STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKEENERGETIKE · PDF file10.2.2 Projekat revitalizacije malih hidroelektrana ... globalnih klimatskih promjena u Crnoj Gori ... Strategija razvoja energetike

STRATEGIJA RAZVOJA STRATEGIJA RAZVOJA STRATEGIJA RAZVOJA STRATEGIJA RAZVOJA

ENERGETIKEENERGETIKEENERGETIKEENERGETIKE CRNE GORECRNE GORECRNE GORECRNE GORE

DO 2025. GODINEDO 2025. GODINEDO 2025. GODINEDO 2025. GODINE

AKCIONI PLAN 2008-2012

Finalni Prijedlog

Podgorica, avgust 2008. godine

STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012

UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003 Strana: ii

STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE

CRNE GORE DO 2025. GODINE

-------------------

AKCIONI PLAN 2008 – 2012

MINISTARSTVO ZA EKONOMSKI RAZVOJ

Rimski trg 46, 81000 Podgorica

Ministarstvo za ekonomski razvoj

Podgorica, avgust 2008. godine

Sve zahtjeve za reprodukciju cijele ili dijela ove publikacije pošaljite na adresu Ministarstva za ekonomski razvoj!


UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003 Strana: iii

LISTA SKRAĆENICA

AD Akcionarsko društvo

AP Akcioni Plan

AŽŽS Agencija za zaštitu životne sredine

BDP Bruto društveni proizvod

BOT Build-Operate-Transfer (Izgradi-upravljaj-prenesi)

BOR Build-Oparate-Remove (Izgradi-upravljaj-odstrani)

CANU Crnogorska Akademija Nauka i Umjetnosti

CDM Clean Development Mechanism (Mehanizam čistog razvoja)

CG Crna Gora

CHP Combined Heat and Power (Kombinovana proizvodnja toplotne i električne energije)

CIEE Centralna institucija za energetsku efikasnost

DAP Direkcija za Akcioni Plan

DBOT Develop-Build-Operate-Transfer (Razvij-izgradi-upravljaj-prenesi) DCF Discounted Cash Flow ( Diskontovana vrijednost novčanog toka) EAR European Agency for Reconstruction (Evropska agencija za rekonstrukciju)

EBRD European Bank for Reconstruction and Development (Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj)

EC European Commission (Evropska komisija)

EE Energetska efikasnost

EIA Environmental Impact Assessment (Procjena uticaja na životnu sredinu)

EIB European Investment Bank (Evropska investiciona banka)

EPCG Elektroprivreda Crne Gore

EU Evropska Unija

EUROSTAT Statistical Office of the European Communities (Statistički biro EU)

GHG Greenhouse Gases (Gasovi staklene bašte)

GTZ Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit (Društvo za tehničku saradnju)

HE Hidroelektrana

HMZ Hidrometeorološki zavod

HVDC High Voltage Direct Current (Visoko naponsko postrojenje jednosmjerne struje)

IPA Instrument for Pre-Accession Assistance (Instrument pred-pristupne pomoći)

IPP Independent Power Producer (Nezavisni proizvoñač električne energije) IRR Internal Rate of Return (Interna stopa rentabilnosti)

JIE Jugoistočna Evropa

KfW Kreditanstalt für Wiederaufbau (Njemačka banka za razvoj)

KS Ključni sadržaj

MER Ministarstvo za ekonomski razvoj

MF Ministarstvo finansija

MFI Meñunarodne finansijske institucije

MHE Mala hidroelektrana

MON Ministarstvo obrazovanja i nauke

MONSTAT Zavod za statistiku Crne Gore


UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003 Strana: iv

MPŠV Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

MTZŽS Ministarstvo turizma i zaštite životne sredine

MZRSS Ministarstvo zdravlja, rada i socijalnog staranja

NPV Net Present Value (Neto sadašnja vrijednost)

OIE Obnovljivi izvori energije

PPP Public-Private Partnership (Partnerstvo javnog i privatnog sektora)

RCG Republika Crna Gora

REGAGEN Regulatorna agencija za energetiku

RUP Rudnik uglja Pljevlja

SEA Strategic Environmental Assessment (Strateška procjena uticaja na životnu sredinu)

SERG Sektor za energetiku, rudarstvo i geologiju

TE Termoelektrana

TNG Tečni naftni gas

TPG Tečni prirodni gas

UNESCO United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization (Organizacija Udruženih Nacija za edukaciju, nauku i kulturu)

UNFCCC United nations Framework Convention on Climate Change (Okvirna konvencija Udruženih naroda o klimatskim promjenama)

UNDP United Nations Development Programme (Program Ujedinjenih nacija za razvoj)

UN CG Univerzitet Crne Gore

UNIDO United nations Industrial Development Organisation (Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj)

UŠ Uprava za šume

UV Uprava za vode

WB World Bank (Svjetska banka)


UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003 Strana: v

SADRŽAJ

1 UVOD ................................................................................................................... 1 2 CILJ I SADRŽAJ AKCIONOG PLANA.......................................................................... 2 3 ENERGETSKA POLITIKA I STRATEGIJA KAO OSNOVA ZA AKCIONI PLAN .................... 3 4 METODOLOGIJA IZRADE AKCIONOG PLANA............................................................. 6 5 IMPLEMENTACIJA AKCIONOG PLANA......................................................................12

5.1 ZAKONODAVNO-REGULATIVNI OKVIR 12 5.1.1 Meñunarodne obaveze ..................................................................................12 5.1.2 Planski dokumenti .........................................................................................12 5.1.3 Zakoni i regulativa.........................................................................................13

5.2 INSTITUCIONALNO-ORGANIZACIONI OKVIR 15 5.2.1 Zadaci Ministarstva za ekonomski razvoj kod implementacije Akcionog Plana .....15 5.2.2 Učesnici u energetskom sektoru Crne Gore......................................................16 5.2.3 Centralna institucija za energetsku efikasnost ..................................................17 5.2.4 Direkcija za Akcioni Plan ................................................................................20

6 REZIME PROGRAMA I PROJEKTA............................................................................23 7 TERMINSKI PLAN AKCIONOG PLANA ......................................................................30 8 IZVORI I DINAMIKA FINANSIRANJA AKCIONOG PLANA............................................32 9 PRAĆENJE I KONTROLA IMPLEMENTACIJE I INOVIRANJE AKCIONOG PLANA............40 10 PROGRAMI i PROJEKTI..........................................................................................43

10.1 KS 1: POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI I KORIŠĆENJA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE NA STRANI POTROŠAČA 44

10.1.1 Program energetske efikasnosti......................................................................44 10.1.2 Projekat uvoñenja Sistema upravljanja energijom (Energy Management System) u

javnom sektoru.............................................................................................46 10.1.3 Projekat ušteda energije u javnom sektoru......................................................48 10.1.4 Projekat promovisanja i vršenja energetskih pregleda (Energy Audit) ................50

10.2 KS 2: POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI POSTOJEĆIH PROIZVODNIH OBJEKATA I OBJEKATA ZA ISPORUKU ENERGIJE 52

10.2.1 Program razvoja elektroenergetskih mreža ......................................................52 10.2.2 Projekat revitalizacije malih hidroelektrana ......................................................54 10.2.3 Projekat revitalizacije HE Piva.........................................................................56 10.2.4 Projekat revitalizacije HE Perućica – II. faza ....................................................58 10.2.5 Projekat revitalizacije TE Pljevlja I ..................................................................60 10.2.6 Projekat obnove i proširenja prenosne elektroenergetske mreže........................62 10.2.7 Projekat obnove i proširenja distributivne elektroenergetske mreže ...................64

10.3 KS 3: PRIPREMA PLANA ZA UBLAŽAVANJE POSLEDICA KLIMATSKIH PROMJENA 66 10.3.1 Projekat uključenja energetike u ublažavanje globalnih klimatskih promjena u

Crnoj Gori.....................................................................................................66


UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003 Strana: vi

10.4 KS 4: RAZVOJ INSTITUCIONALNOG OKVIRA I UČEŠĆE JAVNOSTI U RAZVOJU KONKURENTNOG I TRŽIŠNO ORJENTISANOG SEKTORA ENERGETIKE 68

10.4.1 Program za restrukturiranja sektora energetike - otvaranje tržišta i socijalna politika.........................................................................................................68

10.4.2 Program odnosa sa javnošću za sektor energetike ...........................................70 10.4.3 Program edukacije i obuke u energetici i ekologiji ............................................72 10.4.4 Projekat restrukturiranja i dokapitalizacije EPCG AD .........................................74

10.5 KS 5: IZGRADNJA I EKSPLOATACIJA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE 76 10.5.1 Program razvoja obnovljivih izvora energije (bez hidro potencijala) ...................76 10.5.2 Program korišćenja hidro potencijala ..............................................................78 10.5.3 Projekat izgradnje malih hidroelektrana ..........................................................80 10.5.4 Projekat korišćenja vjetra za proizvodnju električne energije (Rumija) ...............82 10.5.5 Projekat korišćenja biomase za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne

energije .......................................................................................................84 10.5.6 Projekat korišćenja komunalnog otpada za kombinovanu proizvodnju toplotne i

električne energije.........................................................................................86 10.5.7 Projekat izgradnje HE Komarnica....................................................................88 10.5.8 Projekat izgradnje HE na Morači .....................................................................90

10.6 KS 6: POVEĆANJE PROIZVODNJE ČISTIJE ENERGIJE IZ FOSILNIH GORIVA 92 10.6.1 Projekat TE Pljevlja II sa toplifikacijom grada Pljevlja .......................................92 10.6.2 Projekat TPG terminala u blizini grada Bara .....................................................94 10.6.3 Projekat gasifikacije grada Podgorica sa distributivnom gasnom mrežom ...........96

10.7 KS 7: SAČINJAVANJE OSNOVE ZA DUGOROČAN RAZVOJ ENERGETIKE CRNE GORE 98 10.7.1 Program istraživanja nafte i gasa na kopnu .....................................................98 10.7.2 Program meñunarodnog dogovora o korišćenju hidroenergetskog potencijala ..100 10.7.3 Projekat istraživanja nafte i gasa u podmorju – Blok 1 i 2 ...............................102 10.7.4 Projekat istraživanja nafte i gasa u podmorju – Blok 3....................................104 10.7.5 Projekat istraživanja ležišta uglja u oblasti Pljevalja........................................106 10.7.6 Projekat istraživanja ležišta uglja u oblasti Berana..........................................108 10.7.7 Projekat Jonsko-Jadranski gasovod...............................................................110

10.8 KS 8: SAČINJAVANJE MEHANIZMA ZA EFIKASNO PRAĆENJE I KONTROLU IMPLEMENTACIJE AKCIONOG PLANA 112

10.8.1 Program praćenja i kontrole implementacije Akcionog Plana ...........................112 ANEKS - Detaljni terminski plan 114


UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003 Strana: vii

Spisak tabela Strana

Tabela 1: Ključni sadržaji relevantni za Crnu Goru u poreñenju sa predviñenim mjerama u Evropskoj Uniji 8

Tabela 2: Ključni sadržaji, Programi i Projekti Akcionog Plana 9

Tabela 3: Rezime Programa i Projekata 24

Tabela 4: Potrebna finansijska sredstva za Programe i Projekte po godinama (EUR) 35

Tabela 5: Finansiranje Programa i Projekata od strane države – po izvorima (EUR) 38

Tabela 6: Parametri za praćenje implementacije Akcionog Plana 42

Spisak slika Strana

Slika 1: Struktura, uloga i interes pojedinih učesnika u energetskom sektoru Crne Gore 18

Slika 2: Organizaciona struktura Direkcije za Akcioni Plan 22

Slika 3: Terminski plan Akcionog Plana 31

Slika 4: Donatori i meñunarodne finansijske institucije prisutne u Crnoj Gori 33


UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003 Strana: 1

1 UVOD Opredjeljenje Crne Gore, kao nezavisne i meñunarodno priznate države, da nastavi i ubrza započeti proces evro-atlanskih integracija zahtjeva odgovoran, sveobuhvatan i kompleksan pristup razvoju. To se naročito ogleda u sektoru energetike, koji je jedan od glavnih nosilaca ukupnog razvoja zemlje, sa ekološkog, socijalnog i sa ekonomskog aspekta. Kao takav, razvoj sektora energetike je od velikog, a možda i presudnog značaja, za ukupan dugoročni razvoj Crne Gore.

U trenutku kada se razvoj energetike u Crnoj Gori suočava sa novim izazovima, prije svega zbog značajnog porasta cijena svih energenata u svijetu, kao i usljed posledica klimatskih promjena uslovljenih energetskim procesima, usvojena Strategija razvoja energetike Crne Gore do 2025. godine (u daljem tekstu ”Strategija”) predstavlja polaznu osnovu za evropski model održivog i strateškog razvoja sektora energetike Crne Gore. Donošenje drugih neophodnih zakonskih propisa, i institucionalna podrška za uspješnu implementaciju crnogorske energetske politike takoñe proističu iz Strategije.

Akcioni plan (AP) logično slijedi iz Strategije i na svojstven način je komplementaran sa njom budući da oba dokumenta imaju isti cilj: konkretizaciju vizije razvoja energetike i utvrñivanje načina kojim će ova vizija biti ostvarena.

Konkretnost AP se ogleda prije svega u definisanju aktivnosti koje treba realizovati u periodu od narednih pet godina (2008-2012.), načina realizacije i omogućavanja uvida u proces realizacije ciljeva Strategije. Obzirom da je u procesu realizacije AP uključen širok spektar organizacija (državne institucije, meñunarodne organizacije, stručne organizacije, privredni subjekti, nevladine organizacije, i dr.), kao i različiti segmenti društva, AP pruža osnovu za efikasnu komunikaciju, ali naglašava odgovornost aktera u postizanju te komunikacije i željenih ciljeva.

Strategija daje puteve i potrebne mjere, kojih će se Crna Gora pridržavati u implementaciji usvojenih ciljeva Energetske politike, dok AP suštinski predstavlja dio Strategije i plan koraka na tamo definisanim putevima. AP sadrži niz konkretnih Programa i Projekata, čija će implementacija rezultirati ostvarivanjem ciljeva Strategije.

Oblast energetike je veoma dinamična i može se reći da su stalne samo kontinuirane promjene. Ovakva situacija predstavlja poseban izazov za definisanje AP i nameće nužnost efikasne kontrole i fleksibilnost u sagledavanju najefikasnije opcije, odnosno periodičnu evaluaciju postignutih rezultata.

Stoga ovaj AP u punoj mjeri sagledava specifičnosti Crne Gore, snažnu dinamiku i prioritete njenog sveukupnog razvoja i daje rešenje za postizanje ciljeva Strategije u skladu sa energetskim resursima sa kojima Crna Gora raspolaže.

----------

U skladu sa zakonodavstvom Crne Gore, Ministarstvo za ekonomski razvoj (MER) priprema i predlaže AP Vladi Crne Gore na usvajanje.



2 CILJ I SADRŽAJ AKCIONOG PLANA Osnovni cilj AP je, da (i) utvrdi konkretne Programe i Projekte za realizaciju u periodu 2008-2012. godine, (ii) definiše preduslove i sam proces implementacije sa aspekta aktivnosti, odgovornosti, terminskog plana, finansijskih sredstava, izvora finansiranja, ekološkog i socijalnog uticaja i (ili) predloži mehanizam praćenja i kontrole implementacije AP. Takoñe AP pruža osnovu da se izgradi konkretan i operativan mehanizam realizacije, koji se bazira na odgovarajućoj organizaciji ljudskih resursa i implementaciji odgovarajućih aktivnosti. U tom pogledu, cilj AP se ogleda i u stvaranju uslova da se sa započetim aktivnostima nastavi i nakon petogodišnjeg perioda, za koji je ovaj AP urañen.

Realizacija ovih ciljeva data je u narednih osam poglavlja ovog dokumenta.

• U trećem poglavlju dat je pregled zaključnih preporuka Energetske politike i Strategije.

• Četvrto poglavlje daje detaljno obrazloženje metodologije u koncipiranju mehanizma za realizaciju aktivnosti i njihovom grupisanju u Ključne sadržaje, Programe i Projekte u funkciji efikasne implementacije AP uz dodatna obrazloženja korisnicima.

• Peto poglavlje daje strukturu mehanizma za implementaciju aktivnosti AP i preduslove za uspješno pokretanje ovog mehanizma poput zakonodavstva i institucionalno-organizacionih pitanja.

• U šestom poglavlju u sumarnom obliku dat je pregled svih aktivnosti konkretnih Programa i Projekata sa osnovnim parametrima važnim za implementaciju: dinamika, sredstva, ciljevi i odgovornost u realizaciji.

• Sedmo poglavlje posvećeno je Terminskom planu realizacije AP kroz prezentiranje osnovnog gantograma.

• Osmo poglavlje sadrži pregled mogućih načina finansiranja realizacije AP sa izvorima i dinamikom finansiranja.

• U devetom poglavlju dati su mehanizmi praćenja i kontrole implementacije AP, sa ciljem da se definiše osnova za transparentni nadzor nad realizacijom AP i da se može po potrebi inovirati AP u skladu sa novim potrebama.

• U desetom poglavlju nalaze se opisi pojedinih Programa i Projekata sa glavnim podacima relevantnim za praćenje implementacije AP.

U Aneksu nalaze se Detaljni terminski planovi aktivnosti svakog Programa i Projekta.



3 ENERGETSKA POLITIKA I STRATEGIJA KAO OSNOVA ZA

AKCIONI PLAN Ciljevi Energetske politike Crne Gore su sledeći:

1. Sigurno, kvalitetno, pouzdano i raznovrsno snabd ijevanje energijom u cilju uravnotežavanja isporuka sa zahtjevima po svim obli cima energije,

2. Održavanje, revitalizacija i modernizacija posto jeće i izgradnja nove pouzdane infrastrukture za potrebe proizvodnje i koriš ćenja energije,

3. Smanjenje uvozne energetske zavisnosti, prvenstv eno stvaranjem stabilnih uslova za ulaganja u istraživanje i gradnju novih energetskih izvora (naro čito na istraženim objektima neiskoriš ćenog hidropotencijala) i ulaganja u ostalu energets ku infrastrukturu,

4. Stvaranje odgovaraju ćeg zakonodavnog, institucionalnog, finansijskog i r egulatornog okvira za ohrabrivanje u češća privatnog sektora i ulaganja u sve aspekte energe tske infrastrukture,

5. Stvaranje uslova za ve će koriš ćenje obnovljivih izvora energije, kombinovane proiz vodnje elektri čne i toplotne energije (CHP) i koriš ćenje fosilnih goriva sa čistim tehnologijama,

6. Uspostavljanje konkurentnog tržišta za obezbje ñivanje energije u oblastima u kojima za to postoji mogu ćnost (proizvodnja i snabdijevanje) u skladu sa konc eptom regionalnog tržišta energije, uz regulisanje monopolskih mrežni h aktivnosti,

7. Obezbjeñenje institucionalnih i finansijskih podsticaja za unapre ñenje energetske efikasnosti i smanjenje energetskog intenziteta u s vim sektorima, od proizvodnje do potrošnje energije,

8. Održiva proizvodnja i koriš ćenje energije u odnosu na zaštitu životne sredine i meñunarodna saradnja u ovoj oblasti, naro čito oko smanjenja emisije gasova staklene bašte (GHG),

9. Podrška istraživanjima, razvoju i promociji novi h, čistih i efikasnih energetskih tehnologija i voñenju energetske politike na stru čnim i nau čnim osnovama.

U periodu od 2005. do 2006. godine na osnovu Energetske politike Crne Gore urañene su stručne osnove za Strategiju (Knjige A-E), kao i sama Strategija, koja je usvojena u decembru 2007. godine.

Glavna strateška opredjeljenja u Strategiji su sledeća:

1. Strategija bazirana na usvojenoj Energetskoj pol itici RCG (2005), postoje ćim meñunarodnim obavezama CG i smjernicama energetske pol itike EU,

2. Crna Gora prihvata obaveze Sporazuma o Energetsk oj zajednici kao klju čnog dokumenta za realizaciju reforma u energetici - o pravcima, p ravilima i mjerama (re)organizacije elektroenergetskog sektora i sektora gasa u budu ćnosti kao i razvoja regionalnog tržišta ovih energenata,

3. Crna Gora će nastojati da ispuni sve potrebne mjere za uspješn u realizaciju Acquis Communautaire za energetiku, životnu sredinu, konkurenciju i obn ovljive izvore energije prema zahtjevima i dinamici iz Sporazuma o Energets koj zajednici,

4. Energetiku prepoznati kao stub sveukupnog, održi vog i dugoro čno-stabilnog razvoja države Crne Gore, sa pozitivnim makroekonomskim efe ktima,



5. Poboljšanje energetske efikasnosti u proizvodnji i potrošnji energije do nivoa srednje razvijenih zemalja EU,

6. Sigurno, bezbjedno, pouzdano i kvalitetno snabdi jevanje potroša ča energijom po realnim cijenama,

7. Preduzeti odlu čne mjere da se održi bar 20% udio obnovljivih izvor a energije u ukupnoj potrošnji primarne energije u Crnoj Gori,

8. Racionalno i mudro koriš ćenje hidroenergetskog potencijala na slivovima rije ka Mora če, Zete, Lima, Pive, Tare, Ibra i Ćehotine, uz puno poštovanje važe ćih deklaracija UNESCO-a, odluka Skupštine CG i na čela održivog razvoja,

9. Oslanjanje na iskoriš ćavanje doma ćih rezervi uglja kao drugog najzna čajnijeg energetskog resursa države pored hidroenergije; izgradnja TE Pl jevlja 2 i toplifikacija grada Pljevalja. Takoñe, postoji mogu ćnost izgradnje TE Berane ukoliko se investicija pok aže ekonomski isplativa;

10. Revitalizacija i tehnološko osavremenjavanje po stoje ćeg proizvodnog, prenosnog i distributivnog elektroenergetskog sistema,

11. Poboljšanje efikasnosti poslovanja i smanjenje uticaja eksploatacije uglja i termoenergetskih objekata na životnu sredinu,

12. Smanjenje energetske zavisnosti (smanjenje uvoz a energije) i poboljšanje sigurnosti snabdijevanja države Crne Gore energijom,

13. Podrška razvoju i ubrzano uklju čivanje obnovljivih izvora energije, koriš ćenje energije sunca za dobijanje toplotne energije, zamjena indus trijskih i malih kotlarnica kogeneracijama na te čni naftni gas (TNG) i te čna goriva, uvo ñenje drugih sistema lokalne energetike u energetski sistem države,

14. Razvoj sistema koriš ćenja TNG kao strateške prethodnice prirodnom gasu,

15. Razvoj sistema prirodnog gasa (uklju čuju ći izgradnju regionalnih gasovoda, terminala za prijem te čnog prirodnog gasa i postrojenja za koriš ćenje prirodnog gasa),

16. Realizacija strateških 90-dnevnih zaliha naftni h derivata prema direktivi EU,

17. Realizacija programa regulatornog, legislativno g i operativnog uklju čivanja u proces približavanja EU na podru čju energetike i ekologije uklju čuju ći integraciju u energetsko tržište JIE i EU,

18. Nastavak istraživanja nafte i gasa na Crnogorsk om primorju, uglja u Pljevaljskom i Beranskom basenu i studijskog rada na iskoriš ćavanju preostalog hidropotencijala,

19. Unapreñenje regulatornog procesa i profesionalne nezavisno sti regulatornog tijela, u skladu s energetskom politikom Vlade CG,

20. Postizanje dogovora sa susjednim državama (Bosn a i Hercegovina, Hrvatska, Srbija i Albanija) u vezi optimalnog iskoriš ćenja zajedni čkog hidropotencijala i koriš ćenja i upravljanja vodama, kao i planiranja novih elektroe nergetskih interkonekcionih linija za vezu sa tim zemljama,



21. Aktivno uklju čivanje institucija Crne Gore u me ñunarodnu saradnju na podru čju energetike, istraživanja i razvoja, te uvo ñenje energetike u nastavni sistem na svim nivoima školovanja,

22. U skladu sa usvojenom Energetskom politikom RCG , kao i smjernicama razvoja energetskog sektora Evropske Unije, nastaviti refor me energetskog sektora u cilju stvaranja uslova za sigurno, bezbjedno, pouzdano i kvalitetno snabdijevanje potroša ča energijom po konkurentnim cijenama, uz poštovanje p rincipa održivog razvoja i tržišnog poslovanja,

23. Nastaviti restrukturiranje Elektroprivrede Crn e Gore AD Nikši ć, donijeti planove razvoja i privatizacije ove kompanije,

24. U cilju stvaranja uslova za vo ñenje aktivne energetske politike, uspostaviti i imp lementirati sistem za pra ćenje podataka o proizvodnji, potrošnji i gubicima energije, saglasno EUROSTAT sistemu nacionalnih energetskih podataka,

25. Na osnovi ratifikacije Kyoto protokola u martu 2007. godine, kao zemlja van aneksa razvijenih zemalja bar do 2012. godine, pružati mog ućnost i podršku stranim investitorima za realizaciju projekata tzv. Mehanizma čistog razvoja (CDM),

26. Obezbijediti socijalnu zaštitu u procesu promje na u energetskom sektoru koje mogu uticati na socijalan položaj odre ñenih segmenata društva.

U Strategiji su u značajnoj mjeri definisani ključni programi i projekti na kojima se bazira dugoročni bilans u proizvodnji i potrošnji energije u Crnoj Gori. Takoñe je dokumentovano sagledavanje efekata razvoja energetskog sektora u domenu zaštite životne sredine i socijalnog položaja stanovništva Crne Gore. Upravo je ova vrsta sagledavanja bitno uticala na definisanje okvira za izradu AP, te izdvajanje konkretnih Programa i Projekata konzistentnih sa osnovnim ciljevima i preporukama Strategije.



4 METODOLOGIJA IZRADE AKCIONOG PLANA U neposrednim pripremnim analizama za koncipiranje AP, osnovni zahtjevi za izradu su bili sledeći:

a) AP definiše sve glavne aktivnosti u petogodišnjem periodu (2008-2012. godine);

b) AP treba da bude konkretan i pragmatičan – isključivo orijentisan realizaciji;

c) AP je kao dio Strategije javni i zvaničan dokument, dostupan i namijenjen Vladi Crne Gore, njenim institucijama, meñunarodnim subjektima i svim segmentima crnogorskog društva;

d) AP treba u svom metodološkom pristupu da bude konzistentan sa zahtijevima EU, i da istovremeno odrazi specifične zahtijeve Crne Gore kao ekološke države.

e) Mehanizam realizacije AP treba da bude transparentan, jasan i da se rezultati mogu precizno pratiti, vrednovati i dokumentovati;

f) AP treba da jasno delegira odgovornosti svim sudionicima u energetskom sektoru i definiše organizacione forme kako bi se mogli uspješno i efikasno pokrenuti Programi i Projekti;

g) AP treba da definiše modalitete za praćenje i kontrolu implementacije AP, a istovremeno i realizacije ciljeva Strategije;

h) AP treba da bude pripremljen u formi gantograma (takoñe i u elektronskoj formi) koja pruža mogućnost brzog i efikasnog praćenja i kontrole implementacije, i inovacije AP prema potrebi.

Na bazi preporuka Strategije i gornjih zahtjeva, AP definiše mehanizam realizacije, čije su osnovne komponente sledeće:

� Identifikacija i detaljna obrada Programa i Projekta čija realizacija će se u narednom petogodišnjem periodu završiti, sa opisom aktivnosti i odgovornošću za realizaciju;

� Identifikacija i obrada ostalih glavnih Programa i Projekta koji će se realizovati u periodu 2012-2025. godine, ali za koje pripremni radovi trebaju početi već u okviru AP;

� Terminski plan realizacije koji je dat sumarno za sve Programe i Projekte, kao i za svaki Program i Projekat pojedinačno u više detalja;

� Procjena resursa potrebnih za realizaciju Programa i Projekta (finansijski i kadrovski, odgovarajuća organizaciona struktura i dr.);

� Ekološki i socijalni uticaj;

� Praćenje i kontrola, kao i inoviranje AP;

� Preduslovi za uspješnu implementaciju Programa i Projekta (uspostavljanje zakonodavnih i institucionalno-organizacionih okvira, ostale mjere).

Na ovaj način AP objedinjuje sve odabrane Programe i Projekte u jedinstveni upravljački sistem za implementaciju Strategije u periodu 2008-2012. To omogućava (i) projektni pristup implementaciji AP i (ii) korišćenje računarski podržane tehnologije upravljanja Programima i Projektima, što znači automatizovano praćenje i punu kontrolu u realizaciji svih i svakog pojedinog Programa i Projekta. Tehnologija upravljanja omogućava da se svaki Program i Projekat prati na nivou neposrednih aktivnosti, odnosno da se proces realizacije kontinuirano kontroliše i blagovremeno izvrše korektivna djelovanja.

Za potrebe izrade AP koristi se odreñena terminologija: • Programi predstavljaju skup aktivnosti, orjentisanih ka pripremi, početku i podršci konkretnim

djelatnostima koji svoju materializaciju dobijaju tek nakon realizacije aktivnosti i Projekata kojima prethode. Shodno Zakonu o strateškoj procjeni za pojedine Programe utvrdjene u AP ( korišćenje hidropotencijala, razvoj obnovljivih izvora energije i sl), koji daju okvir za buduću realizaciju konkretnih pojedinačnih Projekata koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu i za koje je Zakonom o procjeni uticaja na životnu sredinu propisano sprovodjenje postupka EIA, potrebna je izrada SEA. Za sve druge Programe definisane u AP (edukacija, odnosi sa javnošću, otvaranje tržišta i socijalna politika i sl) koji ne daju okvir za realizaciju konkretnih pojedinačnih Projekata



koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu sredinu i za koje je Zakonom o procjeni uticaja na životnu sredinu propisano sprovodjenje postupka EIA, nije potrebna izrada SEA. U formalnom smislu Programi su obrañeni, odnosno opisani, po istoj metodologiji kao Projekti.

• Projekti su osnova razvoja sektora energetike, sa direktnim rezultatima u energetskom bilansu Crne Gore. Projekti takoñe mogu biti veoma različiti, od izrade energetskih pregleda ili uštede energije, pa sve do kompleksnih Projekata izgradnje hidroelektrana. Ali uprkos različitosti, zajednička im je metodologija obrade u AP.

• Aktivnosti predstavljaju djelovanja u okviru Programa i Projekata i daju njihove meñusobne veze kroz strukturu “rasčlanjenog” sadržaja Programa i Projekta (Work Breakdown Structure). U tome su aktivnosti opredijeljene svojim trajanjem, uključujući vrijeme početka i završetka aktivnosti. Aktivnosti su date u većim grupama, po nivou razrañenosti pojedinih Programa i Projekata i po odgovornostima za realizaciju. Kroz implementaciju, one će se još dalje rasčlanjivati po potrebi.

• Da bi se omogućilo bolje sagledavanje efikasnosti i cjelovitosti AP u odnosu na harmonizaciju sa ciljevima Energetske politike EU, svi definisani Programi i Projekti su sagledani kroz Ključne sadržaje (KS), koji su opet definisani na bazi Energetske politike EU1, i koji u velikoj mjeri predstavljaju konkretizovane grupe Programa i Projekata, i odgovaraju na izazove i ciljeve Energetske politike i Strategije. Ovakav pristup nema direktnog uticaja na sam proces realizacije Programa i Projekata, ali povezuje aktivnosti AP sa Energetskom politikom EU i njenom metodologijom, što omogućava direktno uporeñivanje i demonstrira kompatibilnost.

Tri glavna izazova Energetske politike EU reflektuju se i u ciljevima Energetske politike Crne Gore:

(1) Održivost (Sustainability);

(2) Sigurnost snabdijevanja energijom (Security of Energy Supply) i

(3) Konkurentnost na energetskom tržištu (Competition on Energy Market).

Energetska politika EU na osnovu ovih izazova definiše tri strateška cilja:

(1) Smanjenje emisija gasova staklene bašte i lokalna proizvodnja čistije energije;

(2) Smanjenje rizika od nestabilnosti isporuka i povećanja cijena energije iz uvoza

(3) Uspostavljanje konkurentijeg tržišta energije u EU, koje će inicirati razvoj tehnologije i otvaranje novih radnih mjesta.

Te ciljeve EU planira dostići sa deset mjera, od kojih je sedam relevantnih za Crnu Goru. Na bazi njih su definisani KS za Crnu Goru. Pomenuti KS za Crnu Goru, koji sadrže konkretne Programe i Projekte na jednoj i predviñene mjere u Energetskoj politici EU na drugoj strani, su prikazani u Tabeli 1. Tako se realizacijom Programa i Projekata istovremeno realizuju i ciljevi Energetske politike EU i Strategije.

KS za Crnu Goru istovremeno proizlaze iz ciljeva Energetske politike i odgovaraju na strateška opredjeljenja data u Strategiji. Od mjera Energetske politike EU relevantnih za Crnu Goru izdvaja se područje energetske efikasnosti, koje je zbog važnosti podeljeno u dva KS (1 i 2).

1 Communication from the Commission to the European Council and the European Parliament – An Energy Policy

for Europe {SEC(2007) 12}



Tabela 1: Ključni sadržaji relevantni za Crnu Goru u poreñenju sa predviñenim mjerama u Evropskoj Uniji

Naziv KS (Crna Gora) Predviñena mjere u Evropskoj Uniji2

KS 1: Povećanje energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije na strani potrošača

KS 2: Povećanje efikasnosti postojećih proizvodnih objekata i objekata za isporuku energije

(1) Mjera 3.4 – Ambiciozan program mjera energetske efikasnosti na nivou Europske Unije, nacionalnom, lokalnom i meñunarodnom nivou

KS 3: Priprema plana za ublažavanje posledica klimatskih promjena

(2) Mjera 3.3 – Dugoročna obaveza za smanjenje gasova staklene bašte i Sistem trgovanja emisijama Evropske Unije

KS 4: Razvoj institucionalnog okvira i učešće javnosti u razvoju konkurentnog i tržišno orjentisanog sektora energetike

(3) Mjera 3.1 – Interno tržište energije

KS 5: Izgradnja i eksploatacija obnovljivih izvora energije

(4) Mjera 3.5 – Dugoročni cilj za obnovljive izvore energije

KS 6: Povećanje proizvodnje čistije energije iz fosilnih goriva

(5) Mjera 3.7 – Prema budućnosti sa niskim nivoom CO2 u fosilnim gorivima

KS 7: Sačinjavanje osnove za dugoročan razvoj energetike Crne Gore

(6) Mjera 3.2 – Solidarnost izmeñu Država članica Evropske Unije i sigurnost snabdijevanja sa naftom, gasom i električnom energijom

KS 8: Sačinjavanje mehanizama za efikasno praćenje i kontrolu implementacije Akcionog Plana

(7) Mjera 3.10 – Efikasan nadzor i izvještavanje

Tabela 2 prikazuje pristup u strukturiranju i logičke veze izmeñu KS, Programa i Projekata u izradi i prezentiranju AP.

2 Izvor: An Energy Policy for Europe (2007).



Tabela 2: Ključni sadržaji, Programi i Projekti Akcionog Plana

KS 2: Pove ćanje energetske efikasnosti postoje ćih proizvodnih objekata i objekata za isporuku ener gije

2.1 Program razvoja elektroenergetskih mreža 2.2 Projekat revitalizacije malih hidroelektrana

2.3 Projekat revitalizacije HE Piva

2.4 Projekat revitalizacije HE Perućica – II. faza

2.5 Projekat revitalizacije TE Pljevlja I

2.6 Projekat obnove i proširenja prenosne elektroenergetske mreže

2.7 Projekat obnove i proširenja distributivne elektroenergetske mreže

KS 4: Razvoj institucionalnog okvira i u češće javnosti u razvoju konkurentnog i tržišno orjenti sanog sektora energetike

4.1 Program za restrukturiranje sektora energetike 4.4 Projekat rekstrukturiranja i dokapitalizacije EPCG AD - otvaranje tržišta i socijalna politika

4.2 Program odnosa sa javnošću za sektor energetike

4.3 Program edukacije i obuke u energetici i ekologiji


5.1 Program razvoja obnovljivih izvora energije 5.3 Projekat izgradnje malih hidroelektrana

(bez hidro potencijala) 5.4 Projekat korišćenja vjetra za proizvodnju električne energije (Rumija)

5.2 Program korišćenja hidropotencijala 5.5 Projekat korišćenja biomase za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije

5.6 Projekat korišćenja komunalnog otpada za kombinovanu proizvodnju ..............................................................................................top električne energije

5.7 Projekat izgradnje HE Komarnica

5.8 Projekat izgradnje HE na Morači

KS 6: Pove ćanje proizvodnje čistije energije iz fosilnih goriva

6.1 Projekat TE Pljevlja II sa toplifikacijom grada Pljevlja

6.2 Projekat TPG terminal u blizini grada Bara

6.3 Projekat gasifikacije grada Podgorica sa distributivnom gasnom mrežom

KS 7: Sačinjavanje osnove za dugoro čan razvoj energetike Crne Gore

7.1 Program istraživanja nafte i gasa na kopnu 7.3 Projekat istraživanja nafte i gasa u podmorju – Blok 1 i 2

7.2 Program medjunarodnog dogovora o korišćenju 7.4 Projekat istraživanja nafte i gasa u podmorju – Blok 3

hidroenergetskog potencijala 7.5 Projekat istraživanja ležišta uglja u oblasti Pljevalja

7.6 Projekat istraživanja ležišta uglja u oblasti Berana

7.7 Projekat Jonsko-Jadranski gasovod

KS 8: Sačinjavanje mehanizma za efikasno pra ćenje i kontrolu implementacije Akcionog Plana

8.1 Program praćenja i kontrole implementacije Akcionog Plana

KS 1: Pove ćanje energetske efikasnosti i koriš ćenja obnovljivih izvora energije na strani potroša ča

1.1 Program energetske efikasnosti 1.2 Projekat uvoñenja Sistema upravljanja energijom (Energy Management System) u javnom sektoru

1.3 Projekat ušteda energije u javnom sektoru

1.4 Projekat promovisanja i vršenja energetskih pregleda (Energy Audit)

KS 3: Priprema plana za ublažavanje posledica klima tskih promjena

3.1 Projekat uklučenja energetike u ublažavanje globalnih klimatskih ……………………………………………………………………… .promjena u Crnoj Gori



Rasčlanjavanjem Programa i Projekata na aktivnosti (atributi: sadržaj aktivnosti, odgovornost, vremenski okvir i troškovi), koje su osnovni elemenat sistema praćenja i kontrole implementacije AP, stvara se osnova za efikasno upravljanje i kontrolu izvršenja pojedinih Programa i Projekata i uz definisane odgovornosti, te raspoložive resurse, čini kompletan mehanizam za realizaciju AP. Pojedini Programi i Pojekti (pogl 10) su obrañeni po sledećim tačkama (A-E):

A. OPIS

B. AKTIVNOSTI

C. DINAMIKA REALIZACIJE

D. FINANSIRANJE

E. EKOLOŠKI I SOCIJALNI UTICAJI

Posle opisa (A), svi pojedini Programi i Projekti su rasčlanjeni u tački B na odreñeni broj aktivnosti sa odgovornostima za realizaciju, koje su vremenski opredijeljene (C) i prema čemu je definisan Termin plan pojedinog Programa i Projekta, a svi Programi i Projekti udruženi daju ukupnu dinamiku realizacije AP, koju nazivamo Terminski plan AP (pogl. 7).

