Intervju sa dr Obradom Vidojevićem

stUDentski izbOri

izDaje stUDentska Unija ekOnOmskOG fakUlteta beOGraD, Dec 2006.

GODina iX - brOj 47

kUDa za nOvU GODinUDodatak u srediniprvi reket Srbije

sekte u holivudu

Deset godina studentskog protesta

JELENA JANKOVIĆ

Izbori u slici

Glavni i odGovorni urednikNIKOLA ĆIRKOVIĆ

FakulTeT: Ivana BOJANOVIĆekonoMiJa: Milica LAZAREVIĆdruŠTvo: Sanja AVRAMOVIĆMoZaik: Neva BOJOVIĆ

diZaJn i PriPreMa: www.trid.co.yu

lekTor: Ivana MARKOVIĆ

MENADŽER: Vladimir Gojković

ČLANOVI REDAKCIJE: Jelena Ljubišić, Adrian Stojanović, Marija Nenadović, Mla-den Stevanović, Slobodan Britvec, Marko Simendić, Vladi-mir Gojković, Dragana Aleksić, Branko Krstić, Ivana Mar-ković, Dejan Zec, Marko Trifković, Ivana Bojanović, Branko Kubat, Milijana Komnenić, Anđela Dukovski, Milica Nikolić, Ana Šantak, Mile Bijelić, Milan Savić, Milica Božanić, Boja-na Džepina, Marija Starčević, Branko Skoković

SARADNICI: Goran Javorac, Nenad Maslovara, Ljubomir Javorina, Milen Kakuća

ADRESA REDAKCIJE:Kamenička 6, 11000 BeogradTel: 011/30-21-165Mob: 064/130-39-30

e-adresa: monopollist@gmail.comSajtovi: www.monopollist.org i www.monopollist.ekof.bg.ac.yu

Uvodnik

Sadržaj

Prošla je još jedna kalendarska godina i naših šest mesečnih izdanja. Nekako se uvek na kraju osvrćemo na ono urađeno, planirano i ispunjeno. Što se MonopolLista tiče ocenu (ne)uspešnosti prepustićemo vama, dragi čitaoci. Mi smo se svojski trudili da budemo što korisniji i što zaniljiviji i nadam se da će se to isplatiti. Ako ništa drugo, ba-rem smo se mi u redakciji fino družili, a za narednu godinu spremamo veliki broj akcija i ako samo deo njih realizujemo, napredak će biti ogroman.Protekla godina donela nam je par novina, a ono najveće i najbitnije što nas je zadesilo, reklo bi se, slučajno i ne našom zaslugom, jeste samostalnost Srbije. Ako ništa drugo, barem je lepo konačno čuti ceo stadion kako peva domaću himnu, međutim ostaje nam još da naučimo da ispoštujemo i tuđe. Ugođaj će tada biti potpun. Valjda su ljudi navikli da zvižde na početku utakmice, pa je sve stvar vremena kada će ih proći.Ono što je bitno za nas studente jeste i donošenje novog Zakona o visokom obrazova-nju, koji je definisao Bolonjski proces u Srbiji. Takođe, njime je omogućeno i stvaranje osnovnog vida studentskog organizovanja ubuduće – Studentskog parlamenta. Naš je već počeo sa radom i videćemo kako će sve teći. Ostaje nam da loša iskustva ostavimo za nama, a da u 2007. godinu uđemo sa optimizmom, elanom i osmehom na licu.Drage koleginice i kolege, srećna vam Nova godina!

Nikola ĆirkovićGlavni i odgovorni urednik

04 BEOGRAD JE SVET!06 SRBiJA u GlOBAlnOJ TRci zA OBRAzOVAnimA i TAlEnTOVAnimA10 uVOz mEDAlJA iz iTAliJE11 DOSiJE: EFzG14 «GODinE pROlAzE, mi GlEDAmO...»16 Centar za izdavačku delatnost18 studentski parlament20 investiCiono bankarstvo22 ciTADEl24 novosadska produktna berza26 FAST FOOD – nO GOOD29 BOpAl A nA TAmišu30 VOAJERizAm – nAJpOpulARniJi HOBi nA SVETu32 da li sekte osvajaju svet?34 Osmeh kaO zaštitni znak37 Pariz39 «recePt za PrOfitabilnU televizijU»41 hOkej U Patikama

4

uzROciSve je počelo 17. novembra 1996. godine, kada je u 188 opština u Srbiji održan drugi krug lokalnih izbora. Dve nedelje ranije održan je prvi krug uporedo sa izborima za Saveznu skupštinu, na kojima je trijumfovala vladajuća koalici-ja SPS – JUL – ND. Malo ko je očekivao da će rezultati na lokalu biti drugačiji, iako su u drugi krug izbora uglavnom ušli predstavni-ci vladajuće koalicije i kandidati koalicije ZAJEDNO (DS – SPO – GSS). Međutim, par sati po za-tvaranju birališta, počelo je da se događa nešto čudno. Nezavisne radio stanice B92 i Radio Index, kao i neki elektronski mediji iz gra-dova u unutašnjosti počeli su da izveštavaju o pobedi opozicije u skoro svim većim gradovima i op-štinama u Srbiji, pozivajući se na izborne štabove koalicije ZAJED-NO. Sutradan se već sve znalo: opozicija osvaja vlast u Beogradu (sem Zemuna i Barajeva), Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Čačku, Pirotu... U nekim opštinama je po-raz socijalista iznenađujuće ubed-ljiv (u beogradskoj opštini Vračar je od 60 odborničkih mesta de-mokratska opozicija osvojila svih 60). Rezultati izbora su u velikoj meri iznenadili i vlast, ali i samu opoziciju, pokazujući da se raspo-loženje u Srbiji polako menja. Po-sebno je iznenađenje bio veliki us-peh na jugu Srbije, koja je oduvek smatrana jakim bastionom vlasti. Zvanične reakcije vlasti nije bilo. Funkcioneri vladajuće partije nisu odgovarali ni na kakva pitanja ve-zana za rezultate izbora, a državna

televizija je sve doga-đaje vezane za izbore ignorisala. Kasnije se iz ispovesti jednog visoko situiranog režimca dalo saznati da je raspolože-nje u vladajućoj stranci bilo takvo da se priznaju rezultati izbora, pa da se nova demokratska vlast sabotira odbijanjem sa-radnje sa saveznom i republičkom Vladom. Si-tuacija se, međutim, drastično pro-menila kada se vlastodrščeva žena vratila iz službene posete Indiji i izjavila da ’’se pred reakcijom i kon-trarevolucijom ne sme uzmaknuti ni korak’’. Po naređenju odozgo, vladajuće partije ulažu brojne pri-govore na regularnost izbornog po-stupka, a sudovi, jedva dočekavši, poništavaju rezultate u opštinama gde socijalisti nisu dobili većinu. Sa punim pravom se moglo reći da se u Srbiji odigrao coup d’etat.

kako je sve počelo?Građani Srbije su sa protestima počeli već 18. novembra u Beo-gradu, a sledećeg dana i u Nišu, a poslanici opozicionih stranaka u Narodnoj skupštini su počeli štrajk glađu. Ono što nas najviše zanima otpočelo je 22. novembra kada su se studenti više fakulteta Univerzi-teta u Beogradu okupili na platou ispred Filozofskog fakulteta, otpo-činjući svoj bunt i protiv izborne krađe i protiv svega onoga što se u Srbiji dešavalo od 1990. godi-ne. Generacije mladih ljudi koji su svedočili propasti jednog društva

i države, koji su bežali od vojne obaveze ili su ginuli i bili ranjava-ni u besmislenim ratovima, koji su doživeli ekonomski slom i potpunu propast svakog sistema vredno-sti, i moralnih i etičkih i estetskih, odlučili su da se pobune. Bilo je i ranije studentskih protesta, ali ono što se zbivalo u zimu 1996. na 1997. godinu, nikada se ranije nije dogodilo i nikada posle toga.Na zboru studenata od 22. novem-bra izabrano je rukovodstvo prote-sta, veoma demokratski, gde su svi fakulteti davali određen broj delega-ta. Takođe su jasno formulisani zah-tevi protesta: traženo je priznavanje volje građana izražene na lokalnim izborima i smena rektora Beograd-skog univerziteta Dragutina Ve-ličkovića i studenta prodekana. Dekan Filozofskog fakulteta Marija Bogdanović je isti dan izašla pred studente i vrlo emotivno podržala njihove zahteve, a zajedno sa njom i mnogi ugledni profesori. Odmah je odlučeno da protest sudenata bude odvojen od protesta pristalica opo-zicionih stranaka, jer su studenti u startu želeli da pokažu da se bore za zaštitu zakonitosti i ustavnosti, a

Deseta godišnjica studentskih protesta 1996/1997.godine

BEOGRAD JE SVET!Prošlo je već deset godina od čuvenih lokalnih izbora na kojima je opozicija osvojila većinu odbornika u najvećim gradovima i opštinama Srbije, a vlast odlučila da tu pobedu poništi. Na taj akt pravnog nasilja oštro su reagovali studenti Beogradskog univerziteta i ostalih univerziteta u Srbiji, organizovavši se i pruživši odlučan otpor tiraniji i bezakonju. Tih dana je svet, posle mnogo vremena, mogao da vidi pravo, ponosno i čisto lice Srbije.

5

ne za nečiji partijski interes. Zvanič-ni moto protesta postala je krilatica BEOGRAD JE SVET!

DAni pOnOSA i SlAVEPolitičke partije podrazumevaju određeni nivo organizacije i po-dele poslova i stalne izvore fi nan-siranja, stoga je njima relativno lako da u logističkom smislu brzo organizuju proteste i slične mani-festacije. Kada se, pak, govori o studentima, takav jedan poduhvat izgleda nemoguće. Godine držav-ne represije su se refl ektovale i na fakultetima: zvanična studentska udruženja su bila samo produ-žena ruka režima i oni su odmah osudili ’’političku manipulaciju stu-dentima i đacima’’. Nije bilo nika-kve logističke podrške (tada još nije bio rasprostranjen internet niti mobilne telekomunikacije), nije bilo pristupa medijima, osim malobrojnim koji su se, zbog ne-pristrasnog izveštavanja, odmah našli na udaru režima, nije bilo para, zbog sankcija nije bilo čak ni papira na kojem je moglo nešto da se štampa. Pa ipak, studentski protest je funkcionisao brilijantno. Štampan je bilten protesta, čak je štampano i nekoliko različitih, jer je svaki fakultet sam organizovao štampu. Za komunikaciju su kori-šćene stare radio stanice i kuriri koji su lično prenosili poruke or-

ganizatora. Studenti su sami sebi pripremali hranu i piće ili su snab-devali građani koji su ih podržavali u protestu.Sam koncept protesta je bio aktivna politička manifestacija. U početku se pretpostavilo da će se studenti zatvoriti na svoje fakultete i bloki-rati nastavu, ali takav pristup nije imao nikakvu svrhu. Svaki dan su

se studenti okupljali na određenom mestu, uglavnom na platou ispred Filozofskog, i kretali u protesnu šet-nju gradskim ulicama, uzvikujući parole i noseći transparente. Te su šetnje bile vrhunac protesta. Neko-me sa strane, ko nije bio upoznat sa prilikama u Srbiji u to vreme, učinilo bi se da prisustvuje neka-kvom karnevalu. Transparenti koje su studenti nosili nadmetali su se u duhovitosti, nošeni su šareni ba-loni, najrazličitije zastave (srpske, raznih evropskih i svetskih zema-lja, ali i velikih evropskih fudbalskih klubova i timova Formule 1). Sve to je bilo propraćeno udaranjem u bubnjeve, lonce i šerpe i duva-njem u pištaljke i trube. Neretko je ispred kolone studenata išao i au-tomobil sa ozvučenjem na kojem se puštala karnevalska i plesna muzika. Često su studentske ak-cije bile odgovor na nepromišljene poteze vlasti: kada je, na primer, jedan državni funkcioner izjavio da su to slučajni prolaznici koji šetaju svoje pse, studenti su sledeći dan zaista i izveli u šetnju svoje kućne ljubimce; kada su prvi put unifor-misani policajci izvedeni na ulice grada da ograniče kretanje stude-nata, studenti su uzvratili obukav-ši najrazličitije uniforme koje su mogli da pronađu, od vatrogasnih do kostima koje su sami napravili. Kada je postavljen kordon policije u Kolarčevoj ulici koji je trebao da prepreči prolazak studentima do Terazija, studenti su se ulogorili u ulici pored kordona, napravivši žur-ku koja je bez prestanka trajala de-setak dana, sve dok se policija nije povukla. Najupečatljiviji događaj je svakako bio doček Nove godine, koju je na Trgu slobode zajedno dočekalo oko 300.000 ljudi, i koji je bio toliko spektakularan, da je čak i tada režimska TV Politika prekinu-la program i sa vrha svoje zgrade u Makedonskoj ulici direktno preno-sila doček.Kako je protest dobijao na sna-zi, pojačavala se represija vlasti. Prvo su pretili da će studenti i pro-fesori koji ometaju nastavni proces biti izbačeni sa fakulteta, ali kada

su videli da su skoro svi studenti u protestu i da ih podržava veći-na profesora, promenili su taktiku. Policija je izvedena na ulice. Prvo su pokušali da ograniče kretanje studentima postavljajući blokade po gradu, ali stu-denti su razbijali kolone na po ne-koliko grupa koje su sporednim uli-cama uspevale da prođu pored kor-dona. Počele su i sabotaže opreme, pojedinačna pri-vođenja i zastraši-vanja i prvi fi zički obračuni. Treba pomenuti da je karakter protesta sve vreme bio miran, incidente je uvek provocirala policija i specijal-ni batinaši u civilu. Državni teror je dostigao vrhunac 24. decembra 1996. godine. To je bio jedan od najcrnjih dana u modernoj srpskoj istoriji, kada je vlast pokušala da isprovocira otvoreni građanski rat. Tog dana je na Terazijama organizovan tzv. kontramiting, na koji je vlast dovela svoje pristali-ce iz cele Srbije. Ceo dan su se u gradu dešavali manji obračuni, da bi posle završetka kontramitin-ga policija krenula u juriš na stu-dente i građane koji su podržavali opoziciju. Crni bilans je bio jedan mrtav i nekoliko teško povređenih demonstranata. Tenzije su bile ve-like i u januaru naredne godine, vezano za već pomenuta dešava-nja u Kolarčevoj ulici. Stvari su se smirile tek pošto se policija sklo-nila iz Kolarčeve da bi tuda proš-la Svetosavska litija predvođena patrijarhom Pavlom, litija u kojoj je bilo nekih 100.000 ljudi.Uvidevši da neće uspeti da trijum-fuje u sukobu sa odlučnim studen-tima i opozicijom, vlast je počela da posustaje. Pozvala je u Srbiju delegaciju OEBS-a da utvrdi iz-borne rezultate. Šef delegacije, bivši španski premijer Felipe Gon-zales, dao je za pravo opoziciji. Nekih mesec dana kasnije, skup-

Kreativnost na delu

Za koga?

6

ština Srbije je usvojila lex specia-lis, svojevrsnu pravnu travestiju, kojom se za konačne priznaju re-zultati drugog kruga izbora od 17. novembra 1996. godine. Time je

posle 88 dana okončan građanski protest. Studenti su nastavili sa protestom sve dok nije ispunjen i drugi njihov uslov, što se ubrzo desilo. Više od tri meseca je trajao bunt srpskih studenata i okončan je potpunom pobedom.

EpilOGKada se danas čovek osvrne i objektivno pogleda na protest od pre deset godina, može slobodno reći da je on bio jedna od retkih svetlih tačaka u istoriji srpskog na-roda 90-tih godina XX veka. Iako tekovine protesta nisu bile trajne zbog kratkovidosti i gluposti opozi-cionih prvaka, iako je najstrašnije kušnje Srbija prošla tek 1999. go-dine, građanski i studentski protest bili su znak da normalna Srbija još nije umrla i da se nije predala, što će se u septembru i oktobru 2000. godine i pokazati. Trud i muke kroz koje su pre deset godina prošle naše starije kolege zaveštanje su za budućnost. Studenti su cvet jednog naroda i njegova buduća elita i istorija je pokazala da su oni skoro uvek u pravu. Događaji koji su Evropi i svetu, a možda još bitnije, i nama samima pokazali da nije sve gotovo i da je Srbiji me-sto među civilizovanim narodima i državama zaslužuju više pažnje od usputnog pomena u dnevnoj štampi, i to upravo sada kada oni koji su uništili svoj narod ponovo dižu glavu i pozivaju na oružje.

