stribor knjiga.pdf

Stribor Markovi}

FITOAROMATERAPIJA

Dr. sc. Stribor Markovi}FITOAROMATERAPIJAmonografije esencijalnih ulja i ljekovitih biljakatemelji fitoaromaterapije

Nakladnik:CENTAR CEDRUSJosipa Lon~ara 1, Zagrebwww.centarcedrus.hrinfoºcentarcedrus.hrtel. 091 / 52 42 679; faks: 01 / 346 02 03

Za nakladnika:Boris Pecigo{

Recenzenti:Doc. dr. Sanda Vladimir-Kneèvi}Mr. sc. Antun Alegro

Lektura i redaktura:Centar Cedrus

Grafi~ko oblikovanje i priprema:Studio DiM d.o.o., Zagreb

Tisak:Denona d.o.o., Zagreb

Naklada: 1000 primjeraka

CIP - Katalogizacija u publikacijiNacionalna i sveu~ili{na knji`nica - Zagreb

UDK 615.322(035)633.88(035)615.89(035)

MARKOVI], Stribor Fitoaromaterapija : monografijeesencijalnih ulja i ljekovitih biljaka :temelji fotoaromaterapije / StriborMarkovi}. - Zagreb : Centar Cedrus, 2005.

Kazalo.

ISBN 953-95062-0-4

I. Fitoterapija -- Priru~nikII. Aromaterapija -- Priru~nik

450930084

FITOAROMATERAPIJAmonografije esencijalnih ulja

i ljekovitih biljakatemelji fitoaromaterapije

Stribor Markovi}

Zagreb, 2005.

© Centar Cedrus, Zagreb, 2005.

Sva prava pridràna.

Nijedan dio ove knjige ne smije se reproducirati niti

prenositi ni u kojem obliku: elektroni~ki, mehani~ki,

fotografski ili na drugi na~in bez prethodne

suglasnosti izdava~a.

SADR@AJRije~ autora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16[to su aromaterapija i fitoterapija? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Zablude u aromaterapiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22Povijest aromaterapije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27Koja esencijalna ulja su aromaterapijske kvalitete? . . . . . . . . . . . . . 28Esencijalna ulja i energetski rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

OSNOVE KEMIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32Kemija kao znanost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33Kemijske veze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34Glavni tipovi jednostavnih organskih molekula i funkcionalne skupine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38Elektronegativnost atoma i parcijalni naboji . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42Kiselost i bazi~nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52Dijagrami u aromaterapiji. Zna~enje negativiziraju}eg i pozitiviziraju}eg u istraìvanju esencijalnih ulja . . . . . . . . . . . . . . . 56Izomeri i njihova va`nost u prirodnim spojevima . . . . . . . . . . . . . . 60

OSNOVE BOTANIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66Taksonomija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67Morfologija biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68Histologija biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70Fotosinteza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73Najva`nije aromati~e biljne porodice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77Metode uzgoja ljekovitog bilja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80

FARMAKOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82Farmakokinetika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 Apsorpcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 Apsorpcija kroz koù . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 Apsorpcija u probavnom traktu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Vaginalna apsorpcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 Apsorpcija kroz sluznicu di{nog trakta . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 Distribucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 Metabolizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Eliminacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Liberacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Dermalni pripravci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Oralni pripravci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 Rektalna i vaginalna aplikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104Farmakodinamika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

MIKROBIOLOGIJA I IMUNOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110[to su bakterije? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111Klasifikacija bakterija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113

5

Esencijalna ulja i njihovo djelovanje na bakterije, gljivice i viruse . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115Naj~e{}e patogene bakterije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122Virusi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 Klasifikacija virusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 Djelovanje esencijalnih ulja na viruse . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134Osnove medicinske mikologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 Povr{inske mikoze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 Kutane mikoze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 Subkutane mikoze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 Dubinske (sistemske) mikoze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138Imunologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 Prepoznavanje svojeg od tu|eg . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 Prepoznavanje infektivnog od neinfektivnog . . . . . . . . . . . . . . . 140 Prepoznavanje opasnog od neopasnog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 Zablude o imunostimulansima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 U~esnici imunolo{kog odgovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 Upotreba fitoaromaterapije u kontroli

imunolo{kog odgovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144

SIGURNOST ESENCIJALNIH ULJA I BILJNIH PRIPRAVAKA (TOKSIKOLOGIJA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146Osnove toksikologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147Toksikologija esencijalnih ulja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 Sistemska akutna toksi~nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 Toksi~na djelovanja na organske sustave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152 Hepatotoksi~nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152 Nefrotoksi~nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 Kardiotoksi~nost, utjecaj na krvni tlak i koagulaciju . . . . . . . 153 Pulmonarna toksi~nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 Sredi{nji ìv~ani sustav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 Dermotoksi~nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154 Kancerogenost esencijalnih ulja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157

METODE EKSTRAKCIJE I IZOLACIJE PRIRODNIH MATERIJALA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160Dobivanje esencijalnih ulja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161Kontrola kvalitete esencijalnih ulja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 Tankoslojna kromatografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 Plinska kromatografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 Nuklearno magnetska rezonancija (NMR) . . . . . . . . . . . . . . . . . 172 Refrakcija i polarizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174Ekstrakti u fitoterapiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175 Pripravci od cijelih biljaka i njenih dijelova . . . . . . . . . . . . . . . . . 175 Teku}i ekstrakti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175 Suhi ekstrakti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177

KEMIJA I FARMAKOLOGIJA ESENCIJALNIH ULJA . . . . . . . . . . . . . . . . 178Alkoholi i fenoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179

FITOAROMATERAPIJA

6

Farmakolo{ko djelovanje alkohola i fenola . . . . . . . . . . . . . . . . . 181âjevac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183Palmarosa i \umbir-trava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184Pa~uli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185Ruìno drvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186Geraniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186Marokanska kamilica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188Klin~i}evac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189Sjeme mrkve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190Cedrovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191Mu{katna kadulja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192Rod Thymus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193

Thymus vulgaris . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194Thymus satureioides . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195Ostale vrste roda Thymus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196

Rod Origanum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197Origanum compactum i Origanum heracleoticum . . . . . . . . . . 197

Maùran . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198Primorski vrisak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199Korijandar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200Elemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201Sandal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202Ostala ulja s alkoholima i fenolima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202

Monoterpeni i seskviterpeni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204 Farmakolo{ko djelovanje monoterpena i seskviterpena . . . . . . . 205 Toksi~nost terpena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206

Limun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206Mandarina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207Gorka naran~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208Ostale vrste roda Citrus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211Ledum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212Tamjanovci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213Galbanum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214Mira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215Bu{in . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215êmpres . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216\umbir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217Tr{lja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218Bor, bijeli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219Smreka, crna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220Druge vrste porodice Pinaceae . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221Borovica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222Mu{katni orah . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223Njema~ka kamilica i druga ulja s azulenima . . . . . . . . . . . . . . . . . 224

Stolisnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224Tanacetum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225Plavi ~empres . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225Gurjum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225

SADR@AJ

7

Paprovac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226Aldehidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227 Farmakolo{ko djelovanje aldehida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227 Toksi~nost aldehida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229

Mati~njak (melisa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229Citronele i Limunske trave (lemongrasi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230Cimetovac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232Limunovac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234Kumin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236Druga ulja s aldehidima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236

Ketoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237 Farmakolo{ko djelovanje ketona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238 Toksi~nost ketona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239

Paprena metvica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240Druge vrste roda Mentha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241Ru`marin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242Kadulja, ljekovita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244Druge vrste kadulja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245Smilje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245Ostale vrste roda Helichrysum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247Miloduh (izop) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247Manuka i Kanuka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249Kurkuma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250Vetiver . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252Vrste odoljena (valerijane) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252Nard . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253Kim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254Kopar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255Druga ulja s ketonima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255

Esteri i kiseline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257 Farmakolo{ko djelovanje estera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258

Lavanda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258Lavanda, {irokolisna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260Druge vrste roda Lavandula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261Zimzeleni i Breze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261Ylang-ylang . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262Rimska kamilica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264Limunska metvica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265Kardamom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266Ulja s esterima cimetne kiseline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266

