezgraničnosuupravuštotakožive,štoigrajusvojeigreijurepridajućiimvažnost,umestodasebremeodovežalosnemehanizacije idaočajničkipiljeuprazno,kaošto točinim ja, čovek izbačen iz koloseka. Iako na ovim listovima katkad izražavam prezrenje, a iismejavamljude,nekanikonemislidasvaljujemkrivicunanjih,daihoptužujem,daželimdasvalimnadrugeodgovornostzasvojuličnubedu!Međutimja,kojisamotišaotakodalekoikojistojimnaiviciživota, tamogdeovajpadaumračniponorbezdna,grešimi lažemakopokušavamdasebeidrugezavaramkako jeonamehaničnost još izameneu toku,kako jošpripadamonomljupkomidetinjastomsvetuvečiteigre!Veče je, u skladu sa ovim, bilo čudesno! Zastao sam za trenutak pred kućom svog poznanika i

pogledaogoreuprozore.Eto,ovdestanujetajčovek,pomisliosam,iizgodineugodinuradisvojposao,čitaidaljekomentaretekstova,istražujevezeizmeđuprednjeazijskihiindijskihmitologija,ipri tom jeveseo, jerverujeuvrednost svoga rada,verujeunaukučiji je sluga,verujeuvrednostsamogznanja injegovognagomilavanja,unapredak i razvitak.Kaodanijepreživeo ratnipotreskojijeAjnštajnizazvaoudosadašnjimosnovamamisli(tosetičesamomatematičara,mislion),nevididaseokonjegavršepripremezaidućirat,smatradatrebamrzetiJevrejeikomuniste,ukratko,onjedobroiveselodetekojenemislimnogoasebipridajevelikuvažnost, ikometrebazavideti.Trgaosamseiušao.Dočekalamejeslužavkaubelojkeceljii,ponekojintuiciji,tačnosamzapamtiogdejestavilamojkaputišešir;zamolivšimedamalopričekam,uvelamejeutoplu,svetlusobu,gdesamumestodaizgovaramrečinekemolitveilidamaloodspavam,sledećinekomsvomdetinjastomnagonu,uzeourukeprvipredmetkojimisenašaonadohvatu.Bilajetomalauramljenaslika,kojaje stajala na okruglom stočiću poduprta komadićem kartona. Prikazivala je pesnika Getea,karakternog, genijalno očešljanog starca lepo izvajana lica, na kome nišu nedostajale ni čuvenevatreneočiniusamljenost i tragika, licapremazanogstavomdvorskogčoveka,nakoje jeumetnikobratio naročitu pažnju. On je uspeo da ovom demonskom starcu, ne umanjujući mu dubinu, daizvesnu profesorsku ili glumačku crtu savlađivanja i čestitosti i da ga, sve u svemu, prikaže kaoodistalepogstaroggospodina,kojijesvakojgrađanskojkućimogaodaposlužizaukras.Ovaslikaverovatnonijebilaglupljaodostalihovevrste,odsvihonihspasitelja,apostola,heroja,junakaduhai državnika, stvorenih rukama vrednih umetnika-zanatlija, možda je samo izvesnom svojomvirtuoznomveštinomdelovalanamene tako razdražljivo.Bilokakobilo, u svakomslučaju, poštosam ionako bio nervozan i prepun jeda, bola mi je oči sujetna slika starog Getea, tako punog

samodopadanja, kao fatalni neskladni ton, pokazujući mi da ovo nijemesto zamene. Ovde su sedobroosećalilepostilizovanistarimajstoriinacionalneveličine,anipoštostepskivuk.Da je sada ušao domaćin, možda bi mi pošlo za rukom da se pod nekakvim prihvatljivim

izgovorompovučem.Alijeušlanjegovažena,ijasamsepredaosvojojsudbini,iakosamnaslućivaodaćedoćidonekakvenesreće.Pozdravismose,iprvomneskladnomtonusledilisudrugi.Ženamiječestitala na dobrom izgledu,međutim, ja sambio potpuno svestan da sam, u toku ovih godina odnašeg poslednjeg susreta, ostareo. Već mi je i njen stisak ruke izazvao bol u prstima, kobno mepodsećajućinakostobolju.Da,aondamejeupitalakako jemojojdragojženi, i jasamjojmoraorećidame ježenanapustila ida jenašbrak razveden.Odahnuli smokad jeušaoprofesor. Ionsesrdačno pozdravio samnom, a neprirodna i komična situacija ubrzo je dobila svoj najlepši izraz.Držao je u rukamanovine, list na koji je bio pretplaćen, listmilitarista i stranke ratnih huškača, ipoštomiihjedaouruke,ispričaomijedaseunjimanalazineštoodnekogmogimenjakapublicisteHalera, koji mora da je neki pokvarenjak i propalica bez otadžbine, jer je ismejavao Kajzera iobjavio svojegledištepremakomenjegovaotadžbinanijebilaništamanjekrivau izazivanju ratanegoostaleneprijateljskezemlje.Kakavlijetotip!Da,aliovdejetojvucibatinidobroodgovoreno,redakcijajetajštetnielementodlučnoudesilaiizložilaopštemruglu.Kadajevideodameovatemane zanima, prešli smo na drugu, međutim ni jedno ni drugo ni izdaleka nisu pomišljali da bi točudovištemogloda sedi prednjima, pa ipak je bilo tako, to čudovište bio sam lično ja.Ali čemudizati buku i uznemiravati ljude!U sebi sam se smejao, ali sam izgubio i poslednju naduda ću tevečeri doživeti nešto prijatno. Taj trenutak mi je jasno ostao u sećanju. Naime, za vreme dok jeprofesorgovoriooizdajnikuHaleru,umenisezgusnuloopakoosećanjedepresijeiočajanja,kojesenagomilavalojošodsahraneisvevišepojačavalo,pretvarajućiseuodvratanpritisak,unekutelesnutegobu(udonjemdelutela),nekopredosećanjepunostrepnje,kojemejegušilo.Osećaosamdamenešto vreba, iz pozadine se šunjala neka opasnost. Tog časa, srećom, javiše da je večera gotova.Prešlismoutrpezariju,itrudećisedastalnogovorimilipitamneštobezazleno,jeosamvišenegoštosamnavikao,isvakogtrenutkaosećaosamsesvejadnije.Božemoj,misliosambezprestanka,zašto se toliko naprežemo? Jasno samosećao da se nimoji domaćini ne osećaju prijatno i da imživahnost zadajemuka, bilo zato što sam jaunosio takvomrtvilo, bilo što je i inačevladalonekoneraspoloženjeukući.Postavljalisumisvetakvapitanjanakojajeiskrenodgovorbionemoguć,pasam uskoro ogrezao u lažima, boreći se sa gađenjem pri svakoj reči. Počeo sam najzad, da bihskrenuotokrazgovora,dapričamosahranikojusamdanasposmatrao.Alinisamuspeodapogodimton i moji pokušaji da budem humorističan izazvali su neraspoloženje, tako da smo se sve višerazilazili.Zatovremejestepskivukumenikeziozubesmejućise,akadsuposluženislatkiši,svetrojesmovećbiliveomaćutljivi.Vratilismoseuprvusobudapopijemokafuirakiju,unadidaćenamtomoždamalopomoći.Ali

tadamiopetpadeuočivelikipesnik,iakojebiosklonjenustranu,nanizakorman.Nisammogaodaseodlepimodnjegai,madasamusebičuoglaskojimejeopominjao,ponovosamuzeoslikuurukeipočeodaseraspravljam.Upravomejeopsedaloosećanjedajeovasituacijanepodnošljivaidasadamoram uspeti da nekako zagrejemsvoje domaćine, da ih ponesem i uskladim sa svojimraspoloženjem,ilidaizazovemeksploziju.„Nadajmo se”, rekoh, „da Gete uistinu nije ovako izgledao! Ova sujetna i plemenita poza, ovo

dostojanstvo koje namiguje na poštovane prisutne, a ispod površine muškosti čitav jedan svetnajljupkijesentimentalnosti!Ćoveksvakakomožemnogodamuzamera,jasetakođečestoljutimnaovogstarcakojisepravitakovažan,aliprikazivatigaovako,ne,tojeisuviše!"Domaćicajenalilakafusizrazomteškepatnjenalicu,azatimžurnoizišlaizsobe,dokmijenjen

muž,upolazbunjeno,upolaprekorno, saopštiodaovaGeteovaslikapripadanjegovojženi ida jeonanaročitovoli.„Pačak idasteobjektivnoupravu, što ja,uostalom,poričem,nistesmelidase

izrazitetakodrastično."„Imate pravo", priznao sam ja. „Na žalost, to je neka navika, nekamana kodmene da se uvek

odlučujemzanajdrastičniji izraz,što je,uostalom, iGetečiniousvojimnajboljimčasovima.Ovajsladunjavi, malograđanski, salonski Gete, naravno, nikada ne bi upotrebio neki drastičan, pravi ineposredniizraz.Molimvasivašuženudameizvinite.—Molimvasrecitejojdasamšizofreničar.Aujednomolimzadozvoludaseoprostim."Zbunjenigospodinpromrmljaoje,doduše,nekeprigovore,ponovojepomenuokakosubilelepei

zanimljivenašenekadašnjerasprave,kakosumojepretpostavkeoMitriiKrišnitadaostaviledubokutisaknanjegaikakoseonnadaodaćedanasopet...itakodalje.Jasammusezahvalioirekaodasutoveoma ljubazne reči,alidasu,nažalost,moje interesovanjezaKrišnu i raspoloženjedavodimnaučnerazgovorepotpunonestali,kaoidasamgadanasnekolikoputaslagao;takose,naprimer,nenalazimuovomgraduodprenekolikodana,većodprenekolikomeseci,živimpovučenoinisampodesanzaodlaženjeuboljekuće,jersam,prvo,stalnovrlorđavoraspoloženimučenkostoboljom,adrugo,običnosampijan.Osimtoga,daraščistimosituacijuidabarneodemkaolažljivac,moramda izjavimpoštovanomgospodinudame jedanasveomauvredio.On jeusvojiomišljenje jednogreakcionarnoglistaoHaleruizauzeoglupibandoglavstavkojijebiodostojankakvogbesposlenogoficira,alinikakonaučnika.Onaj„tip”ipokvarenjakbezotadžbine,onajHaler,tosamjalično,ibilobiboljezanašuzemljuizasvetuopštekadabisebarononekolikoljudikojisusposobnidamisleizjasnilo za razum imiroljubivost, umesto što slepo i sumanutonavijaju za novi rat.Tako, a sadazbogom.A onda sam ustao i oprostio se odGetea i profesora, napolju sam brzo skinuo svoje stvari sa

čiviluka i otišao. Umojoj duši glasno je zavijao zluradi vuk, a između dva Harija odigravala sevelikapozorišnapredstava.Bilomijeodmahjasnodasuneprijatničasoviovevečerizameneimalikrupnijiznačajnegozauvređenogprofesora;zanjegasubilirazočarenjeimalaljutnja,alizamenesuonibiliposlednjineuspehibekstvo,mojoproštajsagrađanskim,moralniminaučnimsvetom—potpunapobedastepskogvuka.Bilojetoiopraštanjebeguncaipobeđenog,priznanjebankrotapredsamim sobom i rastanakbez utehe, bez ikakvenadmoći i bez humora.Opraštao sam se sa svojimnekadašnjim svetom idomovinom, sagrađanskimživotom,moralom iučenošćukao što se čovekkoji boluje od čira u stomaku oprašta sa svinjskim pečenjem. Sav besan trčao sam ispod uličnihsvetiljki,besanisamrtničkitužan.Kakavjeovoneutešan,mučaniopakdan,odjutradomraka,odgroblja pa sve do scene kod profesora!A čemu? Zašto?Da li ima smisla natovariti sebi još višeovakvihdana,pokušatijošvišeovakvihčorbi?Ne!Izatoćunoćasokončatiovukomediju.Idikući,Hari,ipresecisebigrkljan!Dostasičekao.Trčaosamulicamatamo-amo,dokmejesopstvenabedadavila.Razumese,bilojeglupoodmene

štosamonimčestitimljudimaispljuvaonjihovsalonskiukras,bilojeglupoinevaspitano,ali,eto,nisammogaodrukčije,nisamvišemogaodapodnesem tajpitomi, lažni i uglađeni život.Apošto,kako mi se činilo, više nisam mogao da podnesem ni samoću, pošto sam i sopstveno društvobeskrajnomrzeoigadiogase,poštosamubezvazdušnomprostorusvogapakla,davećise,udaraookosebe,kakavmijejošizlazpreostajao?Nijegabilo.Oh,oče,majko,oh,daleki,svetliplamenovimojemladosti,oh,vihiljade radosti,vi radovi i ciljevimogživota!Ništaminijeostalood svegatoga,čaknikajanje,većsamogađenjeibol.Činilomisedamesamačinjenicadamoramdaživimnikadanijetolikopeklakaotogačasa.Za trenutak sam se odmorio u nekoj bednoj krčmi u predgrađu, pio vode i konjaka, zatim sam

otrčaodalje,kaodami jeđavozapetama,gore-dolenizstrme,krivudaveulicestarogdelagrada,prekoalejaitrgaispredstanice.Otputovati!—pomisliosam,ušaoustaničnuzgraduipiljiouredovevožnjepozidovima,popiosamimalovina,pokušavajućidasepriberem.Utvarakojesamsebojaodolazilajesvebližeisvesamjejasnijevideo.Biojetopovratakkući,usvojusobu,iononasilno

mirovanjepredočajem!Tonisammogaodaizbegnemmakarjošsatimatrčkaraotamo-amo,nisammogaodaizbegnempovrataksvojimvratima,stolusaknjigama,divanuislicimojedraganeiznadnjega,nisammogaodaizbegnemtrenutkuukomećunaoštritinožzabrijanjeipresećisebigrkljan.Svesejasnijeocrtavalapredamnomovaslikaisvejasnijesam,dokmijesrceludoudaralo,osećaostrahnadstrahom:strahodsmrti!Da,užasnosamsebojaosmrti. Iakonisamvideodrugogizlaza,iakosuseumeninagomilaligađenje,boliočajanje,iakovišeništanijemoglodameprivuče,daumeniprobudiradostinadu,ipaksamseužasno,neizrecivobojaosmrti,poslednjegtrenutka,hladnograzjapljenogrezausopstvenommesu!Nisamvideoputakojimbihumakaotojstrahoti.Akodanasuborbiizmeđuočajanjaikukavičluka

možda opet pobedi kukavičluk, sutra, i svakog dana, preda mnom će stajati očajanje, uvećanosamoprezrenjem.Uzimaćuurukenož iopetgaodbacivatisvedok jednomipakne izvršimčin.Paondaboljejošdanas!—govoriosamsamomsebirazložno,kaokakvomzaplašenomdetetu,alidetenijehtelodasluša,većjebežalo,jerjehtelodaživi.Trzalomejeivuklodaljegradom,obilaziosamoko svoga stana u širokom luku, neprestanomisleći na povratak, a odlažući ga stalno. Tu i tamosvratiobihuponekukrčmunačašicu,paidve,azatimsammoraodalje,uširokomkruguokocilja,okonožazabrijanje,okosmrti.Svremenanavremebih,smrtnoumoran,posedeonanekojklupi,naivici nekogbunara, na nekomkamenommeđašu, slušaokakomi srce kuca, brisao znoj sa čela, azatimopettrčaodalje,punsamrtnogstrahaidrhtavečežnjezaživotom.Takome je, kasno u noć, ta ista sila naterala da uđem u jednu gostionicu iza čijih je prozora

odjekivalamuzikazaigru,itounekomzabačenom,menimalopoznatompredgrađu.Iznadulaznihvrata pročitao sam starinski natpis: „Kod crnog orla".Unutra je bilo veselje u punom jeku, bučnaljudskavreva,dim, isparenjevina ivika,audvorani izaovese igralo, tamo jebesnelamuzikazaigru.Ostaosamuprednjojprostoriji,gdesusedelisvesamijednostavni,priličnosirotinjskiodeveniljudi,doksusepozadiudvoraniza igrumoglevideti inekeelegantneprilike.Pritisnutgomilom,obreosamsenadrugomkrajuprostorije,poredbifea,zajednimstolomzakojimjenaklupiuzazidsedelalepuškasta,bledadevojkautankoj,dubokoizrezanojbalskojhaljini,sauvelimcvetomukosi.Videćidajojsepribližujem,devojkamejepogledalapažljivoiljubaznoipomerilasemaloustranudaminapravimesta.„Smemli?"upitaosamiseoporednje.„Razumesedasmeš",rečeona,,,akositi?"„Hvala",rekohjoj,„nemogućnomijedaidemkući,nemogu,panemogu,hoćudaostanemovde,

kodvas,akodozvolite.Ne,nemogudaidemkući.”Onaklimnuglavomkaodamejeshvatila,idokjetočinila,posmatraosamuvojakkojijojjesa

čelapadaoprekouvetaivideodajeonajuvelicvetkamelija.Sadrugogkrajatreštalajemuzika,zabifeomsukelnericežurnodovikivalesvojeporudžbine.„Ostaniovde”,rečeonaglasomkojimijegodio.,,Azaštonemožešdaideškući?"„Nemogu.Kodkućemečekanešto—ne,nemogu,odvišejestrašno.”„Ostavigaondanekačeka,atiostaniovde.Hajde,izbrišiprvosvojenaočare,ovakoništanevidiš.

Tako,dajmitvojumaramicu.Štaćemodapijemo?Burgundac?"Izbrisalamijenaočareitektadasamjasnovideonjenobledo,čvrstolice,žarkocrvenonamazanih

usta,svetlihsivihočiju,glatkog,hladnogčelaikratkoodsečenoguvojkaprekouveta.Zauzelasezamenedobrodušno,aisamalopodsmeha,poručilajevino,kucnulasesamnomipritompogledaumojenoge.„Božemoj,odakleideš?IzgledaškaodasidošaopeškeizPariza.Ovakosenedolazinabal.”Odgovorio sam joj sa „da” i sa „ne”,malo samse i nasmejao i pustio jedagovori.Onami se

mnogosvidelaitomesamsezačudio,jersamdotadaizbegavaoovakvemladedevojkeibiosklondagledamnanjihsnepoverenjem.Aonaseophodilapremameniupravoonakokakomijegodilo

togtrenutka—oh,itakoseinadaljestalnoponašala.Postupalajepremamenisapunoobzira,štomijebiloprijatno,aitakopodsmešljivokaoštomijebašbilopotrebno.Poručilajesendvičinaredilamidagapojedem.Usulami jevino i naredilamidapopijemgutljaj, ali neodvišebrzo.Zatim jepohvalilamojuposlušnost.„Tisidobar”, rečeonabodrećime,„neotežavašmiposao.Hajdedasekladimodaodavnonisi

moraonekogadaslušaš?”„Da,dobilisteopkladu.Otkudatoznate?”„Nijetonikakvaveština.Slušatijeistoštoijestiipiti—kotoniječinioduževremena,ništamu

nijeprečeodtoga.Tićešmeradoslušati,zarne?”„Veomarado.Visveznate.”,,Stobomjelako.Moždabihti,prijatelju,moglarećiištatečekakodkućeičegasetolikoplašiš.

Alititoznašisam,nemoramootomedagovorimo,zarne?Glupost!Akonekohoćedaseobesi,epalepo,nekaseobesi,verovatnoimasvojihrazlogazato.Ili taj istiživi isada, iondatrebadasebrinesamooživotu.Sasvimprosto.",,Oh”, uzviknuo sam, „kada bi to bilo tako prosto! Ja sam se, takomi boga, prilično brinuo o

životu,paništanijevredelo.Možda je teškoobesiti se,neznam.Aliživeti jemnogo,mnogo teže!Sambogznakolikojeteško!",,E pa, videćeš koliko je to lako.Već smopočeli, ti si izbrisao svoje naočare, jer si i pio. Sada

ćemootićidaiščetkamomalotvojepantaloneicipele.Aondaćešodigratisamnomšimi.”„Etovidite”,uzviknuosamžustro,„ipaksambioupravu!Ništaminiježalijenegodaneizvršim

nekovašenaređenje.Aliovonemogu.Neumemdaigramšimi,panivalcernipolku,ikakosejoštestvari zovu, nikada u životu nisam učio da igram. Vidite li sada da nije sve tako prosto kako vimislite?"Lepa devojka se nasmešila svojim žarko crvenim usnama i zatresla svojom čvrstom, dečački

očešljanomglavom.Doksamjegledao,učinilomisedaličinaRozuKrajsler,prvudevojkuukojusam se kao dečak zaljubio, ali je ona bila crnpurasta i tamne kose. Ne, nisam znao na koga mepodsećaovanepoznatadevojka,znaosamsamodajetomoraobiti,nekoizsasvimranemladosti,izdobadečaštva.„Polako", viknuona, „polako!Ti, dakle, neumešda igraš?Uopšteneumeš?Čakni vanstep?A

međutimtvrdišdasisebogznakakobrinuoosvomživotu?Slagaosimalo,momče,a tou tvojimgodinamanebitrebalodačiniš.Kakosimogaodakažešdasisebrinuoosvomživotu,kadnećeščaknidaigraš?„Alikadaneumem!Nikadanisamučio."Onasesmejala.„A učio si da čitaš i da pišeš, je li, pa i da računaš, a verovatno i latinski i francuski i slično?

Kladilabihsedasisedeouškolidesetilidvanaestgodina,dasimoždaposlejošistudirao,moždačak imaš idoktorsku titulu iznaškineski ihšpanski. Iline?Evidiš.Alinisimogaodanađešmalovremenainovacazačasoveigranja!Eto!"„Krivisumojiroditelji”pravdaosamseja,„onisumedalidaučimlatinskiigrčkiisveostalo.Ali

minisudalidauzimamčasoveigranja,tokodnasnijebiloumodi,mojiroditeljitakođenikadanisuigrali."Pogledalamejehladnoisvelikimprezrenjem,iopetsenanjenomlicupojaviloneštoštomeje

podsećalonamladićkodoba.„Tako,znači,krivisutvojiroditelji!Ajesiliihpitaodalivečerassmešdaodeškod,Crnogorla’?

Jesili?Onisuvećodavnomrtvi,kažeš?Padobro!Recimodaumladostinisihteodanaučišdaigrašzbogsilneposlušnosti—iakoneverujemdasiutovremebiotakoprimerandečak.Alikasnije,štasiradiokasnijetokomdugihgodina?"

„Ah”,moraosampriznati,„neznamvišenisam.Studiraosam,svirao,čitaoknjige,pisaoknjige,putovao.”„Imaščudnepojmoveoživotu.Uveksise,dakle,bavioteškimikomplikovanimstvarima,aoneprosteuopštenisiučio?Nisi imaovremena?Ilivolje?Štosemenetiče,nekajei tako,hvalabogu,nisamtimati.Ahdaseposlepraviškaodasiokušaoživot,aliništaunjemunisinašao,—ne,toneide!”„Nemojtemegrditi!”moliosamje.„Znamdasamlud."„Eh, koješta, štami sad tu zanovetaš!Ti nikakonisi iud, gospodineprofesore, čak simi odviše

malolud!Tisipametannatakoglupnačindamiizgledašbaškaokakavprofesor.Hajde,pojedijošjedansendvič!Poslećešmipričatidalje.”Nabavilami je još jedan sendvič, posolila gamalo i tanko premazala senfom, zatim je odsekla

jedemkomadić za sebe i reklami jeda jedem. Jeo sam.Učiniobih sve štobimi rekla, izuzevdaigram.Bilomijeneverovatnoprijatnodaslušamnekogakomeispituje,komidajenaređenjaikomegrdi.Dasutoprenekolikočasovaučiniliprofesorilinjegovažena,uštedelibimitimemnogoštošta.Aline,dobrojebiloovako,jerbihmnogopropustio!„Kakoseustvarizoveš?"upitameonaiznenada.„Hari.”„Hari?Imezadečaka!Atiijesidečak,Hari,iporednekolikosedihpramenovautvojojkosi.Tisi

dečakitrebalojedaimašnekogakobisemalostaraootebi.oigranjuvišeništanećudakažem.Alikakositoočešljan!Zarnemašženuilidraganu?”„Nemamvišeženu,razvedenismo.Imam,doduše,draganu,alionaneboraviovdeivrlojeretko

viđam,neslažemosebašnajbolje.”Onatihozviznukrozstisnutezube.„Izgledadasitinekikomplikovangospodin,kadanijednaneostajeporedtebe.Alirecimisada:

štasetonaročitodesilovečeras,kadsitakoizbezumljenotrčkaraookolo?Danijebilonekegužve?Prokockaosinovac?”Bilojeteškoobjasnitijoj.„Vidite”, počeh ja, „bila je to u stvari sitnica.Bio sam pozvan kod jednog profesora— ja sam

nisam profesor— a u stvari nije trebalo da idem, odvikao sam se da sedim kod ljudi i brbljam,odučiosamseodtoga.Ušaosamukućupredosećajućivećtadaneštorđavo.Čimsamokačiosvojšešir,pomisliosamdaćemimoždauskorozatrebati.I,eto,kodtogprofesoranastolustajalajenekaslika,nekaglupaslikakojamejeljutila...”„Kakvaslika?Zaštotejeonaljutila?”prekinumeona.„Slika koja je predstavljalaGetea—znate, pesnikaGetea.Ali na slici nije bio onakav kakav je

uistinuizgledao—tose,naime,uopšteneznatačno,jerjeumroprestogodina.NekimodernislikardoteraojeGeteaonakokakogajeonzamišljao,itamejeslikaljutilaibilamijestrahovitoodvratna—neznamdalitomožetedarazumete?’’„Odličnomogudarazumem,budibezbrige.Dalje!”„Jošpretogasenisamslagaosaprofesorom,

onje,kaoskorosviprofesori,velikipatriotaizavremerata je ionsvojskipomogaodasenarodlaže—naravno,iznajiskrenijegubeđenja.Ajasamprotivnikrata.Alisvejedno.Dakle,dalje.Najzad,nisammoraonidapogledamtusliku..„Tojetačno."„Ali,prvo,bilomiježaozbogGetea,onmije,naime,veoma,veomadrag,azatim,pomisliosam

—eto,pomisliosam,ilisamosećao,neštootprilikeovako:EvomegdesedimovdekodljudikojesmatramsebisličnimizakojesammisliodavoleGeteakaoijaidaonjemuimajuistuslikukakvusam ja u sebi stvorio, a eno gde im tamo stoji ona neukusna, neistinita, sladunjava slika, kojusmatrajudivnom,neprimećujućiuopštedajenjenduhsuštasuprotnostGeteovogduha.Oninalazedajeslikadivna,ištosemenetiče,nekaih—alijesvemojepoverenjeuteljude,svemojeprijateljstvoiosećanjesrodnostiipovezanostisnjimaiščezloiotišlounepovrat.Uostalom,prijateljstvoionako

nijebiloprisno.Aondasamsenaljutioirastužiovidevšidasampotpunousamljenidamenikonerazume.Shvatateli!”„Tojelakoshvatiti,Hari.Azatim?Jesiliimtresnuoslikuoglavu?”„Ne,nisam,alisamizraziosvojenegodovanjeibrzootišao,hteosamkući,ali..„Alitamonebibilomamedautešisvogaglupogdečaka,ilidagaizgrdi.Epa,Hari,jatebezmalo

žalim,tisineverovatnodetinjast.”Dabome,tosamuviđao,kakomisečinilo.Onamidadedapopijemčašuvina.Odistaseophodila

premamenikaonekamama.Alisampovremeno,zatrenutak,zapažaokolikojelepaimlada.„Dakle”,počeonaopet,„dakle,Getejeumroprestogodina,aHarigaveomavoliiimačudesnu

predstavuotomekakojeizgledao,anatoHariimapravo,zarne?Alislikar,kojitakođeludujezaGeteomikojijesebistvorionjegovusliku,tajnatonemapravo,aniprofesor,nitiuopšteikodrugi,jersetoHarijunesviđa,ontonepodnosi,onondamoradanegodujeidabeži!Dajepametan,onbise jednostavnosmejao islikaru iprofesoru.Da je lud,baciobi imGeteau lice.Alipošto jesamomalidečak,trčikućiihoćedaseobesi.—Dobrosamrazumelatvojupriču,Hari.Smešnajetopriča.Onamezasmejava.Stoj,nemojdapiještakobrzo!Burgundacsepijepolako,inačeisuvišezagreva.Alitebisesvemorareći,malidečače."Njenpogledjebiostrogipunopomena,kaoušezdesetogodišnjeguvernante.„Oh”,moliosamjezadovoljan,„recitemisamosve."„Štadatikažem?”„Sveštohoćete."„Dobro,rećićutinešto.Većčitavčasslušaškakotigovorim,ti\a timeni jošuvekgovoriš ,vi'.

Uvek latinski i grčki, uvek što komplikovanije!Ako ti jedna devojka kaže ,ti', a nije ti neprijatna,ondaitinjojtrebadakažeš,ti\Tako,eto,sadasijošneštonaučio.Azatim:većpolačasaznamdasezovešHari.Znamzatoštosamtepitala.Međutim,tineželišdaznaškakosejazovem."„Hoću,radobihtosaznao.”„Prekasno,mali!Kadasejednombudemoponovovideli,moćićešdamepitaš.Danastivišeneću

reći.Tako,asadahoćudaigram."Spremalasedaustane,imojeraspoloženjesepomrači,uplašihsedaćeotićiiostavitimesamog,a

ondabisveopetbilokaoipre.Kaoštoseodjednomvraćazuboboljakojejevećbilaprestalaipečekaovatra,takosezatrenokavratišestrahiužas.Oh,bože,zarsammogaozaboravitištamečeka?Zarseneštoizmenilo?„Stanite”, uzviknuh preklinjući, „ne idite—ne idi odmene!Razume se,možeš da igraš koliko

hoćeš,ali senemojzadržatidugo iopetsevrati,opetmisevrati.”Ustala jesmejućise.Zamišljaosamdajevišakadastoji,bilajevitka,alineivisoka.Opetmejepodsećalananekoga—nakoga?Nisammogaodadokučim.„Hoćešlisevratiti?”„Vratićuse,alinebašodmah,zapolačasa,amoždaizačitavčas.Hoćuneštodatikažem:zatvori

očiiodspavajmalo;tojeonoštotitreba.”Napraviosamjojmestaionajepošla;njenasuknjicaokrznulajemojakolena,apripolaskubacila

je pogled u majušno okruglo džepno ogledalo, podigla obrve, napuderisala malo svoju bradu inestala u dvorani za igru. Pogledao samunaokolo: tuđa lica,muškarci koji puše, pivo prosuto pomermernomstolu,aokomenesvudadrekaicikaimuzikazaigru.Reklajedatrebadaspavam.Oh,dobrodete,imašlipojmakakavjemojsan,dajeplašljivijiodlasice!Spavatiuovomvašaru,sedećizastolomdokzvečekriglespivom!Gucnuosammalovina,izvukaoizdžepacigaruiosvrnuosezašibicama,alimiustvarinijebilostalodopušenja,pasamstaviocigarunasto.Reklamije:„Zatvorioči”. Bog zna odakle toj devojci onakav glas, onakav dubok, prijatan, materinski glas. Bilo jeprijatnoposlušatiga,znaosamtoiziskustva.Poslušnosamzatvorioočiinaslonioglavunazid;čuosamkakookomeneodjekujustotineraznihzvukova,nasmešiosamsepripomislidabihnaovakvom

mestumogaodaspavam,pasamrešiodaodemdovratadvoranezaigruibacimpogledunju—tamoraosamdavidimsvojulepudevojkukakoigra—pomeriosamnogeispodstola,itektadasamosetiokolikosambezmernoumoranodmnogočasovnoglutanja,pasamostaodasedim.Iutomsamveć izaspao, tačnopomaterinskomnaređenju,zaspaožudnoizahvalno, isanjao tako jasno i lepokakovećodavnonisam.Aevošta:Sedeosamičekaounekomstaromodnompredsoblju.Isprvasamsamoznaodasamprijavljenkod

nekeekselencije,zatimmijepalonapametdaćemeprimitigospodinfonGete.Nažalost,nisambiodošaosasvimkaoprivatnolice,većkaodopisniknekogčasopisa,štomijemnogosmetalo,anikakonisammogaodashvatimkojimejeđavodoveoutusituaciju.Osimtogauznemiravalamejejednaškorpijakojasekratkovremepretogapojavilaipokušaladasepenjeuzmojunogu.Braniosamse,doduše,protivmalogcrnoggmizavcastresajućise,alinisamznaogdesesadaskrivainisamsmeonigdedasedodirnem.Azatim,nisambiosasvimsigurandalimemoždanisuomaškomumestokodGeteaprijavilikod

Matisona[5],kogasam,međutim,usnupobrkaosaBirgerom

[6],jersamnjemupripisaopesmepisane

Moli.Uostalom,priželjkivaosamsusretsMoli,zamišljaosamjedivnu,blagu,muzikalnuiuskladusa večernjim raspoloženjem. Samo da nisam sedeo ovde po nalogu one proklete redakcije!Mojeneraspoloženjeraslojesveviše ipolakosepreneloinaGetea,koji jeodjednomprobudioumenisumnju i izazvaoprebacivanje.Dakle, to jemogaoda ispadne lepprijem!Međutim, škorpija, iakoopasna imožda umojoj neposrednoj blizini, valjda ipak nije bila tako zla;mogla je, takomi sečinilo,daznačiineštoprijatno,izgledalomijeverovatnodajeunekojvezisaMoli,dajenekavrstanjenog glasnika ili heraldične životinje iz njenog grba, lepa, opasna heraldična životinja iz grbaženstvenostiigreha.DalisetaživotinjamoždazvalaVulpijus?Aliutomjedanodslugunaglootvorivrata,jasedigohiuđohunutra.TujestajaostariGete,maleniveomauštogljen,i,dabome,imaojevelikiordenuoblikuzvezde

nasvojimgrudimaklasika.Kaodajejošuvekbionavlastiiprimaouaudijenciju,kaodajejošuveknadgledaosvet iz svogvajmarskogmuzeja, jerčimme jeugledao,kratko jeklimnuoglavomkaokakav stari gavran i rekao svečano: „Dakle, vi mladi ljudi niste baš saglasni s nama i našimnastojanjima?"„Sasvimtačno”, rekoh,sledivšisepodnjegovimministarskimpogledom.„Mimladi ljudiodista

nismosaglasnisvama,starigospodine.Odvišestenamsvečani,ekselencijo,odvišesujetni,avolitedasepravitevažniinistedovoljnoiskreni.Tojeverovatnoononajhitnije:nistedovoljnoiskreni.”Mali starac ispruži glavu, njegova tvrda, zvanično skupljena usta malo se opustiše usled jedva

primetnogosmehaipostadošeljupkoživahna,ameniodjednomzakucasrce,jermiiznenadapadenapametpesma„Sumraksespuštao",kaoitodajeonapoteklabašodovogčovekaibašizovihusta.Ustvari,većodtogtrenutkasampotpunopoložiooružjeibiosavladan,pabihnajradijekleknuoprednjim.Alisamseuzdržaoiuspravnosaslušaorečiiznjegovihusta,kojasumiseosmehivala:„Gle,vime,dakle,optužujetedasamneiskren?Kakvesutoreči!Hoćetelidamitoobjasnitepodrobnije?"Svakakosamhteo,itoveomarado.„Vi ste, gospodine Gete, kao i svi veliki umovi, jasno spoznali i osetili problematičnost i

beznadežnost ljudskog života; znali ste za veličanstvenost trenutka, koji, međutim, odmah zatimbednovene,znalistedasedivnauzvišenostjednogosećanjanemožeplatitidrukčijenegorobijomsvakidašnjice,poznatavamjebilastrasnačežnjazacarstvomuma,kojasenalaziuvečitojborbinaživotismrtsaistotakostrasnomljubavljupremaizgubljenojčednostiprirode,poznatovamjebiločitavo ovo naše strahovito lebdenje u praznini, u nesigurnom, činjenica da smo osuđeni naprolaznost,nanepotpunuvrednost,navečitepokušaje inadiletantizam—ukratko,poznatavamjebila sva bezizglednost naših smeranja koja streme odviše visoko, kao i gorko očajanje ljudskog

postojanja.Vistetospoznali,kadikadiispoljavali,paipakstečitavimsvojimživotompropovedalineštodrugo,izjasnilistesezaveruioptimizam,pasteobmanjivalisebeidruge,predočavajućiimnekakvu tajnost i smisao naših umnih napora. Odbili ste i suzbijali poklonike dubine i glasoveočajničke istine, kako u sebi, tako i u Klajstu i Betovenu. Decenijama ste se pravili kao da sunagomilavanjeznanjeizbirki,pisanjeiskupljanjepisama,ukratko,kaodaječitavavašavajmarskaegzistencijapodstarostodistaputdaseovekovečitrenutak,kojiipakmožetesamodamumificirate,da jeonaputkojimbistemoglidaobuhvatiteprirodu,anjumožetesamodastilizujete idaodnjenapravitemasku.Tojeneiskrenostkojuvamprebacujemo.”Staritajnisavetnikzamišljenomepogledauoči,njegovaustasuseidaljesmeškala.Zatim me upita, na moje iznenađenje: „Svakako vam je veoma odvratna .Čarobna frula’ od

Mocarta?”I pre nego što sammogao da se usprotivim, on produži: „ .Čarobna frula’ prikazuje život kao

divnu pesmu, ona slavi naša osećanja, koja su ipak prolazna, kao nešto večno i božansko, ona nepovlađujenigospodinufonKlajstunigospodinuBetovenuvećpropovedaoptimizamiveru."„Znam,znam!”uzviknuhrazjaren.„Bogznakakovamjepalanapametbaš»Čarobnafrula’,koja

mijenajdražaodsveganasvetu!AliMocartniježiveoosamdesetidvegodineinijt.usvomličnomživotu postavljao takve zahteve za trajnošću, radom i krutim dostojanstvom kao vi! On sebi nijepridavaotolikuvažnost!Pevaojesvojebožanskemelodije,biojesiromašaniumrojerano,ubogineshvaćen..."Nisamimaodaha.Trebalojesadaudesetrečirećihiljadustvari,čelomiseorosiloznojem.Međutim,Gete rečeveoma ljubazno: „Nekami se ineoprosti što samdoživeoosamdeset i dve

godine;alimojezadovoljstvozbogtogabilojemanjenegoštovimislite.Visteupravu:uvekmejeispunjavalasnažnaželjazatrajnošću,uveksamsebojaosmrti iborioseprotivnje.Verujemdasuborbaprotivsmrti ibezuslovna, tvrdoglavavoljadaseživipodstrekpokomesudelali iživelisviizvanredni ljudi. Da čovek na kraju ipak mora da umre, mladi moj prijatelju, dokazao sam uosamdesetidrugojgodiniistotakonepobitnokaoidasamumrokaođak.Ukolikotomožedameopravda, hteo bih vam reći još i ovo: u mojoj prirodi bilo je mnogo detinjastoga, mnogoradoznalosti,velikajebilamojaželjadase igramivoljadagubimvreme.Zatomije,eto, trebalomnogovremenadauvidimdaseiigrajednommorazavršiti.”Dokjeovogovorio,smeškaosevrloprepredeno,takorećimangupski.Stasmujepostaoviši,au

izrazulicanestalojeukočenostiigrčevitogdostojanstva.Vazduhokonasbiojesadapunmelodija,svesamihmelodijaGeteovihpesama,jasnosamčuoMocartovu„Ljubičicu"iŠubertovo„Opetpunišlugove i doline”. Geteovo lice sada je bilo rumeno i mlado, bilo je nasmešeno, i čas je ličio naMocarta,časnaŠuberta,kaobratnabrata;zvezdananjegovimgrudimabilajesastavljenaodsamogpoljskogcveća,ausredinijecvetalajednažutajagorčevina,bujnairadosna.Nijemibilosasvimpovoljištojestaracnatakošaljivnačinhteodaseizvučeizmojihpitanjai

optužbi,pasamgaprekornopogledao.Tadaseonnagnupremameni,približivšimisvojausta,ustakoja su postala već sasvim detinjska, i tihomi prošaputa na uvo: „Dečačemoj, ti suviše ozbiljnoshvatašstarogGetea.Stare ljudekojisuvećumrline trebashvatatiozbiljno, jer imse timenanosinepravda.Mibesmrtnicinevolimodanasshvatajuozbiljno,mivolimošalu.Ozbiljnost,dečačemoj,tojestvarvremena.Odaćutidaonanastajezbogprecenjivanjavremena.Ijasamnekadaprecenjivaovrednost vremena, zato sam i hteo da doživim sto godina.Ali, vidiš, u večnosti vremene postoji,večnostjesamotrenutak,tamandovoljanzajednušalu.”Odista se s tim čovekom više nije mogla progovoriti nijedna ozbiljna reč, veselo i gipko je

poigravao tamo-amo, a jagorčevina iz njegovog ordena je čas iskakala kao kakva raketa, čas sesmanjivalainestajala.Dokjeonzadivijavaosvojimkoracimauigriifigurama,moraosampomislitinatokakoovajčovekbarnijepropustiodanaučidaigra.Igraojeizvanredno.Ondamiopetpadena

pametškorpija,boljereći,Moli,padoviknuhGeteu:„Recitemi,zarMolinijetu?”Gete se glasno nasmeja.On ode do svoga stola i otključa jednu fioku, izvuče odatle dragocenu

kožnu ili somotsku škrinjicu, otvori je i prinese mi je očima. Na tamnom somotu ležala jebesprekorna i blistava majušna ženska noga, divna nožica, malo savijena u kolenu, stopalo sašiljatim,ljupkimprstićima,ispruženonadole.Pružiosamrukudauzmemnožicu,ukojusamseupravozaljubio,aličimsamhteodajedodirnem

sadvaprsta,učinilomisedaigračkagotovoneprimetnotrgla,iodjednomseumeniprobudisumnjadabitomoždamogladabudeškorpija.IzgledalojedaGetetoshvata,dajebaštoihteoidamujebiociljda izazovekodmeneovudubokuzbunjenost iborbu izmeđupožude i straha.Prineomi jedivnu malu škorpiju uz samo lice, video je da želim i da je se istovremeno i grozim, to mu je,izgleda, pričinjavalo veliko zadovoljstvo.Dokme je držao ovom ljupkom i opasnom stvarčicom,postaojeveomastar,prastar,imaojehiljadugodina,kosamujebilasnežnobela,anjegovouvelo,staračkolicesmejalosetihoibezglasno;smejaoseusebižestokim,staračkimsmehom.Kadasamseprobudio,zaboraviosamnasan,tekkasnijemijeopetpaonapamet.Verovatnosam

spavaoskoročitavčas,usredmuzikeivreve,zakafanskimstolom;nikadanebihpomisliodajetomogućno.Ljupkadevojkastajalajepredamnomdržećirukunamomeramenu.„Dajmidve-trimarke”,rečeona,„jelasammalotamoudrugojsali.”Dadohjojsvojnovčanik,onaodesnjimiubrzosevrati.„Tako, sadamogu jošmalo da posedim s tobom, a ondamoramda idem, dogovorila sam se s

nekim.”Uplašihse.,,Skim?”upitahbrzo.,,Sjednimgospodinom,maliHari.PozvaomejeuOdeon-bar.”,,Oh,misliosamdamenećešostavitisamog.”,,E onda je trebalo dame pozoveš.Ali neko te je preduhitrio.Uštedećeš tako lepe pare. Znaš li

Odeon?Posleponoćisepijesamošampanjac.Klupskefotelje,crnačkiorkestar,veomajeotmeno.”Nisammislionasveto.,,Oh”,rekohmolećije,„dozvolidatejapozovem!Smatraosamdajetoprirodno,tapostalismo

prijatelji.Dozvolidatepozovem,kudagodtihoćeš,molimte."„Tojelepoodtebe.Ali,vidiš,rečjereč,prihvatilasampozivimoramići.Nemojvišedasetrudiš!

Hajde,popijjošgutljaj,jošimavinauboci.Popićešgalepo,aondaćešotićikućiispavaćeš.Obećajmi!"„Ne,čuj,kućinemogudaidem.”,,Oh, ti sa tvojimpričama!Zar još uvek nisi raščistio sa svojimGeteom? (Tog trenutka sam se

setiosnaoGeteu.)Aliakoodistanemožešdaideškući,ostaniovde,uzgradipostojeisobezagoste.Hoćešlidatizauzmemjednu?”Pristaosamiupitaojegdebihmogaoponovodajevidim.Gdestanuje?Alimionanereče.Naći

ćujeakojebudemtražio.„Zarnebihsmeodatepozovem?”„Kuda?”„Kudahoćešiakouopštehoćeš.”„Dobro.Uutoraknavečeruu,Staromfranciškancu',naprvomspratu.Doviđenja.”Pozdravilasesamnomitektadamijepalauočinjenaruka,rukakojajebilauskladusnjenim

glasom,lepaipuna,pametnaidobra.Onasenasmejapodrugljivokadasamjepoljubiouruku.Uposlednjemtrenutku,međutim,osvrnusejošjednomireče:„Hoćujošneštodatikažemuvezi

saGeteom.Vidiš,onakokakojetebibilosaGeteom,danisimogaodapodnesešnjegovusliku,takojemenikatkadsasvecima.”„Sasvecima?Zarsitakopobožna?”„Ne,nisampobožna,nažalost,alisamnekadabilaijednomćuopetbiti.Čoveknemavremenada

budepobožan.”„Nemavremena?Zarjezatopotrebnovreme?”„Dabome.Zapobožnostjepotrebnovreme,pačak

nešto više: nezavisnost od vremena!Nemožeš da budeš istinski pobožan i da istovremeno živiš ustvarnostiishvatašozbiljnoivreme,inovac,iOdeon-barisveostalo.”„Razumem.Aonosasvecima?”„Eto, ima nekoliko svetaca koje naročito volim: Stefan, Franja i drugi. Katkada vidim njihove

slike,aislikeSpasiteljaiMajkebožje,takonekelažne,izvitoperene,zaglupljujućeslike,kojesumiistotakoodvratnekaotebionaGeteova.Kadatakougledamnekogsladunjavog,glupavogSpasiteljailisvetogFranjuividimkakodruginalazedasuteslikelepeidadonoseokrepljenje,učinimisetokaonekauvredananesenapravomSpasiteljuipomislim:Oh,zaštoježiveoipatiotakostrašno,kadaje ljudimadovoljnajednatakvaglupaslikaonjemu!Paipak,znamdaje imojaslikaSpasitelja iliFranjesamoljudskaslika,kojanijedostojnapravogSpasiteljailipravogFranje,idabiseSpasiteljumojaunutrašnjaslikaonjemuučinilaistotakoglupainepotpunakaoštosemeničineonesladunjavereprodukcije.NekažemtiovodabihtidalazapravoutvomneraspoloženjuibesuprotivGeteoveslike, ne, ti nisi u pravu. Kažem ti to samo da bih ti pokazala da mogu da te razumem. Vamanaučnicimaiumetnicimadolazeuglavusvakojakenastranemisli,alisteipakljudikaoisvidrugi,aimiuglavi imamosvojesnovei igre.Primetilasam,naime,učenigospodine,dasisemalozbuniokada je trebalodami ispričašonooGeteu—morao si senapregnuti kakobi svoje idealnemislimeni,jednostavnojdevojci,objasniorazumljivo.Pazatobihželeladatipokažemdanijetrebalodasenaprežeš.Razumemteibeztoga.Tako,asadadosta!Tebijemestoukrevetu.”Otišlaje,amenejestarigostioničkislugaodveodvasprataviše.Prvoseraspitaozamojprtljag,i

kada je čuo da ga nemam,morao samda platimunapred „taksu za spavanje”, kako se on izrazio.Zatimmeje,prekostarogimračnogstepeništa,uveounekisobičakiostaviomesamog.Tujestajaokratakiveomatvrddrvenikrevet,anazidujevisilanekakvasabljaiGaribaldijevaslikauboji,kaoiuvelivenacsaproslavenekogudruženja.Mnogobihdaodasammogaoimatispavaćukošulju.Alijetu bar bilo vode i jedan mali ubrus, mogao sam se umiti, a onda sam u odelu legao na krevet,ostavljajućiosvetljenjedagori,imaosamdovoljnovremenazarazmišljanje.Dakle,saGeteomsambionačisto.Divnojebiloštomijedošaousnu!Paonačudesnadevojka—dasamjojbarznaoime!Odjednom jedno ljudsko biće, živo ljudsko biće, koje je razbilo mutno stakleno zvono mojeobamrlostiipružilomiruku,svojudobru,lepu,topluruku!Odjednomjeopetbilostvarikojesumeseticale;nakojesammogaomislitisradošću,brigominapetošću!Odjednomsuseotvorilajednavratakrozkoja jeušaoživot idućimiu susret!Moždasamponovomogaodaživim imoždasamponovo mogao da postanem čovek?Moja duša, obamrla od hladnoće i gotovo zaleđena, opet jedisala i sanjivo udarala svojimmalim, slabim krilima.Gete je bio samnom. Jedna devojkami jenarediladajedem,dapijem,daspavam,bilajeljubaznapremameni,ismevalameinazivalaglupimmalim dečakom. I ona, divna prijateljica, pričalami je i o svecima i pokazalami da ni u svojojnajneobičnijoj nastranosti nisam sam i neshvaćen, danisambolesni izuzetak, većda imambraću isestreidasamshvaćen.Dalićujeponovovideti?Da,sigurno,onajepouzdana.„Rečjereč”.Ivećsamponovospavao,spavaosamčetiri,petčasova.Prošlojebilodesetčasovakadasamse

probudio,uizgužvanomodelu,slomljen,umoran,sauspomenomnaneštostrašnoštosezbilosinoć,aliživahan,punnadeiprijatnihmisli.Pripovratkuusvojstannimalovišenisamosećaostrahkojimejeobuzimaosinoćpripolaskukući.Na stepenicama, iznad araukarije, sreo sam se s „tetkom”,mojom stanodavkomkoju sam retko

viđao, ali čija mi se prijatna narav sviđala. Susret mi nije bio ugodan, jer sam izgledao priličnozapušten, neispavan, neočešljan i neobrijan. Pozdravio sam je i hteo da prođempored nje.Ona jeuvekpoštovalamojuželjudabudemsamineopažen,alisedanas,izgleda,izmeđumeneiokolnogsvetaodistapocepaoveo,palanekapregrada,jerseionanasmejalaizastala.

„Vi ste se malo skitali, gospodine Haleru, noćas uopšte niste bili u svom krevetu. Sigurno steveomaumorni!”„Da”,odgovoriosamimoraosamsetakođenasmejati,„noćasjebilopriličnoživo,ikakonisam

hteodanarušimnačinživotauvašojkući, tosamspavaounekomhotelu.Mir ičestitostvašekućeulivajumivelikopoštovanje,katkadamisečinidasamstranotelounjoj.”„Nerugajtese,gospodineHaleru!”,,Oh,rugamsejedinosamomsebi."„Baštonebitrebalodačinite.Netrebadaseosećateumojojkućikao.stranotelo’.Trebadaživite

kakovamsesviđaidačiniteštohoćete.Imalasamvećmnogeveoma,veomačestitestanare,pravebiserečestitosti, alinijedannijebiomirniji,nijedannijemanje smetaoodvas.Asada—hoćete lijedančaj?”Nisam se opirao. Poslužila me je čajem u svom salonu sa lepim slikama predaka i starinskim

nameštajem,ćaskalismo,iprijatnaženajesaznalaštoštaizmogživotaimojihmislinepitajućimeništa,većslušajućispoštovanjem,aliujednoisasvimmaterinski,neshvatajućimeozbiljno,kaoštoto obično čine razumne žene kad su u pitanju nastranosti muškaraca. Bilo je govora io njenomnećaku,ionamijeususednojsobipokazalanjegovnajnovijiradkojimsebaviousvojimslobodnimčasovima,jedanradioaparat.Eto,vrednimladićsedeojeovdeusvojeslobodnevečeriisklapaoovumašinu, zanet idejombežičnosti, klečećipredbogom tehnike,koji jeposlehiljadugodinaotkrio iprikazao ono što je svakommisliocu oduvek bilo poznato i što je on umeo razumnije da koristi.Razgovarali smo o tome, jer tetka pomalo naginje pobožnosti, a i ja nisam protivnik religioznihrazgovora.RekaosamjojdajestarimIndusimabilosavršenodobropoznatosveopšteprisustvosvihsnagaidela,idajetehnikaotkrilaidoveladoopštegsaznanjasamomalidelićovečinjenice,natajnačin što je, na primer, za zvučne talase konstruisala, za sada strahovito neusavršene, prijemne iotpremneaparate.Onoglavnoutomstaromsaznanju,naime,nestvarnostvremena,dosadatehnikanijeprimetila,alićesenajzadito„otkriti”idospetimeđuprstevrednihinženjera.Moždaćesevećunajskorijojbudućnostiotkritidaokonasnelebdebezprestankasamotrenutneslikeizbivanja.KaoštosadamožemodaslušamomuzikuizParizaiBerlinauFrankfurtuiliCirihu,moćićemojednogdana,sailibezžica,sailibezsporednihsmetnji,daslušamogovorkraljaSolomonailiValteraodFogelvajda

[7],jersveštosenekadzbilomoždajošuvekpostojizabeleženo.Isvećeto,kaoidanašnji

prvi radioaparati, poslužiti ljudima samodabibežaliod sebe i svojih ciljeva i pomagati imda seokružeštogušćommrežomrazonoda inekorisnihzanimanja.Osvimovim,menidobropoznatimstvarima,međutim,nisamgovorio s naglaskomgorčine i podsmehapremavremenu i tehnici, većšaljivo,kaouigri,itetkasesmeškala,pasmočitavčassedelizajedno,piličajibilizadovoljni.Zautorakuvečepozvaosamlepu,neobičnudevojkuiz„Crnogorla”,idostamejetrudastaloda

nekakoprovedemvremedotle.Najzadjedošaoutorak, iupravosamseuplašiokadamijepostalojasnokolikuvažnostpridajemodnosupremanepoznatojdevojci.Misliosamsamonanju,očekivaosamsveodnje,bio samspremanda jojžrtvujemsve ida joj svepoložimprednoge, iakouopštenisambiozaljubljenunju.Dovoljnojebilodazamislimdaćezaboravitiiliprekršitinašdogovor,padajasnovidimštabitoznačilozamene.Svetbimitadabioprazan,jedandankaoidrugi,sivibezikakvevrednosti,okomenebiopetvladalajezivatišinaiobamrlost,aiztognemogpaklanebibilodrugog izlaza osim noža za brijanje.Međutim, u toku ovih nekoliko dana nož za brijanje nijemipostaomilijiinimalonijeizgubioodsvojestrahote.Utomejebašibiloonoružno:duboko,dodnaduše, plašio sam se reza preko svog grkljana, opirao se umiranju sa divljačkom, žilavom,propinjućomsnagom,kaodasamnajzdravijičovekikaodajemojživotbioraj.Postaosamsvestansvogastanjasapotpunomibezobzirnomjasnoćom,postaosamsvestandami jezbogneizdržljivenapetosti između nemogućnosti da živim i nemogućnosti da umrem tako važna mala, nepoznata

igračica iz „Crnogorla”.Ona je bila prozorčić,majušni svetli otvor u tamimoje špilje ispunjenestrahom.Ona jebila spas iputu slobodu.Ona jemoraladamenaučidaživim ilidamenaučidaumrem, ona je svojom čvrstom i lepom rukommorala dami opipa sleđeno srce, da bi ono poddodiromživotaponovoprocvetalo,iliseraspalouprah.Odaklesujojizviraletesnage,otkudajojjebila tamađija, iz kakvih je tajanstvenih razloga ona dobila zamene ovakav dubok značaj, o tomenisammogaodarazmišljam,i,najzad,tojebilosporedno;nijemibilostalodotogsaznanja.Višemininajmanjenijebilostalonidokakvogsaznanja,nidokakvogsagledanja, jersambioprezasićentime;bašu tomese i sastojalanajoštrija inajpodrugljivijapatnja i sramotazameneštosamjasnovideosvojestanjeibiogasvestan.Gledaosampredsobomtogklipana,tustokustepskogvukakaomuvuumrežiiposmatraokakosebližirešenjenjegovesudbine,kakospletenibespomoćanvisiumreži,gledaopaukaspremnogdazagrize ivideoda jeblizu i rukaodkoje trebadadođespas.Ouzrocima ivezama izmeđumojepatnje,mojeduševnebolesti,mojeopčinjenosti ineurozemogaosamdadamnajrazumnijiinajrazboritijisud,jersamprozreonjihovumehaniku.Alimeninijebilopotrebno znanje i razumevanje, ja nisam tako očajnički čeznuo za tim, nego za doživljavanjem,odlukom,udarcemiskokom.Iakozaonihnekolikodanačekanjanijednomnisamposumnjaodaćemojaprijateljicaodržatireč,

poslednjeg dana sam ipak bio veoma uzbuđen i nesiguran; nijedno veče u životu nisam očekivaonestrpljivi je nego to. I mada su moja napregnutost i nestrpljenje postali skoro nepodnošljivi),istovremenomijetoigodilo,meni,otrežnjenomčoveku,kojivećodavnoništaniječekaoiničemusenijeradovao.Divnojetobiločitavogdanatumaratitamo-amopunnespokojstva,strepnjeižudnogiščekivanja,divnojebilozamišljatiunapredishodovevečeri,kaoibrijatiseioblačiti(snaročitompažnjom—novakošulja,novamašnainovepertleucipelama)radiizlaska.Makobilaonapametnaitajanstvenadevojčica,makakodajeuspostavilasamnomovajodnos,menijebilosvejedno;onajebilatu,čudosedogodilo,ijošjednomsamnašaoljudskobićeinovointeresovanjeuživotu!Važnojebilosamodasetoproduži,dasepredamtojprivlačnostiisledimtuzvezdu.Nezaboravantrenutakkadasamjeponovougledao!Sedeosamzamalimstolomstarogprijatnog

restorana, poručenim, bez ikakve potrebe, unapred preko telefona, i pregledao jelovnik, a predamnomu vodenoj čaši stajale su dve orhideje koje sam kupio za svoju prijateljicu.Morao sam dačekampriličnodugo,ali sambiosiguranunjendolazak ivišenisambiouzbuđen.Azatim jeonadošla, zastala pred garderobom i pozdravila me samo pažljivim, pomalo ispitivačkim pogledomsvojih svetlosivih očiju. Pun podozrenja pazio sam kako se kelner ponaša prema njoj. Ne, hvalabogu,nijebilonikakveintimnostiunjegovomponašanju,držaosenaodstojanjuibiobesprekornoučtiv.Paipaksusepoznavali,jergajeonazvalapoimenu,Emil.Kada sam joj daoorhideje, obradovala se i nasmejala. „To je lepood tebe,Hari.Hteo si dami

neštopokloniš,zarne,anisiznaotačnoštadaizabereš,nisiznaotačnokolikouopšteimašpravadamipravišpoklone,danećumoždabitiuvređena,pasimikupioorhideje;onesusamocveće,aliipakveomaskupe.Dakle,hvalati.Uostalom,hoćuodmahdatikažem:nećupokloneodtebe.Jaživimodmuškaraca,alinećudaživimodtebe.Nego,kakosiseizmenio!Nemogudatepoznam.Onomadsiizgledaokaodasutetogtrenutkaskinuliskonopca,asadasivećbezmaločovek.Uostalom,jesiliizvršiomojenaređenje?”„Kojenaređenje?"„Zarsitakozaboravan?Mislim,dalisadavećumešdaigrašfokstrot?Rekaosimidaništavišene

želišnegodadobijašnaređenjaodmeneidatiništanijemilijenegodaihizvršavaš.Sećašlise?”„Oda,inekatakoostane!Rekaosamtoozbiljno.”„Paipaknisinaučiodaigraš?"„Zarsetomožezasveganekolikodana?”„Razumese.Fokstrotmožešdanaučišzajedančas,abostonzadva.Zatangotrebaduževremena,

alitionnijepotreban.”