Dejan ZEC

ekonomija znanjaAko bi trebalo podsetiti, razvoj moderne ekonomije zasnovane na znanju odražava tektonsko pomeranje ekonomije od one za-snovane na zemlji, radu i kapita-lu ka onoj u kojoj su glavne kom-ponente proizvodnje informacije i znanje. Sve više proizvoda nema nikakvu težinu. Sve je veći udeo u BDP-u onih proizvoda koji imaju malu ili nikakvu fi zičku manifesta-ciju. Jedinična cena u dolarima po funti za Pentium procesore je 42.893$, Vijagru 11.766$, Mer-cedes benc E-klase 19$ i vruće valjani čelik 0.2$, po najnovijim podacima časopisa Fortune. Oči-gledno, vrednost Pentium proce-sora ili Vijagre nije u fi zičkoj težini. Potrošači ne plaćaju materijalnu supstancu. Realna vrednost leži u znanju i veštinama ljudi koji stvaraju proizvod i u marketinškoj moći kompanija da prodaju isti. To su sve nematerijalne, neopipljive stvari koje zadobijaju dominaciju u društvu koje časopis Fortune naziva ‘’društvom sa bestežinskim blagostanjem’’.

ekonomski eFekti razvoja OBRAzOVAnJAIz sve brojnijih analiza koje publi-kuju razne međunarodne i nacio-nalne organizacije potvrđuje se da zemlje koje značajno i promišljeno investiraju u obrazovanje i kvalifi -kacije ostvaruju najveće ekonom-ske i društvene koristi od takvog izbora. Za svaki evro investiran u sticanje visoke kvalifi kacije, po-reske platiše dobijaju više novca nazad kroz ekonomski rast. Ove investicije pružaju opipljive koristi za sve u društvu, a ne samo za pojedince koji imaju koristi od većih obrazovnih mogućnosti.U studijama o makroekonomskim prinosima od obrazovanja proce-njuje se da povećanje prosečnog

kreiranje ekonomije znanja u srbiji

Srbija u globalnoj trci za obrazovanima i talentovanimaSve je više dokaza da se granska struktura privrede i struktura poslova po zanimanju u razvijenim zemljama menja prema profi lu koji podrazumeva privreda i društvo zasnovano na znanju. Siromašnoj i maloj zemlji kao što je Srbija, znanje bi trebalo da bude ‘’kec iz rukava’’ koji bi mogao da posluži kao adut od koga zavisi razvoj, standard i budućnost njenih građana. Znanje u 21. veku je dobilo posebnu cenu i neke zemlje se prosto utrkuju koja će više da odreši kesu za unapređenje obrazovnog sistema.

Ovo su delovi teksta izdvojeni iz veoma interesantnog i opširnijeg članka prof.

dr. Ljubinke Joksimović, pod naslovom “Srbija u globalnoj trci za obrazovanima

i talentovanima”, Ekonomski vidici, novemabar 2006. Beograd.

Objavljujemo ih po odobrenju profesorke.

Ko tebe pendrekom, ti njega cvetom

7

Srbiji je potreban strukturni iskorak prema većem i efi kasnijem ulaganju u obrazovanje i istraživanje i iskorak pre-ma višim tehnologijama i vrednosnim sadržajima u okviru sektora.

nivoa obrazovanja za jednu godi-nu povećava nivo outputa per ca-pita za 3 do 6%. OECD - ove stu-dije ukazuju da novac potrošen na dobijanje univerzitetske diplome donosi dividende koje su veće od realne kamatne stope. Razlika u iznosu novca koju osoba koja ima tercijarno (više i visoko) obrazova-nje može očekivati da zaradi u po-ređenju sa iznosom koji može da očekuje da zaradi osoba sa samo srednjim obrazovanjem poveća-vala se u proseku za 1,3% svake godine u periodu između 1997. i 2004 godine u skoro svim zemlja-ma OECD-a.Kada se nadalje navode koristi od višeg stepena obrazovanja sve studije nepobitno dokazuju da je manja verovatnoća da osobe sa višim nivoom obrazovanja budu nezaposlene nego one sa nižim nivoom. Ovo je potkrepljeno fenomenom ‘’jobless recovery’’ koji otkriva da ekonomski rast ne rezultira i sa povećanjem zapošljavanja, već naprotiv da sa oporavkom privrede nezaposlenost stagnira ili čak raste. Kako se sa oporavkom sve više investicijskih ulaganja ostvaruje uvođenjem visokih tehnologija, najdeblji kraj izvlače radnici i to oni najmanje obrazovani. Otuda je izvesno da će ljudi u budućnosti ostajati češće

bez posla nego u prethodnom periodu i može se samo raditi na tome da se što pre vrate u svet rada. To podrazumeva da se mora ubrzati proces edukacije, sticanja novih znanja i veština, prilagođavanja i nezaposlenih i zaposlenih osoba.Podaci OECD-a pokazuju da ši-rom sveta sve je veći broj osoba koje stiču više obrazovne kvali-fi kacije. U 1960 godini Koreja je imala isti BDP kao Avganistan i

zauzimala je krajnje nepovoljnu poziciju kad je reč o obrazovanju, Danas, 97% Korejanaca, starih od 25 do 34 godina, ima više i visoko obrazovanje. Koreja je na 3 mestu OECD zemalja ne samo u smislu kvantiteta obrazovnog autputa, već i u smislu kvaliteta rezultata učenja i formiranja jednakih šansi za učenje. Neke evropske zemlje,

Irska, Španija i Portugalija su po-boljšale svoje relativne pozicije, većina velikih evropskih privreda, Francuska, Italija i V.Britanija za-držale su nepromenjeno mesto,

dok je pozicija Nemačke po-goršana.Ako se gleda nešto unapred može se očekivati da će se razlike u nivoima obrazova-nja povećavati. Tradicional-no, SAD su na prvom mestu po broju upisanih studenata

na tercijarni nivo i očekuje se da će to tako ostati. Međutim, u Finskoj, Švedskoj, pa i Norveškoj, već više godina unazad, više od 2/3 sred-njoškolaca se upisuje na fakultete prestižući i SAD, dok Francuska i Nemčka znatno zaostaju.Neko bi mogao da kaže da ovakva ekspanzija obrazovnih mogućnosti može da produkuje masovnu infl aciju i onda opadanje vrednosti diplome i kvalifi kacija. Međutim, svi podaci kazuju suprotno. Sa

izuzetkom Španije, zarade i druge varijable koje nam govore nešto o vrednosti obrazovanja na tržištu rada su rasle brže nego ponuda sve vreme od 1998. godine. To govori da tražnja za visokim kvalifi kacijama raste brže nego što postojeće institucije mogu da ih obezbede.Znanje ne čini posao samo

konkurentijim, ono donosi takođe kontinuirani društveni napredak. Napredak na poljima kao što su zdravlje, očuvanje prirode i održivo snabdevanje energijom. Ekonomija zasnovana na znanju unapređuje kvalitet zapošljavanja prenoseći ga ka radnim mestima sa višim kvalifi kacijama, većom dodatom vrednošću i kreativnošću.

SVEpRiSuTnA TRAnziciJAIznenađujuće je, međutim, da su u Srbiji dominantne politike još uvek politike tranzicije. One se tiču makroekonomske stabilizacije i institucionalne konvergencije prema tržišnoj privredi, a manje rasta i strukturne promene. Postoji dobra doza skepticizma koliko su tranzicione politike pogodne za strukturnu promenu prema ekononomiji zasnovanoj na znanju. Naročito zbog toga što obrazloženje koje čini osnovu

8

tranzicionih politika i obrazloženje politika koje podstiču učenje nisu ista. Dok se prve zasnivaju na obrazloženju tržišnog neuspeha, politike učenja i znanja su šire zasnovane zbog specifi čnih karakteristika znanja kao robe koja sadrži snažne elemente javnog dobra i elemente mreže.Nesumnjivo je da su politike liberalizacije nužne za proces transformacije. One obezbeđuju preduzećima slobodu poslovanja, slobodu da se traga za profi tnim mogućnostima i otuda se mogu smatrati nužnim uslovom za izgradnju ekonomije zasnovane na znanju. Ali one, svako, nisu i dovoljan uslov. Slično, privatizacija, kao jedna od bazičnih politika, ima značajne direktne implikacije za ekonomiju zasnovanu na znanju, ali preokupacije privatizacio-nim programima su broj-ne i restruktuiranje i rast preduzeća nisu uvek prvi na listi. Osnovni kriterijum za ocenu privatizacionih politka sa stanovništva ekonomije zasnovane na znanju je stepen u kome one omogućavaju razno-likost oblika preduzeća, veličina i strategija što je bitno za generisanje i di-fuziju znanja.

perspektive za SRBiJuNeki od naših trgovinskih partnera se takmiče prirodnim resursima koje mi nemamo. Neki se takmiče

jeftinom radnom snagom, što mi ne želimo. Neki se takmiče na teret njihove životne sredine, što mi ne bi trebalo da prihvatimo.

Jedini način na koji Srbija i srpsko preduzetništvo može da izgradi za sebe jedno dobro i održivo mesto na globalnoj sceni jeste da se okrene u potpunosti eksploataciji trougla znan-ja: stvaranje, prenošenje i korišćenje znanja kroz obra-zovanje, istraživanje, tre-ning i inovacije. Da bi Srbija bila spremna za tržišta sutrašnjice potreban je strukturni iskorak pre-

ma većem i efi kasnijem ulaganju u obrazovanje i istraživanje i is-korak prema višim tehnologijama i vrednosnim sadržajima u okviru sektora.Pred Srbijom je dugoročni pro-ces strukturne promene privrede i krajnje je vreme da se time bavimo ako želimo da budemo konkurent-na zemlja u globalnom okruženju. Prema nekim procenama do 2010. godine treba stvoriti generaciju ‘’proizvođača znanja’’, ali pre nego što počnemo ‘’proizvoditi’’ stručnjake koji će prenosti znanje potrebno je temeljno reorganizo-vati postojeći obrazovni sistem.

Skromna ulaganja u obrazovanje i neefi kasnost sistema prve su pre-preke koje treba ukloniti kako bi smo za narednih 4-5 godina posti-

gli neke rezultate. Najnoviji rezul-tati istraživanja Privredne komore

Srbije pokazali su da će u Srbiji u budućnosti biti posla u proizvodnji hrane, informatici, telekomunika-cijama, fi nansijama i gra-đevinarstvu. Više škole i fakulteti u Srbiji moraju ponuditi modernije i kvali-tetnije studijske programe koji prate potrebe tržišta.Ulaganje u znanje je po-trebno pre svega zbog podizanja proizvodnje. Privreda još uvek nema višak novca koji bi ula-gala u razvoj. Iako nema relevantnog istraživanja koliko se ulaže, podaci iz Poreske uprave su pora-žavajući. Prošle godine je samo 7 fi rmi prijavilo ulaganje u istraživanje, razvoj i edukaciju tražeći povraćaj troškova. Ret-ke su fi rme poput Gale-nike, Hemofarma, Delte, Tarketa i Inveja koje to mogu priuštiti. U SAD, na

primer, 75% naučnih istraživanja se fi nansira novcem privatnog preduzetništva.Dakle, očigledno da revitalizacija srpske privrede i poboljšanje nje-ne konkurentnosti podrazumeva akcije u tri ključne sfere: - akcije koje će učiniti Srbiju atrak-tivnijim mestom za investicije i po-sao; - akcije kojima će se povećati uti-caj znanja i inovacija za razvoj;- akcije koje će biti direktno usme-rene u kreiranje većeg broja i bo-ljih poslova.

prof. dr Ljubinka JOKSIMOVIĆ

Za svaki evro investiran u stica-nje visoke kvalifi kacije, poreske platiše dobijaju više novca nazad kroz ekonomski rast.

Pre nego što počnemo da ‘’proizvodi-mo’’ stručnjake koji će prenosti znanje

potrebno je temeljno reorganizovati postojeći obrazovni sistem.

9

Crna maskaViše od mesec dana se u javnosti vodila polemika da li će dosadašnji diplomirani studenti dobiti titulu mastera. Kako je vrhovna odluka nezvanično negativna, naš faklulet je organi-zovao dugo najavljivani prijemni ispit za upis na master studije – petu godinu. Zbog čitave zbrke na ”globalnom” nivou upis je kasnio, a samim tim i početak prvog semestra. Od mogu-ćih 400, na master studije na našem fakultetu upisao se 281 student, od čega se samo 30 fi nansira iz budžeta. Mali broj budžetskih studenata nije odluka fakulteta, već Ministarstva i naš fakultet je izrazio negodovanje zbog toga. Jedan od mogu-ćih razloga manjeg odziva od očekivanog jeste i visina školari-ne, u iznosu od 120.000 dinara, pri čemu još uvek nije poznato da li su u ovu sumu uračunati i troškovi prijave ispita i prijave master rada. Predavanja su počela, ali neće biti organizova-na iz svih predmeta, jer se ne zna koliko je interesovanje za one izborne. Umesto predavanja iz tih izbornih ispita postojaće konsultacije, što i nije najbolje rešenje ukoliko postoji veliki broj studenata koji pripremaju određeni ispit. Ono što se sigurno zna jeste to da knjige nisu uračunate u iznos školarine, jer od strane fakulteta nema propisanih i objavljenih udžebnika, te studenti nemaju ni šta da dobiju.Zaista, veliku manu predstavlja to što mnogo toga još uvek nije defi nisano, između ostalog i kako će, u kvalitativnom i kav-nititativnom smislu, izgledati master rad. I za profesore i za studente peta godina je nešto potpuno novo i baš zbog toga nije trebalo dozvoliti da se neke veoma bitne stvari rešavaju ”u hodu”, jer će, u krajnjem slučaju, posledice ove nepripremlje-nosti snositi samo studenti.

bela maskaPrvi put su ove godine organizvoani izbori za Studentski parla-ment na našem fakultetu. I pored opšte apatije u srpskom druš-tvu, skoro 20% studenata se pojavilo na biračkom mestu i uba-cilo listić u kutiju. Ovolika izlaznost zaista daje određenu dozu optimizma da će se, barem kod studenata, javiti svest da svojim glasom mogu na nešto i nekoga da utiču. Takođe, i pored toga što su izbori sprovedeni po prvi put, može se slobodno reći da su sprovedeni u fer i demokratskoj atmosferi. Izborna komisija je odlično odradila svoj posao, a i svakih je sat vremena obavešta-vala javnost o izlaznosti.Studentski parlament sada čini 19 parlamentaraca koji će nasto-jati da opravdaju poverenje koje su im kolege ukazale. Čeka ih posao donošenja osnovinih akata na bazi kojih će svaki sledeći Parlament raditi, ali takođe i ozbiljan posao promocije među pro-fesorima, studentima i upravom fakulteta. Iskreno se nadamo da će uspešno odraditi svoj posao!Takođe, kao odličnu stvar moramo istaći i konačno angažovanje uprave Fakulteta oko sređivanja nove studentske čitaonice. Po-sle dugo ubeđivanja i peripetija, radovi na adaptaciji slušaonice 19 su u punom jeku. Na uporno insistiranje studenta prodekana, studentskih organizacija i MonopolLista, dobićemo slušaonicu nalik na staru, sa IV sprata. A sad, svi na učenje...

fakultetske vesti

Godišnja skupština Studentske unije Eko-nomskog fakulteta (SUEF) održana je u četvrtak, 14. decembra. Izabrani su novi članovi Izvršnog i Nadzornog odbora. Nadamo se da će novoizabra-no rukovodstvo nastaviti sa akcijama u korist stu-denata.

Tokom meseca decembra u organizaciji De-batnog kluba studenata ekonomije u saradnji sa SUEF-om, održane su dve prezentacije kulturnih centara – Servantes i Američki kutak, koje su bile propraćene predavanjima na temu kulture prezen-tiranih zemalja.

Na Fakultetu je 9. decembra održano saveto-vanje na temu «Izazovi ekonomske politike u 2007. godini», u organizaciji Naučnog društva ekonomi-sta (NDE) i Uprave Ekonomskog fakulteta. Save-tovanje su otvorili dekan prof. dr Marko Backović i predsednik NDE, prof. dr Božidar Cerović.

USAD u saradnji sa Američkom ambasadom u Beogradu, u okviru FORECAST Exchange programa, objavljuje konkurs za stipendirano pohađanje jedne školske godine dodiplomskih studija u Sjedinjenim dr-žavama, sa početkom od avgusta 2007. Stipendija po-kriva troškove puta, školarine, stanovanja, osiguranja, uključujući i određenu mesečnu sumu za kupovinu knjiga i ostale troškove. Sve informacije o Programu možete naći na web strani http://start.worldlearning.org. ili putem telefona: 011 362 0570.

Sva uputstva za prijavljivanje, kao i formular za prijavu naćićete na http://start.workdlearning.org. (lo-gin: serbia, password: serbia), ili lično u World Lear-ning kancelariji u Beogradu, Durmitorska 21, Stan 2.

Popunjene prijave treba dostaviti (lično ili poštom) u tri primerka na engleskom jeziku, na gore datu adresu, najkasnije do 15. januara, 2007. Skenirane prijave kao i ostala potrebna dokumenta mogu se do navedenog roka poslati i u elektron-skoj formi na E-mail adresu: applicationas@worl-dlearning.org.yu

10

Beogradski Ekonomski fakultet je poslao svoje predstavnike u od-bojci, košarci i malom fudbalu. Po-sle mnogo peripetija oko dobijanja viza, zalaganjem i snalažljivošću uprave Sportskog kluba “Ekono-mist” i kontaktima u italijanskoj kompaniji “Delta Generali”, au-tobus sa studentima sportistima konačno je krenuo put Milana. Očekivanja su opravdana, želje studenata su ispunjene, a madalje su osvojene!

mEDAlJEMuška košarkaška ekipa je u kon-kurenciji šesnaest timova osvoji-la prvo mesto i zasluženi pehar, savladavši u polufi nalu fakultet iz Italije, a u fi nalu predstavnike Slo-vačke. Odbojku su igrali “miks” timovi, što je podrazumevalo tri igrača i tri igračice u timu. Ekonomija je igra-la u konkurenciji šesnaest ekipa, podeljenih u četiri grupe. U četvr-tini fi nala pobedili smo italijanski fakultet, u polufi nalu su savladani Slovaci, a zlato je osvojeno nad Austrijom.Od fakulteta iz Srbije učestvova-li su i košarkaši sa beogradskog Medicinskog fakulteta, ženski fud-

balski tim sa FON-a, a zapaženi su bili fudbaleri sa Građevinskog fakulteta iz Beograda, koji su osvojili prvo mesto.U sveukupnom plasmanu, kada se saberu sjaj zlata, srebra i bron-ze, Ekonomski fakultet iz Beogra-da osvojio je drugo mesto, a prvi je bio fakultet iz Bejruta.Pored ekipnih sportova, u Milanu se igrao i tenis, a interesantno je bilo i takmičenje navijačica.