U tački D, uz aktivnosti su date i okvirne procjene potrebnih finansijskih sredstava i mogući ključni izvori tih sredstava (budžet, donacija, kredit ili vlastita sredstva investitora). Procjene izvora i inicijalna raspodjela troškova u AP mogu služiti kao smjernice za osiguravanje vlastitih i nepovratnih sredstava (budžet i donacije) za finansiranje uglavnom pripremnih aktivnosti na Programima i Projektima za koje je odgovorna država. Kod finansiranja Programa i Projekata predloženi su preferencijalni modeli implementacije (npr. javno-privatno partnerstvo, BOT, DBOT i dr.), bez opredeljenja modaliteta i izvora finansiranja, pošto je to specifično za pojedine Programe i Projekte i predmet razmatranja i odluke svakog investitora posebno.

Na kraju, u tački E obrañen je ekološki uticaj, gdje je u prvom redu data informacija o nivou zakonskih zahtjeva za procjenom uticaja na životnu sredinu kada su u pitanju Programi koji podliježu izradi SEA, kao i pojedinačni Projekti za koje se zahtijeva sprovodjenje postupka EIA ili izrada elaborata procjene uticaja konkretnog Projekta na životnu sredinu. Nakon toga slijedi, gdje je relevantno, još i tekst o socijalnom uticaju pojedinog Programa i Projekta.

Za pojedine Programe i Projekte, za koje postoji dovoljno podataka, urañena je i indikativna ekonomska analiza, koja obuhvaća sledeće proračune:

� Neto sadašnja vrijednost (Net Present Value - NPV)3

� Interna stopa rentabilnosti (Internal Rate of Return - IRR)4

� Diskontovana vrijednost novčanog toka (Discounted Cash Flow - DCF), koji je prikazan na grafikonima Programa i Projekata za koje su napravljeni proračuni.

Za potrebe ekonomskih analiza, i pored činjenice da se cijena električne energije u budućnosti ne može sa pouzdanošću utvrditi, od strane obrañivača urañena je procjena glavnih parametara, koji utiču na profitabilnost investicija.

Za tu svrhu korišćen je sljedeći set parametara:

� Godišnja diskontna stopa: 8 %5

� Cijena električne energije (u 2008.): 80 €/MWh6

3 NPV - zbir budućih neto primitaka Projekata svedenih na sadašnjost (godina inicijalnog ulaganja) diskontiranjem po

odabranoj diskontnoj stopi. 4 IRR - diskontna stopa uz koju se NPV svodi na nulu. 5 Izvor: Office of Management Bureau, SAD 6 Izvor: cijena električne energije u regionu jugoistočne Evrope



� Godišnji porast cijene električne energije (period 2008-2025.): 3 %7

� Tarifa za prenos električne energije preko prenosne mreže: 5,5 €/MWh8

� Tarifa za prenos električne energije preko distributivne mreže:

- Srednji napon: 16 €/MWh9

- Niski napon: 16 €/MWh10

- Srednji i niski napon zajedno: 32 €/MWh

� Procjena godišnjih fiksnih troškova za:

- TE: 6 % vrijednosti investicije elektrane11

- HE: 3 % vrijednosti investicije elektrane12

� Životni vijek postrojenja u analizama je pretpostavljen na 35 godina za HE, a 25 godina za TE.

Glavni očekivani rezultati Programa i Projekata dati su u Tabeli 3 u pogl. 6.

Programi i Projekti su obrañeni korišćenjem računarskog paketa (MS Project), koji je sastavni dio AP. MS Project fajl urañen je u elektronskom obliku, a u Aneksu AP prikazan je u obliku gantograma. Ovakav pristup omogućava dodatna sagledavanja aktivnosti na realizaciji AP (prije svega kroz analizu Terminskog plana), a isto tako pruža mogućnost automatske podrške praćenja i kontrole implementacije AP, i ako je potrebno, inoviranja AP. Predviñeno je da baza podataka, koja sadrži kompletne podatke za realizaciju AP, bude na umreženom računaru korisnika sistema sa mogućnošću pristupa preko Interneta. Takoñe, postoji mogućnost da se ovako formatiran AP koristi u platformi za upravljanje programa i projekata u okruženju (Project Management Platform), koja se realizuje u okviru programa razvoja ljudskih resursa (Capacity Development Programme) Sekretarijata za evropske integracije Vlade Crne Gore.

7 Izvor: procjena obrañivača 8 Izvor: ETSO tariff report – prosječna vrednost 9 Izvor: procjena na osnovu ‘Benchmark of Electricity Transmission Tariffs - report for DG – TREN EU’ – pripremio

COMILLAS Madrid 10 Izvor: procjena na osnovu ‘Benchmark of Electricity Transmission Tariffs - report for DG – TREN EU’ – pripremio

COMILLAS Madrid 11 Izvor: procjena obrañivača 12 Izvor: procjena obrañivača



5 IMPLEMENTACIJA AKCIONOG PLANA Mehanizam implementacije AP je definisan:

a) Zakonodavno-regulativnim okvirom

b) Institucionalno-organizacionim okvirom

a takoñe i

c) Finansijskim resursima

d) Terminskim planom i

e) Sistemom praćenja i kontrole implementacije

Poslednja tri elementa su detaljnije obrañena u pogl. 7- 9.

5.1 ZAKONODAVNO-REGULATIVNI OKVIR

U cilju realizacije Programa i Projekata posebnu pažnju treba posvetiti izradi i usvajanju potrebne zakonske regulative, koja je preduslov za efikasnu i vremenski uslovljenu dinamiku realizacije AP.

5.1.1 Meñunarodne obaveze

Na području meñunarodnih obaveza (sporazumi, konvencije, memorandumi, deklaracije i dr.) predviña se:

• Izvještaj Vladi o realizaciji obaveza Crne Gore iz Sporazuma o formiranju Energetske zajednice zemalja jugoistočne Evrope (III. kvartal 2008., MER).

• Memorandumi o upravljanju vodama od zajedničkog interesa Vlade Crne Gore i vlada susjednih država zaključeni su sa Albanijom i Hrvatskom, i treba da se zaključe sa Bosnom i Hercegovinom i Srbijom (31.3.2009, MPŠV).

• Donošenje sedam zakona o ratifikaciji Protokola o prekograničnom zagañivanju vazduha na velikim udaljenostima, koji se odnosi na kontrolu emisija i/ili smanjenje: NOx (Sofija 1988), SO2 (Helsinki 1985), teških metala (Aarhus 1998), trajnih organskih zagañivača (Aarhus 1998), acidifikacije, eutrofikacije i prizemnog ozona (Gothenburg 1999), organski isparljivih jedinjenja (Ženeva 1991), dalje smanjenje sumpora (Oslo 1994) (2010-2012., MTZŽS).

• Uključenje (pristupanje) Crne Gore u Meñunarodnu komisiju za rijeku Dunav - ICPDR i Meñunarodnu komisiju za slivno područje rijeke Save - ISRBC. (2009-2010., MTZŽS)

5.1.2 Planski dokumenti

Na području donošenja planskih dokumenata (politike, strategije, programi, planovi, specijalni izvještaji i dr.) predviña se:

• Revizija Strategije energetske efikasnosti Crne Gore u skladu sa usvojenom Strategijom , Nacionalnom strategijom održivog razvoja i relevantnim EU direktivama (IV. kvartal 2008., MER)

• Program za razvoj energetske baze podataka u Crnoj Gori (III. kvartalu 2008., MER)

• Godišnji energetski bilans Crne Gore za 2009., 2010., 2011., 2012., i 2013. godinu (IV. kvartal u prethodnoj godini, MER)

• Preispitivanje Vodoprivredne osnove Crne Gore (2011., MPŠV i UV)

• Plan upravljanja vodama na vodnom području Crnomorskog rječnog sliva i Plan upravljanja vodama na vodnom području Jadranskog sliva (2016., MPŠV i UV)

• Opšti plan zaštite od štetnog dejstva voda od značaja za Crnu Goru (31.12.2008, UV i MPŠV)



• Opšti plan zaštite od štetnog dejstva voda od lokalnog značaja (31.3.2009, nadležni organ lokalne samouprave)

• Operativni plan zaštite od štetnog dejstva voda od značaja za Crnu Goru (31.1.2009, UV i MPŠV )

• Operativni plan zaštite od štetnog dejstva voda od lokalnog značaja (30.4.2009, nadležni organ lokalne samouprave)

• Operativni plan zaštite voda od havarijskog zagañenja za vode od značaja za Crnu Goru (II. kvartal 2010., MPŠV)

• Strategija razvoja grañevinarstva u Crnoj Gori do 2020. godine (III. kvartal 2008., MER)

• Strategija biodiverziteta sa Akcionim planom (IV. kvartal 2008., MTZŽS)

• Nacionalna politika zaštite životne sredine (tokom 2008., MTZŽS u saradnji sa MPŠV, MZRSS)

• Nacionalna Strategija upravljanja kvalitetom vazduha (III-IV. kvartal 2009., MTZŽS)

• Strategija razvoja statistike u Crnoj Gori za period 2009 - 2012. godine (IV. kvartal 2008., MF, MONSTAT)

• Program statističkih istraživanja za period 2008-2012. godine (IV. kvartal 2008., MF, MONSTAT)

• Godišnji bilans prema energentima (2012., MF, MONSTAT)

5.1.3 Zakoni i regulativa

Na području zakona i regulativa (uredbe, pravilnici, pravila, odluke, uputstva i dr.) predviña se:

• Provjera usklañenosti Zakona o energetici (Sl. List RCG 39/03) sa zakonodavstvom i regulativom EU prema preporukama Strategije (III. kvartal 2008., MER) i implementacija eventuelnih promjena i dopuna Zakona (2009., MER)

• Novi Zakon o prospekciji, istraživanju i eksploataciji nafte i gasa, koji će biti delimično usklañen sa Direktivom 94/22/EC o uslovima za davanje i korišćenje odobrenja za prospekciju, istraživanje i proizvodnju ugljovodika (III. kvartal 2008., MER)

• Novi Zakon o energetskoj efikasnosti, koji će predvidjeti CIEE, koja će imati vodeću ulogu u promovisanju energetske efikasnosti, kao i fond za energetsku efikasnost, te preslikati glavne odredbe EU Direktive 2006/32/EC i uvesti koncepte drugih važnih direktiva u ovoj oblasti. (IV. kvartal 2008., MER)

• Novi Zakon o obnovljivim izvorima energije (IV. Kvartal 2008. MER)

• Novi Zakon o tržištu gasa sa ciljem postavljanja uslova za implementaciju Direktive 2003/55/EC i Uredbe 1775/2005/EC o uslovima za dostupnost do prenosnih mreža prirodnog gasa (III. Kvartal 2008., MER)

• Novi Zakon o rudarstvu, kojim će se izvršiti suštinske i kvalitativne promjene u planiranju korišćenja rudnog bogatstva u smislu donošenja državnog plana eksploatacije mineralnih sirovina i predvidjeti osnivanje organa Uprave za rudarstvo, koji bi u sistemu državne uprave funkcionisao kao organ za stručne i upravne poslove i nad kojim bi nadzor vršilo ministarstvo nadležno za rudarstvo (II. kvartal 2008., MER)

• Novi Zakon o naknadi za eksploataciju nafte i gasa (III. kvartal 2008., MER)

• 19 različitih dokumenata sekundarne regulative na području elektroenergetike (kraj 2008., REGAGEN):

o Tržišna pravila za elektroenergetski sektor

o Utvrñivanje nove regulatorne politike cijena električne energije



o Utvrñivanje politike daljeg učešća Agencije u procesu pravnog razdvajanja Elektroprivrede Crne Gore (EPCG)

o Davanje saglasnosti na "Pravilnik o dodjeli (aukcijama) raspoloživih prenosnih kapaciteta"

o Davanje odobrenja na "Metodologiju za utvrñivanje pravednih i realnih naknada za priključenje na distributivnu mrežu"

o Davanje odobrenja na "Cijenovnik za standardne priključke na distributivnu mrežu"

o Davanje odobrenja na "Metodologiju za odreñivanje pravednih i realnih naknada za priključenje na prenosnu mrežu"

o Izrada i usvajanje "Propisa o sigurnosti energetskih postrojenja, osoblja i imovine i o zaštiti životne sredine"

o Izrada i usvajanje "Dizajna veleprodajnog tržišta električne energije"

o Izrada i usvajanje "Dizajna maloprodajnog tržišta električne energije"

o Davanje odobrenja na izmjene i dopune "Pravila o snabdijevanju"

o Donošenje "Odluke o konkurentnosti Rudnika uglja i načinu formiranja cijene uglja"

o Davanje saglasnosti na "Tržišna pravila i pravila balansiranja, koje predlaže EPCG - Operator tržišta"

o Davanje saglasnosti na "Pravilnik o pružanju pomoćnih usluga"

o Donošenje "Pravilnika o načinu na koji potrošač mijenja snabdjevača"

o Donošenje "Pravilnika o radu javnog snabdjevača"

o Priprema i donošenje "Odluke o otvaranju, početku rada i faznom razvoju tržišta električne energije"

o Davanje odobrenja na "Kodeks mreže" i "Distributivni kodeks"

o Odobravanje cijene uglja za proizvodnju električne energije za 2009. godinu.

• Revizija Programa subvencioniranja socijalno najugroženijih grañana (III. kvartal 2008., MZRSS)

• Prenošenje u domaću regulativu Direktive 2005/89/EC i Direktive 2004/67/EC o mjerama za sigurnost snabdijevanja sa električnom energijom i prirodnim gasom (2010-2012., REGAGEN)

• Prenošenje u domaću regulativu Direktive o držanju obaveznih 90-dnevnih rezervi naftnih derivata (98/93/EC) (2010-2012., MER)

• Prenošenje Direktive o energetskim performansama zgrada (2002/91/EC) u Zakon o ureñenju prostora i izgradnji objekata (II. kvartal 2008., MER), u novi Zakon o energetskoj efikasnosti (IV. kvartal 2008., MER) i pokretanje aktivnosti za postepeno usvajanje i razvoj legislativnog, regulatornog i institucionalnog okvira za energetske karakteristike zgrada (tokom 2008., MER).

• Prenošenje Direktive o efikasnosti korišćenja krajnje energije i energetskim uslugama (2006/32/EC) u Zakon o energetskoj efikasnosti (IV. kvartal 2008., MER)

• Prenošenje u domaću regulativu Direktive o korišćenju kogeneracija (CHP) (92/42/EC dopunjene Direktivom 2004/8/EC) (2009-2011., MER)

• Novi Zakon o privrednim društvima (2010., MER)

• Dopuna Zakona o porezu na dobit (Sl. List RCG 80/04) i usklañivanje sa Direktivom 90/434 EEC i Direktivom 2003/49/EC (2010., MF)

• Novi Zakon o koncesijama, kojim će se pojednostaviti postupak dodjele koncesija i omogućiti veće učešće privatnih investicija za korišćenje prirodnog bogatstva, dobara od javnog interesa i vršenje djelatnosti od javnog interesa, i koji će biti usaglašen sa Direktivom 2004/18/EC o koordinaciji postupaka za dodjelu ugovora o javnim radovima, ugovora o javnom snabdijevanju i ugovora o pružanju javnih usluga (II. kvartal 2008., MER)

• Novi Zakon o ureñenju prostora i izgradnji objekata, kojim će se pojednostaviti procedure izrade i



usvajanja planske i projektne dokumentacije i izgradnja objekata, a staviće se van snage: Zakon o planiranju i ureñenju prostora, Zakon o izgradnji objekata, Zakon o grañevinskom zemljištu i Zakon o urbanističkoj i grañevinskoj inspekciji. (II. kvartal 2008., MER)

• Novi Zakon o životnoj sredini, u kojeg će se prenijeti Direktiva 32004L0035 i 32006L0021 (o odgovornosti za štetu nanijetu životnoj sredini) (tokom 2008., MTZŽS)

• Novi Zakon o zaštiti prirode (tokom 2008., MTZŽS)

• Prenošenje Direktive o smanjenju sadržaja sumpora kod nekih tečnih goriva (1999/32/EC, dopunjene Direktivom 93/12/EC) u Uredbu o kvalitetu tečnih goriva naftnog porijekla (II. kvartal 2008., MTZŽS)

5.2 INSTITUCIONALNO-ORGANIZACIONI OKVIR

5.2.1 Zadaci Ministarstva za ekonomski razvoj kod implementacije Akcionog Plana

Prema Zakonu o energetici (Sl. List CG 39/03) za sprovoñenje AP odgovoran je MER, a u operativnom smislu Sektor energetike, rudarstva i geologije (SERG) unutar MER-a.

Izmeñu ostalog, glavni poslovi SERG-a obuhvataju:

• Organizovanje, koordinaciju, pripremu tekstova nacrta i predloga zakona, kao i propisa koji se donose na osnovu zakona u oblasti energetike, rudarstva i geoloških istraživanja;

• Praćenje stanja i kretanja proizvodnje i poslovnih rezultata u oblasti energetike, rudarstva i geoloških istraživanja i proučavanje uslova privreñivanja u ovim oblastima;

• Voñenje razvojne politike u oblasti energetike; predlaganje nacionalne energetske politike i strategije dugoročnog razvoja;

• Priprema dugoročnih i godišnjih energetskih bilansa, politike i strategije izgradnje novih ili rekonstrukcije postojećih energetskih kapaciteta i procedura koje su vezane sa tim;

• Praćenje reforme energetskog sektora;

• Razmatranje potrebe za prometom električne energije, prirodnog gasa, uglja i naftnih proizvoda sa susjednim zemljama, kao i mogućnosti korišćenja raspoloživih domaćih energetskih resursa;

• Promocija upotrebe novih tehnologija koji se odnose na energetiku, korišćenje obnovljivih izvora energije, energetskih ušteda i efikasnosti;

• Proučavanje prirodnih resursa i predlaganje mjera za obezbjeñenje optimalnih uslova za njihovo istraživanje i eksploataciju;

• Utvrñivanje programa geoloških istraživanja od značaja za Crnu Goru;

• Sprovoñenje postupka za izdavanje i poništenje odobrenja za geološka istraživanja i eksploataciju mineralnih sirovina, kao i postupka za izdavanje odobrenja za upotrebu rudarskih objekata;

• Poslovi koji se odnose na dodjelu koncesija za geološka istraživanja, eksploataciju mineralnih sirovina i za istraživanje vijetra i vodotoka i tehničko-ekonomsko korišćenje vjetro i vodnog energetskog potencijala za proizvodnju električne energije u vjetroelektranama i malim hidroelektranama;

• Priprema izvještaja sa predlogom odluka i ugovora o davanju koncesija iz ove oblasti; praćenje realizacije ugovora o koncesijama i vršenje godišnjeg obračuna koncesione naknade;

• Praćenje aktivnosti privatizacije privrednih društava iz ove oblasti;

• Predlaganje i staranje o primjeni mjera tekuće ekonomske politike i sistemskih mjera u oblastima sektora;

• Prilagoñavanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU u oblasti sektora;



• Pripremanje analiza, izvještaja, informacija i drugih materijala iz oblasti energetike, rudarstva i geoloških istraživanja;

• Vršenje poslova nadzora nad institucijama iz svog resora za koje upravni nadzor vrši Ministarstvo (MER);

• Voñenje propisanih evidencija, saradnja sa drugim organima i organizacijama, naučnim i stručnim institucijama, udruženjima privrednika;

• Drugi poslovi u skladu sa propisima.

Na osnovu toga se može zakljućiti da je primarni zadatak MER-a u implementaciji Strategije:

� Koordinacija izmeñu glavnih učesnika u energetici (pogl. 5.2.2)

� Nadgledanje odreñenih učesnika (koji su u većinskom vlasništvu države)

� Priprema, praćenje i kontrola implementacije Strategije i energetskih reformi koji su njen sastavni dio

� Izvještavanje Vlade o postignutim rezultatima i predlaganje mjera (zakonodavnih, organizacijskih, finansijskih, tehničkih i dr.) sa ciljem poboljšanja efikasnosti implementacije Strategije

� Ispunjavanje meñunarodnih obaveza u energetici (npr. Sporazum o Energetskoj zajednici u JIE, Kyoto protokol, ostale konvencije)

SERG ima tri Odsjeka:

(1) Odsjek za razvoj i reformu energetike

(2) Odsjek za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije

(3) Odsjek za rudarstvo i geološka istraživanja

Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji MER-a predviñeno je da SERG ima sedamnaest radnih mjesta, od čega je samo jedanaest popunjenih. Prema postojećem personalnom kapacitetu SERG ima objektivne poteškoće u ispunjavanju poslova u svom mandatu. Stoga je kao jedan od glavnih prioriteta potrebno izvršiti personalno jačanje u prva dva Odsjeka već u 2008. godini, bar do nivoa koji je predviñen pomenutim Pravilnikom MER-a, da bi SERG tako bio u mogućnosti da ispunjava svoje glavne poslove.

Posebnu pažnju treba posvetiti pojačanju Odsjeka za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije već u 2008. godini. Sa time bi se stvorili uslovi za brži napredak na području Programa i Projekata EE i OIE, što je jedan od prioriteta Strategije i AP.

Trenutno se analiziraju mogućnosti za formiranje CIEE (pogl. 5.2.3). Ta Institucija će nakon osnivanja (predviñeno početkom 2009. godine) preuzeti većinu kadrova Odsjeka za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije kao i implementaciju Programa i Projekata iz KS 1 AP-a.

Ocjenjuje se da je u cilju osiguranja očekivane dinamike implementacije Strategije, pored SERG-a i CIEE, potrebno osnovati profesionalno snažnu jedinicu, Direkciju za Akcioni Plan (DAP), koja je detaljnije opisana u pogl. 5.2.4.

5.2.2 Učesnici u energetskom sektoru Crne Gore

Glavni domaći učesnici13 u sektoru energetike Crne Gore, i stoga i u implementaciji Strategije i AP, mogu se svrstati u četiri okvirne grupe:

13 Eng. “Stakeholders” - institucije, organizacije, ustanove, kompanije, udruženja i ostali pravni i fizički subjekti koji

imaju prema zakonodavstvu Crne Gore i/ili svojoj institucionalnoj, političkoj i/ili komercijalnoj ulozi značajan strateški interes u sektoru energetike Crne Gore.



i. Vladine institucije, državne agencije i ustanove: Ministarstvo za ekonomski razvoj (MER), Ministarstvo finansija (MF), Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (MPŠV), Ministarstvo turizma i zaštite životne sredine (MTZŽS), Ministarstvo zdravlja, rada i socijalnog stanja (MZRSS), Regulatorna agencija za energetiku (REGAGEN), Uprava za vode (UV), Uprava za šume (UŠ), Agencija za zaštitu životne sredine (AŽŽS), Sekretariat za evropske integracije, Zavod za statistiku Crne Gore (MONSTAT) i lokalne vlasti, koji rade prema misiji i unutar kompetencija datih zakonima i regulativom Crne Gore svaki na svom području;

ii. Energetske kompanije (nezavisno od vlasničke strukture): EPCG (AD i d.o.o.), Rudnik uglja Pljevlja, Rudnik uglja Berane, Jugopetrol, Montenegrobonus i veći broj manjih kompanija;

iii. Institucije obrazovanja i istraživanja: Crnogorska akademija nauka i umjetnosti (CANU), Univerzitet Crne Gore (UN CG), Hidrometeorološki zavod Crne Gore (HMZ), Institut za strateške studije i prognoze, uz druge institucije.

iv. Udruženja i nevladine organizacije: Privredna komora Crne Gore, Udruženje poslodavaca, MANS, Green Home, Expeditio, Montenegro biznis aliansa, Mreža NVO Zeleni krug i dr.

Ostali učesnici su inostrane meñunarodne organizacije i donatori (EAR, GTZ, UNIDO, UNDP, bilateralni donatori) i meñunarodne finansijske institucije - MFI (EBRD, EIB, KfW, WB) koji su detaljnije prikazani na Slici 4 i razmatrani u pogl. 8. Pored njih su na kraju, ali takoñe od izuzetnog značaja, učesnici privatni investitori, koji se kontunuirano identifikuju, ali ne mogu biti predmet konkretnog pominjanja u AP.

Na osnovu intervjuja sa većinom glavnih učesnika i okvirne analize njihove djelatnosti u prošlom i budućem periodu do 2012. godine, postojeći interesi učesnika za pojedine sektore energetike Crne Gore su detaljnije prepoznati i prikazani na Slici 1. Prema procjeni obrañivača, uloga i/ili interes učesnika su svrstani u tri nivoa: “glavni”, “srednji” i “manji”:

• “Glavni” učesnici su subjekti koji su zakonski ili pravno primarno odgovorni za pojedini sektor i/ili politiku i strategiju na odreñenom području.

• “Srednji” učesnici su subjekti koji strateški sarañuju sa "Glavnim" učesnicima i daju aktivan doprinos sektoru na odreñenom području.

• “Manji” učesnici su oni koji strateški prate rad sektora i uključuju se prema potrebi i svom trenutnom interesu.

U tom kontekstu je potrebno posebno naglasiti da se interes naročito donatora i MFI-a može mijenjati tokom vremena, u zavisnosti od političke volje i mogućnosti pomoći od strane inostranih subjekata, kao i ekonomske situacije, potreba i interesa za saradnju od strane Crne Gore.

5.2.3 Centralna institucija za energetsku efikasnost

Zbog važnosti područja energetske efikasnosti u Strategiji predviña se osnivanje CIEE do početka 2009. godine koja će odgovarati ministru za ekonomski razvoj.

Mandat CIEE je promovisanje nacionalne strategije i politike u oblasti EE u svim sektorima ekonomije i razvoj korišćenja OIE na strani potrošača.



Slika 1: Struktura, uloga i interes pojedinih učesnika u energetskom sektoru Crne Gore

MER MTZŽSMPŠV, UV, UŠ

MZRSS MF REGAGEN AZŽS SEI MONSTATLokalne

vlastiEPCG

Rudnik ugl. AD Pljevlja

Rudnik ugl. Berane

Jugopetrol AD Kotor

Montenegro Bonus

CANUUNI CG

HMICG ISSP PKCG UP MANSGreen Home

Expeditio

MBAZeleni krug

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26

A) SEKTOR

1 Ugalj

2 Tečna goriva (uklj. TNG)

3 Gas (prirodni i TPG)

3 OIE: male HE

4 OIE: energija vjetra

5 OIE: sunčeva energija

6 OIE: geotermalna energija

7 OIE: biomasa i otpaci

8 OIE: komunalni otpad

9 Elektroenergetika: proizvodnja (velike HE)

10 Elektroenergetika: proizvodnja (TE)

11 Elektroenergetika: prenos

12 Elektroenergetika: distribucija

13 Elektroenergetika: snabdijevanje

14 Daljinsko grijanje (uklj. CHP)

15 Energetska efikasnost

B) POLITIKA I STATEGIJA (na podru čju)

1 Tržište energije

2 Evropske integracije

3 Zaštita životne sredine

4 UNFCCC (Kyoto protokol, CDM idr.)

6 Upravljanje vodama i šumama

7 Prostorno planiranje i grañenje

8 Financiranje projekata

9 Meñunarodna saradnja

10 Zakonodavstvo i regulativa

11 Obrazovanje, istraživanje i razvoj

12 OstaloSocijal. aspekti

StatistikaMakroek

on.

LISTA SKRAČENICA: MER - Ministarstvo za ekonomski razvoj PKCG - Privredna komora Crne Gore "Glavni" u česnik

MTZŽS - Ministarstvo turizma i zaštite životne sredine UP - Udruženje poslodavaoca

MPŠV - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede MANS - Mreža afirmativnih nevladinih struktura "Srednji" u česnik

UV - Uprava za vode MBA - Montenegro biznis aliansa

UŠ- Uprava za šume "Manji" u česnik

MZRSS - Ministarstvo zdravlja, rada i socijalnog staranja AD - akcionarsko društvo

MF - Ministarstvo finansija CDM - Clean Developmemt Mechanism (Mehanizam čistog razvoja)

REGAGEN - Regulatorna agencija za energetiku CHP - Combined Heat and Power (Suproizvodnja toplinske i električne energije)

AZŽS - Agencija za zaštitu životne sredine HE - hidroelektrane

SEI - Sekretariat za Evropske integracije NVO - nevladine organizacije

MONSTAT - Zavod za statistiku Crne Gore OIE - obnovljivi izvori energije

EPCG - Elektroprivreda Crne Gore

CANU - Crnogorska akademija nauka i umjetnostiUN CG - Univerzitet Crne Gore TE - termoelektranaHMICG - Hidrometeorološki institut Crne Gore TNG - tečni naftni gas

ISSP - Institut za strateške studije i prognoze TPG - tečni prirodni gas

UNFCCC - United Nations Framework Convention on Climate Change (Okvirna konvencija Udruženih naroda o klimatskim promjenama)

Udruženja i NVOUČESNIK

Vladine institucije, državne agencije i ustanove Ene rgetske kompanijeObrazovanje i

istraživanja



Glavni zadaci CIEE su promovisanje nacionalne Strategije energetske efikasnosti i razvojnih planova za OIE na strani potrošača, savjetovanje Vlade o pitanjima koja se odnose na formulisanje i implementaciju održivih, sveobuhvatnih i efikasnih politika, programa, mjera i finansijskih podsticaja, kao i iniciranje, upravljanje i monitoring ovim programima i mjerama.

Posebni ciljevi CIEE su:

• Analiza i predlaganje legislativnih, regulativnih i institucionalnih reformi, tarifa za energiju, oporezivanje, supstituciju goriva, kao i drugih mjera za promovisanje EE i OIE;

• Identifikacija, analiza i predlaganje tehnički mogućih i troškovno efektivnih politika i mjera za poboljšanje EE, kako na strani snabdijevanja tako i na strani potrošnje, kao i priprema nacionalnih razvojnih Akcionih planova za EE i OIE koji sadrže konkretne ciljeve;

• Upravljanje, nadzor, podrška i monitoring implementacije Akcionih planova za EE i OIE, nacionalnih i meñunarodnih programa, podsticajnih šema, promotivnih aktivnosti i drugih aktivnosti koje se odnose na unapreñenje EE i razvoj korišćenja OIE;

• Preduzimanje planskih inicijativa u cilju obezbjeñivanja neophodnih finansijskih sredstava za implementaciju prethodno navedenih programa, bilo od strane državnog budžeta ili drugih domaćih i meñunarodnih izvora finansiranja, uključujući donacije, meñunarodne programe podrške i dr.;

• Upravljanje statističkim i informativnim sistemom za EE i OIE, kao i izvještavanje o postignutom progresu prema Vladi i meñunarodnim organizacijama;

• Promovisanje meñunarodne saradnje i transfera znanja i informacija na polju EE i OIE, vršenje centralne uloge ("focal point") za EE i OIE, koordinacija izmeñu Evropske Komisije, meñunarodnih organizacija, Vlade i nacionalne energetske i ekonomske zajednice, sa ciljem da se poboljša koordinacija i olakša saradnja meñu svim stranama na polju EE i OIE;

• Unapreñenje stranih investicija na polju EE i OIE.

CIEE će biti, izmedju ostalog, zadužena za implementaciju KS 1 (Povećanje energetske efikasnosti i iskorištavanja OIE na strani potrošača) i aktivnosti iz Programa 5.1 vezanih na izkorišćavanje sunčeve energije

CIEE treba da bude relativno mala, ali dinamična organizacija sa sposobnim i kompetitivnim sistemom plaćanja osoblja, dobrom podrškom i autoritetom.

CIEE treba da bude legalno utemeljena predloženim Zakonom o energetskoj efikasnosti. Njen pravni status, misija, cijevi, posebne aktivnosti, organizaciona šema, operativni modaliteti, uključujući uputstvo rada, finansiranje i dr., trebaju biti analizirani u posebnoj studiji i predloženi Vladi, kako bi se ugradili u Zakon o energetskoj efikasnosti i Zakon o obnovljivim izvorima energije.

CIEE će biti podržana od strane državnog budžeta i meñunarodnih donacija (bar u inicijalnoj fazi). Treba obezbijediti fleksibilnost kako bi CIEE bila u stanju da stiče dodatna sredstva, bilo od strane državnih ili meñunarodnih organizacija (upravljanje/monitoring programima, učešće u projektima), obezbjeñujući na taj način očuvanje svoje uloge bez nadmetanja sa privatnim sektorom.

Takoñe, postoji potreba za formiranjem posebnog Fonda za EE (i OIE) i eventualno lokalnih fondova na opštinskom nivou, za finansiranja pripreme i podrške implementaciji donatorskih programa, kao i aktivnosti koje njima nijesu obuhvaćene.

Osnivanje Fonda za EE može se propisati predviñenim Zakonom o energetskoj efikasnosti. Treba predvidjeti poseban bankovni račun, kojim će upravljati Upravni odbor Fonda. Svakodnevne operacije može preduzeti CIEE. Radi obezbjeñenja transparentnosti, potrebno je uspostaviti sistem izvještavanja, provjere i bilansiranja.

Izvori finansiranja djelatnosti Fonda mogu biti: državni budžet, doprinosi komunalnih usluga i energetskih snabdjevača, takse i kazne, meñunarodne donacije, posebne EE i OIE takse za konvencionalna goriva i dr.

Treba izraditi posebnu studiju u cilju dizajniranja Fonda, izrade statuta i neophodnih podzakonskih akata, kao dio šire studije za osnivanje CIEE i izradu Zakona o energetskoj efikasnosti i Zakon o obnovljivim izvorima energije.



5.2.4 Direkcija za Akcioni Plan

Kao sto je već napomenuto, realizacija AP temelji na primarnoj odgovornosti MER-a, ali u bliskoj saradnji sa velikim brojem ostalim učesnika u energetici Crne Gore.

Misija i institucionalna pozicija Direkcije za Akcioni Plan

Implementacija AP predstavlja kompleksan posao, koji zahtjeva formalnu organizaciju zadataka, angažovanje dovoljno resursa i adekvatne organe, koji će biti na nivou zadatka upravljanja i korekcije planiranih aktivnosti.

Sagledani obim Programa i Projekata u AP nužno je realizovati kroz djelovanje posebne organizacione jedinice – Direkcije za Akcioni Plan (DAP). Osnovni zadaci DAP-a proističu iz AP, a aktivnosti su usmjerene u (i) pripremu, (ii) izvoñenje i (iii) praćenje i kontrolu implementacije AP, a time i ciljeva Energetske politike i Strategije.

DAP će biti zadužena za implementaciju Programa i Projekata u KS 2-8, dok će za KS 1, i Program 5.1 iz KS 5 biti odgovorna CIEE.

Glavni poslovi DAP-a će biti da:

� Planira, inicira, izvodi sam ili nadgleda izvoñenje pripremnih aktivnosti (analize, mjerenja, studije, priprema tenderske dokumentacije) na Programima i Projektima koji su u nadležnosti države

� Komunicira sa odgovornim učesnicima u implementaciji Programa i Projekata koji su u nadležnosti države i na njih prenosi zaduženja i odgovornost za implementaciju odreñenih aktivnosti u skladu sa procedurama MER-a

� Pomaže MER-u kod prikupljanja sredstava za realizaciju AP (budžet, donacije, krediti)

� Definiše i stavlja u funkciju sistem (proceduralno i u smislu računarske podrške) za praćenje i kontrolu implementacije svih pojedinih Programa i Projekta, kao i AP u cjelini

� Na osnovu vlastitih procjena i/ili periodičnih izvještaja o napretku na Programima i Projektima koji nisu u nadležnosti DAP-a, analizira situaciju na svim Programima i Projektima, ocjenjuje kvalitet izvršenih aktivnosti i predlaže MER-u korektivne mjere u okolnostima kada postoje odstupanja od AP

� Predlaže promjene implementacionog mehanizma AP-a (zakonodavno-regulatorni, institucionalno-organizacioni i ostali okviri) sa ciljem bolje efikasnosti implementacije AP

� Priprema periodične izvještaje MER-u o ostvarenju AP, sa mogućim indikacijama na Strategiju, u cilju eventuelne revizije AP, odnosno Strategije

� Vrši promociju investicija u energetici na principu „sve na jednom mjestu“ (One-Stop-Shop), čiji glavni cilj je da se zainteresovanim investitorima pruže kompetentne, ažurne i relevantne informacije.