„Alisada,najzad,moramdasaznamtvojeime!"Onamejenekovremeposmatralaćutke.„Možda ćešmoći da ga pogodiš.Bilo bimi veomamilo kada bi ga pogodio. Pazi i gledajme

dobro!Zartinijepalouočidakatkadimamdečačkolice?Naprimersada?”Da,posmatrajućipažljivonjenolice,moraosamjojdatizapravo,bilojetodečačkolice.Aposle

jednogminuta to lice jepočelodagovori i podsetilomenamojedečačkodoba imoga tadašnjegprijatelja,kojisezvaoHerman.ZatrenutakmiseučinilodasepotpunopretvorilautogaHermana.„Dasidečak”,rekohučudu,„moralabisezvatiHerman.”,,Kozna,moždaijesamdečak,aliprerušen”,rečeonakaoušali.„ZovešliseHermina?”Onaklimnuglavom,svaozarenaisrećnaštosampogodio.Utomtrenutkudonešesupu,počesmo

dajedemo,aonajebiladetinjastovesela.Odsvegaštomisenanjojsvideloiočaralomenajlepšeinajčudnovatijejebilotoštojeodjednomiznajvećeozbiljnostimogladapređeulakrdijaškuveselosti obratno, nimalo se nemenjajući niti izobličujući pri tom, već je sve to teklo kao kod darovitogdeteta.Sadajejednovremebilavesela,diralamezbogfokstrota,čakmejegurnulanogom,hvalilajejelo,primetiladasamsetrudiookoodevanja,ali je jošuvekimaladastavimnogozamerkimojojspoljašnjosti.Izmeđutogaupitaosamje:„Kakositoizveladaodjednomizgledaškaodečak,takodasammogao

dapogodimtvojeime?”,,Oh,svesitoizveosam.Zarneshvataš,učenigospodine,datisesviđamidamipridaješizvestan

značaj, jer za tebe predstavljam neku vrstu ogledala, jer sam ti u nečemu slična, odgovaram ti irazumem te? U stvari, trebalo bi da svi ljudi budumeđusobno takva ogledala i da jedni drugimaodgovaraju igovore,ali retki sučudacikaoštosi ti,njih je lakoopčiniti, takodauočimadrugihljudivišeništanevide,nitimogudačitaju,paihsevišeništainetiče.No,akotakavčudakodjednomopetnaiđenanekogakogaistinskividi,sakimosećanekubliskost isličnost,ondaje to,dabome,radostzanjega.”„Ti sve znaš,Hermina”,uzviknuh iznenađen. „Upravo je takokao štokažeš.Pa ipak se ti toliko

razlikuješodmene!Tisimojasuštasuprotnost;tiimašsveonoštomeninedostaje.”„Totisetakočini”,rečeonaodsečno,,,itojedobro.”I na njeno lice, koje je odista bilo kao čarobno ogledalo, spustio se težak oblak ozbiljnosti;

odjednomječitavo to lice izražavalosamozbilju ibeskrajnu tragičnost,kojekaodasu izbijale izpraznihočijunekemaske.Lagano,protivvolje,izgovarajućirečporeč,onareče:„Tizaboravljašštasimirekao!Rekaosidatrebadatinaređujemidaćešsradošćuizvršavatisva

mojanaređenja.Nezaboravito!Trebadaznaš,maliHari,kaogodštotiimašosećanjedatimojeliceodgovara,daneštoizmenezračitebiususretiizazivatvojepoverenje—takoistoijaosećamprematebi.Kadasamteonomadkod,Crnogorla’videlakakoulaziš,onakoumoraniodsutanikaodavišenisisaovogsveta,odmahsamosetila:ovajčovekćemeslušati,jerčeznezatimdamunaređujem!Atoćuidačinim,zatosamteioslovilaizatosmopostaliprijatelji.”Govorila je s takvom teškom ozbiljnošću, u tako dubokoj duševnoj depresiji, da nisammogao

potpunodapratimsmisaonjenihreči,pasampokušaodajeumiriminavedemjenadrugemisli.Onaje toodbila trzajemobrva,pogledalameoštro i nastavilaveomahladnimglasom:„Morašodržatisvoju reč, dečko, kažem ti, jer ćeš se inače pokajati. Dobijaćeš od mene mnoga naređenja iispunjavaćeš ih, lepa, prijatna naređenja, koja ćeš izvršavati sa zadovoljstvom. A naposletku ćešizvršitiimojeposlednjenaređenje,Hari.”„Izvršićuga”,rekoh,takoreći, iprotivsvojevolje.„Akakvoćebiti tvojeposlednjenaređenje?”

Međutim,većsamganaslućivao,bogćeznatizašto.Ona se strese kao u groznici i izgledalo je kao da se lagano budi.Njene očime nisu ispuštale.

Odjednompostadejošmračnija.„Bilobi razboritoda ti tonekažem.Alinećudabudemrazborita,Hari,barovogputane.Hoću

neštosasvimdrugo.Paziisaslušajme!Tićešovočutiizaboraviti,smejaćešsetomeiplakaćeš.Pazi,dečko!Hoću,braco,daigramstobomnaživotismrtihoćudatiotkrijemsvojekartejošprepočetkanašeigre.”Kako je lepo, kako nadzemaljsko bilo njeno lice kada je ovo izgovorila. U njenim hladnim i

jasnimočimaodražavalasesveznajućatuga,kaodasuteočiprepatilesvemogućepatnjeikaodasunatepatnjeodgovorilepotvrdno.Ustasuizgovaralarečiteško,snekakvomsmetnjom,kaokadasegovorinavelikommrazu,kadajeliceukočeno.Aliusne,ugloviusanai,samonatrenutakprimetna,igravrškajezikaizražavalisu,nasuprotpogleduiglasu,slatku,razigranučulnost,žarkužudnjuzanasladom.Prekomirnog,glatkogčelapadaojekratkiuvojak,iiztoguglačelaiuvojkastrujaojesvremenanavreme,kaožividah,onajtalassličnostisadečakomihermafroditskečari.Slušaosamjesastrahom,paipakkaoošamućenisamoupolaprisutan.„Voliš me”, produži ona, „iz razloga koji sam ti već rekla: probila sam tvoju usamljenost,

zaustavilatepredsamimvratimapaklaiponovoteprobudila.Alijahoćuvišeodtebe,mnogoviše.Hoćudasezaljubišumene.Ne,nemojmiprotivrečiti,pustimedagovorim!Timevoliš,toosećam,izahvalansimi,alinisizaljubljenumene.Hoćudatobudeš,tosačinjavadeomogpoziva:jaživimod toga da se muškarci zaljubljuju u mene. Ali pazi dobro, ne činim to zato što smatram da sinaročitoprivlačan.Janisamzaljubljenautebe,Hari,istokaoštonisinitiumene;alisimipotreban,kaoštosamijatebipotrebna.Sadatrenutnopotrebnasamtiizatoštosiočajaništotitrebaudarac,kojićetebacitiuvodudabiponovooživeo.Potrebnasamtidabinaučiodaigraš,dabinaučiodasesmeješ,dabinaučiodaživiš.Amenisi tipotreban,nedanas,većkasnije,zaneštoveomavažno ilepo.Kadasebudešzaljubioumene,izdaćutiposlednjenaređenjeitićešgaizvršiti,atoćezamenebitidobro."Izvuklajemaloizčašejednuodmrkoljubičastihorhidejasazelenimžilicamaizatrenutaknagnula

nadnjusvojelice,ukočenogledajućiucvet.„Nećetibitilako,alićešgaipakizvršiti.Ispunićešmojzahteviubićešme.Eto.Nepitajmeviše

ništa!”Ućutalaje,gledajućiidaljeuorhideju,licejojserasplinulokaopupoljakkadserascveta,takoda

susanjegapostepenoiščezlipritisakinapetost,iodjednomsenanjenimusnamapojavioočaravajućiosmeh,doksujojočijošzatrenutakostaleukočeneiprikovanezacvet.Azatimjezatreslaglavomsamalimdečačkimuvojkom,popilagutljajvodeiodjednomprimetiladasmojošpriobedu,pajesradosnimapetitomnavalilanaraznajela.Jasnosamčuorečporečnjenogjezivoggovora,čaksampogodioinjeno„poslednjenaređenje”

jošprenegoštogajeizgovorila,pamevišenisuuplašilereči: ,,Ti;ćešmeubiti.”Svešto jereklazvučalojeubedljivoisudbonosno,prihvataosamsveinisamseniodčegabranio,paipakjesveto,iporedstrašneozbiljnostiskojomjegovorila,zamenebilolišenoistinskestvarnostiiznačaja.Jedandeomojedušeupiojenjenerečiiverovaounjih,adrugideodelovaojestišavajućeijednostavnoprimio znanju da razumna, zdrava i sigurna Hermina takođe ima svoje fantazije i svoje mračnesanjarije.Tekštojeizgovorilaposlednjureč,čitavprizorobaviojeveonestvarnosti.Paipaknisammogaodaučinimskokuverovatnost istvarnostsalakoćomigračicenakonopcu,

kaoštojetopolazilozarukomHermini.„Jaćute,dakle,jednomubiti?”upitaosamtihosanjareći,aonasevećsmejalaipažljivoseckala

živinskomesonasvomtanjiru.„Razume se”, klimnula je ovlaš glavom, „ali dosta o tome, sad je vreme da se jede.Hari, budi

ljubazaniporučimijošmalozelenesalate!Zarnemašapetita?Mislimdatrebadanaučišsveštosekoddrugihljudisamoposebirazume,pačakidaosećašzadovoljstvoprijelu.Dakle,vidi,dečko,

ovojebatačićodplovke,ikadaseovolepo,svetlomesoodvojiodkosti,ondajetopravipraznikičovek trebadausrcuoseća istu takvuprijatnost,punoću izahvalnostkaozaljubljenikadaprviputpomažesvojojdevojcidaskinekaput.Jesilirazumeo?Nisi?Bašsiglup.Pazi,daćutikomadićovoglepogplovčijegbatačića,paćešisamvideti.Tako,otvoriusta!—Oh,bašsipravanakaza!Sadasise,bogiduša,izbuljiodavidišnegledajuliteljudizatoštouzimašzalogajsamojeviljuške!Budibezbrige, bludni sine, neću te osramotiti.Ali ako ti je za svako zadovoljstvo potrebna dozvola sveta,ondasiodistazažaljenje."Malopređašnjascenasvejevišetonulaunestvarnost,bilojesvemanjeverovatnodasuoveočijoš

prenekolikominutagledaleonakoukočeno,teškoibilepunejeze.Oh,utomejeHerminabilakaoisamživot:uveksamotrenutak,nikadaseništanijemoglounapredproračunati.Sadajebilaprijeluiozbiljno se predala plovčijem bataku i salati, torti i likeru, koji su joj postali predmet radosti,razgovora i fantazije. Čim su odneti tanjiri, počelo je novo poglavlje. Ova žena, kojame je takosavršeno prozrela, koja je, izgleda, o životu znala više od svih mudraca, postajala je detinjasta,podavala se sitnoj životnoj igri trenutka s tolikom umetnošću, da sam bez pogovora postao njenučenik.Biojetoilivisokstepenmudrostiilisamonajobičnijanevinost,alionajkojemogaodaživizasvakitrenutak,kojetolikoživeousadašnjostiiumeodacenisvakimalicvetaknaputuivrednostsvakognajmanjeg razigranog trenutka, tomeživotnijemogaodaučininažao. Iovoveselodete, sodličnimapetitom,sasvojimigramasladokusca,trebalojeistovremenodabudemračnasanjalicaihisteričnostvorenjekoježelismrt,ilimoždasamopažljivaračundžijkakojasvesnoihladnohoćedaizazove kod mene zaljubljenost i učini me svojim robom? To nije bilo mogućno. Ne, ona sejednostavno predavala trenutku, tako da je, primajući svaku veselu zgodu, a isto tako i svakuprolaznu,mračnugrozuizdalekihdubinasvojeduše,svetoiživljavalausebi.OvaHermina,kojusamdanasvideodrugiput,znalajeomenisve,iučinilomisenemogućeda

prednjomimamnekutajnu.Moždaonanebibilakadradaucelostishvatimojduhovniživot;moždanebibilaustanjudameslediumojimodnosimapremamuzici,Geteu,NovalisuiliBodleru—alinitonijebilosigurno,verovatnoječakdajeitonebistalovelikihnapora.Paikadnebibilotako—šta je jošpreostaloodmog„duhovnogživota"?Zarnijebiorazbijenuparamparčad izarnijebioizgubiosvakismisao?Međutim,ostalemojenajličnijeproblemeistvarikojesumiležalenasrcuonaćesverazumeti,utosambiouveren.UskoroćugovoritisnjomoStepskomVuku,oraspraviisvemuostalom što je dosadpostojalo samozamene, o čemudo tadani s kimnisamprogovorio.Nisammogaodaodolimdanepočnemodmah.„Hermina”,rekaosam,„meniseonomaddogodiloneštočudnovato.Nekineznanacdaomijemalu

štampanuknjižicu,neštonaliknavašarskesveske,iunjojjebilatačnonapisanacelamojaistorijaisveštoseodnosinamene.Reci,zartonijeneobično?”„Kakavjenaslovteknjižice?”upitaonanemarno.„Naslovglasi:.RaspravaoStepskomVuku’.”,,Oh,StepskiVuk,sjajno!AtajStepskiVuksiti?Totrebadasiti?"„Da,tosamja.Jasamstvorenjekojejepolačovekapolavuk,ilibartakouobražavam.”Onamineodgovori.Pogledamepažljivoiispitivačkiuoči,zatimbacipoglednamojeruke,iza

trenutakseunjenimočimainanjenomlicuopetpojavišedubokaozbiljnostimalopređašnjamračnastrast.Verovaosamdasampogodioštajepomislila,naime,dalisamdovoljnovukdaizvršimnjeno„poslednjenaređenje”.„To je, razume se, samo tvoje uobraženje” reče ona, vrativši se vedrom raspoloženju, „ili, ako

hoćeš,nekavrstapoezije.Aliimanečegautome.Danasnisivuk,alionomadkadasiušaoudvoranu,kaodasipaosmeseca,tadasivećbiopomalozver,atomisebašisvidelo.”Odjednomprestadedagovori,kaodajojjeiznenadaneštopalonapamet,azatimreče:„Tolikoglupozvučerećikaoštosu„zver” ili „divlja životinja”!Nebi trebalo takogovoritio životinjama,one sučesto strašna, ali sumnogoistinitijeodljudi.”

„Kako.istinitije’?Kakotomisliš?"„Pa pogledaj ma koju životinju, mačku, psa ili pticu, ili jednu od lepih velikih životinja u

zoološkom vrtu, pumu ili žirafu! Videćeš da su one sve istinite, da nikada nijedna od njih nijezbunjena, svaka zna šta treba da radi i kako treba da se ponaša.One ti neće laskati i ne žele da tiimponuju. Ne glume. One su onakve kakve su, kao kamenje ili cveće, ili kao zvezde na nebu.Razumešli?”Razumeosam.„Životinje suobično tužne”,produžiona. ,,Akadase jedančovek istinski rastuži,nezato štoga

bolizubilištojeizgubionovac,većzatoštozačasakosetikakvojesveovo,kakavjeceoživot—ondauvekpomaloličinaživotinju:tužanje,aliiistinitijiilepšinegoinače.Takojeto,atakosiitiizgledao,StepskiVuče,kadasamteprviputvidela.”„Aštamislišoonojknjizi,Hermina,ukojojsamjaopisan?”„Eh,nevolimuvekdamislim.Govorićemootomedrugiput.Možešmijejednomdatinačitanje.

Iline,akoopetjedanputbudemimalavremenadačitam,daćešmijednuodonihknjigakojesisamnapisao."Tražilajekafuinekovremejeizgledalarasejanainepažljiva,azatimseopetozarila,kaodasu

njenarazmišljanjastigladonekogcilja.„Ha!"uzviknuradosno,„sadaznam!”„Štato?"„Onoofokstrotu,svevremesamnatomoraladamislim.Daklereci:imašlisobuukojojbismos

vremenanavrememoglidaigramopojedansat?Možedabudemala,tonesmeta,samonesinedastanuje ispod tebe neko ko bi posle toga došao gore i napravio skandal akomu se tavanicamaloljulja.Dakle,dobro,vrlodobro!Ondamožeškodkućenaučitidaigraš."„Da”,odgovorilabojažljivo,„utolikobolje.Alimisliosamdajezatopotrebnamuzika.”„Razumese.Daklepazi,muzikućešsebikupiti,tostajenajvišekolikobistajaoitečajigranjakod

nekeučiteljice.Naučiteljicićešuštedeti,jaćuteučiti.Ondaćemoimatimuzikukadgodhoćemo,apovrhtogaostajenamgramofon.”„Gramofon?”„Prirodno.Kupićeštakavjedanmaliaparatinekolikopločazaigru...”„Divno”, uzviknuh ,,i ako odista uspeš dame naučiš da igram, dobićeš gramofon kao honorar.

Slažešlise?”Rekaosamovoveomasmelo,aliminijeišloodsrca.Nikakonisammogaodausvojojsobiza rad,punojknjiga,zamislim jedan takavnimalosimpatičanaparat,a i samomigranju imaosamdaprigovorimmnogoštošta.Misliosamdabihitomogaodaokušamnekomprilikom,premdasambioubeđendasamodvišestar ikrutzaigranjeidanikadanećuuspetidaganaučim,alisada,ovakojednozadrugim,činilomisesvetoisuvišebrzoinaprasno,pasamosećaokakoseumeni,starom poznavaocu muzike, usprotivilo sve što sam osećao protiv gramofona, džeza i modernemuzikezaigru.Daodsadaumojojsobi,mojojćelijizarazmišljanje,momutočištu,poredNovalisaiŽanaPolaodzvanjajuameričkišlagerizaigruidajauznjihigram,bilojeustvarivišenegoštojeijednostvorenjemoglodatražiodmene.Alinijetoodmenetražilo„nekostvorenje”,većHermina,aonajeimalapravodanaređuje.Jasamjeslušao.Razumese,poslušaosam.Sastalismosesutradanposlepodneujednojkafani.Kadasamdošao,Herminajevećbilazauzela

mesto,pilaječajiosmehujućisepokazalaminovine,ukojimajeotkrilamojeime.Biojetojedanodreakcionarnih,huškačkihlistovaizmogazavičaja,ukomesepovremenoredovnojavljaoponekičlanakprotivmene.Biosamprotivnikratadokjeovajtrajao,aposlesampozivaonamir,strpljenje,čovečnost i samokritiku, braneći se protiv nacionalističkog huškan ja, koje je svakim danompostajalo sve oštrije, gluplje i bešnje. U listu se opet nalazio jedan ovakav napad, rđavo napisan,delimično perom samog urednika a delimično ukraden iz raznih članaka njemu bliske štampe.Poznatojedanikonepišetakorđavokaobraniocizastarelihideologija,danikoneupražnjavasvoj

zanatsamanječistotei truda.HerminajepročitalačlanakiiznjegasaznaladajeHariHalerštetanelement,čovekkojinevolisvojuotadžbinu,idaćestvarotadžbinerđavostajatidoklegodsebudupodnosili ovakvi ljudi i ovakve ideje i dokle god se omladina bude vaspitavala na sentimentalnimidejamaočovečnosti,umestonaratničkojosvetiprotivzakletogneprijatelja.„Jesi li ti to?” upita Hermina i pokaza prstom moje ime. „Bogme, stvorio si sebi žestoke

neprijatelje,Hari.Dalitetoljuti?”Pročitaosamnekolikoredova,bilajetostarapesma,svakapojedinaodovihkliširanihpogrdabila

mijevećgodinamapoznata.„Ne”,odgovorih,„neljutime,odavnosamnavikaonato.Nekolikoputasamizraziomišljenjeda

svaki narod, pa čak i svaki pojedini čovek, umesto da se uljuljkuje lažnimpolitičkimproblemima„krivice”,mora da ispita koliko je sam kriv, usled sopstvenih grešaka, omaški i rđavih navika, uizazivanjurataisvihostalihbedausvetu,jerjetojediniputdasepomogućstvuizbegnesledećirat.Onimi to ne opraštaju, jer su sami, razume se, potpuno nevini.Kajzer, generali, veleindustrijalci,političariinovinari—nikonemasebiništadaprebaci,nikonemanikakvekrivice!Čovekbimogaopomislitidajesvedivnonaovomsvetu,iako,eto,podzemljomležedesetinemilionaubijenihljudi.Ividiš,Hermina,iakoovakvipogrdničlancinemoguvišedamenaljute,katkadameipakrastuže.Dvetrećinemojihzemljakasvakogjutraisvakevečeričitaovakvelistove,uovakvomtonu,svakogdanaihtilistoviobrađuju,opominjuihuškaju,zbognjihonipostajunezadovoljniizli,aciljikrajsvegatogajeopetrat,budući,narednirat,kojićeverovatnobitijoščudovišnijiodovoga.Svejetojasnoiprosto,shvatljivosvakomčoveku,isvakobimogaodadođedoovogzaključkarazmišljajućisamojedan jediničas.Aliniko toneće,nikonećeda izbegnebudući rat,nikoneće sebi i svojojdecidauštedisledećemilionskoklanje.Razmišljati jedančas,utonutiza izvesnovremeusebe izapitatisekolikojekoličnouzeoučešćaunereduipakostimanasvetu,kolikijeutomeudeosvakogpojedinca—vidiš, tonećeniko! I takoćesve ićidaljesvojimputem,dokmnogehiljade ljudi izdanaudanrevnosnopripremaju budući rat.Otkako znamza sebe, tome je gušilo i dovodilo do očajanja, zamenevišenepostoji„otadžbina”inepostojeideali, jerjesvetosamodekoracijazagospodukojapriprema sledećeklanje.Nema smislamisliti, kazati i napisati nešto čovečno,nema smislagajiti usebidobreideje—nadvoje-trojeljudikojitočineobarajuseizdanaudanhiljadelistova,časopisa,govora,javnihitajnihsednica,kojisvižele,aipostižu,suprotno."Herminamejeslušalasaživimučešćem.„Da”,rečezatim,„tisiupravu.Razumese,opetćebitirata,nemoračoveknidačitanovinedabi

to znao. Prirodno je da čovekmože da se rastuži zbog toga, ali to nema nikakvog smisla. To jeupravo kao kada bi se neko rastužio zato što će, uprkos svemu ima šta preduzimao protiv toga,jednomneminovnomoratidaumre.Borbaprotivsmrti,dragiHari,jesteuvekneštolepo,plemenito,čudesnoipoštovanjadostojno,paprematomeiborbaprotivrata.Ali jeujednouvekibeznadežnodonkihotstvo.”„Moždajetotačno”uzviknužustro,„alipotakvimistinamakaoštojetadasviuskoromoramo

umreti,dajeprematomesvesvejedno,ceoživotpostajeplitakiglup.Pazardaodbacimosve,daseodreknemo svakog duha, svakog stremljenja, svake čovečnosti, da dopustimo da i dalje vladajučastoljubijeinovac,dabismoporedčašepivasačekalisledećipozivnamobilizaciju?”Čudan jebiopogledkojimi jeHerminadobacila, pogledukome jebilopodsmeha, šeretluka i

drugarstvapunograzumevanja,aistovremenoitežinemudrostiibeskrajneozbiljnosti.„Ne,netrebadapostupištako”,rečeonamaterinski.„Tvojživotnećepostatiplitakiglupiakoznaš

da će tvoja borba biti bezuspešna. Bilo bi mnogo pliće, Hari, kada bi se borio za nešto dobro iidealnomislećidatomorašipostići.Zaridealipostojedabiihčovekdostigao?Dalimiljudiživimodabismouništilismrt?Ne,živimodabismojesebojali,dabismojepotomvoleli,ibašzbognjeseovo malo života u nama katkada na jedan čas tako divno zažari. Pravo si dete, Hari. Budi sada

poslušanipođi.Danasimamomnogoposla.Danasvišenećudavodimračunaoratuinovinama.Ati?”Nija,biosamtakođespremandatoprihvatim.Pošlismozajedno—biojetonašprvizajednički

izlazak u grad— u radnju samuzičkim instrumentima, gde smo gledali gramofone, otvarali ih izatvarali,puštaliihdanamsviraju,ikadasamnašaojedankojinamjeodgovaraoipoizgleduipoceni, hteo samdagakupim, aliHermina senije takobrzoodlučivala.Oname je zadržala, te sammorao da obiđem s njom i drugu radnju i tamo pogledam i saslušam gramofone svih sistema iveličina,odnajskupljegdonajjeftinijeg,pasetekondasaglasiladasevratimouprvuradnjuitamokupimoaparatkojismoranijenašli.„Vidiš”,rekohja,„tosmomoglidauradimoijednostavnije.”„Misliš?Amožda bismo sutra videli u nekom izlogu isti aparat koji bi bio jeftiniji za dvadeset

franaka. A osim toga, zadovoljstvo je kupovati, a svako zadovoljstvo treba sladiti. Moraćeš ti danaučišjošmnogoštošta.”Sajednimnosačemdonelismoplodnašekupovineumojstan.Hermina je pažljivo pregledala moju dnevnu sobu, pohvalila je peć i divan, isprobala stolice,

uzimala je knjige u ruke i dugo se zadržala pred fotografijom moje dragane. Gramofon smopostavili na nizak orman pored gomile knjiga. A onda je otpočela nastava. Ona je stavila nagramofonpločusafokstrotomi,pokazujućimiprvekorake,uzelamezarukeipočeladamevodi.Jasam poslušno kaskao za njom, sudarao se sa stolicama, slušao njena naređenja, ali ih nisamrazumevao, gazio je po nogama i bio nespretan koliko i revnostan. Posle druge igre bacila se nadivanzacemivšiseodsmehakaokakvodete.„Bože moj, kako si krut! Koračaj jednostavno, kao kad se šetaš! Tu nije potrebno nikakvo

naprezanje.Cinimisedatijetoplo?E,padaseodmorimopetminuta.Vidiš,igratije,kadačovektoume,istotakojednostavnokaoimisliti,amnogoselakšenauči.Bićešmanjenestrpljivštoljudinećeda nauče da misle, već više vole da gospodina Halera nazivaju izdajnikom otadžbine i mirnodopuštajudadođedosledećegrata.”Otišla je posle jednog časa, uveravajućime da će idući put već ići bolje. Ja sam o tome imao

drukčijemišljenje,ibiosamveomarazočaranzbogsvojeglupostiinezgrapnosti,činilomisedazaovajjedančasništanisamnaučioinisamverovaodaćeikadabitibolje.Ne,zaigranječovekmoraimatisposobnostikojesumenipotpunonedostajale:veselost,čednost,lakomislenostielan.Eh,patosamodmahmislio!Aligle,idućiputjeodistaišloboljeičakjepočelodamipričinjavazadovoljstvo,anakrajučasa

Hermina je izjavila da sadaumemda igram fokstrot.Ali kada je iz toga izvela zaključakda sutramoramdaidemsnjomurestoranukomeseigra,grdnosamseuplašioistaodasebranimizpetnihžila.Onamejehladnopodsetilanamojzavetposlušnostiinaredilamidasutradandođemnačajuhotel„Balans”.Tevečerisedeosamkodkuće,hteosamdačitam,alinisammogao.Bojaosamsesutrašnjegdana.

Bilami je strašnapomisaoda ja, stari, plašljivi i osetljivi čudak, odemu jedanodonih sumornihmodernihlokalaukojimasepiječajiigra,inesamotonegojetrebalodasepokazujemtamopredstranimsvetomkao igrač, iako to jošnisambio.Priznajemdasamsestideo i smejaosamomsebikadasamusvojojsobizastudijenavioaparatitiho,učarapama,samponavljaokorakefokstrota.Sutradanjeuhotelu„Balans”sviraomaliorkestarisluženječajiviski.Pokušaosamdapodmitim

Herminu, ponudio sam je kolačima, pokušao samda je pozovemna bocu dobrog vina, ali je onaostalaneumoljiva.„Tidanasnisiovderadisvogazadovoljstva.Ovoječasigranja.”Morao sam dva-tri puta da igram s njom, a umeđuvremenu upoznalame je sa saksofonistom,

crnomanjastim, lepimmladićem španskog ili južnoameričkog porekla, koji je, kako je ona rekla,

sviraonasviminstrumentima,igovoriosvejezikesveta.IzgledadaseovajsenjorodličnopoznavaosHerminomidajebiouprijateljstvusnjom.Predsobomjeimaodvasaksofonarazličiteveličine,ukoje je duvao naizmenično, dok su njegove crne, sjajne oči pažljivo i veselo ispitivale igrače.Nasvoje iznenađenje, osetio sam prema ovom bezazlenom, lepuškastom sviraču nešto nalik naljubomoru;neljubavničkuljubomoru,jerizmeđumeneiHerminenijebilonigovoraoljubavi,negoneku vrstu duhovne ljubomore na njihovo prijateljstvo, jer mi se činilo da nije sasvim dostojaninteresovanja, upadljivog isticanja, pa čak i uvažavanja koje mu je ukazivala. Čudna poznanstvamoramdasklapam,pomisliosamneraspoložen.AzatimsuHerminuuzastopnopozivalidaigra,ijasamostaosamporedčaja,slušajućimuziku,

vrstumuzikekojudotlenisammogaodapodnesem.Božemoj,pomisliosamusebi, sada trebadabudemuvedenidaseodomaćimovde,uovomemenitakoodvratnomituđemsvetu,uovom,dosadatakobrižljivoizbegavanom,svetulumpadžijaizabaveželjnihljudi,uglatkom,uniformisanomsvetumermernih stočića, džeza, kokota i trgovačkih putnika! Tužno sam ispijao svoj čaj i piljio upoluelegantno mnoštvo. Moj pogled privukoše dve lepe devojke, obe dobre igračice, koje samposmatraosadivljenjemizavišćukakogipko,lepo,veseloisigurnokružeuigri.UtoseHerminaponovopojaviiizjavidajenezadovoljnamnome.Kaodanisamovde,grdilame

je,kadapravimtakvoliceisedimnepomičnozastolomsačajem;trebasadadasetrgnemiigram.Kako,nikoganepoznajem?Tonijevažno.Zarovdenemanijednedevojkekojamisesviđa?Pokazaosamjojjednu,lepšu,odonihdvejudevojaka,kratkopodsečene,gusteplavekose,kojaje

bašstajalaunašojbliziniusvojojlepojsomotskojsuknjiciikojaje,sasvojimpunačkimženstvenimrukama, izgledala veoma ljupko.Hermina je uporno tražila da joj smesta priđem i zamolim je zaigru.Jasamseočajničkibranio.„Nemogu!”rekohsavojađen.„Dasamlep,mladmomak,bih!Aliovakvakruta,matorabudala,

kojaneumenidaigra—taonabimeismejala!”Herminameprezrivopogleda.,,A što ću jada te ismejem, to ti je, razume se, svejedno.Baš si pravakukavica!Kogodprilazi

nekojdevojciizlažeseismevanju,tojeulog.Daklereskiraj,Hari,aunajgoremslučajudopustidateismeju—inačejesvršenosmojomveromutvojuposlušnost.”Nikakonijepopuštala.Digaosamsesastrepnjomipošaopremalepojdevojcibaškadajemuzika

ponovozasvirala.,,Ustvarinisamslobodna”,rečeonaposmatrajućimeradoznalosvojimkrupnim,svežimočima,

„aliizgledadasemojigračprilepiozabar.Hajdemo!”Obuhvatiosamjeinapravioprvihnekolikokoraka,jošuvekzačuđenštomenijeodbila,kadona

većprimetiočemuse radi ipreuzevodstvo. Igrala jedivno, i ja sezaneh i trenutnozaboravihnasvojudužnostipravilaigre,ijednostavnoseprepustihstruji,osećajućičvrstebokoveibrza,gipkakolenamojeigračice,gledajućiunjenomlado,ozarenoliceipriznajućijojdadanasigramprviputuživotu. Ona se nasmeši i ohrabri me, a na moje zadivljene poglede i laskave reči odgovoriizvanrednospretno,nerecima,većtihim,očaravajućimpokretima,kojisunasdivnozbližili.Desnomrukom čvrsto sam je obgrlio oko struka i sav srećan revnosno pratio pokret njenih nogu, ruku iramena,nenagazivšijenijednom,nasvojevelikoiznenađenje,akadjemuzikaprestaladasvira,nasdvojesmoostalizajedno,pljeskajućisvedokseigranijeponovilaidoknisamjošjednompažljivo,zaljubljenoipredanoponovioceoobred.Kadaseigrazavršila, isuvišebrzozamene,lepasomotskadevojkasepovukla,aporedmenese

odjednomstvorilaHermina,kojanasjeposmatrala.„Primećuješlišto?”smejalaseonapohvalno.„Jesiliotkriodaženskenogenisuistoštoinogeod

stola?Epabravo!Fokstrotsada,hvalabogu,znaš,sutraprelazimonaboston,azatrinedeljeodržavasebalpodmaskamaudvoranama.Globusa’.”

Bio je odmor imi smo seli, a zatim je prišao i lepuškastimladi gospodin Pablo, saksofonista,klimnuoglavomiseoporedHermine.Izgledalojedajesnjomuprisnomprijateljstvu,alimenise,priznajem, još pri prvom susretu nikako nije svideo ovaj gospodin. Bio je lep, to se nije mogloporeći,lepogstasailica,alinisammogaootkritiunjemunikakvihdrugihodlika.Uprostiojeisvojeznanje mnogih jezika, naime, uopšte nije govorio, izuzev reči: „molim”, „hvala”, „dabome”,„svakako”,„halo” i sličnih,koje je,doduše,znaodakaženanekoliko jezika.Ne,onnijegovorio,ovajsenjorPablo,aizgledalojedaovajlepuškastikabaleroinemislimnogo.Njegovojezanimanjebilodaduvausaksofonudžez-orkestru,itozanimanjeje,izgleda,upražnjavaosaljubavljuistrašću;za vreme sviranja katkada bi odjednom pljesnuo rukama ili bi dopuštao sebi druge izliveoduševljenja,naprimer,glasnobiotpevao:„ooo,ha,ha,halo!”Aliinače,očigledno,nijebionizaštadrugonasvetusemdabudelep,dasesviđaženama,danosiokovratnikeimašneponajnovijojmodi,aimnogobrojnoprstenjenarukama.Zanimaonasjejedinonatajnačinštojesedeosnama,štonamseljubaznoosmehivao,zagledaosvojručnisatizavijaocigarete,učemujebioveomavešt.Njegovelepe,tamneočikreolcaicrnekovrdženisuskrivalenikakvuromantiku,nikakveproblemeinikakvemisli—posmatrajući ga izbliza, ovaj lepi, egzotični polubogbio je samoveseli, pomalorazmaženidečakprijatnogponašanjainištaviše.Razgovaraosamsnjimonjegovominstrumentuiobojitonovaudžez-muzici,tejemoraoprimetitidaimaposlasastarimsladokuscemipoznavaocemmuzike.Aliseonuopštenijeupuštaoutoi,doksamjaizučtivostipremanjemu,odnosno,ustvari,prema Hermini, preduzeo neku vrstu muzičko-teoretske odbrane džez-muzike, on se bezazlenosmeškao,neobraćajućipažnjunameneimojtrud,iverovatnomujebilopotpunonepoznatodajepreiosimdžez-muzikepostojalainekadruga.Biojemio,veomamioiučtiviljubaznosesmeškaosvojimkrupnim, praznimočima; ali izmeđumene i njega nije bilo ničeg zajedničkog—ništa odonoga što jemoždazanjegabilovažno i svetonijemogloda tobude i zamene.Dolazili smosasuprotnih strana sveta i nijedna reč naših jezika nije bila zajednička. (Ali kasnije mi je Herminaispričalaneštoneobično.ReklamijedajojjePabloposleonograzgovorasamnomkazaodatrebaveomapažljivoda postupa „sa tim čovekom, jer je veomanesrećan”.Akadaga je onaupitala počemujetozaključio,rekaoje:„Jadan,jadančovek.Pogledajnjegoveoči!Onneumedasesmeje.”)Kadasecrnookioprostioimuzikaopetzasvirala,Herminasedigla.„Sadabiopetmogaodaigraš

samnom,Hari.Ilivišeneželiš?”I s njom sam sada igrao lakše, slobodnije i veselije, iako ne tako krilato i zaboravljajući se.

Herminame jepustiladavodim,prilagođavajućisenežno i lakokaokakavcvetni list,a ikodnjesam našao i osetio one lepote koje čas dolaze u susret čas beže, ona je takođe širilamiris žene iljubavi,injenajeigranežnoitoplopevalaljupku,zamamnupesmupola—paipaknasvetonisammogaodaodgovorimslobodnoiradosno,nisammogaodasepotpunozaboravimisavsepredam;Herminamijebilaodvišebliska,onamijebiladrug,sestra,onajebilamogasoja,ličilajenameneiličilajenaHermana,mogprijateljaizmladosti,zanesenjaka,pesnikaivatrenogdrugamojihumnihvežbiistranputica.„Znam”,rečeonakasnijekadasamjojgovoriootome,„dobroznam.Jaću,doduše,ipakpostići

dasezaljubišumene,alizatoimavremena.Zasadasmodrugovi,ljudikojisenadajudaćepostatiprijatelji, jer smoupoznali jednodrugo.Sadaćemoučiti jednooddrugoga i igraćemo se jedno sdrugim.Pokazaćutisvojemalopozorište,naučićutedaigraš,dabudešmaloveseoibudalast,atićešmiizložitisvojemisliineštoodsvogznanja.”„Ah,Hermina,nematubogznaštadaseizlaže,tiznašvišeodmene.Kakvositineobičnoljudsko

stvorenje, devojko!U sve se razumeš i u svemu prednjačiš.Da li ti ja nešto značim?Da ti nisamdosadan?”Smrknutihočijugledalajeupod.„Nevolimda tečujemda takogovoriš.Pomislinavečekadasi, slomljen iočajan,usredsvojih

patnji i usamljenosti, presekao moj put i postao mi drug! Šta misliš, zašto sam tada umela da tepoznamirazumem?”„Zašto,Hermina?Recimi!”„Zatoštosamistakaoiti.Zatoštosamistotakousamljenakaoiti,zatoštoistokaoitinemogu

davolimidashvatimozbiljnoživot i ljude.Uvekpostojinekolicina ljudikojiodživota tražeononajvišeikojiteškomogudasepomiresaglupošćuigrubošću."„Ti,ti!”uzviknuhneobičnoiznenađen.„Razumemte,drugarice,nikotenerazumekaoja.Paipak

predstavljašzagonetkuzamene.Tatisatakvomlakoćomizlazišnakrajsaživotom,titakočudesnopoštuješmale stvari i zadovoljstva, ti si takva umetnica u životu!Kakomožeš da patiš od života?Kakomožešdaočajavaš?”„Neočajavam,Hari.Alidapatimodživota—oh,na to samvećnavikla!Ti sečudiš štonisam

srećnaiakoumemdaigram,iakosetakodobrosnalazimnapovršiniživota.Ajase,prijatelju,čudimšto si se ti toliko razočarao u životu, ti koji tako dobro poznaješ najlepše i najdublje stvari, duh,umetnostimisli.Zatosmoseiprivukliuzajamno,zatoijesmobratisestra.Naučićutedaigrašidabudeš razigran, da se smešiš, a da uprkos svemu ipak ne budeš zadovoljan. Naučiću od tebe damislim,da stičemznanje, a da ipaknebudemzadovoljna.Znaš li da smomiobojedecađavola?”„Jesmo.Đavojeduh,amismonjegovanesrećnadeca.Mismoispaliizprirodeivisimoupraznini.Alisadamineštopadenapamet:uraspraviostepskomvuku,okojojsamtigovorio,stojidaHarisamo uobražava da ima jednu ili dve duše i da se sastoji od jedne ili dve ličnosti. Svaki čovek,navodno,sazdanjeoddeset,stoihiljaduduša.”„Tomisemnogosviđa”,uzviknuHermina.„Kodtebeje,naprimer,veomarazvijenduhovniživot

i zato si zaostao u raznim sitnim životnim umešnostima.MislilacHari ima sto godina, ali igračuHarijujejedvapoladana.Njegaćemorazvijatidalje,njegaiostalunjegovumalubraću,kojasuistotakomala,glupainedoraslakaoion."Gledalamejesmešećise.Zatimmeupitatiho,promenjenimglasom:,,AkakotisesvidelaMarija?"„Marija?Kojeto?”„Tojeonasakojomsiigrao.Lepajedevojka,veomalepadevojka.Kolikosammogladavidim,

biosimalozaljubljenunju.”„Zarjepoznaješ?”„Da,poznajemosevrlodobro.Jelitimnogostalodonje?”„Svidelamiseibiosamradostanštojetakopredusretljivopodnosilamojeigranje.”„Zarjetosve!Trebalobidajojsemaloudvaraš,Hari.Onajeveomalepaiodličnoigra,avećsi

zaljubljenunju.Verujemdaćešimatiuspeha.”,,Oh,nijemitocilj.”„Sadasimaloslagao.Znamdanegdeusvetuimašdraganuidajeviđašjednomupolagodine,da

bi se onda svađao s njom. Lepo je od tebe, najzad, što hoćeš da ostaneš veran toj svojoj čudnojprijateljici,alidopustimidatomenepridamnaročitznačaj!Naslućujemdatiljubavuopšteshvatašveomaozbiljno.Nekajeitako,volinasvojidealannačinkolikohoćeš,tojetvojastvar,nijemojedavodimračunaotome.Alisitne,lakeživotneumešnostiiigre,natompoljusamtiučiteljica,iučićuteboljenegotvojaidealnadragana,utobudiuveren!Veomati jepotrebnodaopetjednomspavašsajednomlepomdevojkom,stepskivuče.”„Hermina”,uzviknuhizmučeno,„tapogledajme,jasamstarčovek!”„Ti si mali dečak. I kao što si bio odviše nemaran da naučiš da igraš, tako isto si bio odviše

nemarandanaučišdavoliš.Ti,prijatelju,svakakoodličnoumešdavolišidealnoitragično,utonesumnjamiodajemtipriznanje.Alisadaćešnaučitidavolišiobično,ljudski.Početakjetu,uskoročovekmožedatepustidaodešnanekibal.Jošmorašdanaučišboston,stimećemootpočetisutra.Doćićuutrisata.Uostalom,kakotisesvidelamuzikaovde?”

„Neobično."„Vidiš, i to jenapredak,već si neštonaučio.Do sadanisimogaodapodnesešdžez imuzikuza

igru,nijetibiladovoljnoozbiljnaiduboka,asadasiuvideodajenetrebanishvatitiozbiljno,alidamožedabudeljupkaičarobna.Uostalom,danijePabla,ceoorkestarnebivredeoništa.Ongavodiidajemuživost.”Kaošto jegramofoniskvariovazduhasketskeduhovnostimojeradnesobe,kaoštosuameričke

igre, tuđe, neprikladne i ubistvene, prodrle u moj negovani muzički svet, tako je sa svih strananadiraloneštonovo,opasno,razorno,umojdosadatakooštroograničeniistrogozatvoreniživot.RaspravaostepskomvukuiHerminabilisuupravusasvojimučenjemohiljaduduša,svakogadanapojavljivale su se umeni, pored starih, još i nove duše, koje su postavljale svoje zahteve, dizalegalamu, i sada sam jasno, kao kakvu sliku, video pred sobom svu zabludu u odnosu na mojudosadašnju ličnost. Onih nekoliko veština i vežbi u kojima sam slučajno bio dobro potkovanprihvatiosamipomoćunjihnaslikaojednogHarija,živećiživotomjednogHarijakojiustvarinijebioništadrugonegoprefinjenipoznavalacpesništva,muzike i filozofije—asavostalideosvojeličnosti,čitavostalihaossposobnosti,nagonaistremljenjabiomijenateretu,pasammunadenuoimeStepskiVuk.Međutim, moje vraćanje sa pogrešnog puta i raspadanje moje dosadašnje ličnosti nisu bili ni

prijatne ni zanimljive pustolovine, već je sve ovo, naprotiv, često bivalo gorko i bolno, a katkadupravonepodnošljivo.Gramofonječestosatanskizvučaousrediniukojojjesvebilopodešenozadrugetonove.Akatkada,kadbihunekomrestoranukoji jebioumodi igraosvojevanstepemeđuelegantnimbonvivanimaihohštaplerima,učiniobihsesamomsebiizdajnikomsvegaonogaštomise ikadauživotuučinilodostojnopoštovanja i sveto.Dame jeHermina samoosamdanaostavilasamog, ubrzo bih pobegao od ovihmučnih i smešnih pokušaja da se pretvorim u bonvivana. AliHerminajeuvekbilatu:iakojenisamviđaosvakogdana,onamejeipakstalnoposmatrala,vodila,nadziravala iocenjivala—pami je imojenajžešćebuntovničkemisli,kao inamerudabežim,saosmehomčitalaslica.Postepeno,kakojenapredovalorušenjeonogaštosamranijenazivaosvojomličnošću,počinjao

samdashvatamzaštosamuprkossvemočajanjumoraotolikodasebojimsmrti,pasamprimećivaodaje i tajužasni isramnistrahbiosamodeomojestare,građanske, lažneegzistencije.DosadašnjigospodinHaler,darovitipisac,poznavalacGeteaiMocarta,autorčitanjadostojnihesejaometafiziciiumetnosti,ogeniju,tragiciičovečnosti,melanholičnipustinjakusvojojćelijipretrpanojknjigama,podvrgnut je deo po deo samokritici i u svemu je podbacio.Daroviti i zanimljivi gospodinHalerpropovedaoje,doduše,razumnostičovečnost,protestvovaojeprotivsurovostirata,alinijedopustiodaga zavreme rata postaveuza zid i streljaju, što je u stvari trebalodabudeposledicanjegovogshvatanja, već se nekako prilagodio, razume se, veoma časno i plemenito, ali je to ipak bio samokompromis.Osim togabio jeprotivniksile i izrabljivanja,ali jeubanci imaonekolikohartijaodvrednostiraznihindustrijskihpreduzeća,čije jekamateuživaobezikakvegrižesavesti.I takoje tobilousvemu.HariHalerse,doduše,divnoprerušiouidealistuičovekakojipreziresvet,usetnogpustinjakaikivnogproroka,alijeuosnoviipakbioburžuj;osuđivaoježivotkojijevodilaHermina,ljutio se zbognoćikoje je straćiopo restoranima, isto tako i zbognovcakoji je tamoproćerdao,savestmunijebilačista,anikakoniječeznuozaunutrašnjimoslobođenjemisavršenstvom,većje,naprotiv, žestoko čeznuo za udobnim vremenom kada su mu njegove umne vežbe još pružalezadovoljstvoidonosilemuslavu.Takosuioničitaocinovinakojejeonpreziraoiismevaočeznuliza idealnim vremenima pre rata, jer je to bilo mnogo lakše nego naučiti nešto na sopstvenimpatnjama.Pih,dođavola,čovekusemoraozgaditiovajgospodinHaler!Paipaksamgasegrčevitodržao,njegailinjegoveobrazine,kojajevećbilauraspadanju,njegovogkoketiranjasaduhovnimživotom,njegovogmalograđanskogstrahaodsvegaštojenesređenoislučajno(uštaseubrajalai

smrt).Sapodsmehom izavišćusamupoređivaobudućeg,novogHarija,ovogpomaloplašljivog ismešnogdiletanta dvorana za igru, sa onomnekadašnjom lažno-idealnom slikomHarija, nakojojsamumeđuvremenuotkriokobnecrtekojesumiondanaprofesorovojsliciGeteatolikosmetale.Aon sam, stari Hari, bio je isto tako građanski idealizovani Gete, isti takav junak duha, odvišeplemenitog pogleda, koji je blistao uzvišenošću, duhom i čovečnošću, kao da je namazanbriljantinom,ikojije,takoreći,isambiotronutplemenitošćusvojesopstveneduše.Dođavola,ovaljupkaslikabilajepriličnoizrešetana,idealnigospodinHalerbednojedemontiran!Izgledaojekaovelikodostojnik koga su opljačkali drumski razbojnici, pa je ostao u pocepanimgaćama, i koji bimudrouradiokadbisadanaučiouloguodrpanca,alionumestotoganosisvojeritekaodananjimajošimaordenjaiplačnoidaljetražiizgubljenodostojanstvo.CestosamsesretaosasviračemPablomimoraosamponovodarazmotrimsvojsudonjemu,već

izatoštoga jeHermina tolikovolela iuvek tražilanjegovodruštvo.UmomsećanjuPablo jebiozabeleženkaolepuškastanula,kaomali,pomalosujetanlepotan,kaovedrodetebezproblema,kojeveseloduvauvašarsku trubu ikoje je lakonateratinaposlušnostpomoćupohvala i čokolade.AliPablo nije pitao zamoj sud o njemu, biomu je isto tako ravnodušan kao imojemuzičke teorije.Slušaomejeučtivoiljubazno,smeškajućisebezprestanka,aliminikadanijedavaopraviodgovor.Nouprkostomeizgledalojedasamgazainteresovao,iočiglednosetrudiodamisesvidiipokažesedobronameranpremameni.Kada sam se jednom, zavremenašihneplodnih razgovora, razljutio ipostao skoro grub, pogledaome je u lice unezvereno i tužno, zatimme je uhvatio za levu ruku,pomilovaojeiponudiomiizjednezlatnekutijicenekiprašakzašmrVanje,jerjesmatraodaćemitoprijati. Pogledom sam upitao Herminu, ona je klimnula glavom u znak odobravanja, i ja sam seposlužioiušmrknuoprašak.Odistasamubrzopostaosvežijiiživahniji,uonompraškujeverovatnobilomalokokaina.HerminamijepričaladaPabloraspolažemnogimovakvimsredstvima,dokojihdolazi tajno ikojimavišeputaposlužujeprijatelje, jer jeunjihovomspravljanju idoziranjupravimajstor.Bilasutosredstvazaumirivanjebolova,zaspavanje,zaizazivanjelepihsnova,zaizazivanjeveselostiizaljubljenosti.Jedanputsamgasreonaulici,blizukeja,ionmiseodmahpridružio.Ovogaputauspeosamdaga

nateramdanajzadprogovori.„Gospodine Pablo", rekao sammu, dok se on igrao crno-srebrnim štapićem, „vi ste Herminin

prijatelj i to je razlog zbog koga se interesujem za vas.Ali vimi, to vammoram reći, otežavatekonverzaciju.Jasamnekolikoputapokušaodarazgovaramsvamaomuzici—zanimalomejedačujem vaše mišljenje, vaše neslaganje i vaš sud; ali vi ste uvek prezrivo odbijali da mi ma štaodgovorite.”Onsesrdačnonasmejaiovogputamineostadedužanodgovora,većravnodušnoreče:„Vidite,po

mommišljenjurazgovoromuzicinemanikakvevrednosti.Janikadanegovorimomuzici.Štabihvamiodgovorionavaševeomamudreiistinitereči?Vistetolikoupravuusvemuštosterekli.Ali,vidite,jasammuzičar,anenaučnik,ineverujemdamuzikaimamakakvevezesaistinitimizjavama.Zamuzikunijevažnodalijenekoupravu,dalinekoimaukusa,obrazovanjaisvegaostalog.”„Padobro.Aštajeondavažno?”„Sviratijevažno,gospodineHaleru,trebasviratištojemogućebolje,višeiintenzivnije!Utomeje

stvar,mesje.AkouglaviimamsvadelaBahaiHajdnaionjimamogudadamnajpametnijeocene,timejošnizakogništanisamučinio.Aliakouzmemsvojduvačkiroginanjemuodsviramživahnišimi, bio taj šimi dobar ili loš, u njemu će ljudi ipak uživati, od njega će im se razmrdati noge iprostrujatikrv.Ajedinotojevažno.Pogledajtejednomlicaudvoranizaigruutrenutkukadamuzikaposledužegodmoraponovozasvira—kakotadaočizablistaju,nogepočnudasetrzaju,alicadasesmeju!Tojeonoradičegasesvira.”„Vrlodobro,gospodinePablo.Alinepostojisamomuzikačula,postojiimuzikaduha.Nepostoji

samoonakoja se svira za trenutakveć i besmrtnamuzikakoja živi dalje i ondakada se ne svira.Može neko, ležeći sam u svom krevetu, da izazove u svojimmislima nekumelodiju iz .Čarobnefrule’ili,Matejevepasije’,iondajetomuzikaiakonikonevučegudalom,nitiduvauflautu.”„Svakako, gospodine Haleru. Ali i ,Jirning’ i /Valenciju' reprodukuju u sebi svake noći mnogi

usamljeni i sanjalački raspoloženi ljudi. Inajsiromašnijadaktilografkinjaukancelariji imauglavisvojvanstepiponjegovomtaktuudarauslova.Onisuupravu,svi tiusamljeni ljudi, i ja imradodopuštam njihovu nemumuziku, bilo da je u pitanju ,Jirning’, ,Čarobna frula’ ili .Valencija’! Aliodakletimljudimatausamljena,nemamuzika?Onijeuzimajuodnasmuzičara;onaprvomoradabudeodsviranaisaslušana,moradauđeukrvprenegoštočovekkodkućeusvojojsobicimožedamislinanjuisanjaonjoj.”„Saglasan sam”, rekoh hladno. „Ali ipak, ne moguMocart i najnoviji fokstrot stajati na istom

stepenu.Inijesvejednodaliljudimasviratebožanskuivečnumuziku,ilijeftinumuzikukojanetrajevišeodjednogdana.”Kad Pablo primeti uzbuđenje u mom glasu, njegovo lice dobi svoj najljubazniji izraz, on me

pomilovapomišiciiuneseusvojglasneverovatnublagost.,,Oh, dragi gospodine, vi ste sigurno u pravu sa svojim stepenima.Nemamništa protiv toga da

