Štetočine Maline

8/17/2019 Štetočine Maline

1/28

Program zaštite maline i kupine

2015-03-03

Malina i kupinaKliknite na naziv tretmana da bi vam se otvorila tema sa prilogomi navedenim preparatima.

1. kad krenu pupoljci - Zimska zaštita bakar ! ulje"

2. listanje - sušenje izdanaka# trule$ korena# biljne vaši # grinjei crveni vo%ni pauk .

http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-zimskazastita/http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-biljnevasi/http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-crveni-vocni-pauk/http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-biljnevasi/http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-crveni-vocni-pauk/http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-zimskazastita/


2/28

3. di&erencijacija cvetova - sušenje izdanaka# biljne vaši # grinjei crveni vo%ni pauk # r'a# malinina buba# cvetojed.

(. cvetanje - sušenje izdanaka# r'a# siva plesan .

5. &ormiranje plodova i sazrevanje - siva plesan .

). posle berbe - sušenje izdanaka# muva galica# grinje.

*. malo pre nego opadne list - +esenje plavo prskanje bakrom

Pročitajte i Vodič za organsku proizvodnjumaline

Štetočine maline i kupine

,teto ina koja je ekonomski najzna ajnija u malini je malininabuba# posle nje tu su malinin cvetojed# malinin prstenar# lisne vaši#

erio dna grinja i crvena grinja pauk".Malinina buba (Byturus tomentosus) je ekonomskinajzna ajnija šteto ina maline i kupine kod nas. /azvija samo

jednu generaciju tokom godine# a prezimi kao imago u lutkinojkomori. o završenoj dopunskoj is rani# ošte%uju%i cvet# $enkapola$e ve%i broj jaja na cvet ili plod. spiljene larve se ranezelenim ili zrelim plodom tokom 30-(0 dana# a potom se u

zemljištu pretvaraju u lutku# koja se trans&ormiše u imaga zaprezimljavanje. ,tetni stadijum u razvoju malinine muve je larvakoja se iz jaja polo$eni pri vr u letorasta ubušuje u letorasteošte%uju%i sprovodne sudove# što dovodi do nji ovog sušenja.

uzbija se u vreme pojave prezimelog imaga i poleganja jaja#obi no krajem aprila i po etkom maja# odnosno pred cvetanje.

http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-biljnevasi/http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-crveni-vocni-pauk/http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-siva-plesan/http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-siva-plesan/http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-jesenjeplavoprskanje/http://www.bajinabasta.rs/centar/vodici/1.%20Vodic%20za%20organsku%20proizvodnju%20maline.pdfhttp://www.bajinabasta.rs/centar/vodici/1.%20Vodic%20za%20organsku%20proizvodnju%20maline.pdfhttp://vocarskisavetnik.com/content/zastita-biljnevasi/http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-crveni-vocni-pauk/http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-siva-plesan/http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-siva-plesan/http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-jesenjeplavoprskanje/http://www.bajinabasta.rs/centar/vodici/1.%20Vodic%20za%20organsku%20proizvodnju%20maline.pdfhttp://www.bajinabasta.rs/centar/vodici/1.%20Vodic%20za%20organsku%20proizvodnju%20maline.pdf


3/28

reparati za zaštitu4 Karate Zeon# Kozak...

Malinin cvetojed ( nt!onomus rubi) ima više doma%ina# a tosu malina# kupina# ru$a. rezimljava kao odrasli insekt pod opalimliš%em ili u površinskom sloju zemljišta. +avlja se krajem aprila i

rani se mladim pupoljcima i listom. drasle $enke pre poleganja jaja rilicom oštete cvetne pupoljke i cvetne drške.

reparati za zaštitu4 Karate Zeon# Kozak...

Malinin prstenar ( grilus rubicola) &ormira gale - guke ilizadebljanja na izdancima. 6enka pola$e jaja u cvetne pupoljke.7arva se u izdanak gde pravi gale - guke. 8akve izdanke trebaodsecati ispod gale - guke.

http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-programi-malina-kupina/16.jpghttp://vocarskisavetnik.com/content/zastita-programi-malina-kupina/16.jpg


4/28

Vaši izazivaju uvijanje liš%a sa kojima se rane# biljka zaostaje u

porastu# prenosioci su virusni oboljenja."rio#dna grinja lista maline (P!yllocoptes gracilis$ Vasatesessigi) izaziva promene na listu i plodu. imptomi na liš%u su uvidu $uti neravnina. 9a plodovima su ošte%enja koja dovode doprevremenog sazrevanja koštunica pa su plodovi de&ormisani ili susasušeni.

reparati za zaštitu4 :ertimec# ;bastate...%rveni pauk (Panonyc!us sp&) kod maline $ivi na nali ju liš%a#starije larve su $ute. 9apadnuto liš%e postaje crvenkasto. uva itopla leta su pogodna za razvoj ove grinje.