Obzirom da MER prenosi DAP-u veći dio odgovornost za implementaciju AP, DAP treba imati i adekvatna ovlašćenja sorazmjerna svojim odgovornostima. DAP treba biti takoñe u stanju, da svoju odgovornost i zaduženja prenosi na preostale učesnike, koji će participirati na implementaciji AP, odnosno implementaciji pojedinih Programa i Projekata.

DAP uspostavlja funkcionalne komunikacijske veze sa relevantnim učesnicima, koje proceduralno i po potrebi uključuje u svoje aktivnosti u konkretnim Programima i Projektima. Implementacija AP je tijesno povezana sa efikasnošću ove komunikacije i stoga je ovo jedan od bitnih zadataka DAP-a i od ključnog značaja za AP.

Zakonska odgovornost MER-a za implementaciju Strategije i obim predviñenih aktivnosti ukazuje na potrebu institucionalnog osnivanja DAP-a u okviru MER-a. Takva organizaciona jedinica bi trebala imati



visok stepen autonomnosti, stoga se predviña da DAP bude direktno odgovoran Ministru za ekonomski razvoj.

Na osnovu odluke Vlade o usvajanju AP, u inicijalnoj fazi osnivanja DAP-a, potrebno je uraditi detaljan Plan osnivanja DAP-a, pripremiti opise poslova za pojedinačna radna mjesta, definisati budžetske potrebe i riješiti glavna logistička pitanja. Uz pretpostavku raspoloživih finansijskih sredstava iz državnog budžeta (i po mogućnosti dodatno iz donacija) za osnivanje i djelovanje DAP-a u periodu realizacije AP, DAP bi trebao preuzeti svoju funkciju u punom obimu u roku od 6 mjeseci posle usvajanja AP.

Misija, odgovornosti i poslovi SERG-a, DAP-a i CIEE ne smiju i neće se preklapati, nego se trebaju optimalno dopunjavati unutar MER. Zbog toga se preporučuje da naročito DAP i MER budu locirani u neposrednoj blizini.

Kadrovska struktura

Potrebe za kadrovima DAP-a proizlaze iz gore napomenutih predviñenih poslova i aktivnosti u implementaciji AP.

DAP-om bi trebao upravljati iskusni menadžer za implementaciju AP, u saradnji sa timom od barem deset iskusnih izvršilaca („ključni tim”) već od samog osnivanja DAP-a. Predlog kadrovske strukture tog tima je sledeći:

• Direktor - voña tima i odgovorno lice;

• Voñe Programa i Projekata – bar tri izvršioca/eksperta za različite sektore i vrste Programa i Projekata;

• Administrator - za administrativnu i logističku pomoć Direktoru;

• PR Menadžer - za odnose sa javnošču, područje edukacije i izvoñenje servisa DAP-a „sve na jednom mjestu“ zainteresovanim stranama;

• Pravni ekspert - za pravno područje: priprema ugovora sa izvoñačima, priprema tendera, asistencija MER-u u pregovorima sa budućim koncesionarima, tumačenje zakona i priprema predloga korekcije zakona i regulative koji su relevantni za AP;

• Finansijski ekspert - za prikupljanje sredstava za implementaciju AP (budžet, donacije, krediti i ostala finansijska pomoć) i koordinacija aktivnosti na tom području, kandidovanje / priprema predloga za sredstva iz EU tendera;

• Ekonomista - za ekonomsko-finansijske analize u vezi Programa i Projekata kao i o svim ostalim finansijskim stvarima vezanima na AP i DAP;

• Ekspert za planiranje –za praćenje i kontrolu ispunjavanja ciljeva i aktivnosti AP: dinamike korišćenja resursa i suštinskog napretka

• Ekspert za ekologiju - za uticaje na okolinu i prostorno planiranje (u koordinaciji sa ostalim nadležnim ministarstvima).

Predviña se da grupa od tri voñe Programa i Projekata u 2009. godini postepeno ojača u skladu sa brojem i dinamikom Programa i Projekata koji će ući u realizaciju prema Terminskom planu.

„Ključni tim” DAP-a bi bio sastavljen od strane domaćih eksperata sa punim vremenom rada (za neodreñeno vrijeme ili za bar tri godine, a sa mogućnošću produženja). Uz njih bi se prema potrebama angažovali dodatni vanjski eksperti (domaći i/ili strani) na ugovornoj osnovi. DAP bi trebao biti otvoren i za ekspertsku pomoć od strane donatora (savjetovanje, twinning14, izmjena eksperata isl.), bar u početnoj fazi od tri godine.

Uspjeh u implementaciji Programa i Projekata, odnosno efikasnost djelovanja DAP-a, u najvećoj mjeri 14 Stručna saradnja sa sličnom institucijom u inostranstvu na osnovi izmjene iskustva, kadrova isl. (mogućnost

finansiranja sa strane EU).



zavisi od kvaliteta i obučenosti kadrova koji rade u DAP-u. To nalaže da se izboru i potrebnoj dodatnoj obuci kadrova, kao i kompetitivnom sistemu plaćanja, posveti najveća pažnja i fokusiraju napori MER-a.

Predlažena organizacija DAP-a je data u narednoj Slici 2.

Slika 2: Organizaciona struktura Direkcije za Akcioni Plan

Meñutim, i pored činjenice da uspješnost cjelokupne implementacije AP zavisi od formiranja DAP-a, treba krenuti sa aktivnostima odmah i nema razloga da se odreñene pripremne aktivnosti (koje su već započete) ne nastave u kontinuitetu koji će u narednom koraku prihvatiti/nastaviti DAP.

Procedure rada i djelovanja

Radne procedure čine osnovu djelovanja DAP-a i predstavljaju konkretna uputstva za način sprovoñenja aktivnosti u realizaciji Programa i Projekata AP.

U procesu osnivanja i početka djelovanja DAP-a, predviñena je izrada sledećih procedura:

� Interna procedura funkcionisanja i administriranja rada DAP-a (uključujući opis radnih mjesta)

� Procedura za realizaciju Programa i Projekata

� Procedura za realizaciju pojedinih aktivnosti Programa i Projekata

� Procedura za delegiranje zaduženja i odgovornosti na druge učesnike u implementaciji AP

� Procedura za izvještavanje napretka na Programima i Projektima

� Procedura za izradu tenderske i ugovorne dokumentacije

� Procedura za izradu i distribuciju izvještaja i druge komunikacije van DAP-a

Administrativnapodrška

Voña Programai Projekta (1)

Voña Programai Projekta (n)



PR Menadžer

Pravni ekspert

Finansijski ekspert

Ekonomista

Ekspert zaplaniranje

Ekspert za ekologiju

Dodatni spoljnidoma ći eksperti

Dodatni spoljnistrani eksperti

DIREKTOR

Voñe Programa i Projekata(ekperti za pojedine sektore) Eksperti za sve sektore

Administrativnapodrška


Voña Programai Projekta (n)



PR Menadžer

Pravni ekspert

Finansijski ekspert

Ekonomista

Ekspert zaplaniranje

Ekspert za ekologiju

Dodatni spoljnidoma ći eksperti

Dodatni spoljnistrani eksperti

DIREKTOR

Voñe Programa i Projekata(ekperti za pojedine sektore) Eksperti za sve sektore



� Procedura za reviziju Programa i Projekata, kao i AP

� Procedura za izradu budžeta, finansiranje i odobravanje Projekata i Programa za realizaciju

6 REZIME PROGRAMA I PROJEKTA Kad su ispunjeni preduslovi, AP se implementira kroz konkretne Programe i Projekte. Programi i Projekti za čiju realizaciju je odgovoran MER realizuju se preko DAP-a i CIEE, koje obije direktno odgovaraju Ministru za ekonomski razvoj. Za Programe i Projekte, koji nijesu u nadležnosti MER-a, DAP svoju odgovornost i zaduženja delegira odgovornim učesnicima, koji će participirati na implementaciji AP i pojedinih Programa i Projekata.

Naredna Tabela 3 daje rezime Programa i Projekta koji su odabrani na osnovu izvršenih analiza i na osnovu neposrednog uvida u potrebe realizacije ciljeva Energetske politike i Strategije.


UNIDO projekat br.: UE/YUG/06/003 Strana: 24

Tabela 3: Rezime Programa i Projekata

TERMINSKI PLAN PROGRAM/PROJEKAT ODGOVORNOST

POČETAK KRAJ

FINANSIRANJE UKUPNO

(EUR)

FINANSIRANJE 2008-2012

(EUR) OČEKIVANI REZULTATI

REFERENCIJA NA

AP (STRANA)

NAPOMENA

KLJUČNI SADRŽAJ 1: Pove ćanje energetske efikasnosti i koriš ćenja obnovljivih izvora energije na strani potroša ča

1.1 Program energetske efikasnosti

MER (do formiranja CIEE), CIEE, Tijelo vlade odgovorno za privatizaciju , potrošaći, EPCG Proizvodnja, Prenos Distribucija

01.04.2008 31.12.2012 13.800.000 13.800.000

Usvajanje Zakona o energetskoj efikasnosti, formiranje CIEE, formiranje Fonda za energetsku efikasnost; uvoñenje mjera za povećanje efikasnosti i dostizanje nivoa srednje razvijenih EU zemalja

44

Program se nastavlja i nakon 31.12.2012

1.2 Projekat uvoñenja Sistema upravljanja energijom (Energy Management System) u javnom sektoru

MER, CIEE, kompanije i institucije javnog sektora

01.09.2008 31.12.2012 165.000 165.000 Upravljanje energijom u svim vladnim organima i službama i javnim kompanijama. Priprema mjera za i samo smanjenje potrošnje

46

Investiciona ulaganja u zgrade nijesu obuhvaćena troškovima Projekta.


MER, službe za održavanje vladinih zgrada

01.09.2008 31.12.2011 1.065.000 1.065.000 Postizanje ušteda energije u vladnim tjelima i institucijama 48


MER, CIEE, ovlašćene organizacije

01.01.2008 31.12.2010 515.000 515.000 Izvoñenje energetskih pregleda u kompanijama i priprema procjene mogućnosti uštede 50

KLJUČNI SADRŽAJ 2: Pove ćanje efikasnosti postoje ćih proizvodnih objekata i objekata za isporuku ener gije

2.1 Program razvoja elektroenergetskih mreža

EPCG Prenos, EPCG Distribucija 01.09.2008 31.12.2012 4.120.000 4.120.000

Izrada smjernica za uvoñenje novih tehnologija/rješenja za unaprjeñivanje rada i priprema projekata za naredni petogodišnji period na bazi analiza i simulacija

52


2.2 Projekat revitalizacije malih hidroelektrana

EPCG Proizvodnja i novi vlasnik 01.09.2008 30.12.2011 4.000.000 4.000.000 Revitalizacija malih hidroelektrana 54




POČETAK KRAJ

FINANSIRANJE UKUPNO

(EUR)



REFERENCIJA NA

AP (STRANA)

NAPOMENA

2.3 Projekat revitalizacije HE Piva

EPCG Proizvodnja 01.04.2008 01.04.2014 70.000.000 55.000.000 Revitalizacija HE Piva i osposobljavanje za rad u narednih 35 godina

56

2.4 Projekat revitalizacije HE Perućica – II faza

EPCG Proizvodnja 01.04.2008 01.11.2013 49.000.000 43.000.000 Revitalizacija HE Perućica i osposobljavanje za rad u narednih 35 godina 58

2.5 Projekat revitalizacije TE Pljevlja I

EPCG Proizvodnja (TE Pljevlja), RUP

01.01.2008 28.06.2013 127.000.000 122.300.000 Revitalizacija i ekološka sanacija TE Plevlja I sa rudnikom uglja i osposobljavanje za rad u narednih 20 godina

60


EPCG Prenos, MER uz podršku EPCG Prenos

01.07.2007 31.03.2014 79.300.000 78.100.000 Modernizacija i proširenje prenosne elektroenergetske (VN) mreže u cilju postizanja adekvatnog kapaciteta

62

Program se nastavlja i nakon 31.03.2014. Ukupni troškovi projekta su 199 miliona EUR


EPCG Distribucija, MER uz podršku EPCG Distribucija

01.04.2008 31.12.2012 100.000.000 100.000.000 Modernizacija i proširenje elektroenergetske distributivne (SN + NN) mreže u cilju postizanja adekvatnog kapaciteta

64

Program se nastavlja i nakon 31.12.2012 Ukupni troškovi projekta su 491 milion EUR

KLJUČNI SADRŽAJ 3: Priprema plana za ublažavanje posledi ca klimatskih promjena

3.1 Projekat uključenja energetike u ublažavanje globalnih klimatskih promjena u Crnoj Gori

MER, MTZŽS, generatori emisija gasova staklene bašte, UV

01.01.2009 31.12.2012 1.000.000 1.000.000 Izrada baze podataka za inventar emisije gasova staklene bašte iz podrućja energetike i plana smanjenja njihove emisije.

66





POČETAK KRAJ

FINANSIRANJE UKUPNO

(EUR)



REFERENCIJA NA

AP (STRANA)

NAPOMENA

KLJUČNI SADRŽAJ 4: Razvoj institucionalnog okvira i u češće javnosti u razvoju konkurentnog i tržišno orjenti sanog sektora energetike

4.1 Program za restrukturiranje sektora energetike – otvaranje tržišta i socijalna politika

EPCG Prenos, Distribucija, Snabdijevanje, REGAGEN, MZRSS, MER

01.04.2008 31.12.2014 11.900.000 10.800.000 Otvaranje tržišta energije i formiranje fonda za podršku socijalno ugroženim potrošačima

68

U sredstva za otvaranje tržišta nijesu ušli troškovi REGAGEN i za tehnička sredstva.


MER, MONSTAT, MER uz podršku EPCG (sve d.o.o. po potrebi), CANU i UN CG

01.09.2008 31.12.2012 3.500.000 3.500.000 Postizanje pozitivnog imidža energetskog sektora u javnosti i raspolaganje sa jasnom slikom o javnom mišljenju o sektoru

70

Program se nastavlja i nakon 31.12.2012.

4.3 Program edukacije i obuke u energetici i ekologiji

MON, UN CG, na osnovu konsultacija sa MER, MTZŽS

01.09.2008 31.12.2012 1.200.000 1.200.000

Edukacioni kursevi za osnovne i srednje škole, fakultete i širu javnost. Izrada udžbenika i ostalog nastavnog materijala. Sprovoñenje kurseva u školama i javnosti i uspostavljanja demonstracionog centra za obuku.

72

4.4 Projekat restrukturiranja i dokapitalizacije EPCG AD

EPCG Prenos, Proizvodnja, Distribucija, Snabdijevanje i Elektrogradnja

01.04.2008 31.12.2009 1.550.000 1.550.000 Formiranje nezavisnih akcionarskih društava za prenos, distribuciju, proizvodnju, snabdijevanje i izgradnju, koje djeluju kao učesnici na tržištu.

74

KLJUČNI SADRŽAJ 5: Izgradnja i eksploatacija obnovljivih izvora energije

5.1 Program razvoja obnovljivih izvora energije (bez hidro potencijala)

MER, MPŠV, CIEE, UŠ, privatni investitori 01.09.2008 31.12.2012 1.200.000 1.200.000

Izrada podloga i studija za intenzivniji razvoj obnovljivih izvora energije i identifikaciju novih projekata. Definisanje modela implementacije projekata u pojedinim oblastima OIE. Informacije o korisnosti OIE

76

Program se nastavlja i nakon 31.12.2012.

5.2 Program korišćenja hidro potencijala MER, MPŠV, UV 01.05.2008 30.12.2012 6.500.000 6.500.000

Izrada studije hidroenergetskog potencijala Crne Gore i donošenje odluka o daljnim projektima korišćenja hidro potenciala. Detajlnija obrada več identifikovanih projekata na nivou prethodnih studija opravdanosti i idejnih rešenja

78




POČETAK KRAJ

FINANSIRANJE UKUPNO

(EUR)



REFERENCIJA NA

AP (STRANA)

NAPOMENA

5.3 Projekat izgradnje malih hidroelektrana

MER, MPŠV, UV, HMZ, privatni investitori

01.09.2008 31.12.2012 30.000.000 30.000.000 Izgradnja većeg broja malih HE 80

Program se nastavlja i nakon 31.12.2012 Ukupni troškovi Projekta su 120 miliona EUR

5.4 Projekat korišćenja vjetra za proizvodnju električne energije (Rumija)

MER, privatni investitor

01.09.2008 31.12.2012 10.000.000 10.000.000 Izgradnja vjetroelektrane snage 10 MW na području Rumije

82

5.5 Projekat korišćenja biomase za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije

MER, UŠ, Investitori 01.01.2009 31.07.2013 3.800.000 3.500.000

Izgradnja kombinovane elektrane za proizvodnju toplotne i električne energije na biomasu snage 2-3 MW na području Berana

84

5.6 Projekat korišćenja komunalnog otpada za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije

MER, Opština Podgorica, Javno preduzeće

01.10.2009 31.12.2016 32.000.000 580.000

Izgradnja kombinovane elektrane za proizvodnju toplotne i električne energije na komunalni otpad snage 10 MW na području Podgorice

86

5.7 Projekat izgradnje HE Komarnica

MER, MPŠV, UV, EPCG Proizvodnja, EPCG Prenos

01.04.2008 31.12.2016 134.100.000 53.600.000 Izgradnja HE Komarnica 88

5.8 Projekat izgradnje HE na Morači

MER, MPŠV, UV, Koncesionar 01.04.2008 30.06.2019 430.000.000 138.000.000 Izgradnja HE na Morači 90

KLJUČNI SADRŽAJ 6: Pove ćanje proizvodnje čistije energije iz fosilnih goriva


MER, EPCG Proizvodnja, RUP, Opština Pljevlja, Koncesionar

01.07.2008 31.12.2025 263.610.000 217.460.000 Izgradnja TE Pljevlja II sa sistemom toplifikacije grada Pljevlja i povećanjem proizvodnih kapaciteta Rudnika uglja

92

Program se nastavlja i nakon 31.12.2025. Ukupni troškovi Projekta su




POČETAK KRAJ

FINANSIRANJE UKUPNO

(EUR)



REFERENCIJA NA

AP (STRANA)

NAPOMENA

266,61 mil. EUR


MER, Koncesionar EPCG Prenos 01.10.2008 31.03.2015 1.650.000.000 357.000.000

Izgradnja TPG terminala sa termo elektranom 1200 MW u Baru i prenosnom mrežom za uključenje elektrane.

94


MER, REGAGEN, Opština Podgorica, Koncesionar

01.10.2008 31.12.2022 12.960.000 7.540.000 Izgradnja distributivne mreže za gas u Podgorici. 96

KLJUČNI SADRŽAJ 7: Sa činjavanje osnove za dugoro čan razvoj energetike Crne Gore

7.1 Program istraživanja nafte i gasa na kopnu

MER, Koncesionar 01.10.2008 31.03.2019 25.000.000 3.710.000 Istraživanje nafte i gasa na kopnu 98

Ukupna sredstva su predviñena za jedan blok.

7.2 Program meñunarodnog dogovora o korišćenju hidroenergetskog potencijala

MER, MPŠV, UV, Vlada

01.07.2008 31.12.2010 433.000 433.000 Postizanje dogovora o podjeli vodnih prava sa susjednim zemljama, sa jasnim režimom korišćenja voda u graničnom području

100

Program se nastavlja do 31. 12. 2012..

7.3 Projekat istraživanja nafte i gasa u podmorju – Blok 1 i 2

Koncesionar 01.04.2008 31.12.2010 16.625.000 16.625.000 Istraživanje nafte i gasa u podmorju Crne Gore 102

7.4 Projekat istraživanja nafte i gasa u podmorju – Blok 3

MER, MF, Koncesionar

01.10.2008 31.12.2012 27.590.000 27.590.000 Istraživanje nafte i gasa u podmorju Crne Gore 104

Ukupna sredstva su predviñena za jedan blok

7.5 Projekat istraživanja ležišta uglja u oblasti Pljevalja

RUP, Koncesionar, MER 03.04.2008 29.12.2011 7.748.000 7.748.000 Ustanovljavanje zaliha u ležištima uglja na području

Plevalja i priprema za njihovu eksploataciju 106




POČETAK KRAJ

FINANSIRANJE UKUPNO

(EUR)



REFERENCIJA NA

AP (STRANA)

NAPOMENA

7.6 Projekat istraživanja ležišta uglja u oblasti Berana

Rudnik uglja Berane 01.09.2008 31.12.2008 30.000 30.000 Izrada plana daljeg istraživanja zaliha uglja na području Berana

108

7.7 Projekat Jonsko- Jadranski gasovod MER, Koncesionar 01.09.2008 31.12.2012 60.000.000 60.000.000

Izgradnja Jonsko-Jadranskog gasovoda i stvaranje uslova za priključenje Crne Gore na druge meñunarodne gasovode

110

KLJUČNI SADRŽAJ 8: Sa činjavanje mehanizma za efikasno pra ćenje i kontrolu implementacije Akcionog Plana

8.1 Program praćenja i kontrole implementacije Akcionog Plana

MER, kasnije DAP 01.09.08 31.12.2012 4.050.000 4.050.000 Praćenje i kontrola implementacije AP 112




7 TERMINSKI PLAN AKCIONOG PLANA Na Slici 3 dat je Terminski plan AP, koji daje pregled Programa i Projekta u periodu od 2008 – 2012. Svaki Program i Projekat je dat kao jedinstvena aktivnost u ovom planu. Aktivnosti pojedinih Programa i Projekta su razdvojene u glavne grupe aktivnosti i na odgovarajući način detaljnije obrañeni u terminskim planovima pojedinih Programa i Projekata u pogl. 10.

Još detajlnije, gdje je to bilo moguće, su aktivnosti razrañene u elektronskom fajlu, koji stoji iza tog Terminskog plana. Taj fajl je urañen u programskom alatu MS Project i služiće kao osnova za dalju razradu Programa i Projekata, upotrebu kod automatske podrške upravljanja Programimai Projektima i praćenja i kontrole implementacije pojedinih Programa i Projekata, kao i AP u cjelini. Primarno će se alat i pripremljena polazna baza podataka upotrebljavati u DAP-u, ali po potrebi je mogu koristiti svi učesnici u implementaciji AP.

Detaljni terminski plan, urañen kao gantogram ovog elektronskog fajla, dat je u okviru Aneksa AP.



Slika 3: Terminski plan Akcionog Plana

ID Task Name Start Finish

2 1.1 Program energetske efikasnosti Tue 1.4.08 Mon 31.12.123 1.2 Projekat uvo ñenja Sistema upravljanja energijom (Energy Manageme nt System) u javnom sektoru Mon 1.9.08 Mon 31.12.1212 1.3 Projekat ušteda energije u javnom sektoru Mon 1.9.08 Sat 31.12.1116 1.4 Projekat promovisanja i vršenje energetskih pre gleda(Energy Audit) Tue 1.1.08 Fri 31.12.1031 2.1 Program razvoja elektroenergetskih mreža Mon 1.9.08 Mon 31.12.1232 2.2 Projekat revitalizacije malih hidroelektrana Mon 1.9.08 Fri 30.12.1136 2.3 Projekat revitalizacije HE Piva Tue 1.4.08 Tue 1.4.1437 2.4 Projekat revitalizacije HE Peru ćica - II faza Tue 1.4.08 Fri 1.11.1338 2.5 Projekat revitalizacije TE Plevlja I Tue 1.1.08 Fri 28.6.1339 2.6 Projekat obnove i proširenja prenosne elektroen ergetske mreže Sun 1.7.07 Mon 31.3.1440 2.7 Projekat obnove i proširenja distributivne elek troenergetske mreže Tue 1.4.08 Mon 31.12.1241 3.1 Projekat uklju čenja energetike u ublaživanje globalnih klimatskih promjena u Crnoj Gori Thu 1.1.09 Mon 31.12.1252 4.1 Program za restrukturiranje sektora energetike - otvaranje tržišta i socijalna politika Tue 1.4.08 Wed 31.12.1453 4.2 Program odnosa sa javnoš ću za sektor energetike Mon 1.9.08 Mon 31.12.1254 4.3 Program edukacije i obuke u energetici i ekolog iji Mon 1.9.08 Mon 31.12.1255 4.4 Projekat restrukturiranja EPCG AD Tue 1.4.08 Thu 31.12.0958 5.1 Program razvoja obnovljivih izvora energije (be z hidro potenciala) Mon 1.9.08 Mon 31.12.1259 5.2 Program koriš ćenja hidro potencijala Thu 1.5.08 Mon 31.12.1260 5.3 Projekat izgradnje malih hidroelektrana Mon 1.9.08 Mon 31.12.1271 5.4 Projekat koriš ćenja vjetra za proizvodnju elektri čne energije (Rumija) Mon 1.9.08 Mon 31.12.1282 5.5 Projekat koriš ćenja biomase za kombinovanu proizvodnju toplotne i elektri čne energije Thu 1.1.09 Wed 31.7.1390 5.6 Projekat koriš ćenja komunalnog odpada za kombinovanu proizvodnju t olotne i el. energije Thu 1.10.09 Sat 31.12.1699 5.7 Projekat izgradnje HE Komarnica Tue 1.4.08 Sat 31.12.16100 5.8 Projekat izgradnje HE na Mora či Tue 1.4.08 Sun 30.6.19101 6.1 Projekat TE Plevlja II sa toplifikacijom grada Pljevlja Tue 1.7.08 Wed 31.12.25102 6.2 Projekat TPG terminal u blizini grada Bara Wed 1.10.08 Tue 31.3.15103 6.3 Projekat gasifikacije grada Podgorica sa distri butivnom gasnom mrežom Wed 1.10.08 Sat 31.12.22117 7.1 Program istraživanja nafte i gasa na kopnu Wed 1.10.08 Sun 31.3.19118 7.2 Program me ñunarodnog dogovora o koriš čenju hidroenergetskog potenciala Tue 1.7.08 Thu 30.12.10122 7.3 Pojekat istraživanja nafte i gasa u podmorju - Blok 1 i 2 Tue 1.4.08 Fri 31.12.10123 7.4 Pojekat istraživanja nafte i gasa u podmorju - Blok 3 Wed 1.10.08 Mon 31.12.12124 7.5 Projekat istraživanja ležišta uglja u oblasti P ljevalja Thu 3.4.08 Thu 29.12.11138 7.6 Projekat istraživanja ležišta uglja u oblasti B erana Mon 1.9.08 Wed 31.12.08140 7.7 Projekat Jonsko-Jadranski gasovod Mon 1.9.08 Mon 31.12.12162 8.1 Program pra ćenja i kontrole implementacije Akcionog Plana Mon 1.9.08 Mon 31.12.12

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q12008 2009 2010 2011 2012 2013



8 IZVORI I DINAMIKA FINANSIRANJA AKCIONOG PLANA Realizacija Programa i Projekata, kao i neposredno funkcionisanje DAP-a, zahtijeva značajna finansijska sredstva.

Realna dostupnost izvorima finansiranja potvrñuje se interesom privatnih i komercijalnih investitora u energetski sektor Crne Gore, interesom meñunarodne zajednice kao i interesom institucija EU koje su u značajnoj mjeri prisutne u razvoju energetskog sektora Crne Gore. Pored ovih izvora, Crna Gora raspolaže odreñenim finansijskim potencijalom (kroz redovan budžet i dopunska sredstva, kao što je npr. planirana dokapitalizacija EPCG), koji može biti efikasno korišćen u pripremi i neposrednoj realizaciji Programa i Projekata.

U osnovi, postoje četiri moguća izvora finansiranja Programa i Projekata:

� Vlastita sredstva - kapital:

o Energetskih kompanija (u većinskom državnom vlasništvu i privatnih)

o Privatnih investitora

� Budžet Crne Gore

� Krediti (MFI, nacionalne finansijske institucije i komercijalne banke)

� Donacije (nepovratna sredstva)

Finansijski inžinjering, usmjeren ka obezbeñenju potrebnih finansijskih resursa za implementaciju Programa i Projekta, ima, generalno uzevši, niz alternativnih modela u procesu zatvaranja finansijske konstrukcije:

� Korišćenje finansijskog potencijala postojećih elektrana (“pristup kapitalu”) za finansiranje izgradnje novih proizvodnih kapaciteta električne energije;

� Investicije energetskih kompanija iz sredstava dokapitalizacije, sopstvenih izvora i uz podršku finansijskih institucija;

� Nezavisni proizvoñač električne energije (IPP);

� Finansiranje na osnovu koncesionih ugovora;

� Korišćenje tehnologije finansiranja putem Javnih i Opštinskih obveznica;

� Privlačenje privatnih investicija u razvoj energetskog sektora Crne Gore;

� Aktivan razvoj koncepta i uslova za primjenu tzv. Partnerstva javnog i privatnog sektora (PPP) scenarija;

� Direktne državne investicije (uz podršku razvojnih banaka) u Programima i Projektima najvećeg prioriteta i sa relativno nižom stopom povrata investicije;

� Kreditne linije od MFI.

U analizi pojedinih Programa i Projekata sagledan je obim učešća države Crne Gore u realizaciji AP, sa procjenom koliki dio bi se mogao obezbjediti iz donacija. Može se konstatovati, da je za uspjeh implementacije AP od velikog značaja nastavak aktivne saradnje sa meñunarodnom donatorskom zajednicom i MFI. U tom pogledu efikasno i pro-aktivno djelovanje DAP-a u procesu konkurisanja, koordinacije i ugovaranja podsticajnih sredstava iz meñunarodnih izvora jedan je od prioriteta u funkcionisanju DAP-a od samog početka.

Na osnovu analize aktivnosti donatorske pomoći, projekata završenih u 2007-2008. godini. i planirane aktivnosti za narednih 3-4 godine, Slika 4 daje pregled stanja aktivnosti i prepoznat interes donatora i MFI za buduću podršku energetskom sektoru Crne Gore, strukturirano po pojedinim sektorima i tematskim područjima u skladu sa klasifikacijom iz Slike 1.



Slika 4: Donatori i meñunarodne finansijske institucije prisutne u Crnoj Gori

EAR EBRD EIB EU *) GTZ KfW UNIDO UNDP WB Italija Norveška Slovenija Španija

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

A) SEKTOR

1 Ugalj

2 Tečna goriva (uklj. TNG)

3 Gas (prirodni i TPG)

3 OIE: male HE

4 OIE: energija vjetra

5 OIE: sunčeva energija

6 OIE: geotermalna energija

7 OIE: biomasa i otpaci

8 OIE: komunalni otpad

9 Elektroenergetika: proizvodnja (velike HE)

10 Elektroenergetika: proizvodnja (TE)

11 Elektroenergetika: prenos

12 Elektroenergetika: distribucija

13 Elektroenergetika: snabdijevanje

14 Daljinsko grijanje (uklj. CHP)

15 Energetska efikasnost

B) POLITIKA I STATEGIJA (u Sektoru)

1 Tržište energije

2 Evropske integracije

3 Zaštita životne sredine

4 UNFCCC (Kyoto protokol, CDM idr.)

6 Upravljanje vodama i šumama

7 Prostorno planiranje i grañenje

8 Financiranje projekata

9 Meñunarodna saradnja

10 Zakonodavstvo i regulativa

NAČIN / MOGUČNOST FINANCIRANJA:

Donacija *)Kredit

Napomena: *) Iz specialnih instrumenata i fondova (npr. IPA, regionalni i strukturni fondovi idr.)

LISTA SKRAČENICA:

EAR - Evropska agencija za rekonstrukciju "Glavni" u česnik

EBRD - Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj

EIB - Evropska investicijska banka HE - hidroelektrane "Srednji" u česnik

EU - Evropska Unija MFI - meñunarodne finansijske institucije

GTZ- Društvo za tehničku saradnju (Njemačka) NVO - nevladine organizacije "Manji" u česnik

KfW - Njemačka banka za razvoj OIE - obnovljivi izvori energije

Način finansiranja

UNDP - Program Ujedinjenih nacija za razvoj

WB - Svjetska banka TE - termoelektrana

AD - akcionarsko društvo TNG - tečni naftni gas

TPG - tečni prirodni gas

UNIDO - Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj

CDM - Clean Developmemt Mechanism (Mehanizam čistog razvoja)

CHP - Combined Heat and Power (Kombinovana proizvodnja toplotne i električne energije)

UNFCCC - United Nations Framework Convention on Climate Change (Okvirna konvencija Udruženih naroda o klimatskim promjenama)

Donatori i me ñunarodne finansijske institucije (MFI)UČESNIK

Poreñenje investicionih prilika u Crnoj Gori sa regionom jugoistočne Evrope (gdje se očekuje značajan obim investiranja u energetski sektor) zasniva se na tri osnovna elementa, koji opredjeljuju odluke budućih investitora:

� Standardni (opšti) rizici rada: Crna Gora ima veoma dobre indikatore kvaliteta investicija s aspekta standarda rizika koje investitori uzimaju u obzir prilikom odlučivanja o investicijama, u odnosu na političku, makroekonomsku i finansijsku stabilnost. Prema godišnjem izvještaju ekonomske slobode Frasier Instituta za 2005., ocjena Crne Gore je bila 6.0 i u klasi je 86 zemalja svijeta, dok je u 2006. ovaj rast od 25% bio najveći u regionu.

� Postignuti nivo zakonodavnih reformi (postignuti fiskalni, regulatorni i finansijski podsticaji za privlačenje investicija): Crna Gora je veoma konkurentna s aspekta postignutih zakonodavnih reformi i fiskalnih podsticaja; Crna Gora ima najniže korporativne poreze na profit u



Evropi od 9% i usvojen je niz zakona koji su usklañeni sa EU standardima.

� Nivo osnovnih operativnih troškova (troškovi radne snage, energije i drugi): Značajan nivo edukovanosti radne snage u poreñenju sa zemljama u regionu predstavlja stratešku prednost Crne Gore. Imajući u vidu opšte operativne troškove u regionu, Crna Gora ima relativno skupu radnu snagu. Meñutim, tržište rada u Crnoj Gori je konkurentno s pozicije edukovanosti, dok se može pretpostaviti, da će visoka stopa nezaposlenosti zadržavati troškove radne snage na konkurentnim nivoima u dužem periodu.

Sektor energetike jedan je od najinteresantnijih za strane investitore. U oblasti gradnje u enegetskom sektoru Crne Gore, očekuje se značajan priliv direktnih investicija u periodu do 2025. godine, što je u velikoj mjeri uzrokovano usvajanjem i započetom implementacijom Strategije. Osnovni preduslov za dalji razvoj je realizacija ključnih investicija prema Strategiji, odnosno AP, koje mogu biti obezbjeñene kroz različite modele implementacije. Kada se analiziraju energetski potencijali Crne Gore u odnosu na regionalne trendove, zapažaju se sledeće prednosti koje ima zemlja:

• Pozitivni makroekonomski trendovi poslednjih godina (BDP, inflacija, strane investicije, smanjenje nezaposlenosti, budžetski prihod i dr.)

• Jasno opredjeljenje Crne Gore za evropske integracije i aktivna uloga u meñunarodnoj saradnji (Sporazum o formiranju Energetske zajednice u JIE, Kyoto Protokol, Proces stabilizacije i pridruživanja (Stabilization and Association Process - SAP) i dr.)

• Postoji veliki potencijal i mogućnost korišćenja OIE, naročito hidroenergije, za sopstvene potrebe, kao i u kontekstu regionalnog tržišta električne energije

• Crna Gora se nalazi na raskrsnici puteva za prenos energije, kako prema susjednim državama tako i u pravcima Kosovo – Italija i Bosna i Hercegovina/Hrvatska - Albanija

• Započet je proces privatizacije u sektoru energetike u različitim oblicima

• Postoji relativno visok stepen sopstvenog znanja

• Postoji interes meñunarodnih donatora i investitora za razvoj sektora energetike

• Mali i prilično otvoren i fleksibilni ekonomski sistem

dok su prepoznate šanse takoñe:

• Principielna spremnost većine energetskih subjekata da se sprovedu energetske reforme do kraja i u što kraćem roku

• Izazov Crnoj Gori da uspješno završi proces pridruživanja Evropskoj zajednici

• Visoki potencijal uštede energije (20%-30%) u Crnoj Gori pomoću mjera energetske efikasnosti

• Potencijalno komercijalno isplatlive rezerve nafte i gasa u crnogorkom podmorju

• Mogućnost bržeg povezivanja u sistem regionalnih gasovoda (Ministarska deklaracija za Jonsko-Jadranski gasovod)

• Rezerve uglja za nastavak proizvodnje električne energije uz pozitivan socio-ekonomski razvoj sjeverne regije i uticaj na poboljšanje situacije u kontekstu zaštite životne sredine

• Mogućnost ubrzanog iskorišćavanja OIE: male HE, vjetar, sunce, biomasa, otpad i dr.

Konkretan finansijski aranžman odrediće se na bazi najpovoljnijih parametara, imajući takoñe u vidu teškoće u predviñanju cijena energenata. Potrebna finansijska sredstva za realizaciju Programa i Projekata data su u Tabeli 4 po godinama, zajedno sa institucijama odgovornim za mobilizaciju potrebnih sredstava.

Za pokrivanje državnih obaveza u realizaciji AP dolaze u obzir budžet, krediti i donacije. U Tabeli 5 data je procjena sredstava koja treba u periodu 2008–2012. da obezbijedi država za realizaciju pojedinog Programa i Projekta, iz svakog od tri izvora.