Kumarini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267 Farmakolo{ko djelovanje kumarina. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267 Toksi~nost kumarina. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268

Kela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269Angelika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270

Laktoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271 Farmakolo{ko djelovanje laktona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271

Inula (smrdljivi oman) i Oman . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272

FITOAROMATERAPIJA

8

Masoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273Druga ulja s laktonima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273

Oksidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274 Farmakolo{ko djelovanje oksida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274

Niauli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275Kajeput . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277Druge vrste roda Melaleuca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277Ravensara/Kamforovac/Anisna ravensara . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278Rod Eucalyptus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280

Limunski eukaliptus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282 Eukaliptus globulus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282 Eukaliptus radiata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284 Eukaliptus dives . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284 Eukaliptus polibraktea . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284

Mirta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285Lovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286Ulja s askaridolom i apiolom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287

Metoksifenoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 288 Farmakolo{ko djelovanje metoksifenola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 288 Toksi~nost metoksifenola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289

Rod Ocimum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289 Bosiljak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289 Druge vrste roda Ocimum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292

Anis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292Komora~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293Estragon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294Ostala ulja s metoksifenolima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295

Ftalidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296 Farmakolo{ko djelovanje ftalida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296

Ljup~ac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297Celer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298Ostala ulja s ftalidima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298

Ostali spojevi: du{ikovi i sumporni spojevi, aterpenski ugljikovodici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299 Du{ikovi spojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299

Jasmin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299 Sumporni spojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300 Neterpenski ugljikovodici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300

Ruà . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300

FITOKEMIJA I FARMAKOLOGIJA LJEKOVITOG BILJA . . . . . . . . . . . . . 302Jednostavni {e}eri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303

[ipak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303Oligosaharidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305Polisaharidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305

Fukus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306Piskavica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308Buha~ica (psilium) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 309

SADR@AJ

9

Masla~ak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310Crni sljez . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311Bijeli sljez . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312Divizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313Lipa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313

Lipidi i bazna ulja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315 Masne kiseline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315 Dobivanje masnih (baznih) ulja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317 Stabilnost baznih ulja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318

Makadamija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318Kalofil (tamanu) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319Jojoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319Slatki badem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 320Avokado . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 320Boraìna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321No}urak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 322Shea maslac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323Divlja ruà . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323Lijeska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324Argania . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325P{eni~ne klice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325Suncokret . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 326Marelica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328Kokos . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328Sezam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329

Poliini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 330Veliki ~i~ak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 330Ehinaceja (rudbekija, slamnjak) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 332

Cijanogeni heterozidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 335Glukozinolati (sumporni glikozidi) i spojevi sumpora . . . . . . . . . . . 337

Rusoma~a (pastirska torbica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337Crna rotkva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338

Lektini i proteini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 339Imela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 339

[ikimati, fenoli, fenolski heterozidi i fenolske kiseline . . . . . . . . . . . 341\umbir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 341Medvjetka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342Arti~oka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344Ru`marin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345Mo~varna kon~ara (suru~ica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345Vrba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346

Kumarini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 348@uti kokotac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 348Ljekovita angelika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349

Lignani, flavonoidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351Podofil . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 352Sikavica (osljebod) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 352Ginko . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 354

FITOAROMATERAPIJA

10

Timijan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355Rimska kamilica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356Stolisnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 357Poljska preslica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359Pasiflora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361Breza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 362

Antocijani i antocijanozidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 364Borovnica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 364Crni ribiz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 366Vinova loza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 367Crna bazga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 368

Tanini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 370Hamamelis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371Bijeli i crveni glog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 372êmpres . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373

Kinoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 375Orah . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 376Sena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 377Krkavina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 379Aloja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 379Gospina trava (kantarion) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 381Noni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 383

Droge s esencijalnim uljima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 385Anis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 385Komora~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 386Kadulja ljekovita (àlfija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 386Mati~njak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 388Metvica, paprena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 388

Oleorezine i sli~ni produkti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 390Borovica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 390Peru balzam i tolu balzam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 391Benzoin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 392Kalofil (tamanu) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 393

Iridoidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 394Valerijana (macina trava, odoljen) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 394Harpagofit . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395Sr~anik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 396Maslina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 397Uskolisni trputac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 398

Piretrini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 399Seskviterpenski laktoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 400

Arnika (br|anka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 400Oman . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 401

Diterpeni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 403Triterpeni, steroidi, saponini i saponozidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 404

Divlji kesten . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 405Sladi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 407Br{ljan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 408

SADR@AJ

11

Jaglac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 410Neven . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 410Ginseng . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 411Eleuterokok, sibirski ginseng . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 413Konopljika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 414Cimicifuga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 415Kopriva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 416Zlatnica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 417

Kardiotoni~ni glikozidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 418Karotenoidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 419Alkaloidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 420

Gavez . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 423Dimnja~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 424Sr~enica (srda~ica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 424Rosopas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 427

STRATEGIJE FITOAROMATERAPIJSKOG TRETMANA . . . . . . . . . . . . 428Simptomatska fitoaromaterapija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 430Drena`na fitoaromaterapija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 431

Jetra i ù~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 431Bubrezi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 433Debelo crijevo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 434Plu}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 436Koà . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 437

Fitoaromaterapija terena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 438Autonomni ìv~ani sustav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 438Endokrini sustav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 441Krvoìlni sustav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 449

PRAKTI^NI SAVJETI ZA FITOAROMATERAPEUTE . . . . . . . . . . . . . . . 456

RJE^NIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 466

KAZALO POJMOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 474

Za kraj... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 485

O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 487

FITOAROMATERAPIJA

12

UVOD

Ova knjiga je koncipirana kao priru~nik ili ud`benik s potrebnim znanjima koje bi trebao znati jedan aromaterapeut i fitoterapeut. Na pisanje ove knjige potaknuo me potpuni nedostatak kvalitetne litera-ture iz aromaterapije na hrvatskom jeziku: ono {to je do sada objavljeno i prevedeno manjkavo je u preciznosti opisa esencijalnih ulja, njihovih kemijskih i botani~kih karakteristika i preciznosti opisa djelovanja. Proporcionalno je manji broj kvalitetnih knjiga iz aromaterapije ob-javljen na engleskom jeziku, ve}ina kvalitetnije literature napisana je na francuskom jeziku, ali na àlost izdava~i i prevoditelji do sada nisu objavili takvu literaturu. Fitoterapijska literatura je relativno kvalitet-nije zastupljena na hrvatskom jeziku, ali se previ{e daje naglasak na monografijsko opisivanje biljaka i nesavjesnog povezivanja tegoba i biljaka, uz potpuno odsustvo opisa interakcija s konvencionalnim li-jekovima (ili kada se neki lijekovi mogu kombinirati s fitoaromatera-pijskim pripravcima, a kada ne). Fitoterapija je terapijski pristup, a ne nabrajanje svojstava biljaka (u ~emu tako|er vlada puno neprecizno-sti) niti kemija ljekovitog bilja. Po prvi puta na hrvatskom jeziku ̀ elim saèti aromaterapiju i fitoterapiju u integralnu cjelinu i objasniti {to zna~i fitoaromaterapijski pristup. Ovu knjigu treba shvatiti kao prvu u seriji, naglasak ove knjige je na obja{njenju temelja fitoaromaterapije, jasno}e i preciznosti. Zbog toga je ova knjiga uglavnom li{ena olako davanih receptura, pa }e biti veliko razo~aranje onima koji èle na}i katalogizirane tegobe i bolesti po abecedi i neke ekspresne recepte za njihovo jo{ brè rje{avanje. Ovo nije knjiga s receptima protiv celulita, {to je izgleda najbolji na~in za prostituciju aromaterapije kod nas. Ni fitoterapija niti aromaterapija se ne bore protiv ne~eg, ve} za zdrav-lje. Me|utim, oni koji shva}aju da efikasnost terapije ovisi o dobrim temeljima, ne}e ostati razo~arani informacijama u njoj. Knjiga se sas-toji od vi{e tematskih cjelina:1. KEMIJA. U toj cjelini obja{njene su osnove kemije, kemijske veze, va`nije grupe kemijskih spojeva, svojstva kao {to su polarnost i nepo-larnost, elektronegativnost i kemijski dijagrami. Cilj ovog poglavlja je dati minimum informacija koje treba znati jedan savjestan fitoaroma-terapeut ili aromaterapeut i pojasniti glavne kemijske pojmove koji se pojavljuju u aromaterapeutskoj i fitoterapeutskoj literaturi.