Mocarta,Hajdnai.Valenciju'stavitenastepenkojiželite!Menijetosasvimsvejedno,neodlučujemjao timstepenima,meneza tonepitaju.Mocartaćemoždasvirati iposlestogodina,a .Valenciju'niposledve—mislimdatomirnedušemožemoprepustitidragombogu,onjepravedaniunjegovimjerukamatrajanjenašegživota,paisvakogvalceraifokstrota,onćesigurnoučinitikakojenajbolje.Ali mi muzičari moramo da činimo naše, da izvršavamo svoju dužnost i zadatke: moramo dasviramoonoštoljuditrenutnotraže,itoštojemogućnobolje,lepšeiubedljivije.”Uzdahnuosaminisamrekaovišeništa.Ovomčovekusenijemoglodoskočiti.Uizvesnimtrenucimasusenovoistaro,bolinaslada,strahiradostveomačudnomešali.Biosam

čas na nebu, čas u paklu, ali većinomna obamesta istovremeno. Stari i noviHari živeli su jedanporeddrugogačasuogorčenojsvađi,časumiruispokojstvu.KatkadajeizgledalodajestariHarizauvekumro,aondabiseodjednomopetpojavio, izdavaonaređenja, tiranisao isveznaobolje,anovi,mali,mladiHari je ćutao, dopuštajući da bude pritešnjen uza zid.Nailazili su, opet, drukčijičasovi,kada jemladiHaristaroghvataozagušu i svojskistezao,pabi tadabilomnogostenjanja,mnogoborbenaživotismrtimnogihmislionožuzabrijanje.Aličestobimepoklopiojedanjedinitalasisrećeipatnje.Takavjebiotrenutakkadsamnekoliko

danaposlesvogprvogjavnogpokušajadaigramušaousvojuspavaćusobui,nasvojeneizmernoiznenađenje, čuđenje, strah i oduševljenje, našao lepu Mariju da leži u mom krevetu. Od svihiznenađenjakojemijeHerminadosadapriredilaovojebilonajžešće.Jernijednogtrenutkanisambiounedoumicidamijeonauputilaovurajskupticu.Tevečeri izuzetnonisambiosaHerminom,većsamusabornojcrkvislušaoodličnoizvođenjestarecrkvenemuzike—biojetolepisetanizletumoj nekadašnji život, u krajeve moje mladosti, u domene idealnog Harija. U visokom prostorugotske crkve, čiji su se lepi,mrežasti svodovi u igrimalobrojnih svetiljki avetinjski živo lelujalitamo-amo,slušaosamkomadeodBukstehudea,Pahelbela,BahaiHajdna,opetsamkoračaostarim,dragimstazama,slušaodivniglaspevačicesakojomsamnekadabiouprijateljstvuisakojomsamdoživeomnogaizvanrednaizvođenja.Glasovistaremuzike,njihovobeskrajnodostojanstvoisvetostprobudilisuumenisvauzvišenaosećanja,oduševljenjaizanosmojemladosti;tužaniutonuousebesedeo sam na visokomhoru crkve, za jedan čas gost ovog plemenitog, blaženog sveta kojimi jenekadabiodomovina.ZavremejednogHajdnovogduetaodjednomminavrešesuze,nisamsačekaokraj,odustaosamodponovnogviđenjasapevačicom(oh,kolikosamblistavihvečerinekadaproveosaumetnicimanaovakvimkoncertima!),odšunjaosamseizsabornecrkveidoiznemoglosti jurioulicama kroz noć, gde su, tu i tamo, iza prozora restorana, džez-orkestri svirali melodiju mog

sadašnjegživota.Oh,kakavjetužnilavirintpostaomojživot!Prilikomovenoćnešetnjedugosamrazmišljaoo svomneobičnomodnosupremamuzici, i još

jednomsamuovomdirljivom,aifatalnomodnosusagledaosudbinučitavognemačkogduhovnogživota.Unemačkomduhuvladamaterinskopravoiprivrženostprirodiuoblikuhegemonijemuzike,zakojudruginarodinikadanisuznali.Umestodasemi,ljudiodduha,muškibranimoprotivtoga,umestodabudemopotčinjeniiposlušniduhu,logosu,reči—svimimaštamoojednomjezikubezreči, koji će izraziti neizrecivo i prikazati ono što se ne može uobličiti. Umesto da što vernije ipredanije svirana svom instrumentu,Nemacodduhauvek sebunioprotiv reči i protiv razuma, auvek je koketirao s muzikom. I uvek se nemački duh naslađivao čudesnim i blaženim muzičkimformama, čudesnim i ljupkimosećanjima i raspoloženjima, koja stvarnost nikada nije potisnula, aprenebregaojesvojestvarnezadatke.Mi,ljudiodduha,nikadasenismoodomaćiliustvarnosti,bilanamje tuđa ineprijateljska, izato je iunašojnemačkojstvarnosti,unašoj istoriji,našojpolitici ijavnommnjenjuulogaduhabilatakobedna.Da,čestosamrazglabaotumisao,ačestosamosećaoižestokučežnjudajednomijaučestvujemuoblikovanjustvarnosti,dajednomijadelamozbiljnoiodgovorno,umestodasebavimuveksamoestetikomiduhovnomprimenjenomumetnošću.Aliseuveksvezavršavalorezignacijomipomirenjemsazlimudesom.Gospodageneraliiveleindustrijalcibili su potpuno u pravu: ništa od nas „duhovnih”, mi smo bili društvo bez koga se lako moglo,neodgovorno društvo duhovnih brbljivaca kome je stvarnost bila tuđa. Pih, do đavola! Nož zabrijanje!Ispunjenovakvimmislimainaknadnimzvucimamuzike,srcaotežalogodtugeipunočajnečežnje

zaživotom,zastvarnošću,zasmislomsvegaovogainepovratnoizgubljenim,najzadsamsevratiokući,popeouzstepenice,upalioosvetljenjeudnevnojsobiiuzaludpokušaodamaločitam.Setiosamsedogovorakojime jeobavezivaodasutrauvečeodemu„Cecil-bar”naviski i igranku iosećaosam, ne samoprema sebi već i premaHermini, srdžbu i gorčinu.Neka je njena namera i dobra isrdačna,aonasamanekaječudesnostvorenje—boljedamejeondapustiladapropadnem,umestoštome je povukla u ovaj tuđi svet koji tako čudno treperi, svet igre i zbrke, u kome ću uvek bitituđinaciukomepropadaistradaonoštojenajboljeumeni.I takosamtužnougasiosvetiljku, tužnootišaousvojuspavaćusobu,tužnopočeodasesvlačim,

kada me trže neobičan miris. U vazduhu je lebdeo lak miris parfema i, osvrnuvši se, videh lepuMarijukakoležiumomkrevetu,smešećisepomalozaplašenosvojimkrupnimplavimočima.„Marija!”rekoh.Aprvamijemisaobiladaćemigazdaricaotkazatistanakosaznazaovo.„Došlasam”, rečeona tiho.„Ljutite li senamene?"„Ne,ne ljutimse.ZnamdavamjeHermina

dalaključ.Naravno.”,,Oh,visteljutizbogtoga.Idemja.”„Ne, lepaMarija, ostanite! Samo, eto, baš večeras sam veoma tužan, danas nemogu da budem

veseo,alićusutramoždamoći.”Nagnuosamsenadnjom,aona jesvojimvelikimčvrstimrukamaprivuklamojuglavuksebi i

dugomeljubila.Seosamzatimnakrevet,držećijezaruku,izamoliojedagovoriveomatiho,jernikonijesmeodanasčuje,gledaosamnanižeunjenolepo,punolice,kojejetakostranoičudno,poputvelikogcveta,ležalonamomuzglavlju.Laganojeprivuklamojurukudosvojihusana,zatimjujeodvuklapodpokrivačistavilanasvojetoplegrudi,kojesuselaganonadimale.„Ne moraš da budeš veseo”, reče ona, „Hermina mi je rekla da si u nevolji. To je svakome

shvatljivo.Dalitisejošuveksviđam?Onomad,kadsmoigrali,biosiveomazaljubljen.”Poljubio sam je u oči, usta, vrat i grudi. Još maločas mislio sam na Herminu sa gorčinom i

prekorom. A sada sam na rukama držao njen poklon i bio joj zahvalan.Marijina milovanja nisuvređala divnu muziku koju sam toga dana slušao, bila su je dostojna, pretvorivši se u njenoostvarenje. Lagano sam skidao pokrivač sa lepe žene, sve dok, ljubeći je, nisam stigao do njenih

stopala. Kada sam se ispružio pored nje, njeno lice, slično cvetu, smešilo mi se sveznalački iblagonaklono.Te noći poredMarije nisam spavao dugo, ali sam zato spavao duboko i spokojno kao dete. U

trenucimakadsambiobudanispijaosamnjenulepu,vedrumladost,autihomćaskanjusaznaosammnoge zanimljive stvari o njenom i Hermininom životu.Malo sam znao o ovoj vrsti stvorenja injihovomživotu,jedinosamranije,upozorištu,povremenosusretaosličneegzistencije,ženekaoimuškarce, koje su upola pripadale umetničkom svetu a upola svetu uživanja. Tek sada sam stekaoizvesnu sliku o tim neobično čednim, a u isti mah neobično pokvarenim životima. Ove devojke,većinomizsiromašnihkuća,bilesuodvišepametneilepedabičitavsvojživotzasnivalenanekojslaboplaćenogbezvoljnojzaradi,tesuživelečasodnekogprivremenogradačasodsvojeljupkostiiljubaznosti. Katkada bi po nekoliko meseci sedele za pisaćom mašinom, povremeno su bileljubavnice imućnih bonvivana, dobijale džeparac i poklone, a bilo je vremena kada su, u krznu iautomobilima,živeleu„Grand-hotelu”,dokbidrugiput,opet,stanovaleupotkrovnicama.Mogućnojebilopridobitiihzabrakuslučajunekeveomapovoljneponude,alinisužudelezanjim.Nekeodnjihnisubilepohotljiveuljubaviisvojunaklonostpokazivalesuustežućise,uzcenkanjezanajvišucenu.Druge,među koje je dolazila iMarija, bile su neobično obdarene za ljubav i željne ljubavi,većina ih je bila iskusna u ljubavi prema oba pola; one su živele isključivo za ljubav, a poredprijateljakojisuplaćaliuveksuimalejošinekedrugeljubavneodnose.Marljiveivredne,pametne,paipakbesvesne,živelesuoveleptirićesvojimdetinjastimiprepredenimživotom;bilesunezavisne;nijemogaosvakodaihkupi,očekivalesusveodsrećeilepogvremena,bilesuzaljubljeneuživot,alisugacenilemnogomanjeodgrađana,uveksubilespremnedasaprincemizbajkepođuunjegovdvorac,doksuupodsvestiuvekbilesigurneutežakitužankraj.Marijameje—oneneobičneprvenoćiinarednihdana—naučilamnogočemu,nesamodivnim

novimigramainasladamačulavećinovomrazumevanju,novimshvatanjimainovojvrstiljubavi.Svetkojiježiveopolokalimazaigruizabavu,pobioskopima,barovimaihotelskimtremovima,akoji jezamene,pustinjaka i estetu, jošuvekpretpostavljaonešto što je imalonižuvrednost,neštozabranjenoinedosledno,biojezaMariju,Herminuinjihovedrugaricenaprostosvet,kojinijebionizaonidobar,kojiniti suželelenitimrzele, jer jebašuovomsvetucvetaonjihovkratki, čežnjomispunjeni život, u njemu su bile odomaćene i iskrene.Volele su neku naročitu vrstu šampanjca ilinekospecijalnojelou„Gril-rumu”kaoštoljudimogakovavolenekogkompozitorailipesnika,ananovi „šlager” ili sentimentalnu i bljutavu pesmu nekog džez-pevača rasipale su isto oduševljenje,uzbuđenje i tronutost kao drugi na Ničea ili Hamsuna. Marija mi je pričala o lepuškastomsaksofonisti Pablu i o nekom američkom „songu” koji je ovaj katkada pevao, govoreći o tome stakvimzanosom,divljenjemiljubavljudamejetodirnuloimnogovišepotresloodzanosanekogvisokoobrazovanog čoveka prilikom prefinjenog umetničkog uživanja. Bio sam spreman da sezanosim zajedno s njom ma kakav bio pomenuti „song”; Marijine ljubazne reči i njen čežnjivi,rascvetalipogledstvaralisuširokeprolomeumojojestetici.Bilojenekihlepota,nekihmalobrojnih,odabranihlepota,načelusaMocartom,kojesuzamenebileuzdignuteiznadsvakeprepirkeisumnje,ali gde se nalazila granica?Zar nismo svimi poznavaoci i kritičari umladosti vatreno obožavaliumetnikeiumetničkadelakojanamsedanasčineproblematičnaifatalna?Zarsemnogimaodnastonije događalo sa Listom, Vagnerom, pa čak i Betovenom? Zar Marijina rascvetala, detinjstvatronutost„songom”izAmerikenijebilaistotakočist,lepiiznadsvakesumnjeuzdignutumetničkidoživljajkaoipotresenostnekogprosvetnogsavetnikapovodomTristana,iliekstazanekogdirigentapovodomDevetesimfonije?IzarsetonijeneobičnopoklapalosmišljenjemgospodinaPabla,dajućimuzapravo?TogPabla,toglepotana,Marijaje,izgleda,mnogovolela.„Onjelepčovek",rekaosamja,,,imenisemnogosviđa.Alirecimi,Marija,kakomožešdavoliš

imeneporednjega,menedosadnog,starogmomka,kojinijelepivećjeskorosasvimsedikojineumedaduvausaksofonnitidapevaengleskeljubavnepesme?”„Negovoritakoružno!”grdilamejeona.„Patojesasvimprirodno.Itimisesviđaš,imaiutebi

nečeg lepog,milog i naročitog, ne smeš da budeš drugačiji nego što si. O tim stvarima ne trebagovoriti,niti tražitidaseonjimapolažeračun.Vidiš,kadameljubišuvrat iliuvo,osećamdamevoliš,datisesviđam;tiljubišnanekinaročitnačin,pomalobojažljivo,itomikazuje:ontevoli,ontijezahvalanštosilepuškasta.Tomijemilo,veomamilo.Aopetkoddrugogmuškarcavolimonosuprotno,baštoštoizgledakaodamunijestalodomeneištomeljubikaodamiukazujenekakvumilost.” Ponovo smo zaspali. I opet sam se probudio, ne ispuštajući iz zagrljaja svoj lepi, prelepicvet.Čudno!—lepicvetjeipakostaoidaljepoklonodHermine!Neprekidnojeonastajalaizanjega,

biojeobavijennjome,kaokakvommaskom!AumeđuvremenuodjednomsamsesetioErike,svojedaleke,zločestedragane,svojejadneprijateljice.OnajebilajedvaneštomanjelepaodMarije,iakone u takvom cvetu i toliko oslobođena svakog unutrašnjeg tereta, a bila je i siromašnija u sitnim,nenadmašnimljubavnimveštinama.Nekovrememijejasnoibolnolebdelapredočimanjenavoljenaslika,dubokoutkanaumojusudbinu,azatimjeopetpotonulausanizaboravdaljine,štojekodmeneizazvalonekotihožaljenje.I takosuuovojprvoj,nežnojnoći iskrslepredamnommnogeslikemogživota,koji jedotada

dugobioprazan,ubogibezslike.Erosjekaočarolijomotvoriodubokeibogatenjihoveizvorei,videćikolikojemojživotbogatslikama,kolikojedušajadnogStepskogVukapunadalekih,večnihzvezdaisazvežđa,mojesrcejenatrenutkeprestajalodakucaodočaranostiituge.Detinjstvoimojamajkagledalisumenežnoiozareno,kaonedostižnoplavetnilodalekihplanina,snažnojeodjekivaohor mojih prijateljstava, počev od poznatog Hermana, duhovnog brata Hermininog. Mirisavo inezemaljski, kao vlažno rascvetali vodeni cvetovi, doplovile su mi slike mnogih žena koje samvoleo, za kojima samžudeo, koje samopevao, a od kojih sammali broj pokušaoda dostignem iosvojim. Pojavila se i moja žena, sa kojom sam proživeo tolike godine, koja me je naučiladrugarstvu, sukobima i rezignaciji, prema kojoj je u meni, pored svih razočaranja, ostalo živo,dubokopoverenjesvedoonogdanakadase,razbolevšiseiizgubivšiduševnuravnotežu,odjednomžestokopobunilaprotivmeneipobegla—ajasamtadavideokolikosamjevoleoikolikojevelikobilomojepoverenje,kadamejezaceoživottakoteškopogodilanjegovazloupotreba.Opetsunailazileslike—biloihjenastotine,saibezimena—izbijalesu,mladeinove,izizvora

oveljubavnenoći,ijasamopetznaoononaštasamubedibioodavnozaboravio,dasuoneposedivrednostmog života i da neuništivo postoje i dalje, kao doživljaji koji su se pretvorili u zvezde,nezaboravniineizbrisivi,čijijenizbajkamogživota,ačijijezvezdanisjajnerazorivavrednostmogbitisanja.Moj život je bio tegoban, pun lutanja i nesreća, vodio je u odricanje i poricanje, bio jezagorčanžučičitavogčovečanstva,ali jebiobogat,bogat igord,bio je tokraljevskiživotčak iubedi. Ma koliko jadno bio proćerdan delić puta do potpune propasti, jezgro tog života bilo jeplemenito,imalojesvojlikisoj,nijeseišlozanovčićima,većzazvezdama.Tojebilodavnoimnogoštaseodondazbiloiizmenilo,sećamsejošsamoneznatnihpojedinosti

iz one noći, pojedinih reči iz našeg razgovora, pojedinih dela i izraza duboke ljubavne nežnosti,zvezdanojasnihtrenutakabuđenjaiz teškogsnaljubavnogzamora.Alionenoćimeje,prviputodvremenamog propadanja, moj sopstveni život gledao neumoljivo, blistavim očima, prvi put samponovo osetio slučaj kao udes, a ruševinemog života kao delić božanskog.Moja duša je ponovopočeladadiše,mojeočisuponovoprogledale,iutrenucimasamstrasnonaslućivaodajedovoljnoda sakupim rasuti svet slika, da treba samona stepen slike da podignem svoj harihalerovski životstepskogvukakaocelinu,padaisamuđemusvetslikaipostanembesmrtan.Zarsvakičovečjiživotneznačizaletipokušajprematomcilju?

Ujutro,poštosampodeliosnjomsvojdoručak,moraosamdaprokrijumčarimMarijuizkuće,štomi je ipošlozarukom.Još istogdana iznajmiosamzanasdvojeuobližnjemkrajugradasobicu,kojusmoodredilizanašesastanke.Mojaučiteljicaigranja,Hermina,dolazila jerevnosnoi jasammoraodaučimdaigramboston.

Ona jebila stroga ineumoljiva inijepropuštalanijedančas, jer jebilo rešenoda idemsnjomnaidućibalpodmaskama.Zamolilamejedajojdamnovacazanjenkostim,alijeodbiladamimaštakažeonjemu.Jošuvekmijebilozabranjenodajeposetim,pačakidasaznamnjenuadresu.Ovovremeprebalapodmaskama,otpriliketrinedelje,bilojeveomalepo.Činilomisedamije

Marijaprvapravaljubavnicauživotu.Uveksamkodženakojesamvoleotražioduhiobrazovanje,anikadanisampotpunoshvatiodainajduhovitija inajobrazovanijaženanikadanijedavalaodgovornalogosumeni,većmuseuveksuprotstavljala;iznosiosamženamasvojeproblemeimisli,ičinilomisesasvimnemogućedadužeodjednogčasavolimdevojkukojateškodajepročitalakojuknjigui jedva da je znala šta je čitanje uopšte, a jošmanje tunela da razlikujeČajkovskog odBetovena.Marija nije imala obrazovanja, njoj te stranputice i dopunski svetovi nisu bili potrebni, svi njeniprobleminicalisuneposrednoiznjenihčula.Sačulimakojimajebilaobdarena,sanjenimnaročitimstasom, njenim bojama, njenom kosom, glasom, puti, njenim temperamentom, kojim jemogla dapostignenajvećumogućučulnuiljubavnusreću,njenaumetnostizadataksubili:dazasvakusvojusposobnost, za svaki pregib svojih linija, svaku najnežniju oblinu svog tela nađe i kao mađijomizazovekodzaljubljenograzumevanje,odgovor iživuprotivigrukojausrećuje.Osetiosamtovećpri onoj prvoj bojažljivoj igri s njom, osetio sam miris genijalne, visoko kultivisane i dražesnečulnostiibiosamopčinjennjome.SvakakonijebilaslučajnostštomijesveznajućaHerminadovelaovuMariju.Njenmiris,čitavonjenobićebilisuuznakuletairuža.Nisam imao sreću da budem jedini ili povlašćeni ljubavnik Marijin, bio sam samo jedan od

nekolikonjih.Čestonijeimalavremenazamene,katkadmijepoklanjalapojedančasposlepodne,redečitavunoć.Nijehteladauzimanovacaodmene,izatogaseverovatnokrilaHermina.Alijeradoprimalapoklone,ikadsamjoj,naprimer,pokloniomalinovčanikodcrvenelakovanekože,unjemususmelabitiidva-trizlatnika.Uostalom,grdnomejeismevalazbogtecrvenekesicezanovac:bilaje divna, ali svakako je dugo stajala u radnji, jer nije bila po sadašnjojmodi. o ovim stvarima, okojimasamdosadaznaoirazumevaomanjenegoonekomeskimskomnarečju,mogaosamnaučitiodMarije.Naučiosampresvegadaovemaleigračke,modneiluksuznestvarčice,počevodpuderaiparfema pa do cipelica za igru, od prstena do kutije za cigarete, od zatvarača na pojasu do ručnetorbice,nisusamotriceiobičnebezvrednesitnice,niti izumifabrikanataisrebroljubivihtrgovaca,većsu,sasvimopravdano,lepo,mnogostrukomalo,odnosnoveliko,carstvostvarčicačijijejediniciljdaposluželjubavi,daprofineosećanja,daoživemrtvuokolinuidaje,kaopomoćunekemađije,obdarenovimčulimazaljubav.Jertatorbicanijebilaobičnatorbica,kesicazanovacnijebilakesica,cvetnijebiocvet,lepezanijebilalepeza,većjesvetobioplastičnimaterijalljubavi,mađijeidraži,svejetobiloglasonoša,krijumčar,oružjeiratničkipoklič.Često sam razmišljao koga li Marija u stvari voli. Mislim da je najviše volela mladića Pabla,

saksofonistuunezverenihcrnihočijuidugih,bledih,plemenitihimelanholičnihruku.Biosamsklonda tog Pabla u ljubavi zamišljam kao pomalo snenog, razmaženog i pasivnog, ali me je Marijauveravala da ga je, doduše, lagano obuzimao ljubavni žar, ali da je zatim bio napregnut, čvrst,muževan ipunzahteva,kaokakavbokser ilidžentlmen jahač. I takosamdoznao idokučiomnogeskrivenestvarioovomionom,odžez-sviraču,oglumcu,omnogimženamaidevojkama,mnogimmuškarcima naših krugova, sagledao sam razne veze i neprijateljstva ispod površine i lagano sepribližio i uvrstiomeđu svet u kome sam dotle bio tuđe telo bez ikakvih spona. I oHermini samsaznaomnogoštošta.AnaročitosamsečestoviđaosagospodinomPablom,kogajeMarijamnogovolela.Katkadajeupotrebljavalainekoodnjegovihtajnihsredstava,aimenibiovda-ondapružila

takvouživanje,isvakomprilikommijePablonaročitorevnosnobivaonausluzi.Jedanputmijebezikakvog okolišenja rekao: „Vi ste toliko nesrećni, to ne valja, ne treba da bude tako. Žao mi je.Uzmite laku lulu opijuma.” Moj sud o ovom veselom, pametnom, detinjastom, a pri tomnedokučivomčoveku stalno semenjao, postali smoprijatelji i prilično često sam se služio nekimnjegovim sredstvom.Moju zaljubljenost uMariju posmatrao je malo podsmešljivo. Jednom smopriredili„gozbu”unjegovojsobi,namansardijednoghotelaupredgrađu.Usobijebilasamojednastolica,iMarijaijasmomoralidasedimonakrevetu.Daonamjedapijemonekineobičnoprijatanitajanstven liker, sastavljen od sadržine triju bočica. A zatim, kada sam se veoma raspoložio,predložionamjeblistavihočijudatoproslavimoljubavnomorgijomutroje.Jasamtoosornoodbio,bilomi jenemogućnodauradimnešto tako, ali samza trenutakbaciopoglednaMarijudavidimkakoonatoprima,paiakosesmestapridružilamomodbijanju,spaziosamunjenimočimanekakvevarnice i osetio da žali što se odustalo od toga. Pabla je moje odbijanje razočaralo, ali ga nijeuvredilo.„Šteta",rekaojeon,„Harijeodvišemoralan.Štasemože!Abilobilepo,tolikolepo!Aliznam zamenu za to." Dao nam je da popušimo nekoliko dimova opijuma i, sedeći nepomični,doživelismootvorenihočijuscenukojunamjesugerisao,dokjeMarijadrhtalaodnaslade.Kadamise posle toga malo smučilo, položio me je Pablo na krevet, dao mi nekoliko kapi nekog leka i,zatvarajućiočizanekolikotrenutaka,osetiosamnasvakomočnomkapkupojedanletimičan,jedvaosetanpoljubac.PraviosamsekaodauobražavamdamejepoljubilaMarija.Alisamtačnoznaodamejetoonpoljubio.Ajednevečerimejejošvišeiznenadio.Pojavioseumomstanu, ispričaomidamujepotrebno

dvadesetfranakaimoliomedamuihdam.UnaknadumijeponudiodajaraspolažemMarijomtenoćiumestonjega.„Pablo”,rekaosamuplašeno,„vineznateštagovorite.Kodnassesmatrakaonajvećasramotada

čoveksvojuljubavnicuustupidrugomezanovac.Nisamčuovašpredlog,Pablo."Pogledaomejesažaljivo.„Nećete,gospodineHari?Dobro.Uveksamisebistvarateteškoće.Onda

nemojteinoćasdaspavatekodMarije,akovamjetomilije,idajteminovacovako,vratićuvamga.Neophodnomijepotreban.”„Zašta?"„ZaAgostina—tojeonajmalizadrugomviolinom.Većosamdanajebolestananikoganegleda.

Nemaniprebijenepare,asadasamijaostaobeznovaca."Izradoznalosti,aidabihsebekaznio,pošaosamsnjimdoAgostina,komejePabloodneomlekai

lekovaunjegovupotkrovnicu,veomabednupotkrovnicu,komejerastresaokrevet,provetriosobuistaviomupropisnuoblogunaglavu, vreluodgroznice, i sve tobrzo, nežno i stručno,kaokakvadobrasestranudilja.Istevečerivideosamgakakodozoresvirau„Siti-baru”.Često sam saHerminom dugo razgovarao oMariji, o njenim rukama, ramenima, kukovima, o

njenomnačinusmejanja,ljubljenjaiigranja.„Jelititovećpokazala?”upitamejednomHerminaopisujućiminaročituigrujezikapripoljupcu.

Molio sam jedami jepokaže još jedanput, ali onaodlučnoodbi. „To ćedoći kasnije", reče, „jošnisamtvojaljubavnica.”Upitao sam je otkuda su joj poznate razne veštineMarijinog poljupca i druge skrivene osobine

njenogtela,zakojemožedaznasamomuškarackojijevoli.„Oh",uzviknuona, „tami smoprijateljice.Zarmislišda tajimobilo šta jednapreddrugom?Ja

samčestospavalakodnjeiigralasesnjom.Da,uhvatiosilepudevojku,kojaznavišeoddrugih."„Paipakverujem,Hermina,davinekestvaritajitejednaoddruge.Ilisijojmoždareklaisveono

štoznašomeni?"„Ne,tojeneštodrugo,neštoštoonanebirazumela.Marijaječudesna,imaosisreće,aliizmeđu

meneitebeimastvariokojimaonanemapojma.Jasamjojreklaotebimnogoštošta,mnogoviše

nego što bi ti to u ono vreme bilo drago— ta morala sam da je zavedem za tebe! Ali razumi,prijatelju, takokaoštote jarazumemniMarija,nitimakojadrugatenećerazumeti. Izahvaljujućinjojnaučilasamjošponešto—znamsveotebi,kaodasmovećčestospavalijednosdrugim."KadasamseponovonašaosMarijom,bilomiječudnoitajanstvenosaznanjedajeHerminuisto

takovećdržalanasvomsrcukaoimene,dajenjeneudove,kosuiputistotakoljubila,milovalaiispitivalakaoimoje.Predamnomsuiskrslinovi,posredniisloženiodnosiiveze,noveljubavneiživotnemogućnosti,zbogčegasammoraodamislimnahiljadudušauraspraviostepskomvuku.U onom kratkom periodu vremena između mog poznanstva s Marijom i velikog bala pod

maskama bio sam gotovo srećan, ali ipak nikada nisam imao osećanje da je to spas i postignutoblaženstvo,većsamveomadobroznaodajesvetopredigraipriprema,adaonopravotekimadadođe.Priličnosamnaučiodaigram,takodamisesadačinilodamogudaprisustvujembalu,okomese

svakogdanasvevišegovorilo.Herminajekrilanekutajnuičvrstojeostalapriodlucidamineodajekakoćeseprerušiti.Svakakoćumoćidajepoznam,tvrdilajeona,aakone,onaćemipomoći,alipretoganištanesmemdasaznam.Zatonijebilaradoznaladasaznanikakoćusejamaskirati,ajasamodlučiodaseuopštenemaskiram.KadasamhteodapozovemMarijunabal,objasnilamijedazatusvečanostvećimakavaljera,odista,većjeimalaiulaznicu,i jasam,razočaran,uvideodaćumorati sam da idem na zabavu. Bio je to najotmeniji kostimirani bal u gradu, koji su umetnicipriređivalisvakegodineudvoranama„Globusa".TihdanaretkosamviđaoHerminu,alijeuočibalabilanekovremekodmene—došlajedauzme

ulaznicu koju sam joj nabavio— i spokojno je sedela umojoj sobi, kada se zapodenu neobičanrazgovor,kojijeostaviodubokutisaknamene.„Ustvari,sadapriličnodobroživiš",rečeona,„igranjetigodi.Kotenijevideozaposlednječetiri

nedelje,nebitepoznao.”„Da",priznadoh ja, „većgodinamanisamživeo takodobro.Aza sve to imamdazahvalim tebi,

Hermina."„Oh,azarnetvojojlepojMariji?"„Ne.Injusimitipoklonila.Onaječudesna."„Ona je ljubavnicakakva je tebibilapotrebna.StepskiVuče.Lepa,mlada,vedrograspoloženja i

iskusnauljubavi,asemtogaljubavnicakojunemožešimatisvakogdana.Danemorašdajedelišsadrugima,dakodtebenijeuveksamoprolazangost,nebisvebilotakodobro."Da,itosammoraodapriznam.„Dakle,imašlisada,ustvari,sveštotitreba?”„Ne,Hermina, nije tako. Imamnešto veoma lepo i dražesno, imamveliku radost i dragu utehu.

Gotovosamsrećan.”,,Epaeto!Zarbihteoviše?”„Hteo bih. Ne zadovoljavam se činjenicom da sam srećan, nisam stvoren za to, nije mi to

predodređeno.Predodređenomijebašonosuprotno.”„Dakle, da budeš nesrećan?Pa bio si to u dovoljnojmeri onda kada zbog noža za brijanje nisi

mogaodaideškući."„Ne, Hermina, ipak nije tako. Onda sam, priznajem, bio veoma nesrećan. Ali to je bila glupa,

neplodnanesreća."„Azašto?"„Jerinačenebihmoraotolikodasebojimsmrti,kojusam,međutim,priželjkivao!Nesrećakoja

mijepotrebnaizakojomčeznemjedrukčija:trebalobidazbognjepatimsapožudomiumiremsanasladom.Tojenesreća,ilisreća,kojuočekujem."„Razumemte.Utomesmobrat isestra.Ališta imašprotivsrećekojusisadanašaoaMarijom?

Zaštonisizadovoljan?"„Nemamništaprotivtesreće,ohnikako,javolimMarijuizahvalansamjoj.Lepajekaosunčan

danusredkišovitogleta.Aliosećamdatasrećanemožedabudetrajnaidajeneplodna.Odnječovekpostajezadovoljan,alizadovoljstvonijehranazamene.OnauspavljujeStepskogVuka,zasićujega.Nijetosrećazbogkojebičovekpristaodaumre.”„Zarmoradaseumre,StepskiVuče?”„Mislim damora! Veoma sam zadovoljan svojom srećom i mogu da je podnesem još izvesno

vreme.Aliakomionakatkadaostavljavremenadaseprobudim,daosetimčežnju,tadamojačežnjanestremizatimdazauvekzadržimtusreću,većdaponovopatim,samolepšeinetakobednokaoranije.Čeznemzapatnjamaradikojihćubitispremandapođemusmrt."„Danashoćuneštodatikažem,neštoštovećodavnoznam,aititovećznaš,alimoždajošnisisebi

priznao.Kazaćutisadaonoštoznamosebiiotebi,kaoionašemzajedničkomudesu.Tisi,Hari,bioumetnikimislilac,čovekpunradostiivere,kojijejošisadupoterizavelikimivečnim,kojinikadanijezadovoljanlepuškastimimalim.Alištoteježivotvišebudioitreznio,tojevećapostajalatvojanevolja, to si dublje, svedoguše, upadaoupatnje, strepnje i očajanje, i sve što si nekadaosećao,voleoiceniokaolepoisveto,svatvojaverauljudeinjihovuvisokupredodređenostnijemogladatipomogne,svejepostalobezvrednoirazbiloseuparamparčad.Tvojaveravišenijeimalavazduha.Agušenjejenemilasmrt.Zarnijetako,Hari?Jelitotvojasudbina?”Odobravaosamklimajućiglavom.„Nosiosiusebijednuslikuoživotu,jednuveruizahtev,biosispremannadela,patnjeižrtve—a

postepenosiprimećivaodasvetodtebenetražinidelanižrtveitomeslično,daživotnijeherojskiep, sa junačkim ulogama i ostalim, već samo građanska bolja soba u kojoj su ljudi savršenozadovoljnijelomipićem,kafomipletenjemčarapa,igranjemtarokaimuzikomprekoradija.Akohoćeneštodrugoiusebinosineštodrugo,onojunačkoilepo,koobožavavelikepesnikeilisvece,taj je budala iDonKihot.Lepo.Tako sam i ja prošla, prijateljumoj!Bila samdarovita devojka ipredodređena da živim po nekomuzvišenomuzoru, da postavljamvelike zahteve prema sebi i daispunjavam dostojne zadatke. Mogla sam da primim na sebe veliki udes, da budem žena jednogkralja,ljubavnicajednogrevolucionara,sestrajednoggenijailimajkajednogmučenika.Aživotmije,eto,dopustiosamodabudemkurtizanasadostaukusa—pa i tomi jebilopriličnootežavano!Takosetozbivalosamnom.Nekovremesambilaneutešnaidugosamtražilakrivicuusamojsebi.Mislilasamdaživot,najzad,uvekmoradabudeupravu,aakoseonnarugaomojimlepimsnovima,takosammislila,značidasumojisnovibiliglupiidaoninisubiliupravu.Alisvetonijepomoglo.Apoštosamimaladobreočiiuši,ipoštosambilapomaloradoznala,počelasamveomapažljivodaposmatramživot,svojepoznanikeisusede,višeodpedesetoroljudiisudbina,itadasamvidela,Hari,dasumojisnovibiliupravu,pohiljaduputaupravu,istokaoitvoji.Aživotistvarnostnisubiliupravu.Dajednaženamogakovanemadrugiizbornegodabednoibesmislenoostariuslužbiporedpisaće mašine nekog čoveka koji zarađuje novac, ili da se za takvog jednog čoveka uda radinjegovognovca,ilidanajzadpostanenekavrstadevojčure,istojetakonepravednokaoitoštočovekkakavsi ti,usamljen,povučenusebeiočajanmoradasemašinožazabrijanje.Kodmenejebedamoždabilavišematerijalnaimoralna,kodtebeduhovnaalijeputbioisti.Zarmislišdanemogudashvatim tvoj strah od fokstrota, tvoju odvratnost prema barovima i dvoranama za igru i tvojerogušenjeprotivdžezaisvihtihdrangulija?Shvatilasamsvetoisuvišedobro,kaoitvojegnušanjepremapolitici,tvojutuguzbogblebetanjaineodgovornogposlovanjaraznihstranakaištampe,tvojeočajanjezbograta,kakoprošlogtakoibudućeg,zbognačinanakojisedanasmisli,čita,gradi,svira,proslavlja ističeobrazovanje!Upravusi,StepskiVuče,pohiljaduputaupravu,pa ipakmorašdapropadneš.Tvoji zahtevi suodviševisoki, tvojagladprevelikazaovaj jednostavni inemarni svet,zadovoljan tako sitnim stvarima, koji te odbacuje od sebe jer ti za njega imaš jednu suvišnu

dimenziju.Kodanashoćedaživiidauživautome,nesmedabudekaoštosmotii ja.Koumestociguljanja tražimuziku, umesto razonode radost, umestonovcadušu, koumesto špekulisanja tražiistinskirad,aumestoigreistinskustrast,tomeovajlepuškastisvetnemožebitidomovina..."Oborilajeočiiutonulaumisli.„Hermina”,pozvaosamjenežno,„sestro,kakotidobrovidiš!Paipaksimetinaučiladaigram

fokstrot!Alikakotitomislišdaljudikaoštosmomi,stvorenjasajednomsuvišnomdimenzijom,nemogudaživeovde?Zbogčegajetotako?Dalijetotakosamounaševreme?Ilijeuvekbilo?”„Neznam.Uprilogsvetuhoćudapretpostavimdajekrivosamonaševreme,dajetosamoneka

bolest i trenutnanesreća.Vođe izpetnihžila, iuspešno, radezabudući rat,amiostaliza tovremeigramofokstrot,zarađujemonovacijedemočokoladnebombone—autakvovremesvetmoradaizgleda veoma kukavno. Nadajmo se da su druga vremena bila bolja i da će opet postati bolja,bogatija,dubljaišira.Alinamatimenijepomognuto.Amoždajeuvekbilotako..."„Uvek kao i danas? Zar je uvek postojao samo svet političara, crnoberzijanaca, kelnera i

bonvivana,svetukomenijebilovazduhazaljude?”„Neznam.Toneznaniko.Aisvejednoje.Alitrenutnomislimnatvogljubimca,prijatelja,okome

simikatkadapričaoičijasimipismačitao,mislimnaMocarta.Kakojebilosnjim?Kojeunjegovovremevladaosvetom,skidaokajmak,davao ton iko jeondaneštoznačio:Mocart ili ljudikoji supravili trgovačkeposlove,Mocart ili plitki, prosečni ljudi?Akako jeumro i kako je sahranjen? Izatomislimdajeuvekbilotakoidaćeuvekbiti,aonoštoškolenazivaju„istorijomsveta”ištoiznje treba naučiti napamet u cilju obrazovanja, sa svim herojima, genij ima, velikim delima iosećanjima— samo je obmana koju su izmislili učitelji u prosvetne svrhe, da bi deca bila nečimzabavljenazavremepropisanih školskihgodina.Uvek jebilo tako, iuvekćebiti, da svet,novac ivlast pripadaju sitnim i plitkim ljudima, a ostalim, pravim ljudima da ne pripada ništa. Ništa semsmrti.”„Ništadrugo?"„Oda,večnost."„Mislišnaime,naslavukodbudućegpokolenja?”„Ne,Vuče, ne na slavu— zar ona predstavlja nekakvu vrednost?Zar veruješ da su svi istinski,

plemenitiipotpuniljudipostalislavniipoznatiipokolenjukojejedošloposlenjih?”„Ne,razumesedanisu.”„Dakle, nije u pitanju slava. Slava postoji samo u pojmu obrazovanja, ona je stvar učitelja po

školama.Ne radi se o slavi, o ne! Radi se o onom što ja nazivam večnošću. Pobožni to nazivajubožjimcarstvom.Mislim:svimiljudisavećimzahtevima,sačežnjom,sajednomdimenzijomvišenebismomoglinidaživimodasemvazduhaovogsvetanemaidrugogvazduhaukomemožedasediše,dasemvremenanepostojijošivečnost,atojecarstvopravihljudi.TamodolazeiMocartovamuzika i pesma tvojih velikihpesnika, tamodolaze sveci koji su činili čuda, umiralimučeničkomsmrćuiljudimapružalisvetaoprimer.Aliuvečnostistotakoideislikasvakogistinskogdela,snagesvakog istinskog osećanja, iako to niko ne zna i ne vidi i ne zapisuje da bi sačuvao za budućepokolenje.Uvečnostinepostojibudućepokolenje.”,,Upravusi”,rekaosam.„Otomesuipaknajvišeznalipobožniljudi”,produžionazamišljeno.„Zatosustvorilisveceiono

štosunazvali.zajednicomsvetaca'.Svecisupraviljudi,mlađabraćaSpasitelja.Čitavogsvogživotanalazimosenaputukanjima,svakimdobrimdelom,svakomhrabrommišljuisvakomljubavlju.Uranija vremena slikari su prikazivali ,zajednicu svetaca' u zlaćanom nebu, a njih ozarene, lepe ispokojne— a ta zajednica nije ništa drugo nego ono što sammalopre nazvala ,večnošću’. To jecarstvo sone stranevremena ivarke.Tamo jenašemesto, tamo jenašadomovina, tamonasvučestrepnja naših srca, Stepski Vuče, i zato čeznemo za smrću. Tamo ćeš ponovo naći svoga Getea,

svogaNovalisaiMocarta,ajamojesvece,Kristofera,FilipaodNerijaisvedruge.Postojemnogisvecikojisuisprvabilivelikigrešnici,grehtakođemožedabudeputkasvetosti,grehkaoiporok.Tebićebitismešno,alijačestopomišljamdabimoždaimojprijateljPablomogaodabudeskrivenisvetac.Oh,Hari,moramodagazimoprekotolikogblataibesmislicadabismostiglikući!Anemamonikogadanasvodi,jedininamjevođačežnjazadomom."Poslednjerečiizgovorilajeopetskoronečujno,isadajeusobibilotihoispokojno;suncejebilo

na zalasku i od njegovog odsjaja zablistala su zlatna slova na poleđinama knjigamoje biblioteke.UzeosamHermininuglavumeđusvojeruke,poljubiojeučeloiprislonionjenobrazuzsvoj,kaodasmobratisestra,izatrenutaksmoostalitako.Najradijebihtakoiostaoinebihvišeniizlaziotogadana.Aliovunoć,poslednjuprevelikogbala,obećalamijebilaMarija.Međutim,idućidasenađemsMarijomnisammislionanju,većsamonaonoštomijegovorila

Hermina.Činilomisemogućnodatonisusvenjenemisli,većmoje,kojejeona,vidovita,pročitalaiudahnulapamiihvratila,takodasusadadobijalesvojoblikistajalepredamnomkaonove.Uonomčasu naročito sam joj bio duboko zahvalan što je izgovorila misao o večnosti. Ona mi je bilapotrebna,beznjenisammogaodaživimnidaumrem.Mojaprijateljicaiučiteljicaigranjadanasmijeponovopoklonilaonajdrugisvet,ukomenijepostojalovreme,svetvečitevrednosti ibožanskesupstance. Morao sam da mislim na svoj san o Geteu, na sliku starog mudraca koji se takonatčovečanski smejao i zbijao samnom svoje besmrtne šale. Tek sada sam shvatio njegov smeh,smehbesmrtnika.Tajsmehjebiobezvučan,sastojaoseodsamesvetlostiijasnoće,biojeonojedinoštoostajekadaistinskičovekprođekrozsveljudskepatnje,poroke,zablude,strastiinesporazume,pa se probije u večnost, u svemir.A „večnost" nije bila ništa drugo nego oslobođenje vremena, unekuruku,njegovpovratakčednosti,ponovnopretvaranjevremenauprostor.PotražiosamMariju tamogdesmoobičnovečeravalionihnoćikojesmoprovodilizajedno,ali

onajošnijebiladošla.Utihojkrčmiciupredgrađusedeosamzastolomiščekujućije,doksumojemislijošbilezauzeterazgovoromsaHerminom.SvemislikojesuserodileuodnosuizmeđumeneiHermine učinile su mi se toliko bliske, toliko od davnina poznate, crpene iz moje sopstvenemitologije i sveta slika!Besmrtnici,koji živeuprostorubezvremena,daleki,pretvoreniu slike, ikristalnavečnost,rasutaokonjihkaoeterihladnakaozvezdano-blistavavedrinatognezemaljskogsveta — otkuda je sve to meni bilo tako blisko? Razmišljajući padoše mi na pamet odlomci izMocartovih „Kasaciona” i Bahovog „Dobro temperiranog klavira”, pa mi se učinilo da sva ovamuzikablistaonomhladnoćom,zvezdanomvedrinomidaiznjeizbijaeteričnajasnoća.Da,utomejebilastvar,muzikajebilanaliknavremekojesesledilouprostoru,anadnjomseubeskonačnostizvijalanatčovečanskavedrina,večiti,božanskismeh.Oh,asasvimtimmojsanostaromGeteubiojeutakosavršenomskladu!Iodjednomsamokosebečuoonajnedokučivismeh,čuosamkakosebesmrtnicismeju.Sedeosamkaoopčinjenikaoopčinjenizvukaoizdžepaodprslukasvojuolovku;tražećihartijunašaosampredsobomcenovnikvina,okrenuosamga inapoleđini ispisaopesmu,kojusamteksutradanponovonašaousvomdžepu.Onajeglasila:

BESMRTNICI

Propinjesekanamaiključahukživotaizzemaljskihdolja,divljiurlikhiljadunevolja,pijanzanosštosvestzaobruča,krvavdimsapirovadželata,grčnaslade,srcakojatukuneutolnompožudom,spletruku

zelenaša,prosjaka,pirata,-oh,tajuskomešaniljudskiroj,šibanstrašćuibičevanstrahom,zaudaranatruležiznoj,bludigrubostsplećumusesdahomkojiblaženiostrvljendiše,proždirese,paseispljuvavasmišljanoviratdokpesmepiše,rasplamsalibordelukrašava,mota,ždere,kurvasedokšetasreddrečavogvašarskogveselja,sredobmanasvogdečijegsvetaštosesvakomsapučineželjanovukažekaozlatanval,isvakomseraspadneukal.

Našjestanpakusredobasjanebeskrajnostieterskeledene,neznamozasatenitidane,zarazlikečovekaižene.Vašegrehe,pohote,ubojstva,vašestrepnjeinadeuspas,ravnodušniipunispokojstva,gledamo,kosuncaokonas.Zmajnebeskisanamasedruži,prožimanasvasionskiled,aokonassveunedogledkolozvezdabezprestankakruži.Dokgledamomirnonavašgreh,koprcanjeijadneizrečni,nepomičannašjetivotvečni,hladan,zvezdannašjevečnismeh.

ZatimjedošlaMarija,aposlevečere,kojusmoproveliuvedromraspoloženju,otišaosamsnjomunašusobicu.Tevečeribilajelepša,toplijaiprisnijanegoikadaidalamijedaokusimnežnostiigrekojesamosetiokaonjenopotpunopredavanje.„Marija”,rekaosam,„tisedanasrasipaškaokakvaboginja.Nemojdanasusmrtišoboje,tasutra

jebalpodmaskama.Kakvogćeškavaljeraimatisutra?Bojimse,cvetićumojmili,daćebitiprincizbajke,kojiće teodvesti takodanikadavišenećešnaćiputakmeni.Timedanasvolišgotovo istoonakokaoštosepraviLjubavnicivolenarastanku,poslednjiput."Priljubilajeusneuzmojeuvoiprošaputala:„Negovori,Hari! Svaki putmožebiti poslednji put.Ako teHermina uzme, višemi nećeš doći.

Moždaćeteuzetivećsutra.”Nikada nisam bio svesniji karakterističnog osećanja onih dana, onog čudnog gorko-slatkog,

dvostrukograspoloženja,kaoonenoćiuočibala.OnoštosamosećaobilajesrećaMarijina:lepotaipredavanje,uživanje,dodir i udisanje stotineprefinjenih,divnihnaslada,koje samupoznaokasno,kao čovek u godinama, brčkanje u blagom, uljuljkujućem talasu uživanja. Pa ipak je to bila samo

ljuska: iznutra je sve bilo puno značaja, napetosti i sudbine, i dok sam pun ljubavi i nežnosti biozabavljenslatkim,dirljivimljubavnimsitnicama,doksamnaizgledplivaousreći,osećaosamudušikako moja sudbina na-vrat-na-nos hrli napred, jureći i propinjući se kao uplašen konj, u susretprovaliji, u susret padu, puna straha, čežnje i predanosti smrti. Kao što sam se još pre kratkogvremenasastrepnjomistrahombranioodprijatnihlakomislenostičistočulneljubavi,kaoštosamosećaostrahodMarijinenasmejanelepote,spremnedapoklonisebe,takosamsadaosećaostrahodsmrti—alistrahzakojisamznaodaćeseuskoropretvoritiupredajuioslobođenje.Doksmoćutke ipredano tonuliu igrenašeLjubavi ipripadali jednodrugomprisnijeno ikada,

mojadušaseopraštalasMarijom,opraštalasesasvimonimštojeonazameneznačila.Odnjesamnaučiodasejošjednom,presvršetka,prepustimdetinjastojigripovršine,datražimtrenutneradosti,dabudemidete iživotinjaunevinostipolova—stanjekojesamusvomranijemživotupoznavaosamokaonekiizuzetak,jerčulniipolniživotsuzameneskorouvekimalinaročitukusgreha,onajslatki,aliioporiukuszabranjenogvoća,kogasečovekodumamoračuvati.SadasumiHerminaMarijapokazaletajvrtunjegovojčednosti;sazahvalnošćusamgostovaounjemu—alijeuskoro

trebalodakrenemdalje,utomvrtujebiloisuvišelepoitoplo.Bilomijeodređenodaidaljetežimzakrunomživota,da idalje ispaštambeskrajnukrivicuživota.Lakživot, laka ljubav, lakasmrt—nisubilizamene.Iz nagoveštaja devojaka zaključio sam da su na sutrašnjem balu, ili posle njega, bila u planu

naročita uživanja i razvrat. Možda je to bio svršetak, možda je Marija bila u pravu sa svojimslutnjama imožda smodanasposlednjiput ležali jednoporeddrugog,kozna,možda jeveć sutrasudbinakretalanovimtokom?Biosamispunjenvrelomčežnjom,a istrahomkojimejegušio,pasamsegrčevitohvataoMarije,jošjednomsamvatrenoipožudnoprešaoprekosvihstazaičestaranjenogvrta,jošjednomsamzagrizaoslatkiplodrajskogdrveta.Nadoknadio sam izgubljeni san ove noći u toku dana.Ujutro sam se odvezao u kupatilo, zatim,

mrtavumoran,kući,zamračiosamsvojuspavaćusobu,skidajućiodelonašaosampesmuudžepu,alisamopetzaboravionanju,odmahsam legao,zaboravionaMariju,Herminu ibalpodmaskama ispavaocelogdana.Kadasamuvečeustao,tekmijezavremebrijanjapalonapametdaćezajedansatvećotpočetibalpodmaskamaidamoramdaspremimkošuljuuzfrak.Oblačiosamseraspoloženiizišaodanajpreneštopojedem.Biojetoprvibalpodmaskamakomejetrebalodaprisustvujem.Nekadasam,doduše,svremena

navremeposećivaoovakvezabave,katkadsumibileiprijatne,alinisamigrao,većsambiosamoposmatračiuvekmisečinilosmešnooduševljenjesakojimsudrugigovoriliotomeiliseunapredradovali.Danasjebalizamenebiodogađajkomesamseradovaosuzbuđenjemaisaneštostrepnje.Kako nije trebalo da pratim damu, odlučio sam da pođem onamo kasno, što mi je i Herminapreporučila.Uposlednje vreme retko samposećivao „čelični šlem”,moje nekadašnje utočište—ukome su

razočaranimuževiprovodilisvojevečeripijućivinoiizigravajućimomke—jervišenijebioustilusamojim sadašnjimživotom.Ali večerasme je neštovukloonamo;uonombojažljivo-radosnomraspoloženju koje me je trenutno zahvatilo sve stanice i istaknutija prebivališta mog života jošjednomsudobilibolno-lepiodsjajprošlosti,pa tako imala,zadimljenakrčmaukojojsamjošdonedavnobiostalnigost,ukojojmejejošdoprekratkogvremenazadovoljavaloprimitivnosredstvoza umirenje u obliku boce sa seljačkim vinom, pomažućimi da provedem još jednu noć u svomusamljenomkrevetuidanekakoproživimjošjedandan.Odtadasamokušaodrugasredstvaižešćedraži,ispijaosamslađeotrove.Sosmehomsamušaoukafanicu,gdemedočekapozdravkrčmariceiklimanje glave ćutljivih stalnih gostiju. Preporučišemi i doneše pečeno pilence, u debelu seljačkučašuusušemibistro,svetio,mladoelzaškovino,čistibelidrvenistoloviistarožutodrvokojimsubiliobloženizidoviprijatnosumegledali.Idoksamjeoipio,umenisepojačavaloosećanjenečega

štovene,štoseoprašta,onoslatko-prisnoosećanjejednognikadsasvimrešenog,alisadazarešenjesazrelog srastanja sa svim poprištima i stvarimamog ranijeg života. „Moderan" čovek to nazivasentimentalnošću;onjeprestaodavolistvari,čakisvojunajvećusvetinju,svojautomobil,želištopredazameninekomboljommarkom.Ovajmoderanćovekjeodvažan,vredan,zdrav,hladanikrut,odličan je to soj,koji će seubudućemratupokazati izvanredan.Meni jebilo svejedno,nisambiomoderančovek,panistaromodan; jasamispaoizvremenaistrujameje,smrtiželjnog,nosilakasmrti. Ništa nisam imao protiv sentimentalnosti, bio sam radostan i zahvalan što sam u svomizgorelomsrcu jošmogaodanađemneštonaliknaosećanje.Predaosamseuspomenamanastarukrčmu,svojojprivrženostipremastarimglomaznimstolicama,predaosamsemirisudimaivina,izračku navike, topline i zavičajnosti, što je sve ovo predstavljalo za mene. Lepo je opraštati se,raspoloženjepostajetakoblago.Mojetvrdosedištebilomijedrago,miomijebiosveži,plodniukuselzaškogvina,milamijebilaprisnostsasvimisvačimuovojprostoriji,milasumibilalicačijisambrat bio dugo vremena. Obuzela me je ovde građanska sentimentalnost, lako začinjena mirisomstarovremskekafanske romantike još izdečačkogdoba,kada suzamenegostionice,vino i cigarebili nešto zabranjeno, nepoznato i divno.Nikakav se stepski vuk nije dizao da iskezi zube i da naparčiće raskomada moju sentimentalnost. Sedeo sam spokojan, u meni se žarila prošlost i slabozračilojednoumeđuvremenunestalosazvežđe.Ušaojeuličniprodavačpečenogkestenjaijasammuotkupiošakukestenova.Došlajestaricasa

cvećem,kupiosamodnjenekolikokaranfilaipoklonioihkrčmarici.Tekkadasamhteodaplatimiuzalud se, po navici, počeo pipati po džepu od kaputa, primetio sam da sam u fraku. Bal podmaskama!Hermina!Ali je jošbilosuvišerano inisammogaodaserešimdavećsadapođemudvorane„Globusa”.