“SlOBODnE aktivnosti”Van takmičenja, ekonomisti su

vreme provodili obilazeći dvorove, katedrale i druge znamenitosti Mi-lana preko dana, a noću su ima-li dobar provod u diskotekama. Naše kolege i koleginice su žite-lje Milana doživeli kao ljubazne i prijatne, a Milanke kao devojke koje plene oblačenjem i stilom više nego lepotom. Dok su devoj-ke kupovale “krpice” u buticima ovog modno-industrijskog centra, momci su na impozantnom “San Sir”-u gledali utakmicu italijanskih fudbalskih prvoligaša Milana i Me-sine. Pored osvojenih medalja i pehara, iza ovog takmičenja ostaju vred-na iskustva i prijateljstva koja su naše kolege stekle među studen-tima iz celog sveta, igrajući protiv njih, navijajući sa njima za svoje favorite, ludujući u noćnim klubo-vima i spavajući u zajedničkim ho-stelskim sobama.Odlazak studenata-sportista na takmičenje u Milano omogućio je Ekonomski fakultet u Beogradu, a pored njega i Agrobanka, Jugope-trol, Marbo, Demokratska stranka i Centroproizvod.

Branko KRSTIĆ

“eurosportland 2006” – international university tournament

uvoz medalja iz italijeMilano je od 23. do 26. novembra bio centar studentskog sporta, raskrsnica kultura, mesto susreta mladih iz celog sveta i domaćin Šestog međunarodnog univerzitetskog takmičenja “Eurosportland 2006”.

Sportisti EKOFa

Zlatni odbojkaši

11

upis na FakultetPrijemni ispit za ovaj fakultet po-drazumeva proveru znanja iz matematike, informatike i hrvat-skog jezika. Posle prijemnog prvih 35% studenata se upisuje na teret budžeta, otprilike isti procenat je samofi nansirajući, a postoji i ka-tegorija vanrednih studenata koji plaćaju školarine i nemaju neke

benefi cije koje imaju redovni stu-denti. Kao i kod nas postoji pro-blem velikog broja studenata jer su procene da svake godine fakul-tet i strukovnu školu koja postoji u okviru njega upiše 3500 studena-ta. Što se tiče školarina one su iste za sve godine i za samofi nan-sirajuće studente iznose otprilike 800 evra, a za vanredne studente

oko 500 evra.Fakultet je koncipiran tako da mo-žete upisati dodiplomske studije koje traju četiri godine i možete upisati strukovne studije koje traju pet semestara i koje obezbeđuju višu stručnu spremu. Na redov-nim studijama postoje dve opci-je koje birate – studije Poslovne ekonomije ili Ekonomije. U okviru

ekonomski fakultet zagreb

Dosije: EFzGKrajem novembra, tri člana naše redakcije su učestovala na konferenciji SPINE-a (mreže studentskih časopisa Evrope). Budući da je ona održana na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu, mogli su se iz prve ruke uveriti u kakvim uslovima naši zapadni susedi studiraju. Ujedno su shvatili da je sa dosta truda i dobrog upravljanja moguće stvoriti vrhunsku visokoškolsku ustanovu, čak i na ovim prostorima. Upravo zato će verovatno mnogima biti interesantno da pročitaju kako funkcioniše fakultet u Zagrebu.

12

njih na trećoj godini birate smerove, pa u okviru Po-slovne ekonomije možete birati da studirate: Anali-zu i poslovno planiranje, Finansije, Računovodstvo,

Marketing, Organizaciju i menadžment, Poslovnu informatiku, Trgovinu, Turizam i studijski program na engleskom - Economics and Business Internatio-nal Programme. Predavači na engleskom programu su profesori iz Hrvatske, ali i iz Budimpešte, Pariza,

Njujorka (na fakultetu čak postoje i apartmani, koji služe za smeštaj gostujućih profesora). Kuriozitet je da pored ovog, isključivo engleskog programa, na svim smerovima možete polagati 4 ispita na engle-skom jeziku pod uslovom da ste prethodno dobili 4 ili 5 (u našem sistemu 9 ili 10) iz predmeta Poslovni engleski.U okviru opcije Ekonomija možete birati između sme-rova Makroekonomija i Privredna analiza i razvoj. U okviru strukovnih studija možete birati Trgovinsko poslovanje, Turističko poslovanje, Računovodstveno i fi nansijsko poslovanje i Poslovna sekretarica/sekre-tar. Slično kao i kod nas najbrojniji i najteži smer je Finansije, a po brojnosti za njim slede Računovod-stvo i Marketing.

iSpiTiIspitni rokovi su faktički identični našim rokovima, sem aprilskog i decembarskog roka koji su dozvolje-ni vanrednim studentima i studentima koji su odslu-šali predmet iz prethodne godine, a nisu ga položili u prethodnim rokovima. Ništa od nastavnih aktivno-sti nije obavezno, ali oni koji dolaze na časove su naravno u prednosti jer ih profesor zapamti, mogu se skupiti dodatni poeni, a na nekim ispitima ukoliko imate dovoljan broj rešenih studija slučaja ili polože-nih kolokvijuma, ispit se i ne mora polagati.Ispiti se inače prijavljuju preko posebnih aparata koji postoje svuda na fakultetu tzv. ’studomata’ uz pomoć studentske kartice Iksice. Naime, kada postanete brucoš dobijate takozvanu Iksicu (X-ica) - karticu koja ima višestruku primenu. Ona služi kao identifi -kaciono sredstvo, za benefi ciranu ishranu menzi, za

Jedna kuna = 11 dinaraStudenti iz Srbije su bili iznenađeni, kada su videli kakve su studentske cene u Zagrebu. Tako je na primer me-sečna cena doma 210 kuna, školarina na fakultetu 5.500 kuna, a parče pice u fakultetskom restoranu 2 kune. Si-stem menzi je razvijeniji nego kod nas. Država mesečno, preko kartica daje subvenciju od 1200 kuna, a studenti-ma iz Zagreba 350 kuna. Hrana se uzima preko linija, gde svakodnevno postoji 5-6 različitih glavnih jela. Međutim dodaci su dosta raznovrsniji, pa za jedan obrok od 30 kuna možete dobiti glavno jelo, salatu, supu, hleb, sok, voće, puding i čokoladice. Na kraju linije dobijate račun, koji čuvate i na izlasku iz menze plaćate benefi ciranu cenu od 20% (ako je račun 30 kuna, vi plaćate 6). Menze postoje u svim domovima i na svakom fakultetu. Ima-jući u vidu, da je prosečna plata u Zagrebu 5500 kuna, možete steći predstavu u kakvom su položaju studenti. Interesantno je i da je ove godine gradonačelnik Zagreba odobrio svim studentima povlasticu za prevoz po ceni od 30 kuna koja važi tokom cele godine i uopšte nije potreb-na kupovina mesečnih markica.

13

prijavu ispita, pruža i mogućnost zapošljavanja preko studentskog servisa, mnogobrojne popuste i sl. Od ove godine inovacija za studente prve i druge godine je či-njenica da su oni prijavljeni u tako-zvanu ISVU bazu i da mogu ispite prijavljivati preko bilo kog kompju-tera koji je priključen na internet. Na ovaj način se eliminišu ogro-mne gužve ispred skriptarnice za vreme ispitnih rokova.Oko polovine udžbenika predstav-ljaju prevedene strane udžbenike, kao što je na primer Ekonomija Pola Semjuelsona. Kolege iz Za-greba kažu da je pravo zadovolj-stvo učiti iz takvih knjiga, jer su domaće knjige preopširne, nezani-mljive i grafi čki loše urađene. Kao negativan primer navode knjigu iz Javnih fi nansija, sa svojih 800 strana sitno kucanog teksta.

BOLONJSKA DEKLARACIJAKao i kod nas i na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu je trenutno tranzicioni period po ovom pitanju. Prva generacija studenata koji u

potpunosti primenjuju Bolonju je već upisana. Nove generacije stu-diraju po sistemu 4+1, što naše kolege ocenjuju kao otpor prome-nama. Oni ističu da su fakulteti, koji su prešli na sistem 3+2 mno-go efi kasniji. Dolaskom Bolonje promenjeni su uslovi studiranja i za starije studente – naime, do-zvoljen im je tzv. bezuslovni upis

godine pod uslovom da diplomira-ju do 2009. godine.

ORGANIZACIJEOrganizacije na fakultetu su brojne. Postoji Hrvatska studentska aso-cijacija (pandan našem SUEF-u), koja se bavi rešavanjem problema studenata, izdaje studentski časo-pis „Manager“, organizuju brojne događaje kao što su Dani Evrop-ske unije, Međunarodna nedelja Zagreb, Brucošijada, a verovali ili ne, i izbor za miss i mistera. Stu-dentski časopis „Manager“ postoji od 1995. godine, fi nansira ih fakul-tet, ali deo sredstava (50%) mora-ju i sami da nabave preko reklama, donacija i sl. Pisanje za ovaj časo-pis je volonterskog tipa jer studenti ne dobijaju honorare za članke. Časopis je besplatan i distribuira se ne samo na matičnom fakultetu već i na ekonomskim fakultetima širom zemlje. Sadrži tri rubrike – Privreda, Fakultet i rubrika Lounge koja je pandan našem Mozaiku. Glavni i odgovorni urednik časo-pisa Danijel Ćorić nam je objasnio da im najveću prepreku uglavnom

predstavlja nedostatak motivacije kod studenata da se uključe u bilo kakve aktivnosti van studiranja pa i pisanje za ovaj časopis. Jedna od važnijih na fakultetu je i organiza-cija E-student (skraćeno od Exce-llent student) koja je predviđena tako da okuplja najbolje studente (sa prosekom preko 3,5) sa Eko-nomskog, Pravnog i Elektroteh-

ničkog fakulteta i pomaže im da se lakše ubace u poslovne vode, a ima veliku potporu od strane asistenata i profesora koji aktivno

učestvuju u njihovim projektima. Na fakultetu postoji naravno ogra-nak AIESEC-a, Studentski parla-ment, Hrvatska akademska za-jednica, sportska društva i mnoge druge organizacije.

ZANIMLJIVOSTIOno što je interesantno jeste da Fakultet u svom sastavu ima i sportske objekte (između ostalog sportsku dvoranu sa tribinom za nekoliko hiljada ljudi), koji su ostali od Univerzijade iz 1987. godine. Takođe poseduje tri restorana (običan restoran, fast food i men-za), kafi ć, knjižaru i internet cen-tar, koji je prema priči naših kolega slaba tačka fakulteta, zbog „kanti“ starih 5 godina. U knjižari se po-red fakultetskih izdanja mogu ku-piti i ekonomska izdanja drugih izdavačkih kuća. Svi amfi teatri i slušaonice su u poslednjih par go-dina renovirani sredstvima velikih kompanija, kao što su Koka Kola, Podravka, Zagreb Osiguranje, Zubak Auto, Privredna banka Za-greb, Agrokor... Za uzvrat, fakultet je postavio table sa imenom spon-zora ispred svake slušaonice, a menadžeri sponzorskih kompanija imaju pravo na besplatne master studije.

Ivana BOJANOVIĆVladimir GOJKOVIĆ

Obavezna praksaDa biste diplomirali na Ekonomskom

fakultetu u Zagrebu, neophodno je da prethodno prođete praksu u traja-nju od minimum 3 sedmice. Kakva će

biti praksa i da li ćete nešto naučiti, zavisi od toga gde nađete praksu.

Neke prakse se svode na kopiranje i nošenje bureka, a neke kao one

u Zagrebačkoj banci, Koka Koli ili Simensu su dosta kvalitetne. Naime, tamo postoji dobra Služba za ljudske resurse, koja praktikantima svakod-

nevno daje zanimljive radne zadatke.

14

MonopolList: Gospodine Obra-de, recite nam kako je naš fakul-tet izgledao u vreme kada ste vi studirali?Obrad Vidojević: Tad nije ni po-stojao fakultet, već Ekonomsko-komercijalna škola. Današnje masovnosti ni izdaleka nije bilo i u to vreme nisu postojali ni klasič-ni ispiti. Mi smo se u prvo vreme mučili u Balkanskoj ulici, a preda-vanja su držana u nekim privatnim stanovima. Za vreme Drugog svetskog rata bilo je malo nastave, ali su pojedini predmeti, kao na primer statistika, bivali predavani i polaga-ni. Moja supruga je tada bila demonstrator. Vreme neposredno posle Drugog svetskog rata, kad sam ja bio student, bilo je karakteristično po tome što smo mi golim rukama zidali zgradu u kojoj vi danas studirate. Kad smo čuli da će da se zida fakultet, sponta-no smo svi saznali gde je lokacija i potrčali, poređali se u redu jedno do dru-gog, među kojima moja buduća supruga i ja, pa smo no-sili cigle, pesak i šljunak. Gradili smo sve dok nije podignut zid od metar-dva, a onda su nas majstori poterali odatle, jer je postalo opa-sno zbog visine. Kažem, nešto u nama je gorelo od želje da vidimo jednog dana svoju kuću. ML: Kako je funkcionisao fakultet na samom svom početku? Jeste

li vi išli na predavanja i gde su se školovali profesori koji su tada predavali?OV: Fakultet je, čim je izgrađen, kompletno profukncionisao. Prema tome, ona kuća tamo je vaša kuća. Ja sam još isto što i vi, student. To nije kuća profesora, koji dođu tamo, održe predavanja i za to prime pla-tu. To je vaša kuća, studentska, dakle, nije građena za profesore,

nego za studente. Ja sam se malo našalio, ali to je suština.Naši prvi profesori su bili dobri stručnjaci. Neki su se školovali u inostranstvu, a za predmete koje su pokrivali bili su dobro potkova-ni. I u moje je vreme, kao i danas, na fakultetu bilo dosta teorije. Tek kasnije studenta će život da doš-koluje. Život i praksa.

ML: Kako ste počeli svoju karijeru i šta se dešavalo posle studija?OV: Zaposlio sam se 1939. go-dine u Narodnoj banci Jugosla-vije, a nakon toga sam počeo da studiram. U NBJ sam bio izuzet-no uspešan činovnik. Govorili su mi da sam talentovan bankar, na šta sam se ja smejao i pitao kako neko može biti talentovan za ban-kara. Šestnaest godina sam ostao

u NBJ, i nikada kasnije ni-sam doživeto takvu služ-bu. Svaki pripravnik je išao 3 meseca na obuku u Švajcarsku, da vidimo kako oni to rade. Inače naša Banka je osnovana po švajcarskom modelu.Posle rata sam diplomi-rao, magistrirao, doktori-rao, ostvario jednu veliku i vrlo značajnu međuna-rodnu stipendiju u Parizu u trajanju od šest meseci, zatim sam bio gost So-vjetske akademije nauka 15 dana, a posle toga, 1968. godine, bio sam predstavnik Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama za jedno određeno pitanje. To je bio seminar po pi-

tanju regionalnog razvoja zemalja u razvoju, sa posebnim osvrtom na prostorni raspored. Raspisan je konkurs za sve Ekonomske fakultete i institucije na prostoru Jugoslavije. Pošto sam pre toga radio disertaciju na sličnu i blisku temu, rekao bih da sam bio dosta zreo da prihvatim jedan takav za-datak, tim pre što sam iskonsul-

Intervju sa ekonomistom dr Obradom Vidojevićem

«Godine prolaze, mi gledamo...»Jesmo li sretniji i jesmo pametniji, pitao je u svojoj pesmi Bajaga. I jasno je da niko to ne može da zna dok ne čuje kako je to bilo u godinama koje su prošle. Ekonomski fakultet je jedan od najstarijih fakulteta u Srbiji, a o prohujalim vremenima na njemu i oko njega pričali smo sa dr Obradom Vidojevićem, studentom generacije 1938/39. Da, broj indeksa dr Obrada počinje ciframa 3 i 8. Impozantno, zar ne?