Tabela 4: Potrebna finansijska sredstva za Programe i Projekte po godinama (EUR)

KLJUČNI SADRŽAJ PROGRAM/ PROJEKAT ODGOVORNOST 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. UKUPNO (2008-2012)

1.1 Program energetske efikasnosti

MER (do formiranja CIEE), CIEE, Tijelo vlade odgovorno za privatizaciju , potrošaći, EPCG Proizvodnja, Prenos Distribucija

370.000 3.465.000 4.630.000 4.065.000 1.270.000 13.800.000


MER, CIEE, kompanije i institucije javnog sektora

25.000 55.000 30.000 35.000 20.000 165.000



25.000 240.000 400.000 400.000 0 1.065.000



MER, CIEE, ovlašćene organizacije

275.000 125.000 115.000 0 0 515.000

KS 1: UKUPNO 695.000 3.885.000 5.175.000 4.500.000 1.290.000 15.545.000

2.1 Program razvoja elektroenergetskih mreža

EPCG Prenos i EPCG Distribucija

720.000 1.200.000 700.000 500.000 1.000.000 4.120.000

2.2 Projekat revitalizacije malih hidroelektrana EPCG Proizvodnja i novi vlasnik 100.000 1.050.000 1.550.000 1.300.000 0 4.000.000

2.3 Projekat revitalizacije HE Piva EPCG Proizvodnja 8.000.000 8.000.000 10.000.000 15.000.000 14.000.000 55.000.000

2.4 Projekat revitalizacije HE Perućica – II. faza EPCG Proizvodnja 6.000.000 7.000.000 10.000.000 10.000.000 10.000.000 43.000.000

2.5 Projekat revitalizacije TE Pljevlja I EPCG Proizvodnja (TE Pljevlja), RUP

34.500.000 27.500.000 29.500.000 14.800.000 16.000.000 122.300.000


EPCG Prenos, MER uz podršku EPCG Prenos

10.100.000 18.300.000 22.500.000 14.700.000 12.500.000 78.100.000



EPCG Distribucija, MER uz podršku EPCG Distribucija

15.250.000 20.750.000 23.000.000 20.000.000 21.000.000 100.000.000

KS 2: UKUPNO 74.670.000 83.800.000 97.250.000 76.300.000 74.500.000 406.520.000


3.1 Projekat uključenja energetike u ublažavanje globalnih klimatskih promjena u Crnoj Gori

MER, MTZŽS, generatori emisija gasova staklene bašte,UV

110.000 250.000 390.000 250.000 1.000.000

KS 3; UKUPNO 110.000 250.000 390.000 250.000 1.000.000

4.1 Program za restrukturiranje sektora energetike – otvaranje tržišta i socijalna politika

EPCGPrenos, Distribucija, Snabdijevanje, REGAGEN, MZRSS, MER

1.300.000 2.800.000 2.600.000 2.100.000 2.000.000 10.800.000


MER, MONSTAT, MER uz podršku EPCG (sve d.o.o. po potrebi), CANU i UN CG

370.000 820.000 770.000 770.000 770.000 3.500.000

KS 4: Razvoj institucionalnog okvira i učešće javnosti u razvoju konkurentnog i

4.3 Program edukacije i obuke u MON, UN CG, na osnovu 200.000 200.000 300.000 300.000 200.000 1.200.000




energetici i ekologiji konsultacija sa MER i MTZŽS tržišno orjentisanog sektora energetike

4.4 Projekat restrukturiranja i dokapitalizacije EPCG AD

EPCG Prenos, Proizvodnja, Distribucija, Snabdijevanje i Elektrogradnja

550.000 1.000.000 0 0 0 1.550.000

KS 4: UKUPNO 2.420.000 4.820.000 3.670.000 3.170.000 2.970.000 17.050.000

5.1 Program razvoja obnovljivih izvora energije (bez hidro potencijala)

MER, MPŠV, CIEE, UŠ, privatni investitori

120.000 310.000 380.000 250.000 140.000 1.200.000

5.2 Program korišćenja hidro potencijalai MER, MPŠV,UV 270.000 1.550.000 2.130.000 1.950.000 600.000 6.500.000

5.3 Projekat izgradnje malih hidroelektrana

MER, MPŠV, UV, HMZ, privatni investitori

130.000 270.000 6.600.000 11.000.000 12.000.000 30.000.000

5.4 Projekat korišćenja vjetra za proizvodnju električne energije (Rumija)

MER, privatni investitor 450.000 450.000 3.100.000 3.000.000 3.000.000 10.000.000

5.5 Projekat korišćenja biomase za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije

MER, UŠ, Investitori 0 100.000 80.000 1.320.000 2.000.000 3.500.000


MER, Opština Podgorica, Javno preduzeće

0 30.0000 90.000 80.000 380.000 580.000

5.7 Projekat izgradnje HE Komarnica MER, MPŠV, UV, EPCG Proizvodnja, EPCG Prenos

1.600.000 1.500.000 10.500.000 20.000.000 20.000.000 53.600.000


5.8 Projekat izgradnje HE na Morači MER, MPŠV, UV, Koncesionar 1.500.000 3.550.000 1.950.000 61.000.000 70.000.000 138.000.000

KS 5: UKUPNO 4.070.000 7.760.000 24.830.000 98.600.000 108.120.000 243.380.000


MER, EPCG Proizvodnja, RUP, Opština Pljevlja, Koncesionar

11.500.000 23.460.000 65.000.000 68.500.000 49.000.000 217.460.000


MER, Koncesionar, EPCG Prenos

1.000.000 5.000.000 3.000.000 46.000.000 302.000.000 357.000.000 KS 6: : Povećanje proizvodnje čistije energije iz fosilnih goriva


MER, REGAGEN,Opština Podgorica, Koncesionar

20.000 500.000 3.020.000 3.000.000 1.000.000 7.540.000

KS 6: UKUPNO 12.520.000 28.960.000 71.020.000 117.500.000 352.000.000 582.000.000

7.1 Program istraživanja nafte i gasa na kopnu MER, Koncesionar 50.000 140.000 200.000 1.520.000 1.800.000 3.710.000

7.2 Program meñunarodnog dogovora o korišćenju hidroenergetskog potencijala

MER, MPŠV, UV, Vlada 18.000 365.000 50.000 0 0 433.000

7.3 Projekat istraživanja nafte i gasa u podmorju – Blok 1 i 2 Koncesionar 195.000 1.430.000 15.000.000 0 0 16.625.000


7.4 Projekat istraživanja nafte i gasa u podmorju – Blok 3 MER, MF, Koncesionar 60.000 6.060.000 6.000.000 5.470.000 10.000.000 27.590.000




7.5 Projekat istraživanja ležišta uglja u oblasti Pljevalja RUP, Koncesionar, MER 255.000 3.463.000 3.950.000 80.000 0 7.748.000

7.6 Projekat istraživanja ležišta uglja u oblasti Berana Rudnik uglja Berane 30.000 0 0 0 0 30.000

7.7 Projekat Jonsko-Jadranski gasovod MER, Koncesionar 600.000 1.750.000 3.650.000 30.000.000 24.000.000 60.000.000

KS 7: UKUPNO 1.208.000 13.208.000 28.850.000 37.070.000 35.800.000 116.136.000

KS 8: Sačinjavanje mehanizma za efikasno praćenje i kontrolu implementacije Akcionog Plana

8.1 Program praćenja i kontrole implementacije Akcionog Plana MER, kasnije DAP 250.000 900.000 1.100.000 1.100.000 700.000 4.050.000

KS 8: UKUPNO 250.000 900.000 1.100.000 1.100.000 700.000 4.050.000

UKUPNO (KS 1 – KS 8)

95.833.000 143.413.000 232.135.000 338.630.000 575.630.000 1.385.681.000



Tabela 5: Finansiranje Programa i Projekata od strane države – po izvorima (EUR)

KLJUČNI SADRŽAJ PROGRAM/PROJEKAT BUDŽET DONACIJA KREDIT UKUPNO

1.1 Program energetske efikasnosti 3.245.000 3.405.000 6.400.000 13.050.000


30.000 75.000 20.000 115.000

1.3 Projekat ušteda energije u javnom sektoru 490.000 325.000 250.000 1.065.000


1.4 Projekat promovisanja i vršenja energetskih pregleda (Energy Audit) 100.000 165.000 0 260.000

KS 1: UKUPNO 3.865.000 4.220.000 6.670.000 14.755.000

2.1 Program razvoja elektroenergetskih mreža 0

2.2 Projekat revitalizacije malih hidroelektrana 0 0 0 0

2.3 Projekat revitalizacije HE Piva 0 0 0 0

2.4 Projekat revitalizacije HE Perućica – II. faza 0 0 0 0

2.5 Projekat revitalizacije TE Pljevlja I 0 0 0 0

2.6 Projekat obnove i proširenja prenosne elektroenergetske mreže 200.000 0 0 200.000


2.7 Projekat obnove i proširenja distributivne elektroenergetske mreže 500.000 0 0 500.000

KS 2: UKUPNO 700.000 0 700.000


3.1 Projekat uključenja energetike u ublažavanje globalnih klimatskih promjena u Crnoj Gori 200.000 630.000 830.000

KS 3: UKUPNO 200.000 630.000 830.000

4.1 Program za restrukturiranje sektora energetike – otvaranje tržišta i socijalna politika 9.500.000 9.500.000

4.2 Program odnosa sa javnošću za sektor energetike 2.810.000 690.000 0 3.500.000

4.3 Program edukacije i obuke u energetici i ekologiji 600.000 600.000 0 1.200.000

KS 4: Razvoj institucionalnog okvira i učešće javnosti u razvoju konkurentnog i tržišno orjentisanog sektora energetike

4.4 Projekat restrukturiranja i dokapitalizacije EPCG AD 550.0000 0 0 550.0000

KS 4: UKUPNO 13.460.000 1.290.000 0 14.750.000

5.1 Program razvoja obnovljivih izvora energije (bez hidro potencijala) 520.000 360.000 880.000

5.2 Program korišćenja hidro potencijala 6.050.000 450.000 6.500.000

5.3 Projekat izgradnje malih hidroelektrana 250.000 250.000 0 500.000


5.4 Projekat korišćenja vjetra za proizvodnju električne energije (Rumija) 450.000 550.000 0 1.000.000



KLJUČNI SADRŽAJ PROGRAM/PROJEKAT BUDŽET DONACIJA KREDIT UKUPNO

5.5 Projekat korišćenja biomase za kombinovanu proizvodnju topotne i električne energije

140.000 100.000 240.000


40.000 0 0 40.000

5.7 Projekat izgradnje HE Komarnica 900.000 300.000 0 1.200.000

5.8 Projekat izgradnje HE na Morači 5.100.000 900.000 0 6.000.000

KS 5: UKUPNO 13.450.000 2.910.000 16.360.000

6.1 Projekat TE Pljevlja II sa toplifikacijom grada Pljevlja 350.000 0 0 350.000

6.2 Projekat TPG terminal u blizini grada Bara 10.000.000 0 0 10.000.000 KS 6: Povećanje proizvodnje čistije energije iz fosilnih goriva

6.3 Projekat gasifikacije grada Podgorica sa distributivnom gasnom mrežom 10.000 0 0 10.000

KS 6: UKUPNO 10.360.000 0 10.360.000

7.1 Program istraživanja nafte i gasa na kopnu 310.000 0 0 310.000

7.2 Program meñunarodnog dogovora o korišćenju hidroenergetskog potencijala 313.000 120.000 0 433.000

7.3 Projekat istraživanja nafte i gasa u podmorju – Blok 1 i 2 0 0 0 0

7.4 Projekat istraživanja nafte i gasa u podmorju - Blok 3 120.000 0 0 120.000

7.5 Projekat istraživanja ležišta uglja u oblasti Pljevalja 0 0 0 0

7.6 Projekat istraživanja ležišta uglja u oblasti Berana 0 0 0 0


7.7 Projekat Jonsko-Jadranski gasovod 6.000.000 0 6.000.000

KS 7: UKUPNO 6.743.000 120.000 0 6.863.000

KS 8: Sačinjavanje mehanizma za efikasno praćenje i kontrolu implementacije Akcionog Plana

8.1 Program praćenja i kontrole implementacije Akcionog Plana 2.850.000 1.200.000 0 4.050.000

KS 8: UKUPNO 2.85.000 1.200.000 4.050.000

UKUPNO (KS 1 – KS 8) 51.048.000 10.060.000 6.970.000 68.078.000



9 PRAĆENJE I KONTROLA IMPLEMENTACIJE I INOVIRANJE AKCIONOG PLANA

Dva su osnovna cilja funkcije praćenja i kontrole implementacije AP. Prvi je obezbjeñivanje ispunjavanja osnovnih ciljeva Strategije, a drugi je obezbjeñivanje da AP bude implementiran (uključujući odgovarajuće korektivne aktivnosti).

Planirane aktivnosti i procedure izvještavanja

Kontrolni sistem se bazira na prethodno definisanim sledećim organizacionim parametrima:

• Usvojen Terminski plan za realizaciju Programa i Projekata

Programi i Projekti sa odgovarajućim terminskim planovima se usvajaju činom usvajanja AP.

• Definisana Organizaciona struktura u sprovoñenju AP

Usvajanjem AP prihvata se obaveza osnivanja DAP-a i CIEE.

• Adekvatni Personalni resursi

Izbor kadrova za DAP i CIEE vršiće se na bazi detaljno razvijenog opisa radnih mjesta u obe institucije.

• Definisana Raspodjela odgovornosti i ovlašćenja u implementaciji AP

Akti o osnivanju DAP-a i CIEE sadržaće jasno definisane odgovornosti i ovlašćenja koja se daju institucijama.

Komunikacija sa strukturama koje su neposredno angažovane u realizaciji Programa i Projekata, odvija se u skladu sa odgovarajućim procedurama rada DAP-a i CIEE. U ovim procedurama precizno se defiše vrsta podataka koji se daju, način komuniciranja, dinamika izvještavanja i obaveze pošiljaoca/primaoca u procesu primopredaje podataka.

Izvještaji su osnovni način komunikacije DAP-a i CIEE sa eksternim subjektima i imaju zadatak da dokumentuju proces implementacije AP. Ovi izvještaji imaju karakter interne dokumentacije i podliježu internoj kontroli funkcionisanja institucija. Na bazi ovih izvještaja, pripremaju se izvještaji koji se upućuju prije svega MER.

DAP bi trebao da priprema sledeće izvještaje MER-u:

1) Periodični izvještaji o progresu implementacije AP: šalju se MER-u na kvartalnoj osnovi, u konciznom obliku i sa unapred dogovorenim sadržajem glavnih informacija

2) Godišnji Izvještaj o realizaciji AP za potrebe Vlade: detaljan izvještaj, koji se predaje Vladi preko MER, obuhvata: (i) postignute rezultate u poslednjoj godini u poreñenju sa ciljevima, (ii) ocjenu implikacija na AP u sledećoj godini, (iii) predlog mjera za poboljšanje situacije i (iv) procjenu potrebe za inovacijom AP i/ili čak inovacijom Strategije.

Za mjerenje efekata implementacije AP treba imati i objektivne parametre za lakše praćenje i kontrolu implementacije AP, i sa time postizanje ciljeva Energetske politike i Strategije. Primjeniće se lista meñunarodno priznatih indikatora, koji omogućavaju kvantifikaciju rezultata implementacije AP, obezbjeñuju brzu procjenu postizanja osnovnih strateških ciljeva i istovremeno omogućavaju poreñenje sa drugim zemljama, u prvom redu sa EU zemljama.

Parametri za praćenje implementacije AP dati su u Tabeli 6.



Tabela 6: Parametri za praćenje implementacije Akcionog Plana

Parametar Definicija Jedinica Izvor/ komentar

potrebna primarna energija / BDP Mtoe / mil. EUR

1. Energetski intenzitet

korišćenje električne energije / BDP GWh / mil. EUR

2. Uvozna zavisnost neto uvoz / ukupna upotreba primarne energije

%

3. Promjena u koriš ćenju finalne energije

promjena u odnosu na startnu godinu

%, Mtoe

ukupno korišćenje OIE Mtoe/godišnje

dio OIE u primarnoj energiji (OIE/primarna energija ukupno)

%

4. Koriš ćenje obnovljivih izvora energije (OIE):

učešće električne energije iz OIE u ukupnoj potrošnji energije (električna energija iz OIE/ ukupna potrošnja energije)

%

6. Cijene elektri čne energije na tržištu

cijena EUR/MWh Metodologija upitnika Eurostat

7. Parametri kvaliteta energije kod snabdijevanja elektri čnom energijom

parametri definisani u standardu U skladu sa parametrima u standardu IEC

50160

IEC (EN) 50160

8. Ukupno emisija CO 2 emisija CO2 usled upotrebe energije

Mililiona t CO2

Izvor: Nacionalni Energetski Program Slovenije – parametri usaglašeni sa metodologijom EU (Framework of indicators for monitoring implementation of interrelated targets of the EU Sustainable Development Strategy)

Na osnovu periodičnih pregleda implementacije AP (po pravilu period od jedne godine), trebalo bi pažljivo analizirati razloge za eventualna odstupanja od AP i trebalo bi preduzeti odgovarajuće mjere radi postizanja ciljeva i terminskog plana istog. Na kraju, ako su izmjerjeni efekti nedovoljni ili implementacija odstupa od plana, treba preduzeti korektivne mjere, koje se odreñuju prema situaciji i problemima.

Inoviranje Akcionog Plana

Dinamika promjena na području energetike je veoma brza, pa se zbog toga mjenjaju i parametri koji utiču na potrebe i ekonomiku razvoja na području energetike. Zbog toga i zbog rezultata implementacije, koji predstavljau promjenu ciljeva i samog AP, treba redovno pratiti i po potrebi inovirati AP, a ukoliko postoje dugoročne implikacije promjena u AP, treba inovirati i Strategiju.





10 PROGRAMI i PROJEKTI



10.1 KS 1: POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI I KORIŠĆENJA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE NA STRANI POTROŠAČA

10.1.1 Program energetske efikasnosti

A. Opis Programa/Projekta

Energetski sistem u Crnoj Gori, pogotovo distribucija i krajnja potrošnja, je karakterisan relativno niskom EE, i u njemu postoji rezerva za uštede. EE je opravdan i ekonomičan način povečanja efikasnosti i suzbijanja zavisnosti od uvoza energije na najniži mogući nivo, smanjivanje neuravnoteženosti proizvodnje i potrošnje, na koji način bi se doprinijelo sigurnosti snabdijevanja energijom.

Postepeno uvoñenje EU Direktiva u zakonsku regulativu u oblasti EE i usvajanje uspješne dobre prakse rada, prilagoñene lokalnim uslovima, je logičan proces implementacije EE u zemlji. Postoje tri ključne ose intervencija za uvoñenje EE: uspostavljanje regulatornog okvira za EE, promocija investicija u EE i implementacija EE programa po sektorima. AP za EE uključuje osmišljavanje i realizaciju projekta "Godina energetske efikasnosti", što podrazumijeva aktiviranje podrške MFI i formiranje koordinacionog tijela (predstavnici MER i zainteresovanih donatora). kako bi se doprinijelo povećanju svijesti o značaju i efektima sprovoñenja mjera energetske efikasnosti.

Sledeći postojeći dokumenti predstavljaju osnovu EE aktivnosti: Zakon o energetici (2003), Energetska Politika (2005), Strategija energetske efikasnosti Crne Gore (2005), Strategija razvoja energetike do 2025. godine (2007), Akcioni Plan za implementaciju Strategije energetske efikasnosti za 2008, 5-godišnji AP za EE (2008-2012), Strategija grijanja prostorija, hlañenja i energetske efikasnosti u stambenom sektoru.

B. Plan aktivnosti

Opis aktivnosti Odgovornost

1. Uspostavljanje regulatornog okvira Priprema i usvajanje Zakona o energetskoj efikasnosti, Formiranje CIEE, Formiranje fonda za EE Postepena daljna izrada neophodne zakonske regulative, regulatornog i institucionalnog okvira za EE i razvoj lokalnih kapaciteta i usluga u EE.

MER (do formiranja CIEE), CIEE

2. Rad CIEE Praćenje implementacije AP za EE, izvještavanje, pokretanje korektivnih akcija u slučaju odstupanja od AP, inoviranje AP za EE

CIEE

3. Promocija investicija Odmah otpočeti aktivnosti u javnom sektoru (voñene primjerom) na realizaciji malih i jednostavnih projekata (pilot projekti). Pripremiti i marketinško promocijske aktivnosti, gdje se promoviše EE i informiše javnost o rezultatima konkretnih pilot projekata. Osmisliti i promovisati projekat ’Godina EE’.


4. Implementacija programa EE u sektoru gradnje Obezbjeñivanje podsticaja, tehničke podrške i promotivnih/marketinških aktivnosti. Imajući u vidu strukturu potrošnje energije i probleme u različitim sektorima, EE mjere će se prioritetno realizovati u sektoru gradnje (stambeni, komercijalni i javni objekti).


5. Implementacija programa EE u sektoru transporta i kod privatizacije Ostalo iz sektorskih programa po prioritetima - država

a) Priprema EE planova na području transporta b) Uključenje EE obaveza u privatizacijske procese

CIEE, Tijelo vlade odgovorno za privatizaciju

6. Implementacija programa EE na strani potrošnje i u EPCG Ostalo iz sektorskih programa po prioritetima

a) Priprema planova većih potrošača energije na strani potrošnje (KAP, Željezara) za konkretne EE programe

b) Priprema plana EE u EPCG

Potrošači EPCG Proizvodnja, Prenos i Distribucija

Detaljne aktivnosti i projekti su definisani u 5-godišnjem AP za EE (2008-2012). Program se nastavlja i nakon 31.12.2012 godine, ali aktivnosti, terminski plan i finansijska sredstva nakon toga nijesu definisani.



C. Terminski plan

Odgovornost 4


CIEE



CIEE, Tijelo vlade odgovorno za privatizaciju

Potrošači, EPCG Proizvodnja, Prenos i Distribucija

6. Implementacija programa EE na strani potrošnje i u EPCG

01/10/2008 31/12/2010

5. Implementacija programa EE u sektoru transporta i privatizacije

01/01/2009 31/12/2010

4. Implementacija programa EE u sektoru gradnje

01/01/2009 29/06/2012

3. Promocija investicije 01/09/2008 31/12/2012

2. Rad CIEE 01/04/2009 31/12/2012

1 2 3

1. Uspostavljanje regulatornog okvira

01/04/2008 31/12/2011

1 2 3 41 2 3 41 2 3 4

2011 2012

Aktivnost Početak Kraj 1 2 3 4

2008 2009 2010

D. Finansiranje

Procijenjeni troškovi Programa u periodu 2008-2012 iznose 13,8 miliona €.

Aktivnost Odgovornost Izvor

finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

Budžet 25.000 50.000 50.000 25.000 15.000 165.000

Donacija 250.000 115.000 115.000 115.000 115.000 710.000 1. Uspostavljanje regulatornog okvira

MER (do formiranja CIEE), CIEE Kredit

Budžet 100.000 100.000 200.000 200.000 600.000

Donacija 300.000 400.000 300.000 200.000 1.200.000 2. Rad CIEE CIEE

Kredit

Budžet 10.000 20.000 20.000 20.000 20.000 90.000

Donacija 35.000 30.000 30.000 30.000 30.000 155.000 3. Promocija investicije

MER (do formiranja CIEE), CIEE Kredit

Budžet 50.000 1.100.000 1.100.000 40.000 2.290.000

Donacija 250.000 265.000 275.000 250.000 1.040.000 4. Implementacija program a EE u sektoru gradnje


Kredit 2.000.000 2.000.000 2.000.000 400.000 6.400.000

Budžet 50.000 50.000 100.000 5. Implementacija programa EE u sektoru transporta i privatizacije

CIEE, Tijelo vlade odgovorno za privatizaciju Donacija 150.000 150.000 300.000

6. Implementacija programa EE na strani potrošnje i u EPCG

Potrošači, EPCG Proizvodnja, Prenos, Distribucija

50.000 350.000 350.000 750.000

Ukupno (1-6) 370.000 3.465.000 4.630.000 4.065.000 1.270.000 13.800.000

E. Ekološki i socijalni uticaj

Bolja EE će omogućiti ekonomsku rast i rast kvaliteta života bez značajnog povećanja potrošnje energije. To će imati pozitivne ekološke efekte kroz omogućavanje dodatnih investicija u zaštitu životne sredine i pozitivne socijalne efekte uz ispunjavanje preduslova za podizanje životnog standarda.

Očekuje se da će se otvoriti i značajan broj novih radnih mjesta kao rezultat aktivnosti u oblasti EE i OIE na strani potrošnje energije.

Imajući u vidu aktivnosti planirane u okviru Programa koje se odnose prvenstveno na zakonodavni i institucionalni okvir u smislu usvajanja zakona o EE, promociju investicija, implementaciju Programa u sektoru gradnje i slično, nije potrebna izrada SEA.




10.1.2 Projekat uvoñenja Sistema upravljanja energijom (Energy Management System) u javnom sektoru


Za sve potrošače je bitno da se pravilno odnose prema energiji, čak i prije nego što ona postane veoma skup resurs. Gotovo sve kompanije će u decenijama koje dolaze trošiti relativno više za energiju, nego što je to ranije bio slučaj. Adekvatno upravljanje energijom doprinosi efikasnom korišćenju energije i dugoročno gledano, na nacionalnom nivou dovodi do smanjenja deficita energije. Ovaj Pojekat će biti primjer, koji će kasnije slijediti mnoge, ne samo javne kompanije.

Sistem upravljanja energijom znači prepoznavanje i idetifikaciju tokova energije u preduzećima i institucijama, evaluaciju transformacija energije na tim tokovima i uporeñenje upotrebljene tehnologije i oblika energije sa alternativama. U tom smislu ide i sistem praćenja tokova i transformacija energije, koji može biti poduprt automatskim alatima. Na kraju, dolazi i donošenje odluka o promjenama u tim tokovima i transformacijama.

U okviru tog Projekta, na početku se uvodi sistem upravljanja energijom u vladnim zgradama, gdje MER-u, odnosno vladi, za pokretanje aktivnosti ne treba zakon o energetskoj efikasnosti, jer pomoću upravljanja ima direktan uticaj na svoje službe. Kasnije, kad se usvoji zakon o EE, Projekat se širi i na ostatak javnog sektora (npr. upravno – admin. zgrade, škole, bolnice), gdje vlada ima kontrolu preko vlasništva države. Cilj Projekta je izmeñu ostalog i to, da daje primjere dobre prakse sa rezultatima u identifikaciji mogućih ušteda energije, pa da se nakon toga aktivnosti prošire i na ostale privatne kompanije u Crnoj Gori.

B. Plan aktivnosti


1. Upravljanje energijom u upravno-administrativnim zgradama vlade Uvoñenje sistema upravljanja energijom u svim vladnim zgradama

a) priprema instrukcija, utvrñivanje rokova i nadzor implementacije b) implementacija

MER

2. Upravljanje energijom u javnom sektoru Uvoñenje sistema upravljanja energijom u svim kompanijama/institucijama javnog sektora

a) priprema instrukcija, utvrñivanje rokova i nadzor implementacije b) implementacija

CIEE, kompanije i institucije javnog sektora



C. Terminski plan

Aktivnost Odgovornost Početak Kraj 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4

1. Upravljanje energijom u upravno-administrativnim zgradama vlade

MER 01/09/2008 31/12/2010

2. Upravljanje energijom u javnom sektoru

CIEE, Kompanije i institucije javnog sektora

01/09/2009 31/12/2012

2011 20122008 2009 2010

D. Finansiranje

Procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012 su 165.000 €.


finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012 Ukupno

(2008-2012)

Budžet 5.000 10.000 15.000

Donacija 20.000 20.000 40.000

1. Upravljanje energijom u upravno-administrativnim zgradama vlade MER Kredit 10.000 10.000 20.000

Kompanije i institucije javnog sektora 10.000 25.000 15.000 50.000

Budžet 5.000 5.000 5.000 15.000

Donacija 10.000 5.000 5.000 5.000 35.000

2. Upravljanje energijom u javnom sektoru

CIEE Kredit

Ukupno (1-2) 25.000 55.000 30.000 35.000 20.000 165.000

Investiciona ulaganja u zgrade nijesu obuhvaćena troškovima Projekta.


Imajući u vidu aktivnosti planirane u okviru Projekta koje se odnose prvenstveno na uspostavljanje institucionalnih mjera u cilju smanjenja potrošnje energije u javnom sektoru i njenom efikasnijem trošenju sprovoñenje postupka EIA nije propisano. Projekat nema značajniji socijalni uticaj.




10.1.3 Projekat ušteda energije u javnom sektoru


Kako bi se mjere štednje energije nametnule svim institucijama i kompanijama iz javnog sektora, potreban je odreñen zakonski okvir. Planirano je da on bude pripremljen u okviru Programa energetske efikasnosti. Meñutim, nekoliko je mogućnosti za postizanje energetskih ušteda koje ne zahtjevaju uspostavljanje zakonskog okvira i pripremu obimnih projekata. Potrošnja energije za rasvjetu u kancelarijama, hodnicima i drugim prostorijama zgrada, će biti značajno smanjena ugradnjom štedljivih sijalica i uopšteno gledano revizijom osvjetljenja i zamjenom svjetlosnih tijela. To će se izvršiti u okviru redovnog održavanja zgrada, s tim što treba obezbjediti sredstva za štedljive sijalice. Zamjena može biti postupna, pri čemu bi se zamjenjivale samo sijalice na mjestima, gdje je štedljiva sijalica ekonomski opravdana.

Veliki potencijal za uštede u energiji se nalazi u stavu zaposlenih prema štednji energije i njihovim navikama na radnom mjestu. Instrukcije date zaposlenima putem brošura i drugog pomoćnog promocijskog materijala bi mogle pomoći da se izmijene njihove navike i da se ostvari štednja energije. Ova mjera može biti sprovedena u čitavom javnom sektoru i šire, jer ne postavlja obaveze.

Sisteme grijanja, hlañenja i ventilacije vladinih zgrada treba revidovati u svrhu procjene mogućnosti optimizacije, potencijala uštede i mogućnosti da se promjeni sistem i uvedu drugi efikasniji izvori energije.

Implementacija EE investicija u širem javnom sektoru (predvoñena primjerom) će u početku biti vršena pretežno u vladnim zgradama i institucijama, s obzirom da nijesu potrebne zakonske mjere za implementaciju i da njihova realizacija može odmah početi. Vlada treba sprovesti ovaj Projekat u svojim institucijama kao Projekat koji će predstavljati primjer dobre prakse, koja će se kasnije proširiti na čitav javi sektor.

B. Plan aktivnosti


1. Uvoñenje štedljivih sijalica U vladnim zgradama i ostalim prostorijama, gdje su smeštene vladne službe i organi, zamjenjuju se sijalice sa štedljivima, svugde gdje ima tehničke svrhe.


2. Uputstva za štednju energije Za zaposlene u javnom sektoru će se pripremiti instrukcije u formi brošura i drugog pratećeg materijala, sa objašnjenjima kako se može uštedjeti energija na radnom mjestu.

MER

3. Optimizacija grijanja, hlañenja, ventilacije i postupni prelazak na druge izvore energije Za sisteme grijanja, hlañenja i ventilacije u državnim zgradama, gdje je to moguće, će se pripremiti projekti za rekonstrukciju u cilju prelaska na druge izvore energije (gas, nafta...) umesto električne energije, a gdje nije moguće, pripremiće se projekti optimizacije.




C. Terminski plan


1. Uvoñenje štedljivih sijalica MER, službe za održavanje vladinih zgrada

01.09.2008 31.12.2009

2. Uputstva za štednju energije MER 01.09.2008 01.06.2009

3. Optimizacija grijanja, hlañenja, ventilacije i postupni prelazak na druge izvore energije


03.12.2008 31.12.2011

2011 20122008 2009 2010

D. Finansiranje

Procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012 su 1.065.000 €.


finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

Budžet 5.000 20.000 25.000

Donacija 10.000 15.000 25.000 1. Uvoñenje štedljivih sijalica

MER, službe za održavanje vladinih zgrada Kredit 0

Budžet 10.000 5.000 15.000

Donacija 0 2. Uputstva za štednju energije

MER

Kredit 0

Budžet 150.000 150.000 150.000 450.000

Donacija 50.000 100.000 150.000 300.000

3. Optimizacija grijanja, hlañenja, ventilacije i postupni prelazak na druge izvore energije


Kredit 150.000 100.000 250.000

Ukupno (1-3) 25.000 240.000 400.000 400.000 0 1.065.000

Sredstva obuhvataju: sijalice 50.000 €, uputstva 15.000 € i grijanje 1 milion €.


Sa smanjenjem potrošnje energije smanjuje se i uticaj na životnu sredinu. Vlada će kroz ove aktivnosti dati primjer javnosti i identifikovati te skloniti prepreke za širu implementiranje ovih mjera kako bi omogućila grañanima da učine isto u svojim kompanijama i domovima. Imajući u vidu aktivnosti planirane u okviru Projekta koje se odnose prvenstveno na ugradnju štedljivih sijalica, izradu brošura, optimizaciju grijanja i slično sprovoñenje postupka EIA nije propisano. Projekat nema značajniji socijalni uticaj.




10.1.4 Projekat promovisanja i vršenja energetskih pregleda (Energy Audit)


Mnogi potrošači nijesu svjesni gubitaka energije, neefikasnosti u korišćenju energije i potencijalnih ušteda energije i odgovarajućih troškova. Energetski pregled (EP) im može pomoći da prepoznaju ove potencijale. Mnogi od njih su privatna lica i nalaze se van direktnog državnog uticaja, dok nametanje odreñenih aktivnosti putem zakona/propisa nije u duhu otvorenog tržišta. Stoga je potrebno promovisanje EP, koji može značajno doprinijeti promociji i iniciranju štednje energije i manjih projekata za postizanje energetske efikasnosti. Masovnom implementacijom mali projekti daju velike rezultate.

Energetski pregled je osmišljen radi manje obaviještenih i potrošača koji vode manje računa o potrošnji energije. Zainteresovaniji potrošači će se brzo opredijeliti za planove upravljanja energijom, gdje je EP prva faza uspostavljanja upravljanja. Da bi se izvršio EP, potrebno je ispuniti odreñene preduslove: interes potrošača da vrše EP u svojim kompanijama/institucijama s jedne strane i kvalifikovani i adekvatno opremljeni timovi za vršenje pregleda. Stoga, ovaj Projekat treba da pripremi razvijanje sposobnosti i promovisanje dobrih primjera iz prakse, kako bi se probudilo interesovanje pasivnih potrošača. Implementacija EP će u početku biti pretežno vršena u javnim kompanijama i institucijama, kao dio uvoñenja upravljanja energijom. Primjeri će biti korišćeni za promociju.

B. Plan aktivnosti


1. Promocija EP Promocija EP i njihovih koristi se radi pomoću intenzivne komunikacije sa privrednim subjektima.

MER, kasnije CIEE

2. Priprema primjera dobre prakse Na osnovu analize ranijih projekata (za firme, gdje su pregledi bili vršeni u prošlosti) pripremiće se proračuni o ekonomskim, ekološkim i energetskim uticajima prepoznatih potencialnih ušteda energije.

MER, kasnije CiEE

3. Razvijanje sposobnosti Postaviće se pravila i uslovi za ovlašćene organizacije kojima će se pomoći u opremanju, izradiće se prateća regulativa, izvršiće se obuka i dodjeliće se sertifikati energetskim revizorima.

MER, kasnije CIEE, Ovlašćene organizacije

4. Vršenje EP Uradiće se EP u firmama iz različitih oblasti privrede i izvršiti njihovo subvencioniranje, kako bi se steklo iskustvo i dokazali pozitivni efekti. Za to vrijeme je planirano i subvencioniranje EP.

Ovlašćene organizacije, MER, CIEE

Nakon realizacije ovog Projekta nastavlja se sa vršenjem EP, ali bez subvencioniranja od strane vlade.



C. Terminski plan


1. Promocija EP MER, kasnije CIEE 01.09.2008 31.12.2010

2. Priprema primjera dobre prakse MER, kasnije CIEE 02.03.2009 30.09.2010

3. Razvijanje sposobnosti MER, kasnije CIEE, Ovlašćene organizacije

01.01.2008 29.09.2010

4. Vršenje EP Ovlašćene organizacije, MER, CIEE

01.09.2008 31.12.2010

2011 20122008 2009 2010

D. Finansiranje



finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

Budžet 5.000 5.000 5.000 15.000

Donacija 5.000 5.000 1. Promocija EP

MER, kasnije CIEE

Kredit 0

Budžet 0

Donacija 20.000 5.000 25.000 2. Priprema primjera dobre prakse

MER, kasnije CIEE

Kredit 0

Budžet 5.000 10.000 10.000 25.000

Donacija 250.000 50.000 50.000 350.000 3. Razvijanje sposobnosti

MER, kasnije CIEE, Ovlašćene organizacije

Kredit 0

Budžet 5.000 25.000 30.000 60.000

Donacija 5.000 15.000 15.000 35.000 4. Vršenje EP

Ovlašćene organizacije, MER, kasnije CIEE

Kredit 0

Ukupno (1-4) 275.000 125.000 115.000 0 0 515.000


EP će inicirati aktivnosti štednje energije, kao i unaprijediti opštu EE. Imajući u vidu aktivnosti planirane u okviru Projekta koje će inicirati povećanje štednje energije, sprovoñenje postupka EIA nije propisano. Aktivnosti povezane štednjom energije će otvoriti i nova radna mjesta.