2. BOTANIKA. Ovo je relativno kratko poglavlje gdje je dan uvod u klasifikaciju biljaka, histologija, fiziolo{ki procesi u biljkama i biosin-teze i va`nije obitelji biljaka. Naglasak je na biokemijskim procesima koji biljci omogu}avaju sintezu tako velikog broja aktivnih tvari.

3. FARMAKOLOGIJA. Iz opse`nog podru~ja farmakologije esenci-jalnih ulja i ljekovitog bilja dao sam naglasak na osnovama farmak-

UVOD

17

ologije i njena dva velika podru~ja, farmakodinamike (kako neki lijek djeluje) i farmakokinetike (koja je sudbina lijeka u organizmu). U ovoj cjelini, pod naslovom liberacija, opisani su po prvi puta neki ga-lenski (farmaceutski) oblici u fitoaromaterapiji poput supozitorija, vagitorija i kapsula.

4. MIKROBIOLOGIJA I IMUNOLOGIJA. Ovo poglavlje daje infor-macije o tome {to su bakterije i virusi i njihovu klasifikaciju, a opisu-je glavne grupe patogenih mikroorganizama, bolesti koje uzrokuju te kako fitoaromaterapija moè pripomo}i u lije~enju tih bolesti. Po prvi put opisani su aromatogrami i njihovo zna~enje, kako aromato-grami u plo~ama tako i u teku}em mediju, te djelovanje esencijalnih ulja na patogene mikroorganizme. Osim toga, u ovom poglavlju su dani temelji imunologije, principi djelovanja imunolo{kog sustava, stanice u imunolo{kom sustavu i upalni medijatori i kako biljke i esencijalna ulja djeluju na imunolo{ki sustav.

5. SIGURNOST ESENCIJALNIH ULJA I BILJNIH PRIPRAVAKA (TOK-SIKOLOGIJA). To je iznimno bitno podru~je jer se kod nas koriste ulja bez kontrole. U njemu su opisane metode toksikolo{kih ispiti-vanja, toksi~na djelovanja esencijalnih ulja na cijeli organizam i or-ganske sustave: dermotoksi~nost i fototoksi~nost, hepatotoksi~nost, neurotoksi~nost, nefrotoksi~nost, kancerogeno djelovanje. Ovo je posve zapostavljeno podru~je aromaterapije, ulja se koriste bez ikakvih upozorenja i osobno znam mnoge primjere lo{eg kori{tenja esencijalnih ulja koji su rezultirali nuspojavama i toksi~nim efektima. Ovo je poglavlje koje se ne smije presko~iti.

6. METODE EKSTRAKCIJE I IZOLACIJE BILJNIH MATERIJALA. Uovoj cjelini opisan je na~in dobivanja esencijalnih ulja i drugih tipova ekstrakata iz biljaka. Opisuje se i obja{njava {to je do destilacija vode-nom parom, maceracija, digestija, perkolacija te kako se pripremaju infuzi i dekokti. Predstavljeni su i noviji tipovi pripravaka poput SIPF-a. Poseban dio je posve}en kontroli kvalitete esencijalnih ulja.

7. KEMIJA I FARMAKOLOGIJA ESENCIJALNIH ULJA gdje su opisa-na farmakolo{ka djelovanja pojedinih grupa spojeva u esencijalnim uljima, te monografije (opisi) pojedinih esencijalnih ulja. Bez jasnog shva}anja kemijskog sastava nema dobrog shva}anja djelovanja esen-cijalnih ulja, a bez shva}anja djelovanja esencijalnih ulja nema dobre aromaterapije. Monografije esencijalnih ulja sastoje se od opisa na~ina dobivanja i kemijskog sastava, farmakolo{kog djelovanja, s jasno nazna~enim na~inima primjene u kojima se postiè terapeutski efekt. Na kraju su navedene i kontraindikacije, rizici i interakcije s lijekovi-ma kori{tenja esencijalnog ulja. OVDJE ODMAH NAGLA[AVAM DA NE

FITOAROMATERAPIJA

18

SUGERIRAM ORALNU UPOTREBU ESENCIJALNIH ULJA OSIM KAO SRED-STVO AROMATIZACIJE (ISPOD 1%) KOJA JE ZAKONSKI DOZVOLJENA.Ovim ujedno otvaram vru}e poglavlje oko kori{tenja esencijalnih ulja u galenskim proizvodima, {to je u Francuskoj uobi~ajena pojava. Kod nas se esencijalna ulja shva}aju u kontekstu aroma i dodataka prehrani i njihovo kori{tenje diktiraju ljudi koji nisu dovoljno obrazovani u far-makologiji esencijalnih ulja. Ovo je poziv da se esencijalna ulja i aro-materapija kona~no vrate okrilju farmacije gdje prirodno i pripadaju.

8. KEMIJA I FARMAKOLOGIJA LJEKOVITOG BILJA. Analogno es-encijalnim uljima, ovdje su opisane grupe kemijskih spojeva u ljekovitom bilju i njihova zajedni~ka svojstva, dane su monografije terapijski zna~ajnijih biljaka koje se koriste u fitoterapiji te njihove kontraindikacije, toksi~nost te s kojim se lijekovima odre|ena biljka ili biljni ekstrakt ne smije uzimati. Svaka monografija sadràva i re-cepture za pripravu (dekokti, macerati, infuzi). Tako|er sam posebnu pa`nju obratio na definiranje poèljne doze, jer VE]INA DOZA KOJE NALAZITE NAPISANE NA VRE]ICAMA ÂJEVA ODVE] SU MALE DOZE.U Francuskoj se pripravci takvih doza svrstavaju u osvjeàvaju}e na-pitke! Treba odmah znati da je navedena doza ZA ODRASLE LJUDE. Za djecu treba koristiti ½ do ¼ te doze.

9. STRATEGIJE FITOAROMATERAPIJSKOG TRETMANA. Opisuju se fitoaromaterapijski pristupi tretmanu i lije~enju ljudi: simptomatski, djelovanjem na drena`ni sustav i djelovanje na teren te je obja{njen osnovni koncept terena. Ovaj kratki pregled vrlo je bitan dio knjige koji predstavlja uvod u sljede}u knjigu, gdje }e se daleko ve}i na-glasak dati na terapeutske pristupe. Na àlost, kod nas je masovno zastupljena samo simptomatska fitoaromaterapijska tehnika koja na kratke staze donosi uspjeh, ali cilj nije ~ovjeka samo lije~iti nego i promijeniti patolo{ki uzrok koji omogu}ava vra}anje bolesti. U Francuskoj simptomatska fitoaromaterapija ~ini tek MANJI dio terapije, a daleko vi{e pa`nje se posve}uje drenaì i terenu.

10. PRAKTI^NI SAVJETI ZA FITOAROMATERAPEUTE. Kratak saètak i savjeti u obliku pitanja i odgovora

11. RJE^NIK naj~e{}ih stru~nih izraza koji se pojavljuju u literaturi.S obzirom da je ova knjiga plod prou~avanja i iskustva jednog

autora, pojedine cjeline obra|ene su detaljnije, a pojedine s manje detalja poput poglavlja botanike. Osobno sam naglasak stavio na stvarna farmakolo{ka djelovanja i interakciju biljnih pripravaka s organizmom jer vjerujem da upravo u tom polju aromaterapeut i fi-toterapeut mora znati najvi{e pojmova i podataka. Termin eteri~noulje koji dolazi iz njema~kog i latinskog jezika (njema~ki: Äterische

UVOD

19

Ekstrakti u fitoterapijiDobivanje esencijalnih ulja moèmo shvatiti kao vrstu izolacije

to~no odre|enih spojeva iz biljke metodama tije{tenja i destilacije vodenom parom.

U fitoterapiji moèmo koristiti pripravke od cijele biljke ili njenih dijelova i njene ekstrakte.