Muva galica

http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-biljnevasi/http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-programi-malina-kupina/13.jpghttp://vocarskisavetnik.com/content/zastita-crveni-vocni-pauk/http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-biljnevasi/http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-programi-malina-kupina/13.jpghttp://vocarskisavetnik.com/content/zastita-crveni-vocni-pauk/


5/28

reparati za zaštitu4 ;ctara


6/28

reparati za zaštitu4 /onilan#


7/28

zatim postaje svetlosme'e i otpada pre vremena. onekadzara$eno lisno tkivo u okviru pega izumire#suši se i ispada.

imptomi se najpre javljaju na dvogodišnjim izdancima# a kasnije i

na jednogodišnjim. Zaraza po inje na donjem liš%u pri osnoviizdanaka# a potom se širi prema vr u. Colest se na mladarimauo ava tek po pojavi piknida i to u godinama naro ito povoljnimza razvoj patogena. obilne padavine u toku intezivnog porastalastara". Dere zaštite4 preventivne mere kao što su rezidba malinei uklanjanje zara$eni mladara#sakupljenje ili zaoravanje liš%a kojizna ajno smanjuju potencijal zaraze u narednoj godini. Zna ajne

su i emijske mere zaštite primenom odgovaraju%i &ungicida nabazi bakra# cineba# kaptana# mankozeba# dodina# kao i preparatina bazi miklobutanila npr Est ane".

:esna +ankovi%# dipl. ing.

-ekrotična pegavost . plamenjača (/eptosp!aeria

coniot!yrium) - parazit je rana# ošte%uje provodno tkivo tokomzime. zumiru pupoljci# venu gran ice i izdanci. ogoduje joj vla$noi toplo vreme.

ntraknoza ("lsinoe veneta) napada izdanke# cvetove iplodove. +avljaju se ko$ne elipti ne svetlosive pege na izdancima.Kiša pospešuje razvoj bolesti.

Plamenjača (trule*) korena maline (P!itop!ora 0ragariaevar& rubi) - ova bolest razara korenov sistem# a na mladim



8/28

izdancima javljaju se tamne uginule pege# izdanci venu ipropadaju. Koren i $bun izgledaju sasušeni posle iskopavanja.

1venu2e izdanaka maline (Verticilium albo3atrum) -simptomi ove bolesti su da liš%e $uti# vene i na kraju opada. Colestza vata gornje delove izdanaka# a potom se proširuje na donjedelove. imptomi se esto javljaju na jednom delu izdanaka# ili nanekoliko izdanaka u $bunu.

Ciljne vaši

2015-0)-0F



9/28

Ciljne vaši su sitni insekti uglavnom zelene ili crne boje koji $ive nanali ju lista i sisaju sok biljaka što za manje biljke mo$e bitipogubno.

9a vo%u i mo$emo prona%i na vr ovima mladi grana# na mladimlistovima# sa donje strane tj na nali ju lista. dre'ene vrste biljni

vaši su jako sitne pa se na prvi pogled i ne prime%uju. :aši koje semo$da i najlakše primete su vaši kovrd$alice koje uti u na list dase ukovrd$a# kao i štitaste i krvave vaši koje primetimo po tomešto po granama ostavljaju trag nalik na gustu paukovu mre$u.

Corba protiv vaši mo$e biti naporna jer se jako brzo razmno$avajupa je ponekad potreban tkz blok-tretman odnosno potrebno jebiljke oprskati 2 do 3 puta sa razmakom od 5 do * dana. rirodni


10/28

predator biljni vaši je bubamara. ;ko primetite veliku aktivnostmrava# mogu%e je da imate i vaši na biljkama.

Zaštitu protiv vaši radimo još prilikom zimskog prskanja bakrom iuljem pred kraj zime pred bubrenje pupoljaka" kada uljem gušimo

jaja polo$ena pret odne godine kao i tretmanom u precvetavanju .

http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-zimskazastitahttp://vocarskisavetnik.com/content/zastita-zimskazastitahttp://vocarskisavetnik.com/content/zastita-precvetavanjehttp://vocarskisavetnik.com/content/zastita-zimskazastitahttp://vocarskisavetnik.com/content/zastita-zimskazastitahttp://vocarskisavetnik.com/content/zastita-precvetavanje