Osim toga osetio sam, kakomi se to često događalo prilikom raznih zabava u poslednje vreme,izvestan unutrašnji otpor i smetnju, neku odvratnost prema ulaženju u velike, prepune prostorije,nekuđačkubojažljivostpremastranojatmosferi,premasvetubonvivanaipremaigranju.Švrljajući tamo-amoprošaosampored jednogbioskopa,videokakoblistajusvetlosnisnopovi i

šareni,džinovskiplakati,pošaonekolikokorakadalje,alisamseopetvratioiušaoubioskop.Skorodojedanaestsatimogaosamovdelepodaposedimumraku.Idućizadečakomsamalimfenjerom,ušaosamuzamračenudvoranuspotičućiseozavese,našaomestoiodjednomseobreousredStarogzaveta.Filmjebiojedanodonihkoji,navodno,nisuproizvedenidabisenanjimazaradionovac,većje,samnogoraskošiiprefinjenosti,stvorenuplemeniteisvetesvrhe,takodasunaposlepodnevnepredstave čak i nastavnici veronauke dovodili svoje đake.U njemu je prikazana istorijaMojsija iJevreja u Egiptu, uz učešće velikog mnoštva ljudi, konja, kamila, dvoraca, sa sjajem faraona ipatnjamaJevrejauvrelompustanjskompesku.Video samMojsija,koji jebioočešljanpomalopougledunaVoltaVajtmena, veličanstvenogpozorišnogMojsija, kako, sadugim štapom,voltanskimkoracima,odlučnoimračnopredvodiJevrejekrozpustinju.VideosamkakosenaobalamaCrvenogmoramoliboguivideokakoseCrvenomorerazdvajaistvaraput,usekmeđuzamrznutimvodenimplaninama (na koji način su bioskopdžije uspele da to ostvare, o tome su đaci veronauke, koje sudovelinjihovisveštenicinaovajreligioznifilm,moglidugodaraspravljaju),videosamkakoovimusekomprolazeprorok i zaplašeni narod, video samkakozanjima iskrsnušebornakola faraona,video kako se Egipćani trgoše i zastadoše na obali Mora, da bi se zatim ipak osmelili i krenuliizmeđu vodenih bregova, video sam kako se nad raskošnim faraonom u zlatnom oklopu i svimnjegovimkolimailjudimasklopiševodeneplanine,pasamsesetiočudesnogduetazadvabasaodHendla,ukomejedivnoopevanovajdogađaj.VideosamdaljekakoseMojsijepenjenagoruSinaj,mračni junak u mračnoj stenovitoj pustinji, i posmatrao kako mu Jehova pomoću bure, oluje isvetlosnihznakovasaopštavadesetzapovesti,dokzatovremenjegovnedostojninarod,napodnožjubrega, postavlja zlatno tele, predajući se pomalo žestokim uživanjima. Bilo mi je toliko čudno i

neverovatnoštosveovogledamištoposmatramkakoseovdepredzahvalnompublikom,kojatihožvaćesvojesendvičeponeteodkuće,zaplaćeneulazniceprikazujusvetepriče,pojavljujusejunaciičuda koji su nam nekada u detinjstvu dali prvu, nejasnu slutnju o nekom drugom svetu, o nečemnadljudskom; bila je to jedna od lepih malih slika iz džinovskog dućana za mešovitu robu sarasprodajekulturnih tekovinanašegvremena.Božemoj,dabisesprečilaovagadost, trebalo jedatada,semEgipćanaiJevreja,potonuisviostaliljudi,boljejebilodasuumrlinasilnomipoštenomsmrćunegoda,kaomidanas,umiruovomjezivom,prividnompolu-smrću.Dabome!Mojpotajniotporibojažljivost,kojunisamhteodapriznam,povodombalapodmaskamanisuse

smanjiliposlefilmainjegovoguticaja,većsuse,naprotiv,neprijatnopojačali,takodasam,mislećinaHerminu,moraodaprisilim sebeda se najzadodvezemdodvorane „Globusa" i uđem.Bilo jekasnoibaljevećbioupunomjeku,pasam,onakotrezanibojažljiv,jošprenegoštosamuspeodaskinem kaput, upao u gomilu maski, koje su me drugarski gurkale; devojke su me pozivale daposetim s njima posebne sobe u kojima se pio šampanjac, a klovnovi sume udarali po ramenu ioslovljavalime sa „ti”.Nikome se nisamodazivao, već sam se kroz prepune prostorije smukomprobiodogarderobe,akadasamdobiosvojbroj,staviosamgaudžepsnajvećompažnjom,mislećikakoćemimoždavećuskorobitipotreban,čimmimeteždosadi.U svim prostorijama velike zgrade bila je svečana vreva, u svim dvoranama se igralo, čak i u

suterenu, svi hodnici i stepeništa bili su preplavljenimaskama, igrankom,muzikom, kikotanjem ijurnjavom. Stegnuta srca provlačio sam se kroz gomilu, od crnačkog orkestra sve do seljačkemuzike,odvelikeblistaveglavnedvoranedohodnikaistepenica,krozbarove,bifeeisobeukojimasetočiošampanjac.Nazidovimasuvisiledrečave,veseleslikenajmlađihumetnika.Svesesakupiloovde,umetnici,novinari,naučnici,poslovniljudii,razumese,savgradskisvetkojiježivotprovodiouuživanjima.UjednomodorkestarasedeojegospodinPabloioduševljenoduvaousvojuizvijenucev;kadame jepoznao,glasnomi jeotpevao svojpozdrav.Nošenmnoštvom, stizao samu razneprostorije uz stepenice i niz stepenice; jedan hodnik u suterenu udesili su umetnici kao pakao i unjemujeorkestarđavolabesomučnoudaraoububnjeve.NajzadsampočeodavrebamHerminuiliMariju,pošaosamdaihtražim,unekolikomahovasamsetrudiodadospemuglavnusalu,alisamsvakomprilikomzalutaoilibimestrujagomilesprečilautome.Okoponoćijošnikoganisambionašao; iako još nisamzaigrao, vrtelomi se u glavi, bilomi je toplo, pa sam se bacio nanajbližustolicu,međusamenepoznateosobe,poručiovinoinašaodaučestvovanjeutakobučnimzabavamanijepogodnoza starogčovekakao što sam ja.Pomiren sa sudbinom ispijao samsvoju čašuvina,ukočenimpogledombuljiosamunagerukeileđažena,videokakopromičugroteskneprilikemaski,pustio dame guraju, ćutke sam odbio nekoliko devojaka koje su htele dami sednu u krilo ili daigrajusamnom.„Starinamćor”,doviknulamijejednaodnjih,ibilajeupravu.Rešiosamdamalopopijem da bih stekao više hrabrosti i raspoloženja, alimi ni vino nije prijalo i jedva sampopiodrugučašu.Malo-pomaloosetiosamkakostepskivukstojiizameneisplaženogjezika.Nijeovobilozamene,nalaziosamsenapogrešnommestu.Došaosamunajboljojnameri,aliovdenisammogaodaserazveselim,abučno,uskipteloveselje,raskalašnikikotisveludorijeokomeneučinilisumiseglupiiusiljeni.Takojedošlodotogadasamseujedančaspoponoći,razočaraniljut,opetprobiodogarderobe

da bih obukao kaput i otišao.Bio je to poraz, vraćanje stepskom vuku, koji ćemiHermina teškooprostiti.Ali nisammogaodrukčije.Na tegobnomputu do garderobe još jednom sam se pažljivoosvrnuo na sve strane ne bih li ugledao jednu od svojih prijateljica. Sada sam stajao ispredprozorčića,učtivičovek izapregradeveć je ispružio rukudauzmemojbroj,zavukaosamrukuudžepodprsluka—alibrojavišenijebilo!Dođavola,samomijejoštotrebalo!Doksamtužnolutaodvoranama i dok sam sedeoporedbljutavogvina, nekolikoputa sam semašiodžepaboreći se saodlukomdaodem,isvakiputsamnapipaookrugli,pljosnatibroj,asadaganijebilo.Svesezaverilo

protivmene.„Izgubiosibroj?”upitaporedmenepiskavimglasommali,crveno-žutiđavo.„Evo,druže,možeš

da uzmešmoj”, i pružimi ga.Dok sam ja, primivši gamehanički, vrteo brojmeđu prstima, hitrimomčićjevećnestao.Akada sampodigaokartončićdovisineočijudapogledambroj,video samda jeumestonjega

bilo nešto nažvrljano sitnim slovima. Zamolio sam čoveka iz garderobe da pričeka, otišao donajbližesvetiljkeipočeodačitam.Sitnim,nečitkim,titravimslovimabilojenaškrabano:

NOĆAS,POČEVODČETIRIČASA,MAGIČNOPOZORIŠTE—SAMOZALUDAKE—

CENAULAZNICE—RAZUMNIJEZASVAKOGA,HERMINAJEUPAKLU.

Kaoštomarionetačijaježicazatrenutakispalamajstoruigračuizruke,poslekratkeukočenostiituposti, oživi i ponovo počinje da se kreće, da učestvuje u igri, tako sam ja, pokrenutmagičnomžicom, gipko, mladalački i revnosno poleteo u gungulu, od koje sammalopre pobegao umoran,bezvoljanistar.Nikadasenijednomgrešnikunijevišežurilodaštoprestigneupakaonegomeni.Domalopresumibile tesne lakovanecipele,biomi jeodvratangusti,parfemomzasićenivazduh,klonuosambioodvrućine;sadasamhitro,gipkihnogu,protrčaoutaktuvanstepakrozsvedvoraneususretpaklu,osetiosamdajevazduhpunčari,ponelamejeiuljuljkivalatoplota,brujanjemuzike,vrtlogboja,miris ženskih ramena, zanos stotine ljudi, poneome je smeh, takt igre i sjaj užarenihočiju.Jednašpanskaigračicapoletelamijeuzagrljaj:„Igrajsamnom!”—„Nemogu”,rekaosam,„moramdaidemupakao.Alićuponetijedanpoljubac.”Crveneusneispodmaskepružalesumiseususret,itekupoljupcusampoznaoMariju.Čvrstosamjestegao,njenapunaustacvetalasukaoletnjaružaupunojrascvetalosti.Ivećsmozaigrali,spojenihusana,auigrismoprošliporedPabla,kojisezaljubljenonaginjaonadsvojumuzičkucev,izkojesuseizvijalinežnizvuci;njegovlepi,životinjskipogledobuhvationasjeozarenoipomaloodsutno.Aliprenegoštosmonapravilidvadesetkoraka,muzikajestalaijasamneradopustioMarijuizsvojihruku.„Rado bih igrao još jednu igru s tobom”, rekao sam zanet njenom toplinom, „pođi nekoliko

koraka samnom,Marija, zaljubljen sam u tvoje lepe ruke, ostavimi ih još za trenutak! Ali, eto,Herminamejezvala.Onajeupaklu.”„Odmahsampomislila.Zbogom,Hari,ostaćešmiudragojuspomeni.”Onaseopraštala.Biojeto

rastanak,jesen,bilajetosudbina,zatojeletnjaružamirisalatakorascvetanoiopojno.Potrčaosamdalje,krozdugehodnikeukojimasusenežnotiskaliparovi,nizstepenice,pravou

pakao.Tamo su, na zidovima crnimkao gar, gorele drečave zloslutne svetiljke, a orkestar đavolasviraojegrozničavo.Najednojodvisokihbarskihstolicasedeojelepmladićbezmaske,ufraku;onmejeodmeriopodrugljivimpogledom.Vrevaigračapritislamejeuzazid,utesnojprostorijiigraloje okodvadeset parova.Požudno i bojažljivo samposmatrao sve žene, većinanjih još je bila podmaskama,nekesumisenasmešile,alinijednaodnjihnijebilaHermina.Lepimladićpodrugljivojegledaoumenesasvojevisokebarskestolice.Usledećemodmoruizmeđudveigre,pomisliosam,doćićeHerminaioslovićeme.Igrasezavršila,alinikonijedošao.Otišaosamprekodobara,kojijebiostisnutujednomuglumale,niskeprostorije.Staosampored

mladićevestoliceiporučioviski.Doksampio,gledaosamprofilmladogčoveka,kojimiseučiniotako poznat i drag kao neka slika iz davnominulih dana, dragocena zbog lakog prašnjavog velaprošlosti.Oh,atadamijesinulamisao:patojeHerman,mojdrugizmladosti!„Hermane!”rekaosambojažljivo.Onsenasmešio.„Hari?Jesilimenašao?"

Bila je to Hermina, nešto malo drugačije očešljana i neprimetno našminkana; iz modernogvisokog okovratnika isticalo se, neobično i bledo, njeno pametno lice; njene ruke, čudesnomale,provirivalesuizširokihcrnihrukavafrakaibelihmanžeta;njenenožice,čudesnonežne,provirivalesuucrnobelimkratkimmuškimčarapamaizdugačkihcrnihpantalona.„Jelitokostim,Hermina,ukometrebadasezaljubimutebe?”„Dosada”,klimnuonaglavom,„zaljubiloseumenenekolikodama.Alisadasitinaredu.Hajde

daprvopopijemopočašušampanjca.”Toiučinismo,sedećinasvojimvisokimbarskimstolicama,dokseporednasidaljeigraloidok

jegudačkiorkestarbesomučnosvirao.UskorosamsestrasnozaljubiouHerminu, iakoseona,naizgled, uopšte nije trudila da to postigne. Pošto je nosilamuško odelo, nisammogao da igram snjom, niti sam semogao odlučiti na bilo kakve nežnosti ili osvajanje, a ona, daleka i neutralna usvomemuškomkostimu,obuhvatalamejepogledima,upućivalamireči ipokreteukojimajebilasva draž njene ženstvenosti. Ne dodirujući je, podlegao sam njenoj čari, čari koja se sastojala unjenoj ulozi i koja je bila hermafroditska.Ona se zabavljala samnom razgovarajući oHermanu idetinjstvu, mome i svome, o godinama pre polne zrelosti, u kojima mladalačka moć ljubavi neobuhvata samooba pola već sve i svakog, kako čulno tako i duhovno, u kojima je sve nadahnutoljubavnom čari i čudesnommoći preobražaja, što se u kasnije doba povremeno vraća samo kodizabranih i pesnika. Ona je u potpunosti igrala ulogu mladića, pušila je cigarete, ćaskala lako iduhovito, često sa malo podsmeha, ali iz svega je zračio Eros, sve se na putu do mojih čulapretvoriloudivnozavođenje.UobražavaosamdadobroitačnopoznajemHerminu,akakomisepotpunonovaotkrilaovenoći!

Kako je blago i neprimetno isplela oko mene željenu mrežu, kako mi je razigrano i kao kakvavodenaviladavaladapijemslatkiotrov!Sedeli smo, ćaskali i pili šampanjac. Lutali smo dvoranama kao otkrivači pustolovi, pronalazili

parove i krišom osluškivali njihove ljubavne igre. Onami je pokazivala žene, nagovaralame daigram s njima i savetovala mi kakvim umešnostima da zavedem ovu ili onu. Nastupali smo kaosuparnici, nekovremebismopratili istu ženu, igrali s njomnaizmenično i obojepokušavali da jeosvojimo. Pa ipak je sve ovo bila samo igramaski, igra između nas dvoje koja nas je sve tešnjevezivalaizagrevala.Svejebilokaoubajci,svejeimalojednudimenzijuviše,jedandubljiznačaj,sve je ovo bila igra i simbol. Videli smo jednu veoma lepu, mladu ženu sa nezadovoljnim ipaćeničkimizrazom;Hermanjeodigraosnjomionajeprocvetala,zatimsunestaliujednojodsobaukojimasetočiošampanjac,akasnijemijeispričaodatuženunijeosvojiokaomuškarac,većkaožena,dražimaLezbosa.Čitavaovuzvucimazasićenakuća,punedvoraneukojimajebrujalaigrankaisavovajopijeninarodmaskipostepenosusepretvorilizameneurajsnova;cvetzacvetomosvajaome je svojimmirisom,prstimakoji sukušali tražio samplodzaplodom;zmije sumezavodničkigledaleizzelenogžbunja,cvet lotosapromicaojekaoutvaranadcrnommočvarom,čarobnepticesletale su sa granja, a sveme je ipak vodilo samo jednom željenom cilju, sveme je ispunjavalonovomčežnjomzaJedinom.Igraosamsanepoznatomdevojkom,vreloizavodničkiodvuklamejeuzanos i pijanstvo, i dok smo lebdeli unestvarnosti, onaodjednomprsnuu smeh i reče: „Nemožečovekvišeda tepozna.Večeras sibio takoglup idosadan.”Tada sampoznaoonukojame jeprenekolikočasovanazvala„starimnamćorom”.Mislilajedamejesadaosvojila,aliprisledećojigrivećsamzaplamsaozadrugom.Igraosambezprestankadvačasa,amoždaiduže,igraosamsvakuigru,ionekojenikadanisamučio.Herman,nasmešenimladić,svakičasbiiskrsnuoumojojblizini,klimnuobimiglavominestaougužvi.Ovebalskenoćipaomijeudeodoživljajkojimijeutokupedesetgodinaostaonepoznat,madaje

zanjegaznala svaka šiparica i student: zanos,doživljavanje svečanostiuzajednici, tajnanestajanjaličnostiumnoštvu,doživljavanjeunio-mistikeradosti.Cestosamslušaokakoseotomegovori,bilo

je topoznatosvakojslužavci, ičestosamprimećivaoblesakuočimaonogakoji jeo tomepričao,naš to sam se ja smeškao i nadmoćno i zavidljivo. Onaj blesak u opijenim očima zanesenog,oslobođenog samoga sebe, onaj osmeh i gotovo sumanuto gubljenje onoga koji se rasplinuo uzanosuzajednicevideosamstotinuputauživotunaplemenitim iprostačkimprimerima,kakokodpijanih regruta i mornara, tako i kod velikih umetnika prilikom oduševljenja na svečanimpriredbama,a isto takoikodmladihvojnikakojipolazeurat; jošnedavnosamsedivioovakvomblesku i osmehu srećnog zanosa, voleo ih, podsmevao im se i zavideo na njimamome prijateljuPablu,kadabiovaj,blaženuzanosusviranjauorkestru,lebdeonadsvojimsaksofonom,ilikadabihposmatraokakosudirigent,bubnjaribendžistaočarani,kaouekstazi.Katkadasampomišljaodajeovakavosmejak,ovakvadetinjastaozarenostmogućasamokodsasvimmladihljudi ilikodnarodakojinedopuštajusnažnuindividualizacijuidiferenciranje.Alidanas,oveblagoslovenenoći,zračiosamisamovimosmehom,ja,stepskivukHari,plivaosamisamudubokoj,detinjskojsrećikaoukakvojbajci,udisao sam i samslatki san iopojnost zajednice,muzike, ritma,vina i čulne radosti,iako sam nekada, slušajući izveštaj o balu od kakvog studenta, primao sve to sa podsmehom ibednomnadmoći. Javišenisambio ja,moja ličnost se istopilau svečanomzanosukao souvodi.Igraosamsaovomilionomženom,alinisamdržaourukamasamonju,nisamdržaosamoonučijamejekosadodirivala,čijisammirisudisao,većsveženeutojistojdvorani,kojesuplivaleuistojigri, uz istu muziku kao i ja, i čija su ozarena lica promicala pored mene kao veliki fantastičnicvetovi—svesuonepripadalemeni,svimasampripadaoja,svismojedniudrugimaimaliudela.Atu su dolazili imuškarci, nisam im bio tuđ, kao ni onimeni, njihov osmeh bio je imoj, njihovoosvajanjebilojeimoje,amojenjihovo.Tezimeosvojiojesvetnovifokstrotpodimenom„Jirning”.Sviralisugauzastopceiuvekjebio

iznovatražen,svisubilizadovoljniiopijeninjime,svisuzajednopevušilinjegovumelodiju.Igraosambezprestanka,sasvakomženomnakojubihnaišao,saveomamladimdevojkama,sacvetnimmladim ženama, sa zrelim i bolno rascvetalim kao leto: sve sume očaravale, smejao sam se, biovedar i srećan. A kada me je Pablo video onako ozarenog, mene koga je uvek smatrao ubogimđavolomkogatrebažaliti,tadasuminjegovepresrećneočizablistaleususret;oduševljenosedigaosasvojestoliceuorkestru,žestokojedunuousvojrog,popeosenastolicui,stojećinanjoj,duvaopunihobraza,njišućisepritom,zajednosinstrumentom,divljačkiiblaženoutaktu„Jirninga”,doksmomujaimojaigračicadobacivalipoljupceiglasnopevalisnjim.Ah,pomisliosamutajmah,nekabudesamnomštomudrago,jednomsamipakijabiosrećan,biosamvedarioslobođensvogaJa,kaodasambratPablov,ilidete.Izgubiosambioosećanjevremena,neznamkolikoječasovailitrenutakatrajaoovajsrećnizanos.

Istotakonisamprimetiodasezabava,štojebivalabešnja,zbijanasveužiprostor.Većideosvetabiojevećotišao,uhodnicimajezavladalatišinaimnogesvetiljkesubileugašene,ugornjimdvoranamaorkestrisujedanzadrugimprestajalidasvirajuiodlazili;samouglavnojdvoraniiupaklubesnelaje,raspaljujućisesveviše,šarenaopojnost.PoštosaHerminom,mladićem,nisamsmeodaigram,tosmosezavremeodmoraizmeđudveigreuvekletimičnosastajaliipozdravljali,dokminajzadnijesasvimnestalaispredočiju,kaoiizmisli.Višenisupostojalemisli.Plivaosamrasplinutuopijenojgunguliigrača,doksudomenedopiralimirisi,zvuci,uzdasiireči,doksumepozdravljaletuđeoči,raspaljivala tuđa lica, usne, obrazi, ruke, grudi i kolena, dokme jemuzikakaokakav talas bacalatamo-amopotaktu.Utomodjednomspazih,trgnuvšisezatrenutak,međuposlednjimgostimakojisujošzaostali—

ispunivši jednuodmanjihdvorana, jedinuukojoj je još treštalamuzika—spazihodjednomcrnuPjeretu belo namazanog lica, lepu, svežu devojku koja je jedina još imalamasku, čarobnu pojavukojucelenoćidotlenisamvideo.Doksenasvimaostalima,ponjihovimcrvenim,zažarenimlicima,izgužvanim kostimima i uvelim okovratnicima, videlo da je vreme već poodmaklo, dotle je crna

Pjereta, sveža i nova sa svojim belim licem iza maske, imala besprekoran kostim i netaknutokovratnik,čistebelečipkanemanžete isvežufrizuru.Neštomejevukloknjoj ipoveosamjedaigramo;njenmirišljaviokovratnikgolicaomejepobradi,njenakosadodirivalajemojobraz,njenomlado telo se gipkije prilagođavalomojim pokretima nego bilo koja druga igračica te noći, časodmičućisečasprivlačećimeimamećirazigranodagauvekponovododirujem.Iodjednom,kadasamsezavremeigrenagnuotražećinjenausta,taustasuseosmehivalanadmoćnoitakoprisno,ijasampoznaočvrstubradu,poznaosam,savsrećan,iramena,laktoveiruke.BilajetoHermina,anevišeHerman,presvuklase,malonamirisalainapuderisala.Našeusnesesastaviševrelo,celonjenotelo,svedokolena,priljubisezatrenutakpožudnoipodatnouzame,azatimonaodvojisvojeusneipočedaigrauzdržljivoikaobežećiodmene.Kadajemuzikaprestaladasvira,ostalismozagrljeni,a raspaljeni parovi oko nas pljeskali su, lupali nogama, vikali i terali umorni orkestar da ponovi„Jirning”.Atadasmosviodjednomosetilijutro,ugledalibledusvetlostizazavesa,osetiliskorikrajuživanja,naslutili umorkoji jenailazio,pa smose slepo, zacenjujuči seod smeha iočajnički, jošjednombaciliuigru,umlazsvetlosti,koračalismokaosumanuti,parstisnutuzpar,jošjednomsmoblaženo osetili kako nas preklapa veliki talas. U ovoj igri nestalo je Herminine nadmoći, njenogpodsmehaihladnoće—znalajedatovišenijepotrebnodabihsezaljubiounju.Pripadaosamjoj.Aonamisepredalauigri,upogledu,upoljupcuiosmehu.Sveženeovegrozničavenoći,sveonesakojimasam igrao, sveonekojesamuzbudio ikojesumeneuzbudile, svekojesampokušavaodaosvojimikojesumeneosvojile,svekojesusežudnopriljubljivaleuzmeneisvekojesamgledaosaljubavnomčežnjom—istopilesuseipretvorileujednujedinukojajecvetalaumojimrukama.Dugo je trajala ova svadbena igra.Dva-tri puta jemuzikamalaksavala, duvači su spuštali svoje

instrumente, klavirista se odmicao od klavira, prvi violinista odrečno mahao glavom, i svakomprilikombi ihponovoraspaliomolećivizanosposlednjihigrača, tesusvirali još,sviralisvebrže,sviralisvesumanutije.Aonda—mismojošstajalizagrljeni,dišućiteškoposleposlednjepohlepneigre—satreskomsezatvoriopoklopacklavira,našerukesuseumornospustile,kaoirukeduvačaiviolinista, dok je flautista, trepćući umornim kapcima, stavljao svoju flautu u kutiju; počela su seotvaratiraznavrata,dvoranomjeprostrujaohladanvazduh,pojavilesuseslugeukaputima,akelnerzabaromjeugasioosvetljenje.Avetinjskiijezivosusesvirazbežali;podrhtavajućiodzimeuvijalisu se igrači, jošmalopre tako zagrejani, u svoje kapute i podizali okovratnike.Hermina je stajalableda,osmehujućise.Laganojepodiglarukeinjimazagladilasvojukosu,njenopazuhojezasjaloodsvetlosti,aodnjegasepružilatanana,beskrajnonežnasenkasvedopokrivenihgrudi,itamala,osenčenalinijakaodajeusebeskupilasvunjenudraž,sveigreimogućnostinjenoglepogtela,kaokakavosmeh.Stajalismoigledalise,poslednjiudvorani,poslednjiucelojkući.Čulismokakosenegdeispod

nas zalupiše neka vrata, kako se razbi neko staklo, čuli smo kako se u daljini gubi nečiji kikot,pomešan sa neprijatnom, užurbanomhukomautomobilskihmotora.Negde u neodređenoj daljini ivisiničuosamkakoodzvanjasmeh,neobičnojasan,paipakjezivituđ,smehkaosatkanodkristalaileda,vedarisvetao,paipakhladanineumoljiv.Odaklejeodzvanjaoovajmenitakopoznatismeh?Nikakonisammogaodasaznam.Nasdvojesmostajaliigledalise.Zatrenutaksamseprobudioiotreznio,osećaosamkakomes

leđasavlađujestrašanumor,osećaosamsvojeznojavoodelo,odvratnovlažnoimlako,videokakomiruke,crveneinabreklihvena,provirujuizizgužvanihiznojavihmanžeta.Alitojeodmahprošlo,jedanHerminin pogled ugasio je sve. Pred njenim pogledom, iz koga kao dame je gledalamojasopstvenaduša,potonula je stvarnost, čak i stvarnostmoječulnepožudezanjom.Očarani,gledalismojednoudrugo,očaranomejeposmatralamojajadnasićušnaduša.„Jesi li spreman?” upitameHermina i njen osmeh se ugasi kao što odlete i senka iznad njenih

grudi.Dalekoivisokozamiraojeonajtuđismehunepoznatimprostorima.

Klimnuhglavomuznakodobravanja.Ohda,biosamspreman.Utom se na vratima pojavi Pablo, svirač, gledajući u nas blistavim, radosnim očima, koje su u

stvaribilekaoočiuživotinje,aliživotinjskeočisuuvekozbiljne,anjegovesuseuveksmešileipotomesubilečovečjeoči.Mahnuonamjesasvomsvojomsrdačnomprisnošću.Obukao jedomaćikaput od šarene svile, iznad čije su se ivice ocrtavali, neobično sparušeni i pepeljasti, znojaviokovratniknanjegovojkošuljiipremorenobledolice,alisublistave,crneočisvetoizbrisale.Onesutakođeizbrisalestvarnost,amoglesuidaopčine.Onnamdadeznakimipođosmozanjim,anavratimami tihoreče:„BrateHari,pozivamvasnamaluzabavu.Ulazsamoza luđake,acena je—razum.Jestelispremni?”Japonovoklimnuhglavom.Miomladić!Nežno i brižno nas je uhvatio pod ruku,Herminu s desne, amene s leve strane, i

poveo nas uz neke stepenice umalu sobu, koja je bila osvetljena odozgo plavičastom svetlošću iskorosasvimprazna;ništaunjojnijebilosemmalogokruglogstolaitristolice,nakojesmoseli.Gde smo se nalazili? Da li sam spavao?Da li sam bio kod kuće? Jesam li sedeo i vozio se u

automobilu?Ne, sedeosamuplavičastoosvetljenoj,okruglojprostoriji,u razređenomvazduhu,uslojuveomarazređenestvarnosti.ZaštojeHerminabilatakobleda?ZaštojePablotolikogovorio?Zarnisamjabiotajkojigajeteraodagovori,koji jegovorioiznjega?Zarmenijei iznjegovihcrnihočijugledalasamomojasopstvenaduša,izgubljenaplašljivaptica,atakoistoiizHermininihsivihočiju?Pablonas jeposmatrao sa svojomdragom,maloceremonijalnomprisnošću igovoriomnogo i

dugo.On,koganikadanisamčuodagovoripovezano,koganije interesovalanikakva raspravaniformulacija,zakoganisamverovaodajesposobandauopštemisli,sadajegovoriosvojimprijatnimitoplimglasomtečnoibesprekomo.„Prijatelji, pozvao sam vas na jednu zabavu koju Hari odavno priželjkuje, o kojoj već odavno

sanja.Malojekasnoiverovatnosmosvipomaloumorni.Zatoćemoseprvoovdemaloodmoritiiokrepiti."Iz jednog udubljenja u zidu izvadio je tri čašice i jednumalu, smešnu bocu, uzeo je kutiju od

egzotičnog šarenog drveta, napunio je sve tri čaše, izvadio iz kutije tri tanke, duge žute cigarete,izvukao iz svogsvilenogkaputaupaljač iponudionasvatrom.Sadasmosve troje,zavalivši senastolici,laganopušilisvojecigarete,čijijedimbiogustkaotamjan,asitnimgutljajimaispijalismooporo-slatkutečnostčudesnonepoznatogistranogukusa,odkojesmoodistapostajalikrepkiisrećnibaškaodasmoispunjeninekimgasomidagubimosvojutežinu.Sedelismotako,pušilipomaloi,laganopijuckajućiizsvojihčaša,osetilismokakopostajemolakiiveseli.PritomjePabloprigušenogovoriosvojimtoplimglasom:„Radujem se, dragi Hari, što večeras mogu da vas malo ugostim. Vama je često bio dosadan

sopstveniživot,stremilistezatimdaodeteodavde,jelitako?Vižuditedanapustiteovovreme,ovajsvetiovustvarnostidauđeteujednudrugustvarnostkojabivamvišeodgovarala,usvetukomenepostoji vreme.Učinite to, dragi prijatelju, ja vas na to pozivam.Vama je poznato gde se on krije,poznatovamjedajesvetkojitražite—svetvašesopstveneduše.Samouvamasamimživionadrugastvarnostzakojomžudite.Nemogudavamdamništaštovećnebipostojalouvama,nemogudavamprikažemdrugugalerijuslikaosimonekojasevećnalaziuvašojduši.Ništanemogudavamdamosimprilike,podstrekaiključa.Pomoćićuvamdavamvašsopstvenisvetpostanevidljiv,itojesve.”Onseopetmašidžepasvogšarenogkaputaiizvadiokruglodžepnoogledalo.„Vidite,ovakostedosadasebevideli!”Podigao je ogledalce do visine mojih očiju (meni pade na pamet dečja pesmica: „Ogledalce,

ogledalce u ruci...”) i ja ugledah, pomalo rasplinutu i maglovitu, jezivu, pokretljivu sliku koja ježivelaiprevirala:HarijaHalera,aiznutrautomHarijustepskogvuka,plašljivog,lepogvuka,kojije

gledao izgubljeno i zastrašeno, očima čas zlim čas tužno usplam telim, vučju priliku koja je bezprestankastrujalapoHarijukaoštoponekojrecistrujipritokadrugeboje,kojajenadiralakaoštose reke bore proždirući jedna drugu, obe pune neispunjene čežnje da prevladaju. Poluoblikovani,rasplinutivuktužnomejegledaosvojimlepim,bojažljivimočima.„Ovako ste videli samog sebe”, ponovi Pablo blago, spustivši opet ogledalo u džep. Sa

zahvalnošćusamzatvorioočiisrknuomaloodonognapitka.„Sadasmoseodmorili”,rečePablo,„okrepiliimaloproćaskali.Akosevasdvojevišeneosećate

umorni,povešćuvasdosvojepanorameipokazativamsvojemalopozorište.Jestelisaglasni?”Diglismose,Pabloje,smešećise,išaoprednama,podigaojenekuzavesuimismoseodjednom

našli uhodniku jednogpozorištauoblikupotkovice, tačnou sredinihodnikakoji jeu lukuvodioporedmnogobrojnih,neverovatnomnogobrojnihuzanihvrataodloža.„Ovojenašepozorište”,objašnjavaojePablo,„veselopozorište,pasenadamdaćetesemnogo

čemusmejati.”Pritomseglasnonasmejao,uskaliodsveganekolikotonova,alionisumežestokoprožimali,jerjetoopetbioonajvedri,tuđismehkojisamraniječuodadopireodozgo.„Mojemalopozorišteimaonolikoložakolikoviželite,deset,ilistotinu,ilihiljadu,aizasvakih

vratakojavodeunjihočekujevasonoštotrenutnotražite.Lepjetokabinetslika,dragiprijatelji,alivamništanebivredelodaprođetenjimeovakvikakviste.Smetalobivamizasenilobivasonoštoste navikli da nazivate svojom ličnošću. Bez sumnje ste već odavno pogodili da savlađivanjevremena,oslobođenjeodstvarnosti,ikakvagodimenajošiznalazilizasvojučežnju,neznačeništadrugonegoželjudaseotarasitevašetakozvaneličnosti.Onajezatvorukomesedite.Ikadabistevi,ovakvi kakvi ste, stupili u pozorište, gledali biste sveočimaHari ja i kroz stare naočare stepskogvuka.Zatovaspozivamdaseotarasitetihnaočaraidatuvašuveomacenjenuličnostostaviteovdeugarderobi, gde će vam, po želji, u svako doba stajati na raspoloženju. Prijatna zabava kojoj steprisustvovali, rasprava o stepskom vuku, a najzad i ono lako sredstvo za uzbuđivanje koje smomaločas uzeli svakako su vas dovoljno pripremili.Vama,Hari, pošto budete svukli svoju cenjenuličnost,stajaćenaraspoloženjulevastranapozorišta,aHerminidesna,usamompozorištumoćićetedasesretnetepoželji.Molimte,Hermina,idizasadaizazavese,želeobihdaprvouvedemHarija.”Hermina nestade desno, prošavši pored džinovskog ogledala koje je pokrivalo zadnji zid od

zemljepadosvoda.„Tako,Hari,asadahajdeteibuditedobroraspoloženi.Ciljčitaveovepriredbejedavasštoviše

raspoložiidavasnaučidasesmejete—avićetemi,nadamse,toolakšati.Osećatelisedobro?Sadaćete bez straha i sa istinskom radošću ući u naš prividni svet, i to ovako: izvršićete jedno malo,prividnosamoubistvo,kaoštojetoobičaj."Opet je izvukao džepno ogledalce i stavio mi ga pred lice. Opet me je odande gledao lik

zamršenog,maglovitogHarija,krozkojije,borećise,strujaovučjilik,slikamenidobropoznataiodistanimalosimpatična,zbogčeganjenouništenjenijemoglodamizadajebrige.„Izbrisaćemosada,dragiprijatelju,ovajlikuogledalu,jerjeizlišan,ništadrugonijenipotrebno.

Dovoljnojedaovusliku,ukolikotovašeraspoloženjedozvoljava,posmatratesaiskrenimsmehom.Ovdesenalaziteuškolihumora,trebadanaučitedasesmejete.Apočetaksvakogvišeghumorajedačovekvišeneshvataozbiljnosvojusopstvenuličnost.”Dobro sam pogledao u ogledalce, ogledalce u ruci u kome se trzao Hari-vuk. Za trenutak je

duboko, tiho, ali i bolno, zadrhtalo umeni nešto nalik na sećanje, na čežnju za domom i kajanje.Zatim jeovanelagodnost ustupilamestonovomosećanju, sličnomonomekoje se javljau čovekukadamu iz kokainom umrtvljenih desni izvade bolestan zub, osećanje olakšanja; čovek odahne, aujedno se čudi što sve to nije nimalo bolelo.Aovomosećanju pridružiše se vedro raspoloženje iželjadasesmejem,kojojnisammogaodaodolim,paprsnuhuneobuzdansmeh.Mutni lik u ogledalu se trže, a zatim se ugasi; mala okrugla površina ogledala izgledala je

odjednomkaoizgorela,postalajesiva,hrapavaineprozirna.Pablo,smejućise,odbaciparčestakla,kojeseotkotrljapopodubeskrajnoghodnikaiizgubise.„Odličnosisesmejao,Hari,naučićešjošdasesmeješkaobesmrtnici.Sadasinajzadubiostepskog

vuka;noževimazabrijanjetonijemogućno.Pazidaostanemrtav!Odmahćešmoćidanapustišglupustvarnost.Sledećomprilikompopićemoneštodasepobratimo,dragimoj,nikadamisenisi tolikosvideokaodanas.Aakotiposlejošbudestalodotoga,možemokolikohoćešdafilozofiramoidaraspravljamoomuzici,oMocartu,oGluku,PlatonuiGeteu.Shvatićešsadazaštotoranijenijebilomogućno.—Nadamsedaćešuspetiidaćešsezadanasotarasitistepskogvuka.Jer,prirodno,tvojesamoubistvo nije konačno;mi se ovde nalazimoumagičnompozorištu, ovde su samo slike, a nestvarnost. Izaberi sebi lepe i vedre slike i pokaži da odista nisi zaljubljen u svoju problematičnuličnost! Ali ako bi ipak poželeo da se vratiš, dovoljno je da pogledaš u ogledalo koje ću ti sadapokazati.No,tebijepoznatastara,mudraizreka:Boljejednoogledalceuruci,negodvanazidu.Ha-ha! (Opet se smejao onim lepim i užasnim smehom.)—Tako, a sada treba da obavimo samo jošjednumalu,veseluceremoniju.Odbaciosinaočaresvojeličnosti,asadadođiibacijedanputpogledupravoogledalo!Bićetouspelašala!”Smejući se i milujući me sitnim, smešnim pokretima, okrenuo me je i ja sam se našao pred

ogromnimzidnimogledalom.Unjemusamvideosebe.UmagnovenjusamugledaomenipoznatogHarija,alineobičnoraspoloženog,vedra,nasmejana

lica.No,tekštosamgapoznao,raspaose,aiznjegaseizdvojiodrugilik,patreći,deseti,dvadeseti,ičitavoogromnoogledalobilojepunoHarijailidelovaHarija,bezbrojHarija,kojesamsvevideoipoznao samoumagnovenju.NekiodovihmnogobrojnihHarijabili sumojihgodina,neki stariji,neki prastari, neki opet sasvim mladi, mladići, dečaci, đaci, mangupčići i deca. Bilo jepedesetogodišnjih i dvadesetogodišnjih Harija, koji su trčkarali i skakutali tamo-amo, bilo jetridesetogodišnjih i petogodišnjih, ozbiljnih i veselih, dostojanstvenih i smešnih, dobroodevenih ipocepanih,aisasvimnagih,ćelavihisadugimuvojcima,isvisubilijaisvakogaodnjihsamspaziozatrenutakipoznao,aondasunestali,rastrčalisenasvestrane,levoidesno,udubinuogledalaivanogledala. Jedan od njih, mlad, elegantan momak, bacio se nasmejan Pablu na grudi, zagrlio ga iotrčaosnjim.Ajedan,kojimisenaročitosvideo,lepmladićodšesnaestilisedamnaestgodina,punčara,potrčaojehodnikomkaomunjaistaožudnodačitanatpisenasvimvratima;jasampotrčaozanjim,apredjednimvratimaonjezastaoijasampročitaonatpis:

UBACIJEDNUMARKUSVESUDEVOJKETVOJE!

Dragidečakodskočiojeuvis,ubacioseglavačkeuotvorzabacanjenovcanavratimainestao.Nestao je iPablo, a, izgleda, iogledalo i sanjimbezbrojHarijevih likova.Osećao samse sada

prepuštensebi ipozorištu i radoznalosampošaoodvratadovrata:nasvimasampročitaoponekinatpis,mamaciobećanje.Privukaomejenatpis:

NAPREDUVESELILOV!VELIKILOVNAAUTOMOBILE

Otvoriosamuzanavrataiušao.U tom času upao sam među bučan i uzbuđen svet. Ulicama su jurili automobili, delimično

oklopljeniautomobili,kojisugonilipešake,gaziliihimrvili,gnječiliihuzazidovekućaiuništavali.Smesta sam shvatio: bila je to borba između ljudi i mašina, već odavno pripremljena, odavno

očekivana,kojesesvetodavnoplašio ikoja jenajzadnastupila.Svudasu ležalimrtvi inakomaderazneseni ljudi, svuda je bilo i oborenih, iskrivljenih i upola izgorelih automobila, a nad ovimužasnimdarmaromkružilisuavioninakojesepucalosamnogihkrovovaiprozora,kakoizpušaka,takoiizmitraljeza.Besomučni,sjajni,huškačkiplakatidžinovskimslovimasupozivalinarodsasvihzidova da najzad stane na stranu ljudi, a protivmašina, i da najzad premlati i pobije debele, lepoodeveneinamirisanebogataše,kojipomoćumašinapijukrvostalima,zajednosanjihovimvelikimautomobilimaštoopakoreže,kašljuiđavolskifrkću,danajzadzapalefabrikeidadoneklerazredestanovništvooskrnavljenezemlje,dabiopetmogladaničetrava,dabiodprašnjavecementnezemljeopetpostaloneštonaliknašumu,polje,livadu,potokimočvaru.Drugiplakati,opet,divnonaslikani,vanredno stilizovani, u nežnijim, manje detinjastim bojama, upozoravali su, nasuprot tome, sveposednike i razumne ljude na opasnost od haosa i anarhije, prikazivali su odista dirljivo savblagoslovreda,rada,poseda,kultureipravde,hvalilisumašinekaonajvišiiposlednjiljudskiizum,pomoću kojih će ljudi postati bogovi. Zamišljen i zadivljen čitao sam i crvene i zelene plakate,njihovavatrenarečitostinadmoćnalogikaneverovatnosudelovalinamene,bilisuupravuijasam,dubokoubeđen,stajaočaspredjednimčaspreddrugim,paipakmijeznatnosmetalopriličnojakopuškaranjeokomene.No,onoglavnobilojejasno:biojetorat,žestok,rasaniveomasimpatičanratukomesenijeradilooKajzeru,republici,državnimgranicama,ozastavama,bojamaisličnim,višedekorativnim i teatralnim stvarima, u osnovi o tricama, već u kome je svako kome je vazduhpostaoodviše redak i kome život više nije prijao kako treba — snažno izražavao svojeneraspoloženjeitrudiosedautreputopštemuništenjuovogšupljeg,civilizovanogsveta.Videosamkakosesvima,vedroi iskreno,smeje izočijuželjadauprošćujuiubijaju,a iumenisamomseticrveni,divljicvetovivisokoigojaznorascvetaše,smejućiseništamanje.Radostan,priključiosamseborbi.AlinajlepšeodsvegajebilotoštojeporedmeneodjednomiskrsnuomojškolskidrugGustav,o

komevećdecenijamanisamništaznao,nekadanajneobuzdaniji,najsnažnijiiživotanajvišeželjanodsvihprijateljamog ranogdetinjstva.Srcemi senasmešilokada samvideokakomiopetnamigujesvojimsvetloplavimočima.Onmimahnu,ijaradosnopođohzanjim.„Božemoj,Gustave”,uzviknuhsavsrećan,„najzaddasevidimistobom!Štajepostaloodtebe?”Ljutitosenasmejao,sasvimkaonekadaudečaštvu.„Stokoglupava,zarodmahmorašdapitaš idabrbljaš?Postaosamprofesor teologije,eto,sada

znaš,ali,srećom,nemavišeteologije,mladiću,sadajerat.Hajde,pođi!”Ubiojeizpuškevozačajednogodmanjihautomobilakojinamjebašbrekćućidolazioususret,

hitro kao majmun skočio je u kola, zaustavio ih i sačekao da se i ja popnem, a zatim smo sesatanskom brzinom, kroz kišu metaka i pored mnogih oborenih kola, povezli u grad i dalje upredgrađe.„Jesilinastranifabrikanata?”upitaosamsvogaprijatelja.„Eh, šta, to je pitanje ukusa, razmislićemo o tome u polju. Ali ne, čekaj, pre sam za to da se

pridružimodrugojstrani,iakojetouosnovi,razumese,svejedno.JasamteologimojpretečaLuterpomagao je u svoje vreme kneževima i bogatašima protiv seljaka— to ćemo sada da ispravimo.Rđavasukola,nadajmosedaćeizdržatijošnekolikokilometara!”Brzi kao vetar, dok je oko nas praštalo, vozili smo se zelenim,mirnim predelommilje imilje

daleko,prvovelikomravnicom,azatimsmo,penjućiselagano,dospeliusredogromneplanine.Tusmosezaustavilinanekomglatkom,bleštavomdrumukoji je, izmeđustrmihstena iniskezaštitneograde,usmelimkrivinamavodiovisokogoreiznadplavog,svetlucavogjezera.„Lepkraj”,rekohja.„Veoma lep.Možemoovodanazovemoosovinskimdrumom, jer se,navodno,ovde lomerazne

osovine,Harićumoj.Pazi!”

Krajputa je raslavisokapinija,anasamojpinijiugledalismonekuvrstukolibenapravljeneoddasaka,kaoosmatračnicuililovačkuzasedu.Gustavseglasnonasmeja,namigujućimilukavosvojimplavim očima, pa obojica žurno izidosmo iz kola i stadosmo da se penjemo uz drvo, a zatim se,duboko odahnuvši, sakrismo u osmatračnici, koja nam se veoma dopala. U njoj smo našli puške,pištoljeisandukesmunicijom.Tekštosmosemalorashladiliismestiliulovačkojzasedi,zapištasakrivine,promukloivlastoljubivo,sirenaluksuznihkola,kojasu,uzbukumotora,najvećombrzinomvozilaplaninskimdrumom.Mismovećdržalipuškeurukama.Bilojeneobičnozanimljivo.„Ciljaju šofera!”narediGustavbrzo, ibašutom teškakolaprojuriše ispodnas. Ja samvećbio

nanišanioiokinuhobarač,pravouvozačevuplavukapu.Čovekklonu,kolaodjurišedalje,udarišeostenje,odskočiše,grunušeonakoteškairazjarenauniskizid,preturišeseisurvašeprekoogradeudubinusakratkim,tihimtreskom.„Udesilismoih!”likovaojeGustav.„Sleđećauzimamjananišan.”Većsunailaziladrugakola,unjimasu,najastucima,bilišćućureninjihtrojeiličetvoro,saženine

glave kruto i vodoravno vio se za njom veo, svetloplavi veo, bilomi ga je u stvari žao, ko zna,moždasepodnjimsmešilonajlepšeženskolice.Božemoj,kadasmovećizigravalirazbojnike,biloje možda bolje i lepše da, sledeći primeru velikih uzora, ne protežemo našu valjanu želju zaubijanjem i na lepuškaste dame.Ali utom jeGustav već opalio. Šofer se trgnuo i klonuo, kola suodskočilanastrmojsteni,survalaseipalanadrum,točkovaokrenutihnebu.Čekalismo,aliseništanije micalo, ljudi su, nemi, kao uhvaćeni u zamku, ležali ispod kola. Ona su još uvek zvrjala izveketala,točkovisusesmešnookretaliuvazduhu,aliodjednomserazležeužasanprasaki iznjihsuknuplamen.„Fordovakola”,rečeGustav.„Moramodasiđemoioslobodimodrum.”Spustili smo se i posmatrali gomilu koja je gorela. Izgorela je veoma brzo, a mi smo u

međuvremenunapravili polugeodmladogdrveća,malopodigli kola i odbacili ihu stranu, prekoivicedruma,uambis, takodasu jošdugokrkljalaužbunju.Prilikomokretanjakola ispalasudvamrtvaca, delimično izgorelih odela. Jedan od njih imao je još prilično očuvan kaput imi smo gapretražilinebismolisaznalikojetobio.Našlismoisnicuukojojsusenalazileposetnice.Izvadiosamjednuipročitaosledeće:„Tattwamasi".„Veoma šaljivo”, rečeGustav. „Ali u stvari je savršeno svejedno kako se zovu ljudi koje ovde

ubijamo.Onisuubogiđavolikaoimi,aimenijevažno.Ovajsvetmoradapropadne,aimisnjim.Najbezbolnijipostupakbibiopotopitigacelogzadesetminutauvodu.Alihajde,naposao!”Pobacalismomrtvezakolima.Većsečulasirenanovogautomobilakojijenailazio.Nanjegasmo

pucali odmah tu sa druma. Kružio je još jednini delom puta kao da se do besvesti opio, a zatimdahćućiostaodaleži,onikojisusedeliunjemuostalisuidaljemimoukolima,ajednalepuškasta,mladadevojka izišla je iznjihnepovređena, iakobleda idrhćućicelim telom.Mi smo je ljubaznopozdravili i ponudili joj svoje usluge. Ona je bila odviše uplašena, nije mogla da govori i nekovremejeukočenogledalaunas,kaodajesišlasuma.„E,pahajdedavidimoštajesastarimgospodinom”,rečeGustaviokrenuseputnikukojijejoš

uvekbiopresamićenprekosedištaizamrtvogšofera.Biojetogospodinkratkesedekose,njegovepametne svetlosiveočibile suotvorene, ali je izgledaloda jeozbiljnopovređen, jermu je izustacurilakrv,avratjedržaonekakojezivokrivoiukočeno.„Dozvolite,starigospodine,mojejeimeGustav.Mismosebidopustilidaizpuškeubijemovašeg

šofera.Smemolidaupitamoskimimamočast?”Staracjehladnoitužnogledaosvojimsitnimsivimočima.„Ja sam viši državni tužilac Lering”, reče lagano. „Niste ubili samomog jadnog šofera nego i

mene,osećamdaćuuskoroumreti.Zaštostepucalinanas?"„Zatoštostevozilisuvišebrzo.”

„Mismoteralinormalnombrzinom.”„Ono što je juče bilo normalno, danas više nije, gospodine viši državni tužioče. Mi danas

smatramoda je svaka brzina kojom automože da vozi— isuviše velika.Mi sada uništavamo sveautomobile,aiostalemašine.”,,Ivašepuške?",,Ionećedoćinared,ukolikojošbudemoimalivremena.Verovatnoćemosutrailiprekosutrasvi

bitiuništeni.Vamajepoznatodajenaškontinentbiostrahovitoprenaseljen.E,sadćebitidovoljnovazduha."„Zarpucatenasvakogabezizuzetka?"„Dabome. Za neke je svakako šteta.Na primer, bilo bimi žao ovemlade, lepe dame—ona je

verovatnovašaćerka?”„Nije,onajemojastenografkinja.”„Utolikobolje.Asadamolimvasiziđiteizkola, ilipustitedavasmiizvučemoiznjih, jerćemo

kolauništiti.”„Više volim da i ja budem uništen zajedno s njima.” „Kako god želite. Dopustite mi još jedno

pitanje. Vi ste državni tužilac. Meni je uvek bilo neshvatljivo kako čovek može da bude državnitužilac. Živite od togašto optužujete i osuđujete na kazne druge ljude, većinom uboge đavole. Zarne?”„Takoje.Vršiosamsvojudužnost.Tomijebilaslužba.Istokaoštojeslužbadželatadaubijaone

kojesamjaosudio.Visamipreuzelisteistudužnost,iviubijate."„Tačno.Alimineubijamopodužnosti,već radizabave,bolje reći, izočajanja ineraspoloženja

prema svetu. Zato nam ubijanje pričinjava izvesno zadovoljstvo. Da li je i vama ubijanje katkadpričinjavalozadovoljstvo?"„Dosađujetemi. Budite tako dobri pa izvršite vaš posao do kraja. Ako vam je nepoznat pojam

dužnosti...”Onućutaiskupiusne,kaodahoćedapljune.Aliiziđesamomalokrvi,kojamusezalepizabradu.„Čekajte!" rečeGustavučtivo.„Pojamdužnosti, istina,nijemipoznat,sadavišenije.Ranijesam

službeno imao dosta posla s tim, bio sam profesor teologije. Osim toga, bio sam i vojnik iučestvovaosamuratu.Onoštosemeniučinilokaodužnostnijesenimaloslagalosaonimštosumiautoriteti i pretpostavljeni preporučivali, ja samuvek želeo da činim suprotno naređenju.Ali iakovišeneznamzapojamdužnosti,znamzakrivicu—moždajetoisto.Poštomejemajkarodila,krivsam,osuđendaživim,dužnostmijedapripadamjednojdržavi,dapostanemvojnik,daubijam,daplaćamporezzanaoružanje.Atrenutnomeježivotnakrivicadoveladotogada,kaonekadauratu,opetmoramdaubijam.Aliovogaputaneubijamsodvratnošću,pomiriosamsesakrivicom,ništanemamprotivtogadaovajglupi,zatucanisvetodeuparamparčad,radoćuutomepomoći,paisamćuradopropasti.”Državnitužilacseveomanapregaodabisvojimodkrviulepljenimusnamamogaodasenasmeši.

Utomenijeuspeobašsjajno,alisenaziraladobravolja.„Dobroje",rečeon.„Mismo,dakle,kolege.Molimvasvršitevašudužnost,gospodinekolega.”Umeđuvremenujelepuškastadevojkaselanaivicudrumaionesvestilase.Istogtrenutkačuseopetsirenakolakojasujurilanajvećombrzinom.Povukosmodevojkumalou

stranu,priljubismoseuzsteneipustismodasekolakojasunailazilazaglaveuolupiniprethodnih.Automobilžestokozakočiipropeseuvis,alistadeneoštećen.Brzouzesmopuškeurukeiponovonanišanismo.„Izlazite!”komandovaGustav.„Rukeuvis!”Trojicamuškaracaiziđošeizkoladržećirukeposlušnopodignuteuvis.„Danijejedanodvaslekar?”upitaGustav.Oniodgovorišedanije.„Ondabuditedobridaovoggospodinapažljivoizvučetesanjegovogsedišta,onjeteškopovređen.