Pripravci od cijelih biljaka i njenih dijelova

Biljke se terapijski vrlo rijetko mogu koristiti cijele, a konzumi-raju se poput povr}a. No, umjesto takvog na~ina terapijski aktivne biljke naj~e{}e se su{e, a zatim melju i od njih dobiva pra{ak (pulvis)koji se daje u odre|enim dozama. Primjeri su pra{ak poljske preslice (Equisetum arvense) i harpagofita (Harpagophyton procumbens).

Ovdje moram objasniti termin DROGA koji se koristi u farmaciji. Droga, nasuprot kolokvijalnom nazivu, nije opojno sredstvo. Droga je dio biljke (npr. su{ena i mljevena) koji se koristi u fitoterapiji.

Teku}i ekstrakti

Teku}i ekstrakti pripremaju se potapanjem biljaka u neko otapalo (naj~e{}e voda, te alkoholi glicerol i etanol, te smjese etanola, vode i/ili glicerola) kako bi se iz biljke iscrpli aktivni sastojci, a uklonili nepotrebne tvari kao {to je celuloza.

1. Infuzi Naj~e{}i uobi~ajeni naziv infuza u hrvatskom jeziku je ~aj. Ak-

tivne tvari se ekstrahiraju djelovanjem vru}e vode kojom se biljka prelije. Biljke se prije toga naj~e{}e su{e kako bi se ljekovite tvari koncentrirale. Infuzi se rade tako da se voda zagrije do vrenja, a za-tim se u nju stavi biljna droga i ostavi stajati pokrivena izme|u 5 i 15 minuta. Biljna droga se zatim odvoji od teku}ine. Infuzi se naj~e{}e rade od mek{ih biljnih dijelova kao {to je list, cvijet, ili pak od cijelog nadzemnog dijela zeljaste biljke.

2. Dekokti Dekokt je tako|er ekstrakt biljke dobiven u vru}oj vodi, ali se

biljka kuha u klju~aloj vodi od 10 do 20 minuta kako bi se pobolj{ala ekstrakcija. Dekokti su prikladni za tvrde biljne dijelove kao {to su po-danak, korijen i kora gdje je duè vrijeme potrebno da vru}a voda pro-dre u unutra{njost biljnih dijelova i ekstrahira ljekovite tvari. Primjeri su kora krkavine (Frangula alnus) i podanak i|irota (Acorus calamus).

METODE EKSTRAKCIJE I IZOLACIJE PRIRODNIH MATERIJALA

175

Meki biljni dijelovi nisu prikladni za pravljenje dekokta, pogotovo ako sadrè esencijalna ulja jer se ona kuhanjem gube zbog isparavanja. In-fuzi i dekokti dominantno ekstrahiraju polarnije tvari iz biljke.

3. Macerati Macerati se op}enito rade ostavljanjem biljne droge kroz odre|eno

vrijeme u nekom polarnom ili nepolarnom otapalu bez zagrijavanja. Vrijeme maceracije i vrsta otapala ovisi o biljnoj drogi. Korijen sljeza (Althea officinalis) macerira se u mlakoj vodi na sobnoj temperaturi dva do tri sata, dok se gospina trava (Hypericum perforatum) ma cerira vi{e tjedana u masnim uljima kao {to je maslinovo ili maka damijino ulje. U slu~aju sljeza, aktivni spojevi su hidrofilne sluzi koje u vodi relativno brzo bubre, dok je u slu~aju gospine trave potrebno izoli-rati lipofilne komponente kroz duè vrijeme da bismo postigli opti-malnu koncentraciju. Maceracija se izvodi na sobnoj temperaturi ili na hladnom. Tinkture su alkoholni ekstrakti biljnih droga dobive-nih maceracijom u smjesi etilnog alkohola (etanola) i vode (naj~e{}e 40% etanola i 60% vode). Vrijeme maceracije je izme|u tjedan i mje-sec dana, nakon kojeg vremena se svjeà tinktura odvaja od biljnog materijala i ostavi odleàti jo{ neko vrijeme kako bi se istaloìle neke balastne tvari. Tinktura se tada filtrira i ~uva na tamnome mjestu.

4. Glicerinski ekstrakti Cijela biljka, svjeà ili eventualno suha, moè se macerirati i u

razrije|enom glicerolu. Ovakvim se na~inom sa~uvaju ve}e koli~ine ljekovitih tvari u biljci. Biljke se tako|er mogu samljeti i cijele ~uvati u glicerolnoj otopini. Najnovija tehnologija SIPF (suspension inté-grale des plantes fraîches, integralna suspenzija svjeèg bilja) koristi cijele biljke usitnjene do vrlo finog praha u teku}em du{iku, nakon ~ega se taj prah otapa u glicerolnom ili alkoholnom mediju. Na taj na~in budu sa~uvani gotovo svi ljekoviti spojevi, i oni lipofilni i hi-drofilni, jer ne dolazi do grijanja ili selektivne ekstrakcije otapalima.

U tablici 19. su predstavljene biljke gdje je SIPF ekstrakt superio-ran u odnosu na druge.

5. Perkolati i digestiTo su teku}i ekstrakti biljaka gdje se biljka tretira s otapalima nis kog

vreli{ta poput etanola na povi{enoj temperaturi kako bi se pove}ala ekstrakcija slabo topivih spojeva. To je pogodan na~in ekstrakcije za tvrde biljne dijelove. Kod digestije biljka se grije odre|eno vrijeme u otapalu. Kod perkolacije biljka se stavi iznad posude s otapalom, a iznad biljnog materijala postavi se hladilo. Otapalo se tada grije na temperaturu vrenja otapala, pa otapalo isparava, hladi se u hladilu i kapa po biljnom materijalu vr{e}i na taj na~in ekstrakciju. Otapalo

FITOAROMATERAPIJA

176

CEDROVICedrus atlantica (Endl.) Manetti ex Carr., Pinaceae – atlaski cedar

Cedrus deodara (Roxb.) G. Don, Pinaceae – himalajski cedarJuniperus virginiana L., Cupressaceae – vir|inijski cedar

Kroz povijest mnoge vrste cedrova upotrebljavale su se u raznim zemljama. U Sredozemlju se koristila oleorezina libanonskog cedra, a drvo kao dragocjeni gra|evni materijal. Oleorezina se koristila kao re-pelent, a stari Egip}ani su je dodavali u smjese za balzamiranje. Atlaski cedar je impozantno piramidalno stablo visoko do 40 metara, kratkih igli~astih listova. Himalajski cedar je stablo sjeverne Indije i Tibeta, a njegova oleorezina koristila se za lije~enje di{nih i urinarnih infekcija. Vir|inijski cedar samonikla je biljka Sjeverne Amerike, a oleorezina i listovi (ali i kora drveta i ~e{eri) koristili su se uglavnom za lije~enje di{nih i urinarnih bolesti te reumatoidnog artritisa. Naraste do 35 metara visine, drvo je crvenkaste boje, a listovi sli~e ~empresu.

Esencijalna ulja vrlo su popularna, naàlost ~esto lo{e ozna~ena i prodavana. Nazivi “crveni cedar” za vir|inijski i “bijeli cedar” za at-laski nisu prikladni ni za imena vrsta niti za imena ulja. Na trì{tu se moè na}i vi{e vrsta cedrova. Cedrus atlantica je atlaski cedar, C.deodara je himalajski cedar, no nesavjesni prodava~i naj~e{}e prodaju pod imenom cedra ulje dobiveno iz Juniperus virginiana odnosno vir|inijskog cedra.

Dobivanje i kemijski sastavSva esencijalna ulja cedrova dobivaju se destilacijom drveta vode-

nom parom. Ulje atlaskog cedra sadrì seskviterpene i seskviterpenol atlantol, te seskviterpenske ketone (α- i β-atlantone). Ulje himalaj-

Vir|inijski cedar

Himalajski cedar

KEMIJA I FARMAKOLOGIJA ESENCIJALNIH ULJA

191

skog cedra sli~nog je sastava, dominantni seskviterpenoli su himahalol i alohimahalol, te ketoni atlantoni. Ulje vir|inijskog cedra sadrì ses-kviterpene cedrene i tujopsen, te seskviterpenole cedrol i vidrol.