11/28


12/28

http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-biljnevasi/biljnevasi3.jpghttp://vocarskisavetnik.com/content/zastita-biljnevasi/biljnevasi3.jpg


13/28

http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-biljnevasi/biljnevasi4.jpg


14/28



15/28



16/28


17/28

http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-biljnevasi/biljnevasi8.jpghttp://vocarskisavetnik.com/content/zastita-biljnevasi/biljnevasi8.jpg


18/28

1putstvo za pripremu preparata protiv vaši

4& +astvor od liš2a paradajza

2-3 šake liš%a paradajza iseckajte i potopite u 2-3 aše mlakevode. stavite da odstoji preko no%i. Bjutru procedite i sipajte u

prskalicu. a ovim rastvorom poprskajte celu biljku imaju%i u viduda se najviše vaši nalazi na donjem delu lista gde se najmanjevide. 8oksi ni sastojci iz lista paradajza uništi%e biljne vaši# a što jenajva$nije nisu opasni i štetni za ljude.

5& +astvor od koprive

7istove koprive iseckajte i prelijte sa mlakom vodom. B kantu u

koju stavite listove# nalijte koli inu vode da malo prekrije listove.stavite da sve odstoji 1-2 dana# procedite# sipate u prskalicu i


19/28

prskate biljku. Dravlja kiselina koju sadr$e iglice koprive uništi%evaši sa biljke.

6& +astvor od belog luka i deterd*enta

zgnje ite 2 glavice belog luka i dodajte 2 kašike mineralnog uljate nog para na". stavite da odstoji 2( sata# procedite# pa

sipajte u pola litra vode. B to dodajte i 1 kašiku te nosti zasudove. /astvor uvajte na tamnom mestu. Za prskanje biljakauzmite 3 kašike ovog rastvora i stavite u pola litra vode. taviti uprskalicu i prskati biljke koje su napale vaši.

;ko :am se u ini da je rastvor suviše jak za biljku dodajte još malovode. rvo ga proverite na par listova# pa ako listovi ne $ute dobar

je# a ako po nu da $ute suviše je jak za nji i morate ga još malorazbla$iti sa vodom. Celi luk sadr$i supstance koje deluju kaoinsekticid# a te nost za pranje sudova %e razoriti površinski slojbiljni vaši koje %e uginuti od de idratacije. 9e brinite zaneprijatan miris belog luka# jer on vrlo brzo nakon prskanjanestane.

7& +astvor od pelina

B jedan litar vode potopite tridesetak sve$i listova pelina ili 5grama suvi . stavite nekoliko dana da odstoji# procedite i ovimrastvorom prskajte biljku koju su napale biljne vaši.

8& +astvor sir2eta i deterd*enta

B pola litre vode sipajte 1 kašiku te nosti za pranje sudova i 2kašike sir%eta. vj rastvor sipajte u Gašicu sa raspršiva em ipoprskajte biljku. stavite F-10 sati da deluje a posle toga biljkuistuširajte istom vodom. ostupak mo$ete ponoviti tek poslenekoliko dana.

9& uvan i pepeo


20/28

Ciljne vaši mo$ete uništiti i tako što i prskate rastvorom vode ukojoj je 12 sati stajao duvan. Do$ete koristiti i pepeo od cigaretekoji %ete posuti oko biljke koju su napale biljne vaši ili direktno na

biljku.:& Pra! ljuske od jaja

Za uništavanje biljni vaši mo$e :am pomoci i usitnjena ljuska od jajeta. 7juske ostavite nekoliko dana da se dobro osuše. zmrvite ii sameljite u mašinici za ka&u. vim pra om pospite biljku koju sunapale biljne vaši. vaj pra koji ne%e prijati biljnim vašima

poboljša%e kvalitet zemlje u kojoj je posadjena biljka# jer sadr$ikalcijum.

B ovom tekstu su korišteni i izmenjeni odre'eni delovi sa sajtasaznajlako.com

B velikim komercijalnim vo%njacima se mogu koristiti klasi niinsekticidi kao što su Dospilan# Cioplants# ;ctara# 8onus ili

prakti no bilo koji insekticid. ri ja em napadu po$eljno je dodati imineralno ulje da bi se ugušila polo$ena jaja.