15

tovao celu svetsku literaturu i ko zna koliko sam para dao za sve te knjige i prevode. I napravim ja svoje viđenje regionalnog razvoja Jugoslavije, baš onako kako se zahtevalo i pokažem svom direk-toru, koji je bio jedan veoma pa-metan i prijatan mlad čovek, Cr-nogorac, a on kaže: „Ja mislim da

ovo može da ide“. I spakujem ja svoj rad i pošaljem. SIV je napra-vio komisiju iz svih republika, svih učesnika na konkursu. Čitali su 10 dana radove i jednog dana dobi-jem pismo da sam ja određen da budem predstavnik Jugoslavije na Konferenciji UN u Minsku.Na Konferenciji su svi gledali u mene, jer je Jugoslavija u to vre-me bila nešto drugo nego danas. Dođu Bugari i Rusi kod nas i osle-pe gledajući čega sve ima, ne mogu da veruju da mogu da kupe čokolade i svega koliko žele. Titov režim jeste bio izrazito diktator-ski, međutim, pomoć koju je naša zemlja primala je stvorila zbrku i izvitoperila ceo sistem. Ljudi iz komunističkih zemalja su se pita-li: „Šta je ovo, kakav je ovo truli kapitalizam?“ Od 1948. godine,

od rezolucije Inform-biroa, Tito je primao 2 milijarde dolara godišnje bespovratne pomoći, pre svega od Amerike. To mi je potvrdio i Petar Stambolić (predsednik Savezne skupštine, ministar fi nansija i ka-snije premijer u Vladi Srbije, save-

zni ministar poljoprivrede – prim. autor.), sa kojim sam odrastao, živeo zajedno i išao u vojsku. Da vam saopštim nešto tužno. Na današnji dan, 7. decembra 1944. godine je streljan moj otac. Komu-nisti su, kad su ušli u Čačak, po-bili 15-20 viđenijih građana, one kojima je imalo šta da se otme i konfi skuje. Pobili su ih Miloš Mi-nić i Marko Mesić, stric sadašnjeg predsednika Hrvatske, Stjepana Mesića. Tog dana nam je u kuću došao moj brat od strica, mlad dečko, a član OZNE, Nikola Vi-dojević. Došao je u vreme ručka i pred svima rekao “Čika Radova-ne, joj morate poći sa nama u sud, na samo jedno kratko saslušanje”. Iste večeri moj otac je streljan.ML: Jeste li kasnije imali problema zbog svih tih poratnih dešavanja? Kako je tada tekla vaša karijera u Narodnoj banci Jugoslavije?OV: U mom službenom listu, do-sta skriveno, je kasnije pisalo „sin narodnog neprijatelja“. Zbog sve-ga toga, ja sam tokom studija, a i kasnije, posebnu pažnju obratio na tu prokletu političku eko-nomiju, na marks izam, da vidim šta je to, kakva je to nauka. Čitao sam i «Kapital» i ru-ske brošure, te sam se na najbolji mogući način „naoružao“, pa kada sam u Narodnj banci na sastancima diskutovao, ja sam se po koji put služio tim novim, mo-dernim terminima, pa bi mnogi samo zinuli. A ja sam to osetio, te sam se još više služio tim termi-nima.I desilo se to da je Narodna banka osnovala svoju školu za direktore banaka. Svaka republika je slala po pet svojih najodabranijih ljudi. To su bili diplomirani pravnici i eko-nomisti i sa njima je bilo lako raditi. Ali bilo je i ljudi koji su završili, na primer, nemački jezik, koji nisu ni videli političku ekonomiju. Škola je

bila u Knez Mihailovoj 36, gde je sada Nacionalna štedionica i na četvrtom spratu su bile službene prostorije, a na petom internat, gde su učenici, njih 35, stanovali. I mene, oni iz Narodne banke, ništa manje nego postave za nastavni-ka te škole iz političke ekonomije. Imao sam još jedan predmet o bankarstvu, a to je meni bilo u ma-lom prstu. Svi viši činovnici NBJ, njih oko 650, koji su morali da ima-ju veća znanja, su polagali politič-ku ekonomiju. Postojala je Komi-sija, koju su sačinjavali guverner, dva viceguvernera, viši savetnik i ja ispitivač.Kasnije, kada sam u Narodnoj banci napredovao do mesta za-menika direktora fi lijale na Senja-ku, došli su kod mene personalci i spremili pristupnicu Partiji da je potpišem. Sve moji bivši đaci, po-lagali kod mene ispit. I došli oni i bog-zna-kako mi ispričaju priču, kakvi su uslovi za napredovanje, kako treba da upoznam ljude iz partije, i tako dalje, a ja njima ka-žem: „Pa dobro ljudi kako mogu da

potpišem kad nisam pi-smen?“. Oni su odmah vi-deli o čemu se radi, na-smejaše se, izgladiše tu neprijatnu si-tuaciju i reko-še da ćemo

to rešiti na drugi način. I sutradan ja dobijem premeštaj na drugo radno mesto, u Savezno izvršno veće, gde je tada predsednik bio moj prijatelj Petar Stambolić.Svi su me zavideli, mislili su da sam otišao u nebesa, a ja sam znao da to nije za mene, jer sam ja već duboko zaronio u poslove bankarstva. U SIV-u je bila vrhov-na birokratija i tamo sam proveo 10 godina. Ali sam tamo naučio mnogo, jer sam bio u zakonodav-stvu. Imao sam zadatak, da sve što pravnici napišu iz oblasti pri-vrede, dobro pročitam i dobro pro-cenim da li može biti nekih rupa u

„Napredovao sam do zamenika direktora fi lijale Narodne banke na Senjaku, koja je bila najvažni-ja fi lijala jer je pokrivala i Žele-znik. A u Železniku se nalazila fabrika Ivo Lola Ribar, pojam toga vremena. Kao Jevanđelje. Čovek, iako komunista, mora da se prekrsti kad izgovori to ime.”

„To tamo je vaša kuća. Nije građena za profesore, već za vas studente.” (Gospodin Obrad o Ekonomskom Fakultetu)

16

zakonu, kakav efekat može da ima i može li doći do izigravanja u praksi.U međuvremenu sam i magistrirao. Nakon toga me polako preuzme Branko Čolanović, guverner, i pri-vuče me u svoj Ekonomski institut u Kralja Milana broj 16. Tamo sam proveo 18 godina i imao sam 44 godine i 4 meseca ukupnog radnog staža. ML: Pošto ste vi došli iz Čačka, recite nam, gde su tada stanovali studenti iz unutrašnjosti i kakav je bio tada studentski standard?OV: Ja sam stanovao privatno i imao sam dobru pla-tu u NBJ. Prva godina, kao pripravnik 1800 dinara, a nakon godinu dana i državnog ispita 2500 dinara. U to vreme, za jedan dinar je moglo da se kupi osam jaja. Imao sam stan u Pašićevoj ulici, na prvom spra-tu, u jednoj garsonjeri i tu sam dobro bećario. Kad mi je otac streljan, majka je došla u Beograd. Jedno vre-me smo stanovali kod rođaka, a pre 62 godine smo

došli u današnji stan.To je bilo mučenje. Tu smo živeli moja žena i ja, kao mladenci, moja majka, dvoje Hrvata, bračni par - policijski inspektori, i vlasnik

celog stana u drugoj sobi. Polako se jedno po jed-no iseljavalo i nas dvoje smo skupljali dinar po dinar da kupimo stan. Platili smo ga 600.000 dinara. Ne-što smo uštedeli, nešto od banke uzeli. Vlasnik cele zgrade je bio Slovenac, zgrada je nacionalizovana, a njemu su ostavili ovaj stan. On nije hteo da ostane u Beogradu, otišao je u Sloveniju, a stan je prodao relativno jeftino.Evo i još jedne moje tragedije. Sve papire i doku-menta sam čuvao još od srednje škole, od komemo-rativnog govora koji sam imao povodom smrti kralja Aleksandra Karađorđevića. Sve što mi je smetalo u stanu sam stavljao u podrum. Imao sam dosta doku-mentacije, dugo smo pratili i jedan francuski časopis, udžbenik iz političke ekonomije, koji sam ja sklopio i to sve smo stavili na desnu stranu podruma, a sa leve strane smo stavljali ono što nam ne treba. I kad smo pošli na odmor, rekli smo majci da treba da dođu ovi što skupljaju papir. Rekli smo, „Pazi dobro ovo sa leve strane mogu da nose, a ovo sa desne nikako“. Međutim, oni kad su došli, odneli su sve. Bolovao sam tri meseca. To je bilo pre 20 godina.ML: Gospodine Obrade, hoćete li opet posetiti naš fakultet?OV: Na Dan fakulteta, 31. marta, ću imati referat pod nazivom „Mi o nama“. To će biti osvrt na celokupan naš rad i življenje i na sve režime koje smo preturili preko glave. Jer mi smo doživeli i ispruženu šaku Hi-tlera i stistnutu pesnicu Staljina. Vidimo se tada.

Intervju vodiliNikola ĆIRKOVIĆ

Vladimir GOJKOVIĆ

Intervju sa prof. dr Ðorđem Kaličaninom

Centar za izdavačku delatnostProšao je još jedan sajam knjiga, a posle sajma ostaju nam knjige. Dela beletristike iliti lepe knjizevnosti (belle lettre) prepuštamo ovoga puta subjektivnom sudu i preferencijama čitalacke publike, a u fokusu će biti knjige iz stručne, nama najbliže sfere - ekonomije. Na ovogodišnjem sajmu mogao se primetiti značajan broj izdanja na temu ekonomije i srodnih nauka, kako domaćih tako i stranih autora. Zanimljiva je bila ponuda izdavača kao što su Clio, Data Status (koje ćemo se potruditi da predstavimo u nekom od narednih izdanja ML-a), a veoma zanimljivi prevodi su se mogli naći na štandu hrvatskih izdavača. U hali 14 svoj štand imao je i Ekonomski fakultet na kome su predstavljena izdanja njegovog Centra za izdavačku delatnost. Nedavno je CID objavio knjigu Odnosi s javnošću, tako da smo tu priliku iskoristili da studentima našeg Fakulteta približimo ovaj segment i ekonomsku literaturu uopšte. Tim povodom razgovarali smo sa direktorom Centra dr Đorđem Kaličaninom.

„Titov režim jeste bio izrazito diktatorski, međutim, pomoć koju je naša zemlja primala stvorila je zbrku i izvitoperila ceo sistem.”

MonopolList: Recite nam nešto o dosadašnjem radu CID-a, broju do sada objavljenih knjiga stranih i domacih autora?Đorđe Kaličanin: Centar za iz-davačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu (popularna skraćenica je CID prim. aut.) u ovoj formi postoji na Fakultetu po-slednjih 15 godina. Godine 1991. broj izdatih knjiga je bio nešto preko četrdeset, da bi poslednjih godina ovaj broj premašio cifru od osamdeset knjiga domaćih i stra-nih autora. Pri tome, ostvaren je vidljiv pomak u pogledu kvaliteta izdanja. Takođe, ostvaren je rast u obimu prodaje svih izdanja. Knji-ge po prihvatljivim cenama kupuju naši studenti, ali i oni koji nema-ju indeks Ekonomskog fakulteta. Naime, CID danas predstavlja nezamenljivu podršku ne samo nastavnom i naučnom procesu Ekonomskog fakulteta, već i na-stavnom, naučnom, tehnološkom i poslovnom procesu izvan Fakul-teta u Republici Srbiji i na prostoru Jugoistočne Evrope. ML: Kako Vam se čini srpska iz-davačka delatnost na polju struč-ne litetature u oblasti ekonomije?

ĐK: Poslednjih godina nekoliko izdavačkih kuća učinilo je napore da knjige iz oblasti ekonomije što više dolaze do naših sugrađana. Uvažavajući izuzetke, vrlo često je reč o «prevodima» izdanja koja nude formule brzog uspeha i fantastičnog bogaćenja. U ovom slučaju, reč je o delima koja su «pliće» naučne, pa i stručne sadržine, i u tom smislu preds-tavljaju «lako štivo». Bez lažne skromnosti, CID je najozbiljni izdavač izdanja iz oblasti ekono-mije sa svim njenim podoblastima, kao i komplementarnim naučnim oblastima u Republici Srbiji.

ML: Kakav je proces za dobija-nje stranih autorskih prava? Koli-ko uopšte traje proces pripreme i objavljivanja stranih autora i kakva je reakcija tržista na takva dela?ĐK: Reakcija studenata, kao ključ-nog tržišnog segmenta CID-a, na „Prevode“ je izuzetno pozitivna. Tražnja za knjigama iz ove edicije na nestudentskom tržiš-nom segmentu u stalnom je porastu. Imajući u vidu ovakvu reakciju na tržištu, CID nastavlja da pripre-ma nova izdanja iz edicije „Prevodi“. Koliki značaj se pridaje ovoj proizvodnoj li-niji CID-a dovoljno govori i činjenica da redakciju edi-cije „Prevodi“ čini dekan prof. dr Marko Backović, koji je i glavni i odgovor-ni urednik i svi šefovi ka-tedara. Redakcija ove edicije pažljivo bira najkvalitetnije naslove iz razmatranih oblasti na globalnom nivou, kontaktira isklju-čivo originalnog izdavača, dobija saglasnost za izdavanje, a zatim počinje i prevođenje. Prevođenje je vremenski ekstenzivan posao sa obzirom na to da je reč o spe-cifi čnoj terminologiji koja se brzo menja u živoj ekonomskoj i po-slovnoj nauci. CID povodom ovog posla ima dodatnu odgovornost koja proizlazi iz činjenice da nje-gova izdanja predstavljaju izvore koji se koriste u naučnoj, stručnoj i poslovnoj javnosti i da „Prevodi“ CID-a oblikuju novi poslovni jezik u Srbiji i zemljama gde se čitaju naša izdanja. ML: Koji su dalji planovi CIDa? Nova izdanja koja bi trebalo da očekujemo? Kakav ce biti marke-tinški nastup CID-a u budućnosti? ĐK: Dalji planovi CID-a direktno su vezani za kuću kojoj on pri-pada, odnosno Fakultet. Podrška nastavnom, ispitnom i naučnom procesu u cilju zadovoljenja obra-zovnih potreba naših studenata primarna je svrha CID-a. CID je uvek bio i biće jedan od centara Fakulteta, koji je kao svojevrsna poslovna jedinica odgovoran za

svoj rezultat. Međutim, CID je i deo Fakulteta preko koga se on «otvara» za druge autore, koji ne ulaze u red nastavnika i saradnika na Fakultetu. CID sebe vidi kao mesto na kome će se stvarati i čuvati znanje iz ekonomije i kom-plementarnih oblasti nezavisno da li su autori zaposleni na Fakultetu

ili na nekom od fakulteta Univer-ziteta. Pri tome, u realizaciji svoje misije i ovde pomenutih ciljeva, CID ostvaruje značajnu podršku rukovodstva Fakulteta, a unutar koga su njegovi prethodni rukovo-dioci, sada dekan prof. dr Marko Backović i prodekan dr Vlade Milićević.ML: Filip Kotler, jedan od najciti-ranijih, ako ne i najcitiraniji autor u udžbeničkoj literaturi našeg fakul-teta bio je ove jeseni gost u Zagre-bu gde je održao predavanje. Da li postoji mogućnost da će se tako nešto organizovati i na Ekonoms-

kom fakultetu Beograd - «prvom i pravom»? ĐK: Gospodin Kotler najavio je dolazak i na «prvi i pravi» fakul-tet ekonomskih nauka na ovim prostorima. Ovo će se desiti oko 25. maja 2007. godine. Ovim se dokazuje da je Ekonomski fakul-

Gospodin Kotler najavio je dolazak i na «prvi i pravi» fakultet ekonomskih nauka na ovim prostorima. Ovo će se desiti oko 25. maja 2007. godine.

Poslednjih godina nekoliko izdavačkih kuća učinilo je napore da knjige iz

oblasti ekonomije što više dolaze do naših sugrađana. U ovom slučaju, reč

je o delima koja su «pliće» naučne, pa i stručne sadržine, i u tom smislu

predstavljaju «lako štivo».

CID na Sajmu knjiga

17

tet vodeća visokoobrazovna ins-titucija na polju ekonomije, a na ovaj način samo povećava svoju konkurentsku prednost. Inače, sa velikim nestrpljenjem očekuje se gostovanje Filipa Kotlera u redo-vima nastavnika, ali i u poslovnoj javnosti u koju je «procurela» ova informacija. ML: Vaše mišljenje o tome da li bi udžbenici trebalo da budu manje obimni i da li studenti treba da se u toku svog rada preko godine po-nekad upućuju na izvorna dela?ĐK: Moje mišljenje je da naši

udžbenici nisu preobimni. Dobro znate da neki udžbenici sa više strana obuhvataju i gradivo koje ne predstavlja ispitnu materiju na dodiplomskim studijama, već može da predstavlja gradivo na diplomskim akademskim studi-jama – master. Uporedite samo naše udžbenike sa onima koji se koriste u Velikoj Britaniji ili SAD, pa ćete videti da u tom smis-lu nema neke značajne razlike. Štaviše, vodeći udžbenici u ovim zemljama često su i obimniji od udžbenika izdanja CID-a. Kada je reč o drugom delu Vašeg pitan-ja, smatram izuzetno korisnim da se studenti upućuju na originalne izvore, a naročito prilikom izrade eseja, seminarskih radova i sl. Ovo proširuje uvide u problem koji se studira i obezbeđuje ono što je studentima kada diplomiraju vrlo bitno za posao, a to je prihvatanje različitosti. Pogled iz drugog ugla izvor je kreativnosti, a kreativnost je izvor uspeha.

Milica BOŽANIĆ

U dva dana, tačnije 28. i 29. novem-bra, u holu našeg fakulteta sprovedeni su prvi izbori za Studentski parlament Ekonomskog fakulteta, čije osnivanje je po prvi put defi nisano Zakonom o visokom obrazovanju.Kutije, stolovi, birački spiskovi…sve je ličilo na regularne izbore na dr-žavnom nivou. Prvog dana izbore su ispratili i mediji, među kojima dnevni časopisi Novosti i 24 sata. Izborna komisija, koju su sačinjavali doc. dr Saša Veljković, Milen Kakuća i Bil-jana Dereta, utvrdila je da na našem fakultetu ima aktivnih 8330 studena-ta i 281 upisanih na Master studije. Posle prebrojanih glasova došlo se do podatka da je ukupna izlaznost na izborima bila 18,51%, što je zaista ohrabrujuće i daje nam nadu za bol-je sutra, ako uzmemo u obzir opštu apatiju koja vlada u našem društvu.Ono što kvari lep osećaj, zbog uspešno sprovedenih izbora, jeste to što je iz-laznost studenata na prvoj godini bila ispod 10% (tačnije 9,42%). Ovaj po-datak pokazuje nezainteresovanost brucoša za rešavanje sopstvenih pro-blema, iako većina studenata upravo ističe probleme na ovoj godini studija kao najveće i najozbiljnije. Isto tako, za svaku je pohvalu podatak da je na četvrtoj godini izlaznost bila blizu 37%, čime su starije kolege pokazale zrelost i spremnost da stvari preuz-mu u svoje ruke i preko Parlamenta pokušaju da izbore bolje uslove za sebe i sve nas.Ova garnitura parlamenatraca ima

zadatak da donese sva potrebna do-kumenta koja će omogućiti nesmetan i kvalitetan rad S tuden tskog parlamenta u b u d u ć n o s t i . Zbog toga je njihov mandat ograničen do aprila 2007. go-dine, kada će se održati novi izbori u skladu sa aktima koja će ovaj Parla-ment doneti.Ostaje nam da se nadamo da će se vre-menom svest s t u d e n a t a o značaju i mogućnostima S tuden tskog p a r l a m e n t a podići na viši nivo i da će već na sledećim iz-borima izlaznost preći 20%.MonopolList će se truditi da redovno informiše studente o aktivnostima Parlamenta i stavlja se na rasplaganje svima onima kojima su potrebne do-datne informacije.Pratite dešavanja i uključite se!