Farmakolo{ko djelovanjeAtlaski i himalajski cedar izvrsni su limfotonici, lipolitici i djel-

uju na arterijsku cirkulaciju. Koriste se kod:• ote~enih nogu, oteklina, slabog toka limfe u organizmu

(dermalno)• pro{irenih vena (dermalno)• celulita (dermalno)• ateroskleroze (ovapnjenja krvnih ìla) (dermalno, oralno)

Vir|inijski cedar ne posjeduje jako limfotoni~no djelovanje, ali je zato vrlo dobar za vensku cirkulaciju (venotonik). Indiciran je za lije~enje:

• pro{irenih vena (dermalno)• hemoroida (dermalno)

Kontraindikacije, rizici i interakcije s lijekovimaUlja atlaskog i himalajskog cedra ne smiju se koristiti u trudno}i.

Dermalna primjena je sigurna, ali oralna se ne sugerira zbog mogu}e neurotoksi~nosti. Velike doze ulja mogu izazvati promjene citok-romskog metabolizma lijekova kao {to su varfarin, dikumarol, te neki sulfonamidi.

MU[KATNA KADULJA Salvia sclarea L., Lamiaceae

Mu{katna kadulja ima dugotrajnu reputaciju ljekovite biljke. Rimljani su ju zvali herba sacra, u prijevodu sveta biljka. Tradicionalna upotreba medicinski je opravdana: menstrualne tegobe, di{ne infekcije, probavne tegobe. Vjerovalo se da poja~ava osjete. U srednjem vijeku jo{ se nazi-vala i oculus Christi odnosno Kristovo oko. Ne zna se potje~e li taj naziv zbog tradicionalne upotrebe u nekim zemljama za ispiranje o~iju kod upala. Ova trajna biljka velikih, {irokih, pomalo srcolikih listova, ug-lavnom se uzgaja u Francuskoj i Maroku, ali samonikla je u cijeloj ju`noj Europi. Esencijalno ulje se koristi u parfumeriji. Ako je simbol kadulje zrela i mudra ̀ ena (vidi monografiju esencijalnog ulja kadulje ljekovite), tada je simbol mu{katne kadulje mlada èna proèta ìvotnom rado{}u djevoj~ice. Zrelost i mudrost s jedne strane, veselje i ìvotnost s druge strane, psiholo{ki moraju opstati zajedno, jer jedno bez drugog nije pot-puno. Ovi su simboli dobri kako bi se zapamtila farmakolo{ka ~injenica kako se u terapijama amenoreje i drugih hormonalnih tegoba ova dva esencijalna ulja koriste uvijek zajedno.

FITOAROMATERAPIJA

192

Dobivanje i kemijski sastavDobiva se vodenom destilacijom biljke u cvatu. Sastav ulja je

iznimno kompleksan (preko 250 do sada identificiranih spojeva!). Sadrì male koli~ine monoterpena (pinena) i seskviterpena (germak-ren D, β-kariofilen), do 15% monoterpenskih alkohola (dominantno linalol), do 75% estera linalil acetata, diterpena (do 7% sklareola), tragove ketona, oksida, kumarina, laktona i sumpornih spojeva.

Farmakolo{ko djelovanjeMu{katna kadulja ima jak estrogenomimetski u~inak (djeluje

sli~no estrogenu i poti~e njegovu sintezu). Za estrogeno djelovanje mu{katne kadulje mora biti potvr|eno da esencijalno ulje sadrì sklareol, {to ovisi o uvjetima destilacije. Smanjuje kolesterol, a dje-luje specifi~no antibakterijski protiv rodova Klebsiella i Pseudomonas.Djeluje stimuliraju}e na sredi{nji ìv~ani sustav. Glavne indikacije su:

• amenoreja, dismenoreja (oralno, dermalno)• menopauza i problemi u menopauzi (oralno, dermalno)• genitalne infekcije izazvane hormonskim tegobama (oral-

no, vaginalno, dermalno)• povi{en kolesterol (oralno)• umor pra}en nervozom (oralno, dermalno)

Kontraindikacije, rizici i interakcije s lijekovimaEsencijalno ulje mu{katne kadulje je kontraindicirano kod mas-

toza i estrogen ovisnih tumora (nekih od tumora dojke) te u èna na terapiji s antiestrogenima i oralnim kontraceptivima. Valja ga strikt-no izbjegavati u trudno}i. Ina~e je sigurno i netoksi~no.

ROD THYMUS To je jedan od najsloènijih rodova u aromaterapiji. Glavne vrste

~ija se ulja mogu na}i na trì{tu su:• T. vulgaris L. – obi~ni timijan• T. zygis L. – jarmasti timijan• T. serpyllum agg. – maj~ina du{ica• T. mastichina L. – {panjolski timijan• T. satureioides Coss.

Prema farmakopeji, vrste T. zygis i T. vulgaris koriste se za iste indikacije u fitoterapiji i ne razlikuju se po imenu.

Kemotipovi vrste T. vulgaris prema J. Passetu su:1. timol2. linalol3. α-terpineol/terpenil-acetat4. geraniol/geranil acetat


193

5. karvakrol6. trans-tujenol-4

Uz tih 6 glavnih kemotipova postoje i kemotipovi p-cimen, li-monen i 1,8-cineol, ali su vrlo rijetki na trì{tu.

Vrsta T. mastichina sadrì uglavnom 1,8-cineol, T. satureioidessadrì borneol i karvakrol, a T. serpyllum timol, karvakrol, linalol i geraniol.

TIMIJAN, Thymus vulgaris

Timijani su poznati od anti~kih vremena. U staroj Gr~koj timijan se palio na oltarima, a legenda kaè da se rodio iz suza prevrtljive Helene od Troje. Egip}ani su ga koristili u procesu balzamiranja. U svim narodima bila je poznata njegova mo} protiv zaraznih bolesti. U lo{ijoj aromaterapijskoj literaturi rod timijan naj~e{}e je katastro-falno opisan, a najgori su nazivi “bijeli” i “crveni” timijan. Kaù da je bijeli timijan samo timijan kemotip linalol, crveni timijan kemo-tip timol, neki ~ak spominju kako je bijeli timijan pro~i{}eni crveni timijan. Istina je ta da naziv “crveni” potje~e od boje fenolima bo-gatih kemotipova timijana, ako se destiliraju u èljeznim posudama pa nastaje poseban spoj (èljezni fenoksilat) crvene boje. Oni koji èle biti ozbiljni sada znaju da odmah mogu s rezervom uzeti knjige koje govore o bijelim i crvenim timijanima, pa i esencijalna ulja ako se prodaju pod tim nazivima.

Timijan simbolizira ~vrsto}u i hrabrost, a u srednjem vijeku vitezovi su dobivali vjen~i}e timijana kao nagradu za hrabrost.

Kemotipovi timol i karvakrol

Kemotip timol sadrì preko 70% timola te karvakrol i p-cimen, a kemotip karvakrol sadrì preko 50% karvakrola.

Oba kemotipa su vrlo jako mikrobicidna, ali i vrlo agresivna. Koriste se u malim dozama ako se nanosi na koù (ispod 1%), oralno se smiju koristiti samo u iznimnim slu~ajevima. Koriste se rektalno kod te{kih di{nih infekcija, ali samo u obliku supozitorija. Koriste se u tretmanu:

• infektivnih bolesti (rektalno, dermalno)• oslabljenog imuniteta i umora (rektalno, dermalno).

Kemotip linalol

Sadrì 50-80% linalola. Potrebno je imati certifikat o sastavu ovog kemotipa jer u njemu varira sadràj linalola, a ponekad se na|u ulja ovog kemotipa koja ipak sadrè odre|enu razinu timola pa ga treba izbjegavati. Puno je blaì i bezopasniji kemotip od timola. Djeluje tako|er jako mikrobicidno, te je aktivan i protiv gljivica (Candida).Koristi se za:

Timijan

FITOAROMATERAPIJA

194

• di{ne infekcije (dermalno, inhalacijski u kombinaciji s ulji-ma s alkoholima i oksidima kao {to je kajeput, ravensara, niauli kemotip 1,8-cineol te vrstama eukaliptus radiata i globulus)

• urinarne infekcije (u dermalnim pripravcima, katkad oralno)• kod gljivi~nih infekcija u probavnom sustavu (oralno).