Azatimgapovežitesvojimkolimadonajbližeggrada.Napred,drž’tega!”Starogagospodinauskoropoložišeudrugakola,Gustavkomandovaionikrenuše.Umeđuvremenujenašastenografkinjaopetdošlasvesti iposmatrala jedogađaje.Svidelomise

štosmostekliovajlepuškastiplen.„Gospođice”,rečeGustav,„izgubilistevašegposlodavca.Nadamsedavamstarigospodininače

nije bio blizak. Ja vas angažujem i budite namdobar drug!Tako, a sada trebamaloda požurimo.Uskoroćeovdebitiveomaneprijatno.Umetelidasepentrate,gospođice?Da?Ehajde,uzećemovasusredinu,paćemovampomoći.”Štosmobržemoglipopelismosesvetrojeunašukolibunadrvetu.Gospođicijegorepozlilo,ali

je dobila jedan konjak i ubrzo se toliko oporavila da jemogla da primeti veličanstveni izgled najezeroiplaninu,isaopštilanamdasezoveDora.Odmah posle toga dole ponovo stigoše jedna kola, koja, vozeći oprezno i ne zaustavljajući se,

zaobiđošesrušeniautomobilazatimodmahubrzaševožnju.„Zabušanti!” smejao se Gustav, ubijajući vozača jednim metkom. Kola stadoše da krivudaju,

skrenušepremaogradi,prevrnušeseistadošedaviseukosonadponorom.„Doro”,upitahje,„umetelidabaratatepuškom?"Nijeumela,alijenaučilaodnaskakosepuškapuni.Isprvajebilanespretnairaskrvavilajesebi

prst,pajepočeladasliniidatražiodnasengleskiflaster.Gustavjeizjaviodajeratidaonatrebadasepokažehrabraivaljanadevojka.Posletogajevećbilobolje.„Alištaćebitisnama?"upitalajemalokasnije.„Neznam",rekaojeGustav.„MojprijateljHarivolilepuškastežene,onćevambitiprijatelj."„Alionićedoćisapolicijomivojnicima,paćenasucmekati."„Policijaitomesličnovišenepostoji.Možemodabiramo,Doro.Ilićemomirnoostatiovdegorei

pucatinasvakolakojahoćedaprođuovuda,ilićemoisamiuzetijednakola,odvestiseipustitidadrugipucajunanas.Svejednojenačijojsmostrani.Jasamzatodaostanemoovde.”Dolesuseopetnalazilajednakola,zvuknjihovesirenejasnojedopiraodonasgore.Ubrzosubila

udešenaiostalasudaležetočkovaokrenutihuvis.„Čudno”, rekoh ja, „da pucanje može da pričinjava toliko zadovoljstvo! A ranije sam još bio

protivnikrata!”Gustavsesmeškao.„Da,ali,eto, imaodviše ljudinasvetu.Ranijese tonije tolikozapažalo.Ali

sada,kadapojedincimanijedovoljnodasenadišuvazduha,negosvakihoćedaimaisvojautomobil,sadase,dabomeprimećuje.Razumese,toštomisadaovderadimonijerazumno,detinjarijaje,kaoštojeiratbioogromnadetinjarija.Kasnijećečovečanstvomoratidanaučidasvojemnoženjezauzdarazumnim sredstvima.Zasad prilično nerazumno reagujemona nesnosne prilike, ali u suštini ipakčinimoonoštovalja.”„Da,toštoradimoverovatnojeludo,alije,iporedtoga,verovatnodobroinužno.Nevaljakada

čovečanstvo prenapreže mozak i pomoću razuma pokušava da uređuje stvari koje uopšte nisupristupačne razumu.Onda se rađaju ideali kao što su idealiAmerikanaca ili boljševika, koji su, ijedniidrugi,neobičnorazumni,alikojiipakvršenasiljeipljačkunadživotom,jergatakonaivnouprošćuju.Slikačoveka,nekadavisokideal,počinjedasepretvaraukliše.Moždaćemojemiludacioplemeniti.”Gustav,smejućise,odgovori:„Mladiću,govoriš,začudo,pametno,zadovoljstvojeivelikadobit

slušatiovajizvormudrosti.Amoždasičakpomaloiupravu.Alibuditakodobarinapuniponovosvojupušku,odvišesimisanjalačkiraspoložen.Svakogčasamožedanaiđenekolikosrndaća,anjihnemožemoubitifilozofijom,trebadaimamometakaucevi.”Naiđejedanautoismestasesruši,drumjebiozakrčen.Jedanodpreživelih,gojazan,riđčovek,

besomučnojemlataraoporedolupine,buljioočimauzinizdrum,ugledaonašeskrovište,urlajući

poleteopremanamainekolikoputaizrevolveraopaliounašempravcu.„Idite,ilićudapucam!”doviknumuGustav.Čovekgauzenanišaniokinujošjednom.Ondagami

ubismosadvametka.Dođošejošdvojakola,kojauništismo.Zatimdrumostadepustiprazan,verovatnosebioraširio

glasdajeopasan.Imalismovremenadaposmatramolepizgled.Sonestranejezeraležaojeudubinigradić,odandeseuzdizaodimiuskorosmovidelikakosevatraširiodkrovadokrova.Čulismopuškaranje.Dorajemalootplakala,ajasamjemilovaopovlažnimobrazima.„Moramo li svi da umremo?”upitala je.Nijedanodnas joj nije odgovorio.Umeđuvremenu je

dole naišao jedan dečak, video upropašćene automobile, stao da njuška oko njih, zatim je uvukaoglavu u jedan i odande izvukao šareni suncobran, damsku kožnu torbicu i bocu s vinom, pa jespokojnoseonaogradu,povukaoizboce,jeoneštoštojeizvukaoizdžepa,umotanoustaniol,ispiobocu do dna, a zatim veselo pošao dalje, stisnuvši suncobran pod pazuh. Išao je spokojno svojimputem,ajarekohGustavu:„Dalibimogaodapucašnaovogsimpatičnogmomkaidamunapravišrupuuglavi?Bogme,janebihmogao.”„Toseinetraži”,promrmljamojprijatelj.Aliionjeosetionekakvunelagodnostokosrca.Tek

što smo ugledali čoveka koji se još ponašao bezazleno, spokojno i detinjasto, koji je još živeo ustanjučednosti,sveovonaše,hvaledostojnoinužno,delanjeučinilonamseglupoiodvratno.Pih,dođavola,tolikakrv!Stidelismose.Alisu,navodno,toistoosećaliinekigeneraliuratu.„Nemojtedaostanemodužeovde”,preklinjalajeDora,„hajdedasiđemo,sigurnoćemoukolima

naćineštozajelo.Zarvinistegladni,boljševici?”Dole,ugradukojijegoreo,počelasudazvonezvona,uzbuđenoisastravom.Spremalismoseza

silazak.KadasampomogaoDoridasepopneprekoograde,poljubiosamjeukoleno.Onaseglasnonasmejala.Alitadajeogradapopustilaimismoseobojesurvaliubezdan...Opet sam se našao u okruglom hodniku, uzbuđen lovačkom pustolovinom. Svuda, na bezbroj

vrata,mamilisunatpisi:

MUTABORPREOBRAĆAJUBILOKOJUŽIVOTINJUIUIBILJKU

KAMASUTRAUČENJEINDIJSKIHLJUBAVNIHVESTINA

KURSZAPOČETNIKE:ČETRDESETDVERAZNEMETODELJUBAVNIHVEZBI

SAMOUBISTVOPUNOUŽIVANJA!UMRECEŠODSMEHA

HOĆETELIDASEPRODUHOVITE?MUDROSTISTOKA

OH,DAIMAMHILJAJDUJEZIKA!SAMOZAGOSPODU

PROPASTZAPADAUMERENECENE,DOSADANENADMASENO

SINTEZAUMETNOSTIPRETVARANJEVREMENAUPROSTORPOMOĆUMUZIKE

SUZAKOJASESMEJEKABINETZAHUMOR

PUSTINJAČKEIGREPOTPUNAZAMENAZASVAKUDRUŠTVENOST

Beskrajanjebioniznatpisa.Jedanodnjihjeglasio.

UPUTSTVOZAIZGRAĐIVANJELIČNOSTIUSPEHZAJAMČEN

Ovomiseučinilodostojnopažnjeiušaosamnatavrata.Dočekalamejepolumračna,tihaprostorija,unjojje,naistočnjačkinačin,sedeonazemljijedan

čovek,aprednjimjebiloneštonaliknavelikušahovskutablu.UprvomtrenutkumiseučinilodajetoprijateljPablo,jerječoveknasebiimaosličankaputodšarenesvile,aimaojeiistetamne,sjajneoči.„JesteliviPablo?”upitaosam.„Jasamniko”,izjaviojeonljubazno.„Miovdenemamoimenainismoličnosti.Jasamšahovski

igrač.Hoćetelidavasučimizgradnjiličnosti?”„Da,molim.”„Ondabuditeljubaznipamistavitenaraspoloženjenekolikotucetavašihfigura.”„Mojihfigura?”...„Figuraukojese,kakostevideli,raspalavašatakozvanaličnost.Bezfiguranemogudaigram."Pružiomijeogledaloiopetsamunjemuvideokakosejedinstvomojeličnostiraspadanamnoga

Ja,izgledalojekaodajenjihovbrojjošvišeporastao.Alifiguresusadabileveomasitne,otprilikekao šahovske figure zgodne za igranje, a igrač je tihim, sigurnim pokretima prstiju uzeo od njihnekoliko tuceta i postavio ih na zemlju pored šahovske table. Pri tom je govorio jednolično, kaočovekkojiponavljačestoodržavanigovorililekciju:„Poznato vam je pogrešno shvatanje koje donosi nesreću, a po kome je čovek nepromenljiva

jedinka.TakođevamjepoznatodasečoveksastojiodmnogodušaimnogoJa.Rascepkatiprividnojedinstvoličnostinamnogolikova,smatraseludošću,naukaovupojavunazivašizofrenijom.Naukaje utoliko u pravu što se, naravno, nikakva mnogobrojnost ne može savladati bez vodstva, bezizvesnog reda i grupisanja. A nije u pravu utoliko što veruje da je moguć samo jedan jedini,doživotni red, koji povezuje mnogobrojna pod-Ja. Ova zabluda nauke ima mnoge neprijatneposledice,njenajejedinavrednostštouprošćujeradučiteljaivaspitačaudržavnojslužbi,ušteđujućiimtruddamisleidavršeopite.Usledovezabludemnogiljudivažekao„normalni”,ćakuživajuiveliki društveni ugled, a oni su, međutim, neizlečivo ludi, i obratno, mnogi geniji se smatrajuludacima. Zatomi popunjavamo praznine koje je nauka ostavila u poznavanju duše pojmom kojinazivamo umetnost izgradnje. Onome ko je doživeo raspadanje svoga Ja pokazujemo da u svakodoba može da ga sastavi po proizvoljnom redu i da time može da postigne beskonačnumnogostrukost životne igre.Kao što pesnik od nekoliko likova stvara dramu, tako imi od figuranašegJa,rastavljenognadelove,izgrađujemouveknovegrupe,sanovimigramaiuzbuđenjima,savečnonovimsituacijama.Gledajte!”Svojimtihim,pametnimprstimadohvatiojemojelikove,svestarce,mladiće,decu,žene,svevedre

itužne,snažneinežne,hitreinezgrapnefigure,brzoihjeporedaonatabluzaigru,nakojojsuseuskoro okupile grupe i porodice, u igri, borbi, prijateljstvu i protivništvu, stvarajući jedan svet umalom.Predmojimočaranimpogledompustio jeda seovajmali,pa ipak tako smišljenouređeni

svetnekovremekreće,igraibori,dasklapasporazumeibijebitke,dasemeđusobomosvaja,daseženiimnoži,odistajetobilauzbudljivainapetadrama.Zatim je jednim vedrim pokretom prešao preko tabele obarajući blago sve figure, a onda ih je

skupionagomilu,pajezamišljeno,kaoumetnikprobirač,odistihfigurasastaviosasvimnovuigru,sadrukčijimgrupisanjem,drugimodnosimaiprepletanjem.Drugaigrabilajesličnaprvoj:biojetoisti svet, isti materijal od koga je napravljena, ali su ton i tempo bili izmenjeni, motivi drukčijenaglašeniisituacijedrugačijepostavljene.I tako je mudri graditelj od likova, od kojih je svaki bio deo mene, sastavljao jednu igru za

drugom;onesu izdalekasvebile slične jednadrugoj, sve suočiglednopripadale istomsvetu,bileistogporekla,paipakjesvakaodnjihbilasasvimnova.„Ovoježivotnaumetnost”,govoriojeonpoučno.„Ubudućemožetedaoblikujeteioživljavatepo

svojojželji igruvašegživota,odvaszavisihoćete li jezaplitati iobogaćivati.Kaošto je ludostuvašemsmislupočetaksvakemudrosti, takoješizofrenijapočetaksvakeumetnosti imašte.Čaksuinaučnicitodonekleshvatili,štose,naprimer,možepročitatiu,Kneževomčarobnomrogu’,divnojknjižici, gde je tegoban, vredan rad jednog naučnika oplemenjen genijalnom saradnjom izvesnogbroja luđakaiumetnikazatvorenihpoduševnimbolnicama.—Evo,uzmitevašefigurice,ovaigrajoš će nam pružiti mnoga zadovoljstva. Vi ćete figuru koja je danas izrasla u nesnosno strašilo,kvarećivamigru,sutradegradiratinapoložajsporednefigure.Odsirote,dragefiguricekojajenekovreme, kako je izgledalo, bila osuđena na razne nedaće i zlu kob vi ćete u idućoj igri napravitikneginju.Želimvamprijatanprovod,gospodine.”Duboko i sa zahvalnošću poklonio sam se pred ovim darovitim šahovskim igračem i, strpavši

figuriceudžep,izvukaosekrozuzanavratanatraguhodnik.Pomislio sam, u stvari, da ću tamo odmah sesti na pod i satima, čitavu večnost, igrati se

figuricama,alitekštosamseponovonašaousvetlom,okruglomhodnikupozorišta,struje,jačeodmene,odvuklesumeopetdalje.Predmojimočimazablistaojedrečaviplakat:

ČUDADRESURESTEPSKIHVUKOVA

Ovajnatpisuzburkaojeumenimnogaosećanja:raznestrepnje ipatnje izmogbivšegživota, iznapuštenestvarnosti,mučnosumistezalesrce.Otvoriosamvratadrhtavomrukomiušaouvašarskušatruukojojjebilapostavljenagvozdenaograda,kojamejeodvajalaodsiromašnepozornice.Anapozornici sam video ukrotitelja životinja, nekog gospodina pomalo lakrdijskog izgleda, koji sepravio veoma važan, ali koji je i pored velikih brčina, nabreklih mišića na rukama i kicoškogcirkuskogodelabionaodvratannačinveomasličanmeni.Ovajsnažničovekvodiojenauzicikaopsa—bednogliprizora!—velikog,lepog,alistrahovitomršavogvuka,ropskiplašljivogpogleda.Bilojeiodvratnoiuzbudljivo,gnusno,paipakpotajnoslatko,posmatratiovogbrutalnogukrotiteljaiplemenitu,paipaksramnoposlušnuzverkakoizvodeniztrikovaisenzacionalnihprizora.Čovek,mojprokletibrat-bliznaciznekogizobličujućegogledala,odistajeodličnoukrotiosvog

vuka.Marljivojevukizvršiosvakonaređenje,psećijereagovaonasvakiuzvikisvakopucketanjebičem,padaojenakolena,praviosemrtav,šenio,poslušnoiučtivonosiouzubimahleb,jaje,komadmesaikorpicu,čakjemoraodapodignebičukrotitelja,kojijeovajispustio,idagaponesezanjim,apritomjenepodnošljivoropskimahaorepom.Predvukajeizvedenpitomizec,azatimbelojagnje;onje,doduše,iskeziozube,aodsilnepohlepepocurilesumubale,alinijedodirnuonijednuodovihživotinja,većihje,ponaređenju,preskočioselegantnimzaletom,doksuone,šćućurene,drhtalenapodu; čak se i spustio između kunića i jagnjeta i zagrlio ih svojim prednjim šapama, pa je takoprikazaodirljivuporodičnusliku.Osimtoga,pojeojeizukrotiteljevihrukutablučokolade.Mučnojebilo posmatrati do kog je fantastičnog stepena vuk naučio da se odriče svoje prirode, i meni se

pritomkosadizalanaglavi.Aliudrugomdelupriredbenagrađenjeuzbuđenigledalac,kaoisamvuk.Poizvođenjubrižljivo

odabranogprogramadresure,ipoštoseukrotitelj,pobedničkiisasladunjavimosmehom,poklonionadgrupomsajagnjetomivukom,ulogesuseizmenile.Harijusličanukrotiteljživotinjaodjednomje, duboko se poklonivši, položio bič vuku pred noge i počeo isto tako da drhti i da se skuplja,pružajućikukavnusliku,kaoonomalopreživotinja.Vukje,smejućise,oblizivaonjušku,ukočenostisvapritvornostspalisusnjega,telomujepostaločvrstoiprocvetalojeuponovostečenojdivljini.Sadajevukizdavaonaređenja,ačovekjemoraodaihizvršava.Ponaređenjučoveksespuštaona

kolena, isplazivši jezik izigravao je vuka, kidao plombiranim zubima odelo sa sebe. Premanaređenjimaukrotiteljaljudiišaoječasnadvečasnačetirinoge,šenio,praviosedajemrtav,puštaodagavukuzjašeinosiobičzanjim.Psećiidarovito,samnogomašte,upuštaoseusvaponiženjaiizopačenosti.Napozornicu jestupila lepadevojka,približilaseukroćenomčoveku,pomilovalagapo bradi, protrljala svoj obraz o njegov, ali je on i dalje ostao da stoji četvoronoške, ostao ježivotinja,mahaojeglavominaposletkuiskeziozubenalepoticu,itotakopreteći,baškaopravivuk,da jeonapobegla.Stavili suprednjega čokoladu, aon ju jeprezrivoonjušio i odgurnuo.Najzadponovo uneše belo jagnje i debelog, šarenog pitomog zeca, i čovek dade poslednje od sebe,izigravajućivuka,dajebilamilina.Prstimaizubimazgrabioježivotinjicekojesusebranile,otkidaoim komade kože i mesa, kezeći se žvakao živo meso i predano, u zanosu,, očiju zatvorenih odnaslade,pionjihovutoplukrv.Užasnut,pobegaosamkrozvrata.Ovomagičnopozorište,videosam,nijebiloraj,podnjegovom

površinomnalazilesusesvestrahotepakla.Ohbože,zarniovdenijebilospasa?Uplašenosamtrčaogore-dole,uustimasamosećaoukuskrvi ičokolade, i jedan idrugibilisu

odvratni,silnosamželeodaseizbavimiztogmutnogtalasa,usebisamsesvomsnagomboriozapodnošljivijeiprijatnijeslike.„Oprijatelji,samoneoveglasove!"pevalojeumeni,isaužasomsamsesetioonihogavnihfotografijasafrontakojesmokatkadamoglivideti,onihgomilaisprepletanihleševa,čijasulicausledgas-maskibilapretvorenauiskežene,đavolskegrdobe.Kolikosamtadajošbioglupidetinjastkadasamse,kaočovekoljubiviprotivnikrata,užasavaozbogtihslika!Danassamznaodanemaukrotitelja životinja, niministra, ni generala, ni luđakakoji suu stanjudau svojimmozgovima stvaraju takodivlje, opake, grube i glupemisli i slike kaoonekoje se nalaze umenisamom.Sauzdahomolakšanjasetiosamsenatpisakojisamvideoranije,odmahpoulaskuupozorište,iza

kojimjeonajlepimladićonakopoleteo.Glasioje:

SVEDEVOJKESUTVOJE

imenisečinilodaseustvariništaprijatnijenijemoglopoželetiodtoga.Ušaosamradostanštosammogaodapobegnemodprokletogvučjegsveta.Čudnovato — kao u bajci, a istovremeno i s tako dubokom prisnošću da sam se naježio —

zapahnuomejemirismojemladosti,atmosferamogdečačkogimladićkogdoba,ikrozmojesrcezastrujala je krv iz onog vremena.Ono što sammaločas radio imislio, što sam jošmaločas bio,ostalojeizameneiopetsambiomlad.Jošprejednogčasa,prenekolikotrenutakaverovaosamdaodlično znam šta je ljubav, žudnja i čežnja starog čoveka.Sada samopet biomlad, i ono što samosećaousebi,onajvreliživiplamen,onučežnjukojamejesilnovukla,onustrastkojajerastapalakaomartovskivetar,bilojemlado,novoiistinsko.Oh,kakosuseponovorazbuktalezaboravljenevatre, kako su bili tamni i puni tonovi nekadašnjice, kakomi je cvetalo u krvi i kako je kliktalo ipevaloumojojduši!Biosamdečakodpetnaestilišesnaestgodina,glavamijebilapunalatinskog,grčkogi lepihstihova,mojemislibilesu ispunjenestremljenjemiambicijama,mojamaštabila je

puna umetničkih snova, ali žešće i strašnije od svih ovih plamenova gorela je i drhtala u meniljubavnavatra,gladpola,razjedajućaslutnjačulnenaslade.Stajaosamnajednomodstenovitihbrežuljakasvogrodnoggrada,mirisalojenajugovinuiprve

ljubičice,odozgosevidelokakoseugradićublistarekaiprozorimojeočinskekuće,asvejeovoizgledalo,zvučaloimirisalotakozanosno,prepuno,mirisalonaneštonovoistvaralačkiopojno,svejezračilozasićenošćubojamaisvesenaprolećnompovetarculelujalotakonestvarnoiozareno,kaošto sam nekada video svet u najpunijim, pesničkim časovima moje prve mladosti. Stajao sam nabrežuljku,vetarsepoigravaomojomkosom,ajasamdrhtavomrukom,sanjalačkizanetljubavnomčežnjom,otkinuomlad,jošnerazvijenlistsatekozelenelogžbuna,gledaosamgaimirisao(avećpomirisusećaosamseživosvegašto je tadabilo),azatimsam, igrajućise,staviozeleni listićmeđuusne,kojejošnisubilepoljubilenijednudevojku,ipočeodagagrickam.Osetivšiopori,mirišljavo-gorkiukus,odjednomsamtačnoznaoštadoživljujem,svejeopetbilotu.Ponovosampreživljavaojedančasizposlednjegodinemogdečaštva,jednonedeljnopopodneuranoproleće,onajdankadasamprilikomsvojeusamljenešetnjesreoRozuKrajzler,kojojsamsetakobojažljivojavioiukojusamseludozaljubio.Tadasamlepudevojku,kojaje,samaiobuzetasnovima,dolazilauzbrdoneprimećujućimejoš,

gledao sa iščekivanjempunim strepnje, gledao samnjenukosu, koja je bila upletenau dvedebelevitice, ali čijih je nekoliko pramenova poigravalo i lepršalo na vetru oko oba obraza. Prvi put uživotuvideosamkolikoje tadevojkalepa,kolikoje lepaizanosnaonaigraunjenojnežnojkosi,kolikojelepikolikoumenibudičežnjupadtankeplavehaljineokonjenogmladogtela;ikaoštome je gorko-mirišljavi ukus razgrizenog lisnog pupoljka ispunio bojažljivo-slatkom nasladom istrepnjomproleća, takome je, gledajući ovudevojku, prožela samrtnička slutnjaLjubavi, naslutiosam ženu, potreseno sam predosetio ogromnemogućnosti i obećanja, neznane slasti, nepojmljivezaplete, strepnje i patnje, unutrašnje oslobođenje i dubokoosećanje krivice.Oh, kakome je gorkiprolećniukuspaliopojeziku!Oh,kakojerazigranivetarstrujaoraspuštenomkosomporednjenihrumenihobraza!Utommisepribližila,podiglaočiipoznalame,jasamzatrenutakmalopocrveneoi pogledao u stranu. Zatim sam joj se javio skinuvši đački šešir, a Roza, koja se ubrzo pribrala,otpozdravilamijesmešećisevećpomalokaodama,uzdignuteglave,pajelagano,sigurnausebeinadmoćna,produžilaput,obavijenahiljadama ljubavnihželja,zahteva izakletviodanostikoje samslaozanjom.Takojebilonekada,jednenedeljepretridesetipetgodina,isveštojeondabilosadasevratilo:

brežuljakigrad,martovskivetarimirisnapupeloglišća,Rozainjenasmeđakosa,nabujalačežnjaislatkastrepnjaodkojesamsegušio.Sve jebilokaoonda imenisečinilodavišenikadauživotunisamtakovoleokao tadaRozu.Aliovogputabilomi jedatoda jedočekamdrukčijenegoonda.Videosamkakojeporumenelakadmejepoznala,videosamkakosetrudidatoprikrijeiodmahsamznaodamevoli,daovajsusretzanjuznačiistoštoizamene.Iumestodakaoondaskinemšeširisvečanogadržimurucidokonaneprođe,učiniosamovogputa,uprkosstrahuimori,onoštojemojakrvtražilaodmeneiuzviknuosam:„Rozo!Hvalaboguštosidošla,lepa,lepadevojko.Tolikotevolim.”Moždatonijebilonajduhovitiještosetogtrenutkamogloizgovoriti,aliduhovdenijebiopotreban,pajeitobilosasvimdovoljno.Rozanijenapravilalicekaoudameinijeotišladalje.Rozajezastala,pogledalameipocrvenelajošvišenegomalopre,azatimjerekla:„Zdravo,Hari,dalimeodistavoliš?”Anjenesmeđeočizablistalesu,ijasamosetio:dasuceomojprošliživotiljubavbilipogrešni,zamršeniipuniglupihnezgodaodonogtrenutkaonenedeljekadasampustiodaRozaodeodmene.Alisadajegreškabilaispravljena,svejebilodrugačijeidobro.Rukovali smo se i s rukom u ruci pošli lagano dalje, neiskazano srećni, veoma zbunjeni i ne

znajućištadakažemoištadaradimo,pasmousledsilnezbunjenostipotrčalibrže,itrčalisvedoknismoizgubilidah,takodasmomoralidastanemo,držećiseidaljezaruke.Nijednonidrugojoš

nijebiloizišloizdetinjstvainismoznalištadaučinimojednosdrugim;tenedeljenijedošlonidoprvogpoljupca,alismobilineizmernosrećni.Stajalismo,dahtali,selinatravu;jasamjemilovaoporuci,adrugomrukomsamjojplašljivoprešaoprekokose,azatimsmoobojeustaliipokušalidaizmerimokojeviši;ustvarisamjabiovišizajedanprst,alitonisamrekao,većsamustanoviodasmopotpunoistevisineidanasjedragibogodrediojednozadrugo,zbogčegaćemosekasnijeiuzeti.TadaRozarečedaosećamirisljubičica,imiklekosmonamladuprolećnutravu;tražilismoinašlinekolikoljubičicasakratkimdrškamaipoklonilismojednodrugomsvojeljubičice,akadajezahladneloisvetlostvećpočeladapadaukosoprekostena,Rozarečedamorakući,pasmoseveomarastužili,jernisamsmeodajepratim,alismosadaimalizajedničkutajnuitojebilonajdivniještosmoimali.OstaosamgorenasteniudišućimirisRozinihljubičica,legaosamnazemljuiznadjedneodpadina,licaokrenutapremadolini,gledajućiupravcugradaivrebajućikadaćesenjenadraga,sitna prilika pojaviti duboko ispodmene prolazeći pored bunara, prekomosta. Znao sam kada jestiglakućisvogoca,gdesekretalaposobama,a jasamležao tamogore,dalekoodnje,alimeđunamajepostojalaveza,kojajeteklakaokakvareka,međunamajelebdelajednatajna.Tokomčitavogprolećaviđali smoseponovo tu i tamo,na stenama,poredbaštenskihograda, a

kadajejorgovanpočeodacveta,prviputsmosebojažljivopoljubili.Onoštosmomidecamoglidadamo bilo je malo, naš poljubac je još bio bez žara i prave sadržine, jedva sam se usuđivao damilujemraspušteneuvojkeokonjenihušiju,alisvejebilonaše,zaštagodsmouljubaviiradostibilisposobni,isasvakimbojažljivimdodirom,svakomnezrelomljubavnomrečju,svakimiščekivanjempunimstrepnjeučilismosenovojsreći,pelisenalestvicamaljubavizajedanstepenikviše.Takosam,počevodRozeiljubičica,jošjednomproživeočitavsvojljubavniživotpodsrećnijim

zvezdama.IzgubiosamRozuipojavilaseIrmgard,suncejezasjalojošvrelije,zvezdejošzanosnije,aliniRozaniIrmgardnisupostalemoje,moraosamdasepenjemstepenikpostepenik,damnogodoživim,mnogonaučim,moraosamdaizgubimIrmgard,paiAnu.Svakudevojkukojusamvoleonekadaumladostivoleosamsadaponovo,alisamusvakojmogaodaprobudimljubav,svakojneštodadamiodsvakedabudemdarivan.Zelje,snovi,mogućnostikojisunekadaživelisamoumojojmaštipostalisusadastvarnost,itustvarnostsamdoživljavao.Oh,svivilepicvetovi,IdoiLoro,svevikojesamnekadvoleotokomjednogleta,jednogmesecailidana!Shvatiosamdasamsadajaonajlepuškasti,vatrenimladićkogasammaloprevideokakoužurbano

trčipremavratimaljubavi,datojasadaiživljavamonajdeosvogbićaodkogadosadnisamproživeonideseti,nihiljaditidelić,damesadanesputavajuostalefiguremogaJa,daminesmetamislilac,damenemuči stepskivuk,damenepotiskujepesnik, fantasta imoralista.Ne,nisambioništadrugonego čovek koji voli, nisamudisao drugu sreću ni drugu patnju osim ljubavi; većme je Irmgardnaučila da igram, Ida da ljubim, a divna Ema bila je prva koja mi je jedne jesenje večeri, podtreperavimgranamabresta,dopustiladajojpoljubimsmeđegrudiidaispijempeharnaslade.Mnogo sam doživljavao u Pablovom malom pozorištu, a ni hiljaditi deo se ne može iskazati

rečima.Svedevojkekojesamikadavoleobilesusadamoje,svakaodnjihdalamijeonoštojesamoonajedinamogladamipruži,svakojsamdaoštojeonajedinamogladaprimiodmene.Okušaosammnogeljubavi,mnogesreće,mnogečulnenaslade,mnogezaplete,aimnogepatnje,svepropušteneljubavi mog života čarobno su cvetale u mom vrtu u ovom času sna, čedni, nežni cvetovi, živiplamenicvetovi,tamnicvetovikojibrzovenu,ustreptalaslast,toplosanjarenje,žarkaseta,umiranjepuno straha i ozareno ponovno rađanje.Nailazio sam na žene koje su semogle osvajati samo najuriš,iopetnadrugekojesumipružalesrećutekposlelaganogipažljivogosvajanja;iskrsavaojeponovo svaki sumračni kutakmog života u komeme je nekada,makar samo za trenutak, dozivaoglas pola, uzbuđivao pogled neke žene, mamila belina devojačke puti, i sve što sam propustionadoknadio sam. Svaka je bilamoja, svaka na svoj način. Tu je bila žena neobičnih tamnosmeđihočijuikosesvetlekaolan,poredkojesamnekadastajaočetvrtčasauhodnikubrzogvozaikojami

se kasnije češće pojavljivala u snovima — ona nije progovorila nijedne reči, ali me je naučilaneslućenim,strašnimiubistvenimljubavnimveštinama.Aglatka,tihaKineskinjaizmarseljskeluke,staklastogosmeha,zalizane,kaogarcrnekoseivlažnihočiju,ionajeznalanečuvenestvari.Svakajeimalasvojutajnu,svakajemirisalanasvojkontinent,svakajeljubila,smejalaseibilastidljivanasvojnaročitnačin,svakajenasvojnačinbilabestidna.Dolazilesuiodlazile,strujaihjedovodilakmeni,menebacalaknjima,azatimmejeodnosiladalje,bilo je torazigrano,detinjastoplivanjeurucipolova,punočari,opasnostiiiznenađenja.Biosamzapanjenkolikojebogatbiomojživot,mojna izgled tako bedan, lišen ljubavi, život stepskog vuka, koliko je bio bogat u zaljubljivanju, umogućnostima i zavodljivosti. Skoro sam ih sve propustio i izbegao, saplitao sam se preko njih ibrzoihzaboravljao—aliovdesubilesačuvanesvebezizuzetka,nastotinenjih.Sadasamihvideo,predavaoimse,otvaraoimvrata,tonuouružičastsumraknjihovogpodzemlja.Vraćalasuseionazavođenja kojami je nekada nudio Pablo, a i druga, ranija, koja u svoje vreme nisam ni shvatio,fantastične igre utroje i učetvoro koje sume sa osmehom povele u svoje kolo. Odigravale su semnogeigrekojeserečimanemoguiskazati.Ponovo sam izronio iz beskrajne reke čara, poroka i zapleta, tih, nem, naoružan i zasićen

saznanjem, mudar, duboko iskusan, zreo za Herminu. Kao poslednja figura moje mitologije sahiljadulikova,kaoposlednjeimeubeskrajnomnizuiskrslajeHermina,aistovremenomisevratilaisvest,prekinuvšiljubavnubajku,jernisamželeodasesretnemsnjomusumrakučarobnogogledala,njoj nije pripadala samo ona jedna figura moje šahovske igre, njoj je pripadao ceo Hari. Oh,pregrupisaćusvojefiguretakodasesveodnosinanjuidovededoostvarenja.Rekame je izbacila na kopno, opet sam stajao u nemomhodnikupozorišta sa ložama.Šta sad?

Mašiosamsefiguricausvomdžepu,alijetanameranamahizbledela.Neiscrpnomejeokružavaosvetvrata,natpisaimagičnihogledala.Lišensopstvenevolje,pročitaosamsledećinatpisinaježiose:

KAKOSEUBIJAIZLJUBAVI

Naglosinuizablistaumenitrenutnosećanjenajednusliku:Herminazastolomurestoranu,poredvina i jela,odjednomutonulau razgovordubokkaoponor, sa strahovitomozbiljnošćuupogledu,kakomigovoridaćepostićidasezaljubimunjudabibilaubijenamojomrukom.Težaktalasstrahaimrakapreplavimisrce,odjednomjesvestajalopredamnom,odjednomsamudušiponovoosetiojad i sudbinu. Očajavajući, zavukao sam ruku u džep da izvučeni figurice, da izvedem čaroliju ipreuredim svoju šahovsku tablu. Figurica više nije bilo.Umesto figura izvukao sam iz džepa nož.Smrtnouplašentrčaosamhodnikom,prolazioporedvrata,iodjednomsamsenašaopredogromnimogledalomipogledaounjega.Uogledalujestajao,visokkaoja,ogroman,divanstepskivuk,stajaojemirno,plašljivotrepćućisvojimnemirnimočima.Trepćućijegledaoumene,malosenasmejao,takodamusezatrenutakrastvorilačeljustipojaviosecrvenijezik.Gde je bio Pablo? Gde je bila Hermina? Gde je bio onaj pametni mladić koji je tako zgodno

brbljaooizgrađivanjuličnosti?Pogledaosamjošjedanputuogledalo.Biosamlud.Izavisokogstaklanijestajaonikakavstepski

vuk,nitijevaljaojezikomposvojojčeljusti.Uogledalusamstajaoja,stajaojeHari,sivalica,lišensvihigara,umoranodsvihporoka,odvratnobled,aliipakčovek,ipaknekoskimsemoglogovoriti.„Hari”,upitahja,„štaradišovde?”„Ništa”,odgovorionajuogledalu,„čekam.Očekujemsmrt.”„Agdejesmrt?”upitahja.„Dolazi”, reče onaj drugi. I ja čuh kako iz praznih prostorija u unutrašnjosti pozorišta bruji

muzika,divnaistrašnamuzika,onamuzikaiz„DonŽuana”kojapratipojavukamenoggosta.Jezivosubrujaliledenizvuciavetinjskomkućom,dolazećisonogsveta,odbesmrtnika.

„Mocart!”pomislih,prizivajućitimenajvoljenijeinajuzvišenijeslikesvogunutrašnjegživota.Tadaseizamenerazležesmeh,jasaniledenohladan,rođenizbožanskoghumora,usvetukojise

nalazisonestranesvihpatnji,smehkojiljudinemogučuti.Čuvšitajsmehokrenuosamse,sleđeniblažen,ievo,Mocartsepojavi,prođeporedmenesmejućise,laganosepribližijednimvratimalože,otvori ih i uđe, a ja uđoh za njim, pun žudnje za bogommojemladosti, doživotnim ciljemmojeljubaviipoštovanja.Muzikajebrujalaidalje.Mocart jestajaokraj ivicelože,odpozorištasenijevideloništa,beskrajniprostorispunjavalajetama.„Kaoštovidite”,rečeMocart,„možeseibezsaksofona,iakonipoštonebihželeodauvredimovaj

famozniinstrument.”„Gdesmomi?”upitahja.,,Uposlednjemčinu,DonŽuana',Leporelojevećnakolenima.Odličnascena,aimuzikanijeloša,

naravno.Iakoimajošmnogočegaljudskogusebi,ipaksevećosećaunjojdrugisvet,smeh—zarne?”„Ovo je poslednje velika muzika koja je napisana”, rekoh svečano kao neki učitelj u školi.

„Dabome, došli su još Šubert, HugoVolf, a ne smem zaboraviti ni jadnog, divnog Šopena.Vi semrštite,maestro—ohda, imamoiBetovena, ion ječudesan.Alisve to,makoliko lepobilo,većnosiusebineštorazlomljeno,neštoštosesamousebirastvara;nikadvišečoveknijestvoriotakosavršenocelovitodelokaoštojeto,DonŽuan'.”„Nemojte da se naprežete”, smejao mi seMocart strahovito podrugljivo. „Vi ste valjda i sami

muzičar?Jasam,međutim,prestaodasebavimtimzanatom,povukaosamseumiranživot.Jedinojoššaleradikatkadaposmatramgužvu.”Podigaojerukekaodadiriguje,aodnekleizaiviceložepomoliosemesecilinekabledazvezda;

gledaosamuneizmernedubineprostora,pokomesu lebdelemagle ioblaci,nazirale seplanine imorske obale, dok se pod nama, beskonačna kao svemir, pružala ravnica slična pustinji. Na tojravnici videli smo dostojanstvenog starog gospodina duge brade, koji je setna lica predvodioogromnupovorkuodnekolikodesetinahiljadaljudiodevenihucrno.Izgledaojetužanibeznadežan,aMocartreče:„Vidite,tojeBrams.Onstremizaoslobođenjem,alitoćejošdugodapotraje."Saznaosamdasuhiljadeljudiucrnomsviračionihglasovainotakojisupremaburžoaskomsudu

izlišniunjegovimpartiturama.„Suvišeglomaznoinstrumentirano,odvišematerijalapotrošenouludo”,klimaojeMocartglavom.A odmah posle toga videli smo, na čelu istog tolikogmnoštva,RihardaVagnera kako korača i

osetilismokolikogaoneteškehiljadegurajui iscrpljuju;videlismokakose,umoran, jedvavučemučeničkimkoracima.,,Umojojmladosti",primetihtužno,„ovadvamuzičaravažilasukaonajvećesuprotnosti."Mocartsenasmeja.„Da,tojeuvektako.Posmatrajućiizizvesnedaljine,ovakvesuprotnostipostajusvesličnijejedna

drugoj.Uostalom,glomazno instrumentiranjenijebila ličnagreškaBramsanitiVagnera, to jebilazabludanjihovogvremena."„Kako,zarzatomorajudaispaštajutakoteško?”uzviknuhpunprekora.„Razumese.Tojezvaničniput.Tekkadbuduiskupilikrivicusvogavremena,pokazaćesedalije

ostalojoštolikonjihovogličnogdabivredeloobračunatisesnjima.”„Alinjihdvojicanisukrivazato!”„Svakakodanisu.OninisukriviništojeAdampožderaojabuku,paipakmorajudaispaštaju."„Tojeužasno.”„Dabome,životjeuvekužasan.Mizatonismokrivinitiodgovorni.Čovekserodiivećjekriv.Vi

moradasteimaličudnuverskunastavu,kadatoneznate.”Osećao sam se veoma jadno. Video sam sebe, smrtno umornog hodočasnika, kako promičem

pustinjom na onom svetu natovaren svim izlišnim knjigama koje sam napisao, svim člancima ipodliscima,praćenmnoštvomslagačakojisumoralidaradenanjimaimnoštvomčitalacakojisusvetomoralidaprogutaju.Božemoj!AAdamijabukaionajgrehpraocatakođesubilitu.Svejetotrebaloispaštati,itekbiposlebeskrajnogčistilištanastalopitanjedaliizasvegatogapostojiineštolično,neštosopstveno, ilisucelokupnomojedelanjeinjegoveposledicebilisamopraznapenanamoruibesmislenaigraurecizbivanja!Mocartpočeglasnodasesmejekadaugledamojeizduženolice.Odsmehaseprevrnuuvazduhu,

mlatarajućinogama.Pritomjevikaonamene:„Štaje,mališa,mojhvališa,jetratežiga,okotimiga,kolje te briga? Je l' misliš na čitače, na žderače, na jadne gutače, i na tvoje slagače i njihovepomagače,naprokletehajkačeisabljooštrače?Patojedahohoćešigrohoćeš,odsmehadapucašištucaš, nemoj da se jediš, al' to je da se urediš! O, ti srce verno, smerno i čemerno, što patišneizmemo, zašto tugu neprebolnu svoju u štamparsku točiš boju?Hajde,mali, lepo to batali, na tisvećupajezapali,tektakoušali.Dostasekomendijašilo,uočiprašiloipodrepašilo,grloderaloikera teralo, pa sadnemojda si skanjeralo.Đavo repati će te ščepati, voštiti i klepati, jer sve tvojedrljanjeižvrljanje,mrljanjeisrljanjesamojejednakrađaibrljanje.”Epa,ovojebiloisuviše,odsrdžbenisamstigaodaidaljebudemsetan.ZgrabiosamMocartaza

pletenicu,onjepoleteo,apletenicaseistezalasvevišeiviše,kaorepzvezderepatice,načijemsamkrajuvisioja,uzvitlanokosveta.Dođavola,alajebilohladnonaovomsvetu!Besmrtnisupodnosiliovajrazređeni,ledenivazduh.Aličovekjepostajaoveseoutomvazduhu,tosamjošosetiouonomkratkomtrenutkuprenegoštosamizgubiosvest.Prožimalame jegorko-oštravedrina, sjajnakaočelik i ledena, i želja da se smejem isto tako jasno, neobuzdano i nezemaljski kao što je to činioMocart.Alitadasamizgubioidahisvest.Zbunjenislomljen,ponovosamdošaosebi;saizglačanogpodaodbijalasebelasvetlosthodnika.

Nisambiokodbesmrtnika,jošne.Jošuveksambiosovestranezagonetki,patnji,stepskihvukovaimučnihzapleta.Nijevaljalotomesto,nijetobilopodnošljivoboravište.Satimsemoralosvršiti.UvelikomzidnomogledalupremamenistajaojeHari.Nijeizgledaodobro,nijeizgledaomnogo

drugačijenegoonenoćiposleposeteprofesoruibalukod„Crnogorla”.Alitojebiloodavno,premnogo godina, pre mnogo vekova. Hari je postao stariji, naučio je da igra, posetio je magičnopozorište, čuo je Mocarta kako se smeje, više se nije plašio ni igara, ni žena, ni noževa. Ćak iosrednje obdaren čovek sazri ako projuri kroz nekoliko vekova. Dugo sam posmatrao Harija uogledalu:jošmijebiodobropoznat,jošuvekjepomaloličionapetnaestogodišnjegHarijakojijejednemartovskenedeljeposlepodnesreoRozunasteniiskinuoprednjomsvojđačkišešir.Paipakjeod tadaostareozanekolikostotinagodinica,baviosemuzikomi filozofijomizasitiosenjima,šljemaojeu„čeličnomšlemu”elzaškovinoidiskutovaosačestitimnaučnicimaoKrišni,voleojeErikuiMariju,postaoHermininprijatelj,pucaojenaautomobileispavaosaglatkomKineskinjom,sreo se saGeteom iMocartom, imnoge je rupe usekao umrežu vremena i prividne stvarnosti, ukojojje,međutim,ipakbiosamozarobljenik.Opetje,doduše,izgubiosvojelepešahovskefigure,alijeimaodobarnožudžepu!Napred,Hari,stari,umornimomče!Pih,dođavola,alajegorakukusimaoživot!PljunuosamnaHarijauogledalu,udarionogomi

razbioganaparamparčad.Pošaosamlaganohodnikomkojijeodzvanjao,pažljivosamposmatraovrata koja suobećavala tolike lepe stvari, ali na jednimviše nije bilo natpisa.Lagano samprošaoporedsvihstotinuvratamagičnogpozorišta.Jesamli jadanasbionabalupodmaskama?Otadajeprošlostogodina.Uskorovišenećepostojatigodine.Trebalojeuraditijošnešto,Herminaječekala.Bićetoneobičnasvadba.Plivaosamunekommutnomtalasu,neštomutnomejevuklo,meneroba,stepskogvuka.Pih,dođavola!Zastao sam na poslednjim vratima. Ovamo me je dovukao mutni talas. Oh, Rozo, oh, daleka

mladosti,oh,GeteiMocarte!

Otoriosamih.Izavrataugledaosamjednostavnuilepusliku.Napodu,natepisima,naišaosamnadvojenagih,lepuHerminuilepogPabla,kakodubokospavajujednoporeddrugog,veomaiscrpeniod ljubavne igre, koja izgleda tako nenasita, a ipak brzo zasiti. Lepa, veoma lepa stvorenja, divneslike, čudesna tela! PodHermininom levom dojkom videla se sveža, okrugla belega, oko koje jetamnopodišlakrv;biojetoljubavniujedPablovihlepih,blistavihzuba.Udariosamnožemposredbelege, žarivši oštricu do kraja. Preko Herminine bele kože potekla je krv. Da je sve bilo malodrugačije, da je sve teklomalodrugačije, izbrisaobih svojimpoljupcima tukrv.Ovako, nisam toučinio; samo sam posmatrao kako krv curi i video kako su joj se za časak otvorile oči, koje suizražavaleboliiznenađenje.„Zaštojeiznenađena?”pomisliosam.Azatimmijepalonapametdatrebadajojzaklopimoči.Ali

suseonesameopetzatvorile.Izvršenoje.Onaseokrenulamalkoustranu,ivideosamkakojojodpazuhadodojkepoigravatanana,nežnasenka,kojajehteladamepodsetinanešto.Zaboravljeno!Azatimjeostaladaležimimo.Dugosamjegledao.Najzadsamzadrhtao,kaopribuđenju,ihteodapođem.Tadasamprimetioda

se Pablo proteže, video sam kako otvara oči i proteže udove, video kako se nagnuo nadmrtvomdevojkominasmešiose.Nikadaovajmomaknećepostatiozbiljan,pomisliosam,svegazasmejava.Pablo jepažljivo savio jedankraj tepiha i pokrioHerminu svedogrudi, takoda se ranavišenijevidela, a zatim jenečujno izišao iz lože.Kuda jeotišao?Zarme svinapuštaju?Ostao samsamsaupola pokrivenom mrtvom devojkom, koju sam voleo i kojoj sam zavideo. Nad njenim bledimčelomviosedečačkiuvojak,usta,poluotvorenaicrvena,zračilasunapotpunobledomlicu,njenakosamirisalajenežno,akroznjusenaziralomajušno,lepooblikovanouvo.Sada je njena želja bila ispunjena. Još pre nego što je postala sasvim moja, ubio sam svoju

ljubavnicu.Učiniosamonoštonijemoglonidasezamisli,asadasamklečaoipiljio,inisamznaoštaznačiizvršenjeovogdela,nisamznaodalijeonodobroipravedno,ilibašsuprotnotome.Štabina to rekaomudri šahovski igrač, štabi rekaoPablo?Nisamznao inisammogaonidazamislim.Njenacrvenonamazanaustažarilasusesvevišenaugašenomlicu.Takavjebiočitavmojživot,onomalosrećeiljubavibilesuistekaoovaukočenausta:malocrvenilanamrtvačkomlicu.Aizmrtvoglica,mrtvihbelihramenaimrtvihbelihrukulaganoseprikradalanekajeza,zimska

pustošiusamljenost,nekahladnoćakojajelagano,veomalaganoraslaiodkojesupočeledamisekočerukeiusne.Daliseugasilosunce?Dalisamubiosrcesvegaživog?Jelitoprodiralabesmrtnahladnoćasvemira?Naježivši se,ukočenosamgledaouskamenjenočelo,ukočeniuvojak ibledo-hladniodsjajušne

školjke. Hladnoća koja je izbijala iz njih bila je besmrtna, pa ipak je bila lepa: ona je zvučala ičudesnoselelujala,bilajesuštamuzika!Zar nisam već ranije osetio ovu jezu, koja je istovremeno bila nalik na sreću? Zar nisam već

jednomčuoovumuziku?Jesam,kodMocarta,besmrtnika.Krozglavumiprostrujašestihovikojesamnekada,uranijavremena,negdenašao:

Našjestanpakusredobasjanebeskrajnostieterskeledene,neznamozasatenitidane,zarazlikečovekaitene...Nepomičannašježivotvečni,hladan,zvezdannašjevečnismeh...