Izbori na EKOFu

Studentski parlament

U opštoj predizbornoj kampanji za srpski Parlament, na Ekonomskom fakultetu odigravala se tokom pret-hodnih par nedelja prava predizborna kampanja u malom. Plakati, fl ajeri, tribine, promocije…sve ovo je bilo deo trke naših kolega koji su za sebe mislili da svojim radom u Parlamentu mogu doprineti bol-jem studiranju za sve nas. Nažalost, za sve te ljude željne rada, pune optimizma i novih ideja nije bilo mesta, jer predviđeno je tek 19 mandata.

Članovi Parlamenta su:

I godinaSavo Stanojević

Marko RadojkovićLav OdorovićStefan Drljača

II godinaMarko DekićNikola Milić

Robert BarbuAleksandar Rakić

III godina Nikola Balaban

Miloš NastasijevićVeljko Miljušković

IV godinaIgor Nedeljković

Mario GrujanovićNemanja Miljković

ApsolventiMiljan PetkovićMihajlo Škorić

MasterSiniša Milošević

Marija RanđelovićPredstavnik

studenata sa hendikepomJelena Jevtović

18

19

Maja i Aleksandra, studenti druge godine“U MonopolListu mi se najviše dopadaju tekstovi vezani za pisanje C.V. i drugi praktični tekstovi. A na fakultetu nam najviše smetaju guzve na predavanjima.“

Mirko, student treće godineMirko, student treće godine„Fakultet se u poslednje vreme trudi da ide u korak sa „Fakultet se u poslednje vreme trudi da ide u korak sa evropskim i svetskim tokovima, ali se prilično degradirao evropskim i svetskim tokovima, ali se prilično degradirao primanjem velikog broja studenata i gradivom koje nije u primanjem velikog broja studenata i gradivom koje nije u toku sa praksom.“toku sa praksom.“

Vladimir, student druge godine„Časopis prati zanimljive teme, naročite one vezane za „Časopis prati zanimljive teme, naročite one vezane za našu budućnost i prakse studenata. Najpozitivnija strana našu budućnost i prakse studenata. Najpozitivnija strana fakulteta je način na koji su organizovana predavanja – u fakulteta je način na koji su organizovana predavanja – u računskom centru, ali fakultet suviše prima studenata pa računskom centru, ali fakultet suviše prima studenata pa se ne možemo dobro organizovati.“se ne možemo dobro organizovati.“

Siniša, student master studija„ML je koristan časopis koji daje informacije o ekonomiji „ML je koristan časopis koji daje informacije o ekonomiji i važnim dogadjajima na fakultetu. Tema koja mi je poslednja ostala u sećanju je vezana za studentski parlament i izbore koji su bili organizovani. Na fakultetu je parlament i izbore koji su bili organizovani. Na fakultetu je najbolje druženje i dobra ekipa.“

Siniša, student master studija

Gordana, student četvrte godineGordana, student četvrte godine„Brucoš specijal sam poslednji pročitala. Tekst o smeru „Brucoš specijal sam poslednji pročitala. Tekst o smeru Međunarodna ekonomija je bio odličan. A sve negativno Međunarodna ekonomija je bio odličan. A sve negativno na fakultetu polako kreće ka pozitivnom.“na fakultetu polako kreće ka pozitivnom.“

Jelena, Milena i Marina, studenti treće godine„ML nemamo priliku da redovno čitamo jer nikako ne možemo doći do njega. Imamo stara izdanja. Na faksu je odlično što su uveli projektore u svaku slušaonicu, ali su mnogo velike gužve.“

Jelena, Milena i Marina, studenti treće godineJelena, Milena i Marina, studenti treće godineJelena, Milena i Marina, studenti treće godineJelena, Milena i Marina, studenti treće godineJelena, Milena i Marina, studenti treće godineJelena, Milena i Marina, studenti treće godine„ML nemamo priliku da redovno čitamo jer nikako ne „ML nemamo priliku da redovno čitamo jer nikako ne „ML nemamo priliku da redovno čitamo jer nikako ne „ML nemamo priliku da redovno čitamo jer nikako ne „ML nemamo priliku da redovno čitamo jer nikako ne „ML nemamo priliku da redovno čitamo jer nikako ne možemo doći do njega. Imamo stara izdanja. Na faksu je možemo doći do njega. Imamo stara izdanja. Na faksu je možemo doći do njega. Imamo stara izdanja. Na faksu je možemo doći do njega. Imamo stara izdanja. Na faksu je možemo doći do njega. Imamo stara izdanja. Na faksu je možemo doći do njega. Imamo stara izdanja. Na faksu je odlično što su uveli projektore u svaku slušaonicu, ali su odlično što su uveli projektore u svaku slušaonicu, ali su odlično što su uveli projektore u svaku slušaonicu, ali su odlično što su uveli projektore u svaku slušaonicu, ali su odlično što su uveli projektore u svaku slušaonicu, ali su odlično što su uveli projektore u svaku slušaonicu, ali su mnogo velike gužve.“mnogo velike gužve.“mnogo velike gužve.“mnogo velike gužve.“mnogo velike gužve.“mnogo velike gužve.“

Ljubomir, apsolvent„ML je vodeći časopis na Beogradskom univerzitetu. Ima „ML je vodeći časopis na Beogradskom univerzitetu. Ima dosta zanimljivih tekstova.“dosta zanimljivih tekstova.“

Rekli su o EKOFu

20

Imajući u vidu dolazak sve ve-ćeg broja renomiranih svetskih kompanija na naše tržište koje sa sobom donose know-how, nova rešenja i novi pristup problemima, kao i podizanje standarda u poslo-vanju domaćih kompanija, javljaju se novi zahtevi na koje moramo biti spremni.

ŠTA JE INVESTICIONO BANKARSTVO?Teško je dati preciznu defi nici-ju jer se radi o veoma širokoj oblasti fi nansija koja se sastoji iz mnoštva segmenata. U najkra-ćem, investicione banke poma-žu kompanijama, državi i njenim agencijama da generišu i prodaju hartije od vrednosti kako bi privu-kle kapital na primarnom tržištu kapitala neophodan za njihov da-lji rast.

Mogu se javiti u ulozi pokrovitelja (underwriter-a), kada otkupljuju emitovane hartije od vrednosti i prodaju ih preuzimajući na sebe kompletan rizik i zarađuju na razli-ci u ceni po kojoj su akcije proda-le i ceni po kojoj su kupile akcije.

Pored toga, mogu se javiti i u ulozi „običnog“ prodavca emitovanih hartija kada ne otkupljuju emito-vane hartije, već ih distribuiraju, bez obaveze da neprodate akcije otkupe. Za ovaj posao investicio-na banka naplaćuje proviziju koja zavisi od iznosa prodatih hartija. Ovaj tip poslova se obavlja na strani prodaje (sell side).Pored ove bazne delatnosti, inve-sticione banke, takođe, pomažu investitorima kako individualnim tako i institucionalnim kao što su osiguravajuća društva, penzioni fondovi i drugo pri odlukama o kupovini, odnosno investiranju u hartije od vrednosti (buy side).„Asortiman proizvoda“ investici-onih banaka čine i brokersko-di-lerske usluge na sekundarnom tržištu, usluge upravljanja fi nan-sijskim sredstvima preduzeća i

restrukturiranja preduzeća (cor-porate fi nance), zatim one vrše brojna istraži-vanja, analize i snabdevaju svoje klijente ra-

zličitim fi nansijskim savetima. Ve-oma je značajna uloga investicio-nih banaka kao savetnika prilikom sklapanja merdžera i akvizicija (M&A transakcije). Radi se, dakle o veoma širokoj delatnosti punoj izazova, ali i rizika.

GLOBALNO TRŽIŠTE - „BORBA DŽINOVA“Investiciono bankarstvo je, slo-bodno možemo reći, najrespon-zivnija fi nansijska delatnost, o čemu govori podatak da je global-ni prihod ovih kompanija iznosio 52,8 milijardi dolara u 2005. godini (zabeležen je rast od čak 14% u odnosu na 2004. god.) i u stalnom je porastu.„Globalni lideri“ na ovom tržištu su: Merrill Lynch (koja ima najve-će tržišno učešče u SAD i koja je u konzorciumu sa Raiffeisen In-vestment AG izabrana za glavnog privatizacionog savetnika u priva-tizaciji našeg NIS-a), Citigroup, Morgan Stanley, Goldman Sachs, JPMorgan Chase i mnoge druge. Popularan naziv za banke koje su lideri po svojoj veličini, klijentima i reputaciji je bulge brackets, dok se za one manje, specijalizovane za određenu aktivnost koristi na-ziv boutiques.

PRIMER UČEŠĆA INVESTICIONE BANKE U M&A TRANSAKCIJIInvesticioni bankari pripremaju ideju o spajanju dveju fi rmi koju prezentiraju svojim klijentima, isti-ču prednosti takvog poslovnog po-teza, očekujući da će njihova ideja biti percipirana od strane klijenata kao dobra i da će dobiti mandat da ideju sprovedu u delo. Trenutak

Novo vreme – novi zahtevi

Investiciono bankarstvoCilj ovog teksta je da čitaocima Monopollista osvetli jednu od najperspektivnijih oblasti u kojoj bi nakon fakulteta mogli da se oprobaju. Dalje jačanje naše ekonomije, rast i produbljivanje našeg fi nansijskog tržišta, svakako će sa sobom doneti i veće šanse za sve.

Investicono bankarstvo čine mladi, sposobni, inteligentni ljudi. Međutim, oni takođe mogu biti arogantni, sveznalice, „gospodari svemira“. Pripremite se da budete okruženi ljudima kojima je glavna motivacija prilikom izbora karijere bio novac.

21

izvršenja zavisi od klijenta i njego-ve spremnosti za ovaj poduhvat. Kada dobiju mandat, investicione banke su obavezne da pripreme kompletan materijal neophodan za realizaciju transakcije i obave mnoštvo operacija neophodnih za izvršenje samog posla, kao što je koordinacija ponuda ili pregovori sa ciljnim merdžerom.

POSAO INVESTICIONOG BANKARARadi se o biznisu u kome se puno radi, puno rizikuje, ali i puno zarađuje. Investiciono bankarstvo je jedan od najbo-ljih puteva za mladog čoveka jer mu omogućava da, nakon izlaska sa fakulteta, stekne bogato znanje i postane „kva-litetan“ fi nansijski stručnjak, a da pored toga zaradi solidan novac.Međutim, u investiciono ban-karstvo ne bi trebao ulaziti samo zbog novca, jer je ži-votni stil investicionog ban-kara suviše zahtevan. Da bi neko opstao u ovom poslu, ne pominjući zahteve da ko-rektno obavlja svoje zadat-ke, morao bi, pre svega, da zaista voli ono što radi. Čak i kad voli, karijera u investicionom ban-karstvu može biti jako težak i trno-vit put. Od zaposlenih se očekuju visoke analitičke, komunikativne mogućnosti, sistematičnost, krea-tivnost, visoka posvećenost poslu i spremnost da se radi pod priti-skom. Radno vreme investicionog bankara je, verovali ili ne, između 50 i 120 sati sedmično. Zaposle-ni tokom prve tri godine, obično, imaju najduže radno vreme.

CENA USPEHAU mislima većine investicionih bankara, nema puno toga kao što je privatni život. O tom govori ispovest jednog od njih: „ Moraš biti voljan da posao staviš kao top prioritet. Ja sam neoženjen i veoma je teško započeti vezu sa nekim kada radiš toliko sati i putu-

ješ u Džakartu. To nije, samo rad 100 sati sedmično, jer se svakog trenutka može desiti da dobijem zadatak da letim za Albukerki na tri dana. Viđao sam se s jednom devojkom prošle jeseni i morao sam da otkažem brojne sastanke sa njom. Ona mora da je pomislila - Ovaj tip me „zavlači“, ne može da odlazi u 2:00 posle ponoći ne-koliko puta za redom.“

Izborom jedne od najplaćenijih karijera nakon završetka fakulte-ta, takođe si izabrao da zabora-viš na neka zadovoljstva u kojima uživaju tvoji prijatelji (naravno, sa manjim platama). Svi očekuju od tebe da budeš dostupan 24 sata dnevno, 365 dana u godini. Mno-gi u tom ne vide problem. Jedan insajder kaže: „Moje nastojanje je da uđem u sve to na neke tri godine, želim da radim puno sati i naučim što više mogu. Ne vidim ništa loše u svemu tome.“ Mislite o tome!Bitno je naglasiti i sledeće. Investi-cono bankarstvo čine mladi, spo-sobni, inteligentni ljudi. Međutim, oni takođe mogu biti arogantni, sveznalice, „gospodari svemira“. Pripremite se da budete okruženi ljudima kojima je glavna motivacija prilikom izbora karijere bio novac.

DA LI SU SVA OVA ODRICANJA I PREPREKE NA PRAVI NAČIN KOMPENZOVANA? Svakako! Zarada se sastoji od osnovne plate i bonusa koji se dobija u zavisnosti od ostvarenih performansi kompanije. Studenti koji poseduju zvanje bachelor-a zapošljavaju se kao analitičari,

dok oni koji završe MBA svo-ju karijeru počinju kao sarad-nici.Plata u prvoj godini, zajedno sa bonusom za analitičara (bachelor nivo) iznosi između 60.000 i 110.000 $ u bulge brackets investicionim ban-kama, dok u manjim iznosi između 30.000 i 70.000$. Nakon tri godine ona naraste na između 80.000 i 200.000$ u najpoznatijim, dok u manjim bankama na između 70.000 i 150.000$ na godišnjem ni-vou.Plata zajedno sa bonusom za saradnika (MBA nivo) iznosi između 125.000 i 235.000$ (da, dobro ste videli) u vodećim investici-onim bankama, dok u bou-tiques iznosi između 70.000

i 150.000$. Nakon tri godine u bulge brackets ona naraste na između 150.000 i 450.000 hil-jada, dok u boutiques na između

120.000 i 250.000$ na godišnjem nivou. Podaci važe, naravno, za američko tržište. Nažalost, pristup i šansu da se zaposle u najvećim i najpoznatijim imaju, mahom, stu-denti sa najprestižnijih svetskih univerziteta poput Harvarda.

KAKVA JE SITUACIJA U SRBIJI?Imajući u vidu da je naše fi nan-sijsko tržište relativno slabo razvij-

Da bi neko opstao u ovom poslu, ne pominjući zahteve da korektno obavlja svoje zadatke, morao bi, pre svega, da

zaista voli ono što radi.

22

KAKO JE SVE POČELO...U leto 2001. u Beogradu su se sastala četvorica Srbina koji su do tada svoju karijeru gra-dili u Njujorku i Londonu, opro-bani profesionalci u investicio-nom bankarstvu i na berzama u Americi i Engleskoj. Jedan od njih, Pavle Kavran, našao je an-gažman kao savetnik Gorana Pitića, ministra u novoosnova-nom Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom, gde je radio četiri meseca. U janua-ru 2002. u Genex apartmanima osnovali su Citadel, danas vo-deću investicionu banku u celoj jugoistočnoj Evropi.Početak svakako nije bio lak. Ze-mlja je bila u potpunom haosu. Naizgled sofi sticirani privrednici, puni ega, nisu shvatali neophod-nost snabdedvanja uslugama, kvalitetnim informacijama i prepo-rukama od strane profesionalaca, vodeći se geslom “glupim ljudima su potrebni savetnici”. Takvi, slobodno možemo reći, primitivni stavovi su u značajnoj meri prisutni i danas. Probleme su predstavljali i nepostojanje adekvatne zakonske regulative, visok nivo korupcije, institucio-nalna neuređenost itd. Ustaljene poslovne prakse koja postoji u razvijenim zemljama praktično da nije ni bilo. Stručnjaci iz Citade-la su obavljanjem svojih poslova uspostavljali nove standarde po-slovanja u Srbiji.