Kemotip geraniol

Sadrì geraniol i geranil acetat. Djeluje vrlo dobro protiv pato-genih gljivica (Candida, Trychophyton, Microsporum te plijesni kao {to je Aspergillus). Koristi se kod:

• gljivi~nih i bakterijskih infekcija koè (dermalnom prim-jenom)

• infekcija urinarnog sustava (dermalnim putem, vrlo rijetko oralnim).

Hidrolat timijana kemotip geraniol koristi se u obliku obloga kod infekcija koè.

Kemotip tujenol-4

Sadrì preko 50% trans-tujenola-4. Djeluje specifi~no protiv bak-terija roda Chlamidia. Povoljno djeluje na rad jetre te djeluje protu-upalno. Koristi se kod:

• klamidijalnih infekcija (dermalno, vaginalnim putem, oralno)• reumatskih tegoba (lokalno dermalno, oralno)• op}e malaksalosti i iscrpljenost (oralno zbog stimulacije

rada jetre).

Kemotip p-cimen

Sadrì preko 40% p-cimena i male koli~ine fenola (ispod 10%). Ovo je vrlo rijedak kemotip, ali je s terapijskog stanovi{ta zanimljiv jer djeluje dobro analgeti~ki i protuupalno, pa se lokalno koristi kod reumatoidnog artritisa i mijalgija (bolova u mi{i}ima).

Thymus satureioides Thymus satureioides Cosson, LamiaceaeBiljka je vrlo sli~na obi~nom timijanu, relativno nepoznata u tradicio-

nalnoj fitoterapiji gdje se ~esto cijeli rod Thymus koristi za iste indikacije.Esencijalno ulje, koje se dobiva destilacijom vodenom parom

biljke u cvatu, bogato je monoterpenskim alkoholom borneolom (25-60%) i fenolima (do 20% karvakrola). Ova biljka u potpunosti je zamijenila danas ugroènu vrstu SUMATRANSKOG KAMFOROV-CA, Dryobalanops aromatica Gaertner, Dipterocarpaceae, iz kojeg se tako|er dobivalo ulje bogato borneolom.


195

Farmakolo{ko djelovanjeOvo je jedno od najja~ih imunomoduliraju}ih ulja koja spre~avaju

jaku upalu. Navodi se kao tonik i stimulator za cijeli organizam i djeluje kao afrodizijak.

Indikacije mu diktira imunomoduliraju}e djelovanje:• kroni~ne infekcije (oralno)• autoimune bolesti (oralno)• artroze i reumatoidni artritisi (oralno i dermalno)• malaksalost i umor (oralno, dermalno).

Kontraindikacije, rizici i interakcije s lijekovimaDjeluje nadraùju}e na koù pa treba paziti na koncentraciju.

Umjerenost u dozi je potrebna i kod oralnog uzimanja.

Ostale vrste roda ThymusThymus zygis sadrì uglavnom visok sadràj timola, pa se koristi

kao Thymus vulgaris kemotip timol. Kemotipovi vrste Thymus zygiskoji sadrè linalol umjesto timola, koriste se kao i timijan kemotip linalol. Maj~ina du{ica (Thymus serpyllum) je zbirni naziv za neko-liko vrsta roda Thymus. Njihova esencijalna ulja sadrè fenole kao timol i alkohole (geraniol, linalol). Ne{to su manje nadraùju}a ulja od vrste Thymus vulgaris kemotip timol, koristi se u istim indikaci-jama, ali i s njim je potreban oprez. Thymus mastichina bogat je 1,8-cineolom. Ponekad koristi u lije~enju te{kih di{nih infekcija.

Maj~ina du{ica

FITOAROMATERAPIJA

196

RU@MARINRosmarinus officinalis L., Lamiaceae

Ova je biljka samonikla u mediteranskim zemljama. Koristi se ve} tisu}ama godina, a prona|ena je u egipatskim grobnicama. Biljka je opisana i u poglavlju o fitoterapiji. Rimljanima je ova sveta biljka bila simbol regeneracije (ima smisla s obzirom na povoljan utjecaj na jetru), simbol postojanosti i pomla|ivanja, a ru`marinova primjena u koz-metici stara je stolje}ima. Ru`marinove gran~ice palile su se tijekom zaraza. Simbol ru`marina kemotipa verbenon je otac i mudrost.

Ru`marin je jo{ jedna kemotipski sloèna vrsta, koja daje ~etiri glavna kemotipa:

1. verbenon/bornil acetat,2. 1,8-cineol,3. kamfor,4. β-mircen/kamfor.

Ru`marin je i jedno od naj~e{}e patvorenih esencijalnih ulja, u kojeg se dodaje sintetski 1,8-cineol i/ili kamfor. Zapravo su ve}ina esencijalnih ulja ru`marina na trì{tu, osim onih s posebnim certifi-katima, zasigurno patvorine.

Ru`marin

242

FITOAROMATERAPIJA

Kemotip verbenon/bornil acetat Sadrì do 40% ketona verbenona i kamfora do 15%, do 35%

monoterpena (dominantno α-pinena), do 20% oksida 1,8-cineola. Ovaj kemotip raste uglavnom na Korzici.

Kemotip verbenon djeluje povoljno na rad jetre i proizvodnju ù~i. Smanjuje produkciju sluzi u plu}ima te smiruje ka{alj. Poti~e regeneraciju koè. Koristi se kod:

• hepatitisa, nedovoljnog rada jetre, smanjene produkcije ù~i (oralno)

• di{nih infekcija (dermalno, inhalacijski, oralno)• za njegu o{te}ene i osjetljive koè (dermalno, oralno).

Hidrolat ru`marina kemotipa verbenon naj~e{}e se koristi zajed-no s hidrolatom lavande ljekovite u maskama za tretman akni.

Kemotip verbenon valja koristiti s oprezom, jer u ve}oj dozi moè biti neurotoksi~an kada se primjenjuje oralnim i rektalnim putem. Ne smije se koristiti u trudno}i i kod male djece.

Kemotip 1,8-cineol Sadrì dominantno oksid 1,8-cineol i manje koli~ine ketona kam-

fora i monoterpena. Uspijeva u sjevernoj Africi.Ovaj kemotip je jak ekspektorans, a za razliku od kemotipa ver-

benona izvrsno djeluje protiv patogenih bakterija (pogotovo rodova Staphylococcus, Streptococcus, Escherichia) i gljivica (Candida). Do-bro poti~e cirkulaciju. Indiciran je uglavnom za:

• di{ne infekcije (dermalno i inhalacijski)• cirkulatorne tegobe (dermalno)• cistitise (dermalno, oralno).

S oralnom upotrebom valja biti oprezan, jer neka ulja ovog kemo-tipa koja se na|u na trì{tu, sadrè ve}e koli~ine kamfora.

Kemotip kamfor

Ru`marin kemotip kamfor je naj~e{}i na trì{tu jer raste spon-tano u europskom mediteranskom bazenu, uklju~uju}i i Hrvatsku. Ve}ina esencijalnih ulja na trì{tu, ako ve} nisu patvorine, su kemo-tipa kamfor. Sadrì do 30% kamfora, do 30% 1,8-cineola, i monoter-pene (do 12% α-pinena i do 22% kamfena).

Djeluje analgeti~ki i mukoliti~ki, slabije je potentan protiv pato-genih bakterija od 1,8-cineol kemotipa. Indiciran je za:

• gr~eve i bolove mi{i}a lokomotornog sustava (dermalno)• niskog tlaka (u niskoj dozi oralno; oprez! – u visokoj dozi

smanjuje tlak i toksi~an je).


243

Ovo je najtoksi~niji kemotip ru`marina. Djeluje neurotoksi~no i hepatotoksi~no (za razliku od kemotipa verbenon koji stimulira funkciju jetre). Ne preporu~uje se oralna upotreba.

Kemotip β-mircen/kamfor

Raste na atlantskoj obali zapadne [panjolske, Portugala i Argen-tine. Sadrì preko 20 % β-mircena, oko 15% kamfora te manje razine1,8-cineola. Ovo je iznimno rijedak kemotip, a zbog prisustva β-mircena pokazuje ja~u analgeti~ku aktivnost od kemotipa kamfor.