10.2 KS 2: POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI POSTOJEĆIH PROIZVODNIH OBJEKATA I OBJEKATA ZA ISPORUKU ENERGIJE

10.2.1 Program razvoja elektroenergetskih mreža


Mnoge veoma značajne intervencije na mrežama su obuhvaćene Projektima koji se odnose na prenosnu i distributivnu mrežu. Druga, ali ipak hitna otvorena pitanja su obrañena u okviru ovog Programa. Otvaranje tržišta električne energije i uvoñenje numeričke tehnologije za upravljanje i zaštitu su dvije oblasti, koje trebaju biti razmotrene kroz adekvatne studije, da bi se pripremio plan implementacije ovih sistema u elektroenergetskim mrežama. Razvoj prenosne mreže do 2025. godine je planiran tako da se omogući razmjena električne energije sa susjednim sistemima i omogući priključivanje novih izvora električne energije. Po uzoru evropskih država koje mrežu naponskog nivoa 220 kV podižu na nivo 400 kV, tako da zadržavaju samo 400 kV nivo, neophodno je početi sa izradom studije koja će utvrditi potrebu i optimalan vremenski period za taj prelazak, kao i potrebne resurse i planove susjednih zemalja. Uz povezivanje prenosnog sistema sa sistemima susjednih zemalja na 400 kV nivou, poseban izazov je povezivanje crnogorskog sistema sa italijanskim preko podmorskog jednosmjernog kabla i njegovo uključenje u sistem Crne Gore. Brz rast konzuma u primorju i Podgorici zahtjeva dodatne zahvate na prenosnoj i distributivnoj mreži.

Razvoj distributivne mreže do 2025. godine je planiran tako da se poveća nivo sigurnosti snabdijevanja i da se smanje gubici električne energije na nivo od 10% ili manje. Pored proširenja mreže i povećanja njenog kapaciteta, potrebno je pripremiti druge mjere koje će pomoći u postizanju veće efikasnosti, pouzdanosti i kvaliteta isporučene energije, kao što su uvoñenje 20 kV napona, automatizacija SN mreže, daljinsko upravljanje i digitalizacija sekundarne opreme, tretman srednjenaponske neutralne tačke i novi mjerni sistemi u skladu sa energetskim tržištem.

Priprema projekata za naredni 5-godišnji period (2013-2017) i postavljeni visoki standardi koji se odnose na isporučenu energiju, predstavljaju izazove sa kojima se treba suočiti u okviru ovog Programa.

B. Plan aktivnosti


1. Studije razvoja elekroenergetskih mreža Studija prenosne mreže, Studija distributivne mreže, Studija prelaska mreže 220 kV na 400 kV

EPCG Prenos, EPCG Distribucija

2. Studija i plan implementacije naprednog mjernog sistema Namjena studije je podrška uvoñenja tržišta električne energije. Pored brojila, kompjutera i softvera, potrebno je na odgovarajući način riješiti problem upravljanja podacima, uz zaštitu i sigurnost podataka.


3. Studija i plan implementacije digitalizacije sekundarne opreme Digitalizacija sistema zaštite i upravljanja je preduslov za savremeni sistem daljinskog upravljanja mrežama. Za postizanje toga cilja potrebno je uraditi tipizaciju signalnih lista, protokola, funkcija, operativnih instrukcija... Time bi se omogućila široka konkurencija ponuñača te opreme, garantujući povoljne uslove nabavke, ali istovremeno i dobra, kompatibilna rješenja.


4. Povećavanje pouzdanosti i kvaliteta snabdijevanja Analiza mogućnosti za proširenje distributivne mreže sa studijom, koja će definisati: tretman neutralne tačke (Uzemljenje niske impedance, Kompenzacija, Šent prekidač…); automatizacija SN mreže sa automatskom sekcionalizacijom i daljinskim upravljanjem; polu-izolovani provodnici, potpuno izolovani provodnici, univerzalni kablovi; uvoñenje 20 kV napona u SN mrežu, ….

EPCG Distribucija

5. Povezivanje sa Italijom preko HVDC Izrada idejnog rešenja, prethodne studije opravdanosti, idejnog projekta, studije opravdanosti studije uključenja u postojeći sistem, odluka o daljnjim aktivnostima i modelu implementacije.

EPCG Prenos

6. Projekat proširenja i rekonstrukcije prenosne mreže 2013-2017 Definisaće se Projekat proširenja i rekonstrukcije prenosne mreže za naredni AP u periodu 2013 - 2017, sa naglaskom na dalekovode za priključenje novih HE na Morači i HE Komarnica.

EPCG Prenos

7. Projekat proširenja i rekonstrukcije distributivne mreže 2013-2017 Definisaće se Projekat proširenja i rekonstrukcije distributivne mreže za naredni AP u periodu 2013 - 2017.

EPCG Distribucija

Program se nastavlja i nakon 31.12.2012 godine, ali aktivnosti, terminski plan i finansijska sredstva nakon toga nijesu definisani.



C. Terminski plan


1. Studije razvoja elektroenergetskih mreža


01.09.2008 31.12.2010

2. Studija i plan implementacije naprednog mjernog sistema


01.09.2008 02.06.2009

3. Studija i plan implementacije digitalizacije sekundarne opreme


01.01.2009 31.12.2009

4. Povećavanje pouzdanosti i kvaliteta snabdijevanja

EPCG Distribucija 01.10.2008 31.12.2010

5. Povezivanje sa Italijom preko HVDC

EPCG Prenos 01.09.2008 31.12.2009

6. Projekat proširenja i rekonstrukcije prenosne mreže 2013-2017

EPCG Prenos 01.01.2011 31.12.2011

7. Projekat proširenja i rekonstrukcije distributivne mreže 2013-2017


2011 20122008 2009 2010

D. Finansiranje

Procijenjeni troškovi Programa u periodu 2008-2012 su 4.120.000 €.


finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

1. Studije razvoja elektroenergetskih mreža EPCG Prenos, EPCG Distribucija

280.000 500.000 500.000 1.280.000

2. Studija i plan implementacije naprednog mjernog sistema


160.000 160.000

3. Studija i plan implementacije digitalizacije sekundarne opreme


70.000 10.000 80.000

4. Povećavanje pouzdanosti i kvaliteta snabdijevanja

EPCG Distribucija

10.000 40.000 50.000 100.000

5. Povezivanje sa Italijom preko HVDC EPCG Prenos 200.000 650.000 150.000 1.000.000 6. Projekat proširenja i rekonstrukcije prenosne mreže 2013-2017

EPCG Prenos

500.000 500.000

7. Projekat proširenja i rekonstrukcije distributivne mreže 2013-2017

EPCG Distribucija

1.000.000 1.000.000

Ukupno (1-7) 720.000 1.200.000 700.000 500.000 1.000.000 4.120.000


Imajući u vidu aktivnosti planirane u okviru Programa koje se odnose prvenstveno na planiranje, istraživanje za uvoñenje novih tehnologija i unapreñenje rada sistema nije potrebna izrada SEA. U toku pripreme projektne dokumentacije za pojedine projekte (aktivnosti 5, 6 i 7) EPCG Prenos i EPCG Distribucija moraju sprovesti postupak EIA. Program nema direktnog socijalnog uticaja, ali u perspektivi poboljšava napajanje potrošača električnom energijom.




10.2.2 Projekat revitalizacije malih hidroelektrana


U Crnoj Gori izgrañeno je sedam malih HE, koje se danas nalaze u vlasništvu EPCG. To su HE: Glava Zete, Slap Zete, Rijeka Mušovića, Šavnik, Rijeka Crnojevića, Podgor i Lijeva Rijeka. Najstarija od njih je HE Podgor, izgrañena i puštena u pogon još 1939. godine, a najnovijeg je datuma HE Lijeva Rijeka, puštena u pogon 1987. Svih sedam malih HE su po svojim karakteristikama protočne. Njihova ukupna instalisana snaga iznosi 9,025 MW, a očekivana godišnja proizvodnja 21 GWh. HE Glava Zete i Slap Zete ostaju u vlasništvu EPCG, dok se planira prodaja privatnim investitorima preostalih 5 objekata. U HE Šavnik, Rijeka Crnojevića i Podgor izvršena je rekonstrukcija glavne i pomoćne opreme i ovi objekti se nalaze u relativno boljem stanju, dok su HE Glava Zete, Slap Zete i Rijeka Mušovića u lošem stanju i prioritetno traže revitalizaciju. One se nalaze u eksploataciji neprekidno od izgradnje i puštanja u pogon, pa je njihova oprema dotrajala, a i tehnološki zastarjela, pa je potrebno pristupiti revitalizaciji i modernizaciji postrojenja, kojom bi se produžio njihov vijek eksploatacije, i eventualno izvršilo povećanje snage i moguće proizvodnje tih elektrana. HE Lijeva Rijeka od 1991. nije u funkciji zbog neriješenih tehničkih i organizacionih problema u upravljanju elektranom, što takoñe treba riješiti.

B. Plan aktivnosti


1. Dokumentacija i pripremni radovi Izrada plana rekonstrukcije, idejnog projekta, studije opravdanosti, dobijanje grañevinske dozvole, sprovoñenje postupka EIA.

EPCG Proizvodnja i novi vlasnik

2. Tender za nabavku opreme i izvoñenje radova Izrada tenderske dokumentacije, sprovoñenje tenderskog postupka, ugovaranje opreme i radova.

EPCG Proizvodnja I novi vlasnik

3. Izvoñenje radova Izrada projektne dokumentacije, isporuka opreme i rekonstrukcija.




C. Terminski plan


1. Dokumentacija i pripremni radovi EPCG Proizvodnja i novi vlasnik

01.09.2008 30.09.2009

2. Tender za nabavku opreme i izvoñenje radova


01.01.2009 30.05.2011

3. Izvoñenje radova EPCG Proizvodnja i novi vlasnik

01.05.2009 30.12.2011

2011 20122008 2009 2010

D. Finansiranje

Procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012 su 4 miliona €.


finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

1. Dokumentacija i pripremni radovi


100.000 300.000 400.000

2. Tender za nabavku opreme i izvoñenje radova


50.000 50.000 25.000 125.000

3. Izvoñenje radova


700.000 1.500.000 1.275.000 3.475.000

Ukupno (1-3) 100.000 1.050.000 1.550.000 1.300.000 0 4.000.000

Sredstva obuhvataju: 2 miliona € za male HE koje ostajaju u EPCG Proizvodnja i 2 miliona € za one koje se prodaju.


U toku pripreme projektne dokumentacije za pojedine projekte EPCG Proizvodnja i novi vlasnik moraju sprovesti postupak EIA. Projekat nema značajniji socijalni uticaj.




10.2.3 Projekat revitalizacije HE Piva


HE Piva je u pogonu preko 30 godina. Rekonstrukcija i modernizacija opreme i grañevinskih objekata su potrebni kako bi se povećala pouzdanost i sigurnost rada i elektrana pripremila za narednih 35 godina rada.

Osnovni tehnički podaci HE Piva su: instalisana snaga agregata: 3×120 MVA; ukupna akumulacija: 880 mil. m3; projektovana godišnja proizvodnja: 860 GWh.

HE Piva je 2004. godine odpočela sa odklanjanjem uočenih nedostataka i problema, koji su se javili tokom eksploatacije, što je obuhvatilo sistem pobude generatora, ugradnju električnog kočenja, zamjenu visokonaponskih prekidača u transformatorskim poljima i sabirničkih rastavljača i prekidača u dalekovodnim poljima razvodnog postrojenja 220 kV. Ove aktivnosti se završavaju u četvrtom kvartalu 2008. godine.

U cilju pripreme za narednu fazu rekonstrukcije Nezavisni konsultant je pripremio tehničku studiju rekonstrukcije, koja se odnosi na elektro-mašinsku opremu i proizvodne agregate. EPCG je pripremila mjere rekonstrukcije koje se odnose na grañevinske radove i hidro-mehaničku opremu. U skladu sa prethodnom studijom, pripremljena je preliminarna procjena troškova za različite komponente i mjere. Pored toga, nezavisna ekspertska komisija, koju je finansirala njemačka razvojna banka KfW, je uradila odgovarajuću studiju i definisala moguće mjere rekonstrukcije u Preliminarnim nalazima.

HE Piva namjerava da 2008. godine započne drugi dio rekonstrukcije i modernizacije, koji će biti podeljen u dve faze.

U prvoj fazi rekonstrukcije izvršiće se ispitivanje postojeće opreme i grañevinskih objekata i definisaće se aktivnosti za rekonstrukciju.

U drugoj fazi će se pristupiti konkretnim radovima na rekonstrukciji i modernizaciji opreme i grañevinskih objekata. Radovi će obuhvatiti: turbine, generatore, transformatore, razvodno postrojenje 220 kV, sistem pomoćnog napajanja, telekomunikacioni sistem, sistem relejne zaštite i mjernu opremu koja će vjerovatno biti zamjenjena. Kada je riječ o grañevinskim objektima, Projekat obuhvata objekte dovoda i odvoda vode, hidromehaničku opremu, branu, prelivni bazen i mašinsku zgradu.

Zahvati na infrastrukturi (putevi, prenosna mreža) nisu potrebni.

B. Plan aktivnosti


1. I. Faza – Izbor konsultanta i definicija aktivnosti Izbor kosultanta, prikupljanje podataka, ispitivanje opreme i grañevinskih objekata, izrada tehničke studije, ‘Finalnog izvještaja o Pripremnoj fazi’, ‘Studije opravdanosti sa idejnim projektom’ i tenderske dokumentacije, i raspisivanje tendera za zamjenu i rekonstrukciju postojeće opreme za koju nijesu potrebna dodatna ispitivanja.

EPCG Proizvodnja

2. II. Faza – Radovi Izvoñenje radova: izrada projektne dokumentacije, sprovoñenje postupka EIA, nabavka opreme, izvoñenje radova na revitalizaciji elektrane

EPCG Proizvodnja



-30.000.000

-20.000.000

-10.000.000

0

10.000.000

20.000.000

30.000.000

40.000.000

1 4 7 10 13 16 19 22 25 28 31 34 37 40

Dis

kont

irani

tok

prim

itka

(EU

R)

A. Terminski plan


1. I. Faza – Izbor konsultanta i definicija aktivnosti

EPCG Proizvodnja 01.04.2008 01.04.2009

2. II Faza – Radovi EPCG Proizvodnja 01.04.2009 01.04.2014

2011 20122008 2009 2010

B. Finansiranje

Ukupni procijenjeni troškovi Projekta su 70 miliona €, a procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012 su 55 miliona €.


finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

1. I. Faza – Izbor konsultanta i definicija aktivnosti

EPCG Proizvodnja

8.000.000 2.000.000 10.000.000

2. II Faza – Radovi EPCG Proizvodnja

6.000.000 10.000.000 15.000.000 14.000.000 45.000.000

Ukupno (1-2) 8.000.000 8.000.000 10.000.000 15.000.000 14.000.000 55.000.000

HE Pivi je odobren kredit KfW banke u iznosu od 16 miliona € i donacija od 1 miliona €. Dodatno KfW je izrazila spremnost za odobrenje kredita od još 30 miliona €. EPCG će finansirati troškove carina i poreza, kao i obezbjediti preostala potrebna sredstava od 23 miliona €.

Iako je HE Piva po podacima EPCG Proizvodnje 100% amortizovana, u ekonomsku analizu je uključena preostala vrijednost prema procjeni obrañivača od 160 miliona € Rezultati ekomske analize: NPV=691 miliona €, IRR=29% Ekonomska analiza ukazuje na veoma visoku profitabilnost ovog Projekta.

C. Ekološki i socijalni uticaj

U toku pripreme projektne dokumentacije EPCG Proizvodnja mora sprovesti postupak EIA. Projekat ne obuhvata gradnju nove infrastrukture u lokalnoj-regionalnoj zajednici i ne planira se upošljavanje novih zaposlenih. Projekat nema značajniji socijalni uticaj.



10.2 KS 2: POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI POSTOJEĆIH PROIZVODNIH OBJEKATA I

OBJEKATA ZA ISPORUKU ENERGIJE

10.2.4 Projekat revitalizacije HE Perućica – II. faza


HE Perućica je u pogonu gotovo 45 godina i oprema je pri kraju radnog vijeka ili je čak prešla taj rok. To je razlog usled koga HE više ne može postići nominalnu snagu. Stoga je potrebna revitalizacija, kojom će se nominalna snaga, koja je danas ograničena na 285 MW, vratiti na 307 MW i nakon koje će HE moći da radi još 35 godina.

Sistem HE Perućica se sastoji od 6 km brana, 20 km dovodnih kanala, 3,5 km tunela pod pritiskom, 3 x 2 km cjevovoda pod pritiskom, glavne mašinske zgrade sa agregatima i drugih pomoćnih objekata. Ukupan sistem se prostire na 30 km. Instalisana snaga agregata HE Perućica je 5x40 MVA + 2x65 MVA, a ukupna akumulacija je 225 mil. m3.

Revitalizacija elektane je planirana u dvije faze.

Faza I se završava krajem 2008 godine. U fazi II u prvom dijelu, konsultant će pripremiti cjelokupnu studiju za aktivnosti faze II, uključujući finansijske i ekonomske analize. Za modernizaciju i osposobljavanje HE Perućica za rad sa nominalnom snagom od 307 MW, postoji projekat iz 1984. godine pod nazivom 'Projekat modernizacije i osposobljavanja HE Perućica'. Zbog starosti, potrebno je da se izvrši njegova revizija i inoviranje. Faza II će obuhvatiti: rekonstrukciju elektromašinske opreme agregata 40 MVA broj 5 i agregata 65 MVA broj 6 i 7, rekonstrukciju i ugradnju telekomunikacionog sistema, ugradnju opreme za hidrološka i hidraulička mjerenja, rekonstrukciju hidromehaničke opreme, rekonstrukciju i nadvišenje kanala Opačica, Moštanica, Zeta II i kompenzacionog bazena, rekonstrukciju elektro opreme u razvodnim postrojenjima 220 kV i 110 kV.

Pored toga, planirano je da tokom revitalizacije bude ugrañen agregat 65 MVA broj 8. Na taj način će se povećati nominalna snaga za dodatnih 58,5 MW, pri čemu će se postići ukupna nominalna snaga od 365,5 MW. Proizvodnja će se povećati sa 903 GWh godišnje (uz nominalnu snagu od 285 MW) na 957,5 GWh (uz nominalnu snagu od 307 MW) i 971 GWh (uz nominalnu snagu od 365,5 MW).

Zahvati na infrastrukturi (putevi, prenosna mreža) nisu potrebni.

B. Plan aktivnosti


1. Izbor konzultanta i definicija aktivnosti Izbor konsultanta, izrada studija i dokumentacije, ispitivanje opreme i objekata i definisanje aktivnosti

EPCG Proizvodnja

2. Radovi Izvoñenje radova: izrada projektne dokumentacije, sprovoñenje postupka EIA, nabavka opreme, izvoñenje radova na revitalizaciji

EPCG Proizvodnja

3. Ugradnja agregata broj 8 Izrada projektne dokumentacije, sprovoñenje postupka EIA, nabavka opreme, izvoñenje radova.

EPCG Proizvodnja



C. Terminski plan


1. Izbor konsultanta i definicija aktivnosti

EPCG Proizvodnja 01.04.2008 30.09.2009

2. Radovi EPCG Proizvodnja 01.04.2009 01.11.2013

3. Ugradnja agregata broj 8 EPCG Proizvodnja 01.04.2011 28.09.2012

2011 20122008 2009 2010

D. Finansiranje



finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

1.Izbor konsultanta i definicija aktivnosti

EPCG Proizvodnja 6.000.000 4.000.000 10.000.000

2. Radovi EPCG Proizvodnja 3.000.000 10.000.000 3.000.000 3.000.000 19.000.000

3. Ugradnja agregata broj 8

EPCG Proizvodnja 7.000.000 7.000.000 14.000.000

Ukupno (1-3) 6.000.000 7.000.000 10.000.000 10.000.000 10.000.000 43.000.000

Sredstva obuhvataju: rekonstrukcija 35 miliona € i ugradnja agregata broj 8 - 14 miliona €. Predviñeno je da Projekat bude finansiran iz kredita i sopstvenim sredstvima EPCG Proizvodnja. KfW je izrazila spremnost za odobrenje kredita 30 miliona €. EPCG će obezbjediti preostala potrebna sredstva u visini 19 miliona €.

Iako je HE Perućica po podacima EPCG Proizvodnje 100% amortizovana, u ekonomsku analizu je uključena preostala vrijednost prema procjeni obrañivača od 180 miliona € Rezultati ekomske analize: NPV=768 miliona €, IRR=33% Ekonomska analiza ukazuje na veoma visoku profitabilnost ovog Projekta.


Osnovni parametri HE se neće promjeniti tokom Projekta. Jedina promjena koja bi se odrazila na životnu sredinu je povećanje nizvodnog protoka za 12,75 m3/s tokom rada elektrane maksimalnom snagom, ukoliko se izgradi agregat broj 8. U toku pripreme projektne dokumentacije za planiranu aktivnost EPCG proizvodnja mora sprovesti postupak EIA.

Projekat nema značajniji socijalni uticaj.

-20.000.000

-10.000.000

0

10.000.000

20.000.000

30.000.000

40.000.000

50.000.000

1 3 5 7 9 11 13 15 17 19 21 23 25 27 29 31 33 35

Dis

kont

irani

tok

prim

itka

(EU

R)




10.2.5 Projekat revitalizacije TE Pljevlja I


Postojeća termoelektrana TE Pljevlja I je u pogonu više od 25 godina i potrebna joj je rekonstrukcija kako bi mogla da radi narednih 20 godina. Kako bi se obezbjedila buduća proizvodnja energije u ovoj TE, potrebno je takoñe da za sada odvojena kompanija Rudnik uglja Pljevlja (RUP) investira u revitalizaciju rudnika kako bi mogla održavati proizvodnju na potrebnom nivou. Sve ove aktivnosti se smatraju jednim Projektom, s obzirom da ih je potrebno sve realizovati da bi se nastavilo sa proizvodnjom na projektovanom nivou. Instalisana snaga proizvodnog bloka će biti povećana za 15 MW tokom revitalizacije TE Pljevlja I (od 210 na 225 MW) i proizvodnja energije će se povećati za oko 100 GWh (od 1,200 na 1,300 GWh) godišnje. Za realizaciju Projekta nisu potrebni zahvati na infrastrukturi (prenosna mreža, putevi, kao i snabdijevanje vodom iz akumulacije Otilovići). Revitalizacija TE Pljevlja I i RUP bi se mogla finansirati pretežno iz dokapitalizacije EPCG Proizvodnja d.o.o. od strane strateškog partnera

Revitalizacija TE Pljevlja I nema tehno-ekonomskog smisla bez paralelne revitalizacije RUP i obrnuto. Revitalizacija TE Pljevlja I i izgradnja TE Pljevlja II sa pratećim ulaganjima u RUP treba da se realizuju istovremeno, pa model implementacije i finasiranja treba tome prilagoditi. Zbog tehničkih uslova, TE Pljevlja I i II obavezno treba da su u istom preduzeću i zajedno sa RUP.

B. Plan aktivnosti


1. Rekonstrukcija bloka Pripremni radovi, izrada projektne i tenderske dokumentacije, sprovoñenje postupka EIA Zamjena sistema za upravljanje Rekonstrukcija rashladnog tornja Povećanje snage bloka (za 15 MW) i povečanje energetske efikasnosti postrojenja

EPCG Proizvodnja (TE Pljevlja)

2. Aktivnosti na pratećim objektima – ekološka sanacija Pripremni radovi, izrada projektne i tenderske dokumentacije, sprovoñenje postupka EIA Zamjena elektrofilterskog postrojenja Nova lokacija deponije i novi transportni sistem za šljaku i pepeo Stabilizacija i rekultivacija postojeće deponije za šljaku i pepeo Djelimična zamjena cjevovoda za vodu


3. Ugradnja sistema za odsumporavanje Pripremni radovi, izrada projektne i tenderske dokumentacije, sprovoñenje postupka EIA Nabavka opreme i izgradnja postrojenja za odsumporavanje - DESOx


4. Revitalizacija rudnika uglja Pripremni radovi, izrada projektne i tenderske dokumentacije, sprovoñenje postupka EIA Nabavka opreme i izvoñenje revitalizacije.

RUP

Odreñene aktivnosti u rudniku su u fazi realizacije već od 2006. godine.



C. Terminski plan


1. Rekonstrukcija bloka EPCG Proizvodnja, (TE Pljevlja)

01.05.2008 31.12.2009

2. Aktivnosti na pratećim objektima – ekološka sanacija

EPCG Proizvodnja, (TE Pljevlja)

02.06.2008 31.12.2012

3. Ugradnja sistema za odsumporavanje EPCG Proizvodnja, (TE Pljevlja)

03.01.2011 28.06.2013

4. Revitalizacija rudnika uglja RUP 01.01.2008 31.12.2012

2011 20122008 2009 2010

D. Finansiranje

Ukupni procijenjeni troškovi Projekta su 127 miliona €, a procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012 su 122,3 miliona €.


finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

1. Rekonstrukcija bloka


4.000.000 10.200.000 14.200.000

2. Aktivnosti na pratećim objektima – ekološka sanacija


3.000.000 5.000.000 7.000.000 7.000.000 6.200.000 28.200.000

3. Ugradnja sistema za odsumporavanje


2.500.000 9.000.000 11.500.000

4. Revitalizacija rudnika uglja

RUP 27.500.000 12.300.000 22.500.000 5.300.000 800.000 68.400.000

Ukupno (1-4) 34.500.000 27.500.000 29.500.000 14.800.000 16.000.000 122.300.000

Sredstva obuhvataju: rekonstrukcija TE Pljevlja I 43 miliona €, ugradnja sistema za odsumporavanje 15 miliona € prema procjeni od strane obrañivača na osnovu investicije u takav sistem u TE Trbovlje, (koja inaće nijesu obuhvaćena u Strategiji), revitalizacija rudnika koja po RUP iznose 69 miliona € (što je 10 miliona € manje od procjene u Strategiji zbog sredstava potrošenih u 2008. godini).

Iako je TE Pljevlja I po podacima EPCG Proizvodnje istekao projektovani vijek rada i mogla bi se smatrati 100% amortizovana, u ekonomsku analizu je uključena preostala vrijednost procijenjena prema procjeni obrañivača od 150 miliona € i smanjenje proizvodnje u godinama 2009 i 2010. Rezultati ekomske analize: NPV=246 miliona €, IRR=18% Ekonomska analiza ukazuje na veoma visoku profitabilnost ovog Projekta.


U slučaju potrebe izrade prostorno-planske dokumentacije potrebna je izrada SEA. Zamjena elektrofilterskog postrojenja će svesti emisiju prašine u potrebne granice (niže od maksimalno dozvoljene < 50 mg/m3), a sistem za odsumporavanje emisije oksida sumpora u dozvoljene granice. Emisija NOx će biti niža od maksimalno dozvoljene. U toku pripreme projektne dokumentacije za planirane aktivnosti EPCG Proizvodnja (TE Pljevlja) i RUP moraju sprovesti postupak EIA. Značajniji socijalni uticaj Projekta je u smanjenju štetnih uticaja objekta na životnu sredinu.

-20.000.000

-10.000.000

0

10.000.000

20.000.000

30.000.000

40.000.000

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

Dis

kont

irani

tok

prim

itka

(EU

R)




10.2.6 Projekat obnove i proširenja prenosne elektroenergetske mreže


Zbog nedostatka ulaganja u prethodnom periodu potrebno je rekonstruisati postojeće i izgraditi nove objekte prenosne mreže. Iako je kapacitet mreže generalno gledano dovoljno veliki da omogući prenos sve potrebne energije, neki njeni djelovi mogu biti preopterećeni, pa ih je potrebno ojačati. Prenosna mreža Crne Gore je većinom radijalna i nedostaju joj mrežaste strukture, stoga svi njeni elementi moraju biti stalno u pogonu (N-1 kriterijum nije zadovoljen). Kao rezultat toga, ugrožena je sigurnost rada i potrebno je istu unaprijediti u mrežastu strukturu. Uz to se žele i ojačati veze sa susjednim zemljama u smislu sigurnosti, otvaranja tržišta i stabilnosti u energetskoj zajednici i realizovati dodatni projekti u cilju zadovoljavanja porasta potrošnje, pogotovo u primorju i Podgorici. Za dalji razvoj, potrebna je i komunikaciona infrastruktura kao uslov za intenzivnije uvoñenje numeričke tehnologije mjerenja, zaštite, upravljanja i optimizacije, što će se rješavati ugradnom optičke mreže na dalekovodima. Uz sistem komunikacija, razvijaće se i sistem mjerjenja, automatizacije i daljinskog upravljanja iz nacionalnog dispečerskog centra upravljanja sa SCADA i EMS funkcijama, kao i moderni sistem numeričke zaštite. Generalno gledano postoje odreñeni problemi u obezbjeñivanju uslova za realizaciju Projekta: nekompletna projektna dokumentacija, nedostatak grañevinskih dozvola ili kašnjenja po tom pitanju, nekompletni finansijski resursi. Tokom nekoliko prethodnih godina je bilo dosta problema vezanih za imovinska prava i to može imati negativan uticaj na projekte rekonstrukcije, razvoja i izgradnje prenosnog sistema. Zbog toga EPCG Prenos treba blagovremeno početi rješavati imovinsko pravne probleme, a MER treba pokrenuti aktivnosti za pripremu regulative za efikasnije i brže rješavanje ovih problema još u fazi priprema projekata.

B. Plan aktivnosti


1. Revitalizacija i rekonstrukcije prenosne mreže Proširenje: TS 110/35 KV Andrijevica i priključivanje 110 kV dalekovoda EVP Trebješica-Berane; TS 220/110 kV Mojkovac i priključivanje dalekovoda 220 kV Podgorica-Plevlja ;TS 400 KV i TS 110/35 KV Ribarevine sa novim transformatorom 400/110 KV, 150 MVA; TS 110/35 kV Pljevlja 1 (izgradnja spojnog polja) Revitalizacija: dalekovod 110 kV Nikšić-Bileća iz regije Dragova luka; TS 110/35 kV Nikšić (portal); dalekovod 220 kV Podgorica 1-Pljevlja 2 (dionica Podgorica 1-Bijelo Polje); dalekovod 110 kV Bar-Budva (od stuba 33 do stuba 55); TS 220/110/35 kV Podgorica 1 (zamjena pneumatskih prekidača); TS 110/35 kV Nikšić (zamjena pneumatskih prekidača) Instalacija novih transformatora : 110/35kV, 40 MVA u TS 110/35 kV Budva; 110/35kV, 40 MVA u TS 110/35 kV Nikšić; 400/110kV, 300MVA u TS 400/110kV Podgorica 2

EPCG Prenos

2. Proširenje mreže novim trafostanicama i dalekovodima Izgradnja: TS 110/35/10 kV Kotor (Skaljari) i 110 kV dalekovod Tivat-Kotor; dalekovod 110 kV Perućica-Kotor; dalekovod 400 kV Podgorica 2-Albanija; dalekovod 110 kV Bar-Ulcinj; TS 110/10 kV Podgorica 5, dalekovod 110 kV Podgorica 5-KAP i kablovod 110 kV Podgorica 5 – Podgorica 3; TS 110 kV Kolašin (Drijenak) i dalekovod 110 kV Mojkovac-Kolašin (sa 35kV na 110 kV); TS 110/10 kV Podgorica 6; TS 110/35 kV Nikšić (Kličevo) sa priključkom na 110 kV dalekovod; TS 110/35 kV Žabljak i dalekovod 110 kV Pljevlja 1-Žabljak (sa 35kV na 110 kV); TS 110/35 KV Rožaje i dalekovod 110 kV Berane-Rožaje (sa 35kV na 110 KV); TS 110/35 kV Virpazar i priključivanje na dalekovod 110 kV Podgorica 2- Bar; dalekovod 110 kV Podgorica 1-Smokovac ; kablovod 110 kV Podgorica 1-Podgorica 6; kablovod 110 kV Podgorica 2-Podgorica 4; dalekovod 110 kV Tuzi-Golubovci; dalekovod 110 kV EVP Trebješica-Kolašin; dalekovod 110 kV (35 kV) Herceg Novi-Igalo

EPCG Prenos

3. Komunikacije i sistem daljinskog upravljanja Ugradnja OPGW (optičke komunikacione mreže) i uvoñenja daljinskog upravljanja.

EPCG Prenos

4. Priprema i realizacija dodatnih projekata u odnosu na Strategiju Zbog povećane potrošnje, naročito u području primorja i Podgorice, treba pokrenuti više projekata, koji još nijesu definisani i nijesu predviñeni u Strategiji.

EPCG Prenos



5. Imovinsko-pravni problemi Rješavanje imovinsko pravnih problema na lokacijam TS i trasama dalekovoda i priprema efikasnije regulative, koja reguliše ovu oblast.

MER uz podršku EPCG Prenos

Program se nastavlja i nakon 31.03.2014 godine, ali aktivnosti i terminski plan nakon toga nijesu definisani. C. Terminski plan


1. Revitalizacija i rekonstrukcije prenosne mreže

EPCG Prenos 01.04.2008 31.03.2014

2. Proširenje mreže novim trafostanicama i dalekovodima

EPCG Prenos 01.04.2008 31.12.2012

3. Komunikacije i sistem daljinskog upravljanja

EPCG Prenos 01.07.2007 31.12.2011

4. Priprema i realizacija dodatnih projekata u odnosu na Strategiju

EPCG Prenos 01.01.2009 31.12.2012

5. Imovinsko-pravni problemi MER uz podršku EPCG Prenos

01.09.2008 31.12.2009

2011 20122008 2009 2010

D. Finansiranje

Ukupni procijenjeni troškovi Projekta su 199 miliona €, procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2014 su 79,3 miliona €, a procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012 su 78,1 miliona €.


finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

1 Revitalizacija i rekonstrukcije prenosne mreže

EPCG Prenos 4.000.000 6.000.000 4.800.000 1.500.000 1.000.000 17.300.000

2 Proširenje mreže novim trafostanicama i dalekovodima

EPCG Prenos 3.000.000 6.200.000 11.700.000 9.200.000 10.500.000 40.600.000

3 Komunikacije i sistem daljinskog upravljanja

EPCG Prenos 3.000.000 5.000.000 5.000.000 3.000.000 16.000.000

4. Priprema i realizacija dodatnih projekata u odnosu na Strategiju EPCG Prenos 1.000.000 1.000.000 1.000.000 1.000.000 4.000.000

Budžet 100.000 100.000 200.000

Donacija 0 5. Imovinsko-pravni problemi MER uz podršku EPCG Prenos

Kredit 0

Ukupno (1-5) 10.100.000 18.300.000 22.500.000 14.700.000 12.500.000 78.100.000

Objekti prenosne mreže se grade u svrhu: praćenja povećane potrošnje , uspostavljanja konekcija unutar energetske zajednice i stvaranja uslova za tržište, povećavanja sigurnosti mreže, održavanja već postojećih kapaciteta i priključenja novih izvora energije. Za detaljniju ekonomsku analizu treba znati udjele njihovog uticaja u pojedine svrhe, što za predložene objekte nije jasno. Nema za sada ni nekih drugih ključnih parametara, kao naprimer vrednost neisporučene energije. Zbog toga se ekonomska analiza bazira na mogućnosti investiranja. Prenos električne energije, uključujući tranzit, i priključenje povećanog konzuma po tarifama donosi cca. 27 miliona € godišnje. Troškovi, uključujući redovno održavanje, su 9 miliona €. Diskontna stopa zahtijeva profit 8% veličine 2.1 miliona €. Na taj način EPCG Prenos ostaje 15.9 miliona € godišnje za investicije, što pokriva planirane investicije (15.6 miliona € godišnje u 5-godišnjem prosjeku). E. Ekološki i socijalni uticaj U toku pripreme projektne dokumentacije za pojedine projekte koji se odnose na rekonstrukciju i proširenje prenosne mreže EPCG Prenos mora sprovesti postupak EIA. Projekat poboljšava sigurnost i kvalitet napajanja potrošača na području čitave Crne Gore.




10.2.7 Projekat obnove i proširenja distributivne elektroenergetske mreže


Na nivou dostribucije, osnovni problemi su proširenje mreže u cilju zadovoljavanja rastuće potrošnje i smanjenje gubitaka. Pouzdanost snabdijevanja, automatizacija mreže, priprema za uvoñenje tržišta električne energije su druge oblasti u kojima je potrebno preduzeti aktivnosti. Razvoj distributivne mreže do 2025. godine je planiran na način da dovede do povećanja sigurnosti snabdijevanja i smanjenja gubitaka električne energije do nivoa od 10%. Predviñena je gradnja 110/35 kV trafostanica, 110/10 (20) kV trafostanica, rekonstrukcija postojećih 110/35 kV trafostanica, proširenje trafostanica 35/10 (20) kV na 110/35/10 (20) i rekonstrukcija usmjerena na povećanje snage postojećih 35/10 kV trafostanica. Sve trafostanice će se kod rekonstrukcija i novogradnji pripremati na daljinsko upravljanje i početi će izgradnja centara upravljanja i daljinsko upravljanje mreže sa optimizacijom rada. Problem je brži rast konzuma u primorju i u Podgorici od predviñenog Strategijom, pa stoga treba pokrenuti i dodatne projekte već sada, ne čekajuči na dugoročnije planove razvoja mreže. Postoje problemi u obezbjeñivanju uslova za realizaciju Projekta: nekompletna projektna dokumentacija, nedostatak grañevinskih dozvola ili kašnjenja po tom pitanju, nekompletni finansijski resursi. Tokom nekoliko prethodnih godina je bilo dosta problema vezanih za imovinska prava i ono može imati negativan uticaj na projekte rekonstrukcije, razvoja i gradnje distributivnog sistema. Zbog toga EPCG Distribucija treba blagovremeno rješavati imovinsko pravne probleme, a MER treba pokrenuti aktivnosti za pripremu regulative za efikasnije i brže rješavanje ovih problema još u fazi priprema projekata.