SVAKI POČETAK JE TEŽAKDvojica od četvorice osnivača nisu verovala u razvoj ovog trži-šta, tako da su odlučila da izađu iz posla i vrate se u inostranstvo, ne sluteći da će fi rma koju su osno-vali postati neprikosnoveni lider u svojoj oblasti. Zasluge za to sva-kako pripadaju Milutinu Nikoliću i Pavlu Kavranu - čelnim ljudima Citadela.Nakon šest meseci od osnivanja, Citadel kupuje dilersko-brokersku kuću jedne domaće banke koja je tada bila u stečaju, čime svoju delatnost proširuje i na brokersko dilerske poslove. Tako je nastao Citadel Sekjuritis.Uvidevši veliki potencijal u poslo-vima sa nekretninama, nizak rizik, relativno niska ulaganja i izrazito rastuće tržište, početkom 2003. nastaje Citadel Ril Estejt. Ovaj departman je pre svega transak-ciono orijentisan - zauzimaju po-zicije u kupovini i prodaji i kreiraju transakcije. CITADEL DANASDanas je Citadel vodeća fi rma za investiciono i fi nansijsko saveto-vanje, berzansko posredovanje, upravljanje investicijama i saveto-vanje u poslovima sa nekretnina-ma u Jugoistočnoj Evropi. Zahva-ljujući iskustvima koja je stekao u

Za uspeh je potrebno znanje, iskustvo i upornost

CitadelOd kraja devedesetih do marta 2000. godine na američkom fi nansijskom tržištu je došlo do kon-trakcije i velike krize. Na drugoj strani, u Srbiji se dešavala sasvim drugačija situacija. Zemlja je na-kon decenijskog propadanja počela da staje na svoje noge.

eno u odnosu na tržišta u razvije-nim zapadnim zemljama i u nekim segmentima nedovoljno zakonski, ali i institucijalno zaokruženo, i delatnost investicionih banaka je prilično sužena. Najveći deo svo-jih aktivnosti investicione banke su usmerile na poslove svojinske transformacije, odnosno privati-zacije. Bilo je potrebno oronula i posrnula društvena preduzeća restrukturirati (neka likvidirati) i pripremiti ih za prodaju. Među kupcima su se pojavili tako-zvani „strateški kupci“ koji su kup-ovali fi rme iz delatnosti kojom se bave kako bi integracijom ostvarili veće performanse, ali zantno broj-niji su bili fi nansijski kupci, odnosno investicioni fondovi koji su posta-jali većinski vlasnici sa namerom da kupljena preduzeća restrukturiraju, povećaju tržišno učešće, obezbede njihov rast i da ga zatim u periodu od tri do pet godina prodaju - što im, inače, zakon u razvijenijim zemlja-ma ne bi dozvolio, jer postoji zakon-ski utvrđena gornja granica udela u vlasništvu, čime je onemogućeno da investicioni fond postane većinski vlasnik konkretnog preduzeća (kod nas je Zakon o investicionim fondo-vima tek nedavno donet). Na tržištu Srbije u ovim transakci-jama pojavili su se brojni svetski, ali i domaći igrači. Među njima se izdvojio Citadel kao lider. Citadel je učestvovao kao savetnik u trans-akcijama ukupne vrednosti preko 5 milijardi €. Neki od značajnijih projekata su, svakako, savetovan-je Vlade Republike Srbije u prodaji Mobi 063 norveškom Telenor-u (1,513 mlrd €), savetovanje Agen-cije za privatizaciju prilikom pro-daje dela kapitala DIN i DIV Philip Morris-u i BAT-u (645 miliona €), akvizicija Delta banke od strane Banca Intesa (370 miliona €)... Iza njih slede BNP Paribas, francuski Rothschild koji su bili savetnici u transakcijama vrednim oko 2 mi-lijarde €, zatim Nomura, Raiffei-sen Investment AG i Merrill Lynch u transakcijama vrednim oko 1 mi-lijarde €, Morgan Stanley...

Branko SKOKOVIC

Srbiji, svoje poslovanje je proširio na gotovo sva okolna tržišta. Pored kancelarija koje poseduje u Beogradu, Citadel je izuzetno aktivan na tržištima Hrvatske, Slo-venije i Crne Gore gde ima svo-je fi lijale. Poslovi M&A savetnika, istraživanja i analize akcija, savet-nika za nekretnine, analize ma-kroekonomskih kretanja vrše se i na tržištima Rumunije, Bugarske, BiH, Makedonije i Albanije.

NAJMANJA KORUPCIJA U SRBIJIPrema rečima jedonog od glavnih ljudi Citadela, g-dina Milutina Ni-kolića, danas je Srbija najrazvije-nije tržište u regionu što se tiče in-vesticionog bankarstva, sa manje korupcije, sa mnogo više aktivnih posrednika nego u okolnim ze-mljama poput Bugarske, Rumuni-je, BiH... Prema njegovim rečima

naš najveći problem je što nismo uspeli da u većoj meri animiramo strane investito-re, što je rezultiralo manjim ulaganjima kapitala u odno-su na ulaganja u okruženju.Kako biznis zahteva perma-nentan rast, Citadel u zadnje vreme, kako bi smanjio pro-menjivost (volatilnost) svojih prihoda, pored poslova po-sredovanja, ulazi u poslove u kojima „preuzima rizik“ - ulaže svoja sredstva u akcije preduzeća i postaje većinski vlasnik. Tim njegovih struč-njaka vrši restrukturiranje i kasnije se isto preduzeće, ali sa znatno boljim perfor-mansama, prodaje. U planu je i osnivanje investicionog fonda u skladu sa zakonom koji stupa na snagu počet-kom naredne godine, čime će Citadel prerasti u pravi fi nansijski konglomerat. „Mi moramo da idemo dalje. Naš sadašnji uspeh je plod cilja i težnje da budemo naj-bolji“, ističe Nikolić.

ŠTA JE TO ŠTO CITADEL ČINI

TAKO MOĆNIM? To je svakako pristup usmeren ka klijentu, gde se u prvi plan stav-ljaju njegovi zahtevi, njihovo ra-zumevanje, posvećenost samom klijentu i stremljenje ka maksimi-ziranju vrednosti za njega. Razu-mevanje domaćeg i regionalnog tržišta i besprekorno sprovođenje transakcija se podrazumevaju. Sve to obavlja kvalitetan i iskusan tim konsultanata.D ivers i f i kova-na lista klijenata uključuje doma-će i međunarod-ne korporacije, Vlade, fi nansij-ske institucije, fi -zička lica sa vi-sokim kapitalom i preduzetnike. Sve Citadelove klijente je zaista

teško nabrojati.On je ubedljivo najveći savetnik Agencije za privatizaciju Repu-blike Srbije na transakcijama koje defi nišu industriju. Lider je u vrednosti zaključenih transakcija prodaje preduzeća i kao savetnik na strani kupca na privatizacijama u Srbiji. Na prvom mestu je i kao savetnik na spajanjima i preuzi-manjima u privatnom sektoru, sa 6 potpisanih mandata.

REZULTATI CITADELAU nedavnoj prodaji kompanije Mobi 63, u kojoj je ostvarena re-kordna cena od 1,513 milijardi €, Citadel je, zajedno sa francuskim Rotčildom, aktivno učestvovao kao savetnik Vlade Republike Sr-bije. Takođe je radio, zajedno sa Morgan Stenlijem, kao savetnik pri prodaji Duvanske Industrije Niš i Duvanske Industrije Vranje – Fi-lip Moris, odnosno BAT-u, gde je postignuta ukupna cena od oko 649 miliona €. Poznat je i anga-žman kao savetnika pri kupovi-ni Beopetrola od strane Lukoila, vrednost transakcije oko 210 mili-ona €. Među poznatijim klijentima su i Hajniken, Nestle, Danone, Telenor, Delta Holding, Merkator, Knof, B92, Našicecement, Farma-ko i mnogi drugi.Citadel je bio izuzetno aktivan i kao savetnik na transakcijama u bankarskom sektoru. Istakao se i kao vodeći savetnik Agencije za osiguranje depozita. Ukupna vrednost transakcija u ovoj oblasti na kojima je radio iznosi preko 1,1 milijardi € u čemu je, takođe, bo-lji od konkurenata. O tome govori naredni grafi kon.

Milutin Nikolić, MBAManaging Director u Citadelu, poseduje 12 godina iskustva u investicionom bankarstvu, savetujući međunarodne i domaće kompanije u svim fazama njihovog razvoja. Upravljao je investicionim fondom Akropolis Kapital Partners sa sedištem u Londonu. Pre toga, savetovao je veliki broj klijenata sa liste Fortune i FTSE 100, kao član grupe za spajanja i akvizicije investicionih banakaa Salomon Broders i Vaserštajn Perela & Co (danas Citigroup i Drezdner Klajvort Vaserštajn). Bio je suosnivač i fi nansijer londonske fi rme Kjubiks koja se bavila visokim tehnologijama, koju je prodao investicionoj kući Morgan Stanlez. Osnovnu školu je završio u Beogradu. Uporedo je diplomirao ekonomiju na Univezitetima u Lozani i Sen Galenu. Magistrirao je biznis administraciju na Harvardu.Pavle KavranRukovodilac u Citadelu, ima osmogodišnje iskustvo u investicionom bankarstvu. Radio je kao trejder u Hartland Sekjuritisu u Njujorku pre osnivanja sopstvene brokerske kuće. Njegovo iskustvo obuhvata vrednovanje i analizu akcija, trgovanje na NYSE i NASDAQ-u i upravljanje višemilionskim portfoliom. Pre nego što je osnovao Citadel, radio je kao specijalni savetnik u Ministarstvu za međunarodne ekonomske odnose Vlade Republike Srbije. Diplomirao je ekonomiju na Klark Univerzitetu.

23

24

TRGOVANJE NA BERZIPredmet trgovine na Novosadskoj berzi od osnivanja su bile razne poljoprivredne robe. Berza je funkcio-nisala do 1941. godine. Produktna berza Novi Sad obnovljena je Rešenjem i Uredbom Izvršnog veća Skupštine NR Srbije decembra 1958. i januara 1959. godine. Prvi zvanični berzanski sastanak, održan je 29. maja 1959. godine i obeležava se kao dan “Pro-duktne berze” Novi Sad. Produktna berza je u pro-cesu transformacije sa ciljem da preraste u modernu berzu fjučersa, opcija i robe. Sadašnji delokrug rada se, kroz standardizaciju i regulaciju, uređuje kao SPOT tržište poljoprivrednih proizvoda i predstavlja temelj »Novosadske berze« Novi Sad. Produktna berza je od decembra meseca 2001. go-dine uvela novu tehnologiju trgovine na SPOT tržištu, preko Naloga za kupovinu i Naloga za prodaju, čime je obezbeđena potpuna transparentnost berzans-kog poslovanja i smanjena mogućnost eventualnog neispunjenja obaveza po ovim poslovima.Produktna berza Novi Sad vrši berzansko posredo-vanje na tržištu poljoprivrednih proizvoda (kukuruz, pšenica, suncokret, soja i ostalo), čiji je kvalitet utvrđen standardima Pravilnika trgovine Produktne berze Novi Sad.

O USLOVIMA TRGOVANJAKao učesnici u trgovanju na berzi mogu se poja-vljivati isključivo članovi berze. Članstvo na berzi stiče se plaćanjem polugodišnje berzanske članarine u visini od 10.000 dinara. Sticanjem svojstva člana, domaće pravno lice stiče pravo trgovanja na berzi,

Organizovana poseta studenata koji prate predmet Ekonomika agrara

Novosadska produktna berzaNa osnovu Zakona o javnim berzama od 3. novembra 1886. god., a u cilju unapređenja, olakšanja i regulisanja trgovinskog prometa, u Novom Sadu je 5. marta 1921. godine osnovana berza. Njen službeni naziv bio je “Novosadska produktna i efektna berza”.

Neke od poznatijih transakcija su preuzimanje Del-ta banke od Banke Intesa gde je Citadel, zajedno sa Rotčildom, bio savetnik pri kupovini, a transakcija je iznosila 370 miliona €. U skorašnjoj privatizaci-ji Vojvođanske banke i Panonske banke Citadel je, takođe, imao funkciju savetnika, ovog puta na strani prodaje. Vojvođanska banka je prodata za 385 mi-liona €, a Panonska za 140 miliona €. Savetovao je i Eurobank pri kupovini Nacionalne Štedionice (85 miliona €). Učestvovali su i u privatizacijama Kulske banke, Niške banke...Citadel, svakako, možemo okarakterisati kao jedan od srpskih brendova. Američki sistem poslovanja i iskustvo sa razvijenih svetskih tržišta, adekvatno pri-lagođeni domaćim uslovima, pokazalo se kao dobit-na kombinacija, jer ova kompanija nezadrživo raste.

Kao jedan od najvećih pro-blema u Srbiji jedan od vla-snika, g-din Nikolić, vidi nedostatak ka-drova. Postoji ogroman pro-blem u samom školskom si-stemu, men-

talitetu i samom konceptu života. „Ovde ne postoji konkurencija, ovde ljudi nisu ugroženi time što nisu dobri“, ističe on. Prema njegovim rečima situacija je slična i u okolnim državama. Međutim, te stvari će se polako menjati jer je to nužno.

HR – LJUDSKI RESURSI U CITADELUDa bi postao deo Citadel porodice mlad čovek mora da ima želju za stalnim napretkom i usavršavanjem, on mora da teži ka tome da bude bolji i spreman da se dokazuje. „Potrebni su nam ljudi koji mogu do-voljno brzo da uče, koji imaju permanentnu želju za boljitkom i dovoljno energije da istraju“, naglašava Nikolić. On uočava značaj Ekonomskog fakulteta u edukovanju kadrova potrebnih ovoj delatnosti, ali ne isključuje mogućnost da i sposobni ljudi sa drugih fakulteta poput FON-a, Elektrotehničkog fakulteta itd. jednog dana izrastu u kvalitetnog konsultanta. U najavi je i produbljivanje saradnje između Ekonom-skog fakulteta i Citadela, vezano za stručne prakse, regrutovanje kadrova, predavanja i seminare. Ovo je velika šansa za sve one koji razmišljaju o svojoj budućnosti.Upitan da nam kaže formulu uspeha, g-din Nikolić nam je poručio: „U životu sam se uvek vodio onim što volim i to je pobedilo, to mi se isplatilo. To je pre-poruka svima vama, znači, radite ono što volite“.

Branko SKOKOVIĆ

25

ima pristup podacima o cenama na sajtu berze i raspolaže usme-nim informacijama o cenama, stanju i uslovima na tržištu. Produktna berza izdaje svakog petka “Berzanski informator” u kome se nalaze sve značajne informacije o cenama, obimu trgovine, stanju i uslovima na tržištu za proteklu nedelju. Pored ovoga, Produktna berza je jedina ovlašćena institucija na ovim pros-torima za izdavanje zvaničnih Pot-vrda o cenama za pojedine poljo-privredne proizvode za određeni period u prošlosti. Berzanska provizija, koju berza naplaćuje svakom učesniku koji trguje na berzi, iznosi 0,5% od vrednosti posla. Kao subjekti tr-govine na berzi se mogu pojaviti samo domaća pravna lica.

NAČIN TRGOVANJAOd 1. januara 2002. godine na Berzi se u potpunosti prešlo na sistem trgovanja preko naloga za kupovinu i naloga za prodaju. Tehnika trgovine podrazumeva sledeći redosled: ukoliko se želi prodati izvesna količina neke robe, potencijalni prodavac berze faksom šalje popunjen i overen nalog za prodaju, na osnovu koga

berza kotira za prodaju robu iz na-loga za prodaju. Na drugoj strani, kupac robe berzi šalje popunjen i overen nalog za kupovinu, na osnovu koga berza kotira za kupo-vinu robu iz naloga za kupovinu. Onog momenta kada se na berzi upare nalozi za kupovinu i pro-daju, berza šalje faksom prodavcu potvrdu prodaje i od njega traži da berzi faksom pošalje profakturu za količinu robe koja je prodata po nalogu za prodaju i berza faksom šalje kupcu potvrdu kupovine i profakturu prodavca čime se kon-retna transakcija završava

KO MOŽE NA BERZUBerza, kao organizovan prostor na kome se trguje strogo standar-dizovanim tržišnim materijalima, pruža potpunu materijalnu i prav-nu sigurnost učesnicima u trgovini i garantuje sigurnost realizacije sklopljenih poslova. Berzanski posrednici mogu biti: brokerske kuće, dilerske kuće i investicioni fondovi.Brokeri rade u svoje ime a za tuđi račun i za svoje usluge naplaćuju proviziju tzv. brokeražu.Oni tako-đe mogu na zahtev klijenta pružati i konsultantske usluge. Dileri rade u svoje ime i za svoj račun, a sve u cilju ostvarenja po-zitivne razlike u ceni. Oni imaju još jednu važ-nu ulogu, a to je da ukoliko obim trgovine na berzi opadne, oni budu ti koji će pokrenuti trgovinu (engl. “to make market “). Investicioni fondovi predstav-ljaju evolutivno najrazvijeniji oblik berzanskih posrednika. Oni vrše koncentraciju i mobilizaciju tako predujmljenog kapitala, a sve sa ciljem kreiranja takvog portfolija koji će minimizirati rizike na osno-vu “držanja” određenih tržišnih materijala. Imaju još jednu značaj-nu funkciju, a to je konsultativna.

Na Berzi se obavljaju dve vrste poslova: promptni i terminski po-slovi. Promptni berzanski poslo-vi su poslovi kod kojih se posao sklapa danas, a obaveze po ovom poslu se izvršavaju ili odmah po zaključenju posla ili u roku od dva do pet radnih dana. Primarni motiv odvijanja ovih poslova jeste prodaja ili kupovina konkretnog

tržišnog materijala bez ambicije da se ostvare izvesni špekulativni efekti na osnovu ostvarenja razli-ke u ceni. Terminski berzanski poslovi su poslovi kod kojih se posao sklapa danas, a obaveze po ovom poslu se izvršavaju na neki budući ter-min, duži od pet radnih dana. S

obzirom da je vreme kao varija-bla kod ovih poslova vrlo izražena promenljiva, rizici koje ovi poslovi sa sobom nose su značajni. Je-dan od motiva za obavljanje ovih poslova je vrlo često ambicija za ostvarenje poztivne razlike u ceni tržišnog materijala. Trgovci koji se javljaju kao učesnici u berzanskim aktivnostima se u globalu dele u dve grupe : hedžeri i trejderi.