TadaseotvoriševrataložeiteknadrugipogledsampoznaoMocarta,bezpletenice,bezpantalonadoispodkolenaibezcipelasakopčom,većmodernoodevenog.Seojetikuzmene,zamaloganisam

dodirnuo i zadržaoda seneuprljakrvljukoja je izHermininihgrudipoteklanapod.On je seo izaneosebaratanjemokonekolikomalihaparataiinstrumenatakojisusetunalazili;činilosedamujetoveomavažno,nameštaojeneštoponjimaizaglavljivao,ajasamiznenađenogledaounjegovevešte,hitreprste,kojesamtolikoželeodajedanputvidimkakosvirajunaklaviru.Posmatraosamgazamišljeno, bolje reći, sanjalački i zanesen izgledom njegovih lepih, pametnih ruku, zagrejanosećanjemnjegoveblizine,apomaloizaplašen.Uopštenisamobraćaopažnjuštaontoustvariradi,štatozavrćeipetlja.Biojetoradioaparat,kojijenamestioiuključio,apotomiglasnogovornik,irekao:„IzMinhena

sečujeConcertogrossouF-duruodHendla.”Odista, namojeneopisivo iznenađenje i užasavanje, đavolski limeni levak stadeubrzodabljuje

onumešavinubronhijalnogšlajmaiižvakanegume,kojusopstvenicigramofonaipretplatniciradijaponekomsporazumunazivajumuzikom—aiztogmutnogbalavljenjaikreštanja,kaoizadebelogsloja prljavštine, odista se mogla nazreti dragocena slika, plemenita struktura božanske muzike,kraljevskodelo,hladniprostranidahizasićeni,širokizvukgudala.,,Oh,božemoj”,uzviknuhužasnut,„štaradite,Mocarte?Dalivisebiimeniozbiljnopriređujete

ovu svinjariju? Da pustite na nas ovaj odvratni aparat, trijumf našeg vremena, njegovo poslednjepobedničkooružjeuuništavajućemratuprotivumetnosti!Zartomoradabude,Mocarte?”Oh, koliko se strašni čovek smejao, hladno i avetinjski, nečujno, pa ipak razarajući sve svojim

smehom! Posmatrao je moje patnje sa istinskim zadovoljstvom, okretao je prokleta dugmeta inameštaolimenilevak.Smejućiseidaljejepuštaouprostorizopačenu,bezdušnu,otrovnumuziku,smejućiseodgovoriomije:„Molimvas,bezpatosa,gospodinesusede!Uostalom,jesteliobratilipažnjunaRitardando?Sjajna

zamisao,zarne?Hajde,nestrpljivičoveče,pustitedauvasprodremisaoovogRitardanda—čujetelibasove,koračajukaobogovi—ipustitedaovazamisaostarogHendlaprodreuvašesrce idagaumiri! Slušajte, čovečuljče, bez patosa i podsmeha, iza uistinu beznadežno idiotskog vela ovogsmešnogaparatasvečanopromičedalekilikovebožanskemuzike!Pazite,možetepri tomneštodanaučite.Obratitepažnjukakoovasumanutazvučnacevnaizgledčinineštonajgluplje,najnepotrebnije inajzabranjenijenasvetu, ikakonegdeodsviranumuziku,bezikakvogizbora,glupoigrubo,austojošijadnoizobličeno,ubacujeutuđprostor—akakoipaknijeustanjudauništiiskonskiduhovemuzike,većsamodokazujenanjojsvojusopstvenusmetenutehnikuiproizvodnjubezikakvogduha! Slušajte dobro, čovečuljče, to vam je potrebno! Dakle, otvorite uši! Tako. A sada ne čujetesamoradijomoskrnavljenogHendla,kojiječakiuovojodvratnojizražajnojformibožanstven—većčujeteividite,uvaženi,iodličnopoređenjesacelokupnimživotom.Kadaslušateradio,čujeteividite iskonsku borbu između ideje i ostvarenja, između večnosti i vremena, između božanskog iljudskog. Dragi moj, baš kao što radio za vreme od deset minuta bez ikakvog izbora ubacujenajdivniju muziku sveta u najnemogućnije prostorije, u građanske salone i potkrovnice, međupretplatnikekojibrbljaju,žderu,zevajuispavaju,kaoštoradiootimačulnulepotumuzike,kvarije,grebe i balavi, pa ipak ne može potpuno da uništi njen duh— tako isto i život rasipa oko sebetakozvanustvarnost,razbacujesesvojomdivnomigromslika..KaoštoradioposleHendladajenekopredavanje o tehnici prikrivanja bilansa u srednjim industrijskim preduzećima, od čarobnihorkestarskih zvukova pravi neukusnu muzičku kašu, kao što svuda gura svoju tehniku, svojuužurbanuradinost,svojesiromaštvoisujetuizmeđuidejeistvarnosti,izmeđuorkestraiuva,takavjeceoživot,malimoj,amimoramodagaostavimotakvogidase„akonismobašmagarci,smejemotome. Nije stvar ljudi vaše vrste da kritikujemo radio ili život. Bilo bi bolje da prvo naučite dasaslušate stvari! Naučite da shvatate ozbiljno ono što je dostojno ozbiljnog shvatanja, a smejte sesvemudrugom!Adalisteviuradilineštobolje,plemenitije,razboritijeiukusnije?One,mesjeHari,niste.Odsvogživotanapravilisteodvratnuistorijubolesti,odsvojedarovitostinesreću.Aovde,kao

što vidim, niste umeli ništa drugo da učinite sa jednom divnom mladom devojkom nego da jojzabodetenožugrudiiuništiteje!Smatratelidajetopravo?”„Pravo?Oh,nije!”uzviknuosamsavočajan.„Božemoj,svejetotakopogrešno,đavolskiglupoi

opako!Jasamstoka,Mocarte,glupa,zlastoka,bolesnaipokvarena,pohiljaduputasteupravu.—Alištoseovedevojketiče,onajetosamaželela,jasamsamoispunionjenusopstvenuželju.”Mocartsenečujnosmejao,alijeipakbiotolikodobardazatvoriradio.Mojaodbranajeimenisamom,kojisamjošmalopreiskrenoverovaounju,odjednomizgledala

veomabudalasta.SetiosamsenamahkakomijeHerminanekadagovorilaovremenuivečnosti,biosamodmahgotovdanjenemislismatramodrazomsvojihsopstvenihmisli.AlisamHermininuidejuiželjuda jeubijem,sasvimprirodno,prihvatiokaoda janemamninajmanjeguticajana to.Zaštosamondaprihvatioovustrašnuičudnovatumisaoipoverovaounju,inesamotonegojeunapredpogodio?Moždaipakzatoštojebilamojasopstvena?IzaštosamHerminuubiobašutrenutkukadasam jenašaonaguuzagrljajudrugoga?Mocartovnečujni smehzvučao je sveznajuće ibio jepunporuge.„Hari”,rečeon.„Vistešaljivčina.Daliovalepadevojkaodistaniježelelaodvasništadrugosem

udarcanožem?Pričajtevitodrugome!Ali,barstejevaljanoudarili,jadnodetejemrtvo.Krajnjejevreme da postanete svesni posledica svoje galantnosti prema ovoj dami. Ili biste hteli da seizmigoljiteiznjih?”„Ne”,viknuhja,„zarnikakoneshvatate?Zarjadaseizmigoljimizposledica!Taneželimništa

drugonegoda ispaštam, ispaštam, ispaštam,dastavimglavupodsekiru idapustimdamekazne iubiju.”Mocartmejegledaosanesnosnimpodsmehom.„Kakosteviuvekpatetični!Alijošćetesenaučiti

humoru,Hari.HumorjeuvekGalgenhumor,odnosno.humorispodvešala',apopotrebinaučićeteganavešalima.Jestelispremninato?Da?Dobro,ondaiditedržavnomtužiocu,paseizložitečitavomaparatu sudskih ljudi, kojima nedostaje svaki humor, sve dok vam, u rani jutarnji čas, u dvorištuzatvora,hladnokrvnoneodrubeglavu.Jesteli,dakle,spremninato?”Odjednompredamnombijesnunatpis:

HARIJEVOPOGUBLJENJE

ajaklimnuhglavomuznakodobravanja.Ogolelo dvorište između četiri zida, mali prozori sa rešetkama, uredno pripremljena giljotina,

desetak gospode u odeždama i redengotima, a u sredini ja, podrhtavajući na sivom jutarnjemvazduhu,stegnutasrcapunogkukavnogstraha,alispremanisaglasan.Pristupiosamponaređenju,ponaređenjusamkleknuo.Državnitužilacskinuojesvojukapu,nakašljaose,aisvaostalagospodasusenakašljala.Državnitužilacjeurukamadržaosvečanorazvijenlisthartijeipočeojedačitaiznjega:„Gospodo, pred vama stojiHariHaler, optužen i kriv za namernu zloupotrebu našegmagičnog

pozorišta.Halernesamoštojeuvrediosvetluumetnosttimeštojenašulepugalerijuslikazameniotakozvanomstvarnošćuištojeubioodrazdevojačkoglikauogledaluodrazomnožauogledalu,većjeosimtogapokazaonamerudasebez ikakvoghumoraposlužinašimpozorištemkaooruđemzaizvršenjesamoubistva.ZbogsvegaovogaosuđujemoHaleranakaznuvečitogživotainaoduzimanjedozvole ulaska u naše pozorište u trajanju od dvanaest časova. Optuženom se tako isto ne možeoprostitikaznadajedanputbudeismejan.Gospodo,počnite:jedan-dva-tri!”Natrisusviprisutnijednoglasnoudariliusmeh,smehuhoru,užasan,zaljudeskoronepodnošljiv

smehsaonogasveta.Kadasamopetdošaoksebi,Mocartjesedeoporedmenekaomalopre;kucnuomejeporamenui

rekao:„Čulistepresudu.Moraćete,dakle,dasenaviknetedaidaljeslušateradio-muzikuživota.Bićeto dobro za vas. Vi imate neobičnomalo dara, dragi, glupimomče, ali postepeno ste valjda ipakshvatilištasetražiodvas.Trebadaprihvatitehumorživota,Galgenhumorovogživota.Ali,razumese,vistestremnidasvenasvetusamonenaonoštosetražiodvas!Spremnistedanožemubijetedevojku,spremnistedabudetesvečanopogubljeni,sigurnobistebilispremnidatokomstogodinamučiteibičujetesebe.Zarnijetako?",,Ohda,spremansam,odsrcasamspreman",uzviknuhusvomjadu.„Razumese!Spremnistenasvakiglupčinbezikakvoghumora,viširokogrudigospodine,nasve

što jepatetičnoibezšale!E,ali janisamzato,zacelovašeromantičnopokajanjenedajemnipetpara.Hoćetedabudetepogubljeni,hoćetedavamseodrubiglava,strašniratniče!Zatajglupaviidealizvršilibistedesetubistava.Hoćetedaumrete,kukavico,anedaživite!Dođavola,alivibaštrebadaživite!Bilobipravednodavasosudenanajtežukaznu.”,,Oh,akakvabionabila?”„Moglibismo,naprimer,ponovodaoživimodevojkuidavasoženimonjome.”„Ne,natonisamspreman.Iztogabiseizrodilanesreća.”„Kao da nije već dovoljna nesreća ovo što ste uradili! Ali sada treba da učinite kraj patetici i

ubijanju.Urazumite se najzad!Treba da živite, treba da naučite da se smejete.Treba da naučite daslušateprokleturadio-muzikuživota, trebadaceniteduhkojinjomeprovejava, trebadasesmejetečitavomrusvajuunjoj.Tojisve,višeseodvasinetraži.”Tiho, kroz stisnute zube, upitao sam: ,,A ako bih odbio? A ako bih vam, gospodine Mocarte,

odrekaopravodaraspolažeteStepskimVukomidasemešateunjegovusudbinu?”„Onda”, rečeMocartpomirljivo,„ondabihvampredložiodapopušite još jednuodmojih lepih

cigareta."Irekavšiovo,izvučekaomađijomcigaretuizdžepaodprsluka,akadmijeponudi,odjednomto

višenijebioMocart,većmeje toplogledaosvojimtamnimegzotičnimočimamojprijateljPablo,kojijeistovremenokaobratbliznacličionačovekakojimejepoučavaošahovskojigrifiguricama.„Pablo!”uzviknuhtrgnuvšise.„Pablo,gdesmomi?”Pablomipružicigaretuivatruuznju.„Mismo”,smešioseon,„umomemagičnompozorištu,iakoželišdanaučišdaigraštango,ilida

postaneš general, ili da se zabavljaš sa AleksandromVelikim, sve ti to idućom prilikom stoji naraspolaganju.Alimoramdatikažem,Hari,dasimepomalorazočarao.Zaboraviosise,prekršiosipravila humora moga malog pozorišta i napravio svinjariju, počeo si da bodeš noževima, pa siokaljaonašlepisvetslikamrljamastvarnosti.Tonijebilolepoodtebe.Nadamsebardasitoučinioiz ljubomore,kadasizatekaoHerminu imene.Ovomfigurom,nažalost,nisiumeoda rukuješ—verovaosamdasiboljenaučioigru.Uostalom,tosemožeispraviti."UzeojeHerminu,kojaseunjegovimrukamasmanjilanaveličinufiguricezaigruispustiojeu

istidžepodprslukaizkogajemalopreizvukaocigaretu.Slatki, teškidimmirisao jeprijatno,osećao samse sasvimprazan i spremanda spavamgodinu

dana.Oh,svesamshvatio,shvatioPabla,shvatioMocarta,čuosamnegdeizasebenjegovužasnismeh,

znao sam da se u mom džepu nalaze svih stotinu hiljada figura životne igre, naslućivao sam,potresen,njihov smisao,bio samvoljanda još jednomotpočnem igru,da još jednom iskusimsvenjenepatnje,dase još jednomzgrozimnadnjenombesmislicom,da još jednomi jošmnogoputaprođemkrozpakaosvogunutrašnjegbića.Jednomćunaučitidaboljeigramfiguricama.Jednomćuipaknaučitidasesmejem.Čekaomeje

Pablo.ČekaomejeMocart.1927.

PREKINUTIŠKOLSKIČAS

Izgledadau svojimpoznimdanima,kaosvi stari ljudi,moramnesamodaseponovookrenemsećanjima na detinjstvo, već kao da moram takođe, donekle radi kazne, još jednom, sa obrnutimznamenjem,daizvedemiokajemsumnjivuveštinupričanja.Zapripovedanjesupotrebnislušaoci,aod pripovedača se traži hrabrost koju on sakupi samo kada njega i njegove slušaoce povezujezajedničkaprostorija,zajedničkodruštvo,navike,govorinačinmišljenja.Uzorikojesamumladostipoštovao(ijošdanaspoštujemivolim),presvegapripovedačSeldvajlskihpriča,ondasumedugovremenapodržavaliupobožnomuverenjudajetopripadništvoizajedništvomenitakođeurođenoipredano,dajatakođekadpričampričeživimuzajedničkomzavičajusasvojimčitaocima,daimjasviramnajednominstrumentuiponotnomsistemukoji je injimaistokaoimeniprisaniposebirazumljiv.Utome,doduše,svetioitamno,radostižalost,dobroizlo,radnjaitrpljenje,pobožnostibezbožnost, nisu bili tako kategorički i upadljivo jedno od drugog odvojeni i istaknuti kao umoralnim pričama školskih i dečjih knjiga, bilo je nijansi, bilo je psihologije, naročito je bilohumora, ali nije bilo načelne sumnje ni u razumljivosti mojih priča, ni u njihovu pogodnost zapričanje;onesuvećinomsasvimvaljanotekle,imalesuuvod,zaplet,rešenje,čvrstuokosnicuradnje,i meni i mojim čitaocima pričinjavale su gotovo isto onoliko zadovoljstva koliko je velikomseldvajlskommajstorunekadapričinjavalopričanje,anjegovimčitaocimaslušanje.Itekvrlopolakoiprotivvolje,sagodinamasamuvideodamojnačinživota imojnačinpričanjanisubiliuskladujedansdrugim,dasamjazaljubavdobrogpričanjanadvećinomsvojihdoživljajaiiskustavavišeilimanjeizvršionasilje,padasemoramiliodrećipričanja,iliseodlučitidaumestodobrogpostanemrđavpripovedač.Pokušajiu tome,naprimerod„Demijana”do„Hodočašća”,uveksumesvevišeizvodili iz valjane i lepe tradicije pričanja. I ako danas pokušavam da zabeležim još tako dobroizdvojen doživljaj, onda će mi pod rukama iscuriti sva umetnost, a ono doživljeno gotovo nasablasannačinpostaćevišeglasno,višeznačajno,zamršenoineprozirno.Satimsemorampomiriti,poslednjihdecenijasupodpitanjemisumnjivepostalevećevrednostiidragocenostinoštojesamoumetnostpričanja.UnašojmalovoljenojučioniciKalvskelatinskeškolejednogprepodnevasedelismomiđacinad

pismenimzadatkom.Tojebiloprvihdanaposledužegraspusta, teknedavnosmobilipredalinašeplaveđačkeknjižicesaocenama,kojesunašiočevimoralipotpisati,jošnismoopetbašbilinaviknutinazarobljeništvoidosadu,pasmoihzatoiosećalijače.Istotakoiučitelj,čovekkojiniizdalekajošnijeimaočetrdesetgodina,akojijenamaodjedanaestidvanaestgodinaizgledaoprastar,prejebiopotišten no rđavo raspoložen, videli smo ga kako sedi na svom uzdignutom prestolu, žuta lica,pognut nad knjižicama, patničkih crta. Od kakomu je umrlamlada žena, živeo je sam sa svojimjedinimsinčićem,bledimdečkomvisokačelaivodnjikavoplavihočiju.Napregnutinesrećansedeojeusvojojuzvišenojusamljenostiozbiljničovekkogasupoštovali,alitakođegaseibojali.Kadajebio razdražen ili ljutit, neki zrak paklene jarosti mogao je probiti klasično držanje humaniste ikažnjavatilaži.Usobikojajemirisalanamastilo,dečakeikožnuobućubilojetiho,tekretkobiseoteokakavšum:udarknjigeispuštenenaprašnjavipododjelovihdasaka,šapatpotajnograzgovoraudvoje, golicavodahtanje smukomuzdržavanog smehakojenagoninapogledanjeokolo, a svakitakav šum jebio zapažen saprestola i odmahutišan,najčešće samopogledom,opomenom lica saisturenom bradom ili pretećim podignutim prstom, ponekad nakašljavanjem ili jednom kratkomrečju.Togadana,hvalabogu,izmeđurazredaiprofesoranijevladalobašnekoolujnoraspoloženje,alijeipakbilooneblagozategnuteatmosfere,izkojemožedanastaneštoštaiznenađujućeiposvojprilicineželjeno.A janisambiobaš siguranda limi jebilomilije to ilinajsavršeniji sklad imir.Moždaje tobiloopasno,moždajemogloneštopostojati,ali,nakraju,midečacinismoništa takoželjno očekivali, naročito posle jednog takvog pismenog zadatka, kao prekide i iznenađenja, pamakar bili onakvi kao i uvek, jer dosada i pritajeni nemir bili su veliki kod dečaka suviše dugo istrogoprisiljenihdamirnosedeićute.

Višene znamkakav je to radbiokojimnas jeučitelj zaposliodok seon, izadaščanogzaklonasvog visokog sedišta, bavio službenim poslovima. To ni ukom slučaju nije bio grčki, jer je čitavrazredbionaokupu,doksmonačasovimagrčkogsamonasčetvoricailipetorica„humanista"sedeliprema maestru. To je bila prva godina u kojoj smo učili grčki, a odvajanje nas „Grka” ili„humanista”odostalogškolskograzredadalojejednunovunotučitavomškolskomživotu.Sjednestrane,nasnekolikoGrka ilibudućih sveštenika, filologa idrugihakademičaraveć sada smosebesmatrali istaknutim i donekle povlašćenim u odnosu na veliku gomilu budućih štavi jača, tkača,trgovacailipivara,štojeznačiločastipolaganjepravaipodstrek,jermismobilielita,određenizanešto više no što je zanat i zarađivanje novca, ali ta počast je imala, kao što je i pravo, i svojusumnjivu i opasnu stranu. Znali smo da nas u daljoj budućnosti očekuju ispiti neizmerne težine istrogosti,presvegastrašnipokrajinski ispit, radikogasesviučenicihumanisti izčitavepokrajineŠvapskepozivajuuŠtutgartnatakmičenjeitamosevišednevnimispitomizrešetapravaelita,ispitodčijeg ishoda jevećinikandidata zavisila čitavabudućnost, jervećinaonihkojinebiprošlikroz tauskavrata timebibila takođeosuđenanaodricanjeodnameravanih studija. I odkada sam ja sampripadaohumanistima,učenicimakojisubiliuzetiuobziripredviđenizaelitu,većvišeputamije,po svoj prilici podstaknuta razgovorima s mojom starijom braćom, dolazila misao da za jednoghumanistu, jednog pozvanog, ali još ni izdaleka izabranog,mora biti vrlo tužno i gorko da skinesvoju počasnu titulu i da poslednji ili najviši razred naše škole ponovo odsedi kao običan međumnogimdrugimobičnima,srozaniravannjima.NasnekolikoGrkasmo,dakle,odpočetkaškolskegodine,natomuskomputeljkukaslavi,došliu

jedannov,mnogoprisniji,auztoimnogoosetljivijiodnospremarazrednomučitelju.Jeronnamjedavaočasoveizgrčkog,ovdejesedelosamomalonasnevišeurazreduiumasikojajekaocelinaimaladaseodupiremoćiučiteljabarkaokvantitet,većpojedinačno,slabi, izloženičovekukoji jestajaopremanamaikojijeposlekratkogvremenasvakogaodnasmnogotačnijepoznavaonegosveostale drugove iz razreda. On nam je u tim, često nadahnutim i još češće punim strašne strepnječasovima, davao najbolje od svoga znanja, nadzora i staranja, ambicije i ljubavi, ali takođe ićudljivosti,nepoverenjaiosetljivosti;mismobilipozvani,bilismonjegovebudućekolege,bilismomalo jatoobdarenih ili ambicioznijih,određenozaneštoviše,nama jevišenegočitavomostalomrazredupripadalonjegovopredavanjeinjegovabriga,alionjetakođeodnasočekivaovišestrukoupažnji,marljivosti i želji zaučenjem, a takođevišestrukou razumevanju zanjega samog i njegovzadatak.Mihumanistinebitrebalodabudemosvetovniučenicikojibipuštalidaihučiteljuimebogaprovlačiinasiluvučedonajmanjepropisanemereškolskogobrazovanja,većpregalačkiizahvalnisaputnicipostrmojstazi,svesnisvogpoložajakojinasodlikujeusmisluvisokeobaveze.Onbiželeohumaniste koji bi mu postavili zadatak da stalno obuzdava i koči njihovo slavoljublje i žeđ zaznanjem,učenikekojibisvakiinajmanjizalogajduhovnogjelaočekivaliiuzimalisavrelomglađuiodmahpretvaraliunovuduhovnuenergiju.Ja,dakle,neznamdokle jeotprilike jedan ilidrugiodmojihnekolikosagrkabiospremaniraspoložendaodgovoritomidealu,pretpostavljam,međutim,da sa ostalima nije bilo mnogo drugačije nego sa mnom, a oni bi doduše iz svog pripadanjahumanistimaizvukliizvesnoslavoljublje,istoonakokaoiizvesnustaleškuugroženost,osećalibisekao nešto bolji i vredniji i iz te oholosti bi u dobrim časovima dobijali takođe izvestan osećajdužnosti i odgovornosti.Sveu svemu,međutim,mi smosvi ipakbiliupravođaciod jedanaestdodvanaestgodinaizasadasasvimmalorazličitiodnašenehumanističkebraćeizrazreda,panijedanodnas,ponosnihGrka,kadbigapostavilidabiraizmeđuslobodnogpopodnevailivanrednelekcijegrčkognebinizatrenutakoklevao,većbiseushićenodlučiozaslobodnopopodne.Da,tobismobezsumnjeuradili—paipakjeunašimmladimdušamatakođepostojaloneštoodonogdrugog,neštoodonogaštojeprofesorodnastakožudnoičestotakonasrtljivoočekivaoizahtevao.Štosemenetiče,janisambionipametnijinodrugi,nitizrelijiodsvojihgodina,pabimeineštomnogomanje

no što je raj jednog slobodnog popodneva lako moglo odvojiti od Kohove grčke gramatike iosećanja dostojanstva humaniste— a ipak sam povremeno i u izvesnim oblastima svoga bića biotakođe hodočasnik i pripadnik kaste, i nesvesno sam se pripremao za to da postanem član iistoriograf svih platonskih akademija. Ponekad, pri zvuku neke grčke reči ili pri slikanju grčkihslovaumojojsvesciišaranojprofesorovimmrzovoljnimispravkama,osećaosamčarolijuizvesnogduhovnog zavičaja i pripadnosti i bez rezerve i nekih drugih prohtevabio voljanda se odazovempozivuduhaivodstvumajstora.Itakoseunašemglupoponositomosećanjuelitekaoinašojstvarnojuzdignutosti,unašojizolovanostiiutomeštosmobiliizručeninadzornikuškole,kogasmosetakočesto bojali, upravo ipak nalazio zračak prave svetlosti, naslućivanje prava pozvanosti, dah praveuzvišenosti.Istina,togneveselogidosadnogjutarnjegškolskogčasa,doksamnadsvojimodavnozavršenim

pismenimzadatkomosluškivaositne,prigušenešumoveprostorijeidalekevedretokovespoljašnjegsveta i slobode: lupkanje krila golubova u letu, kukurikanje petla ili fijukanje kočijaškog bića,izgledalo mi je kao da neki dobri duhovi nikada nisu vladali u toj niskoj odaji. Nekakav tragplemstva,nekakavzrakduhaboraviojejedinonaneštoumornomizabrinutomprofesorovomlicu,koje sam krišom posmatrao sa nekakvom mešavinom saučešća i rđave savesti, uvek spreman dablagovremenoizbegnemnjegovpogledkadbisepodigao.Ustvari,nerazbijajućiglavupritomibezbilo kakvih namera, bio sam predan samo gledanju, zadatku da to nelepo, ali ne neplemenitoučiteljevoliceunesemusvojuknjiguslika,ionojetakođeprekošezdesetgodinaotadaunjojostalosačuvano: tanki pramen kose nad bledim oštro četvrtastim čelom, pomalo uvenuli očni kapci saoskudnimtrepavicama,žuto-bledo,mršavolicesakrajnjeizražajnimustimakojasuumelatakojasnoda artikulišu i tako rezignirano-podrugljivo da se smeškaju i sa energičnom, glatko izbrijanombradom.Taslikamijeostalaurezana,jednaodmnogih,godinamaidecenijamajeonanekorišćenaležalausvomarhivubezprostora ipokazalase,kada jenjenčasopet jednomdošaoikada jebilapozvana,uvekkaosavršenosavremenaisveža,kaodajeprejednogtrenutkaitreptajapredamnomjoš stajala njegova praslika. A kada sam, posmatrajući čoveka za katedrom, u sebe upio njegovepatničke i strastvenošćuprožetecrte ipustiodaumenipostanudugotrajna slika, tapustošnaodajaipaknijebila takopusta,ana izgledprazan idosadančas ipaknijebio takoprazan idosadan.Većmnogodecenijajetajučiteljpodzemljomiverovatnosamjajediniodhumanistaonogagodištakojijejošživikojićeteksvojomsmrćutuslikuzauvekizbrisati.Nisajednimodmojihsagrka,kojimasamondasamokratkovremebiodrug,nijemevezivaloprijateljstvo.Ojednomesamznaosamodajošodavnovišeneživi,odrugomdajegodine1914.uratuizgubioživot.Otrećem,jedinomekogasam voleo i jedinome od nas koji je zaista postigao naš ondašnji cilj i postao teolog i sveštenik,docnijesamsaznaoodlomkenjegovečudnovate i samosvojnebiografije:on,koji jedokolicuviševoleoodsvakogaradaiimaomnogosmislazasitnačulnaživotnauživanja,kaostudentjeodsvojihdrugova bio prozvan „Materija”, ostao je neoženjen, kao teolog doterao je do seoske parohije,mnogojebionaputovanjima,uslužbijebiostalnooptuživanzbogčestihizostanaka,pustiodagajošzamladihizdravihgodinapenzionišuisacrkvenimvlastimajezbogsvojihpenzionihzahtevadugobiousporu,počeojedapatioddosade(joškaodečkojebioizvanrednoradoznao)iprotivnjeseboriodelimičnoputovanjima,delimičnonavikomdasvakodnevnonekolikosatiprovedeusudskimdvoranama kao slušalac, pa se, kada je video da praznina i dosada sve više rastu, gotovo kaošezdesetogodišnjakudaviouNekaru.Uplašio sam se i, kao ulovljen, oborio pogled koji je počivao na učiteljevoj lobanji kada je on

podigaoliceipogledaoporazredu.„Veler”,čulismokakojeuzviknuo,apozadi,ujednojodposlednjihklupa,poslušnojeustaoOto

Veler.Njegovokrupnocrvenolicekaoobrazinajelebdelonadglavamaostalih.Profesormujedaoznakprstomdadođedokatedre, podneomupod lice jednumaluplavu svesku i tihomupostavio

nekoliko pitanja. Veler je odgovorio takođe šapućući i očito uznemiren,meni se učinilo damaloprevrćeočima,atomudajezabrinutibojažljivizgled,naštakodnjeganismobilinaviknuti.Onjebio smirena priroda i bio je u koži koja nije bila osetljiva na mnoge stvari, koje bi kod drugihizazivalebol.Uostalom,tojebilosvojstvenoinezamenljivolice,komejeonsadadaotajzabrinutiizraz,jednosasvimposebnoiistotakonezaboravnolice,kaoilicemogprvogučiteljagrčkog.Tujebilonekihmojihdrugovaizrazreda,odkojihnijeostalonikakvogtraga,niodnjihovihlicaniodimena; ja sam takođe već iduće godine bio poslat u drugi grad i školu. Lice Ota Velera mogu,međutim,sebijošidanasdapredstavimusavršenojjasnoći.Onoje,baruonovreme,biloupadljivopresvegasvojomkrupnoćom,bilojeuvećanosastraneinaniže,jersudeloviispodviličnekostibiliveomaotečeni,pajetaoteklinaumnogomepravilaliceširimnoštobionoinačebilo.Sećamsedasam ga, uznemiren tom pojavom, jednom upitao šta je to upravo sa njegovim licem, i sećam senjegovog odgovora: „To su žlezde, znaš. Ja imam žlezde.” Dakle, kada se te žlezde zanemare,Velerovolicejebiloupravoživopisno,bilojepunoisnažnocrveno,kosatamna,očidobroćudneipokretiočne jabučicevrlo lagani,aondaon je imaoustakojasu,uprkossvomrumenilu,bilakaoustanekestarice.Svakakousledžlezdedržaojebradumalopodignutu,takodasemogaovideticeovrat; to držanje je doprinelo da gornja polovina lica budepotisnuta i gotovo zaboravljena, dok jeuvećana donja, uprkosmnogommesu, izgledala doduše vegetativno i neduhovno, ali dobroćudnoprijatno i ne neljubazno. Sa svojim razvučenim dijalektom i dobrodušnim bićem on mi je biosimpatičan,međutim,sanjimnisambiomnogozajedno.Živelismourazličitimsferama:uškoli,jasampripadaohumanistimai imaosedišteblizukatedre,dok jeVelerpripadaoveselimneradišama,koji su sedeli sasvim pozadi, retko su znali odgovor na učiteljeva pitanja, često su iz džepovapantalonavadiliijeliorahe,suvekruškeislično,isvojompasivnošću,kaoineprekidnimbrbljanjemi cerekanjem, neretko su uznemiravali učitelja. Isto tako, i van škole,OtoVeler je pripadao svetudrugačijemodmoga,stanovao je izvangrada,blizustanice,dalekoodmogakraja,otacmujebioželezničar,koganisampoznavaoniizviđenja.Posle kratkog šaputanja, Oto Veler je bio vraćen na svoje mesto, izgledajući nezadovoljan i

potišten. Profesor je,međutim, ustao,malu tamnoplavu svesku držao je u ruci i upitno gledao počitavom razredu. Pogled mu se zadržao na meni, prišao mi je, uzeo moju svesku za pisanje,razgledao je iupitao:„Ti si završio svojzadatak?"Akadasamrekaoda,pozvaome jeprstomdapođemzanjim,prišaovratimakoja jenamoječuđenjeotvorio,daomiznakda izađemizatvoriovratazanama.—Timožešdamiizvršišjedanzadatak—rekaojeipredaomiplavusvesku.—TujeVelerova

đačkaknjižica,uzmijeiotiđisanjomnjegovimroditeljima.TamoćešrećidajapitamdalijepotpispodVelerovimsvedodžbamazaistanapisanrukomnjegovogoca.Zanjimsamsejošjednomušunjaourazred,uzeokapusadrvenogčiviluka,staviosveskuutorbu

ikrenuonaput.Desilose,dakle,čudo.Usreddosadnogčasaprofesorujepalonaumdamepošaljedaseprošetam

lepog, jasnog prepodneva. Bio sam obuzet iznenađenjem i srećom, nisam mogao zamisliti ništapoželjnije. U skokovima sam prešao oba stepeništa sa duboko ugaženim jelovim stepenicama, izjedneučionicečuosamkakoodjekujeglasučiteljakojijediktirao,skočiokrozvrataprekoravnogstepenika od peščanika, pa sam zahvalan i srećan odšvrljao u lepo jutro koje je upravo još takozamornodugoipraznosijalo.Tunapoljusvejebilodrugačije,ovdeseništanijemogloosetitibiloodpraznine,biloodpotajnenapregnutostikojajeuučioniciisisavalaživotčasovimaičudnovatoihrazvlačila.Ovdejeduvaovetarinadkaldrmomširokepijacepreletalisuhitrioblaci,jatagolubovasuplašilamalepseinagonilaihnalajanje,upregnutiuseljačkakolastajalisukonji,prednjimasubiledrvenejasleionisujeli,zanatlijesubilenaposluilisukrozniskopostavljeneprozoresvojihradionicarazgovaralisasusedima.Umalomizlogugvožđarskeradnjejošuvekjeležaogrubipištolj

saplavomčeličnomcevi,valjdajekoštaodvemarke,inedeljamamijebooči.PrivlačnailepabilajetakođevoćarskaradnjagospođeHasnapijaciimalenidućansaigračkamagospodinaJeniša,aporednjegaizotvorenogprozoraradionicegledalojebelobradoisjajnocrvenolicekazandžije,takmičećise u sjaju i rumenilu sa blistavimmetalom kazana po kome je udarao čekićem. Taj uvek vedri iradoznalistaričovekretkojepuštaodanekoprođeporednjegovogprozora,adaganeosloviilibarne izmenisanjimpozdrav.Onje takođe imeneoslovio:„Pa, je livamškolavećsvršena?” ikadasammuispričaodatrebadaizvršimnalogsvogaučitelja,sapunorazumevanjamejeposavetovao:„No, onda se nemoj samo suviše žuriti, prepodne je još dugačko." Poslušao sam njegov savet ipriličnodugosamstajaonastarommostu.Naslonjennaogradugledaosamuvodukojajetihoteklaiposmatraonekoliko sitnihgrgečakoji su sasvimduboko,pri dnu, stajali na istommestu,kaodaspavaju i nepomični, a u stvari su neprimetno između sebemenjalimesta.Usta su držali otvorenaprema dole pretražujući dno, i kada bi se povremeno ukazali ravno i neskraćeni, mogao sam nanjihovim leđima poznati svetlo-tamne pruge. Preko nedaleke vodojaže blagim šumom svetla tonateklajevodadaljenaniže,naostrvusuplovkeujatimapravilebuku,natomrastojanjuodjekivalojetakođeigakanjenjihovečete,blagoimonotonokaorečnastrujaiznadvodojažeimaloječarolijskizvukvečnosti,ukojičovekmožeutonutiimožepustitidagauspavaipokrijekaošumnoćneletnjekišeililagano,gustopadanjesnega.Stajaosamiposmatrao,stajaoiosluškivao,prvipututomdanubiosamzakratkovremeponovouonojmilojvečnostiukojojčovekništaneznaovremenu.Trglomejeizbijanjecrkvenogsata.Setivšisesvogzadatka,uplašiosamsedasamizgubiomnogo

vremena.Itektadasamobratiopažnjuipočeodashvatamtajnalogionoštojesnjimbilouvezi.Doksam,negubećidaljevreme,žuriokaželezničkojstanici,palomijenapametnesrećnoVelerovolice,dokješaputaosaprofesorom,onoprevrtanjeočijuiizglednjegovihleđainjegovoghoda,dokselaganoikaoprebijenvraćaousvojuklupu.Toštonekonijeusvimčasovimaisti,štomožeimatiraznalica,izrazeidržanje,dakle,tonijebilo

ništanovo,toseodavnoznaloitosepoznavalo,nadrugimakaoinasebisamom.Alinovojebilošto je tih razlika, tog neobičnog i podozrivog smenjivanja hrabrosti i straha, radosti i jada bilotakođekodnjega,koddobrogaVelera,salicemsažlezdamaidžepovimapunimstvarizajelo,kodjednogaodonihtamopozadiudvemaposlednjimklupama,kojisuizgledalikaodanemajunikakvihškolskihbriga, iupogleduškolesebojesamodosade,kodjednogodonihtakoravnodušnih, takonenaklonjenihknjigamadrugova,kojisu,čimsubiliupitanjuvoćeihleb,posloviinovacidrugestvari odraslih, bili daleko ispred nas drugih i gotovo već sami kao odrasli — to me je, dakle,uznemiravalo,jersamsvojemisliupravotimeveomazapošljavao.Setio sam se jednog njegovog preciznog i lakonskog saopštenja, kojim me je još nedavno

iznenadio i zbunio. Išli smoka poljančetu kraj potoka, i nas dvojica smou roju drugova izvestankomad puta išli jedan pored drugog. Sa zamotuljkom ubrusa i gaćica za kupanje stegnutim podmiškom,koračaojeporedmenenasvojopuštennačin,paodjednomzastaozatrenutak,okrenuokamenisvojekrupnoliceirekao:„Mojotaczarađujesedammarakadnevno.”Dotleuopštenisamznaokolikokonadanzarađuje,inisamtakođetačnoznaokolikojetoupravo

sedammaraka,tomije,zapravo,izgledaovrlolepiznos,aongajetakođepomenuotonomizvesnogzadovoljstvaiponosa.Ali,poštojebacanjeadutasabilokakvimbrojevimaiveličinamameđunamađacimabila izvesnavrsta igreu tokurazgovora,ako jeonverovatnobiorekao istinu, tomenisampridavaovažnost.Kaoštoseloptaodbijanatrag,jasammuuzvratiosvojodgovorisaopštiomudamojotacdnevnozarađujedvanaestmaraka.Tojebilalaž,bilojeizmišljeno,alimenijemučilo,jerjetobilasamoretorskavežba.Velerjezatrenutakrazmislio,akadajerekao:„Dvanaest?Pobogu,tonijeloše!”popogleduitonunijesemogloodreditidalijemojeobaveštenjeprimioozbiljnoilinije.Nijenastojaonatomedamerazobliči,pustiojenekabudetako,jasamtvrdioneštouštasemoždamožesumnjati,onjetoprihvatioinijenašaovrednimdas*raspravlja,atimejeopetbionadmoćani

iskusan,praktičarigotovoodrastao,ajasamtoprihvatiobezprotivljenja.Bilojetokaodajenekidvadesetogodišnjakrazgovaraosajedanaestogodišnjakom.Ali,zarnismoobojicaimalipojedanaestgodina?Da, palo mi je na pamet još jedno njegovo zrelo i precizno saopštenje, koje me je još više

zgranulo izbunilo.Rečjebilao jednommajstorubravaru,čijaradionicanijebiladalekoodmojededovskekuće.Tajčovekjejednogadana,kakosamsaužasomčuodapričajususedi,oduzeosebiživot, što se u gradu već mnogo godina nije dogodilo i što ja, bar u takvoj našoj blizini, usredpoznatedrageokolinemogdečačkogživota,biloneštozamenedotlepotpunonezamislivo.Pričalosedaseobesio,aliokotogasejošprepiralo,jedantakoredakivelikidogađajnijesemogaoodmahregistrovatiistavitiuaktaadaseprvoneupoznanjegovagrozotaijezivost,pajetakojadnimrtvacprvog dana posle svoga kraja bio obavijen jednim spletom priča žena iz susedstva, služavki,pismonoša, pa su neka povesma iz njega takođe doprla i domene.Drugog daname je,međutim,našao Veler na ulici kako bojažljivo gledam prema bravarevoj kući sa zanemelom i zatvorenomradionicom, i upitaome da li želim da znam kako je to bravar uradio. Ondami je ljubazno i saubedljivošću apsolutnog znanja dao obaveštenje: „Dakle, pošto je bio bravar, nije hteo da uzmekonopac,obesiosejednomžicom.Uzeoježicuieksereičekićiklešta,izašaojenaputkajezercetu,gotovočakdošumskogmlina, tamoježicudobropričvrstioizmeđudvadrveta,paječakpreteklekrajevemarljivopresekaokleštima,aondasežicomobesio.Alikadasenekoobesi,zarne,ondasevećinomobesizavrat,ondamutoisterajeziknapolje,toizgledagadno,iontoniježeleo.Dakle,štajeonuradio?Onsenijeobesiozavrat,većsasvimnapred,kodbrade,izatomujezikposlenijeispaonapolje.Aliulicujeipakbiopomodreo.”AsadajeovajVeler,kojijetakodobroznaosvetskestvari,oškolisetakomalobrinuo,očigledno

imao teškunevolju.Postojala je sumnjada jepotpisnjegovogocapodposlednjimsvedočanstvomzaista bio pravi. I pošto je Veler izgledao toliko potišten i pri povratku kroz učionicu imao takoslomljenizraz,moglosepretpostavitidajeonasumnjabilatačna,aakojebilotako,ondatonijelilanekasumnja,većpodozrenje ilioptužbada jeOtoVeler,naime, sampokušaodapodražavapotpissvogaoca.Teksada,kadasamseposlekratkogzanosaradostiislobodeponovoprobudioiponovopostao sposoban damislim, počeo sam razumevati i naslućivati izmučeni i kolutavi pogled svogadruga,shvatajućidasetuodigravanekanesrećnaitužnapriča,počeosamdažalimštosamjasrećniizabranikkogasuposlalidaseprošetazavremeškolskogčasa.Vedroprepodnesavetromisenkamaoblakakojesuseganjaleiveselilepisvetkojimsamšetaopromenilisuse,mojaradostjeopadalaiumesto nje ispunjavale su me misli na Velera i njegovu istoriju, same neprijatne misli koje suizazivaležalost.Akosam ibioneznalica ideteupoređenju sVelerovimživotnim iskustvom, ipaksamznao,itoizpobožnihmoralnihpričazazrelijuomladinu,dajefalsifikovanjepotpisabiloneštosasvimrđavo,neštoprotivzakonito,jednaodonihetapanaputukojajeprekršiteljavodilauzatvorinavešala.PaipakjenašškolskidrugOtobiočovekkogasamvoleo,dobrodušanivaljandjetićkoganisammogaosmatratiodbačenimiodređenimzavešala.Daobihneznamštakadbiseispostavilodajepotpispraviipodozrenjezabluda.Ali,nisamlivideonjegovozabrinuto—zaplašenolice,nijeliondovoljnojasnopokazaodaseplaši,pa,dakle,damujeisavestnemirna?Već sam se približavao, ponovo idući sasvim lagano, onoj kući u kojoj su stanovali samo

železničari, kadami je pala na pametmisao da bihmogao nešto da učinim zaOta. Šta ako sada,misliosam,uopštenebihušaoutukuću,većsevratiourazrediprofesorujaviodajepotpisuredan?Tekštomijetamisaopalanapamet,osetiosamteškumoru:samsamseumešaouturđavuistoriju,iakobihpošaozasvojommišlju,biobihnevišeslučajanvesnik isporednafigura,većsaučesnik isukrivac.Išaosamsvelaganije,najzadsamprošaoporedkućeiprodužiopolakodalje,moraosamdobitiuvremenu,moraosamjošdaporazmislim.Ipoštosamizgovoriokaostvarnuspasonosnuiplemenitulaž,nakojusamsevećupolabioodlučioiupleoseunjeneposledice,uvideosamdato

prevazilazimojesnage.Neizmudrosti,većizstrahaodposledicaodrekaosamseulogepomagačaispasioca.Napametmijepaojedanbezazlenijiizlaz:mogaosamseokrenutiijavitidakodVelerovihukućinijebilonikoga.Aligle, za tu lažmojahrabrost takođenijebiladovoljna.Profesorbimi,doduše,verovao,alibiupitaozaštosamsetolikodugozadržao.Snuždeninemirnesavestiušaosamnajzadukuću,viknuogospodinaVelera,ajednaženanagornjemspratumejeuputila,tamostanujegospodinVeler,alionjenaslužbiinaćićusamonjegovuženu.Popeosamseuzstepenice,tojebilajednagola idostaneprijatnakuća,mirisalo jenakuhinju inanekakvuoštru lužinu i sapun. IgoresamzaistanašaogospođuVeler;ona jedolazila izkuhinje,žurila je ikratkoupitala štaželim.Alikada sam saopštio dame je razredni starešina poslao i da je reč oOtovom svedočanstvu, ona jeobrisala ruke o kecelju i uvelame u sobu, ponudilami stolicu i čak upitala da limi neštomožeponuditi,hlebaibutera,ilijabuku.Jasam,međutim,izdžepavećizvadiosveskusasvedočanstvom,pružiojeirekaodaprofesorpitadalijepotpiszaistapotpisOtovogoca.Onanijeodmahrazumela,moraosamponoviti,onajenapregnutoslušalaigledalauotvorenusvesku.Udokolicisamjemogaoposmatrati,jerjeonadugovremenasedelanepomičnaiukočenogledalausveskuneprogovarajućinireči.Takosamjeposmatraoinašaodajesinvrlosličannjoj,samonijebiložlezda.Onajebilasvežaicrvenaulicu,alidokjetakosedela,negovorećiništaidržećiknjižicuurukama,videosamkako to lice postaje sasvimpolakomlitavo i umorno, svenulo i ostarilo, to je trajalominutima, akadajenajzadpustiladajojtastvarpadneukriloiponovomepogledalailihtelapogledati,izobaširokootvorenaokatihoineprekidnosujojteklekrupnesuze.Dokjejošdržalasveskuurukamaiizgledalakaoda jeproučava,prednjomsu, činilomi se, iskrsavale i u žalosnom i strašnomnizuprolazileprednjenimpogledom,bašonepredstavekojesumenetakođepritiskivale,predstaveoputuprekršiteljauzloipredsud,uzatvorinavešala.Dubokopotištensedeosampremanjoj,kojajezamojdečjipogledbilastaražena,videosamsuze

kako tekuniznjenecrveneobraze ičekaoda li ćenešto reći.Bilo je tako teškopodnositi todugoćutanje. Ali ona ništa nije kazala. Sedela je i plakala, a kada sam ja, pošto to više nisammogaoizdržati,najzadsamprekinuoćutanjeijošjednomupitaodalijegospodinVelersamnapisaosvojeimeusvesku,onajenačinilajošzabrinutijeitužnijeliceivišeputazavrtelaglavom.Listaosam,onasetakođedigla,akadasamjojpružioruku,onajeprihvatilainekovremedržalausvojimsnažnim,toplimrukama.Tada jeuzelanesrećnuplavusvesku,obrisalasanjenekolikosuza,otišlado jedneškrinje,izvuklaiznjejednunovinu,pocepalajenadvakomada,jedanvratilauškrinjuaoddrugogjenapravilačistomotokosveskekojusenisamusudioponovodasklonimudžepodkaputa,većsamjemarljivoponeouruci.Vratio sam se, a uz put nisam video ni vodojažu, ni ribe, ni izlog, ni kazandžiju, podneo sam

izveštaj,biosamupravorazočarantimeštonisambioprekorenzbogdugogostajanja,jertobibiloprirodno,amenibiznačilonekuvrstuutehe,onakokaodasamdelimičnoi jamalobiokažnjen, ipotrudiosamsesvojskidatuistorijuštoprezaboravim.Nikadanisamsaznaodalijeikakojemojškolskidrugbiokažnjen,nasdvojicanismootojstvari

nikada ni reči progovorili, a kada bih ponekad na ulici izdaleka primetio njegovumajku, nijedanzaobilazniputnijemibiosuvišedalekdaizbegnemsusret.

1948.

HODOČAŠĆE

PosvećenoprijateljuHansuC.BodmeruinjegovojženiElzi

1.

Bilomi je suđeno da doživim nešto veliko. Imao sam sreću da pripadamSavezu i damogu dabudemjedanodučesnikaonogjedinstvenogputovanja,čijeječudouonovremezasjalokaometeor,akojejepotompalouzaboravičakpostaloozloglašeno,pasamodlučiodaseusudimnapokušajkratkogopisatognečuvenogputovanja:putovanjanakakvoseljudioddanaHionaiBesnogRolandapa do našeg čudnovatog vremena više nisu odlučivali: tmurnog, očajnog, pa ipak tako plodnogvremenaposlevelikograta.Štosetičeteškoćapokušaja,verujemdasenepodajemnikakvojzabludi.Onesuvrlovelikeinisusamosubjektivneprirode,madabi ionebileznatne.Jernesamodajaizvremenaputovanjadanasvišenemamnikakvosećanjeopojedinostima,nikakveuspomene,nikakvedokumente,nikakvednevnike—ne.Menijeuteškimgodinamanesreća,bolestiiiskušenjakojesuodtadaproteklenestaovelikideosećanja.Usledudarcasudbineistalnonovihobeshrabrenja,samomoje pamćenje, kao i moje poverenje u ono ranije tako vemo pamćenje, postalo je stidno slabo.Međutim,neuzimajućiuobzir tečisto ličnenedaće,menisudelimičnorukevezane takođemojimnekadašnjim zavetom Savezu. Jer taj zavet dopušta mi, doduše, neograničeno saopštavanje mojihličnih doživljaja, ali zabranjuje svako otkrivanje same tajne Saveza. Pa iako već od pre mnogogodina i dana izgledadaSaveznemanikakvevidnedokaze egzistencije, niti sam japonovovideonekogčlanaSaveza,ipakmenikakvoiskušenjeinikakvapretnjanaovomesvetunebimoglanavestida prekršim zavet.Naprotiv, i kada bih danas ili sutra bio izvedenpred preki sud ili stavljen predizbordabudemubijenilidaodamtajnuSaveza,o,sakakvombihvatrenomradošćusmrćuzapečatiosvojzavetSavezu!Naovommestuuzgreddanapomenemo:odkadajeizašlaknjigagrofaKajzerlinga,višeputasuse

pojavljivale knjige čiji su pisci delimičnonesvesno, ali delimično takođenamerno izazivali utisakkao da su oni braća Saveza i kao da su učestvovali u tom hodočašću.Čak i pustolovni izveštaji sputovanjaOsendovskogponekadsupadalipod tučasnusumnju.Alisvioninisu imalininajmanjevezesaSavezomisanašimhodočašćem,ilibarunajboljemslučajunevišenopropovednicisitnihpijetističkihsektisaSpasiteljem,apostolimaiSvetimduhomnačijuseposebnumilostičlanstvoonipozivaju. Neka je grof Kajzerling zaista udobno brodom obišao svet i neka je Osendovski zaistauzdužipoprekoprošaozemljekojeopisuje,njihovaputovanjaipaknisupredstavljalanikakvačudainisuotkrilanovepredele,doksunekeetapenašeghodočašća,odricanjemodsvihbanalnihpomoćnihsredstava modernih masovnih putovanja, železnica, brodova, telegrafa, automobila, aviona i takodalje, zaista zašle u herojstvo i mađiju. U ono vreme, odmah posle svetskog rata, a osobito pomišljenju pobedenih naroda, vladalo je izvanredno stanje nestvarnosti, spremnosti za nadstvarno,iako su samo na sasvim malo tačaka bile probijene granice i učinjeni prodori u carstvo budućepsihokratije. Naše tadašnje putovanje u Famagustu kroz Mesečevo more, pod vodstvom AlbertaVelikogilinaprimerotkrićeOstrvaleptira,dvanaestlinijaizaCipanga,iliuzvišenasvečanostSavezanaRidigerovomgrobu—tosudelaidoživljajikakvisuljudimanašegdobaikrajevabilipruženisamotogjedinogputa.Većovde,očigledno,nailazimnajednuodnajvećihsmetnjizasvojizveštaj.Bilobirelativnolako

da sečitaocuučinipristupačnomravannakojoj su senašadela izvršavala,duševni slojdoživljajakomesuonapripadala,kadbibilodopuštenoda seonuvedeu srž tajneSaveza.Aliovakoćemumnogestvari,amoždaisve,izgledatineverovatnoineshvatljivo.Stalnosemorabitispremansamo

naparadoksalno,uvekseiznovamorapreduzimationoštojeposebinemoguće.Jamislim,istokaoSidarta,našmudriprijateljsaIstoka,kojijejednomrekao:„Rećinečinedobratajnomesmislu,uvekje sve odmah malo drugačije, malo falsifikovano, malo budalasto — da, a to je takođe dobro.Saglasansamtakođesatimdaonoštojejednomčovekublagoimudrost,drugomeuvekzvučikaoludost.”Istotakosu,većpremnogovekova,članoviipisciistorijenašegSavezatuteškoćupoznavalii hrabro se nosili sa njom. Jedan od njih, jedan od najvećih, u besmrtnom stihu ovako se o tomeizrazio:

Kodalekoputuječestoćestvarivideti,Vrlodalekoodonogaštoistinomjedržao.Akotoondaumilomzavičajupričasvom,ČestokaolažovnagrđenbićeonJermuokorelinarodverovatineće,Akonevidiijasnoiprostooseti,Neznanje,zamislitimoguto,Maloveremojojpoklonićepesmi.