B. Plan aktivnosti


1. Rekonstrukcija i izgradnja distributivne srednje naponske (SN) mreže Rekonstrukcija: TS 110/35 kV Podgorica 3 (10 kV naponski nivo); TS 35/10 kV Podgorica (35 kV naponski nivo i povećanje snage); TS 35/10 kV Humci (povećanje snage); TS 35/10 kV Kotor - Škaljari (povećanje snage); TS 35/10 kV Tuzi (povećanje snage i rekonstrukcija 35 kV naponskog nivoa); TS 35/10 kV Sutomore (povećanje snage); TS 35/10 kV Voloña; TS 35/10 KV Trebjesa (10 kV naponski nivo);TS 35/10 kV Bistrica (povećanje snage); TS 35/10 kV Podanje (35kV naponski nivo); TS 35/10 kV Breza Izrgadnja: TS 35/10 kV Baošići sa priključnim kablovima 35 kV i 10 kV; TS 35/10 kV Petrovac; kablovod 20 kV Muo-Prčanj-Stoliv; dalekovod 35 kV Podgor-Cetinje; Izgradnja TS 35/10 kV Velje Brdo; dalekovod 35 kV Ptič-Veruša (Podgorica) Uzemljenje neutralne tačke (Podgorica, Nikšić, Bar i Herceg Novi) Mobilna TS 35/10 kV

EPCG Distribucija

2. Uvoñenje modernog sistema mjerenja Nova brojila sa daljinskim očitavanjem, sistem za prikupljanje podataka, obračun i kontrolu

EPCG Distribucija

3. Radovi na nisko naponskoj (NN) mreži Proširenje, revitalizacija i modernizacija mreže

EPCG Distribucija

4. Priprema i realizacija dodatnih projekata u odnosu na Strategiju Zbog povećane potrošnje treba pokrenuti više projekata, koji još nijesu definisani i nijesu predviñeni u Strategiji.

EPCG Distribucija

5. Uvoñenje numeričke tehnologije u SN mrežu Sistematizacija upravljanja i zaštite novom tehnologijom, tipizacija funkcionalnosti novih sistema, pripreme za realizaciju centralizovanog daljinskog upravljanja

EPCG Distribucija

6. Imovinsko-pravni problemi Rješavanje imovinsko pravnih problema na lokacijama objekata distributivne mreže i priprema efikasnije regulative, koja reguliše ovu oblast.

MER, uz podršku EPCG Distribucija

Program se nastavlja i nakon 31.12.2012 godine, ali aktivnosti i terminski plan nakon toga nijesu definisani.



C. Terminski plan


1. Rekonstrukcija i izgradnja distributivne srednje naponske (SN) mreže


2. Uvoñenje modernog sistema mjerenja


3. Radovi na nisko naponskoj mreži (NN)




5. Uvoñenje numeričke tehnologije u SN mrežu


6. Imovinsko-pravni problemi MER uz podršku EPCG Distribucija

01.09.2008 31.12.2009

2009 2010 2011 20122008

D. Finansiranje

Ukupni procijenjeni troškovi Projekta su 491 milion €, a procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012 su 100 miliona €.


finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

1. Rekonstrukcija i izgradnja distributivne srednje naponske (SN) mreže

EPCG Distribucija

7.000.000 7.000.000 8.000.000 5.000.000 6.000.000 33.000.000

2. Uvoñenje modernog sistema mjerenja EPCG Distribucija

6.000.000 6.000.000 6.000.000 6.000.000 6.000.000 30.000.000

3. Radovi na nisko naponskoj mreži (NN) EPCG Distribucija

2.000.000 6.000.000 7.000.000 7.000.000 7.000.000 29.000.000


EPCG Distribucija

1.000.000 1.000.000 1.000.000 1.000.000 4.000.000

5. Uvoñenje numeričke tehnologije u SN mrežu

EPCG Distribucija

500.000 1.000.000 1.000.000 1.000.000 3.500.000

Budžet 250.000 250.000 500.000

Donacija 0 6. Imovinsko-pravni problemi

MER, uz podršku EPCG Distribucija Kredit 0

Ukupno (1-6) 15.250.000 20.750.000 23.000.000 20.000.000 21.000.000 100.000.000

Objekti distributivne mreže se grade u svrhu: praćenja povećanja potrošnje, stvaranja uslova za tržište, povećavanja sigurnosti mreže, održavanja već postojećih kapaciteta i priključenja novih izvora energije. Za detajlniju ekonomsku analizu treba znati udjele njihovog uticaja u pojedine svrhe, što za predložene objekte nije jasno. Nema za sada ni nekih drugih ključnih parametara, kao naprimer vrednost neisporučene energije. Zbog toga se ekonomska analiza bazira na mogućnosti investiranja. Distribucija električne energije, uključujući priključenje povećanog konzuma po tarifama donosi cca. 49 miliona € godišnje. Troškovi, uključujući redovno održavanje, su 23.5 miliona €. Diskontna stopa zahtijeva profit 8% veličine 4 miliona €. EPCG Distribucija ostaje 21.5 miliona € godišnje za investicije, što pokriva planirane investicije (20 miliona € godišnje u 5-godišnjem prosjeku).


Obzirom da se radi o trafostanicama naponskih nivoa 110 kV ili manje, sprovoñenje postupka EIA nije propisano, a za dalekovode se mora sprovesti postupak EIA. Projekat poboljšava sigurnost i kvalitet napajanja potrošača na području čitave Crne Gore.



10.3 KS 3: PRIPREMA PLANA ZA UBLAŽAVANJE POSLEDICA KLIMATSKIH PROMJENA

10.3.1 Projekat uključenja energetike u ublažavanje globalnih klimatskih promjena u Crnoj Gori


Postoje značajni dokazi o uzrocima i uticajima klimatskih promjena. Širom svijeta su preduzeti opsežni napori za smanjenje negativnih uticaja ljudskih radova na okolinu, a u Crnoj Gori donekle nedostaju aktivnosti prikupljanja podataka za moguću bolju analizu tog efekta. Ipak, prema raspoloživim regionalnim i meñunarodnim studijama, Crna Gora bi bila ozbiljno pogoñena očekivanim promjenama, kako kratkoročno tako i dugoročno gledano.

Činjenica je da Crnoj Gori nedostaje energija i da je u isto vrijeme energetika veliki generator klimatskih promjena. S toga energetika treba da se uključi u aktivnosti za ublažavanje klimatskih promjena, što može učiniti intenziviranjem izgradnje obnovljivih izvora energije i smanjivanjem emisija gasova staklene bašte, povećanjem energetske efikasnosti i smanjenjem svih ostalih negativnih uticaja na okolinu. Strategija jasno opisuje trenutnu situaciju i daje viziju kako postupati u datoj situaciji, imajući u vidu da zemlja raspolaže značajnim hidroenergetskim potencijalom (koristi se samo 17% teoretski raspoloživog hidro potencijala).

Projekat se odnosi na upravljanje emisijama gasova staklene bašte, njihovog smanjenja i korišćenja hidropotencijala u cilju prilagoñavanja predstojećm klimatskim promjenama i smanjivanja njihovih efekata.

B. Plan aktivnosti


1. Informacijsko institucionalni okvir Praćenje, izvještavanje, prikupljanje informacija i saradnja sa odgovornim institucijama na nacionalnom, regionalnom i meñunarodnom nivou na području uticaja energetike na klimatske promjene

MER, MTZŽS

2. Upravljanje emisijama gasova staklene bašte Podrška standardizovanog registra emisije GHG gasova davanjem podataka Priprema detajlnog plana za smanjenje emisije GHG gasova u elektroenergetskom sektoru Smanjenje emisije GHG gasova na lokaciji većih potrošača energije Smanjenje emisije GHG gasova u sektoru transporta

MTZŽS, MER, generatori emisija gasova staklene bašte

3. Program prilagoñavanja Izrada sveobuhvatnog programa prilagoñavanja očekivanim klimatskim promjenama i izrada detaljnog plana upravljanja vodom u smislu kombinovanja proizvodnje eletrične energije i smanjenja uticaja klimatskih promjena.

MTZŽS, UV, MER




C. Terminski plan


1. Informacijsko institucionalni okvir MER, MTZŽS 01.01.2009 31.12.2012

2. Upravljanje emisijama gasova staklene bašte

MTZŽS, MER, generatori emisija gasova staklene bašte

01.01.2010 31.12.2012

3. Program prilagoñavanja MTZŽS, UV, MER 01.01.2011 31.12.2012

2011 20122008 2009 2010

D. Finansiranje

Procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012 su 1 milion €


finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

Budžet 50.000 50.000 50.000 50.000 200.000

Donacija 60.000 50.000 50.000 50.000 210.000 1. Informacijsko institucionalni okvir MTZŽS, MER,

Kredit 0

Budžet 0

Donacija 80.000 40.000 120.000 MTZŽS, MER

Kredit 0 2. Upravljanje emisijama gasova staklene bašte

Generatori emisija gasova staklene bašte

70.000 50.000 50.000 170.000

Budžet 0

Donacija 200.000 100.000 300.000 3.Program prilagoñavanja MTZŽS, UV, MER

Kredit 0

Ukupno (1-3) 0 110.000 250.000 390.000 250.000 1.000.000


U toku pripreme dokumentacije za pojedine projekte (aktivnosti 2 i 3) mora se sprovesti postupak EIA. Aktivnosti koje se uvode u okviru ovog Projekta su osmišljene s ciljem priprema mjera za smanjivanje efekata globalnih klimatskih promjena na teritoriji Crne Gore i praćenjem te redukciji emisija gasova staklene bašte i tako posredno utiču na kvalitet života (životne sredine).



10.4 KS 4: RAZVOJ INSTITUCIONALNOG OKVIRA I UČEŠĆE JAVNOSTI U RAZVOJU

KONKURENTNOG I TRŽIŠNO ORJENTISANOG SEKTORA ENERGETIKE

10.4.1 Program za restrukturiranje sektora energetike - otvaranje tržišta i socijalna politika


Jedan od ciljeva Strategije je uvoñenje tržišta električke energije u sektor energetike. Najkritičniji preduslovi ovog Programa su:

• Nesmetana priprema i usvajanje potrebne regulative, koja će pratiti otvaranje tržišta električne energije, formiranje i organizaciju operatora tržišta i svih odgovarajućih institucija i tržišnih učesnika. Dio regulative je već pripremljen, a dio treba još da se dopuni.

• Unapreñenje mjernog sistema, u cilju podrške uvoñenju tržišta (radi se u okviru Projekta obnove i proširenja distributivne mreže),

U skladu sa Sporazumom o formiranju Energetske zajednice u JIE, 1. januara 2008. godine trebalo je da se otvori tržište za sve kvalifikovane potrošače, izuzev domaćinstava. Taj rok je bio početkom 2008. godine produžen na 1. jul 2008, ali Crna Gora nije u stanju da ga ispuni. Zbog toga je potrebno hitno pokrenuti aktivnosti kako bi se obezbjedilo da se tržište počne otvarati najkasnije 1. januara 2009. godine, u inicijalnoj fazi za kvalifikovane potrošače (oko 250) sa postojećim adekvatnim mjernim ureñajima na 110 kV, 35 kV i 10 kV nivou. Sledeći stepen je priprema profila opterećenja, da se na tržište prebace i ostali kvalifikovani potrošači (nešto manje od 25,000). Svi oni će dobiti status kvalifikovanog potrošača najkasnije do 30. 6. 2009. Krajnji stepen otvaranja tržišta je otvaranje tržišta i za domaćinstva (do 1. januara 2015. godine prema Sporazumu).

Uvoñenje tržišta traži i prilagoñenje cijena električne energije tržištu, što znači njihovo povećanje. Uz to treba sprovesti plan subvencija za socijalno najugroženije grupe potrošača u prelaznom razdoblju. Predviña se da prelazni period bude ograničen na 5 godina, u kom periodu će se smanjiti broj potrebnih subvencija na nivo kojeg pokriva MZRSS u svom redovnom programu.

B. Plan aktivnosti


1. Otvaranje tržišta za kvalifikovane potrošače sa brojilima (izuzev domaćinstava) Otvaranje tržišta za kvalifikovanje potrošače sa adekvatnim brojilima

REGAGEN, EPCG Prenos, Distribucija, Snabdijevanje

2. Otvaranje tržišta za preostale kvalifikovane potrošače (izuzev domaćinstava) Otvaranje tržišta za preostale kvalifikovane potrošače, za koje će se pripremiti adekvatni profili opterećenja

REGAGEN

3. Otvaranje tržišta za domaćinstva Konačno otvaranje tržišta za sve potrošače uključujuči domaćinstva

REGAGEN

4. Plan podrške za socijalno najugroženije grupe potrošača Priremiti i sprovesti plan podrške za najugroženije grupe potrošača tokom prelaznog perioda, kako bi se spriječile socijalne i ekonomske štete.

MZRSS, MER



C. Terminski plan


1. Otvaranje tržišta za kvalifikovane potrošače sa brojilima (izuzev domaćinstva)

REGAGEN, EPCG Prenos, Distribucija, Snabdijevanje

01.04.2008 31.12.2008

2. Otvaranje tržišta za preostale kvalifikovane potrošače (izuzev domaćinstva)

REGAGEN 01.01.2009 30.06.2009

3. Otvaranje tržišta za domaćinstva REGAGEN 01.01.2011 31.12.2014

4. Plan podrške za socijalno najugroženije grupe potrošača

MZRSS, MER 01.10.2008 30.09.2013

2009 20102008 2011 2012

D. Finansiranje

Ukupni procijenjeni troškovi Programa su 11,9 miliona €, a procijenjeni troškovi Programa u periodu 2008-2012 su 10,8 miliona €.


finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

1. Otvaranje tržišta za kvalifikovae potrošače sa brojilima (izuzev domaćinstava)

REGAGEN, EPCG Prenos, Distribucija, Snabdijevnje

300.000

300.000

2. Otvaranje tržišta za preostale kvalifikovane potrošače (izuzev domaćinstava)

REGAGEN 400.000 200.000 600.000

3. Otvaranje tržišta za domaćinstva REGAGEN 100.000 300.000 400.000

Budžet 1.000.000 2.400.000 2.400.000 2.000.000 1.700.000 9.500.000

Donacija 0 4. Plan podrške za socijalno najugroženije grupe potrošača

MZRSS, MER

Kredit 0

Ukupno (1-4) 1.300.000 2.800.000 2.600.000 2.100.000 2.000.000 10.800.000

Ukupna sredstva obuhvataju: otvaranje tržišta 1.900,000 € i plan podrške najugroženijim potrošačima 10 miliona €, a sredstva do 2012 za otvaranje tržišta 1.300.000€ i za plan podrške 9.500.000 €. U sredstva za otvaranje tržišta nijesu ušli troškovi za redovni rad REGAGEN i troškovi za brojila i ostala tehnička sredstva.


Imajući u vidu aktivnosti planirane u okviru Programa koji se odnose prevashodno na otvaranje tržišta za sektor energetike, nije potrebna izrada SEA.

Program će dovesti do promjena na tršištu i biće uspostavljen model tržišta koji će u većoj mjeri biti defnisan troškovima i tako smanjiti distorzije u cjenama energije. Uz to će se povećati cijene električne energije, što će imati značajan socijalni uticaj, koji će se smanjiti sprovoñenjem plana podrške za socijalno najugroženije potrošače.





10.4.2 Program odnosa sa javnošću za sektor energetike


Razvoj sektora energetike je ključan za društvo i zemlju. Logično je da odluke u ovoj obasti budu donošene uz opšti konsenzus u društvu. Meñutim, odluke koje je potrebno donijeti su veoma stručne i stručnjaci treba da ih donose. Zbog toga je potrebno uspostaviti kontinuiranu, iskrenu dvosmjernu komunikaciju izmeñu javnosti i onih koji donose odluke, kako bi se ostvarila razmjena mišljenja i relevatnih informacija meñu ovim grupama i kako bi usvojene odluke odražavale mišljenje javnosti.

Iskustvo iz drugih zemalja sa sličnom istorijom je pokazalo, da se često ne ulaže dovoljno energije u odnose sa javnošću i to ostavlja dosta prostora za spekulacije. Odnosi sa javnošću su neophodni kao podrška implementaciji Strategije. Program se sastoji od aktivnosti koje su osmišljene u cilju upoznavanja javnosti sa relevantnim informacijama o problemima i planovima koji se odnose na implementaciju Strategije i prikupljanje reakcija i mišljenja javnosti o ovim problemima. Stoga je dvosmjerna komunikacija cilj ovih aktivnosti. S obzirom da je nivo odnosa sa javnošću o uvoj oblasti nizak, neophodno je što je prije moguće otpočeti sa aktivnostima na realizaciji ovog Programa.

B. Plan aktivnosti


1. Organizacija i priprema aktivnosti Formiranje tima stručnjaka, koji će realizovati Program i centralno koordinirati sve aktivnosti sa zainteresovanim stranama, uključujući EPCG i druge kompanije u sektoru energetike.

MER

2. Informisanje javnosti Uspostaviće se Internet stranica, gdje će se informisati javnost i dobijati povratne informacije sa pratećim forumom, podacima o ekološkim parametrima vezanim za proizvodnju energije, isporuku i promociju čiste energije i njeno uvoñenje na tržište.

MER

3. Prikupljanje javnog mišljenja Organizovanje redovnih anketa i drugih aktivnosti u cilju prikupljanja mišljenja javnosti i njegove kvantitativne ocjene.

MER, MONSTAT, uz podršku EPCG (sve d.o.o.)

4. Komuniciranje sa javnošću Redovne konferencije za štampu (svakih 1 ili 2 mjeseca) i saopštenja za štampu vladinih zvaničnika Najmanje 3 okrugla stola godišnje na državnoj televiziji, a čak i više njih u okviru profesionalnih organizacija i univerziteta, kao i sastanci sa nevladinim organizacijama Najmanje jedan članak u novinama svakog mjeseca, veoma stručnog sadržaja o problemima u snabdijevanju energijom Organizacija akcija za demonstraciju ekološke orjentisanosti energetskog sektora (uklanjanje komunalnog otpada i slično)

MER uz podršku EPCG (sve d.o.o.), CANU i UN CG




C. Terminski plan


1. Organizacija i priprema aktivnosti MER 01.10.2008 31.12.2012

2. Informisanje javnosti MER 01.10.2008 31.12.2012

3. Prikupljanje javnog mišljenja MER, MONSTAT, uz podršku EPCG (sve d.o.o.)

01.09.2008 31.12.2012

4. Komuniciranje javnošću MER uz podršku EPCG (sve d.o.o.), CANU i UN CG

01.09.2008 31.12.2012

2011 20122008 2009 2010

D. Finansiranje

Procijenjeni troškovi Programa u periodu 2008-2012 su 3,5 miliona €


finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

Budžet 80.000 160.000 160.000 160.000 160.000 720.000

Donacija 20.000 40.000 40.000 40.000 40.000 180.000 1. Organizacija i priprema aktivnosti

MER

Kredit

Budžet 80.000 20.000 20.000 20.000 20.000 160.000

Donacija 15.000 10.000 10.000 10.000 10.000 55.000 2. Infornisanje javnosti MER

Kredit

Budžet 80.000 210.000 160.000 160.000 160.000 770.000

Donacija 15.000 40.000 40.000 40.000 40.000 175.000 3. Prikupljanje javnog mišljenja

MER, MONSTAT, uz podršku EPCG (sve d.o.o.) Kredit

Budžet 80.000 270.000 270.000 270.000 270.000 1.160.000

Donacija 70.000 70.000 70.000 70.000 280.000 4. Komuniciranje sa javnošću

MER, uz podršku EPCG, (sve d.o.o.), CANU i UN CG Kredit

Ukupno (1-4) 370.000 820.000 770.000 770.000 770.000 3.500.000

Donatorska sredstva se mogu formirati i iz oglašavanja, s obzirom da su dobavljači energetski efikasne opreme i usluga, kao i potencijalni investitori zainteresovani da zaštite svoje investicije jakim programom odnosa s javnošću.


Imajući u vidu aktivnosti planirane u okviru Programa, koje se prevashodno odnose na komunikaciju sa javnošču, izvoñenje anketa i slično, nije potrebna izrada SEA.

Intenzivni odnosi sa javnošću mogu povećati nivo povjerenja javnosti u organe vlasti i u Programe i Projekte razvoja energetike i njihovog boljeg učešča u odlukama na tom području. Inače Program nema drugih značajnih socijalnih uticaja.





10.4.3 Program edukacije i obuke u energetici i ekologiji


S obzirom da je u svom Ustavu Crna Gora definisana kao ekološka država i s obzirom da se suočava sa nedostatkom značajnih količina električne i drugih oblika energije, neophodno je da se posebna pažnja posveti razvoju sektora energetike u odnosu na zaštitu životne sredine. Nije moguće postići uspjeh ili napredak, ukoliko se ne pokrene program obrazovanja javnosti i ona uključi u postupke odlučivanja zajedno sa ekspertima. Za taj proces, javnost treba adekvatnu obuku.

U tom smislu će se uvesti obavezni programi u oblasti energetike i ekologije za učenike u osnovnim i srednjim tehničkim školama, kao i za studente, naročito studente raznih oblasti energetike, a sa velikim prioritetom i posebni kursevi za javnost. Globalni program UNESCO-a koji se odnosi na obrazovanje i obuku u oblasti obnovljivih izvora energije (GREET) ima za cilj da kroz obrazovanje i obuku doprinese realizaciji održivog razvoja sektora energetike. Implementacija ovog Programa u Crnoj Gori bi dala suštinski doprinos kroz podršku razvoju obnovljivih izvora energije. Pored toga, konvencionalni izvori energije, zaštita životne sredine, tehnologije za transformaciju energije, racionalno korišćenje energije i konzervaciju energije su postavljeni kao jedni od najvećih prioriteta, koje treba uključiti u proces obrazovanja. Suočavamo se sa trendom promovisanja promjene načina ponašanja stanovništva od “potrošača energije” do “onih koji čuvaju energiju”. Neophodno je otpočeti sa procesom obrazovanja i obuke učenika i studenata i obučiti širu javnost u oblasti energetike i njenog uticaja na životnu sredinu.

MON i UN CG, na osnovu konsultacija sa MER i MTZŽS, će osnovati tim koji će pripremiti predlog planova i programa obrazovanja za učenike osnovnih i srednjih škola, kao i planove obrazovanja za jednu ili nekoliko tema, koje su namjenjene za studente na fakultetima UN CG.

B. Plan aktivnosti


1. Uvoñenje dodatnog obaveznog obrazovanja Donošenje odluke o uvoñenju obaveznog obrazovanja u oblasti energetike i ekologije u osnovnim i srednjim školama.

MON i UN CG, na osnovu konsultacija sa MER i MTZŽS

2. Nastavni planovi i obuka predavača Sastavljanje i usvajanje nastavnih planova i kurseva za sve nivoe obrazovanja. Uspostavljanje finansijskog okvira za realizaciju svih aktivnosti u ovoj oblasti. Obuka nastavnika i profesora za predmete u oblasti energetike i ekologije. Inoviranje kurseva na tehničkim fakultetima UN CG.

MON i UN CG

3. Udžbenici i promocijski materijal Sastavljanje i usvajanje udžbenika za edukaciju učenika osnovnih i srednjih škola o energetici i ekologiji. Sastavljanje brošura, promocije i druge aktivnosti koje su neophodne za edukovanje šire javnosti.


4. Dodatno obrazovanje i obuka u školama Postepeno uvoñenje dodatnog obrazovanja i obuke u školama (školska godina 2010/11).

MON

5. Demonstracioni centar na UN CG Izgradnja demonstracionog centra za potrebe edukacije i obuke, za promociju očuvanja energije, programa energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i za prikaz uticaja fosilnih goriva na životnu sredinu.

UN CG



C. Terminski plan


1. Uvoñenje dodatnog obaveznog obrazovanja


01.09.2008 31.12.2008

2. Nastavni planovi i obuka predavača

MON i UN CG 01.01.2009 31.12.2010

3. Udžbenici i promocijski materijal MON i UN CG, na osnovu konsultacija sa MER i MTZŽS

01.07.2009 31.12.2010

4. Dodatno obrazovanje i obuka u školama

MON 01.07.2010 30.06.2011

5. Demonstracioni centar na UN CG UN CG 01.01.2011 31.12.2012

2011 20122008 2009 2010

D. Finansiranje

Procijenjeni troškovi Programa u periodu 2008-2012 su 1,2 miliona €.


finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

Budžet 50.000 50.000

Donacija 50.000 50.000 1. Uvoñenje dodatnog obaveznog obrazovanja

MON i UN CG, na osnovu konsultacija sa MER i MTZŽS Kredit 0

Budžet 50.000 50.000 50.000 50.000 50.000 250.000

Donacija 50.000 50.000 50.000 50.000 50.000 250.000 2. Nastavni planovi i obuka predavača MON i UN CG

Kredit 0

Budžet 50.000 50.000 100.000

Donacija 50.000 50.000 100.000 3. Udžbenici i promocijski materijal MON i UN CG, na osnovu konsultacija sa MER i MTZŽS Kredit 0

Budžet 50.000 50.000 100.000

Donacija 50.000 50.000 100.000 4. Dodatno obrazovanje i obuka u školama

MON

Kredit 0

Budžet 50.000 50.000 100.000

Donacija 50.000 50.000 100.000 5. Demonstracioni centar na UN CG UN CG

Kredit 0

Ukupno (1-5) 200.000 200.000 300.000 300.000 200.000 1.200.000


Imajući u vidu aktivnosti planirane u okviru Programa, koje se pravashodno odnose na pripremu edukacionih programa i materiala, nije potrebna izrada SEA.

Program edukacije u oblasti energetike i ekologije treba dati stanovništvu osnovno znanje kako bi bilo u mogućnosti da može donositi odluke o problemima koji se tiču energetike i životne sredine. Program edukacije mora promovisati proces učenja u cilju boljeg razumijevanja problema koji se tiču energetike.





10.4.4 Projekat restrukturiranja i dokapitalizacije EPCG AD


Jedan od osnovnih uslova u EU za uvoñenje tržišta energije je reorganizacija vertikalno integrisanih kompanija u funkcionalno, upravljački, pravno a verovatno kasnije i vlasnički razdvojene kompanije.

EPCG je organizovana u 5 društava sa ograničenom odgovornošču: Prenos d.o.o., Proizvodnja d.o.o., Distribucija d.o.o., Snabdijevanje d.o.o, i Elektrogradnja d.o.o. EPCG je prenjela vlasništvo adekvatnih sredstava na nova društva, dok je zadržala odgovornost za 'strateške poslove i koordinaciju'.

Po stanju iz Novembra 2007, knjigovodska vrijednost je oko 992 milliona € (u 1,139 milliona akcija po 8.7 €/akciju).

Za dokapitalizaciju će se tražiti strateški partner, koji će imati dugoročni razvojni interes i znanje (Know-How). Sa emisijom dodatnih akcija će se promjeniti vlasnička struktura EPCG AD tako da se smanji državni udio vlasništva sa postojećih 70,59% na najmanje 55%. Ugovor o dokapitalizaciji će sadržati i ugovor o upravljanju (Managment Contract), čime će se dati posebna prava strateškom partneru.

Reorganizacija EPCG izvodi se u tri faze, od kojih je prva faza, formiranje 5 društava sa ograničenom odgovornošću, završena.

Pravno razdvajanje vertikalno integrisanog preduzeća će se izvršiti u skladu sa drugim paketom adekvatnih EU Direktiva.

U drugoj fazi (rok: 31 Decembar 2008) Prenos d.o.o će napustiti EPCG i transformisaće se u nezavisno akcionarsko društvo.

Tako će i vlasniško razdvajanje biti realizovano u skladu sa predloženim trećim paketom EU Direktiva, gdje ni proizvodnja ni snabdijevanje ne mogu biti vlasnici (većinski) Prenosa AD.

U trećoj fazi (rok: 31 Decembar 2009) preostala 4 društva će se transformisati u nezavisna akcionarska društva.

B. Plan aktivnosti


1. Dokapitalizacija EPCG AD Izrada i razpisivanje tendera, evaluacija i sklapanje ugovora sa strateškim partnerom.

MER

2. Druga faza: Transformacija Prenosa d.o.o. u nezavisno AD Prenos d.o.o. će se transformisati u nezavisno AD koje je pravno odvojeno od EPCG i postati nezavisan operator prenosne mreže.

EPCG Prenos

3. Treća faza: Transformacija preostala četiri d.o.o. u AD Preostala četiri društva u okviru EPCG (Proizvodnja, Distribucija, Snabdijevanje i Elektrogradnja) će biti transformisane u nezavisna akcionarska društva.

EPCG, Proizvodnja, Distribucija, Snabdijevanje, Elektrogradnja



C. Terminski plan


1. Dokapitalizacija EPCG AD MER 01.10.2008 30.6.2009

2. Druga faza: Transformacija Prenosa d.o.o u nezavisno AD

EPCG Prenos 01.04.2008 31.12.2008

3. Treća faza: Transformacija preostala četiri d.o.o. u AD

EPCG Proizvodnja, Distibucija, Snabdijevanje, Elektrogradnja

01.01.2009 31.12.2009

2008 2009 2010 2011 2012

D. Finansiranje

Procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012 su 1,55 miliona €.



(2008-2012)

1. Dokapitalizacija EPCG AD MER 150.000 400.000 550.000

2. Druga faza: Transformacija Prenosa d.o.o u nezavisno AD

EPCG Prenos 400.000 400.000

3. Treća faza: Transformacija preostala četiri d.o.o. u AD

EPCG, Proizvodnja, Distribucija, Snabdijevanje, Elektrogradnja

600.000

600.000

Ukupno (1-2) 550.000 1.000.000 0 0 0 1.550.000


Imajući u vidu planirane aktivnosti sprovoñenje postupka EIA nije propisano. Projekat nema značajniji socijalni uticaj.



10.5 KS 5: IZGRADNJA I EKSPLOATACIJA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE

10.5.1 Program razvoja obnovljivih izvora energije (bez hidro potencijala)


Crna Gora je na svojoj teritoriji proizvela oko 25% primarne energije iz obnovljivih izvora u periodu 2000.-2004., od čega 23% iz hidro i preostalih 2% iz ogrijevnog drveta, što je značajno iznad EU prosjeka. Meñutim, Crna Gora ima mnogo više neiskorišćenog potencijala obnovljivih izvora, koji se može eksploatisati uz umjerene investicije. Energija vjetra: Postoji dobar potencijal za korišćenje energije vjetra na lokacijama uz obalu Jadranskog mora (brda u blizini Petrovca i planine izmeñu Herceg Novog i Orahovca). Još jedno interesantno područje je u okolini Nikšića. Ukupan potencial se procjenjuje na 100 MW, dok je Strategijom predviñena izgradnja vjetroelektrana snage minimum 60 MW. U slučaju značajnijeg interesovanja investitora, Strategija dozvoljava veće kapacitete i brži razvoj. Predlaže se koncesijski model tipa BOR ili BOT.

Solarna energija: Ovaj potencijal je veoma značajan i može se uporediti sa Grčkom i Italijom. Priobalne i centralne zone su najatraktivnije za korišćenje solarne energije usled velikog broja sunčanih sati (2.000-2.500 sati/godišnje).

Biomasa: Godišnji prirast drveta, kao najznačajnijeg proizvoda energije te vrste, je procijenjen na oko 2.06 m3/ha godišnje, dok je trenutni nivo potrošnje drveta procijenjen na 1.03 m3/ha godišnje. Procijenjeni prirast drveta je izmeñu 850 hiljada m3/godišnje i 1.060 hiljada m3/godišnje, što predstavlja dobar potencijal za korišćenje biomase u proizvodnji energije. U tom slučaju vlasnici šuma treba da vode računa o tome da u šumama ostane dovoljno ostataka drveta radi prirodnog ñubrenja, kao i o drugim pitanjima koja se tiču održavanja i upravljanja šumama.

Komunalni otpad: Godišnje količine čvrstog komunalnog otpada na teritoriji Crne Gore su procjenjene na 200,000 do 250,000 tona, što omogučava izgradnju 3 do 5 industrijskih postrojenja za njegovo sagorijevanje, zavisno od kapaciteta. Potencijalne lokacije ovih postrojenja su u blizini većih gradova (Podgorica i Nikšić).

Cilj Programa je da se postepeno pripreme detajlniji projekti za pojedine OIE. Takoñe, Program treba da ohrabri i da ubrza izgradnju OIE, stimuliše ekonomski razvoj, naročito u ruralnim delovima države, i da unaprijedi ekološku budućnost države. Treba donijeti odluke o modelima implementacije projekata za pojedine OIE. Potrebna su detaljna mjerenja, studije i procjene, kako bi se uradile strategije razvoja koriščenja svih vrsta OIE i utvrdile mikro lokacije za potencijalne objekte.

B. Plan aktivnosti


1. Vjetar Odluka o modelu implementacije projekata korištenja energije vjetra. Izvoñenje mjerjenja i izrada dodatnih studija korišćenja energije vijetra. Izrada tendera za nove projekte. Periodično inoviranje Programa u dijelu koji se odnosi na iskorišćavanje energije vjetra.

MER, privatni investitori

2. Solarna energija Izrada propisa, promocija, informaciona kampanja. Studija razvoja korišćenja solarne energije u Crnoj Gori. Realizacija pilot projekata s ciljem sticanja znanja o korišćenju potencijala solarne energije i njenog promovisanja. Izmjena zakonskih propisa kojom će se izdavanje dozvola za gradnju u svim turističkim objektima usloviti podnošenjem studije o mogućnosti korišćenja solarnih instalacija. Stimulisanje korišćenja solarne energije sa pasivnom i aktivnom solarnom arhitekturom (solarni kolektori za grijanje, priprema tople vode i drugi niskotemperaturni procesi). Periodično poboljšanje Programa u dijelu koji se odnosi na iskorištavanje energije sunca.

CIEE, privatni investitori

3. Biomasa Odluka o modelu implementacije projekata korišćenja energije biomase. Izrada studija za daljnji razvoj u toj oblasti. Promocija upotrebe biomase za proizvodnju energije. Periodično poboljšanje Programa u dijelu koji se odnosi na iskorišćavanje energije biomase.

MER, MPŠV, UŠ, privatni investitori



4. Komunalni otpad Odluka o modelu implementacije projekata korišćenja energije iz komunalnog otpada. Izrada studija za daljnji razvoj u toj oblasti. Periodično poboljšanje Programa u dijelu koji se odnosi na iskorišćavanje komunalnog otpada.

MER, privatni investitori

Program se nastavlja i nakon 31.12.2012 godine, ali aktivnosti, terminski plan i finansijska sredstva nakon toga nijesu definisani

C. Terminski plan


1. Vjetar MER, privatni investitori 01.09.2008 29.06.2012

2. Solarna energija CIEE, privatni investitori 01.09.2008 31.12.2012

3. Biomasa MER, MPŠV, UŠ, privatni investitori

01.09.2008 01.07.2011

4. Komunalni otpad MER, privatni investitori 01.09.2008 31.12.2010

2011 20122008 2009 2010

D. Finansiranje



finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

Budžet 10.000 30.000 30.000 30.000 30.000 130.000 MER Donacija 10.000 20.000 20.000 20.000 20.000 90.000 1. Vjetar

Privatni investitori 10.000 10.000 10.000 10.000 40.000

Budžet 20.000 30.000 30.000 30.000 30.000 120.000 CIEE

Donacija 20.000 20.000 20.000 20.000 80.000 2. Solarna energija

Privatni investitori 20.000 30.000 30.000 30.000 30.000 140.000

Budžet 20.000 50.000 100.000 50.000 220.000 MER, MPŠV, UŠ

Donacija 20.000 40.000 40.000 100.000 3. Biomasa

Privatni investitori 20.000 20.000 20.000 20.000 80.000

Budžet 10.000 20.000 20.000 50.000 MER Donacija 10.000 40.000 40.000 90.000 4. Komunalni otpad

Privatni investitori 20.000 20.000 40.000

Ukupno (1-4) 120.000 310.000 380.000 250.000 140.000 1.200.000


Za ovaj Program je potrebna izrada SEA, dok za pojedine projekte, koji proizlaze iz Programa privatni investitori moraju sprovesti postupak EIA.

Masovno korišćenje obnovljivih izvora energije može značajno doprinijeti smanjenju emisije gasova staklene bašte i doprinijeti smanjivanju uticaja na životnu sredinu. S druge strane, može značajno doprinijeti razvoju komunalne energetike i otvaranju novih poslova i radnih mjesta.




10.5.2 Program korišćenja hidro potencijala


Voda je jedan od ključnih faktora u svakoj zemlji i svakom društvu. Strategija predviña povećanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, a korišćenje hidro potencijala kao prvi izbor izmeñu njih, s obzirom da Crna Gora raspolaže značajnim neiskorišćenim hidro potencijalom. Korišćenje vode u proizvodnji energije se može odraziti na druge oblasti korišćenja vode, pa istraživanje hidro potencijala mora biti koordinisano sa njima. Globalne klimatske promjene će uticati na oblast upravljanja vodama a, s druge strane, upravljanje vodom je jedan od najefikasnijih mehanizama za smanjenje uticaja klimatskih promjena koje se odražavaju na podzemne rezerve vode, promjenu mikro klime, itd. Ukoliko se pažljivo planiraju i grade, hidroenergetska postrojenja za proizvodnju energije mogu doprinijeti postizanju gore navedenih efekata. Zato treba raditi na daljem studiranju i istraživanju mogućnosti izkorišćenja hidropotencijala na svim vodotocima u Crnoj Gori i pripremiti nove projekte za budućnost.