;animljivosti

+edna vrsta simbioze je i mutualizam. Dutualizam je recipro anodnos izme'u dve vrste# ije je dejstvo uvek pozitivno za jedinkeobe vrste. B tu grupu spada i odnos mrava i biljni vaši. Ciljne vaši

su insekti mekog tela i gotovo su potpuno bez zaštite. Hrane sebiljnim sokovima bogatim vodom i še%erima#ali siromašnimaminokiselinama. Zbog toga biljne vaši moraju da unesu u svojetelo veliku kolicinu soka da bi obezbedili dovoljnu koli inuproteina. :išak vode i še%era izbacuju iz tela kroz par kornikula#organa koji se nalaze na zadnjem delu tela insekta. 9eke vrstemrava razvile su sposobnost da koriste u svojoj is rani ovaj

izlu eni# ranljivi sok. ni pronalaze kolonije biljni vaši#i stimulišulu enje soka kroz kornikule# odnosno ImuzuI i . Za uzvrat oni


21/28

biljne vaši aktivno štite od predatora i parazita. Zabele$eni su islu ajevi gde su mravi ak i selili biljne vaši sa biljke na drugubiljku.


22/28

koagulaciju protoplazme u ubodenim stanicama. rocess&otosinteze je smanjen# a dolazi i do gubitka vode. Kasnijenapadnuto tkivo nekrotizira. B leto liš%e po inje da $uti# postaje

sme'e ili poprima karakteristi an olovni izgled. no mo$eprevremeno po eti i opadati sa grana. B prole%e# li inke i nim&e izzimski jaja mogu se sakupiti i tada uzrokuju lomljenje ide&ormaciju izbojaka na kojima su nastanjene.

manjuje se sadr$aj suve materije i to dovodi do smanjenjaprinosa. onekad se ova ošte%enja odra$avaju na prinos u slede%ojgodini. 9ajve%e štete nastaju kada je toplo vreme u julu i avgustu.De'utim# dešava se da se prvi simptomi uo e i u junu mesecu.


23/28


24/28


25/28

petelj ice i bobice. red zrenje dolazi &aza IsiveI plesni koja selako uo ava. De'utim# po etak plesni je naseljavanje gljive naostacima cvetova nakon cvetanja.

imptomi@ B rano prole%e mogu biti in cirani mladi pupoljci kojipotamne i osuše se. 8ako'e i cvet mo$e biti zara$en# a zatim i dase osuši. 9a ovaj na in se stvaraju re uljavi grozdovi. 9ajzna ajnijisimptomi su u periodu od šarka do berbe. Kod beli sorti se nabobicama pojavi pega otvoreno-mrke# a u crveni sorti crvenkasteboje.

9a lastarima siva trule$ izaziva izbeljavanje kore# koja se razlikujeod simptoma koje izaziva eskorioza u boji $u%i lastari" i mo$e bitinapadnut gornji deo lastara.

9ajkarakteristi niji su na bobicama u vreme zrenja gro$da. 9abobicama se pojavljuje sivo-mrka plesan# od koje se poko$icarazmekšava i lako skida. arazit brzo obu vata ceo grozd i prelazina susedni. B vla$nim uslovima# napadnute bobice prekriva siva#bu'asta navlaka. boleli grozdovi mogu biti i slepljeni. Za vacenebobice vrlo brzo propadaju 2-3 dana". ;ko u vreme zaraze nastupisuša napadnuti grozdovi se mumi ciraju.

B slu aju suvog i lepog vremena od šarka do berbe# na gro$dumo$e da se razvije tzv. Iplemenita trule$I. šte%ena poko$icaploda omogu%ava poja anu transpiraciju# što dovodi do pove%anja

koncentracije še%era i poja ane sinteze neki aromati nimaterija. Kod ove trule$i nema bu'aste navlake# ve% se bobicemalo sasušuju# pa su grozdovi izgleda suvarka. d ovakvog gro$'ase dobija kvalitetno vino# dok je od plesnivog gro$da vino bezboje# lošeg ukusa i kvaliteta.


26/28

Mere zaštite

uzbijanje se sprovodi u cetiri termina4

1. odma nakon cvetanja

2. pred zatvaranje grozda

3. u šaranju ili omekšavanju bobica

http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-siva-plesan/2.jpghttp://vocarskisavetnik.com/content/zastita-siva-plesan/2.jpghttp://vocarskisavetnik.com/content/zastita-siva-plesan/3.jpghttp://vocarskisavetnik.com/content/zastita-siva-plesan/4.jpghttp://vocarskisavetnik.com/content/zastita-siva-plesan/5.jpg


27/28

(. 3-( nedelje pred berbu

reparat Koncentracija LJM :reme primene

/ 9 7;9 ?N 0#1 odma nakon cvetanja

< 77 0#0( odma nakon cvetanja


28/28

R vinograd odr$avati istim od korova

7jubiša Sor'evi%# dipl.ing. zaštite bilja

irot
http://psss.rs/page.php?15http://psss.rs/page.php?15

Documents

Štetočine Maline