To „neznanje” učinilo je da se danas u javnosti naše putovanje, koje je nekada hiljade ljudiuzbuđivalo do ekstaze, ne samo zaboravi, već da se sećanje na njega prevuče pravim tabuom. Pa,istorijajebogataprimerimasličnevrste.Čitavasvetskaistorijamičestoizgledakaoništadrugodoknjigasaslikamaukojojseogledanajžešćainajzaslepljenijačežnjaljudi:čežnjazazaboravom.Nebrišeli tusvakageneracijasredstvimazabrane,zataškavanja,poruge,upravoonoštojeprethodnojgeneracijibilonajvažnije?Nismo limi toupravo tekdoživeli,dasu jedanstrahovit,dugogodišnjijezivratčitavinarodimnogogodinabilizaboravili,osporili,potisnuliizbrisali,adatinarodisada,poštosusemaloodmorili,uzpomoćnapregnutihratnihromanatražedaseopetseteonogaštosupre izvesnogbrojagodinasamipriredili ipretrpeli?Takoće takođezadela ipatnjenašegSaveza,kojisudanaszaboravljeniilislužesvetuzapodsmeh,doćidanponovnogotkrića,pamojezabelešketrebaneštodadoprinesutome.Osobenosthodočašćabilaje,izmeđuostalog,iutome,štojeSaveztimputovanjemtežiosasvim

određenim,visokimciljevima(onispadajuuoblasttajne,nemoguse,dakle,saopštavati),alijesvakipojediniučesnikmogaoimatisvojeprivatneciljeve,čakihjemoraoimati,jernijebiopovedennikokoga nisu gonili kakvi privatni ciljevi. Zato je svaki od nas, dok je izgledao da služi zajedničkimidealima i ciljevima i da seboripodzajedničkomzastavom,poneou srcukaonajprisniju snagu iposlednjuutehu svoj sopstveni, ludi detinji san.Što se, pak, tičemog cilja puta, o kome sampredprijemuSavezbioispitanodstraneVisokestolice,onjebiojednostavan,doksunekadrugabraćaSavezabilapostavilaciljevekojesamja,doduše,cenio,alinisambioustanjupotpunodashvatim.Jedan je, na primer, bio tragač za blagom i na umu nije imao ništa drugo do da zadobije velikobogatstvo,kojejenazivao„Tao”.Drugije,međutim,biouvrteouglavudahoćedauhvatinekuzmijukojoj jepripisivaočarobnjačke sile i koju jenazivaoKundalini.Moj sopstveniputni i životni cilj,koji je predamnom već od kasnijih dečačkih godina lebdeo u snovima, bio je, naprotiv, ovaj: davidimTepuprincezuFatmeidapomogućstvuzadobijemnjenuljubav.Uonovreme,kadasamimaosreću da pristupim Savezu, naime neposredno po svršetku velikog rata, naša zemlja je bila punaspasitelja, proroka i đačkih družina, slutnji o smaku sveta ili nada u osvit nekog Trećeg Rajha.Potresenratom,očajanusledbede igladi,dubokorazočaran,posvemusudeći,beskorisnošćusvihpodnetihžrtavaukrviiimanju,našnarodjetadabiosklonraznimmaštarijama,alitakođeinekimpravim uzdizanjima duše, postojale su bahanatske plesne zajednice i baptističke borbene grupe,postojalo ještoštašto jeukazivalonazagrobniživot inačudo.U tovreme jebila rasprostranjenasklonostkaindijskim,staropersijskimidrugimistočnjačkimtajnamaikultovima,pajesvetodovelo

do toga da je naš Savez, prastari, većini izgledao kao izdanak mnogog brzo nabujalog plodnograstinja, delimično zaboravljen, delimično prezren i na lošem glasu. To se ne može odnositi nanjegovesledbenikemeđumlađimljudima.Sa kakvim se zadovoljstvom sećam časa kada sam se,, po isteku svoje iskušeničke godine,

predstavioVisokoj stolici, kadame jegovornikposvetiouplanhodočašća i kada sam telo i životstaviona raspolaganje tomplanu, a potomprijateljski bioupitan, šta je to što ja očekujemod togputovanja u carstvo bajki! Istina pocrvenevši, ali iskreno i bez kolebanja, ja sam pred višimaispovedioželjusrcasvogadamogusvojimočimadavidimprincezuFatme.Agovornik, tumačećidržanjeskrivenih,dobrodušnomijestaviorukunarazdeljak,blagosloviomei izgovorioformulukojajepotvrđivalamojprijemubratstvoSaveza.„Animapia"osloviomeiopomenuomenavernostveri, na junaštvo u opasnosti, na bratsku ljubav. Dobro pripremljen za vreme godine iskušeništvapoložio sam zakletvu, zakletvom se odrekao sveta i njegovog krivoverja i na prst stavio prstenSavezanakomesubileispisanerečiizjednogodnajlepšihpoglavljaistorijenašegSaveza:

Nazemljiiuvazduhu,uvodiivatri,Duhovisunjemupotčinjeni;Njegovizgledplašiiobuzdanajsurovijačudovišta,Čakmuseiantihristdrhtećipriblilitimora...

itakodalje.Namojuradost,odmahprilikomprijemapalomijeudeotakođejednoodprosvetljenja,kakvasu

nama iskušenicima bila stavljena u izgled.Naime, tek što sam se sledeći uputstva viših, priključiojednojoddesetina,kojesusekretalesvudapozemlji,dabisespojilesapovorkom,Saveza, odmahmi je postala potpuno jasna jedna od tajni našeg pohoda. Saznao sam: bio sam

priključenjednomhadžilukunaIstok,posvemusudećiodređenom,jedinstvenomhadžiluku—aliustvari,uvišemipravomsmislutajpohodnaIstoknijebiosamomoj,nitisamotadašnji,negojetajpohodvernikaionihkojisusepredavalistrujaokaIstoku,kazavičajusvetlosti,neprestanoivečno,onjekrozsvevekovejednakotekaoususretsvetlostiičuduisvakiodnasbraće,svakanašagrupa,čitavanašavojskainjenvelikivojnipohodbilisusamojedantalasuvečnomstrujanjuduša,uvečnojtežnji duhovaka Istoku, prema zavičaju.To saznanjeme je proželo kaokakav zrak i istovremenoprobudiloumomsrce jednu rečkojusamnaučiozavreme iskušeništva ikojami se stalnočudnodopadala, a da je ipak nisamu stvari bio razumeo, reč pesnikaNovalisa: „Kudgredimo to?Uvekkući.”Umeđuvremenu je naša grupa krenula na putešestvije, uskoro smo se našli zajedno sa drugim

grupama,aosećanjejednodušnostiizajedničkogciljasvevišeivišenasjeispunjavaloiusrećavalo.Saobrazno propisima, živeli smo kao hadžije i nismo se koristili ni jednim od onih uređaja kojipotičuodsvetazaslepljenognovcem,brojkamaivremenomiživotlišavajunjegovesadržine.Tusu,presvega,spadalemašine,kaoštoježeleznica,satoviislično.Jednoodnašihjednodušnopoštovanihnačelanaređivalonamjedapotražimoiodamopoštusvimmestimaiuspomenamakojisubiliuvezisaprastarom istorijomnašegSaveza i njegovomverom.Sva svetamesta i spomenici, bogomolje,grobljadostojnapoštovanja,bilogdedasusenalazilinaputu,posetilismoislavili,crkviceioltareukrašavalicvećem, ruševineslavilipesmama ilinemimposmatranjem,amrtvihsmosespominjalimuzikom imolitvama.Neretko da su nam se nevernici pri tom rugali i ometali nas, ali se takođedovoljno često dešavalo da su nas sveštenici blagosiljali i pozivali u posetu, da su nam se deca soduševljenjempridruživala,učilanašepesme,sasuzamaposmatralakadsmoodlazili,danamjenekistar čovek pokazao zaboravljene spomenike prošlosti ili nas upoznavao sa kakvom pričom svogakraja,đajeomladinaišlasanamajedandeoputaipriželjkivaladabudeprimljenauSavez.Njojje

bio dat savet i saopštena su joj početna pravila i vežbe iskušenika. Događala su se prva čuda,delimičnonamanaočigled,delimičnosuizveštajiilegendeonjimaodjednombilitu.Jednogdana,jasambiojošsasvimnovajlija,kaoiznebuhasvakojegovoriootomedajeušatorunašihvođauposeti džin Agramant i da je hteo da nagovori vođe da pođu putem preko Afrike, da bi tamooslobodili iz mavarskog ropstva nekolicinu braće Saveza. Drugi put bio je viđen smežuraničovečuljak,utešitelj,pasmopretpostavljalidaćesenašeputešestvijeupravitipremaPlavomloncu.Međutim,prvačudnapojavakojusamvideosvojimsopstvenimočima,bilajeova:kodjedneoronulecrkviceuOberantŠpajhendorfuodržali smomolitvu iotpočinuli.Na jedinomziducrkvicekoji jebio neoštećen bio je naslikan džinovski SvetiHristifor, na njegovom ramenu sedelo je vremenompoluizbrisanoDeteSpasitelj.Vođe,kaoštosutoponekadčinile,jednostavnonisupošleputemkojijetrebalodanasodvededalje,većsunassvepozvaledakažemosvojemišljenjeotome,jerjecrkvicaležalanatrostrukojraskrsnici,pasmomiimalidabiramo.Samomalonasizrazilojenekuželjuilipredlog,dokjejedanpokazaonalevoiupornonaspozivaodaseopredelimozatajput.Mismonatozaćutali i očekivali smo odluku vođa, a tada je Sveti Hristifor na zidu podigao svoju ruku sadugačkim grubim štapom i pokazao tamo, nalevo, kuda je stremio naš brat.Mi smo svi to videli,ćuteći, vođe su se ćuteći okrenule nalevo i pošle tim putem, a mi smo ih sledili sa najdubljomradošću.NijeproteklomnogovremenakakosmobiliuŠvapskoj,kadsepočelaprimećivatinekasilana

kojunismomislili,čijismouticajduževremenaosećali,adanismoznalidalijetasilaprijateljskaili neprijateljska. To je bila sila čuvara krune, koji u toj zemlji od starina čuvaju uspomenu inasledstvoHoenštaufena.Neznamdalisunaševođebileutovišeupućene.Znamsamodasunamsonestranevišeputadolazilabodrenjaiopomene,kaonaonombrežuljkunaputukaBopfingenugdenasjepresreojedansedioklopnik,sklopljenihočijuzavrteosedomglavomiodmahponovonestaobez traga. Naše vođe su prihvatile opomenu, smesta smo se okrenuli i nismo videli Bopfingen.Naprotiv,ubliziniUrahadesilosedase,kaoizzemljeponikao,usredšatoravođapojavioizaslanikčuvarakrune ihteoobećanjima ipretnjamadanavedevođedanašpohod staveu službuŠtaufena,naime,dasepripremezaosvajanjeSicilije.Kadasuvođeodlučnoodbileda toslede,onkaoda jeizgovoriostrahovitukletvuprotivSavezainašepovorke.Jaovdesamoizveštavamštasemeđunamao tome šaputalo. Same vođe o tome nisu kazale ni reči. Izgleda, međutim, mogućno da su našikolebljiviodnosisačuvarimakrunebilirazlogštojenašSavezizvesnovremeizbionanezasluženglasdaradinaponovnomuspostavljanjumonarhije.Jedanputsamtakođedoživeodajejedanodmojihdrugovabioskrušen,dajesvojzavetpogazioi

ponovopaouneveru.Tojebiomladićkogasammnogovoleo.Ličnirazlogzbogkogajeonkrenuona Istok bila je njegova želja da vidi kovčeg proroka Muhameda. Bio je čuo priču da kovčeg,začaran,slobodnolebdiuvazduhu.Ujednomodonihšvapskihilialemanskihgradićaukojimasmose zadržali nekoliko dana, jer je neko protivljenje Saturna i Meseca zaustavilo naš dalji hod, tajnesrećnik,koji jevećodprekratkogvremena izgledao tužan ineslobodan, susreo je jednogsvogbivšeg učitelja kome je od svog đačkog doba ostao privržen. Tom učitelju je pošlo za rukom damladićanavededanašustvarponovovidiuonakvojsvetlostiukakvojseonajavljanevernicima.Izjedne posete tome učitelju jadni čovek se vratio u naš logor strahovito uzbuđen i nagrđena lica,razvikaosepredšatoromvođa,akadajegovornikizašaonapolje,ljutitogajegrdio:sitjetogadaučestvuje u tom pohodu luđaka, koji nas nikad neće odvesti na Istok, sit je toga da zbog glupihastroloških sumnji danima prekidaju putovanje, sit je dokoličenja, detinjastih skretanja, praznikacveća,pravljenjavažnimsaizvođenjemmađije,zbirkeživotaipesama—svegatogajeisuvišesit,bacavođamaprednogesvojprsteniopraštasedabiseproverenomželeznicomvratiousvojzavičaji na svojkoristanposao.To jebio ružan i žalostan trenutak, srcenamse steglood srama i u istovremeodsaučešćapremazaslepljenom.Govornikgajeljubaznosaslušao,saosmejkomsesagnuo

ka bačenom prstenu i glasom, čija mirnoća je morala da postidi goropadnika, rekao: „Ti si seoprostioodnasivratićešseželeznici,razumuikorisnomradu.OprostiosiseodSaveza,oprostioodpohodanaIstok,oprostioodmađije,odpraznikacveća,odpoezije.”„Istotakoiodobavezećutanja?”vatrenojeuzviknuootpadnik.„Istotakoiodobavezećutanja”—daojeodgovorgovornik.—„Podsetise:tisisezakleodapred

nevernicima ćutiš o tajni Saveza.Kako si, kao što vidimo, tajnu zaboravio, nećeš je nikomemoćisaopštiti.”„Jasamneštozaboravio?Nisamništazaboravio!”—uzviknuojemladić,alijepostaonesiguran,a

kadamujegovornikokrenuoleđaikadasepovukaoušator,onjenaglootrčao.Bilo nam ga je žao, ali oni dani su bili toliko prepuni doživljaja da sam ga čudnovato brzo

zaboravio.Aliposleizvesnogvremena,kadanikoodnasnijevišenanjegamislio,dogodilosedasmouvišeselaigradovakrozkojesmoprolaziličulikakostanovnicipričajubašotommladiću.Tujebionekimladčovek(ionisugatačnoopisivaliipominjalinjegovoime),kojinassvudatraži.Onjeprvopričaodapripadanamaidaje,poštojezaostaoumaršu,zalutao,aondajepočinjaodaplačeidapričadanasjeizneverioipobegao,alidasadavididaviševanSavezanemožedaživi,dahoćeimora da nas pronađeda bi paopred nogevođama i izmolio oproštaj.Naovom i na onommestustalnosunampričalitupriču;gdegodsmostigli,jadnikjevećbiotu.Upitalismogovornikaštaonmisliotomeištaodtogamožedabude.„Neverujemdaćenasonnaći”,rekaojegovornikkratko.Ionnasnijenašao,miganikadavišenismovideli.Jednomprilikom,kadamejejedanodvođapozvaonapoverljivrazgovor,skupiosamhrabrostii

upitaogakakostojistvarsatimodbeglimbratom.Onsekajeitragazanama,rekaosam,pamusemora pomoći da svoju grešku ispravi, on će izvesno ubuduće biti najverniji brat Saveza.Vođa jerekao:„Bićemoradosniakonasnađe.Mimunemožemoutomepomoći.Onjestvoriosebiteškoćedaponovopronađeveru, onnas, bojim se, neće videti i prepoznati, pa i akobismomi prošli bašpored njega. On je postao slep. Samo pokajanje ne pomaže ništa, milost se ne može zadobitikajanjem,onaseuopštenemožeiskupiti.Mnogimasevećsličnodesilo,mnogivelikiislavniljudiimalisuistusudbinukaoiovajmladić.Jedanputumladostiimjezasijalasvetlost,jedanputsumoglidavideisledilisuzvezdu,alisunaišlirazumiporugasveta,naišlajemalodušnost,naišlisuprividnineuspesi,naišaojezamorirazočaranje,pasuseonitakoponovoizgubili,ponovosupostalislepi.Ponekisucelogživotastalnoiuvekponovotragalizanama,alinasvišenisumoglinaći,pasuondausvetupropovedalidajenašSavezsamolepabajkaidačoveknesmedadopustidagaonazavede.Drugisupostaližestokineprijatelji,pasuSavezupričinjavalisvakojakupakostištetu,kojususamomogli.”To su uvek bili divno svečani dani kad smo se na našem pohodu sastajali sa drugim delovima

vojskeSaveza;tadabismoponekadobrazovalivojnilogorodstotina,paiodhiljada.Pohod,naime,nijetekaopoutvrđenomredu,takodabiseučesniciuvišeilimanjezatvorenimdvojnimredovimakretalisviuistompravcu.Naprotiv,bezbrojnegrupesuistovremenobilenaputu,svakasledećisvojevođeisvojezvezde,svakastalnospremnadasepretopiujednuvećujedinicuidanekovremenjojpripada, ali ne manje spremna da uvek sama za sebe ponovo krene. Poneko je sasvim sam išaosvojimputem,ajasamtakođeponekadamarširaosamkadabimebilokakavznakilipozivmamionasopstveneputeve.Sećamsejedneodabranemalegrupeskojomsmonekolikodanazajednomarširaliilogorovali;

tagrupaseprihvatiladauAfricizarobljenubraćuSavezaiprincezuIzabeluoslobodiizrukuMavara.OnjimasegovorilodaimajuHionovrog,ameđunjimasubilimojprijateljpesnikLaušer,slikarKlingsorislikarPaulKle.OninisugovoriliniočemudrugomosimoAfrici,izarobljenojprincezi,anjihovoSvetopismobilajeknjigaodelimaDonKihota,učijuslavusunameravalidakrenuputemprekoŠpanije.

Uvek je bilo lepo kad bismo se sreli sa nekom takvom prijateljskom grupom, kad smoprisustvovalinjihovimsvečanostimaimolitvama,kadasmonjihpozivalinanaše,kadbismočulionjihovimdelimaiplanovima,kadbismoihprioproštajublagosiljaliiznalidaoniidusvojimputemkaoštomiidemonašim,dasvakiodnjihimasvojsan,svojuželju,svojutajnuigruuduši,aipaksusviišlizajednouvelikojreciisvibilijedno,audušinosiliistostrahopoštovanje,istuveruisviseistomezavetovali!NašaosamJupa,mađioničara,kojijenameravaodasrećusvogaživotauzabereuKašmiru, našao samKolofina, čarobnjaka dima, kako citira svoje omiljenomesto iz pustolovnogSimplicisimusa,našaosamLujaGroznogčijijesanbiodauSvetojzemljizasadimaslinjakidadržirobove, on je išao ruku pod ruku sa Anselmom koji je pošao da traži plavi irisov cvet svogadetinjstva.NašaosamivoleoNinon,poznatupodimenom„Strankinja”,njenpogledjebiotamanpodcrnomkosom,bilajeljubomornanaFatme,princezumojihsnova,averovatnojeipakonasamabilaFatme, a da to nije znala. Ovako kao što smo mi pošli, nekada su išle hadžije, carevi i krstaškivitezovidaoslobodegrobSpasiteljailidaproučavajuarapskemađije,timputemsuišlinahadžilukšpanskivitezoviinemačkinaučnici,irskikaluđeriifrancuskipesnici.Meni,kojisampozanimanjuupravobiosviračnavioliniičitačbajki,bilajedužnostdaseunašoj

grupistaramomuzici,itadasamsaznaokakovelikovremepodižemalogpojedincaijačanjegovesile.Jasamnesamosviraonavioliniivodionašehorove,većsamtakođesakupljaostarepesmeikorale,pisaošestoglasneiosmoglasnemoteteimadrigaleiuvežbavao.Ali,nećuotomedagovorim.Mnogimeđumojimdrugovimaipretpostavljenimapostalisumivrlodragi.Aligotovodanijedan

mojesećanjenijetolikozaokupljaokaoLeo,kojijeuonovremeupadljivomaloskretaopažnjunasebe.Leo jebio jedanodnašihslugu(kojisuprirodnobilidobrovoljcikao imi),pomagaojeprinošenju stvari i često bio dodeljen da služi ličnogovorniku.Taj neupadljivi čovek imao je u sebinečeg tako dopadljivog, nenametljivo pridobijajućeg, da smo ga svi voleli. Veselo je radio svojposao, većinom je pevao ili zviždukao, nikada se nije mogao videti osim kada je bio potreban,idealansluga.Osimtoga,sveživotinjesumubilenaklonjene,gotovouveksmoimalinekogpsakojijesanamapolaziozbogLea;umeo jedapripitomiptice ida leptireprivučeksebi.Onoštoga jevuklonaIstokbilajenjegovaželjadaposolomonskomključunaučidarazumegovorptica.PorednekihličnostinašegSaveza,kojesu,iporedsvojevrednostiivernostiSavezu,ipakmoždaimaleusebinečegvisokoparnog,nečegnaročitog,svečanogili fantastičnog, tajslugaLeodelovaoje takojednostavnoiprirodno,zdravoiljubaznoskromnosasvojimrumenimobrazima.Onoštomipričuosobitootežava,tojevelikaraznovrsnostpojedinihslikaumomsećanju.Rekaosamvećdasmočasmarširali kao malena grupa, čas smo obrazovali čopor ili vojsku, povremeno sam, međutim,zaostajaosamosajednimjedinimdrugomilipaksasvimsam,ubilokomkraju,bezšatora,bezvođa,bezgovornika.Pričanjejeotežanojoši timeštominismoprolazilisamokrozprostore,većuistojmeriikroz

vremena.IšlismonaIstok,aliistotakosmoodlaziliiusrednjivekiliuzlatnodoba,krstarilismoItalijomiliŠvajcarskom,alismotakođeponekadkonačiliudesetomvekuistanovalikodpatrijarhailikodvila.Uvremenimakadasamostajaosamčestosamponovonailazionakrajeveiljudeizsvojesopstveneprošlosti,lutaosasvojombivšomverenicompoivicamašumegornjeRajne,sadrugovimaizmladosti pijančiouTibingenu,Bazelu iliFirenci, ili sambivaodečko i sa školskimdrugovimaišao na izlete da hvatamo leptire ili da vrebamo vidru, ili semoje društvo sastojalo od omiljenihličnostimojihknjiga,krajmenesujahaliAlmansoriParsifal,VitikoiliZlatousti,iliSančoPansailismo bili u poseti kodBarmenkida.Onda bih se u nekoj dolini opet priključio našoj grupi, slušaopesmeSavezailogorovaonaspramvođinogšatora.TakomijeuskoropostalojasnodajemojputudetinjstvoilimojejahanjesaSančomnužnospadaloutoputovanje;jernamaciljnijebiosamoIstok,ilibolje:našIstoknijebiosamojednazemljailineštogeografsko,negojeonbiozavičajimladostduše, on je bio svuda i nigde, bio je sjedinjavanje u jedno svih vremena. Međutim, toga sam za

trenutakbivaosamoponekadsvestan,iutomeseupravosastojalavelikasrećakojusamtadaosećao.Jerkasnije,čimbimisrećaponovoiščezla,tevezesamjasnouviđao,adaipakodtoganisamimaoninajmanjekoristiiliutehe.Kadaizgubimoneštodragocenoinenadoknadivo,ondaimamoosećanjedasmoseprobudiliiznekogsna.Umomslučaju,ovoosećanjejebilozaistanepogrešivo.Jermojasrećasestvarnosastojalaodistetajneodkojeisrećasnova,onasesastojalaodslobodedasveštoseikakomože zamisliti doživim istovremeno, da igrajući se zamenjujem spoljašnje i unutrašnje, davreme i prostor pomeramo kao kulise. Kao što smo mi, braća Saveza, bez automobila ili brodaproputovalisvet,kaoštosmosvetpotresenratomumirilisvojomverominačinilirajem,takosmoprošlo,buduće,izmišljeno,stvaralačkidozivaliusadašnjitrenutak.I stalno smo,uŠvapskoj,naBodenskom jezeru,uŠvajcarskoj idrugde sretali ljudekoji sunas

razumevali i koji su nam čak, na svoj način, bili zahvalni što postojimo imi„ i naš Savez, i našehodočašće na Istok.Mi smo, usred ciriških tramvaja i zgrada banaka, naišli naNojev kovčeg okokogajestražarilovišestarihpasa,istogimena,ikrozdubinejednogtrezvenogvremenahrabronasjevodioHansC, izdanakNojevihpotomaka,prijateljumetnosti.Bili smouVinterturu, jedanspratispodŠteklinovogčarobnjačkogkabineta,posetilismokineskihram,gdesupodbronzanomMajomgorelimirišljavi prutići, dok je uz drhtav ton gonga u hramu crni kralj nežno duvao u frulu.A upodnožju Sunčevog brega naišli smo na Suon Mali, koloniju sijamskog kralja, gde smo međukamenimibronzanimBudama,kaozahvalnigosti,prinelisvoježrtveupićuipušenju.Jedanodnajlepšihdoživljajabila jesvečanostSavezauBremovomvrtu, ibaš tu jeokonasbio

zatvorenmagičnikrug.Dočekali sunasgospodarizamka,Maks iTili.Slušali smoOtmarakakouvisokojdvoranisviranaklaviruMocarta,našlismoparknastanjenpapagajimaidrugimživotinjamakoje su govorile, na vodoskoku smo slušali viluArmidu kako peva, a teška glava tumača zvezdaLongusasa lepršavimkovrdžamaklanjalasekrajdragog licaHajnrihaodOfterdingena.Uvrtusukričalipauni,aLujjenašpanskomrazgovaraosaMačkomučizmama,dokseHansRezom,potresensvojimposmatranjemigreživotnihmaski,zavetovaodaćeićinapoklonjenjegrobuKarlaVelikog.Bilojetotrijumfalnovremenašegputovanja:kaočarobnivalsvesmospiralipredsobom,urođenicisusenakolenimaklanjalilepoti,gospodarzamkajeizdeklamovaojednupesmukojajegovorilaonašimnedavnimdelima,čvrstozbijeneokozidinazamkašumskeživotinjesuslušale,aurecisuseusvečanimjatimakretaleisvetlucaleribeibileposluženepecivomivinom.Baštinajboljidoživljajimoguseispričatizaistasamoonomekojijebiodirnutnjihovimduhom;

oniumojojpredstaviodzvanjajuoskudno imožda ludo;ali svakoko jedoživeo iproslaviodaneBremovogvrta, potvrdićemi svakupojedinost imoždadodati stotinu lepših.Ostaćemiuvečnomsećanju kako su pri mesečevom izlasku u visokom drveću svetlucali repovi paunova, dok su nasenovitoj obali među stenama slatko i srebrnasto sjale vile koje su izranjavale iz vode, a podkestenom kod fontane stajao usamljeni, mršavi Don Kihot i čuvao prvu noćnu stražu, dok suposlednjesvetle loptevatrometanadkulomzamka takoblago tonuleunoćobasjanumesečinom,amoj kolega Pablo, ovenčan ružama, pred devojkama svirao u persijsku frulu. O, ko bi od naspomisliodaćesečarobnikrugtakobrzorazbitiidaćemosegotovosvimi—ijatakođe,takođeja!—ponovoizgubitiunemimpustinjamažigosanestvarnosti,kaoštosečinovniciidućanskaposlugaposlenekegozbeilinedeljnogizletaotrežnjeniponovozgurenadsvakidašnjimposlovima!Niko od nas onih dana nije bio sposoban za takve misli. U moju spavaću sobu u kuli zamka

Bremovogvrtaulazio jemiris jorgovana,krozdrvećesamčuokako rekažubori.Udubokojnoćisam izašao kroz prozor, opijen srećom i čežnjom. Pored viteza koji je čuvao stražu i pospalihpijanacaprikraosamsedoleobali,vodikoja ježuborila,belimmorskimvilamakojesusesijale.One su me povele u kao mesečina hladan kristalni svet svoga zavičaja, gde se one u zanosu isanjalačkiigrajukrunamaizlatnimlancimasvojihriznica.Činilomisedaublistavojdubiniprolazemeseciikadasamizronionapovršinuiskrozsmrznutzaplivaokaobali,jošuvekjeizdubinevrta

odjekivalaPablovafrula,amesecjejošuvekstajaovisokonanebu.VideosamLeakakoseigrasadvemabelimpudlicama,njegovopametnodečačkolicezračilo jeodradosti.Longusasamzatekaokako sedi u šumarku, držeći na kolenima knjigu od pergamenta i u nju upisuje grčke i hebrejskeznake:rečiizčijihsuslovaizletalizmajeviipropinjaleseraznobojnezmije.Nijemevideo,utonuouslikanje svojih šarenih zmija, ja sam, dugo stojeći iznad njegovih povijenih ramena i gledajući uknjigu,videokakoizredovaizviruzmijeizmajevi,kakosevaljaju,kakosenečujnogubeunoćnomšibljaku.„Longuse”,rekaosamtiho,„prijateljudragi!"Nijemečuo,mojsvetmujebiodalek,onjebio utonuo. A pod mesečevim drvećem sa strane je hodao Anselm sa perunikom u ruci, zureći,izgubljeninasmešen,uljubičastučašicucveta.Nešto što sam već više puta zapazio na našem putovanju, a da ipak o tome nisam razmišljao u

danima Bremovog vrta, ponovomi je palo na pamet, divno i pomalo bolno.Među nama je bilomnogoumetnika,mnogoslikara,muzičara,pesnika,tujebiovatreniKlingsorinemirniHugoVolf,narečimaškrtiLaušerisjajniBrentano—aliakosutiumetnici,ilinekiodnjih,moglitakođebitivrloživiiljubavivrednilikovi,ipaksulikovikojesuoniizmišljalibezizuzetkabilimnogoživlji,lepši,radosniji,uizvesnojmeriistinitijiistvarnijinosaminjihovipesniciitvorci.Pablojetusedeosasvojomfrulomuzadivljujućojbezazlenosti iživotnomushićenju,anjegovpesniksekaosenka,poluobasjanmesečinom, šunjao po obali i tražio usamljenost.Usplamteo i prilično pijan, trčao jeHofmantamo-amomeđugostima,mnogopričao,onakositan,pravivilenjak,aionjebio,kaoisvioni,polustvarnaprilika,polupostojeća,nesasvimčvrstanitiprava,dokjearhivarLindhorst,izšaleigrajućizmaja,sasvakimdahomudisaovatruiizdisaosnagukaokakavautomobil.PitaosamsluguLeazbogčegaseumetniciponekadpojavljujusamokaopoluljudi,doknjihovesliketakonepobitnoizgledajužive.Leome jepogledao,začuđenmojimpitanjem.Tada jepustiopudlukoju jedržaouruciirekao:„Kodmajkijetakođetako.Poštorodedecuidajuimsvojemlekoisvojulepotuisnagu,onesamepostajubeznačajneinikozanjihnepita.”„Alitoježalosno”,rekaosam,adapritomenisambašmnogomislio.„Mislimdatoniježalosnijenosveostalo”,rekaojeLeo,„tojemoždažalosno,alijetakođeilepo.

Zakontakohoće.”„Zakon?”pitaosamradoznalo.„Kakavjetozakon,Leo?”„To je zakono služenju.Ono što hoćedugoda živi,morada služi.Ono što,međutim, hoćeda

vlada,tonežividugo.”„Zaštoondatolikonjihumireodželjezavlašću?”„Zatoštoneznajuto.Malojeonihkojisurođenizavladanje.Onipritomostajuveseliizdravi.

Drugi,međutim,kojisusamolaktanjemsebenačiniligospodarima,završavajuuništavilu.”,,Ukakvomništavilu,Leo?”„Naprimer,usanatorijumima.”Malo sam od toga razumeo, a reči su mi ipak ostale u sećanju, dok mi je u srcu ostalo neko

osećanje, da taj Leo svašta zna, do on možda više zna no mi ostali, koji smo mu prividno biligospodari.

2.

Šta je to bilo što je našeg vernogLea nagnalo da nas, usred opasnog klancaMorbio Inferiore,iznenadnonapusti,očemujesvakiučesniktognezaboravnogputaimaosvojemišljenje,ajasamtekmnogo kasnije počeo da donekle poimam i sagledavamprave tokove i dubljemeđuzavisnosti togdogađaja.Pokazalosedajeita,naizglednevažnapustolovina,dubokozasecalaustvarnost,daLeovnestanaknikakonijebioslučajan,većjepredstavljaobeočugulancuproganjanja,pomoćukojihjezakleti neprijatelj težio da naš poduhvat osujeti. Onog hladnog jesenjeg jutra, kada je otkrivenoodsustvonašegslugeLeaisvakotraganjezanjimostalobezuspeha,jaizvesnonisambiojedinikojijeudušiprviputosetioneštokaoslutnjunesrećeipretnjukobi.Da ostanem na ovome, za trenutak je naš položaj bio ovakav: pošto smo u hrabrom pohodu

prokrstarili polaEvrope i jedandeo srednjegveka, podigli smo logor u jednoj duboko zasečenojstenovitojdoliniudivljemplaninskomklancunaitalijanskojgranici,itragalizaslugomLeom,kojijenestaonaneobjašnjivnačin.Štosmogadužetražiliištojevišetokomdanasplašnjavalanašanadadaćemogaponovonaći,timvišejesvakiodnasbioprožetobespokojavajućimosećanjemdaovdenijeupitanjusamotodajejedanomiljeniprijatančovekiznašeposlugenastradaoilipobegaoilidanamgajeneprijateljoteo,većdajetopočetakborbe,prviznakolujekojaćesenanassručiti.Čitavdan,dodubokousuton,proveli smou traganjuzaLeom,ceoklanac jebiopretražen idoknas jehvataozamorodtihnapora,aosećanjebezuspešnostiiuzaludnostiusvimanamaraslo,počelismoseosećatičudno inelagodno,videćikakonestalisluga izčasaučasdobijauvažnosti,agubitakutežini.Nesamodajesvakomeodnashodočasnika,ibezsumnjetakođecelokupnojposluzi,biložaolepog, prijatnog i uslužnogmladića, već je on, ukoliko je njegov nestanak bio izvesniji, činilo sepostajao sve neophodniji: bez Lea, bez njegovog lepog lica, bez njegovog dobrog raspoloženja injegove pesme, bez njegovogoduševljenja za naš veliki poduhvat, kao da je sam taj poduhvat, natajanstven način, gubio vrednost. Bar je sa mnom tako bilo. U toku nekoliko meseci putovanja,uprkos svim naporima i manjim razočaranjima, još nikako nisam bio doživeo neki trenutakunutrašnjeslabosti,ozbiljnesumnje;nijedanproslavljenivojskovođa,nijednalastanaputukaEgiptunijemoglabitisigurnijausvojcilj,usvojumisiju,ispravnostsvogdelanjaitežnji,noštosamjabionaovomputu.Sada,međutim,dok samna tomzlokobnommestucelogplavozlatnogoktobarskogdanastalnoslušaodoziveiznakenašihstraža,sasvevećomnapregnutošćuočekivaosampovrataknekogvesnika,prispećenekevesti,dabihuvekponovobiorazočaran,doksampredsobomgledaobespomoćnalica.Sadasamprviputudušiosetioneštokaotuguisumnju,itimvišesutaosećanjaumenipostajalajaka,timjasnijesamtakođeosećaodanijebiloupitanjusamodalićemonaćiLea,uštasamjaveruizgubio,većjeizgledalodasadasvepostajenepouzdanoisumnjivo,pretilojedasveizgubisvojuvrednost,svojsmisao:našedrugarstvo,našavera,našazakletva,našehodočašće,čitavnašživot.Pa i da sam se prevario kad sam pretpostavio da smo takva osećanja imali svi, pa i da sam se

naknadno prevario u svojim sopstvenim osećanjima i doživljajima, i da dosta onoga što se ustvarnostitekmnogodocnijedesilogreškomstavimuonajdan—uprkossvemuostajeneshvatljivoonosaLeovimprtljagom!Toje,ustvari,biloneštovansvihličnihraspoloženja,neštoizvanredno,fantastičnoisvevišezastrašujuće:jošzavremenašegrevnosnogtraganjazanestalim,časovaj,časonajodnasprimećivaojedajeneštovažno,neštoneophodnozaboraviouprtljagu,iništaseodtoga

nijemoglonaći.Pokazalo seda se svakinestaokomadmoraonalazitiuLeovomprtljagu, iako jeLeo, kao i svi naši ljudi, na leđima imao samo običnu platnenu vreću, jednu jedinu torbu međutridesetdrugihtorbi;izgledaloje,međutim,dasuseutojjednoj,sadaizgubljenojtorbi,nalazilesvezaistavažnestvarikojesmosasobomnosilinanašemputu!Iakojepoznataljudskaslabostdanamnekipredmet,utrenutkukadgaizgubimo,izgledapreteranovredanineophodan,vrednijinosvakidrugi koji držimo u rukama, iako se stvarno po koji od onih predmeta čiji nas je gubitak onda uklancuMorbiotolikozastrašivao,biloposletogaponovopojavioilisenakrajupokazalodainijetako neophodan—uprkos svemu, na žalost, istina je baš da smomi onda, sa sasvim opravdanimuznemirenjem,moraliustanovitigubitakčitavognizanajvažnijihstvari.Čudnovatoineprijatnobilojejošiovo:nestalipredmeti,svejednodalisukasnijepronađeniiline,

obrazovalisuposvojojvažnostijednelestvice,auvekseunašimzalihamajednozadrugimponovopronalaziloonoštosmosmatraliizgubljenim,štosmobezosnovasmatralinestalimičijuvrednostsmo pogrešno cenili. Da na ovomemestu već jasno izgovorim ono pravo i sasvim neobjašnjivo:tokom daljeg putovanja na našu sramotu se pokazalo da su svi nestali alati, dragocenosti, karte idokumentaizlišni,iizgledalojeupravokaodajesvakoodnasbioupregaosvusvojumaštudasebiutuviuglavunenadoknadivestrahovitegubitke,kaodasesvako trudiodaonoštomuje izgledalonajvažnije proglasi i oplakuje kao izgubljeno: neko putne isprave, neko geografske karte, nekokreditnapismakalifama,jedanovo,drugiono.Inakraju,kadasezakomadpokomadonogaštosesmatralonestalimispostavilodailinijebilonestaloilidajebiloizlišno,ostalajeupravosamojednajedina dragocenost, jedan neprocenjivo važan i naprosto osnovan i neophodan dokumenat koji jestvarno konačno bio izgubljen.Ali, sada su semišljenja o tome da li se taj dokumenat, nestao saslugom Leom, uopšte nalazio u našem prtljagu, beznadežno razilazila. Kako je postojala potpunasaglasnostovisokojvrednostitogdokumentaionenadoknadivostinjegovoggubitka,samosemalonas(međuostalimaija)usuđivalodasasigurnošćutvrdidasmotajdokumentponelinaput.Jedanjeuveravaoda smo slične stvari poneli uLeovoj platnenoj torbi, ali da to nije ni u kom slučajubiooriginalan dokumenat, već naravno samo prepis; drugi su semogli zakleti da nikada nije bilo nipomenada sebilo samdokumenat,bilokopijaponesenaput,dabi točitavomnašemputunanelosramotu.Natosusenadovezivalevatreneraspre,pasedaljepokazalodasuotomegdebimogaobitioriginal (svejedno da li smo kopiju imali i izgubili ili ne) vladala mnoga međusobno sasvimprotivrečna mišljenja. Tvrdilo se da je dokumenat bio deponovan kod vlade u Kifhojzeru. Ne,govorili su drugi, on se nalazi u urni koja sadrži pepeo našeg pokojnogMajstora. Onda se opetdokazivalo da je to besmislica, da je pismo SavezaMajstor sastavio originalnim pismom koje jesamonjemubilopoznato,idajeonobilospaljenosaMajstorovimlešomponjegovojnaredbi,idajepitanjetogoriginalnogpismabezikakvogznačaja,jergaposleMajstorovesmrtinijednoljudskookonebimoglopročitati;međutim,nužnojeutvrditigdebisemoglanalazitičetiri(drugikažu:šest)prevodaoriginalapisma,kojisubilisačinjeni jošzaMajstorovaživota ipodnjegovimnadzorom.Kažuda je postojao jedan kineski, jedan grčki, jedan jevrejski i jedan latinski prevod, i da su oniostavljeni u četiri stara glavna grada. Pojavile su se jošmnoge tvrdnje i pogledi, neki su upornonastojalinasvojim,drugisubiliubeđeničasovim,časonimprotivničkimargumentom,dabinovogledišteuskoro takođeopetpromenili.Ukratko,od tadaunašojzajednicivišenijebilo sigurnosti,jedinstvenosti,iakonasjevelikaidejajošuvekdržalanaokupu.Ah,kako sedobro sećamonihprvihprepirki!One subilenešto takonovo i nečuvenounašem

dotle nerazrušivo složenomSavezu.One su vođene s poštovanjem i učtivošču bar s početka, nisudovodilenidotuča,nidoličnihprekorailiuvreda.Mismo,presvega,premačitavomsvetujošbilinerazdvojnoujedinjenobratstvo.Joščujemglasove,jošvidimmestonašeglogorovanjanakomejevođena prva od tih rasprava, vidim kako ovde-onde lebdeći pada jesenje lišće, između neobičnoozbiljnih lica neki se list zadrži na kolenu, neki na šeširu. Ah, a ja sam slušao, sve više sam bio

potišten i zastrašen, i usred svih tih izražavanjamišljenja u duši sambio potpuno siguran u svojuveru,žalosnosiguran:dase,naime,uLeovojvrećinalaziooriginal,pravostaropismoSaveza,adaje ono sa njim iščezlo i nestalo.Ma koliko to uverenje bilo uznemirujuće, ono je,međutim, biločvrsto idavalo je sigurnost.Ondasam,dabome,misliodabih touverenjesuviše radozameniozajedno sa više nade. Tek kasnije, kada sam to žalosno uverenje izgubio i počeo da prihvatam svamogućamišljenja,uvideosamštamijeonoznačilo.Vidim,međutim, da se stvar nemože na ovaj način pričati. Ali, na koji način bi se onamogla

pričati, ta priča o svojevrsnomputovanju svojevrsne duševne zajednice, o jednom tako čudnovatouzvišenominadahnutomživotu.Jabihtakoradohteo,kaojedanodposlednjihpreživelihizbratstva,da spasemneštooduspomenananaševelike stvari; izgledamsebikaopreživeli stari sluganekogpaladinaKarlaVelikog,kojiusvomsećanjučuvasjajninizdelaičuda,čijaslikaiuspomenasanjimnestaje ako ne uspe da ponešto od toga reč ju ili slikom, izveštajem ili pesmom dalje predapotomstvu.Alinakojibisenačinsamo,kakvimumetničkimzahvatom,tomoglopostići,kakobiseistorijanašeghodočašćamoglaispričati?Jatoneznam.Većovajpočetak,ovajunajlepšojnamerizapočeti pokušaj, odvodime u nesagledivo i nerazumljivo. Ja sam jednostavno hteo da zabeležimonoštomijeozbivanjuipojedinimčinjenicamanašeghodočašćaostalousećanju.Izgledalojedaod toga ništa nije jednostavnije. A sada, pošto sam jedva nešto uspeo da ispričam, ostao sambespomoćan kod jedne jedinemale epizode, na koju prvobitno nisam uopštemislio, kod epizodeLeovanestanka,paumestotkaninedržimurukamasvežanjodhiljadunitisačvorovima.Dabiseonerazmrsile iraspetljale, trebalobigodinamadaradistotinuruku,čakikadasvakapojedinanit,čimčovek pokuša da je uhvati i lagano povuče, ne bi bila tako strahovito krhka da se čoveku prekineizmeđuprstiju.Pomišljamdasesvakompiscuistorijesličnodešavakadapočinjedapišeodogađajimabilokog

perioda,apritommujeozbiljnostalodoistine.Gdejesredištedogađaja,neštozajedničko,neštonašto se događaji odnose i što ih drži zajedno?Da bi nastala neka povezanost, neka uzročnost, nekismisao,dabiuopštemaštanazemljibilopodobnozapričanje,pisacistorijemoradanađejedinstvo:jednogjunaka,jedannarod,jednuideju,patoštosebezimenodogodiloustvarnostimoraunetiutoizmišljenojedinstvo.Aliakojevećtolikoteškodaseizvestanbrojstvarnihipotvrđenihdogađajaispričapovezano,u

mom je slučaju to jošmnogo teže, jer svepostaje sumnjivo čimhoćuda stvarposmatram sasvimtačno,sveseizmičeiraspada,kaoštoseraspalanašazajednica,neštonajjačenasvetu.Nigdenemanekogjedinstva,nekogsredišta,neketačkeokokojesetočakokreće.Našehodočašćeizajednicanakojojseonozasniva,našSavez,tojebilonajvažnije,jedinovažnou

momživotu, amoja ličnost se pojavljivala kao savršeno ništavna u poređenju s tim.A sada, kadahoćutonajvažnije,ilipakneštoodtoga,dazapišemisačuvam,svejesamoiscepkannizslikakojesuseogledaleunečemu,atoneštojemojesopstvenoja,toogledalopokazujese,kadgodhoćudagazapitam, kao jedno ništa, kao tanani gornji sloj staklene površine.Ostavljam svoje pero, istina sanamerom inadomda sutra ili nekogdrugogputanastavim, ili bolje rečeno još jednom iznovadazapočnem, ali izamoje na*mere i nade, iza čitavogmog nesmirenog nagona za pričanjem našeistorijestojismrtnasumnja.TojeonasumnjakojajepočelautraganjuzaLeomudoliniMorbio.Tasumnjapostavljanesamopitanje:dalisetaistorijamožeispričati?Onapostavljajošipitanje:dalise onamože doživeti? Sećamo se primera da su čak i borci svetskog rata, koji su poznavali svečinjenice,svekolikuosvedočenuistoriju,ponekadmoralidaspoznajutesumnje.

3.

Otkakosamnapisaoprethodno, ja samsvojunameru još jednomponovoumislimazaokružio ipokušaodajojpriđem.Rešenjenisamnašao,jošuvekstojimpredhaosom.Alisamdaosebirečdane popustim i u trenutku kada sam taj zavet dao, kao sunčev zrak ozarila me je jedna srečnauspomena.Neštoslično,naime,palomijenaum,sasvimsličnoovomesada,osetiosamusrcukadasmopošlinanašvojnipohod:iondasmosepoduhvatilinečegnaizglednemogućeg,iondasmoišliprividnopomrakuibezpravcainismoimalininajmanjeizgleda,aipakjeunašimsrcimazračila,jačeodsvakestvarnostiiliverovatnosti,verausmisaoinužnostnašegdelanja.Kaojeza,podušimise razlio odjek onog osećanja I u trenutku te blažene jeze sve je bilo razjašnjeno, sve je ponovoizgledalomogućno.Panekaidekakohoće:odlučiosamdasvojuvoljusprovedem.Čakiakobihsvojuistoriju,kojase

nemožeispričati,moraodesetputa,stoputazapočinjati,dospevajućiuveknadistuprovaliju, jaćustotinuputaiznovadapočnem;akoslikevećnesastavimponovoujednusmisaonucelinu,jaćusvakipojedinideoslikezadržatikolikogodjemogućnoverno.Iukolikojetodanasuopštemogućno,pritomnećuzaboravitiprvonačelonašegvelikogvremena:nikadaneračunati,nikadanedopustitidanasrazlozirazumapometu,uvekznatidajeverajačanotakozvanastvarnost.

Umeđuvremenu sam, tomoram, razume se, priznati, učinio jedan pokušaj da se na praktičan irazuman način približim svome cilju. Potražio sam jednog prijatelja izmladosti koji živi ovde ugraduiurednikjejednoglista,azoveseLukas;onjeučestvovaousvetskomratuiotomenapisaoknjigukojasemnogočita.Lukasmejeljubaznoprimio,njegajeočitoobradovaloštoponovovidinekadašnjegškolskogdruga.Snjimsamimaodvadužarazgovora.Pokušao sam damu objasnim štame to zanima. Pri tom sam zanemario sve zaobilazne puteve.

Otvorenosammurekaodasamjedanodučesnikauonomvelikompoduhvatuokomejeontakođemoraočuti,utakozvanom„hodočašću”ilivojnompohoduSaveza,ilivećkakojeuonovremevelikastvarujavnostibilanazivana.Ahda,ljubaznosepodsmehnuo,onsesećatestvari,ukrugunjegovihprijatelja tu naročitu epohu većinom nazivaju, moždamalo suviše bez poštovanja, „dečji krstaškipohod”.Unjegovimkrugovimatajpokretnijeuzetsasvimozbiljno,onseizjednačavaootprilikesanekimteozofskimpokretomilisabilokojimpoduhvatombratimljenjanaroda,međutim,bilisuvrlozačuđeninekimpojedinačnimuspesimanašegpoduhvata,sauzbuđenjemsučitalioizuzetnohrabromprelaženju kroz Gornju Švapsku, o trijumfu u Bremovom vrtu, o predavanju tesinskogMontagsdorfa.Povremenosusebavilimišljudabisepokretmogaostavitiuslužburepublikanskepolitike. Onda bi se, kako izgleda, stvar svakako rasturila u pesku, više nekadašnjih vođa bi jenapustilo,nanekinačinbijesepostideliinebijesevišehtelisećati,vestibisveoskudnijepriticaleijednadrugojbisvečudnovatijeprotivrečile,pabi takosve tobilostavljenoadacta izaboravljenoonakokaonekipolitički, religiozni iliumetničkiekscentričnipokret tihposleratnihgodina.Uonovreme je vaskrsavao poneki prorok, pojavljivala su se tajna društva sa mesijanskim nadama ipretenzijama,dabiondaponovopotonulibeztraga.Dobro, njegov stav je bio jasan, to je bilo blagonaklono skeptično gledište. Slično Lukasu, o

Savezu i hodočašćumogli sumisliti svi onikoji su, doduše, čuli onjegovoj istoriji, ali u samomdoživljajunisuučestvovali.Nijemibilo stalodo togadaLukasapreobratim,pa ipak sammudao

nekaobaveštenja,naprimerdanašSaveznijetvorevinaposleratnihgodina,većdatečekrozčitavusvetskuistorijujednom,ponekaddodušepodzemnom,alinikadprekinutomlinijom,datakođenekefazesvetskogratanisubileništadrugodoetapeistorijenašegSaveza,jošdasuZaratustra,LaoCe,Platon, Ksenofon, Pitagora, Albertus Magnus, Don Kihot, Tristram Šendi, Novalis, Bodler bilisuosnivačiibraćanašegSaveza.Onsenatonasmejaoupravoosmejkomkojisambioočekivao.„Lepo”rekaosam„janisamdošaodavaspoučavam,većdaučimodvas.Mojažarkaželjanijeda

pišemistorijuSaveza(tonebibilaustanjuničitavaarmijaodličnopripremljenihnaučnika),negosasvimprostodaopišemistorijunašegputovanja.Alitominikakonećepoćizarukom,čaknisamoda priđem stvari. Nije stvar u književnoj sposobnosti, verujem da je imam, uostalom tu nemamnikakvih ambicija.Ne, u pitanju je ovo: stvarnost koju sam sa svojimdrugovima jednomdoživeovišenepostoji.Iakosuuspomenenatoononajvrednijeinajživlještoimam,oneipakizgledajutakodaleko, one su toliko od druge građe kao da su se dogodile na drugim zvezdama i u drugimtisućlećima,ilikaodasubilesnoviugroznici.”„Tomijepoznato!”uzviknuojeLukasživahno,njegajenašrazgovorteksadapočeodazanima.

„O, kako mi je to dobro poznato! Vidite, isto tako sam ja doživeo rat. Verovao sam da sam gadoživeovaljanoioštro,biosamdorasprskavanjapunslika,filmskatrakaumommozguizgledalajehiljadu kilometara duga, ali kada sam posle sedeo za pisaćim stolom, na stolici, za stolom, podkrovom,saperomuruci,ondasuonazbrisanaselaišume,drhtanjezemljeuvatrenojpaljbi,klupčebedeiuzvišenosti,strahaijunaštva,pokidanihstomakaiglava,samrtnogstrahaicrnoghumora—svejetobilootišloneizrecivodaleko,bilojesamosanjano,nijeimalovezenisačiminigdesenijemoglozahvatiti.Viznatedasamnakrajuuprkostomenapisaoknjiguoratuidaseonasadamnogočitaionjojsegovori.Alividite:neverujemdadesettakvihknjiga,desetputaboljihiubedljivijihodmoje,mogučitaocudatibilokakvupredstavurataakosamnijedoživeorat.Anemaihbašmnogokojisugadoživeli.Takođenionikojisuunjemu„učestvovali”nisuganiizdalekasvidoživeli.Pačakakobigamnogistvarnodoživeli—onisugaupravoopetzaboravili.Poslegladizadoživljajem,moždanemajačegladiodgladizazaboravom."Zaćutaojeiizgledaozaokupljensvojimmislimaiutonuounjih,njegoverečisumipotvrdilemoja

sopstvenaiskustvaimisli.Posleizvesnogvremena,opreznosamupitao:„Alikakovamjeuopštebilomogućnodanapišete

knjigu?”Vrativšiseizsvojihmisli,zatrenutakjezastao.„Tomijebilomogućnosamozato”rekaoje„što

jetobilonužno.Ilisammoraoknjigunapisatiiliočajavati,tojebilajedinamogućnostmogspasenjaod ništavila, od haosa, od samoubistva. Pod tim pritiskom je knjiga napisana, i onami je donelaočekivanospasenje,jednostavnotimeštojenapisana,svejednokolikojedobrailirđava.Tojebilojedno,glavnastvar.Aonda:doksampisaonisamniujednomtrenutkusmeomislitinadrugečitaoceosimnasebelično,iliukrajnjemslučajuponegdenakogbliskogratnogdruga,itadanisamnikadapomišljaonapreživele, većuveknaonekoji suu ratu izgubili život.Zavremepisanjabio samugroznici, ili kao ludak, opkoljen trojicom-četvoricom mrtvaca osakaćenih tela — tako je knjiganastala.”Aondajenaglorekao—tojebiosvršetaknašegprvograzgovora:„Izvinite,otomenemoguviše

dakažem.Ne,nireči,nijednejedinereči.Nemogu,neću.Doviđenja!"Izguraomejenapolje.Prilikom drugog sastanka opet je bio miran i hladan, opet se osmehivao s lakom ironijom i

izgledalojedaonoštomijebilonasrcuozbiljnouzimaidavrlodobroshvata.Daomijenekolikositnihsavetakojisuneštomalokoristili.Anakrajutogdrugogiposlednjegrazgovorarekaojekaouzgred:„Slušajte, vi se stalno i stalno ponovo vraćate na epizodu sa onim slugom Leom. Tomi se ne

dopada,izgledamidautomeležinekapodvodnastenazavas.Osloboditese,izbacitetogLeaprekopalube,izgledadaonhoćedapostaneuobraženje.”Hteosamdaodvratimdasebezuobraženjaknjigenemogupisati,alionmenijeslušao.Umesto

toga,preplašiomejejednimpotpunoneočekivanimpitanjem:„DaliseonzaistazvaoLeo?”Počelumijeizbioznoj.„Dabome”rekaosam„izvesnosezvaoLeo.”„Tomujebiloime?”Jasamustuknuo.„Ne,imemujebilo—imemujebilo—višeneznam,zaboraviosam.Leomujebiloprezime.

Nikoodnasganijedrukčijezvao.”Doksamjošgovorio,Lukasjesasvogpisaćegstoladohvatiojednudebeluknjiguiprelistavaoje.

Izuzetnobrzojenašaoonoštojetražioidržaoprstnajednommestunaotvorenojstraniciknjige.Tojebioadresar,anamestunakomejebionjegovprststajalojeimeLeo.„Vidite”rekaoje„tuimamojednogLea.Leo,Andreas,Zajlergraben69a.Imejeretko,moždataj

čovekznaneštoovašemLeu.Otiđitenjemu,moždavamonmožerećionoštovamtreba.Javamtonemogureći.Višenemamvremena,izvinite,bilomijeveomaprijatno.”Kadasamzatvoriovratazasobom,zateturaosamseodpreneraženostiiuzbuđenja.Biojeupravu,

višenisamimaoštaodnjegadatražim.JošistogdanaotišaosamuZajlergraben,potražiokućuiraspitaoseogospodinuAndreasuLeu.

Stanovaojeujednojsobinatrećemspratu,večerominedeljomjeponekadkodkuće,prekodanaidenaposao.Pitaosamonjegovomzanimanju.Bavioseovimionim,reklisu,razumeseupodrezivanjenoktiju,negunoguimasažu,pravitakođelekovitepomadeilečitravama;uteškavremena,kadaimamalo posla, bavi se takođe dresurom i šišanjem pasa. Otišao sam, zaključivši da je bolje da togačovekanetražimidamuništanekažemosvojimnamerama.Biosam,međutim,veomaradoznaodagavidim.Zatosamidućihdanaprilikomčestihšetnjiosmatraokuću,idanasćuopetdaodemtamo,jermidodanasnijepošlozarukomdavidimAndreasaLea.Ah, cela stvarme dovodi do očajanja, a pri tomme takođe čini srećnim, ili me pak uzbuđuje,

raspinjeme,opetdajevažnostmeniimomživotu,štomijeveomanedostajalo.Mogućnodaimajupravoonipraktičariipsiholozikojisvakuljudskuradnjuizvodeizegoističkih

nagona.Ja, istina,nemogusasvimdashvatimkakoto jedančovek,kojičitavogživotaslužinekojstvari,kojizanemarujevlastitozadovoljstvoidobrobitžrtvujućisezanešto,uosnovičiniistoštoinekičovekkojitrgujerobljemilimunicijomizaradurasipanaudobanživot;alijabih,bezsumnje,uraspravisajednimtakvimpsihologomizvukaodebljikrajibioizobličen,jersupsiholoziljudikojiuveknadvladaju.Ondajetakođesveonoštosamjasmatraodobrimilepimiradičegasampodnosiožrtve, predstavljalo samo moj egoistički prohtev. U svom planu da napišem nešto kao istorijuhodočašća, sa svakim danom sve jasnije vidim egoizam: prvo mi je izgledalo kao da timepreduzimam neki težak posao služeći plemenitoj stvari, ali sve više i više vidim da ja sa svojimopisom puta ne težim nečim drugom no gospodin Lukas sa svojom knjigom o ratu: da spasem,naime,svojživot,dajućimuponovonekismisao.Kadbihsamovideoput!Samodazajedanjedinikorakkrenemnapred!„IzbaciteLeaprekopalube,oslobodite seLea!” rekaomi jeLukas. Isto tako,mogaobih izbaciti

prekopalubesvojuglavuilistomakidaihseoslobodim!Milibože,pomozimimalo.

4.

Sada,ipak,sveizgledadrukčijeineznamdalijemojastvarusledtoganapredovalailine,alijasamdoživeonešto,naišaosamnaneštoštonisamočekivao—iline,nisamlitoipakočekivao,nisamlipredosetioto,nadaoseiistotolikostrahovao?Da,jesam.No,tojeipakčudnovatoineverovatno.Unekolikomahova,dvadesetilivišeputa,učasovimakojisumisečinilizgodnim,išaosampo

Zajlergrabenuivišeputašvrljaookokućebroj69a,poslednjihputauveksamišlju:„Sadapokušavamjoš jedan jediniput, iakonebudeništa,višenećudolaziti.”Eto, ipaksamuvekponovodolazio,apreksinoćmiseželjaispunila.O,itekakoseispunila!Dok sam se približavao kući, na čijem sam sivozelenom crepu poznavao svako ispupčenje i

pukotinu, iznekoggornjegprozoračuo samzviždukanjemelodijenekemalepesme ili igre,nekeuličnepesme.Jošništanisamznao,alisamosluškivao,tonovisumeopominjaliiumenisepočeloizsna buditi nekakvo sećanje. To je bila neka banalnamuzika, ali tonovi koje je taj zviždač svojimusnamaispuštaobilisuslatkiiljupki,neobičnočisti,prijatniiprirodnizaslušanjekaoptičji.Stajaosamislušao,očaraniuistovremeičudnosmeten,adapritomnisamninaštapomišljao.Ili,akosamipakneštomislio,tojebilorecimodatomorabitinekičovekvrlosrećanivredanljubavi,kadaumedazviždinatajnačin.Nekolikominutasammirno,kaoprikovan,stajaonauliciislušao.Poredmene je prošao jedan starac, upola bolesnička lica, koji je video kako stojim, takođe je poslušao,samoza trenutak,ondamiseprolazećinasmejaosa razumevanjem,njegov lepstaračkidalekovidipogled kao da je kazivao: „Samo stoj, čoveče, ne čuje se svakog dana takvo zviždanje.” Starčevpogledmi je ozario dušu, bilomi je žao što je otišao. Istog trenutka sam,međutim, shvatio da tozviždanjepredstavljaispunjenjesvihmojihželja,daonajkojizviždimoradabudeLeo.Već se hvatao suton, ali nijedan prozor nije bio osvetljen. Melodija se, sa svojim naivnim

varijacijama, završila,nastala je tišina. „Sadaćeonupaliti svetlostgore”,pomislio sam,ali sve jeostalomračno.Atadasamčuokakosegoreotvarajuvrata,auskorosusezačulikoracinastepeništu,kapijasepolakootvorila,nekojeizašao,ahodmujebioistikaonjegovozviždukanje:lak,kaoigra,aliodsečan,zdravimladalački.Ćovekkoji je išaonijebiovisok,ali jebiovrlovitak,gologlav,asadasamsasigurnošćuosećao:tojebioLeo,tojebiosamLeo,našdragidrugsaputnikislugaLeo,kojinamjeonda,predesetivišegodina,svojimnestankomnaneotolikotugeizabune.Utrenutkuprveradostiiiznenađenjasamoštoganisampozvao.Atadasamsesetiodasamnjegovozviždukanjetoliko puta bio čuo i onda prilikom hodočašća. To su bili ondašnji tonovi, a kako su mi ipakčudnovato drugačije zvučali! Bolno osećanjemi je probolo srce: o, kako je od onda sve postalodrugačije,nebo,vazduh,godišnjadoba,snovi,san,daninoć!Kolikosedubokoistrahovitozamenesvepromenilo,kadamejetonjednogzviždača,taktjednogpoznatogkorakasamosećanjemnaonoštojeizgubljenomogaopogodititakodubokoinanetimitolikosrećeitolikobola!Čovek je prošao blizu mene, gipko i vedro noseći svoju golu glavu na golom vratu, koji se

pojavljivao iz otvorene plave košulje, lepo i radosno se prilika njihala kroz večernju ulicu, jedvačujno, u lakim sandalama ili gimnastičkim patikama. Pratio sam ga, bez ikakve namere, kakosammogaodaganepratim!Spuštaosenizulicu,anjegovhod,iakojebiomekanilakimladalački,,ipakje bio večernji, bio je istog zvuka kao i suton, bio je prisan i sliven sa trenutkom, sa prigušenimglasovimakojisudopiraliizcentragrada,sapolusvetlošćuprvihfenjerakojisuupravopočinjalidasvetle.