Posebnu pažnju treba posvetiti vodotocima obrañenim u Strategiji.

Čehotina: Korišćenje hidro potencijala rijeke Čehotine se predviña kroz izgradnju HE Gradac i HE Milovci. Druga elektrana ima relativno veliku akumulaciju, koja može doprinijeti regulaciji vode u rijeci Drini. Usled toga je potrebno da prethodno sa Bosnom i Hercegovinom bude pripremljen i usvojen meñunarodni dogovor o koriščenju hidro potencijala. Do sada je realizovano nekoliko istraživanja i potrebno je nastaviti sa pripremnim aktivnostima i izvršiti istraživanja na terenu u cilju izrade studija, osnova za prostorni plan i idejnog rešenja.

Piva: HE Kruševo je planirana kao kompenzacioni bazen za HE Piva. Potrebno je početi sa aktivnostima na istraživanju lokacije, pripremi studija, osnova za prostorni plan i idejnog rešenja, kako bi se stvorili uslovi za realizaciju projekta nakon 2025. Ova elektrana, u principu, poboljšava režim vode nizvodno pa nije tako problematična za meñunarodni dogovor sa Bosnom i Hercegovinom o koriščenju hidropotencijala.

Trebišnjica: U toku je izrada idejnog rešenja za koriščenje hidropotencijala Bilećkog jezere u dijelu, koji pripada Crnoj Gori. Potrebno je postići meñunarodni dogovor za Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom o raspodjeli hidroenergetskog potencijala sliva rijeke Trebišnjice, posebno imajući u vidu neriješena pitanja po osnovu izgradnje hidroenergetskog sistema na Trebišnjici, kako bi se stvorili uslovi za realizaciju nakon 2025.

B. Plan aktivnosti


1. Priprema novih hidroenergetskih projekata Izrada studije koriščenja hidroenergetskog potencijala Crne Gore, čiji rezultat će biti utvrñivanje područja (vodotoka, slivova) u kojima će u budućnosti biti moguće korišćenje hidro potencijala, odnosno utvrñivanje područja gdje to neće biti moguće sa aspekta ekonomije, zaštite životne sredine i drugih oblasti korišćenja voda. Na osnovu studije će biti definisani potencijalni novi projekti.

MER, MPŠV, UV

2. HE na Čehotini Istraživanje, izrada prethodne studije opravdanosti i idejnog rješenja, izrada osnova za prostorno plansku dokumentaciju. Priprema polazišta za dogovore o korišćenju hidroenergetskog potencijala.

MER, MPŠV, UV

3. HE Kruševo Istraživanje, izrada prethodne studije opravdanosti i idejnog rješenja, izrada osnova za prostorno plansku dokumentaciju. Priprema polazišta za dogovore o korišćenju hidroenergetskog potencijala.

MER, MPŠV, UV

4. HE Boka Istraživanje, izrada prethodne studije opravdanosti i idejnog rješenja, izrada osnova za prostorno plansku dokumentaciju. Priprema polazišta za dogovore o korišćenju hidroenergetskog potencijala.

MER, MPŠV, UV



C. Terminski plan


1. Priprema novih hidroenergetskih projekata

MER, MPŠV, UV 01.09.2008 30.12.2011

2. HE na Ćehotini MER, MPŠV, UV 01.01.2009 31.12.2012

3. HE Kruševo MER, MPŠV, UV 01.01.2009 31.12.2012

4. HE Boka MER, MPŠV, UV 01.05.2008 31.12.2012

2011 20122008 2009 2010

D. Finansiranje



finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

Budžet 100.000 100.000 100.000 250.000 550.000

Donacija 50.000 200.000 200.000 450.000 1. Priprema novih hidroenergetskih projekata

MER, MPŠV, UV

Kredit 0

Budžet 400.000 650.000 600.000 300.000 1.950.000

Donacija 0 2. HE na Ćehotini MER, MPŠV, UV

Kredit 0

Budžet 400.000 400.000 600.000 100.000 1.500.000

Donacija 0 3. HE Kruševo MER, MPŠV, UV

Kredit 0

Budžet 120.000 450.000 780.000 500.000 200.000 2.050.000

Donacija 0 4. HE Boka MER, MPŠV, UV

Kredit 0

Ukupno (1-4) 270.000 1.550.000 2.130.000 1.950.000 600.000 6.500.000


U okviru Programa potrebna je izrada SEA dok za svaki pojedini projekat u okviru pripreme projektne dokumentacije investitor mora sprovesti postupak EIA.

Gradnja HE ima pozitivan uticaj na povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije, kao i na razvoj ekonomije, jer domaća preduzeća mogu značajno učestvovati u izgradnji, a akumulacije daju mogućnost za nove privredne aktivnosti.




10.5.3 Projekat izgradnje malih hidroelektrana


Bruto hidro-energetski potencijal malih vodotoka procjenjen u iznosu 800-1.000 GWh, a procjenjuje se da iskoristivi potencijal za izgradnju MHE iznosi oko 400 GWh. To je dovoljno veliki potencijal za ozbiljno razmatranje.

Procjenjeni potencijal za MHE je dat na osnovu prilično postojanih ekoloških i posebnih ograničenja koja postoje u odreñenom broju malih vodotoka u Crnoj Gori. Neophodna su dodatna istraživanja kako bi se u potpunosti procjenio potencijal MHE za koji je realno očekivati da mogu biti izgrañene. Efekti izgradnje i eksploatacije MHE još uvijek nijesu dovoljno razmotreni, ali izgradnjom malih HE može biti postignuto unapreñivanje mikro-klimatskih uslova, izbjegavanje ili ublažavanje prirodnih katastrofa i povećavanje nivoa površinskih voda. Krajem 2007. godine objavljen je tender za 42 vodotoka, a vlada je donijela odluke o dodjeli koncesija za njih 8. Ovaj Projekat treba da rezultira iskorišćavanjem hidro potencijala dijela preostalih vodotoka izgradnjom MHE koordinisanog sa opštom politikom upravljanja vodama.

B. Plan aktivnosti


1. Priprema projekata Prikupljanje podataka i dodatne studije mogućih lokacija za MHE

MER

2. Utvrñivanje uslova izgradnje Utvrñivanje hidroloških, tehničkih i ekoloških uslova za izgradnju MHE na potencijalnim lokacijama

MPŠV, UV

3. Mjerenja protoka Mjerenje protoka na potencijalnim lokacijama MHE u cilju izrade tehničkih uslova za izgradnju i optimalno korišćenje vodotokova

HMZ

4. Tender i koncesije Izrada uslova za izgradnju, izrada i raspisivanje tendera za koncesiona prava i dodjeljivanje koncesije investitorima

MER, MPŠV,UV

5. Projektovanje i izgradnja Izrada projektne dokumentacije, dobijanje dozvola i izgradnja objekata

Privatni investitori

Program se nastavlja i nakon 31.12.2012 godine, ali aktivnosti i terminski plan nakon toga nijesu definisani.



C. Terminski plan


1. Priprema projektata MER 01.09.2008 31.12.2009

2. Utvrñivanje uslova izgradnje MPŠV, UV 01.01.2009 31.12.2009

3. Mjerenja protoka HMZ 02.02.2009 30.04.2010

4. Tender i koncesije MER, MPŠV,UV 01.02.2010 30.08.2010

5. Projektiranje i izgradnja Privatni investitori 01.08.2010 31.12.2012

2011 20122008 2009 2010

D. Finansiranje



finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

Budžet 10.000 10.000 20.000

Donacija 100.000 150.000 250.000 1. Priprema projekata MER

Kredit 0

Budžet 20.000 60.000 80.000

Donacija 2. Utvrñivanje uslova izgradnje MPŠV, UV

Kredit

Budžet 50.000 50.000 100.000

Donacija 3. Mjerenja protoka HMZ

Kredit

Budžet 50.000 50.000

Donacija 0 4. Tender i koncesije MER, MPŠV, UV

Kredit 0

5. Projektovanje i izgradnja Privatni investitori

6.500.000 11.000.000 12.000.000 29.500.000

Ukupno (1-5) 130.000 270.000 6.600.000 11.000.000 12.000.000 30.000.000


Male HE mogu imati pozitivne efekte na druge oblasti upravljanja vodama, kada se elektrane na odgovarajući način isplaniraju i izgrade. U toku pripreme projektne dokumentacije za pojedine projekte investitor mora sprovesti postupak EIA.

S obzirom da je tehnologija MHE jednostavna, mogu se uključiti domaća preduzeća, čime se otvaraju nova radna mjesta za lokalno stanovništvo.



10.5 KS: IZGRADNJA I EKSPLOATACIJA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE

10.5.4 Projekat korišćenja vjetra za proizvodnju električne energije (Rumija)


Na lokacijama duž jadranske obale postoji dobar potencijal za korišćenje energije vjetra, a prema studiji Procena potencijala obnovljivih izvora energije u Republici Crnoj Gori (januar 2007. god.), oblast planine Rumije, izmeñu Bara i Skadarskog jezera, gdje je prosječna brzina vjetra izmeñu 6 do 7 m/s, je kandidat broj jedan za prvi takav Projekat. U blizini postoji i elektroenergetska mreža, koja priključivanje na mrežu čini jednostavnijim.

Predviña se da će u oblasti planine Rumije biti izgrañena farma vijetrenjača od 10 MW. Predloženi model je BOR ili BOT, a odluku treba donijeti vlada tokom 2008. godine.

B. Plan aktivnosti


1. Priprema dodatnih studija Za lokaciju Rumije treba utvrditi mikro-lokaciju sa najvećom snagom vjetra.

MER

2. Idejno rešenje i prostorni plan Izrada idejnog rešenja vjetroelektrane i priključenja na elektroenergetsku mrežu, izrada osnova za prostorno plansku dokumentaciju i SEA.

MER

3. Tender i koncesija, Izrada uslova za izgradnju, izrada i raspisivanje tendera za koncesiona prava i dodjeljivanje koncesije investitoru

MER

4. Projektovanje i izgradnja Izrada projektne dokumentacije, dobijanje dozvola i izgradnja vjetroelektrane.

Privatni investitor



C. Terminski plan


1. Priprema dodatnih studija MER 01/09/2008 31/12/2008

2. Idejno rješenje i prostorni plan MER 01/10/2008 30/06/2009

3. Tender i koncesija MER 39814 40178

4. Projektovanje i izgradnja Privatni investitor 40179 41274

2011 20122008 2009 2010

D. Finansiranje



finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

Budžet 50.000 50.000

Donacija 350.000 50.000 400.000 1. Priprema dodatnih studija MER

Kredit 0

Budžet 300.000 300.000

Donacija 50.000 100.000 150.000 2. Idejno rješenje i prostorni plan MER

Kredit 0

Budžet 100.000 100.000

Donacija 0 3. Tender i koncesija MER

Kredit 0

4. Projektovanje i izgradnja Privatni investitor

3.000.000 3.000.000 3.000.000 9.000.000

Ukupno (1-4) 450.000 450.000 3.100.000 3.000.000 3.000.000 10.000.000


U toku izrade prostorno planske dokumentacije potrebna je izrada SEA, a u toku izrade projektne dokumentacije investitor mora sprovesti postupak EIA.

Masivno korišćenje obnovljivih izvora energije može u velikoj mjeri doprinijeti smanjivanju emisije gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte i tako smanjivanju uticaja energetike na životnu sredinu. Meñutim, i sami obnovljivi izvori imaju odreñene (manje) štetne uticaje.

Uvoñenje obnovljivih izvora može značajno doprinijeti razvoju komunalne energetike i otvaranju novih radnih mjesta.




10.5.5 Projekat korišćenja biomase za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije


Predviña se ubrzanje izgradnje objekata na biomasu u odnosu na Strategiju, bazirajući se na interesu potencialnih investitora i vlade. Uloga države je promovisanje ove vrste proizvodnje energije u Crnoj Gori i pomoć u pronalaženju lokacije i zainteresovanih partnera, posebno ukoliko postoje u javnom sektoru.

Prema studiji Procena potencijala obnovljivih izvora energije u Republici Crnoj Gori (januar 2007. god.), najveći potencial ima oblast grada Berane, pa je planirano da se tamo gradi prvo ovakvo postrojenje.

B. Plan aktivnosti


1. Priprema studije Izrada studije opravdanosti vezano za lokalne uslove, obzirom na ekonomski potencijal korišćenja biomase u konkretnim variantama projekta.

MER, UŠ

2. Odreñivanje lokacije i idejno rešenje Odreñivanje lokacije sa adekvatnom potrošnjom toplotne energije u okviru postojećih industrijskih postrojenja, pronalaženje investitora, izrada idejnog rešenje, ugovaranje.

MER, UŠ, potencialni investitori

3. Projektovanje i izgradnja Izrada projektne dokumentacije, dobijanje dozvola i izgradnja postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije na biomasu od 2-3 MW.

Investitor



C. Terminski plan

Aktivnost Odgovornost Početak Kraj 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 41. Priprema studije MER, UŠ 01.01.2009 31.12.2009

2.Odreñivanje lokacije i idejno rješenje

MER, UŠ, potencialni partneri/investitori 01.01.2010 30.06.2011

3. Projektovanje i izgradnja Investitor 01.07.2011 31.07.2013

2011 20122008 2009 2010

D. Finansiranje

Ukupni procijenjeni troškovi Projekta su 3,8 miliona €, a procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012 su 3,5 miliona €.


finansiranja2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

Budžet 50.000 50.000

Donacija 50.000 50.000 1. Priprema studije MER, UŠ

Kredit 0

Budžet 30.000 60.000 90.000 MER, UŠ,

Donacija 50.000 50.000 2. Odreñivanje lokacije i idejno rješenje

Potencjalni partneri / investitori

60.000 60.0000

3. Projektovanje i izgradnja Investitor 1.200.000 2.000.000 3.200.000

Ukupno (1-3) 0 100.000 80.000 1.320.000 2.000.000 3.500.000


U toku pripreme projektne dokumentacije investitor mora sprovesti postupak EIA.

Proizvodnja energije iz biomase dosta doprinosi razvoju komunalne energetike i razvoju regionalne privrede, te smanjuje i na prihvatljiviji način distribuira uticaj proizvodnje energije na životnu sredinu. Takoñe se otvaraju i novi poslovi i unapreñuje se lokalna infrastruktura.




10.5.6 Projekat korišćenja komunalnog otpada za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije


Prva elektrana snage 10 MW je planirana na teritoriji opštine Podgorica. Elektrana će se ralizovati u okviru javnog preduzeća odgovornog za prikupljanje otpada, koji razpolaže sirovinskom bazom, a postoji i sreñena deponija i relativno dobar sistem obrade otpada, neophodan za ovakvo postrojenje.

B. Plan aktivnosti


1. Imenovanje odgovornog za realizaciju Odluka, kojom se opština Podgorica i njeno javno preduzeće zadužuju za realizaciju Projekta.

MER

2. Istražni radovi Izvoñenje istražnih radova u cilju odreñivanja mikro-lokacije i snage postrojenja.

Opština Podgorica

3. Adaptiranje obrade otpada Adaptiranje sistema za prikupljanje, obradu i odlaganje otpada za proces sagorijevanja.

Opština Podgorica, Javno preduzeće

4. Projektovanje i izgradnja Izrada projektne dokumentacije, dobijanje dozvola i izgradnja postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije na otpad.




C. Terminski plan


1.Imenovanje odgovornog za realizaciju MER 01.10.2009 31.03.2010

2. Istražni radovi Opština Podgorica 01.01.2010 31.12.2014

3. Adaptiranje obrade odpadaOpština Podgorica, Javno preduzeće 01.01.2012 31.12.2016

4. Projektovanje i izgradnjaOpština Podgorica, Javno preduzeće 01.01.2014 31.12.2016

2011 20122008 2009 2010

D. Finansiranje

Ukupni procijenjeni troškovi Projekta su 32 miliona €, a procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012 su 580.000 €.



(2008-2012)

Budžet 30.000 10.000 40.000

Donacija 0 1. Imenovanje odgovornog za realizaciju

MER

Kredit 0

2. Iztražni radovi Opština Podgorica

80.000 80.000 80.000 240.000

3. Adaptiranje obrade otpada


300.000 300.000

4. Projektovnaje i izgradnja


0

Ukupno (1-4) 0 30.0000 90.000 80.000 380.000 580.000


Elektrane na otpad značajno smanjuju rizike uklanjanje otpada i odgovarajućih uticaja na životnu sredinu, ali mogu zagaditi vazduh zbog isparavanja organske smješe (VOC), Nox, Sox, PCBs i prašine.

U toku usvajanja prostorno-planske dokumentacije potrebna je izrada SEA, a u toku pripreme projektne dokumentacije investitor mora sprovesti postupak EIA.

Osim pozitivnih uticaja na životnu sredinu, Projekat nema značajniji socijalni uticaj.




10.5.7 Projekat izgradnje HE Komarnica


Rijeka Komarnica, kao pritoka rijeke Pive, raspolaže sa velikim hidroenergetskim potencijalom, kojega treba optimalno koristiti izgradnjom brane u Loncima na profilu 45 km uzvodno od HE Piva. Urañena je studija rješenja brane za odabranu lokaciju, te projektna dokumentacija za vršenje istražnih radova sa izvještajima o do sada izvršenim radovima. Trenutno se izvode istražni radovi u cilju prikupljanja osnova za Idejni projekat i Studiju opravdanosti.

Izgradnja HE Komarnica je ukljućena u prostorne i vodoprivredne planove Crne Gore, pa tako ne postoje prepreke za njenu realizaciju. Projekat obuhvata samo nenaseljena i neplodna područja, ne ugrožava industrijske kapacitete, puteve, polja i domaćinstva, a akumulacija bi potopila nepristupačni kanjon Komarnice. Na lokaciji je potrebno izgraditi kompletnu infrastrukturu (puteve, snabdjevanje vodom, priključak na elektroenergetsku mrežu).

Osnovni tehnički podaci: kota nazivnog uspora 816 m.n.m., neto pad 153 m, instalisani protok 130 m3/s, instalisana snaga agregata 2×84 MW (2×97 MVA), prosječna godišnja proizvodnja električne energije 231,8 GWh. Predviña se 176 m visoka betonska lučna brana sa 177 m dugom krunom, koja će stvoriti akumulaciju sa 260 mil. m3 ukupne zapremine i 160 mil. m3 korisne zapremine. Treba izgraditi i dalekovod za uključenje na 110 kV prenosnu mrežu.

Predlaže se model implementacije Projekta u okviru EPCG, s obzirom da je planirana HE Komarnica hidraulički povezana sa postojećom HE Piva, koja je već u vlasništvu EPCG. Isto tako, EPCG je već izvršila odreñene pripremene radove. EPCG bi mogla finansirati ovaj Projekat sopstvenim sredstvima i iz komercijalnih kredita. Ukoliko to ne bi bilo dovoljno, EPCG bi mogla ući u sporazum o partnerstvu javnog i privatnog sektora sa strateškim partnerom. Država bi trebala zadržati barem 51% vlasništva u ovoj elektrani. Predlaže se da se koncesija za izgradnju dodijeli na osnovu postupka sa pregovorima (autorizacija).

B. Plan aktivnosti


1. Pripremna faza Završetak istražnih radova, izrada idejnog projekta elektane i priključenja na mrežu, izrada studije opravdanosti

EPCG Proizvodnja

2. Model implementacije Vlada treba da donese odluku o modelu implementacije

MER

3. Prostorni plan i SEA Izrada osnova za prostorno plansku dokumentaciju, izrada detaljnog prostornog plana i SEA

MER

4. Koncesija Spovoñenje postupka dodjele koncesije

MER, MPŠV, UV

5. Grañevinska dozvola Dobijanje grañevinske dozvole, izrada elaborata o procjeni uticaja na životnu sredinu

EPCG Proizvodnja, EPCG Prenos

6. Izgradnja Izrada projektne dokumentacija, izgradnja elektrane i dalekovoda

EPCG Proizvodnja, EPCG Prenos



C. Terminski plan


1. Pripremna faza EPCG Proizvodnja 01.04.2008 31.12.2008

4. Model implementacije MER 01.09.2008 01.01.2009

5. Prostorni plan i SEA MER 01.12.2008 28.09.2009

6. Koncensija MER, MPŠV, UV 01.06.2009 30.09.2009

7. Grañevinska dozvola EPCG Proizvodnja, EPCG Prenos

01.10.2009 31.03.2010

8. Izgradnja EPCG Proizvodnja, EPCG Prenos

01.04.2010 31.12.2016

2011 20122008 2009 2010

D. Finansiranje



finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

1. Pripremna faza EPCG Proizvodnja 1.400.000 1.400.000

Budžet 100.000 100.000

Donacija 0 2. Model implementacije MER

Kredit 0

Budžet 100.000 100.000 200.000

Donacija 100.000 100.000 3. Prostorni plan i SEA MER

Kredit 0

Budžet 600.000 600.000

Donacija 200.000 200.000 4. Koncesija MER, MPŠV,, UV

Kredit 0

5. Grañevinska dozvola EPCG Proizvodnja,EPCG Prenos

500.000 500.000 1.000.000

6. Izgradnja EPCG Proizvodnja,EPCG Prenos

10.000.000 20.000.000 20.000.000 50.000.000

Ukupno (1-6) 1.600.000 1.500.000 10.500.000 20.000.000 20.000.000 53.600.000

Rezultati ekonomske analize: NPV=65 miliona €, IRR=12%

Rezultati ekonomske analize ukazuju na profitabilnost Projekta, koju će rast cijena električne energije poboljšati u budućnosti.


U toku izrade prostorno planske dokumentacije potrebna je izrada SEA, a u toku izrade projektne dokumentacije investitor je obavezan uraditi elaborat procjene uticaja na životnu sredinu.

Projekat podrazumjeva izgradnju nove infrastrukture u lokalnoj-regionalnoj zajednici i zapošljavanje nove radne snage. Dodatno se očekuje angažovanje većeg broja lokalnog stanovništva u fazi izgradnje. Akumulacija će dati mogućnost za razvoj dodatnih djelatnosti na tom području.

-20.000.000

-15.000.000

-10.000.000

-5.000.000

0

5.000.000

10.000.000

1 3 5 7 9 11 13 15 17 19 21 23 25 27 29 31 33 35 37 39 41 43

Dis

kont

iran

tok

prim

itka

(EU

R)




10.5.8 Projekat izgradnje HE na Morači


Za korišćenje raspoloživog hidro potencijala rijeke Morače planira se izgradnja kaskade sa četiri hidroelektrane duž glavnog toka: HE Andrijevo, HE Raslovići, HE Milunovići i HE Zlatica. Za sve HE je urañena investiciono tehnička dokumentacija na nivou Idejnog projekta (1987), Programa geoloških, geo-mašinskih i geo-fizičkih istražnih radova, Glavnih projekta za pomoćne brane i optočne tunele, Aktualizacija investiciono-tehničke dokumentacije (1977), itd. Izgradnja HE na Moraći je ukljućena u prostorne i vodoprivredne planove Crne Gore, pa tako ne postoje prepreke realizaciji Projekta. Na lokaciji je potrebno izgraditi kompletnu infrastrukturu (puteve, snabdjevanje vodom, priključak na elektro mrežu). Uz to, treba izvršiti promjene na postojećoj infrastrukturi i nekim objektima, jer se realizacijom Projekta potapa, izmeñu ostalog, i dio glavnog puta prema sjeveru Crne Gore.

Osnovni tehnički podaci: HE Andrijevo, kao čeona akumulacija sa branom na profilu 35 km od Podgorice, je najznačajniji objekat koji omogućava sezonsko izravnavanje dotoka, snižavanje poplavnih talasa i povećanje nivoa malih voda na Morači, što doprinosi racionalnoj proizvodnji svih nizvodnih HE i dovodi do unapreñivanja ekološke situacije. Sve četiri HE su pribranskog tipa sa po dva agregata, sa mogućnošću proširjenja sa dodatnim trećim agregatom u svakoj HE.

Objekat

Kota nazivnog uspora mnm

Korisna zapremina akumul.

Hm3

Instalisani protok m3/s

Instalisana snaga MW

Godišnja proizv. GWh

Troškovi izgradnje

mil. €

Andrijevo 285 249 120 127,4 318,6 194,9 Raslovići 155 7,8 120 37 106,9 73,5 Milunovići 119 6,8 120 37 117,2 77,0 Zlatica 81 13 120 37 151,0 84,7

Ukupno HE na Morači 238,4 693,7 430,1

Uz elektrane treba izgraditi i dalekovode za priključenje na mrežu. Za realizaciju Projekta se predlaže BOT model.

B. Plan aktivnosti


1. Pripremna faza Izrada idejnog projekta priključenja na mrežu

MER, MPŠV, UV

2. Model implementacije Vlada treba da donese odluku o modelu implementacije

MER

3. Prostorni plan i SEA Izrada osnova za prostorno plansku dokumentaciju, izrada detaljnog prostornog plana i SEA

MER

4. Tender i koncesija Izrada i razpisivanje tendera, spovoñenje postupka dodjele koncesije

MER, MPŠV, UV

5. Grañevinska dozvola Dobijanje grañevinske dozvole, izrada elaborata o procjeni uticaja na životnu sredinu

Koncesionar

6. Izgradnja Izrada projektne dokumentacija, izgradnja elektrana i dalekovoda

Koncesionar



C. Terminski plan


1. Pripremna faza MER, MPŠV, UV 01.04.2008 31.12.2009

2. Model implementacije MER 01.09.2008 31.12.2008


4. Tender i koncesija MER, MPŠV, UV 01.01.2009 30.06.2010

5. Grañevinska dozvola Koncesionar 01.07.2010 30.03.2011

6. Izgradnja Koncesionar 01.01.2011 30.06.2019

2011 20122008 2009 2010

D. Finansiranje




(2008-2012)

Budžet 1.000.000 2.000.000 3.000.000

Donacija 200.000 200.000 400.000 1. Pripremna faza MER, MPŠV, UV

Kredit 0

Budžet 200.000 200.000

Donacija 100.000 100.000 2. Model implementacije

MER

Kredit 0

Budžet 150.000 150.000 300.000

Donacija 0 3. Prostorni plan i SEA

MER

Kredit 0

Budžet 1.000.000 600.000 1.600.000

Donacija 200.000 200.000 400.000 4. Tender i koncesija MER, MPŠV, UV

Kredit 0 5. Grañevinska dozvola Koncesionar 1.000.000 1.000.000 2.000.000

6. Izgradnja Koncesionar 60.000.000 70.000.000 130.000.000

Ukupno (1-6) 1.500.000 3.550.000 1.950.000 61.000.000 70.000.000 138.000.000

Rezultati ekonomske analize: NPV=180 miliona €, IRR=11,3%

Rezultati ekonomske analize ukazuju na profitabilnost Projekta, koju će rast cijena električne energije poboljšati u budućnosti.


U toku izrade prostorno planske dokumentacije potrebna je izrada SEA, a u toku izrade projektne dokumentacije koncesionar je obavezan uraditi elaborat procjene uticaja na životnu sredinu.

Projekat podrazumjeva izgradnju nove infrastrukture u lokalnoj-regionalnoj zajednici i upošljavanje nove radne snage. Omogućava se i razvoj turizma oko akumulacija, mogućnost ribarstva, plovidbe snabdijevanja pijaćom vodom, aktiviranja kućnog biznisa i unapreñivanje ekološke situacije nizvodno od Podgorice u vrijeme malih voda i u vrijeme ispuštanja otpadnih voda.

-60.000.000

-50.000.000

-40.000.000

-30.000.000

-20.000.000

-10.000.000

0

10.000.000

20.000.000

30.000.000

1 4 7 10 13 16 19 22 25 28 31 34 37 40 43

Dis

kont

iran

tok

prim

itka

(EU

R)



10.6 KS 6: POVEĆANJE PROIZVODNJE ČISTIJE ENERGIJE IZ FOSILNIH GORIVA

10.6.1 Projekat TE Pljevlja II sa toplifikacijom grada Pljevlja


Gradnja drugog bloka TE Pljevlja je bila planirana tokom gradnje prvog bloka, ali nije realizovana. Nekoliko objekata za drugi blok je već izgrañeno u okviru izgradnje prvog bloka: snabdijevanje tehničkom vodom iz akumulacije Otilovići, lokacija, deponija i skladište uglja, skladište mazuta, dimnjak, elektrolizna stanica, demineralizacija i pomoćni objekti. Instalisana snaga drugog bloka je 1×225 MW, a projektovana godišnja proizvodnja energije 1.300 GWh.

Planirano je da u okviru izgradnje TE Pljevlja II bude izgrañen i sistem toplifikacije grada Pljevlja i da se tako poveća efikasnost i smanji zagañenje životne sredine iz postojećih kotlova na ugalj. U tu svrhu, opština će formirati javno preduzeće, koje će se brinuti o sistemu toplifikacije grada. U okviru izgradnje drugog bloka izgradiće se sistem za proizvodnju toplote na samoj lokaciji, magistralni vod i primarni distributivni vod do podstanica, pumpna stanica i kotao za rezervu i vršno opterećenje, dok će podstanice i distributivnu mrežu izgraditi opština Pljevlja.

Pored toga, potrebne su dodatne investicije u rudnik uglja kako bi se povećao proizvodni kapacitet i omogućio paralelan rad prvog i drugog bloka. Proizvodnja u rudniku bi se praktično morala duplo povećati.

Predloženi Projekat ima značajan uticaj na energetski bilans Crne Gore i veliki doprinos smanjenju zagañenja u Pljevljima, povećanju energetske efikasnosti i unapreñenju kvaliteta života, pa je taj Projekat u prvom prioritetu Strategije i AP.

U svrhu izbjegavanja nejasnoća oko vrijednosti uglja, postizanja optimizacije tehno-ekonomskih procesa u lancu snabdijevanja od iskopa uglja do prodaje električne energije, adekvatnog i koordiniranog investiranja i veće finansijske i tržišne snage, predviña se udruživanje EPCG Proizvodnja d.o.o. i RUP u zajedničko preduzeće kao strateški najbolje rješenje za oba partnera. Ako se to ne uradi relativno brzo, sve veće investicije u objekte koji proizvode i dalje koriste ugalj iz RUP ostaju mnogo manje interesantne zbog napomenutih tehno-ekonomskih nejasnoća.

Revitalizacija TE Pljevlja I i izgradnja TE Pljevlja II sa pratećim ulaganjima u RUP treba da se realizujui istovremeno, pa model implementacije i finansiranja treba tome prilagoditi. Zbog tehničkih uslova, TE Pljevlja I i TE Pljevlja II obavezno treba da su u istom preduzeću i zajedno sa RUP.

B. Plan aktivnosti


1. Pripremna faza Odluka o modelu implementacije Projekta, Pronalaženje strateškog partnera Izrada osnova za prostorno plansku dokumentaciju i SEA

MER

2. Izgradnja drugog bloka TE Pljevlja Studija opravdanosti sa Idejnim projektom Izrada projektne dokumentacije i elaborata procjene uticaja na životnu sredinu Dozvola za gradnju, Izgradnja drugog bloka, Izgradnja nove deponije za drugi blok

EPCG Proizvodnja

3. Sistem za toplifikaciju Studija opravdanosti sa Idejnim projektom Izrada projektne dokumentacije i sprovoñenje postupka EIA Dozvola za gradnju Izgradnja postrojenja za proizvodnju toplotne energije, njen transport i priključenje postojeće mreže, Povećanje kapaciteta transporta toplotne energije i proširenje mreže

EPCG Proizvodnja, Opština Pljevlja

4. Povećanje kapaciteta rudnika uglja Istražni radovi i priprema dokumentacije Izrada projektne dokumentacije i sprovoñenje postupka EIA Dozvola za gradnju Dobijanje koncesije i razvoj ležišta «Mataruge» na kapacitet 500.000 do 700.000 t/godišnje, uključujući geološku pretragu ležišta i glavni projekat kopanja uglja.

RUP, Koncesionar



Razvoj sjevernozapadnog dijela ležišta «Potrlica» na kapacitet od dodatnih 500.000 t/godišnje, ukjlučujući projekat razvoja otvorenog ugljenokopa imajući u vidu ograničenja zbog izmiještanja rijeke Ćehotine.

Projekat se u dijelu sistema za toplifikaciju nastavlja do 2036, ali aktivnosti i terminski plan nakon 2025. godine nijesu definisani.

C. Terminski plan


1. Pripremna faza MER 01.07.2008 31.12.2009

2. Izgradnja drugog bloka TE Pljevlja EPCG Proizvodnja 01.10.2009 28.06.2013

3. Sistem za toplifikaciju EPCG Proizvodnja, Opština Plevlja

03.01.2011 31.12.2025

4. Povećanje kapaciteta rudnika uglja

RUP, koncesionar 01.07.2008 28.06.2013

2010 2011 20122008 2009

D. Finansiranje

Ukupni procijenjeni troškovi Projekta su 266,61 milion €, ukupni procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2025 su 263,61 milion €, a procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012 su 217,46 miliona €.


finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

Budžet 100.000 250.000 350.000

Donacija 0 1. Pripremna faza MER

Kredit 0

2. Izgradnja drugog bloka TE Pljevlja

EPCG Proizvodnja

5.000.000 8.000.000 45.000.000 47.000.000 35.000.000 140.000.000

3. Sistem za toplifikaciju EPCG Proizvodnja, Opština Plevlja

5.500.000 5.000.000 10.500.000

4. Povečanje kapaciteta rudnika uglja

RUP, koncesionar 6.400.000 15.210.000 20.000.000 16.000.000 9.000.000 66.610.000

Ukupno (1-4) 11.500.000 23.460.000 65.000.000 68.500.000 49.000.000 217.460.000

Ukupna sredstva obuhvataju: izgradnja drugog bloka TE Pljevlja je 175 miliona €, troškovi povećanja kapaciteta rudnika su, prema podacima RUP-a, 68,61 miliona €, izgradnja sistema toplifikacije je 20 miliona €.

Rezultati ekonomske analize: NPV=328,5 miliona €, IRR=17% Rezultati ekonomske analize ukazuju na dobru i relativno visoku profitabilnost Projekta, koju će rast cijena električne energije poboljšati u budućnosti.


U toku izrade prostorno planske dokumentacije potrebna je izrada SEA, a u toku izrade projektne dokumentacije investitor je obavezan uraditi elaborat procjene uticaja na životnu sredinu (za aktivnost 2) ili sprovesti postupak EIA (za aktivnost 3 i 4). Obzirom da se Projekat izvodi istovremeno sa Projektom Revitalizacije TE Pljevlja I, SEA treba uraditi zajednički za oba Projekta

TE Pljevlja II će otvoriti nova radna mjesta u rudniku i u elektrani, kao i tokom izgradnje. Ova investicija će, uz rehabilitaciju TE Pljevlja I i rudnika, znatno poboljšati ekološku situaciju u regionu Pljevalja i tako imati i pozitivan socijalni uticaj.

-80.000.000

-60.000.000

-40.000.000

-20.000.000

0

20.000.000

40.000.000

60.000.000

1 3 5 7 9 11 13 15 17 19 21 23 25

Dis

kont

irani

tok

prim

itka

(EU

R)




10.6.2 Projekat TPG terminal u blizini grada Bara


Prirodni gas je jedno od najčistijih i najsigurnijih fosilnih goriva. Tečni prirodni gas (TPG) se više od 45 godina sigurno transportuje širom svijeta. Isporučuje se u tankerima koji su posebno projektovani i izgrañeni da prevoze TPG. Izgradnja TPG terminala bi mogla doprinjeti velikom preokretu u energetici Crne Gore i značajno pomoći kod eliminisanja deficita u proizvodnji električne energije, kao i ojačati energetsku ulogu Crne Gore u regionu. Potrebno je pripremiti opsežne analize o ekonomičnosti i izvodljivosti Projekta. Koncept je baziran na ovim preduslovima:

1. Planirano je da izgradnja Jonsko-Jadransko gasovoda započne u periodu od naredne tri-četiri godine.

2. Preliminarne analize podrazumjevaju izgradnju TPG terminala u blizini Bara zajedno sa TE 1200 MW koja bi bila izgrañena u neposrednoj blizini terminala.

3. Ležišta prirodnog gasa u podvodnoj oblasti Crne Gore imaju veoma vrijedan razvojni potencijal.

4. Planovi Gasprom-a i Ruske Vlade sa Bugarskom i Srbijom se odnose na gradnju gasovoda u ovom regionu i očekuje se izgradnja gasne transportne veze izmeñu Srbije i Crne Gore.

Gore navedeni projekti su dosegli različite faze implementacije, i značajno je primjetiti da TPG terminal za regasifikaciju kapaciteta 3,5 Mtpa, termoelektrana u njegovoj blizini i prateća infrastruktura imaju smisla u vezi sa tim projektima. Komercijalni rad bi bio sinhronizovan sa završavanjem Jonsko-Jadranskog gasovoda. Predviñeno je da lokacija Projekta bude u blizini grada Bara, u blizini postojećih objekata luke. TPG terminal se sastoji od tri osnovne komponente: objekat za istovar brodova, oblast za TPG skladištne tankove i kompleks regasifikacije (oblast evaporizacije). Uz terminal bi se izgradila elektrana 1200 MW i prenosna mreža potrebna za njeno uklučenje u elektroenergetski sistem, kako bi ukupan proces bio energetski efikasan.