Ana Šantakanasantak@hotmail.com

Internet adrese nekih svetskih berzi:Chicago Board of Trade www.cbot.comChicago Mercantile Exchange www.cme.comKansas City Board of Trade www.kcbt.comNew York Mercantile Exchange www.nymeks.comMid-America Commodity Exchange www.midam.comMinneapolis Grain Exchange www.mgeks.comThe Tokyo Grain Exchange www.tge.com

26

KO JE KRIV ZA EPIDEMIJU?Svetska zdravstvena organizacija je gojaznost proglasila za bolest. Ljudi uglavnom višak kilograma smatraju estetkim problemom, ali su posledice gojaznosti po zdrav-lje mnogo opasnije. To su: povi-šen krvni pritisak, oboljenja srca i krvnih sudova i povišen hole-sterol. Rizik od bolesti kao što su dijabetes, rak, artritis, impotencija i psihički poremećaji značajno ra-ste. Gojazni ljudi imaju teškoća u

privatnim životu, često su depre-sivni i izolovani od društva. Za epidemiju gojaznosti najčešće se okrivljuju restorani brze hra-ne i industrija „mekih pića“ (soft drinks) i slatkiša. Korporacije kao Mekdonalds, Koka Kola i Pepsi se okrivljuju za agresivan marketing, naročito usmeren prema deci. Ronalda Mekdonalda, maskotu „Meka“, prepoznaje 96% američke dece i samo je Deda Mraz pozna-tiji od njega. Industrija brze hrane ulaže milione dolara u obrazovne

programe u Americi u zamenu za proda-ju svojih proizvoda u školama. U Vašingto-nu su stalno aktivni lobisti koje kompa-nije plaćaju kako bi se donosili zakoni u njihovu korist. Kriti-ka se upućuje i zbog stalnog povećavanja porcija koje se nude mušterijama. Mek-donalds je u počet-ku imao samo malu porciju pomfrita od 200 kalorija, a danas postoje četiri od kojih najveća ima 600 ka-lorija. Hranljiva vred-nost je isto predmet kritike. Brza hrana je bogata mastima, še-ćerom i solju. Voća i povrća praktično nema, kao i minerala

i vitamina. Topljeni sir na picama i u čizburgerima ispušta endorfi n koji je opijat i izaziva osećaj za-dovoljstva. Gazirana pića i slatki-ši su bogati šećerom i kofeinom. Stručnjaci upozoravaju da ova kombinacija izaziva zavisnost. Brzoj hrani i sokovima dodaju se aditivi kako bi se poboljšao ukus i zadržala svežina. Uticaj aditiva na ljudsko zdravlje i dalje je diskuta-bilan. Peciva, veoma popularna u Srbiji, prave se od brašna i indu-strijskog margarina koji je bogat transmasnim kiselinama, najo-pasnijim uzročnikom povišenog holesterola. Neke naučne studije pokazuju da nije samo nezdrava ishrana kriva za epidemiju goja-znosti. Tu su i nedostatak fi zičkih aktivnosti, nasleđe, stres i nedo-statak sna. Po jednoj studiji krive se i klima uređaji i centralno gre-janje. Objašnjenje je da ljudi ne troše energiju na prilagođavanje temperaturi i da zbog toga manje troše kalorije.

MESEC DANA U MEKUKada su 2004. godine dve tinej-džerke u Americi tužile Mekdonal-ds zbog gojaznosti, američki pro-ducent Morgan Spurlok došao je na interesantnu ideju. Odlučio je da pokuša nesvakidašnji ekspe-riment i snimi dokumentarni fi lm. Tri puta dnevno, punih 30 dana jeo je samo u Mekdonaldsu. Pra-vilo je bilo da jede i pije svako jelo sa menija bar jednom (uključujući

Koliko je zaista štetna brza hrana?

FAST FOOD – NO GOODBrza hrana je osvojila svet, a sa njom je došla i epidemija gojaznosti. Mekdonalds, najveći lanac restorana brze hrane, posluje u 119 svetskih zemalja i dnevno usluži 47 miliona ljudi. Koka Kola je najvredniji svetski brend sa vrednošću od 67 milijardi dolara i profi tom od 5 milijardi. Prosečna težina Amerikanaca povećala se za četiri kilograma u prošloj deceniji i danas 65% Amerikanaca ima višak kilograma. Evropa se suočava sa epidemijom gojaznosti i predviđa se da će do 2010. god. u Evropi biti 150 miliona gojaznih. Širom sveta procenat gojaznih se udvostručio u poslednjih trideset godina.

„Quick facts“- Jedna kalorija je količina energije koja je potrebna da bi se litar vode zagrejao za jedan stepen celzijusa.- Preporučena dnevna potreba za kalorijama je 2500 kod muškaraca i 2000 kod žena.- U Big Meku ima 545 kalorija.- Najviše kalorija ima u mastima. Gram masti ima 9 kalorija.- U restoranima brze hrane svakog dana jede 25% Amerikanaca.- Godišnje američke aviokompanije troše dodatnih 275 miliona dolara za gorivo kako bi mogle da prevezu sve deblje Amerikance.- Benzinske pumpe u Americi zarade više para od prodaje slatkiša i sokova nego do prodaje benzina.- Dokazano je da što više gledate hranu, to ćete više hteti da je pojedete. Istraživači su testirali 40 žena i otkrili da su dva puta veće šanse da će im se jesti čokolada ako je vide.- Preko 40% prehrambenih proizvoda u Americi ima oznaku “light”. Bez obzira na to, Amerikanci su i dalje najdeblja nacija na svetu.- Većina dijeta je kratkog efekta – 90 do 95% ljudi koji smršaju vrati se na staru težinu.

27

i vodu) i da prihvata „super size“ porcije samo ako mu ponude. Takođe, Spurlok je smanjio svoju fi zičku aktivnost i ograničio se na 2500 koraka koliko prosečni Ame-rikanac hoda svakog dana. Na početku eksperimenta pregledala su ga tri lekara koja su zaključila da je odličnog zdravlja. Bio je vi-sok 188 centimetara i težak 84,1 kilogram. Sve telesne funkcije bile su mu normalne. Dok je trajao ek-speriment Spurlok je dnevno uno-sio oko 5000 kalorija, dva puta više od preporučene količine. Uneo je ukupno 5,5 kilograma masti i sko-ro 14 kilograma šećera. Devet puta su mu ponu-dili „super size“ opciju. Za samo 30 dana ugojio se 11 kilograma. Holesterol mu je porastao za 39%. Često je bio depresivan i imao glavobolju koju je mogao da izleči jedino novim porcijama brze hra-ne. Doktori su bili zapre-pašćeni stanjem njegove jetre, koja je zbog velike količine masti ličila na je-tru alkoholičara. Spurlok je posle dva meseca stro-ge dijete vratio holesterol i funkcije jetre na normalu i trebalo mu je punih 14 meseci da se vrati na sta-ru kilažu. Morgan Spurlok je izveo još jedan ekspe-riment prilikom snimanja svog dokumentarca. Sve namirnice iz Mekdonald-sa ostavio je nezaštićene kako bi pratio raspadanje. Većina se brzo pokvarila, ali je Big Meku bilo potrebno čak 5 nedelja da se pokvari, a pomfrit ni posle 6 nede-

lja nije pokazivao znake kvarenja. Film „Super size me“ je bio nomi-novan za Oskara i privukao je ve-liku pažnju javnosti.

BRZA HRANA UZVRAĆA UDARACIndustrija brze hrane nije dugo če-kala da odgovori na ovaj fi lm. Šest nedelja posle premijere fi lma, Mekdonalds je objavio da povlači „super size“ opcije iz prodaje ne-girajući da to ima veze sa fi lmom.

Ubrzo je uveo nove „Premijum“ salate. Svi restorani su dobili in-formacije o hranljivosti kako bi se mogle pokazati kupcima. Lanci

brze hrane danas pričaju o „sarad-nji“ i „zdravoj brzoj hrani“. Glavni argument je slobodan izbor kup-ca koji ne mora da kupuje njihovu hranu. Međutim i pored uvođenja nove „zdrave“ taktike lanci brze hrane nastavili da uvode nove, još kaloričnije proizvode. Interesantno je da je uvođenje novih proizvoda, kao što je Burger Kingov „džinov-ski omlet sendvič“ sa 730 kalorija i 47 grama masti uvek praćeno ra-stom prodaje. Posle Spurlokovog

eksperimenta pojavili su novi koji su doveli do zanimljivih rezultata. Skot Kasvel je snimio sličan dokumentarac, samo što je on smršao skoro devet kilograma. Za razliku od Spurlo-ka, Kasvel nije jeo sve sa menija, uglavnom je jeo salate i nije otkrio sve detalje svog ek-sperimenta. Soso Veli i Merab Morgan su ski-nuli 12 i 17 kilograma u Mekdonaldsu pazeći da jedu manje od 2000 kalorija dnevno. Profe-sor Džejms Parter sa Univerziteta Južni Ilino-is pripremio je specijal-nu dijetu u Mekdonald-su za dvoje tinejdžera. Oboje su smršali. Nije-dan od ovih pokušaja nije ispitao uticaj brze hrane na holesterol i je-tru. U svom fi lmu Spur-lok je intervjuisao Dona Gorskog, čoveka koji

praktično jede samo Big Mek. Don je normalne težine i holesterol mu je nizak, iako je pre snimanja fi lma pojeo preko 19 hiljada hamburge-

BMI UHRANJENOST RIZIK OD BOLESTI

< 18.5 Mršavi Minimalni

18.5 - 25 Normalno uhranjeni Nizak

25 - 30 Prekomerno uhranjeni Umeren

30 - 35 Umereno gojazni Visok

35 > Jako gojazni Vrlo visok

Plakat za fi lm „Super size me“

28

ra.Brza hrana je preživela udarac. Dve tinejdžerke su posle šesto-mesečne parnice izgubile spor sa Mekdonaldsom. Sudija je zaklju-čio da nemaju dokaza da je brza hrana uticala na njihovo zdravlje. Marta 2004. Kongres je doneo „Čizburger zakon“ kojim je one-mogućeno parničenje sa „fast food“ restoranima. Mnoge škole u Americi su zabranile prodaju brze hrane i proterale automate sa so-kovima i slatkišima iz škola. Upra-va za zdravstvo Njujorka je donela zabranu korišćenja transmasnih kiselina u restoranima. Svi resto-rani, uključujući i „fast food“ mo-raće potpuno da izbace ove masti do 2008. godine. Džejmi Oliver, poznati engleski kuvar, ubedio je engleski parlament da uvede njegov program zdrave ishrane u škole. Međutim, „fast food“ re-storani i dalje beleže rast prodaje

– predviđa se da će ukupna pro-daja u Americi iznositi 142 milijar-de dolara u 2006. godini, 5% više nego u 2005.

KAKO JE U SRBIJI?Brza hrana je svuda oko nas: plje-skavice, peciva, pice, slatkiši, gric-kalice i gazirani sokovi mogu se kupiti na svakom ćošku. Danas je

sasvim normalno da doručkujemo burek, ručamo picu, a za večeru jedemo čips i pijemo Koka Kolu. U Srbiji od velikih svetskih korporaci-ja prisutni su Mek Donalds i Koka Kola, dok je učešće drugih simbo-lično. Mekdonalds ima 12 restora-na u Srbiji, od toga 9 u Beogradu. Prodaja je skromna u odnosu na rezultate sa početka devedesetih i menadžment fi rme smatra zapad-ni Balkan „poslednjim neosvojenim tržištem“. Kod nas se uglavnom kupuju peciva, pice i hamburgeri i to najčešće u kioscima i pekara-ma. Pre 6 godina u Beogradu je bilo preko dve hiljade ilegalnih ki-oska, a danas ih ima 1116. Planira se smanjivanje broja objekata na oko 750. Obično su ova smanjiva-nja praćena negodovanjem, pa je gradska vlada obećala da građani „neće morati da pešače previše“. Opština Zemun je odbila da sma-nji broj lokala.

Brojke su zabrinjavajuće. Istraži-vanja su pokazala da 95% odra-slih i 89% dece doručkuje van kuće, uglavnom u pekarama. Pre-ko polovine odraslih (54%) ima vi-šak kilograma, a 16% je gojazno. Raste broj gojazne dece i dece sa visokim pritiskom. Brza hrana za-menjuje doručak i manje od 20% dece unosi dovoljno kalcijuma i

vitamina. Moderan život je uči-nio ishranu van kuće normalnom pojavom. Srbi sve više jedu brzu hranu i postaju sve deblji. Zajedno sa stresom i pušenjem, gojaznost je postala osnovni uzrok kardiova-skularnih bolesti. Po smrtnosti od

bolesti srca, Srbija je druga u sve-tu posle Rusije!

ŠTA DA JEDEMO?Postoji dovoljno dokaza o štetnosti brze hrane, ali je ljudi širom sveta jedu. Teško je naći čoveka koji ne voli pljeskavice, picu ili čips. Sti-ven Viterli, stručnjak za ishranu, izneo je u svojoj knjizi „Zašto ljudi vole brzu hranu“ zanimljivu teori-ju. Njegovo mišljenje je da smo mi genetski predodređeni da volimo „fast food“ jer je čovekova ishrana hiljadama godina bila siromašna mastima, šećerom i solju. Ljud-ski mozak je evoluirao da ih traži gde god je to moguće. Danas je ovakva hrana lako dostupna, ali nasleđe je ostalo. Život u 21. veku podrazumeva sve manje slobod-nog vremena, stres i brzinu. Brza hrana je danas način života. Jefti-na je, brzo se pravi i još brže jede. Većina nutricionista smatra da brzu hranu ne treba jesti. Struč-njaci savetuju raznovrsnu ishranu sa puno voća i povrća, integralnih žitarica i umerenim unošenjem mesa i mlečnih proizvoda. Ume-sto gaziranih sokova preporučuju se čaj i mineralna voda. Masti, ulja i šećer trebalo bi da čine oko 5% dnevnog kalorijskog unosa. Na kraju, svako od nas ima pravo na izbor, a on je jednostavan - živeti zdravo ili biti debeo i (ne)srećan.

Branko KUBAT

BMI (Body Mass Index) je jednostavan pokazatelj

za utvrđivanje gojaznosti. Odobrila ga je SZO i koristi

se u celom svetu. Računanje je jednostavno: težina u

kilogramima deli se sa kvadratom dužine u metrima

BMI= TT(kg)/TV(m 2)

Leskovačka Roštiljada

29

Opis duštvenih prilika u Pančevu lako staje u jednu rečenicu. Defi nicija da “jedna četvrtina živi a tri četvrtine umi-ru od hemijske industrije“ govori nam sve o stanju ovog južnobanatskog centra u kome je “zagađenje“ odavno zamenilo pivo i Utvine poljoprivredne avione kao zaštitni znak. No, o zaga-đenju i njegovim posledicama je već dovoljno rečeno i pisano. Bolje se za-pitajmo šta u stvari navodi malo više od 100.000 Pančevaca da redovno i spokojno konzumira otrovni koktel koji im servira tzv. Južna zona? Nije do-voljno crtati sliku o pokornom srpskom podaniku koji se plaši da uzme stvari u svoje ruke, jer individualni angažman “ionako ništa ne vredi“. Nije to ni ona apatija koja je svugde oko nas – i u nama. Uzroci pančevačke katastrofe su svojevrstan amalgam nerealnih očekivanja, inertnosti mase građana i politikantstva. Uzmite jedan od ta tri faktora i imaćete problem. Uzmite sva tri zajedno i imaćete katastrofu. Niko neće osporiti Pančevcima zabri-nutost za svoje zdravlje, kao ni povre-mene erupcije nezadovoljstva i pro-teste. Ali šta s tim? Zagađenje deluje dan i noć, a ne samo kad jednom u sedam godina zavijaju sirene. Scena-rio za takve situacije je jednoobrazan. Digne se [a] frka (opravdano), skupe se [b] demonstranti (krajnje opravda-

no) i formulišu [c] zahtevi (nebuloza). Tu nastupa problem nerealnih očeki-vanja. Pošto nema kakvog valjanog i realnog plana, zahtevi se kreću u jednoj razini od maksimalističkih (tipa katanac na fabriku) i apstraktnih do najbanalnijih formi izliva palanačkog duha – npr. zahteva za održavanjem sednice Vlade u gradu, ne bi li i u na-šem gradu neke bitne face konačno bile viđene. Slede koraci [d] formira-nja komisije za utvrđivanje broja rupa na saksiji od strane vlade i krajnje lo-gično [e] tj. jenjavanja protesta. Žitelji grada nakon toga opet tonu u zimski san. U čemu je problem sa maksimalistič-kim zahtevima? Ni u čemu, osim što su nerealni. Umesto gesla “budimo radkalni – tražimo realno“ Pančevci su na svoje barjake okačili moto francu-skih studenata iz vrele 1968. godine “budimo realni – tražimo nemoguće“. U stvari, kad bolje razmislim, ne traži se ništa. Ni realno ni nemoguće. Čak ni jedna daleko sposobnija i agilnija Vlada od ove sadašnje se ne bi snaš-la sa apstraktnim zahtevima poput onog da se “reši problem zagađenja – i to odmah“. Za olaki pristup panče-vačke gradske vlasti neka nam poslu-ži primer da opština Pančevo nije ni konkurisala za dobijanje sredstava za ekološku zaštitu iz Nacionalnog inve-

sticionog plana.Međutim, nema svrhe ukazivati pr-stom samo na Pančevce zbog ne-volje u kojoj su se našli. Koliko se samo Pančevo muči da stvori ade-kvatne zahteve i kritičnu masu koja će ih promovisati, toliko i zvanični Beograd pokazuje nezainteresova-nost za bilo kakva ekološka pitanja. Uostalom, šta će nam ekologija kad svetlosnom brzinom usvajamo ustave i Beograd opet afi rmišemo kao centar vaskolikog srpstva? Još pitanja? Naj-pametnija preporuka koju je ministar zaštite životne sredine imao da poruči Pančevcima je da se smanji gustina gradskog saobraćaja, kao da ne zna da se po širokim i raskošnim panče-vačkim bulevarima i avenijama vozi manje automobila nego na Novom Beogradu. Pošto nema obećavajućeg koncepta na vidiku, vlast i opozicija nas teše evanđeljem (neo)liberalnog kapitalizma: privatizacijom. Kao da su potencijalni investitori prožeti koje-kakvim altruizmom, a ne čežnjom za optimalnom profi tnom stopom!