KADULJA , LJEKOVITASalvia officinalis L., Lamiaceae

Ova biljka poznata je od davnina, a u anti~ko doba koristila se kao lijek za brojne bolesti. Naziv roda Salvia potje~e od rije~i sal-vare, {to zna~i spasiti ili iscijeliti. îni se da kadulja opisana u anti~ko doba ipak nije vrsta Salvia officinalis (vidi monografiju kadulje u fi-toterapiji), ve} gr~ka kadulja, Salvia fruticosa Mill. (=S. triloba L.). Brojne vrste kadulje u kineskoj tradicionalnoj medicini veù se uz lije~enje neplodnosti. Imaju}i na umu djelovanje esencijalnog ulja, takva upotreba nije bezrazlo`na. Jo{ danas je slu`beno u upotrebi u tretmanu infekcija grla i ustiju. Esencijalno ulje se skromno koristi u kozmeti~koj industriji. Kadulja simbolizira zrelu i mudru, samos-vjesnu ènu (vidi monografiju mu{katne kadulje).

Kadulja

FITOAROMATERAPIJA

244

ESTERI I KISELINE Esteri su spojevi koji nastaju reagiranjem alkohola i karbok-

silne kiseline. Estere u esencijalnim uljima kemijski dijelimo na temelju kiseline koja tvori ester. Alkoholi koji grade te estere ug-lavnom su monoterpenoli i seskviterpenoli. Slika 72. prikazuje neke najzna~ajnije estere.

Slika 72. Strukture nekih estera iz esencijalnih ulja. (1) geranil formijat iz esencijal-nog ulja geranija (Pelargonium x asperum); (2) je linalil acetat kojim obiluje lavanda (Lavandula officinalis); (3) aromatski metil-N-metil antranilat, sastojak esencijalnih ulja petit grain naran~e i mandarine (Citrus aurantium sp amara i Citrus reticulata); (4) metil salicilat koji je dominantni sastojak zimzelena (Gaultheria sp.).

Esteri s C1 kiselinamaRelativno su rijetki esteri C1 kiselina, osim ve} navedenog geranil

formijata i citronelil formijata (formijati su esteri mravlje kiseline). Razne vrste i kultivari geranija sadrè te estere.

Esteri s C2 kiselinamaC2 kiselina je octena kiselina, ~iji se esteri zovu acetati i vrlo su

~esti u esencijalnim uljima. Linalil acetat sadrè esencijalna ulja la-vande i nekih lavandina, mu{katne kadulje (Salvia sclarea), limun-metvice (Mentha x citrata) i petit grain naran~e. Terpenil acetat nala-zi se u esencijalnom ulju lovora (Laurus nobilis) i timijana kemotipa terpenil acetat (Thymus vulgaris). Bornil acetat je dominantna sas-tavnica esencijalnog ulja inule (Inula graveolens), ru`marina kemo-tipa verbenon (Rosmarinus officinalis) i sibirske jele (Abies sibirica).Mirtenil acetat nalazi se u esencijalnom ulju mirte kemotipa mirtenil acetat (Myrtus communis).

Esteri s C3, C4 i C5 kiselinamaTu su relativno rje|i esteri propionske (C3), masla~ne,

izomasla~ne, metakrilne kiseline (C4) i angeli~ne i izovalerijanske kiseline (C5). Izobutil angelat je aktivan sastojak rimske kamilice (Anthemis nobilis).


257

Esteri s C7 kiselinamaUglavnom su to aromatske kiseline, kao {to su antranilna, ben-

zojeva i salicilna kiselina. Benzil benzoat je bitan ester ylang-ylan-ga (Cananga odorata), metil salicilat zimzelena (Gaultheria sp.), a metil-N-metil antranilat je dominantan sastojak petit grain manda-rine (Citrus reticulata).

Farmakolo{ko djelovanje estera

Glavno farmakolo{ko svojstvo mnogih estera je da su dobri spazmolitici i umiruju}e tvari. To se pogotovo odnosi na esenci-jalna ulja bogata linalil acetatom. Esterima bogati kultivari geranija tako|er su dobri spazmolitici, ali najaktivniji spazmolitik iz te klase je metil antranilat te metil-N-metil antranilat koji se nalazi u sas-tavu esencijalnih ulja petit grain mandarine i naran~e. Metil salicilat ima izraèn i analgetski u~inak. Ylang ylang (Canaga odorata) sadrì mnoge estere, kao {to su linalil acetat, benzil acetat i benzil benzoat i zbog tih estera djeluje na smanjenje tlaka i usporavanje ubrzanog ritma srca. Izobutil angelat iz rimske kamilice (Anthemis nobilis)aktivan je i kod tako te{kih spazama kao {to je spazam Oddijevog sfinktera (spazam ù~i).

Protuupalna svojstva esterima bogatih ulja najizraènija su kod rimske kamilice, esterima bogatih kultivara geranija i ru`marina ke-motipa verbenon.

LAVANDALavandula angustifolia Miller (=L. officinalis Chaix, =L. vera

DC.), Lamiaceae

U Hrvatskoj se vrlo olako govori o “lavandi” i “eteri~nom ulju la-vande”, mada se uglavnom ne radi o lavandi (prava lavanda, ljekovita lavanda) nego o lavandinima, koji su hibridi vrsta Lavandula vera i Lavandula latifolia. Na Hvaru raste lavandin. DAKLE, NIJE “HVAR-SKA LAVANDA” VE] “HVARSKI LAVANDIN”! Mnogi prodava~i es-encijalnih ulja deklariraju naziv lavanda, Lavandula officinalis (akouop}e deklariraju latinsko ime) iako prodaju esencijalna ulja raznih lavandina. Ona se mogu razlikovati po tome {to lavandin ima boc-kavi miris (esencijalno ulje hvarskog lavandina sadrì puno kamfora i stoga se ne smije uzimati oralno), dok je miris esencijalnog ulja prave lavande slatkast i ugodan zbog estera. S druge strane, odve} sladak miris govori o patvorenju sintetskim spojevima. Naàlost, usprkos obimnoj proizvodnji, esencijalno ulje lavande vrlo se ~esto patvori.

FITOAROMATERAPIJA

258

Lavanda je na{iroko poznata kao lijek za sve, a ako ni{ta drugo, svi je znaju kao sredstvo za tjeranje moljaca. Lavanda je predstavljena kao “majka” u simbolici ulja (esencijalno ulje ru`marina kemotipa verbenon je “otac”) koja se nesebi~no brine o zdravlju ne traè}i ni{ta zauzvrat. Ta se simbolika odnosi SAMO na lavandu a ne la-vandine, jednako kao {to se simbolika oca vezuje samo za ru`marin kemotip verbenon. Simboli~no ili ne, ali upravo je lavandino ulje zapo~elo doba moderne aromaterapije kada je R. M. Gatefossé, otac moderne aromaterapije, ope~enu ruku izlije~io lavandinim uljem i uvidio svu ljekovitost ovog esencijalnog ulja.

Dobivanje i kemijski sastavDestilacijom cvjetova dobiva se esencijalno ulje bogato mono-

terpenskim alkoholom linalolom (do 40%), esterima (do 55% li nalil acetata, do 5% lavandulil acetata), do 0,25% kumarina. U njemu ima tragova ketona kamfora. Za esencijalno ulje terapijske kvalitete potrebno je ulje dobiveno prolongiranom destilacijom zbog pove}anja sadràja kumarina u njima. Kumarini su zastupljeni

Lavanda


259

FITOKEMIJA I FARMAKOLOGIJA LJEKOVITOG BILJA

JEDNOSTAVNI [E]ERIJednostavni {e}eri i njihovi derivati dijele se na temelju broja uglji-

kovih atoma (3-7) i funkcionalnih skupina koje posjeduju (aldehidna, keto, karboksilna). Jednostavni {e}eri, kao {to su glukoza i fruktoza koje unosimo hranom, imaju energetsku ulogu u metabolizmu, dok mnogi {e}eri iz biljnog materijala nisu iskoristivi za organizam.