Zavio jeumaliparkkodKapije svetogPavla,nestao izmeđuvisokogokruglog šiblja, a ja sampožuriodamiseneizgubi.Ponovojebiotu,švrljaojepodšibljemjorgovanaibagrema.Putjekrozmališumarakvijugaoudvetrake,sanekolikoklupanaivicitravnjaka.Tupoddrvečembilojevećsasvimmračno.Leo jeprošaoporedprveklupe,nanjoj jesedelodvoje ljubavnika, idućaklupa jebilaprazna,onjetuseo,nasloniose,zabacioglavuunazadinekovremegledaoulišćeiuoblake.Tadaje izdžepaodkaputa izvadiomalu,okruglukutiju,kutijuodbelogmetala,stavio jenaklupukrajsebe,otvoriopoklopacipočeopolakoprstimadaizvlačineštoizkutije,datostavljauustaijedesa uživanjem. Za to vreme ja sam na ulazu u šumarak šetkao tamo-amo; tada sam se približionjegovojklupi i seonadrugikraj.Onme jepogledao, svetlim sivimočimapogledaomeu lice inastaviodajede.Tojebilosuvovoće,nekolikošljivaipolutkikajsija.Sadvaprstajeuzimaojednupojednu,svakujepomalognječioipipao,stavljaojeuustaižvakaodugoisauživanjem.Potrajalojedostadugodoknijeuzeoipojeoposlednju.Tadajeopetzatvoriokutiju,staviojeudžep,zavaliose unazad i ispružio noge; onda samvideo, njegove suknene cipele su imale potplate od pletenogkanapa.„Noćasćebitikiše”,rekaojeiznenadno,nisamznaodalimeniilisebi.„Možedabude",rekaosammalosmeteno,jerakomedosadavećnijepoznaopohoduipostasu,

onda bi to ipak moglo da bude sada, upravo sam gotovo sa sigurnošću očekivao da će me sadapoznatipoglasu.Aline,nikakomenijepoznao,takođenipoglasu,paiakojetoodgovaralomojojprvobitnojželji,

pritomsamipakosetiodubokorazočaranje.Nijemepoznao.Dokjeonposledesetgodinaostaoistiičinilosenijenimaloostario,samnomjestvarbiladrugačija,žalosnodrugačija.„Viumetetakolepodazviždućete”rekaosam„čuosammalopre,tamouZajlergrabenu.Veomami

sedopalo.Jasam,naime,ranijebiomuzičar.”„Muzičar?”rekaojeljubazno.„Tojelepozanimanje.Zarsteganapustili?”„Da,privremeno.Ćaksamiviolinuprodao.”„Tako?Toješteta.Jesteliuoskudici?Mislim:jesteligladni?Kodkućeimamjošneštozajelo,a

imamikojumarkuudžepu.”„Ah,ne"rekaosambrzo„nisamtakomislio.Jasamsasvimdobrogstanja, imamvišenoštomi

treba.Ali hvala vam lepo, vrlo je ljubazno od vas što ste hteli dame pozovete. Tako često se nenailazinaljubazneljude.”„Mislite?Pa,možda.Ljudisurazličiti,ponekadsuvrločudni.Vistetakođečudni.”„Ja?Azašto?”„Eto,imatedovoljnonovca,aprodajetesvojuviolinu!Zarvammuzikavišenepričinjavaradost?”„O,da.Alidešavasekatkaddačovekprestanedase radujenečemuštomu je ranijebilodrago.

Dešavasedamuzičarsvojuviolinuprodailiobesiozid, ilidanekislikar jednogdanaspalisvojeslike.Zarnikadanistečulionečemtakvom?”„Da,jesam.Ondajetoizočajanja.Poznavaosamdvojicukojisuseubili.Imaglupihljudi,tomože

čovekadaožalosti.Nekimasenemožepomoći.—Alištaraditesadakadvišenemateviolinu?"„Ah, svašta. Jaupravone radimmnogo,višenisammlad, a i često sambolestan.Azašto stalno

govoriteotojviolini?Toipaknijetakovažno.”„Oviolini?JasamtumislionakraljaDavida.”„Kako?NakraljaDavida?Kakvevezeonimasa

tim?”„On je takođebiomuzičar.Dok je bio sasvimmlad, on je svirao kraljuSaulu i ponekadbimu

odagnao rđavo raspoloženje.A onda je i on sampostao kralj, tako veliki kralj, pun briga, raznihraspoloženjainevolja.Nosiojekrunuivodioratoveisveto,počiniojetakođeinekepraveniskosti,ipostaojevrloslavan.Alikadapomislimnanjegovuistoriju,ondajeodsveganajlepšimladiDavidsasvojomharfom,itokadajesviraojadnomSaulu,ismatramdaještetaštojeposlepostaokralj.

Biojemnogosrećnijiilepšidokjebiomuzičar.”„Izvesno”,uzviknuosammaložustro.„Izvesnojeonondabiomlađiilepšiisrećniji.Aličovekne

ostajevečnomlad,avašDavidbivremenompostaostarijiiružnijiibrižnijiidajeostaomuzičar.AzatojepostaovelikiDavid,izveojesvojadelaispevaopsalme.Životipaknijesamoigra!”Leojetadustaoipozdraviome.„Noćje"rekaoje,,iskoroćekiša.VišeneznammnogoodelimakojajeDavidučinioidalisu

ona bila upravo velika. Isto tako o njegovim psalmima, otvoreno da priznam, više ne znam vrlomnogo.Nebihhteoništadakažemprotivnjih.Alidaživotnijesamoigra,tominedokazujenikakavDavid.Upravotojeon,život,akojelepisrećan,igra!Prirodno,odnjegasemoženačinitisvedrugomoguće,nekadužnostiliratilizatvor,aliontimenepostajelepši.Doviđenja,bilomijeprijatno.”On jepošaosvojim lakim,pažljivim,dobronamernimhodom, tajdivni,dragičovek, i samošto

nijenestao,aumenisepotpunosrušilasvakauzdržanostisamosavlađivanje.Očajan,potrčaosamzanjimiizsrcapreklinjučiviknuo:„Leo!Leo!TavisteLeo.Zarmevišenepoznajete?TamismobilibraćaSavezaitrebalobijošuvekdabudemo.TamismozajednoišlinahodočašćenaIstok.Zarsteme zaista zaboravili, Leo? Zar stvarno više ništa ne znate o čuvarima krune, o Klingsoru iZlatoustom,osvečanostiiBremovomvrtu,oklancukodMorbioInferiore?Leo,smilujtese!"Nijeubrzaokorak,alisenijeniokrenuo;laganojenastaviodakoračakaodanijeništačuo,alimi

jedaovremenadagastignemiizgledalojedanemaništaprotivdamusepriključim.„Viste takosnuždeni inagli”rekaoje takodamejerazgalio„tonije lepo.Tounakazi lice iod

togasečovekrazboli.Ićićemosasvimpolako,totakoleposmiruje.Atonekolikokapikiše—divno,zarne?Onepadajuizvazduhakaokolonjskavoda.”„Leo"preklinjaosam„smilujtese!Recitemijednujedinureč:dalimejošpoznajete?”„Tako”rekaojeblagoijošuvekjegovoriokaobolesnikuilipijanom„sadavećpopušta,tojebilo

samouzbuđenje.Pitate:dalivaspoznajem?Da,kojičovekpoznajedrugogiličaksamogsebe?Aja,vidite,janisamnikakavpoznavalacljudi.Tomenezanima.Pse,da,njihpoznajemsasvimdobro,istotakoptice,iistotakomačke.Alivaszaistanepoznajem,gospodine.”„AlivipripadateSavezu?Tavisteondaučestovaliuhodočašću?”„Jasamuveknaputu,gospodine,ijastalnopripadamSavezu.Tudolazeiodlazetakoponeki,ljudi

sepoznaju,aipaksenepoznaju.Sapsimajemnogojednostavnije.Pazite,zastanitezatrenutak!”Podigao jeprst opominjući.Stajali smonoćuuparkunaputukoji se svevišepokrivao tankom

vlagomkoja se spuštala.Leo jenapućiousne i zviznuootegnuto,drhtavo, tiho,malopočekao, jošjednomzviznuo,ajasemalouplašihkadjeodjednom,bašprednas,izaogradekrajkojesmostajali,izšibljaiskočiovelikipasvučjakiradosnocvilećinavaljivaonaogradudabigaLeokroz;prečkeižicepogladioprstima.Svetlozelenosusijaleočisnažneživotinje,akadgodbinjegovpogledpaonamene,,režaojedubokougrlu,kaodalekagrmljavina,jedvačujno.„TojepasvučjakNekar”,predstaviomigajeLeo,,„mismovrlodobriprijatelji.Nekar,ovoovde

jenekadašnjisviračnaviolini,nesmešmuništauraditi,nesmeš,nilajati”.Stajali smo, aLeo jekroz rešetkunežnočeškaomokrokrznopsa.To je stvarnobio lepprizor,

zaista mi se veoma dopalo to njegovo prijateljstvo sa životinjama i što mu je taj noćni pozdravpričinjavaoradost;aliuistovrememijebilotužnoičinilomisedanemogupodnetikakojeLeosatimpsomvučjakom i kako je samnogim, amožda i sa svimpsima toga kraja bio u poverljivomprijateljstvu,doksammujabiopotpunostran.Prijateljstvoipoverenjezakojesamsejaproklinjućiiponižavajući se borio, činilo mi se da pripadaju ne samo tom psu Nekaru, već je izgledalo dapripadajusvakojživotinji,svakojkapikiše,svakojtačkizemljištapokomejeLeogazio,činilosedaseonstalnopredaje,dajestalnoutekućem,valovitomodnosuizajednicisasvojomokolinom,dasvepoznaje,dagasvipoznajuivole—samokmeni,kojisamtigatolikovoleoikomejeontolikobiopotreban,nijegavodionikakavput,samojemeneodbacivao,posmatraometuđeihladno,nije

mepuštaousvojesrce,izbrisaomeizsvogsećanja.Polako smo išli dalje, s druge straneogradeprationas je pasvučjak tihimprijatnimglasovima

naklonostiiradosti,nezaboravljajućiipakmojedosadnoprisustvo,jerjošnekolikoputajeLeuzaljubavugrlusavlađivaokivantonodbraneineprijateljstva.„Oprostitemi”počeosamopet„uhvatiosamsezavas ioduzimamvamvreme,avi, razumese,

hoćetekućiidalegnete.”,,O,azašto?”smeškaoseon„nemamništaprotivdajednenoći takošvrljam,za tominefalini

vremenanivolje,akovamanesmeta.”Onje to takobiorekao,vrlo ljubaznoi izvesnobez ikakveuzgrednenamere.Ali tekštosureči

pale,ajasamodjednomosetiouglaviiusvimzglobovimakolikosamstrahovitoumoran,kolikomijeteškopadaosvakikoraktognekorisnogizamenestidnognoćnoglutanja.„Tačnoje”rekaosamutučeno„vrlosamumoran,teksadaprimećujemto.Takođenemanikakvog

smislanoćupokišilutatiokoloidrugeljudeopterećivati.”„Kakovihoćete"rekaojeučtivo.„Ah,gospodineLeo,ondanasaveznomhodočašćunaIstoknistesamnomtakorazgovarali.Jeste

listvarnosvetozaboravili?...No,toništanekoristi,nemojtedavasdaljezadržavam.Lakunoć.”Brzo je bio iščezao u tamnu noć, zaostao sam, sam, glup, smlaćen, izgubio sam igru. Nijeme

poznavao,nijemehteoprepoznati,šegačiosesamnom.Vraćao samse, iza rešetkasteograde idalje jebesno lajaopasNekar.Sredvlažne toplote letnje

noćismrzavaosamseodumora,tugeiusamljenosti.Ranijih godina takođe samveć iskusio slične časove.Ondami se,međutim, u takvomočajanju,

činilodasamja,zalutalihadžija,dospeonaivicusveta,idanijeimaloštavišedaseučiniosimdaseslediposlednjačežnja:dasesaivicesvetabacimuprazninu,usmrt.Vremenomseočajanje,istina,čestovraćalo,silninagonzasamoubistvomsepreobrazioigotovosebiougasio.Višemi„smrt”nijebilanikakvoništa,nikakvapraznina,nikakvanegacija.Takođemnogoštadrugojepostalodrukčije.Časoveočajanjasadasamprimaoonakokaoštoseprimajujakitelesnibolovi:čovekihtrpi,bilodakukailiprkosi,osećakakosenadimajuirastu,iosećačasbesnu,časpodrugljivuradoznalostdavididokletojošmožedaide,dokleseboljošmožepojačavati.Sve rđavo raspoloženjemog razočaranogživotakoji je,počevodmogusamljenogpovratka sa

neuspeloghodočašća,postajaosvebezvredniji imalodušniji,a jasvenepouzdanijiusebesamog isvoje sposobnosti, sva zavidljivo-pokajnička čežnja za dobrim i velikim vremenima koja samjednombiodoživeo,raslisuumenikaobol,raslivisokokaodrvo,kaobrdo,raspinjalimeisvejebilouvezisamojimsadašnjimzadatkom,mojezapočeteistorijehodočašćaiSaveza.Samodelomivišenije izgledalovredno težnje ili značajno.Vrednami je izgledala samo jošova jednanada:daradom,svojimsluženjemuspomeninaonouzvišenovremedonekleočistimiiskupimsamogsebe,daponovouspostavimvezusaSavezomisaonimdoživljenim.Kodkućesamupalio svetlost,umokromodelu, sa šeširomnaglavi, seozapisaći sto inapisao

pismo, napisao deset, dvanaest, dvadeset stranica tužbe, pokajanja, preklinjućemolbe Leu. Opisaosammusvojjad,prizivaomuslikezajedničkihdoživljaja,zajedničkenekadašnjeradosti,žaliomusenabeskrajne,paklene teškoćezbogkojih jemojplemenitpoduhvatpropao.Minuo jepremor togačasa,usplahirensamsedeoipisao.Uprkossvimteškoćama,pisaosam,radijebihpodneoinajgorenoštobihodaomaijednutajnuSaveza.Inebihpropustio,uprkossvemu,dasvojedelozavršim,uspomenhodočašću,uslavuSaveza.Kaougroznicislikaosamstranicuzastranicombrzimslovima,bezrazmišljanja,bezvere,izmenesuseizlivaležalbe,optužbe,samooptužbekaovodaizrazbijenogkrčaga,beznadenaodgovor, samo iz silneželje za rasterećenjem. Još istenoći sam tokonfuzno,debelopismopustiounajbližepoštanskosanduče.Potomsam,najzad,bilo jegotovojutro,ugasiosvetlost, otišao na malu mansardu za spavanje koja se nalazila kraj moje dnevne sobe i legao u

postelju.Odmahsamzaspaoispavaosamvrloteškoidugo.

5.

Drugogdana,poštosamsevišeputabudioiponovouspavljivao,saglavoboljom,aliodmoraniponovopribran,namojebeskrajnoiznenađenje,radost,atakođeizbunjenost,zatekaosamLeakakosediumojojdnevnojsobi.Sedeojenaivicijednestoliceiizgledaojekaodavrlodugočeka.„Leo”—uzviknuosam„jestelidošli?”„Poslalisumepovas”rekaoje.„TojeodSaveza.Vistemitogaradinapisalipismo,jasamga

predaovišima.OčekujevasVisokastolica.Možemolidapođemo?”Sav zbunjen požurio sam se da obujem cipele. Na neraspremljenom stolu još je od noćas bilo

nečegnemirnog inesređenog, tog trenutkanisamvišeznaošta sam tamoprenekolikočasovabionapisaotakobojažljivoiusplahireno,međutim,izgledadanijebilouzaludno.Neštosedesilo,Leojebiodošao.Iodjednomsamshvatiosadržajnjegovihreči.Dakle,jošuvekpostojineki„Savez",okomeviše

ništanisamznao,kojijepostojaobezmeneinijemevišesmatraopripadnikom!JošjebiloSaveza,Visokestolice,viših,onisuposlalipomene!Odtevestimejespopalagroznica.Tu,u tomgradu,živeosammesecima inedeljama,zauzetsvojimzabeleškamaoSavezu inašemputovanju,anisamznaodaliigdebijošmoždamoglipostojatiostacitogSaveza,nisamlijamoždanjegovposlednjiostatak;da, iskrenodapriznam,unekimčasovimanisamčakbioni siguranda li suSavez imojepripadanje njemu ikada bili stvarnost. A sada je tu stajao Leo, poslao ga je Savez dame dovede.Sećalisumese,pozvalisume,htelisudamesaslušaju,damepozovumoždanapolaganjeračuna.Lepo,jasambiospreman.BiosamspremandapokažemdanisampostaoneveranSavezu,biosamspremannaposlušnost.Nekamevišisadakazneilioproste,unapredsambiospremandaprihvatimsve,daimusvemudamzapravoidaslušam.Krenulismo.Leojeišaonapred,ajasamseopet,kaoiranijihgodina,kadasamposmatraonjegai

njegovhod,moraodivitikakojeondobar,kakojesavršensluga.Gipkoistrpljivoišaojeulicama,predamnom,pokazujućimiput,savsepretvoriouvodiča,savpredatsvomzadatku.Aliipakonmojestrpljenjenijestavljaoninanajmanjuprobu.Savezjebiopozvao,Visokastolicamejeočekivala,zamene jesvebilonakocki,odlučilobiseočitavommombudućemživotu,čitavmojbivšiživotbisadadobiosvojsmisaoiligapotpunoizgubio—drhtaosamodiščekivanja,odradosti,odstraha,odstrepnje kojame je gušila. I tako se put kojim jeLeo išaopredamnommomenestrpljenju učiniogotovonesnosnodug,jersamdužeoddvasatamoraoićizasvojimvodičemnajčudnijimi,kakomise činilo, najćudljivijim okolišnim putevima. Dva puta me je Leo ostavio da dugo čekam predcrkvomukojoj semolioBogu; izvesnovreme,kojemi se činilobeskrajnim, stajao je zagledan izanesenpredstaromvećnicom,iispričaomikakojujeupetnaestomvekuosnovaojedančuveničlanSaveza.Njegovjehodizgledaoveomarevnostan,predandužnostiisvestancilja,ajasampostajaosasvimsmetenodtihzaobilaženja,kruženjaiševrdanjakojimaseonpribližavaosvojojmeti.Putnakojismoutrošiličitavoprepodnemoglismoprećizačetvrtsata.Najzadmejepoveoujednuučmaluulicuupredgrađuiuveoujednuvrloveliku,tihuzgradukoja

jespoljaizgledalakaorastegnutaslužbenazgradailimuzej.Tuisprvanadalekonijebilonijednogčoveka,hodnici istepeništazjapilisuprazni iodjekivaliodnašihkoraka.Leojepočeodatražipohodnicima, stepenicama i predvorjima. Jednom je opreznootvorio nekavisokavrata krozkoja segledalouprepunslikarskiatelje,predjednimslikarskimnogarimastajaojezavrnutihrukavaslikar

Klingsor—o,kolikogodinanisamvideotodragolice!Alisenisamusuđivaodagapozdravim,zato još nije bilo vremena, mene su očekivali, bio sam pozvan. Klingsor nije obraćao baš mnogopažnjenanas.KlimnuojeglavomLeu,meneilinijeprimetioilinijepoznaoiljubazno,aliodlučnonamjepokazaodaizađemonapolje,ćuteći,nepodnosećinikakvusmetnjuusvomeredu.Najzad,sasvimgoreubeskrajnojzgradi,došlismoupotkrovljeukomejemirisalonahartiju i

karton igdesudužzidova,stotinamametara,gledalavrataodormana,poleđineknjiga isvežnjeviakata, ogroman arhiv, ogromna kancelarija. Na nas niko nije obraćao pažnju, svi su bili tihozaposleni;izgledalomijedasesatogamestaupravljačitavimsvetom,zajednosazvezdanimnebom,ili da se tu zapisuje i nadzirava. Dugo smo stajali i čekali. Oko nas su, sa ceduljama kataloga ibrojevimaurukamatihožurilimnogiarhivskiibibliotečkislužbenici,postavljanesulestviceipelisuseponjima,mekanoitihokretalisuseliftoviimalakolicanatočkovima.NakrajujeLeopočeodapeva.Obuzet,slušaosamtonove,nekadasumionibilitakobliski,tojebilamelodijajednepesmenašegSaveza.Na pesmu se uskoro sve pokrenulo. Činovnici su se povukli, dvorana se produžila u su tonske

daljine, sićušni i nestvarni, u pozadini su, u ogromnim arhivskim prostranstvima, radili marljiviljudi, prostrana i prazna, dvorana se svečano širila, na sredini su stajale strogo poredanemnogobrojne fotelje, a iz pozadine, ili iz mnogobrojnih vrata u prostoriju su ulazili mnogi viši,nemarno su prilazili foteljama i jedni za drugima sedali. Polako se punio red za redom fotelja,građevina sepostepenouzdizala i dostiglavrhunacuvisokomprestolukoji jošnijebiopopunjen.Svečana dvorana punila se do prestola.Leome je pogledomopomenuo na strpljenje, na ćutanje istrahopoštovanje,pa jenestaoumnoštvu,odjednomjeotišaoi jagavišenisammogaootkriti.Alimeđu višima koji su se okupljali oko prestola video sam tu i tamo kako se ozbiljni ili nasmešenipojavljujupoznati likovi,videosamlikAlbertusaMagnusa,splavaraVezudeve,slikaraKlingsora idruge.Najzadjenastalatišina,iizašaojegovornik.Samimalen,stajaosampredVisokomstolicom,na

sve spreman,pundubokog straha, aliunapred spremandaprihvatimsve što se tubudedogodilo irešilo.Dvoranom je jasno i mimo odzvanjao glas govornika. „Samooptužba jednog odbeglog brata

Saveza", čuo samgakakoobjavljuje.Kolena sumizadrhtala.Upitanju jebiomojživot.Ali to jedobrotako,sadasvemoradabudesređeno.Govornikjenastavio.„ZoveteseH.H?UčestvovalisteumaršukrozGornjuŠvapsku,nasvečanostuBremovomvrtu?

Uskoro posle Morbio Inferiore pobegli ste ispod zastave? Priznajte da hoćete da pišete isto rijuhodočašća?SmatratedasteutomeometenisvojimzavetomćutanjaotajniSaveza?”Napitanjezapitanjemodgovaraosamsada,takođeinaonakojasumibilanerazumljivaiužasna.Kraće vreme viši su se dogovarali šapatom i gestovima, a onda se ponovo pojavio govornik i

objavio:„SamooptuženikseovimovlašćujedasvakipoznatimuzakonSavezaitajnuSavezajavnosaopšti.

Osimtoga,stavljamusenaraspolaganjecelokupniarhivSavezazanjegovrad.”Govornik sepovukao,viši su se razišli iponovopolakonestalidelimičnoudubokojprostoriji,

delimično kroz izlaze, u ogromnoj prostoriji je postalo sasvim tiho. Bojažljivo sam se osvrnuonaokolo,ondasamnajednomkancelarijskomstoluugledaolistovehartije,izgledalisumipoznati,akadasamihdohvatio,poznaosamunjimasvojrad,svoječedo,svojzapočetirukopis.Naomotujestajalo„Istorijahodočašća,zapisaoH.H.'\Zgrabiosamga,pročitaooskudne,šturoopisane,mnogoputa precrtavane i ispravljane stranice teksta, sav u žurbi, požudno, pun osećanja da, najzad, uzodobrenjeviših,čakiuznjihovupodršku,smemzavršitisvojzadatak.Kadasampomisliodamivišenikakavzavetnevezuje jezik,kadasampomisliodamoguraspolagatiarhivom, tomnedokučivomriznicom,zadatakmiseučiniovećimičasnijimnoikada.

Međutim, što samviše čitao stranice svoga rukopisa, onmi se svemanje dopadao, čakmi ni unajočajnijim časovima nije izgledao tako nekoristan i izvitoperen kao sada. Sve je izgledalo takokonfuznoibezglavo,najjasnijestvariizopačene,ononajprirodnijezaboravljeno,ačistosporednoibeznačajnostavljenouprviplan!Moralosepočetisasvimodpočetka.Doksamtakočitaorukopis,moraosamprecrtavatirečenicuzarečenicom,apoštosamgaprecrtao,onsenahartiji izdrobio,ajasna, šiljasta slova su se raspadala u detinjaste fragmentarne oblike, u crte i tačke, u cvetiće,zvezdice,astranicesusekaotapetipokrileljupkim,besmislenimukrasnimtkanjem.Uskoroodmogrukopisanijeostaloništa,naprotiv,preostalojemnogoneispisanehartijezamojrad.Pribraosamse.Razjasniosamsebi:prirodno,ranijemipromišljenaijasnapredstavanijebilamoguća,jersusvudabileupitanjutajne,čijemijesaopštavanjezabranjivalazakletvaSavezu.Jasamtražioizlazutomedaizostavimobjektivnupredstavuistorijeidase,bezobziranavišemeđuzavisnosti,ciljeveinamere,jednostavnoograničimnaonoštosamličnodoživeo.Alividelosekudajetovodilo.Sada,međutim,nijevišebiloobavezećutanjaniograničenja,imaosamslužbenoovlašćenjeipredamnomjestajaootvorenčitavneiscrpniarhiv.Bilojejasno.Cakidasemojdotadašnjiradnijepretvoriouornament,jasamsvemoraopotpuno

iznovadaotpočnem,iznovadaobrazložim,iznovadasagradim.Zaključiosamdazapočnemjednomkratkom istorijom Saveza, njegovog osnivanja i uređenja. Kilometarski dugi, beskrajni, ogromnikataloziposvimstolovima,kojisunestajalipozadiudaljiniisutonu,moralisumidatiodgovornasvakopitanje.Prvosamodlučioda,zbogproverepotražimnekolikoodgovoraodarhiva,moraosamnaučitida

seslužimogromnimaparatom.Razumese,presvega,potražiosampismoSaveza.„Pismo Saveza”, kazivao je katalog, „vidi pregradu hrizostomos, ciklus V, strofa 39,8.” —

Pravilno,našaosampregradu,ciklus,strofu,kaosameodsebe,arhivjedivnobiosređen.AsadasamPismoSavezadržaourukama!Danećuumetidagapročitam,stimsammoraoračunati!Ustvari,jaganisamumeopročitati.Bilojenapisanogrčkimslovima,kakomijeizgledalo,agrčkisamdoneklerazumevao;alidelimičnojetobilokrajnjestarinsko,čudnopismo,čijisumiznaci,uprkosprividnojjasnoći,najvećimdelomostalinečitljivi,delimičnojetekstizgledaosročennanekomdijalektuilinanekomtajnomjezikuposvećenih,odkogasamsamoretko,kaoizdaljine,razumevaopokojureč,pozvučnostima i analogijama. Ali još nisam bio obeshrabren. Ako je pismo ostalo nečitljivo, iznjegovih znakova su izrastale oštre slike mojih uspomena, naročito sam jasno, gotovo opipljivo,ponovovideosvogprijateljaLangusa,kakounoćnomvrtupišegrčkeihebrejskeznake,aznacisegubeunoćikaoptice,zmajeviizmije.Preturajućipokatalogu,naježiosamsepredobiljemonogaštomejetučekalo.Nailaziosamnapo

kojupoznatureč,napokojedobropoznatoime.Zadrhtavši,naišaosaminasvojesopstvenoime,alise nisamusudio da upitam arhiv o njemu—ko bi podneo to da o sebi samomčuje reč znajućegsuda?Naprotiv,našaosam,naprimer,imeslikaraPaulaKlea,kogasamznaosaputovanjaikojijebio Klingsorov prijatelj. Potražio sam njegovo ime u arhivu. Tamo sam našao jednu emajliranuzlatnupločicu,naizgledprastaru,nakojojjebilanaslikanailiutisnutadetelinasatrilista,odkojihjejedanpredstavljaoplavbrodićsajedrom,drugiribupokrivenušarenimkrljuštima,atrećijeizgledaokaotelegramskiformularinanjemujebilonapisano:SoblauwieSchnee,SoPaulwieKlee.

[8]

Pričinjavalomi je bolnu radost da pročitam nešto i oKlingsoru, o Longusu, oMaksu i Tiliju,takođesenisamoduprodapobližesaznamoLeu.NaLeovojceduljiukatalogujestajalo:

Archiepisc.XIX.DiaconVIICave!

Dvaputponovljenaopomena„Cave”ostavila jenameneutisak,alinisamuspeodaprodremututajnu. Sa svakim daljim pokušajem, međutim, počinjao sam sve više i više da uviđam kolikonečuvenoobiljematerijala,znanja,magičnihformulacijaovajarhivsadrži.Izgledalomijedasadržinaprostočitavsvet.Posleushićujućihizamršenihizletaumnogeoblastiznanja,višeputasamsevraćaonakatalošku

cedulju „Leo” sa sve rasplamsalijom radoznalošću. Svaki putme je dvostruko „Cave” sa strahomodvraćalo.Zatomije,doksamprstimaprevrtaopodrugomsandučićusaceduljama,palauočireč„Fatme”,sauputom:

princ,orient.2noct.mill.983hort.delic.07

Tražiosaminašaotomestouarhivu.Tamosenalaziosićušanmedaljon,kojisemogaootvoritiikojijesadržaojednuminijaturnusliku,slikudražesneprincezekojamejetogatrenutkapodsećalanasve hiljadu i jedne noći, na sve bajke mog mladićkog doba, na sve snove i želje onog velikogvremena, kada sam, da bih putovao Fatmi na orijent, odslužio svoje iskušeništvo i prijavio se zaprijemuSavez.Medaljonjebiouvijenuljubičastusvilenumaramicu,tankukaopaučina,pomirisaosam je,mirisala jenaneštoneizrecivodaleko inežnopoput sna,naprincezu i Istok.Apošto samudahnuo taj daleki, tanani, čarobni miris, odjednom i silno me je obuzelo saznanje kako sam,obavijenmilomčarolijom,uonovremepošaonahadžiluknaIstok,kakojehadžilukpropaousledpodmuklih i u osnovi nepoznatih smetnji, kako je čarolija potom sve više i više nestajala i kakvapraznina,prozaičnost igoloočajanjeodondabeševazduhkoji samdisao,mojhleb,mojnapitak!Višenisammogaodavidimnimaramicu,nisliku,tolikogustbejaševeosuzakojesulileizmojihočiju.Danas,ah,tosamosećao,slikaarapskeprincezenebivišebiladovoljnadameobdaričinimaprotivsvetaipaklaidamenačinivitezomikrstašem,danasbibilapotrebnadruga,jačačarolija.Alikolikojebiosladak,kolikonevin,kolikosvetonajsanzakojimjemojamladostbilapošlaikojimebešenačiniočitačembajki,sviračem,iskušenikomidoveomedoMorbia!Izutonulostimejeprobudiošušanj,sasvihstranaledenomejegledalabeskrajnadubinaarhivske

prostorije.Kaomunjamejeprostrelilajednanovamisao,jedannovibol:istorijutogaSavezahteosamdapišemja,nedotupavnik,ja,kojiodtihmilionaspisa,knjiga,slika,arhivskihznakovanisambio u stanju da odgonetnem ili čak da shvatim ni hiljaditi deo! Uništen, bezimeno lud, bezimenosmešan,ne shvatajući samogsebe, svedenna trunčicu,videosamsebekakostojimusred tih stvarikojimamibešedopuštenodasemalopoigramdabihosetioštajeSavez,aštajasam.Na mnoga vrata su ulazili viši u beskrajnom broju; neke sam, još kroz suze, mogao poznati.

Poznao sam Jupa mađioničara, poznao arhivara Lindhorsta, Mocarta preobučenog u Pabla. Umnogim redovima fotelja obrazovala se uzvišena skupština, u redovima fotelja koji su se uzdizalipremapozadini ipostajalisveuži;nadvisokimprestolom,koji ječiniovrh,videosamkakoblistazlatanbaldahin.Izašao je govornik i objavio: „Savez je spreman da preko svojih viših izrekne sud nad

samooptuženikomH,kojiseosetiopozvanimdaprećutitajneSavezaikojijesadauvideokolikojebilačudnaipogrdnanjegovanameradanapišeistorijujednogputovanja,kojojnijebiodorastao,iistorijujednogsavezaučijepostojanjevišenijeverovaoikomejebioneveran.”Okrenuosemeniisvojimjasnimglasomvesnikauzviknuo:„Jesiliti,samooptuženičeH,saglasan

satimdapriznašsudidasepodvrgnešnjegovojpresudi?”„Jesam”,odgovoriosam.„Jesi li ti, samooptuženiče H” nastavio je on, „saglasan sa tim da sud viših, bez predsedavanja

vrhovnog,sudiotebi,ilizahtevašdasamvrhovnitebisudi?”„Saglasan sam" rekao sam „sa presudom viših, bilo da ona usledi sa ili bez predsedavanja

vrhovnog.”

Govornik jehteodaodgovori.Tada je izdubinedvoraneodjeknuojedanblagglas:„Vrhovni jespremandapresudusamizrekne.”Zvuk toga glasa u meni je izazvao čudnovatu jezu. Iz dubine prostorije, iz praznih horizonata

arhiva,dolazio je jedančovek,hodmu jebio tih iodmeren,odelomuseblistaloodzlata ion sepribližavaodok je u skupštini vladao tajac, a ja sampoznaonjegovhod, poznaonjegovepokrete,poznaonajzadnjegovo lice.To jebioLeo.U svečanom i sjajnomornatu, kaokakavpapa, peo sekrozredovevišihkaVisokojstolici.Kaokakavsjajan,čudancvetonjenosiouzstepenicesjajsvoganakita,svaki redvišihporedkoga jeprolazioustajao jepozdravljajući.Pažljivo,smerno,pokornonosio je svoje zračno dostojanstvo, smerno kao što neki pobožan papa ili patrijarh nosi svojeznamenje.Biosamdubokoopčinjen iprožetočekivanjemsvojepresudekoju sambio spremandaprimim

smerno,bilodaonadonosikaznuilipomilovanje;nemanjedubokobiosamdirnutipotresentimeštojetobioLeo,nekadašnjinosačisluga,kojijestajaonačelučitavogSavezaisadabiospremandamenisudi.Alijošmnogovišesamdanasbiopotresen,zbunjen,zgranutiusrećenvelikimotkrićemtoga dana: da Savez, savršeno nepokoleban i moćan kao nekada postoji, da me nisu napustili irazočaraliLeoiSavez,većjasambejahslabibudala,pogrešnotumačećisvojesopstvenedoživljaje,daposumnjamuSavez, daputna Istok smatramneuspelim,da sebe smatram jedinimpreživelim ihroničaremokončaneiupesakpotonuleistorije,doksamjabiosamoodbeglica,nevernik,dezerter.Tomejesaznanjeužasavaloiusrećavalo.Stajaosam,maleniskrušen,stajaosamupodnožjuVisokestolice, koja me je nekada primila u Savez kao brata, od koje sam nekada primio iskušeničkorukopoloženjeiprstenSaveza,ikaoslugaLeobioposlatnaput.Iusredsvegatoga,namojesrcejepaonovgreh, novneobjašnjivpropust, nova sramota: višenisam imaoprstenSaveza, bio samgaizgubio,pačaknisamniznaokadaigde,padotadačaknisamniprimetiodaganemam!UtomjestupioVrhovni,otpočeojezlatnonakićenLeodagovorilepim,blagimglasom,njegove

rečisublagoiusrećujućeteklekamenidole,blagoiusrećujućekaosunčevzrak.„Samooptuženik”čulosesavisokogprestola„imaojeprilikedaseoslobodinekihsvojihzabluda.

Mnoge stvari govore protiv njega. Može da bude shvatljivo i opravdano što je postao neveranSavezu, što je svoju sopstvenukrivicu iglupostpripisivaoSavezu, što je sumnjaounjegovodaljepostojanje,štojeimaočudnovatuambicijudapostanepisacistorijeSaveza.Svetonijetolikoteško.Tosu,nekamisamooptuženikdopustitureč,samoglupostiiskušenika.Oneserešavajunatajnačinštoimsemismejemo."Odahnuosam,aprekočitaveuzvišeneskupštinepreleteojelakosmejak.Toštojenajtežiodmojih

grehova,čakimojeuverenjedaSavezvišenepostojiidasammujajediniostaoveran,vrhovnijesmatraosamoza„glupost”,zadetinjariju,bilojezameneogromnoolakšanjei istovremenomejestrogovratiloumojegranice.„Međutim”nastavio jeLeo, a njegovblagi glas je sadapostao snužden i ozbiljan—„međutim,

tuženikusudokazanijošdrugi,mnogoozbiljnijigresi,automejenajgoreštoonzategrehenestojiovdekaosamooptuženik,negoizgledadaotimgresimaništanezna.OndubokožalištojeSavezuumislimaučinionepravdu,onnemože sebidaoprosti štou sluziLeunijebiou stanjudavidiLeavrhovnoggospodaraprestola,pajeblizutogadauvidistepensvojenevernostiSavezu.Međutim,dokje tegrešnemisli iglupostiuzimaosuvišeozbiljno, i tekovoga trenutkasolakšanjemuviđadasemoguoprostitiosmejkom,onupornozaboravljasvojestvarnegrehove,čijijebrojveliki,iodkojihjesvakizasebedovoljnotežakdazasluživisokukaznu.”Ugrudimamijeuzdrhtalosrceispunjenostrahom.Leoseobratiomeni:„OptuženiH,kasnijećete

dobitidarazgledatesvojegreške,abićevamtakođepokazaninačindaihubudućeizbegnete.Samo,dabihvampokazaokolikomalorazumevanjavijošzasvojpoložajimate,pitamvassada:sećatelise svoje šetnje kroz gradu pratnji slugeLea, koji je kaovesnik imaoda vas dovedepredVisoku

stolicu?—Da,sećatese.Asećatelisekakosteprolaziliporedvećnice,poredPavlovecrkve,poredkatedrale, ikako jeslugaLeoušaoukatedraludaotkleči idasepredapobožnosti ikakostesevisami ne samo odrekli da s njim uđete i pokažete predanost, suprotno četvrtom stavu vašeg zavetaSavezu, već ste nestrpljivo i dosađujući se ostali napolju da stojite, da biste sačekali kraj dosadneceremonije,kojajevamaizgledalatakoizlišna,kojazavasnijebilaništadrugodoneugodanispitvašeg sebičnog nestrpljenja?— Da, sećate se. Vi ste, već samim svojim držanjem pred kapijomDoma pogazili sve osnovne zahteve i običaje Saveza, vi ste omalovažili veru, prezreli ste jednogbrataSaveza,saljutnjomsteizbegliprilikuipozivnamolitvuipredavanje.Gresibibilineoprostivi,kaduvašukoristnebigovorilenekeposebneolakšavajućeokolnosti.”Sadamejepogodio.Sadaseosvemuprogovorilo,višetonisubilesporednestvari,nevišesame

gluposti.Onjebiovišenegoupravu.Pogodiomejeusrce.„Minećemo"nastavljaojevrhovni„nabrajatisvegrešketuženika,njemunetrebadabudesuđenou

pravomsmisluiznamodobrodajepotrebnasamonašaopomenadabismoprobudilisavesttuženikainačiniligasamooptuženikomkojisekaje.Međutim,samooptuženičeH,moramvamsavetovatidajošnekadrugasvojadelapodvrgnetesudu

svojesavesti.MoramlivaspodsetitinaonovečekadastetražilisluguLeaizaželeliodnjegadavaskao brata Saveza prepozna, iako to nije bilomogućno, jer ste se vi sami kao brat Saveza načinilitakvimdavasnijebilomogućnoprepoznati?Moramlivaspodsetitinastvarikojestesamipričalisluzi Leu?Na prodaju svoje violine?Na naš očajan, glup, uskogrudi, samoubilački život koji stegodinamavodili?Ijošnešto,brateSavezaH,nesmemdaprećutim.VrlojemogućnodavamjeslugaLeousvojim

mislimaučinioneštonepravo.Pretpostavimodajetako.SlugaLeojemoždabioneštosuvišestrog,malosuvišerazuman,onmoždazavasivašestanjenijeimaodovoljnomilostiihumora.Alipostojeviše instance i sudije koje semanje varaju no slugaLeo.Kako je glasila presuda onoga stvora ovama,optuženi?SećatelisepsaNekara?Sećateliseodbijanjaiosudekojujeizrekaoovama?Onjenepodmitljiv,onnijestranka,onnijebratSaveza.”Zastaoje.Da,vučjakNekar!Izvesno,onmejeodbioiosudio.Jasamrekaoda.Presudamijebila

izrečena,većodvučjaka,većodsamogsebe.„SamooptuženičeH”,opetotpočeLeo,asadamuje,izzlatnogsjajanjegovogornatainjegovog

baldahina,glasodzvanjao takohladno i jasno iprodornokaoglasKomturakada seuposlednjemčinupojavljujepredDonZuanovimvratima.„SamooptuženičeH,vistemesaslušali,vistereklida.Viste,pretpostavljamo,samisebiizreklipresudu.”„Da”rekaosamtihimglasom„da.”„Toje,pretpostavljamo,presudakojustesamisebiizrekli?"„Da",prošaputaosam.SadaseLeopodigaonaprestoluiblagoraširioruke.„Obraćamsevama,viviši.Vistečuli.ZnatekakojebilosabratomH.Tojesudbinakojavamnije

strana,pokojiodvasjetoisammoraodoživeti.Optuženidoovogačasajošnijeznao,ilinijebioustanju da veruje u to da je njegovo otpadništvo i njegovo lutanje bilo iskušenje. On dugo nijepopustio.OnjegodinamaizdržaodavišeništaneznaoSavezu,daostanesamidavidirazorenosveu šta je verovao.Ali, najzad se ipaknijemogaoduže skrivati i sklanjati, jadmu je postao isuviševeliki,aviznate,čimjejadisuviševeliki,ongoninapred.BratH.jeusvomiskušenjudovedendoočajanja, a očajanje je rezultat svakog ozbiljnog pokušaja da se ljudski život shvati i opravda.Očajanjejerezultatsvakogozbiljnogpokušajadaseuživotuočuvavrlina,pravičnost,razum,idaseispunenjegovizahtevi.Sovestranetogočajanjaživedeca,sonestraneprobuđeni.OptuženikH.višenijedete i jošsenijesasvimprobudio.Onje jošusredočajanja.Onćeproćikroznjega, i timećeispunitisvojedrugoiskušeništvo.MiponovopozdravljamonjegovdolazakuSavez,aonvišenedaje

sebipravodamushvati smisao.Vraćamomunjegov izgubljeniprsten,koji je slugaLeozanjegasačinjavao.”Govornikjevećdoneoprsten,poljubiomeuobrazistaviomiprstennaprst.Tekštosamugledao

prsten, tek što sam osetio njegovumetalnu hladnoću na prstu, palomi je na pamet hiljadu stvari,hiljadu neshvatljivih grešaka. Pre svega, uočio sam da prsten ima četiri kamena na jednakimrastojanjima,štojezakonSavezaispadauzavetdaseprstensvakogdanabarjednompolakookreneokoprstaikodsvakogodčetirikamenadaseponovijedanodčetiriosnovnapropisazaveta.Janesamoda samprsten izgubio i da nisam čak ni primetio da ga nema, ja za vreme svih tih strašnihgodinanijedanputnisamvišeizgovorioteosnovnepropise,nitisamihsesetio.Odmahsampokušaodaihusebiopet izgovorim.Naslućivaosamih,onisujošbiliumeni,onisumipripadalikaoštonekomepripadanekoimekogaćeseidućegtrenutkasetiti,alikojeuovomtrenutkunemoženaći.Ne, u meni je sve mirovalo, pravila nisam mogao da iskažem, zaboravio sam tekst. Bio sam ihzaboravio,mnogogodinaihnisamvišeponavljao,mnogogodinaimnisamvišesledio,nismatraosvetim—aipaksamsemogaosmatrativernimbratomSaveza!Govornikmejeumirujućipotapšaoporucikadajevideomojuzastrašenostidubokupostiđenost.

Avećsamčuovrhovnogkakoponovogovori.„TuženičeisamooptuženičeH,visteoslobođeni.Jošvamsemorasaopštitidabratkojiuovakvom

postupkubudeoslobođen,imadužnostdastupiujatovišihidazauzmejednoodnjihovihmesta,čimnekim iskušenjem dokaže svoju veru i poslušnost. Ostavlja mu se slobodan izbor iskušenja.Odgovorimisada,brateH,namojapitanja:Jesilispremanda,zadokazsvojevere,pripitomišbesnogpsa?"Zgroziosamse.„Ne,tonebihmogao”uzviknuosamodbijajući.„JesilispremanivoljandananašuzapovestodmahspališarhivSaveza,onakokaoštogovornik

sadanatvojeočispaljujejedannjegovdeo?”Govornikjestupionapred,zahvatioleposređeneceduljekataloga,opružiooberukepunecedulja,

mnogostotinacedulja,inamojužasspalioihnadjednimsudomsaugljem.„Ne”odbiosam„totakođenebihmogao.”„Cave, brate” doviknuo mi je vrhovni „opominjem te, plahi brate! Počeo sam sa najlakšim

zadacima,zakojejepotrebnanajmanjavera.Svakiidućizadatakćebititežiiteži.Odgovori:jesilispremanivoljandasampotražišsudnašegarhivaosebi?”Slediosamse,adahmijezastao.Alishvatiosam:sledećapitanjabipostajalasvetežaiteža,nijese

mogloumaći,osimujošgore.Ustaosamdubokodišućiirekaoda.Govornikme jeodveostolovimanakojimasustajale stotinekutija sacedujama,potražiosam i

našaoslovoH,pronašaosvoje ime i toprvomogapretkaEobana,koji jeprečetiri stotinegodinaistotakobiočlanSaveza,aondajedolazilomojesopstvenoimesauputom:

Chattorumr.gest.XCCi.Calv.,infid.49

Listmisetresaoviruci.Umeđuvremenu,višisujedanzadrugimustalisasvojihstolica,pružilimi ruku, zagledalimi u oči, onda su svi otišli,Visoka stolica se praznila, poslednji je sa prestolasišaovrhovni,pružiomiruku,pogledaomiuoči,nasmejaosesvojimblagim,pokornimosmehomvladike i poslednji iščezao izdvorane. Ja samostao sam, sa ceduljomu levoj ruci, upućenna sudarhiva.Nisammogaoodmahdaučinimkorakidaupitamarhivosebi.Stajaosamoklevajućiupraznoj

dvorani,audaljinisamvideokakoseširekutije,ormari,nišeikabineti,nagomilanosveonoštojeuopštezamenebilovrednoznanja.Kolikoizstrahaodsvojesopstvenecedulje,tolikoiizžarkežeđiza znanjem, dopustio sam sebi da sa sopstvenom stvarimalo počekam i da prvo saznam ponešto

važnozameneimojuistorijuhodočašća.Dabome,uosnovisamodavnoznaodajetamojaistorijavećbilaosuđenaipokopanaidajenikadanebihnapisaodokraja.Alisambioveomaradoznao.Ukutijisaceduljamaspaziosamjednurđavostavljenuceduljukakoizdrugihukosostrči.Otišao

samtamo,izvukaocedulju,kojajeglasila:

MorbioInferiore.

Nijednadrugarečnebimoglakraćeitačnijeoznačitinajskrivenijejezgromojeradoznalosti.Uzlakolupanjesrcapotražiosamuarhivutomesto.Tojebilaarhivskapregradaispunjenasapriličnomnogohartije.Odozgo je ležalakopijaopisa ždrelaMorbio izneke stare italijanskeknjige.OndačetvrtlistasakratkimizveštajimaoulozikojujeMorbioigraouistorijiSaveza.Sviizveštajisuseodnosili na hodočašće i to na etapu i grupu kojoj sam ja pripadao.Naša grupa, tako je ovde bilozapisano,nasvomputubilajedošladoMorbia,alitamojebilaizloženajednomiskušenjukojenijeizdržala:Leovomnestanku. Iakobi trebaloda sunasvodilapravilaSaveza, iako ječak i slučajdanekagrupaSavezaostanebezvođebiopredviđenpravilima,štonamjepredpolazaknaputnaročitobionaglašeno,čitavanašagrupajeipak,odtrenutkakadasmootkrilidanemaLea,izgubilaglavuiveru, zapala u sumnju i nekorisne rasprave, pa se na kraju čitava grupa, protivno duhu Saveza,raspala na delove i razišla. Takvo objašnjenje nedaće iz Morbia nije me više moglo mnogoiznenaditi. Naprotiv, bio sam zgranut onim što sam o raspadanju naše grupe dalje pročitao. NištamanjenegotrojicanasbraćeSavezapokušalojedanapišeistorijunašegputaidoživljajizMorbia.Jedan od te trojice bio sam ja, a u pregradi se takođe nalazila jedna čista kopijamoga rukopisa.Druga dva imena sam pročitao sa najčudnovatijim osećanjima.Dvojica pisaca opisala su zbivanjaonih dana u osnovi nemnogo drugačije no što sam ja to učinio, pa ipak kakomi je to drugačijezvučalo!Kodjednogasampročitao:„Nestanak sluge Lea bilo je ono što nam je odjednom otkrilo užasne ponore nejedinstva i

bespomoćnosti, što je raskinulo našu dotada prividno čvrstu povezanost. Neki od nas su znali, ilidoduše odmah naslutili da nije ni poginuo, ni odbegao, već da ga je rukovodstvo Saveza tajnoopozvalo.Alikolikosmološe izdržali to iskušenje,na tonikoodnassigurnonemožemislitibeznajdubljegpokajanjaistida.TekštonasjeLeonapustio,ameđunamajesaveromijednodušnošćubilosvršeno;činilosekaoda iznevidljiverane ističecrvenakrvživotanašegrupe.Prvosu izbilaneslaganjaumišljenjima,zatimotvoreneprepirkeokonajnekorisnijihinajsmešnijihpitanja.Sećamse,naprimer,dajenaštolikoomiljeniizasluženidirigent,sviračviolineH.H,odjednomustvrdiodajeodbegliLeousvojojvreći, izmeđuostalihpredmetaodvrednosti,poneotakođeiprastarosvetopismo Saveza, originalni Majstorov rukopis! Oko tog pitanja se danima najozbiljnije prepiralo.Simboličnouzeto,H.-ovoapsurdnotvrđenjebiloječudnovatoduhovito:ustvari,tojebilokaodajesa Leovim odlaskom našoj maloj grupi vojske potpuno oduzet blagoslov Saveza, povezanost sacelinom.Žalostanprimerbio jebašmuzičarH.H.DodanaMorbioInferiore jedanodnajvernije inajpravovernije braće Saveza, osim toga omiljen kao umetnik i, uprkos nekim karakternimslabostima, jedan od naših najaktivnijih članova, sada je pao u razmišljanje, potištenost i postaonepoverljiv, svojedužnosti je višenonemamo izvršavao, počeo je dabivanepomirljiv, nervozan,svađalica.Kadaje,najzad,jednogdanaprilikommaršazaostao,nijenidošaonapomisaodaćemosenjega radi zaustaviti i potražiti ga, bekstvo ispod zastave bilo je očigledno.Na žalost, on nije biojedini,inakrajuodnašemalenegrupenijeništapreostalo..Koddrugogistoričaranašaosamovomesto:„Kao što je sa Cezarovom smrću propao Rim, ili sa Vilsonovim bekstvom ispod zastave

demokratska ideja, tako je sa nesrećnim danom Morbia propao naš Savez. Koliko se ovde smegovoriti o krivici i odgovornostima, za tupropast bila sukrivadvojicana izgledbezazlenebraće

Saveza:muzičarH.H.iLeo,jedanodslugu.Njihdvojica,dotleomiljeneivernepristaliceSaveza,iakobezrazumevanjazanjegovznačajusvetskojistoriji,jednogadanasuiščezlabeztraga,nebeznekihvrednihpredmetaidokumenata,štonavodinazaključakdasutadvojicabednikakupljenaodprotivnikaSaveza..Ako je pamćenje tog pisca istorije toliko bilo pomućeno i netačno, iako je on izveštaj davao

očevidnounajboljojveriiutežnjizanajvećomistinitošću—gdejeondavrednostmojihsopstvenihzabeležaka?Ako bi se našlo još deset izveštaja drugih pisaca oMorbiu, o Leu i omeni, po svojprilici bi svih deset jedandrugomprotivrečili i jedan drugog sumnjičili.Ne, od našeg istorijskogtrudanijebiloništa,nebiga trebaloprodužavati,ničitati,mimosemogaoostavitiu tojarhivskojpregradidagapokrijeprašina.U sebi samosetio jezupred svimonim što ćumoždaovoga sata još iskusiti.Kako se sve i sva

pomeralo,menjalo i izobličavalo u tim ogledalima, kako se iza svih tih izveštaja, protivizveštaja,legendi,podrugljivoinedostižnoskrivaloliceistine!Štajejošbiloistina,štajejošbilopravoverno?I šta bi preostalo ako bih doznao jošmišljenje toga arhiva o samom sebi, o sopstvenoj ličnosti iistoriji?Morao sambiti spremanna sve. I odjednomnisamviše bio u stanju da podnosimneizvesnost i

strahiščekivanja,požuriosamkaodeljenjuChattorumresgestae,potražiosvojepododeljenjeibrojistaopredpregradomobeleženommojimimenom.Tojebilajednaniša,akadasamsanjepovukaotankuzavesu,nisamnašaoništapismeno.Onajesadržalasamojednufiguru,jednustaruplastikuoddrvetaivoska,kojajeizgledalanapaćena,bledihboja,ličilajenanekuvrstukumirailivarvarskogidola,naprvipogledizgledalajesavršenonerazumljiva.Tojebilastatuakojasesastojalaupravoizdvefigure,kojesuimalezajedničkaleđa.Nekovremesamjegledaorazočaranizadivljen.Tadamijepalauočijednasvecakojajestajalanazidunišeumetalnomsvećnjaku.Tusenalazioupaljač,isadajetuosvetljenastajalačudnovatadvostrukafigura.Onami se, pak, polako otkrivala. Tek polako i postepeno počeo samda naslućujem, a onda da

saznajemštaonatrebadapredstavlja.Onajepredstavljalajedanlik,itosambioja,atamojaslikajebila neprijatno slabašna i polustvarna, imala je izbledele crte, a u čitavom izrazu je bilo nečegnepostojanog, nemoćnog, umirućeg, ili nečeg što je želelo da umre, i izgledala je nekako kaovajarskiradsanaslovom„Prolaznost”,ili„Izumiranje”,ilislično.Drugafigura,naprotiv,kojajesamojombilasraslaujedno,snažnojeevalaubojamaioblicima,ibaškadasampočeodaodgonetamkomejeslična,naimesluziivrhovnom,Leu,tadasamotkriojošjednusvećunaziduizapalioinju.Sada samvideodvostruku figurukoja jeprikazivalamene iLeakakone samopostajemo jasniji isličniji,negosamvideotakođedajepovršinafigurabilaprovidnaidasemoglopogledatiunjihovuunutrašnjost,kaoštosegledakrozastakloboceilivaze.Auunutrašnjostifiguravideosamkakoseneštomiče, polako, beskrajnopolakomiče, kao što se kreće zaspala zmija.Tu se nešto događalo,neštonaliknavrlolagano,blago,alineprekidnoproticanjeiliotapanje,atoseotapaloilijecuriloizmogobličjauLeovo,ijasamshvatiodasemojlikupravosvevišeivišeLeupredajeiunjegaotiče,njegadahrani i jača.Vremenom, tako je to izgledalo, čitava supstanca iz jedneprilikebi sepretočilaudruguiostalabisamojedna:Leo.Onjemoraodaraste,jasammoraodaopadam.Doksamstajaoigledaoipokušavaodashvatimtoštosamgledao,napametmijeponovopaojedanmalirazgovorkojisamjednom,zavremesvečanihdanauBremovomvrtu,vodiosaLeom.Govorilismootomedasulikoviizpesamaobičnoživljiistvarnijinolikovinjihovihpesnika.Svećesudogoreleiugasilese,osetiosamkakomeobuzimajubeskrajanumoriželjazasnom,pa

sampošaodapotražimnekomestogdebihmogaodaležimispavam.1932.

[1]AdalbertŠtifter(1805—1868)—nemačkipripovedačizčeškeSume.—Prim.prev.

[2]Đoto di Bondone (Giotto, 1276—1337) — italijanski slikar, koji je većinom radio freske religioznog karaktera u duhu

srednjovekovnemistike.—Prim.prev.[3]

Borobudur—najvećibudističkihramnaJavi,izVIIIiliIXveka.—Prim.prev.[4]

StihoveprepevaoBranimirŽivojinović.[5]Matison(FriedrichvonMatthison,1761—1831)—nemačkipesnik,književnik.—Prim.prev.

[6]AugustBirger(Bürger,1747—1794)—nemačkiliričar.—Prim.prev.

[7]WalterfonderFogelweide—najvećinemačkiliričarsrednjegveka(1170—1230)—Prim.prev.

[8]Igrareći;prezimeKleeistovremenoznačiidetelina,pabiudoslovnomprevodubilo:

Kolikojesnegplav,TolilkojedetelinaPaul.