B. Plan aktivnosti


1. Studije Izrada prethodne studije opravdanosti i idejnog rešenja (TPG terminal, elektrana 1200 MW sa prenosnom mrežom), studije uključenja u buduće gasne mreže,

MER, EPCG Prenos

2. Prostorni plan i SEA Izrada osnova za prostorno plansku dokumentaciju i SEA

MER


MER

4. Grañevinska dozvola Izrada idejnog projekta, dobijanje grañevinske dozvole, izrada elaborata o procjeni uticaja na životnu sredinu

Koncesionar

5. Izgradnja Izrada projektne dokumentacija, izgradnja terminala sa elektranom i dalekovodima za priključenje na mrežu

Koncesionar



C. Terminski plan


1. Studije MER, uz podršku EPCG Prenos

01.10.2008 02.04.2010


3. Tender i koncesija MER 01.04.2010 29.04.2011

4. Grañevinska dozvola Koncesionar 03.01.2011 30.04.2012

5. Izgradnja Koncesionar 03.10.2011 31.03.2015

2011 20122008 2009 2010

D. Finansiranje

Ukupni procijenjeni troškovi Projekta su 1.650 miliona €, a procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012 su 357 miliona €.


finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

Budžet 1.000.000 3.000.000 4.000.000

Donacija 0 1. Studije MER, uz podršku EPCG Prenos

Kredit 0

Budžet 2.000.000 2.000.000 4.000.000

Donacija 0 2. Prostorni plan i SEA MER

Kredit 0

Budžet 1.000.000 1.000.000 2.000.000

Donacija 0 3. Tender i koncesija MER

Kredit 0

4. Grañevinska dozvola Koncesionar 20.000.000 2.000.000 22.000.000


Ukupno (1-5) 1.000.000 5.000.000 3.000.000 46.000.000 302.000.000 357.000.000 +


U toku izrade prostorno planske dokumentacije potrebna je izrada SEA a u toku izrade projektne dokumentacije koncesionar je obavezan uraditi elaborat procjene uticaja na životnu sredinu. Projekat može značajno ojačati poziciju Crne Gore na području energetike regiona, pa tako dati i podršku za intenzivan generalni privredni razvoj. Uz to realizacija Projekta bi otvorila i mnoga nova radna mesta, kako u toku gradnje, tako i poslije.




10.6.3 Projekat gasifikacije grada Podgorica sa distributivnom gasnom mrežom


U Crnoj Gori je veoma uobičajeno korišćenje električne energije za grijanje, što nije efikasan način korišćenja energetskih resursa. Prelazak na tečni naftni gas (TNG) i kasnije na prirodni gas bi unaprijedio efikasnost korišćenja primarne energije i smanjio troškove grijanja u domaćinstvima. Najbolje je započeti sa gasifikacijom u većim gradovima zbog skoncentrisanosti potrošnje.

Za Podgoricu se predviña korišćenje miješanog TNG gasa kao predhodnice prirodnog gasa, uz gradnju stanice za mješanje sa visokom kompresijom. Planirana je izgradnja dve linije za proizvodnju mješanog TNG-a, svaka kapaciteta 5.000 m3/satu. Prva je planirana da bude izgrañena u prvoj godini gradnje, a druga u jedanaestoj. Kao podrška sistemu, planirane su dvije skladištne jedinice, jedna kapaciteta 1.000 m3 koja je već izgrañena, i druga kapaciteta 600 m3 koja će biti izgrañena u dvanaestoj godini gradnje. Predviñeno je da domaćinstva budu povezana predviñenom dinamikom od 3% godišnje, dok se ne postigne nivo pokrivenosti od 30%, a stanovi će biti povezivani duplo sporijom dinamikom, uz maksimalan nivo povezivanja od 15%. Ukupna dužina distributivne mreže za grad Podgorica, kao jednu distributivnu oblast, će biti 344,8 km, što predstavljaju ulični cjevovodi.

Za implementaciju se predlaže BOT model, a za odgovornog za realizaciju Projekta Opština Podgorica.

B. Plan aktivnosti


1. Imenovanje odgovornog za realizaciju Odluka kojom se opština Podgorica zadužuje za realizaciju Projekta. Odluka o modelu implementacije

MER

2. Plan deregulacije tržišta gasa Priprema plana deregulacije tržišta, koje treba da bude potpuno otvareno najkasnije do 1. januara 2015. godine

REGAGEN

3. Pripremna faza Izrada studije opravdanosti i idejnog projekta

Opština Podgorica


Opština Podgorica

5. Izgradnja mreže gasnog sistema 1. Faza:

• Izrada projektne dokumentacije, sprovoñenje postupka EIA, dobijanje dozvole za izgradnju

• Izgradnja prve linije postrojenja za miješanje sa visokom kompresijom, • Stavljanje u pogon postojećeg skladišnog kapaciteta, • Izgradnja primarnog sistema gasovoda sa svim neophodnim tehničkim

elementima. 2. Faza: Izgradnja sekundarne gasne mreže i povezivanje potrošača dinamikom 3% godišnje 3. Faza: Izgradnja druge linije postojenja za miješanje sa visokom kompresijom 4. Faza: Izgradnja dodatnog skladišnog objekta

Koncesionar



C. Terminski plan


1. Imenovanje odgovornog za realizaciju

MER 01.10.2008 31.12.2008

2. Plan deregulacije tržišta gasa REGAGEN 01.10.2008 31.03.2009

3. Pripremna faza Opština Podgorica 01.01.2009 30.09.2009

4. Tender i koncesija Opština Podgorica 01.04.2009 31.12.2009

5. Izgradnja mreže gasnog sistema Koncesionar 01.01.2010 31.12.2022

2011 20122008 2009 2010

D. Finansiranje



finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

Budžet 10.000 10.000

Donacija 0

1 Imenovanje odgovornog za realizaciju MER

Kredit 0

2. Plan deregulacije tržišta gasa

REGAGEN

10.000 10.000 20.000

3. Pripremna faza Opština Podgorica 350.000 350.000

4. Tender i koncesija Opština Podgorica 140.000 20.000 160.000

5. Izgradnja mreže gasnog sistema

Koncesionar 3.000.000 3.000.000 1.000.000 7.000.000

Ukupno (1-5) 20.000 500.000 3.020.000 3.000.000 1.000.000 7.540.000


U toku izrade projektne dokumentacije koncesionar mora sprovesti postupak EIA.

Smanjenje korišćenja električne energije za grijanje će smanjiti prateću emisiju gasova staklene bašte. Takoñe će se većom efikasnošću grijanja smanjiti troškovi energije za potrošače.



10.7 KS 7: SAČINJAVANJE OSNOVE ZA DUGOROČAN RAZVOJ ENERGETIKE CRNE GORE

10.7.1 Program istraživanja nafte i gasa na kopnu


U Crnoj Gori su kontinentalna geološka istraživanja nafte otpočela 1949. godine u oblasti Crmnica i Ulcinj. Ona su se temeljila na pojavi bitumena i gasa u Crmnici, dok je geološki pregled pokazao da je oblasti Ulcinja strukturalno autohtona teritorija sa mnogim jasno izraženim antiklinalama i sinklinalama. U periodu izmeñu 1949. i 1966. godine istraženo je šesnaest bušotina (900-4.600 m), i napravljene su geomagnetske i gravimetrijske karte Crne Gore i oko 800 km reflektivne seizmologije. Od 1973 do 2002. godine urañena su ne samo 1.220 km modernih reflektivnih seizmičkih snimanja, već i istraživanja bušotina UK-1 na dubini od 5.309 m. Pored ovoga, urañene su mnoge studije, analize i detaljni ekspertski izvještaji. Svi ovi podaci predstavljaju dobo utemeljenu osnovu za dalja istraživanja. Kontinentalni blokovi su mnogo manje istraženi od podvodnih i strukturalno – tektonski odnosi su mnogo komplikovaniji. Ova činjenica rezultira potrebom realizacije intenzivnih programa istraživanja.

U pripremi je novi zakon o izraživanju i proizvodnji nafte i gasa, koji dirigira novu raspodjelu blokova na kopnu (maksimalo 1.000 km2 po bloku) i u podmorju (maksimalno 1.500 km2). Uz to novi zakon daje mogućnost dodjele koncesije za istraživanje, koja traje do 2 godine. Zbog lošije istraženosti kopna odabraće se ova opcija prije nego što se dodijeli koncesija za proizvodnju. Koncesija za proizvodnju obuhvata istraživanje (do 4 godine), verifikaciju (do 2 godine), razradu (do 2 godine) i proizvodnju (do 12 godina).

B. Plan aktivnosti


1. Nova podjela blokova Nova podjela na blokove u skladu sa novim zakonom o istraživanju i proizvodnji nafte i gasa.

MER

2. Tender za istraživanje Izrada tendera za dodjelu koncesije za prvu grupu blokova, sprovoñenje tenderske procedure, izbor koncesionara i dodijela koncesije.

MER

3. Istraživanje Izvoñenje istraživanja na blokovima

Koncesionar

4. Tender za proizvodnju Izrada tendera za dodjelu koncesije za proizvodnju za prvu grupu blokova i za istraživanja za preostale blokove, sprovoñenje tenderske procedure, izbor koncesionara i dodijela koncesije.

MER

5. Pripremni radovi za proizvodnju Izvoñenje daljnih istraživanja, bušenje i potvrñivanje zaliha (verifikacija), kao i kasnija priprema za proizvodnju.

Koncesionar



C. Terminski plan


1. Nova podjela blokova MER 01.10.2008 30.12.2008

2. Tender za istraživanje MER 01.01.2009 31.12.2009

3. Istraživanje Koncesionar 01.01.2010 31.12.2011

4. Tender za proizvodnju MER 01.01.2011 31.12.2011

5. Pripremni radovi za proizvodnju Koncesionar 01.01.2012 31.03.2019

2011 20122008 2009 2010

D. Finansiranje

Ukupni procijenjeni troškovi Projekta za jedan blok su 25 miliona €, a procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012 su 3,71 miliona €.


finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

Budžet 50.000 20.000 70.000

Donacija 0 1. Nova podjela blokova MER

Kredit 0

Budžet 120.000 120.000

Donacija 0 2. Tender za istraživanje MER

Kredit 0

3. Istraživanje Koncesionar 200.000 1.400.000 1.600.000

Budžet 120.000 120.000

Donacija 0 4. Tender za proizvodnju MER

Kredit 0

5. Pripremni radovi za proizvodnju

Koncesionar 1.800.000 1.800.000

Ukupno (1-5) 50.000 140.000 200.000 1.520.000 1.800.000 3.710.000


U toku izrade prostorno planske dokumentacije potrebna je izrada SEA, a u toku izrade projektne dokumentacije za istraživanja koncesionar mora sprovesti postupak EIA. Program nema značajnijeg direktnog socijalnog uticaja, ali bi pronalaženje zaliha nafte i gasa pokrenulo intenzivan privredni razvoj.




10.7.2 Program meñunarodnog dogovora o korišćenju hidroenergetskog potencijala


Kada se govori o značajnim vodnim resursima u Crnoj Gori, treba imati u vidu to da vode, koje dolaze sa teritorija drugih uzvodnih država, iznose samo 5%, a sopstvene vode Crne Gore čine 95% od ukupnih površinskih oticanja, što karakteriše zemlju u odnosu na druge zemlje u JIE regionu, i predstavlja značajnu komparativnu prednost Crne Gore. Treba ipak istaći da su vodni režimi veoma neravnomjerni, meñu najnepovoljnijim u Evropi, kada se uzmu u obzir aspekti neravnomjernosti tokom vremena. Korišćenje raspoloživih vodnih resursa (hidropotencijali, ljudska upotreba, poljoprireda, turizam, itd.), uz prevenciju poplava i nekontrolisanih šteta, ublažavanje klimatskih promjena, itd. je ključno razvojno pitanje u Crnoj Gori. Razvoj punih potencijala u okviru scenarija održivog razvoja, zahtjeva meñunarodne dogovore sa svim susjednim državama (Albanija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Srbija) o korišćenju vodnih prava, uz prethodno zaključivanje odgovarajućih memoranduma. Nakon zakljućivanja tih memoranduma (oni su već sklopljeni sa Hrvatskom i Albanijom), učesnici memoranduma formiraju zajedničku komisiju (na paritetnoj osnovi), s mogućnošću da ista može formirati podkomisiju, ekspertsku ili radnu grupu, koje će rješavati konkretna pitanja i pripremati osnove za dogovor.

Program ima nekoliko komponenti i ciljeva, kao što su: Dovršetak usklañivanja domaćih propisa sa meñunarodnim sporazumima i Okvirnom EU direktivom za vode; Promovisanje održivog upravljanja vodama; Ublažavanje efekata globalnih klimatskih promjena; Prevencija ili ograničavanje negativnih efekata poplava, suša, postupanje u slučaju opasnih pojava i incidenata koji podrazumjevaju supstance koje su opasne za vodu; Obezbjeñivanje monitoringa i kontrole sprovoñenja sporazuma, zakona, propisa i standarda, ali se Program koncentriše na korišćenje hidropotencijala.

Program obuhvata: davanje inicijative od strane Crne Gore za postizanje dogovora o vodnim pravima, pripremu polazne dokumentacije (podloga) za utvrñivanje vodnih prava, pregled postojećih/sličnih sporazuma, analiza pratećih pitanja, analiza postojećih meñunarodnih programa (Meñunarodna komisija za rijeku Dunav – IPCDR, Meñunarodna komisija za slivno područje rijeke Save - ISRBC, South East Europe Disaster Risk Management Initiative – SEEDRMI) i odgovarajućih komponenti, utvrñivanje odgovarajuće organizacije(a) i institucije(a) u svim uključenim zemljama, utvrñivanje meñunarodnih organizacija koje mogu pomoći pripremu neophodne dokumentacije i koje bi se mogle uključiti u same meñu-regionalne pregovore (UNESCO Centar za zakon o vodama – Univerzitet Dundee), priprema izvještaja, projektna dokumentacija, nacrt i finalni sporazumi i procedure i detaljan termin plan pregovora, pronalaženje adekvatne organizacije logistike ukupne operacije, i uskañivanje svog ovog posla sa postojećim regionalnim i domaćim programima i projektima. Mogućnost kontrolisanja protoka Drine bi mogao biti dobar argument i korisna činjenica za nizvodne regione, a time i za postizanje adekvatnog dogovora.

B. Plan aktivnosti


1. Inicijativa Davanje inicijative od strane Crne Gore za dogovor Potpisivanje memoranduma sa Bosnom i Hercegovinom i Srbijom

MPŠV, MER, UV

2. Osnovna dokumentacija Izrada osnovne dokumentacije za pripremu dogovora o vodnim pravima, sa vremenskim okvirima, izrada stručnih analiza, studija i podataka, angažovanje konsultanata

MPŠV, UV, MER

3. Pregovori Početak pregovora o otvorenim problemima u cilju postizanja dogovora

Vlada

Program bi trebao biti završen do 31. 12. 2012. godine. Aktivnosti i njihov termin plan poslije 31. 12. 2010 će biti utvrñene nakon početka pregovora.



C. Terminski plan


1. Inicijativa MER, MPŠV, UV 01.07.2008 31.12.2008

2. Osnovna dokumentacija MER, MPŠV, UV 01.01.2009 31.12.2009

3. Pregovori Vlada 01.10.2009 31.12.2010

2011 20122008 2009 2010

D. Finansiranje

Ukupni troškovi Programa bi se podijelili izmeñu svih država. Procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012 koje snosi Crna Gora su 433.000 €.


finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

Budžet 18.000 18.000

Donacija 0 1. Inicijativa MER, MPŠV, UV

Kredit 0

Budžet 200.000 200.000

Donacija 120.000 120.000 2. Osnovna dokumentacija MPŠV, UV, MER

Kredit 0

Budžet 45.000 50.000 95.000

Donacija 0 3. Pregovori Vlada

Kredit 0

Ukupno (1-3) 18.000 365.000 50.000 0 0 433.000


Program ima za cilj jasno definisati prava na korišćenje vode, gdje sada nisu jasno definisana izmeñu zemalja u regionu. To će omogućiti korišćenje vodnih resursa i tamo, gdje sada zbog nedefinisanosti nema korišćenja tih resursa.

Imajući u vidu aktivnosti planirane u okviru Programa, koje se prevashodno odnose na pripremu memoranduma, dokumenata, pregovora i meñunarodne saradnje i dr., smatramo da nije potrebna izrada SEA.

Program nema značajnijeg direktnog socijalnog uticaja.




10.7.3 Projekat istraživanja nafte i gasa u podmorju – Blok 1 i 2


Istraživanja nafte i gasa u podmorju - blokovi 1 i 2, koja su izvršena do danas, ukazuju na veliku perspektivu ovog područja. Postojanje osnovnih preduslova za proizvodnju nafte i gasa u podzemlju južnog jadranskog geološkog basena je dokazano, i direktna potvrda ove činjenice je proizvodnja u albanskom i italijanskom dijelu basena. Dokazano je postojanje matičnih stijena - permotrijaski klastiti, mezozojske karbonatne sekvence, paleogeni sedimentni kompleks; rezervoar stijena - sekvence mezozojskih karbonata, paleogeni pješčari i konglomerati. Na području Blokova 1 i 2 urañeno je više od 5.000 km 2D reflektivnih seizmičkih profila, koji su procesirani i interpretirani. Na bazi toga urañene su dubinske strukturne karte po svim interesantnim geološkim horizontima i izdvojeni su objekti do nivoa „Prospects and Leads”. Izbušene su dvije duboke istražne bušotine: JJ-1 (4.700 m) i JJ-3 (4.600 m). Bušotina JJ-1 registrovala je značajne pojave prirodnog gasa, a bušotina JJ-3 dala je mobilnu naftu na testu, 167 bbls. Program budućih radova ima za cilj da interesantne geološke strukturne formacije, na kojima su se bušile navedene bušotine, se dodatno definišu sa 3D seizmičkim programom, nakon čega bi se locirala istražna bušotina, a potom bušila. Ukratko, na predmetnom prostoru istraživanja su dosta odmakla i rezultati su ohrabrujući. Projektom, uz primjenu danas nezaobilazne 3D seizmike, treba definisati najperspektivniji strukturni objekat i provjeriti ga istražnim bušenjem. Realizacija Projekta je od ključne važnosti za mogućnost ostvarivanja proizvodnje nafte i gasa sa ovog područja

Novim zakonom je predvidena nova raspodela blokova 1 i 2, ali za sada Jugopetrol ima važeću koncesiju i tako su i planirane aktivnosti.

Radovi će se realizovati u skladu sa meñunarodnim i crnogorskim propisima koji se odnose na zaštitu životne sredine: Meñunarodna Konvencija o mjerama protiv zagañivanja mora ugljovodonicima, London, 1954/62; Konvencija o intervencijama na otvorenom moru u slučaju zagañivanja mora ugljovodonicima, Brisel, 1969; Konvencija o otvorenom moru, Ženeva, 1958; Zakon o životnoj sredini (Službeni list Crne Gore, br. 12/96); Zakon o vodama (Službeni list RCG, br. 27/07).

B. Plan aktivnosti


1. Faza 1 a) Pregled postojećih podataka o blokovima, b) Reobrada starih seizmičkih 2D profila, cca. 1.000 km, c) Ponovna interpretacija logova iz bušotina, d) Reinterpretacija reprocesiranih seizmičkih profila, e) AVO (Amplitude Versus Offset) seizmičke analize na odabranim seizmičkim

profilima, f) Finalni izvještaj sa preporukama.

Koncesionar

2. Faza 2 a) 100 km2 3D novih seizmičkih snimanja, b) Obrada i interpretacija novih seizmičkih snimanja, c) Finalni izvještaj sa preporukama.

Koncesionar

3. Faza 3 Izrada istražne bušotine.

Koncesionar



C. Terminski plan


1. Faza 1 Koncesionar 1.4.2008 31.12.2008



2011 20122008 2009 2010

D. Finansiranje



finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

1. Faza 1 Koncesionar 195.000 195.000



Ukupno (1-3) 195.000 1.430.000 15.000.000 0 0 16.625.000


U toku izrade projektne dokumentacije za istraživanja koncesionar mora sprovesti postupak EIA. Program nema značajnijeg direktnog socijalnog uticaja, ali bi pronalaženje zaliha nafte i gasa pokrenulo intenzivan privredni razvoj.




10.7.4 Projekat istraživanja nafte i gasa u podmorju – Blok 3


Istraživanja nafte i gasa u u podmorju bloka 3, koja su izvršena do danas, ukazuju na veliku perspektivu ovog područja. Postojanje osnovnih preduslova za proizvodnju nafte i gasa u podzemlju južnog jadranskog geološkog basena je dokazano, i direktna potvrda ove činjenice je proizvodnja u albanskom i italijanskom dijelu basena. Dokazano je postojanje matičnih stijena - permotrijaski klastiti, mezozojske karbonatne sekvence, paleogeni sedimentni kompleks; rezervoar stijena - sekvence mezozojskih karbonata, paleogeni pješčari i konglomerati. Urañeno je preko 6.000 km 2D reflektivnih seizmičkih snimaka, koji su obrañeni i interpretirani. Na perspektivnim Pliocenim potencijalno gasnim objektima urañeno je 311 km2 3D seizmičkih snimanja, kao i specijalne metode obrade (AVO, GeoQube). Urañeni su kompletni izvještaji, projekti i elaborat sa prikazanim rezultatima i preporukama za istražno bušenje.

Izbušene su dvije duboke istražne bušotine: JJ-2 (3.700 m) i JJU-1 (4.000 m). Bušotina JJ-2 je registrovala prisustvo nafte u navučenom karbonatnom kompleksu, bušotina JJU-1 je pokazala tragove nafte, ali je iz tehničkih razloga napuštena na dubini od 4.600 m. Tokom istraživanja Bloka 3, utvrñen je veliki broj statigrafskih jedinica širokog opsega. U zoni 3D snimanja identifikovano je petnaest Pliocenskih prospekata na dubinama od 700 m do 1.300 m, sa GIIP potencijalom od 721 Bcf. Dubina vode u zoni prospekata varira izmeñu 75 m i 100 m. AVO seizmičke analize su izvedene u potpunosti i one dozvoljavaju procjenu da istraživački rizik gasno indikativne prirode bude smatran niskim. Prospekti su u naftno-geološkom smislu zreli i spremni za istražno bušenje. Tri alternativne lokacije za prvu istražnu bušotinu su predložene za ozbiljno razmatranje.

Projekat se realizuje na osnovu koncesionog modela. Blok 3 će biti, shodno novom zakonu, podjeljen na više blokova, najvjerovatnije tri.

Radovi će se realizovati u skladu sa meñunarodnim i crnogorskim propisima koji se odnose na zaštitu životne sredine: Meñunarodna Konvencija o mjerama protiv zagañivanja mora ugljovodonicima, London, 1954/62; Konvencija o intervencijama na otvorenom moru u slučaju zagañivanja mora ugljovodonicima, Brisel, 1969; Konvencija o otvorenom moru, Ženeva, 1958; Zakon o životnoj sredini (Službeni list Crne Gore, br. 12/96); Zakon o vodama (Službeni list RCG, br. 27/07).

B. Plan aktivnosti


1. Podjela blokova i koncesija Nova podjela bloka 3 na tri manja bloka, izrada tendera za dodjelu koncesije, sprovoñenje tenderske procedure, izbor koncesionara i dodijela koncesije

MER, MF

2. Istraživanje Detaljna provjera svih relevantnih podataka istraživanja, odreñivanje konačne lokacije istražne bušotine, izrada svih neophodnih studija i rudarskog projekta, dobijanje dozvola za početak poslova bušenja, bušenje istražne bušotine konačne dubine do 1.500 m, eventualna testiranja bušotina, finalni izvještaj sa preporukama

Koncesionar

3. Verifikacija Operacije okonturenja ležišta izradom konturnih bušotina i drugih detaljnih geoloških, geofizičkih i geohemijskih istraživanja

Koncesionar



C. Terminski plan


1. Podjela blokova i koncesija MER, MF 1.10.2008 30.6.2009

2. Istraživanje Koncesionar 1.7.2009 30.6.2011

3. Verifikacija Koncesionar 1.7.2011 31.12.2012

2011 20122008 2009 2010

D. Finansiranje

Procijenjeni troškovi Projekta za jedan blok u periodu 2008-2012 su 27,59 miliona €.


finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

Budžet 60.000 60.000 120.000

Donacija 0 1. Podjela blokova i koncesija MER, MF

Kredit 0

2.Istraživanje Koncesionar 6.000.000 6.000.000 470.000 12.470.000

3.Verifikacija Koncesionar 5.000.000 10.000.000 15.000.000

Ukupno (1-3) 60.000 6.060.000 6.000.000 5.470.000 10.000.000 27.590.000


U toku izrade projektne dokumentacije za istraživanja koncesionar mora sprovesti postupak EIA. Program nema značajnijeg direktnog socijalnog uticaja, ali bi pronalaženje zaliha nafte i gasa pokrenulo intenzivan privredni razvoj.




10.7.5 Projekat istraživanja ležišta uglja u oblasti Pljevalja


Crna Gora raspolaže sa dva registrovana tipa uglja: lignit u širem regionu Pljevlja i mrki ugalj u opštini Berane. Lignit se eksploatiše putem površinske eksploatacije u regionu Pljevlja. S aspekta energije, kao i s tehničko-tehnološkog aspekta, ležišta uglja u pljevaljskom regionu se mogu podijeliti u pljevaljski bazen i bazen Maoče.

Geološke bilansne rezerve su utvrñene u ležištima Potrlica, Kalušići, Bakrenjače, Šumani I, Otilovići, Rabitlje, Grevo i Maoče. Rezerve uglja su definisane na osnovu elaborata o rezervama i kvalitetu uglja, koji su ovjereni od strane nadležnog državnog organa. Ugljonosni bazen „Mataruge“ je samo djelimično definisan na osnovu geoloških istraživanja, koja su izvršena 1982. godine i naknadnim istraživanjima 1991. godine.

Pored basena koji su navedeni u tabeli, region Pljevalja obuhvata i tzv. manje basene (Glisnica, Brvenica, Bušnje, Tješanj, Jugovo idr.) koji nijesu dovoljno istraženi, ili su geološke rezerve bile definisane, ali su u meñuvremenu ležišta uglja okupirana industrijskim prostorijama, ili su na njima otkriveni arheološki lokaliteti (Radosavac, Komini).

Region Basen Ležišta Bilansne rezerve (t) Eksploatacione rezerve (t)

Potrlica 42.480.310 40.457.438 Kalušići 13.808.391 13.150.848

Grevo 2.288.757 2.265.373 Centralni

Rabitlje 5.486.126 5.224.882 Šumani I 583.000 Otilovići 3.421.000 3.258.952

Mataruge 7.749.000 7.044.545

Pljevlja

Drugi – gravitac.

Bakrenjače 1.332.313 1.199.082 Maoče Maoče 109.900.000 104.666.667

Centralni 64.063.584 61.098.541 Drugi 12.502.313 12.085.579 Ukupna

vrijednost Maoče 109.900.000 104.666.667

U k u p n o 186.465.897 177.850.787

Planirane aktivnosti se dijele na geološke radove i rudarske tehno-ekonomske radove.

B. Plan aktivnosti


1. Koncesije Dobijanje koncesije i razvoj ležišta Maoče za eksploataciju.

MER

2. Geološki radovi 1. Hidro-geološka pretraga ležišta Maoče 2. Ustanavljanje količine rezervi ležišta Komini i Radosavac 3. Program za pretragu manjih ležišta

RUP, Koncesionar

3. Rudarsko tehno-ekonomski radovi 1. Glavni projekti kopanja uglja u ležištima Maoče i Otilovići 2. Glavni projekt kopanja uglja u centralnom basenu Pljevlja (izuzev Potrlice) 3. Homogenizacija uglja za TE Pljevlja radi postizanje konstantne kalorične

vrijednosti uglja na ulazu u elektranu.

RUP, Koncesionar



C. Terminski plan


1. Koncesija MER 1.9.2008 31.12.2008

2. Geološki radovi RUP, Koncesionar 1.9.2008 30.12.2010

3. Rudarsko tehno-ekonomski radovi RUP, Koncesionar3.4.2008 29.12.2011

2011 20122008 2009 2010

D. Finansiranje



finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

1. Koncesija MER 30.000 30.000

2. Geološki radovi RUP, Koncesionar

25.000 2.480.000 2.450.000 4.955.000

3. Rudarsko tehno-ekonomski radovi

RUP, Koncesionar

200.000 983.000 1.500.000 80.000 2.763.000

Ukupno (1-3) 255.000 3.463.000 3.950.000 80.000 0 7.748.000


Radovi koji su planirani se odnose na istražne radove za koje sprovodjenje postupka EIA nije propisano, dok će u toku pripreme projektne dokumentacije za pojedine projekte investitor morati sprovesti postupak EIA.

Projekat nema značajnijeg direktnog socijalnog uticaja.




10.7.6 Projekat istraživanja ležišta uglja u oblasti Berana


Crna Gora raspolaže sa dva registrovana tipa uglja: lignit u širem regionu Pljevalja i mrki ugalj u opštini Berane. Mrki ugalj (region Berana) se iskopava jamskom tehnologijom eksploatacije. Trenuto se ne vrši eksploatacija uglja u regionu Berana.

Rezerve i kvalitet uglja iz basena Berane nijesu na zadovoljavajući način dokumentovani. Iako su istražni radovi za vrijeme eksploatacije i kasnije nakon eksploatacije izvršeni u različitim vremenskim periodima i u značajnim količinama, oni ukupno gledano nijesu realizovani na ekonomičan način. Značajan dio istražnih radova nije obuhvaćen elaboratom, ili verifikovan od strane nadležnog državnog organa. Strukturalne bušotine nijesu praćene, shodno pravilima, analizama kvaliteta uglja i potrebnim hidro-geološkim, tehničko-geološkim i drugim elaboratima i studijama. Pregled prethodno urañene dokumentacije, iako je on zahjevan zakonskim propisima, takoñe nije izvršen. Stoga bi sve ovo trebalo uraditi, prije nego se definišu dalji razvojni planovi za region Berana.

Region Basen Ležišta Bilansne rezerve (t) Eksploatacione rezerve (t)

Petnjik 13.165.945 10.532.756

Police 11.795.423 8.846.567

Berane

Zagorje 3.348.690 U k u p n o 28.310.058 19.379.323

Prosječna toplotna moć uglja u basenu je 13,68 MJ/kg. Procjena geoloških rezervi uglja u regionu Berane iznosi 160 miliona tona. Kod analize raspoložive dokumentacije, postupanja sa regionom Berane sa aspekta klasifikacije uglja, rezervi i kvaliteta uglja primjećuju se značajne neizvjesnosti. Podaci potiču od različitih autora i iz različitih perioda.

Gore navedeno ukazuje na to da je neophodno izvršiti procjenu istražnih radova i nakon toga definisati obim i vrstu radova.

B. Plan aktivnosti


1. Geološki radovi Geološka pretraga rezervi, pregled dokumentacije, analize

Rudnik uglja Berane



C. Terminski plan


1. Geološki radovi Rudnik uglja Barane 9/1/2008 12/31/2008

2011 20122008 2009 2010

D. Finansiranje



finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

1. Geološki radovi Rudnik uglja Berane 30.000 30.000

Ukupno (1-1) 30.000 0 0 0 0 30.000


Radovi koji su planirani se odnose na istražne radove za koje sprovodjenje postupka EIA nije propisano.

Projekat nema značajnijeg direktnog socijalnog uticaja.




10.7.7 Projekat Jonsko-Jadranski gasovod


Crna Gora još nema pristupa meñunarodnim izvorima prirodnog gasa. Ukoliko ne doñe do razvoja domaće proizvodnje, postoji više mogućih nabavnih pravaca u budućnosti: preko Srbije, Albanije i Hrvatske. U septembru 2007. godine je Vlada Crne Gore zajedno sa vladama Hrvatske i Albanije potpisala ministarsku deklaraciju za izgradnju Jonsko-Jadranskog gasovoda. Predviña se da će gasovod biti priključen na Trans jadranski gasovod (Trans Adriatic Pipeline - TAP), sa kojim Švajcarska kompanija EGL planira povezivanje Grčke, Albanije i Italije (podmorskom vezom) sa gasnim resursima sa Srednjeg Istoka, Kaspijskog mora i Rusije. Predviña se, da će Jonsko-Jadranski gasovod biti završen do kraja 2012. godine.

Prilikom potpisivanja deklaracije kompanija EGL je potvrdila spremnost za dodjelu dijela kapaciteta TAP-a u iznosu od 5 milijardi m3 za potrebe regionalnih tržišta Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

Za Crnu Goru je od velikog interesa da se uradi gasna mreža i dovede gasovod. Obzirom da Crna Gora ima mali uticaj na to da li će se ovaj gasovod raditi, potrebno je razrañivati i druge variante. Jedna od njih je i projekat gasifikacija Jugoistočne Evrope kroz izgradnju Gasovoda energetske zajednice JIE (Energy Community Ring) čiji bi sastavni dio mogao da bude i Jonsko-Jadranski gasovod.

U Crnoj Gori postoji nizak potencijal potrošnje gasa, a predviñene investicije u razvoj gasne mreže dosta su visoke. Zbog toga se predviña prethodno razvijanje sistema gasne mreže i potrošnje upotrebom TNG-a kao prethodnice prirodnom gasu.

B. Plan aktivnosti


1. Pripremne aktivnosti Izrada prethodne studije opravdanosti i idejnog rješenja, izabiranje mogućih trasa

MER

2. Prostorni plan i SEA Izrada osnova za prostorno plansku dokumentaciju i SEA

MER

3. Priključenje gasnih mreža Izrada studije priključenja konzuma na gasovod i razvijanja distributivnih gasnih mreža

MER


MER

5. Izgradnja Izrada projektne dokumentacije, dobijanje grañevinske dozvole, izrada elaborata procjene uticaja na životnu sredinu, izgradnja gasovoda

Koncesionar



C. Terminski plan


1. Pripremne aktivnosti MER 01/09/2008 01/10/2009

2. Prostorni plan i SEA MER 01/07/2009 30/06/2010

3. Priključenje gasnih mreža MER 01/10/2009 30/06/2010

4. Tender i koncesija MER 01/07/2010 30/12/2010

5 Izgradnja Koncesionar 01/01/2011 31/12/2012

2011 20122008 2009 2010

D. Finansiranje



finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

Budžet 600.000 1.600.000 2.200.000

Donacija 0

1. Pripremne aktivnosti

MER

Kredit 0

Budžet 150.000 300.000 450.000

Donacija 0

2. Prostorni plan i SEA

MER

Kredit 0

Budžet 3.230.000 3.230.000

Donacija 0

3. Priključenje gasnih mreža MER

Kredit 0

Budžet 120.000 120.000

Donacija 0

4. Tender i koncesija

MER

Kredit 0


Ukupno (1-5) 600.000 1.750.000 3.650.000 30.000.000 24.000.000 60.000.000


U toku izrade prostorno planske dokumentacije potrebna je izrada SEA, a u toku izrade projektne dokumentacije koncesionar je obavezan uraditi elaborat procjene uticaja na životnu sredinu.

Projekat može ojačati poziciju Crne Gore na području energetike regiona, pa tako dati i podršku za intenzivan generalni privredni razvoj. Uz to otvara se mogućnost šireg prelaska konzuma na gas za potrebe grijanja, otvaraju se nova radna mesta u toku gradnje, pa i poslije.



10.8 KS 8: SAČINJAVANJE MEHANIZMA ZA EFIKASNO PRAĆENJE I KONTROLU

IMPLEMENTACIJE AKCIONOG PLANA

10.8.1 Program praćenja i kontrole implementacije Akcionog Plana


Opis praćenja i kontrole implementacije AP, kao i njegovog inoviranja, dat je u pogl. 5. Implementacija AP i pogl. 9. Praćenje i kontrola implementacije i inoviranje AP.

B. Plan aktivnosti


1. Formiranje DAP U okviru MER kao samostana jedinica formira se DAP.

MER

2. Praćenje i izveštavanje Praćenje implementacije AP i izveštavanje MER i vlade.

MER, kasnije DAP

3. Kontrola Pokretanje korektivnih akcija u slučaju odstupanja od plana implementacije

MER, kasnije DAP

4. Inoviranje AP Inoviranje AP u skladu sa promjenama u oblasti energetike i odstupanjima od plana implementacije

MER, kasnije DAP




C. Terminski plan


1. Formiranje DAP MER 1.9.2008 31.12.2008

2. Praćenje i izvještavanje MER, kasnije DAP 1.9.2008 31.12.2012

3. Kontrola MER, kasnije DAP 1.9.2008 31.12.2012

4. Inoviranje AP MER, kasnije DAP 1.1.2009 31.12.2012

2011 20122008 2009 2010

D. Finansiranje

Procjenjeni ukupni troškovi u periodu 2008-2012 iznose 4.050.000 €.


finansiranja 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno (2008-2012)

Budžet 100.000 100.000

Donacija 1.Formiranje DAP MER

Kredit

Budžet 100.000 250.000 300.000 300.000 300.000 1.250.000

Donacija 200.000 200.000 200.000 600.000 2. Praćenje i izvještavanje MER, kasnije DAP

Kredit

Budžet 50.000 150.000 250.000 250.000 250.000 950.000

Donacija 200.000 100.000 100.000 400.000 3. Kontrola MER, kasnije DAP

Kredit

Budžet 100.000 150.000 150.000 150.000 550.000

Donacija 100.000 100.000 200.000 4. Inoviranje AP MER, kasnije DAP

Kredit

Ukupno (1-4) 250.000 900.000 1.100.000 1.100.000 700.000 4.050.000


Imajući u vidu aktivnosti planirane u okviru Programa koje se pravashodno odnose na praćenje i kontrolu aktivnosti kod implementacije AP, nije potrebna izrada SEA. Program nema direktnog socijalnog uticaja.



ANEKS

Detaljni terminski plan

Documents

STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKEENERGETIKE · PDF file10.2.2 Projekat revitalizacije malih hidroelektrana ... globalnih klimatskih promjena u Crnoj Gori ... Strategija razvoja energetike