Terapijsko zna~enje {e}era je ograni~eno. MED, koji nastaje skuplja-njem i metaboli~kom preradom ugljikohidrata od strane p~ela, sadrì tzv. invertni {e}er, odnosno smjesu glukoze i fruktoze te tragove p~elinjih enzima i nekih drugih spojeva, ovisno o biljkama iz kojih su p~ele crpile materijal (flavonoidi, kumarini, pa ~ak i alkaloidi). Med je kod nas precijenjen kao ljekovito sredstvo, no ipak je koristan kao nosa~ u aromaterapiji (vidi poglavlja o formulacijama). Kontraindiciran je kod dijabeti~ara i pretilih osoba. Raznorazni terapeuti preporu~uju med za mnoge tegobe, a za njegovu je ljekovitost najva`nije od koje vrste je dobiven. PROPOLIS je ~etvrti koristan proizvod p~ela, uz vosak, med i mati~nu mlije~. Propolis je naziv za sasvim heterogenu skupinu p~elinjih proizvoda ~iji sastav u potpunosti diktiraju biljni izvori ispa{e p~ela. On sadrì vrlo varijabilne koli~ine voska, flavonoida i feniletil estera kavene kiseline (CAPE) i drugih fenolnih kiselina. Vosak se u propolisu smatra balastnim materijalom mada ga mnogi proizvo|a~i ne uklanjaju. Ve}ina proizvo|a~a u nas uop}e ne mari za kontrolu kvalitete: standardizirani propolis mora sadràvati dovoljne razine totalnih flavonoida i CAPE kako bi djelovao protuupalno i antibakterijski.

U skupinu spojeva jednostavnih {e}era pripadaju i njihovi de-rivati. Jedan od njih je alkohol manitol djeluju kao diuretik, jer se u glo merulu bubrega ne mogu resorbirati nazad u krv te izazivaju pove}anje lu~enja mokra}e. Derivat {e}era glukoze je vitamin C. On je vitamin jedino za neke vrste sisavaca kao {to su primati i zamorci jer glukozu ne mogu pretvarati u vitamin C. Druge vrste (uklju~uju}i i doma}e ìvotinje) lako sintetiziraju vitamin C i ne treba im u pre-hrani. Od va`nijih fitoterapijskih biljaka {ipak se ubraja u grupu koja sadrì jednostavne {e}ere i njihove derivate.

[IPAKRosa canina , L., Rosaceae

Do nekoliko metara visok, razgranjen grm; grane su isprva us-pravne, zatim u luku polegnute, nose brojne, o{tre, unatrag povinute bodlje. Listovi su neparno perasto rastavljeni, naj~e{}e s 5-7 ovalnih ili jajastih lisaka koje su jednostruko ili dvostruko pilaste. Cvjeto-


303

vi su veliki, blijedoruì~asti ili katkad potpuno bijeli, lapovi nakon cvatnje povijeni unatrag. Nakon oplodnje cvjeti{te postaje so~no, naran~asto crveno. Unutar njega razvijaju se brojni jednosjemeni ora{~i}i obavijeni o{trim ~ekinjastim dla~icama. Upravo se ta struk-tura, so~no cvjeti{te koje zatvara brojne plodi}e, naziva {ipkom. Biljka je rasprostranjena u Europi i Aziji, a prenesena je u Ameri-ku. R. gallica potje~e iz Irana, a od nje su kriànjem nastale mnoge sorte vrtnih ruà. U fitoterapiji se uglavnom koristi plod koji sadrì mnogo vitamina C, karotenoida (od kojih potje~e crvena boja), fla-vonoida, organskih kiselina i do 25% pektina.

Farmakolo{ko djelovanjeBlago adstringentno i diureti~ko djelovanje nije potvr|eno

farmakolo{kim eksperimentima. Tradicionalno se upotrebljava kao tonik za cijeli organizam i kao izvor vitamina C kod akutnih bolesti kakva je, primjerice, gripa.

PrimjenaKao dekokt, 5g ploda na 300 mL vode kuha se 10 minuta i proci-

jedi kroz fino sito ili tkaninu da se uklone nadraùju}e biljne dlake.Kontraindikacije, rizici i interakcije s lijekovimaDroga je posve sigurna.

[ipak

FITOAROMATERAPIJA

304

MASLAÂKTaraxacum officinale Weber, Asteraceae

Masla~ak je trajna zeljasta biljka sa sna`nom vretenastim kori-jenom i listovima zdruènim u prizemnu rozetu. Listovi su suli~asti, perasto urezani do duboko razdijeljeni. Stabljiku bez listova naziva-mo batvo i ona na vrhu nosi zlatnoùti cvat gra|en od velikog broja jezi~astih cvjetova. Svaka „latica“ je zapravo jedan takav cvijet. Plodi}i na vrhu nose ~uperak dlaka koji sli~i na padobran i omogu}uje lako rasprostranjivanje vjetrom. Samonikla je biljka ~itave sjeverne po-lutke. Korijen se koristi u fitoterapiji, a bogat je kalijem; u prolje}e sadrì vi{e fruktoze, a na jesen inulina (do 40% mase). Gor~ina cijele biljke potje~e od seskviterpenskih laktona (tetrahidroridentina, taraksolidnih glukozida i taraksi~ne kiseline). Uz njih sadrì i triter-pene (taraksasterol i njegove derivate).

Farmakolo{ko djelovanjeBiljka ima sna`no kolereti~no i kolagogno djelovanje, blagi je di-

uretik i laksativ. Indicirana je za:• tegobe s oteànim lu~enjem ù~i• jetrene tegobe• probavne tegobe i slab apetit.

Masla~ak

FITOAROMATERAPIJA

310

Primjena5-7 grama kuha se u 400 mL vode dvadesetak minuta. Ovaj

dekokt pije se do dva puta na dan prije obroka. Dostupan je i SIPF ekstrakt.

Kontraindikacije, rizici i interakcije s lijekovimaDroga je netoksi~na i sigurna, ali se ne smije koristiti kod tegoba

izazvanih ù~nim kamencima i opstrukcijom (za~epljenjem) ù~nih vodova. Oprez kod Gilbertovog i Crigler-Najjarovog sindroma (nasljednim bolestima u kojima dolazi do porasta bilirubina u krvi). Kod tih sindroma dekokt korijena masla~ka moè se konzumirati, ali u 1/3 do 1/2 doze. Izbjegavati kod terapije litijem.

CRNI SLJEZ Malva sylvestris L., Malvaceae

Sljez je trajna ili dvogodi{nja zeljasta biljka visoka 30-120 cm. Donji listovi su okruglasti, cjeloviti ili slabo razdijeljeni, gornji su trokrpas-ti do sedmerokrpasti, naj~e{}e peterokrpasti, sa zaokruènim, grubo pilastim odsje~cima. 2-6 cvjetova zdruèno je u pazu{cima listova. Latice su crvenoljubi~aste (rijetko bijele) s tamnim ìlama. êsta je biljka nitrofilnih stani{ta kao {to su rubovi cesta, putova i dvori{ta. Unesena je kao korov po ~itavom svijetu, a samonikla je u Europi i Aziji. Upotrebljavaju se list i cvijet. List se bere u lipnju i srpnju, a cvijet od lipnja do rujna. Cvijet sadrì antocijanozide (derivate malvidola), poliuronske sluzi te flavanol glukuronate.

Farmakolo{ko djelovanjeZbog sluzi droga je blagi laksativ i izvrstan ekspektorans. Djeluje

protuupalno i stimulira fagocitozu bakterija, pa time dolazi do brèg izlje~enja infekcija. Tradicionalno se koristi:

• kod di{nih infekcija popra}enih ka{ljem• probavnih tegoba (meteorizam, bolovi)• kod iritirane koè u oblozima• kod iritacija i infekcija o~iju u oblozima• kao blagi laksativ

Crni sljez rje|e se koristi sam i uglavnom ulazi u sastav ~ajeva za lije~enje di{nih infekcija pra}enih ka{ljem.

PrimjenaInfuz se spravlja od 2,5 g cvjetova na 250 mL vru}e vode. Ostavi

se 15 minuta i pije se tri do pet puta na dan.Kontraindikacije, rizici i interakcije s lijekovimaCrni sljez posve je sigurna biljka, ~iji se pripravci mogu koristiti

i u male djece.

Crni sljez


311

Documents

stribor knjiga.pdf