Sve je to tragično i zato što se ne shvata da borba za zdravu životnu sredinu nije specifi čno pančevački problem, već isto toliko problem Bora, Beočina, Kragujevca pa i Beograda. Naime, situacija u pomenutim gra-dovima nije mnogo, ako ne i uopšte, bolja od pančevačke. Zato su možda i u pravu cinici koji, uzaludno iščekavajući pančevački ekološki ustanak, kažu da je najbolje po odgovarajućim vremenskim okol-nostima odvrnuti ventile i pustiti malo otrova na Beograd. Može u provinciji da nastupi smak sveta, a da vlast sedi mirno u svojim klimatizovanim prosto-rijama. Ali kad se Beograd digne na noge i najneobavešteniji predsednik Vlade shvata da je vrag odneo šalu. Već smo videli to.

Slobodan Britvecbritvec@my.beocity.net

Zbog čega Južni Banat ostaje bez daha?

Bopal a na TamišuSudbina Pančeva stvara glavobolju ne samo onima koji udišu njegov vazduh, već i onima koji nas uveravaju da tako mora biti: tu ne pali ni pozivanje na Bolonjsku deklaraciju ni na Kosovo. Neprijatelj je nevidljiv, ali svoj račun isto dostavlja sa par decenija zakašnjenja. Welcome to Planet Pančevo.

Niko neće osporiti Pančevcima zabrinutost za svoje zdravlje, kao ni povremene erupcije nezadovoljstva i proteste. Ali šta s tim? Zagađenje

deluje dan i noć, a ne samo kad jednom u sedam godina zavijaju sirene.

Plamene zore bude me iz sna: Dobro jutro, Vojlovico!

30

Zapad nam stalno šalje svoje ra-znovrsne produkte, a mi ih sve ola-ko, nekritički prihvatamo, pa smo i ovu masmedijsku ponudu “prigrlili“ bratski. Kako se prvo nadmetanje ove vrste kod nas bliži kraju, tako sve veći broj “male braće“ okružu-je svog Velikog Brata, i svi imaju istu parolu: “ne misli svojom gla-vom, ne budi drugačiji, Veliki Brat te gleda i misli za tebe! “

ROPSTVO KAO NOVA SLOBODADok je najavljivan dolazak ovog šoua, mnogi su sumnjali u njegov uspeh kod nas. Mentalitet ljudi na Balkanu se suviše razlikuje od mentaliteta stanovnika Zapadne Evrope; istorijska nasleđa, kultura, način života se ne podudaraju.Sve su to razlozi zbog kojih je prvobitno vladalo mišljenje da će ovaj serijal biti zanimljiv samo nekolicini televizijskih za-visnika, dok će ga ostala veći-na prezirati. Te tvrdnje su pobi-jene čim su se objavile audicije za potencijalne učesnike rijaliti šoua, kada su se hiljade i hilja-de ljudi satima tiskale u redo-vima kako bi se borili za šansu koja im “može promeniti život“. Već tada je bilo potpuno jasno koliko je našeg sveta spremno da se odrekne svoje privatno-sti, da olako pređe granicu ka javnom životu, da prihvati rop-stvo umesto slobode, da posta-ne marioneta u rukama neke

imaginarne ličnosti zvane Veliki Brat. Cilj je za najviše njih bio izlazak iz anonimnosti. Biti po-pularan, gledan svakodnevno od miliona gledalaca, postati uzor drugima ipak je primamlji-vije od novčane nagrade koja sledi samo jednom od njih, samo pobedniku. Cena svega toga je ipak previsoka. Možda nisu svi među ukućanima bili svesni toga, možda nisu bili svesni potpune kontrole pod koju će pasti, možda nisu bili svesni kakva je sreća govoriti slobodno, imati trenutke potpu-nog mira i privatnosti. Nemački psiholozi su utvrdili da izolova-nost od spoljnog sveta i život pod potpunom prismotrom kod nekih učesnika mogu izazvati, po izlasku iz kuće, neke vrste posttraumatskog stresa. Jedan

od učesnika Velikog Brata u Poljskoj je bio podvrgnut psihi-jatrijskom lečenju, a pobednik ovog šoua u Portugaliji, više puta je pokušao da izvrši sa-moubistvo.Psiholozi objašnjavaju da se po-sledice javljaju zato što je boravak u kući život u stalnom grču. Taj konstantni grč postoji jer je prirod-no da tamo niko ne može biti ono što jeste, ili ono što bi želeo da bude, ma koliko se trudio.Sistem vrednosti ljudskog bića je potpuno degradiran, pa spon-tanost, neposrednost, iskrenost, koje su bile na vrhu hijerarhije vrednosti bivaju zamenjene ne-kim “savremenim vrednostima“, kao što su koristoljublje, luka-vost, odricanje od intime i svog tela i svojih misli, a uzrok sve-ga toga je pohlepa. Naravno, i skromnost je zamenjena egoiz-mom, jer, sigurno je, da samo osobe sa visokom dozom samo-ljublja mogu verovati da će baš one biti pobednik ovakve vrste takmičenja.

ŠTA JE TU REALNO?Sam naziv ove vrste serijala na-vodi na pomisao da je reč o ne-čemu stvarnom, o običnom životu anonimnih ljudi. To je samo privid. Cela ideja o bivstvovanju u zatvo-renom prostoru sa ljudima koje ne poznaješ, gde je najveći pro-blem ispunjenje zadataka koji su banalni naspram onih koje nam

”Big brother is watching you”

VOAJERIZAM – NAJPOPULARNIJI HOBI NA SVETUHolanđanin Džon de Mol je čitajući roman Džordža Orvela “1984“ došao na ideju koja je samo u prvi mah delovala čudno i neostvarivo. Ta “nerealna“ ideja je ubrzo prerasla u rijaliti šou, počela je svoj pohod po svetu i evo već gotovo 100 dana Orvelov Veliki Brat je i među nama.

31

život postavlja, biti prijatelj i zavi-stan od onih koji su ti najveći rivali, truditi se neprestalno da se svidiš širokom auditorijumu koji odluču-je slanjem SMS poruke o “tvojoj sudbini“, nema nikakve veze sa stvarnošću. Sam šou je veštačka tvorevina, pa se nikako ne može posmatrati kao išta što je stvarno. To je prosto uočljiva kontradiktor-nost. Međutim, izumitelji ovakvih serijala pokušavaju da ovaj žanr učine toliko jakim, toliko dominan-tnim, da po svom uticaju postane moćniji od stvarnosti. Nadam se da se to neće dogoditi, mada trenut-na dešavanja ne idu tome u prilog. Svi, od osnovaca do penzionera, žive ovaj rijaliti šou. Iako nisu sami u kući Velikog Brata proživljavaju sve što se tamo dešava, ukućani slavne kuće su glavna tema raz-govora. Raspravlja se o njihovim vrlinama i manama, sudi o njiho-vim postupcima, sa strepnjom se prati svako nedeljno izbacivanje iz kuće. Naravno da je sve to iskori-

šćeno od strane producenata i au-tora ovog serijala, koji su odlučili da tako vernoj publici dodele deo moći Velikog Brata, kako bi i oni glasanjem uticali na događaje u kući. A o profi tu koji se na taj način zgrće niko još uvek ne govori.Televizija svakako ima najviše ko-risti, jer koristeći svoju mogućnost direktnog prenosa, uspeva da odr-ži korak sa novim konkurentnim

tehnologijama. Više ljudi ne kori-ste televiziju za svoje potrebe, već postaje obrnuto.

NEGATIVNA UTOPIJAZašto je ipak balkanska verzija Velikog Brata uspela?Zato što je naša sredina ideal-no mesto za negativnu utopi-ju. Ovdašnji svet je umoran od sumornih političkih emisija, od svakodnevnih prikaza surovosti života u našoj zemlji, opala je gledanost čak i latino-američ-kih serija. Gledaoci su tražili nešto novo. Sa druge strane, prihvatanje ovakvog programa je i psihološki fenomen. Ljudi praznine u sopstvenom životu pokušavaju da nadomeste ula-zeći u tuđe živote. Umesto da traže suštinu sopstvenog po-staju pasivni posmatrači tuđeg života. To dalje znači ogromne voajerske afinitete svakog po-jedinca. Posmatrati svaki detalj dana druge osobe, ubaciti se u kolotečinu tuđih života vrhunac je voajerizma. Zar nisu voajeri psihički poremećene osobe? Zar se za onoga ko se popne na terasu svog komšije i posmatra šta se događa u njegovoj kući ne kaže da je manijak? Najveća opasnost leži u mo-gućnosti da se Veliki Brat use-li u život i onih koji to ne žele. Naime, London je postao prava pozornica otkada je postavlje-no 200.000 kamera za nadzor širom grada. Svaki stanovnik ovog grada, bilo da je na poslu, na pijaci, na stanici metroa, u samoposluzi, ili na ma kom dru-gom mestu biva sniman sa oko 300 kamera. Britanci se sada neprestalno smeškaju, uvek su spremni za fotografisanje. DIREKTAN PRENOS SMRTII pored sve halabuke koja prati rijaliti šou Veliki Brat kod nas, mnogi gledaoci nisu zadovoljni dešavanjima. Oni kažu da su ukućani nezanimljivi, da nema dovoljno erotskih scena, niti

žučnijih rasprava ili čak, fizičkih sukoba među njima.Veliki deo auditorijuma očekuje vulgarne scene, poput onih u drugim zemljama gde seks nije tabu tema. Nije li to još jedan psihološki problem ličnosti? Nije li to znak seksualne isfru-striranosti koje se treba stideti? Niko se od vernika Velikog Brata toga ne stidi, šta više da mogu uzviknuli bi “Vodite ljubav pred kamerama i bićete pobednici! “. Pravo pitanje koje treba posta-viti jeste to koliko može daleko ići televizija kako bi povećala gledanost. Izgleda da granica ne postoji, da bi čak i prizor

smrti upriličila kao spektakl pu-tem direktnog prenosa. Televi-zija se stalno trudi da prikaže srž života u svoj njegovoj lepo-ti, sa jedne strane, i surovosti, sa druge strane. Zato su epi-zode tipa ubistva predsednika Kenedija ili pogibije Patersona na trci Formule 1 tako značaj-ne u svetskoj brošuri direktnih prenosa. Čak je jedna američ-ka mreža ponudila da direktno prenosi pogubljenje teroriste Timotija Mekveja, ali predlog nije prihvaćen. Strah leži u mo-gućnosti da jednog dana ta ide-ja bude realizovana od strane nekog rijaliti serijala.Sigurno će se vremenom cela ta buka oko Velikog Brata stiša-ti i ljudima će prosto dosaditi da budi pasivni posmatrači drugih koji to ničim ne zaslužuju.Podigao se veliki dim oko ovog nerealnog prikaza realnosti, a gde ima dima tu ima i vatre. Nadam se da će tu vatru ljudski razum ugasiti pre nego što ne satre i ono malo ljudskog što je ostalo u svakom od nas.

Bojana DŽEPINA

Skromnost je zamenjena egoiz-mom, jer, sigurno je, da samo osobe sa visokom dozom samo-ljublja mogu verovati da će baš one biti pobednik ovakve vrste takmičenja.

Ljudi praznine u sopstvenom životu pokušavaju da nadomeste ulazeći u tuđe živote. Umesto da

traže suštinu sopstvenog, postaju pasivni posmatrači tuđeg života.

32

RELIGIOZNI MARKETINGPrema istraživanju preko 90% Amerikanaca je religiozno. U Sjedinjenim Američkim Država-ma postoji preko 200 verskih organizacija, a procenjuje se da je broj kultova i sekti veći od 5 hiljada. U borbi za svoje prista-lice, verske organizacije su se služile brojnim sredstvima, a u poslednje vreme upotrebljeno je najglamuroznije oružje – Ho-livud. Danas je tamo „in“ biti u nekoj od sekti. Moda se menja, pa su do skora popularni Budi-zam zamenile Kabala i Sajento-logija.

KABALAKabala je oblik Judaizma koji postoji više od 500 godina. Dugo je bila rezervisana samo za Jevreje. Filip i Karen Berg osnovali su 1984. godine Kabala centar u Los Anđelesu i prome-nili su staro učenje. Organizaci-ja je registrovana kao neprofit-na i oslobođena poreza. Danas centar ima preko 50 ogranaka u svetu, uključujući i jedan u Za-grebu. Članovi se prepoznaju po crvenoj narukvici koju nose na ruci. Obavezni su da bar jed-nom nedeljno idu u centar i pro-povedaju svoju religiju. Sekta propoveda misticizam i traženje sreće. Kabala je postala moda u Holivudu i mnoge poznate lič-nosti su njeni članovi. Madona je danas praktično sinonim za Kabalu. Primila je Kabalu 1998. godine, za vreme snimanja al-buma „Ray of light“. Posle nje-

nog ulaska, Kabali je naglo po-rasla popularnost te su danas pored Madone njeni članovi i Britni Spirs, Gaj Riči, Paris Hil-ton, Elizabet Tejlor, Naomi Kem-bel, Mik Džeger, Dajan Kiton, Hju Džekman, Demi Mur, Ešton Kučer, Gvinet Paltrou, Barbara Strejsend i Entoni Kedis, pevač Red Hot Čili Pepersa. Madona je najaktivnija u sekti i procenju-je se da je donirala milione funti, uključujući i novac za izgradnju Kabala hotela u Londonu. Pored toga zaslužna je za „regrutova-nje“ mnogih slavnih ličnosti.Kritičari Kabale su brojni, uklju-čujući i mnogobrojne Jevre-je. Rabini kritikuju Kabalu da je mešavina starog jevrejskog učenja i „pseudonauke“. Kabala se uglavnom kritikuje za „izvla-čenje“ novca od svojih članova. Članovima se prodaju narukvi-

ce, knjige i diskovi. Kabala je brend i mnogi proizvodi se pro-daju pod tim imenom – voda, energetska pića, čak i modni proizvodi. Lekovita „Kabala“ voda koja se prodavala člano-vima po izuzetno visokoj ceni od 4 funte za bocu navodno je prolazila kroz poseban kabali-stički ritual pročišćenja i medi-tacije. Kabalisti su čak tvrdili da voda leči rak. Otkriveno je da se voda flašira u fabrici u Kanadi i da proces flaširanja ne zadovo-ljava sve sigurnosne standarde. Najveći skandal je izbio kada je sekta prikupljala sredstva za žrtve cunamija u Indoneziji. Prikupljen novac je potrošen za potrebe same kabalističke orga-nizacije, a mnoge žrtve kojima je pomoć bila preko potrebna dobijale su samo Zohar – svetu kabalističku knjigu. Bez obzira na brojne kritike, popularnost Kabale i dalje raste širom sve-ta, najviše zahvaljujući slavnim ličnostima koje su njeni članovi. Danas je Kabala sekta bogatih i stvar prestiža.

SAJENTOLOGIJAKontroverznu „Sajentološku crkvu“ osnovao je 50-ih godi-na Ron Hubard, pisac naučne fantastike. Učenje sajentologije je tajnovito i samo su najstari-ji i najverniji članovi upoznati sa njim. Nedavno su u javnost „procureli“ detalji učenja sekte koji su od Sajentologije napravili predmet podsmeha. Ovo je da-nas jedna od najmoćnijih sekti i procenjuje se da je broj članova

Religija u Holivudu

Da li sekte osvajaju svet?Sekte se najčešće vezuju za satanizam, mračne rituale i novčano iskorišćavanje svojih članova. Neke sekte, kao na primer Mormoni imaju milione vernika širom sveta i dugu tradiciju. Druge su obavijene tajnošću. Danas se dešava nešto interesantno – neke sekte postaju poznate širom sveta korišćenjem poznatih ličnosti u svojoj promociji.

Sajentološki centar u Los Anđelesu

33

preko 500 hiljada širom sveta. Među najpoznatijim sajentolozi-ma su Džon Travolta i Tom Kruz, kao i veliki broj glumaca u Ho-livudu. Doni Masterson i Laura Prepon, nama poznati kao Hajd i Dona iz „Veselih sedamdesetih“ su članovi, kao i Džena Eflman, poznata po ulozi Darme u seriji Darma i Greg. Nensi Kertvrajt, glumica koja pozajmljuje glas Bartu Simpsonu je sajentolog skoro dvadeset godina. Nikol Kidmen je napustila sektu kada se razvela od Toma Kruza, kao i Šeron Stoun i komičar Džeri Sajnfeld koji je „odslušao neko-liko predavanja“. Slavne ličnosti se aktivno angažuju u propagi-ranju Sajentologije. Džon Tra-volta je samostalno finansirao film „Battlefield Earth“ sniman po romanu Rona Hubarda koji je trebalo da pomogne u pro-movisanju Sajentologije. Film je doživeo fijasko. Tom Kruz je otvorio crkvu u Madridu i aktivno je na televiziji promovisao ideje Sajentologije. Njegovo venčanje sa Kejti Holms obavljeno je po sajentološkom obredu i vest je obišla svet. Sajentolozi su predmet broj-nih kontroverzi. Optužuju se za kontrolu svojih članova i „ispira-nje mozga“. Slično kabalistima, uzimaju veliki novac od svojih članova. Nedavno su New York Times i USA Today otkrili tajni sporazum koji je sekta sklopila

sa IRS-om, američkom pore-skom službom, 1993. godine. Po tom sporazumu sekti je ot-pisan neplaćeni porez u izno-su od skoro milijardu dolara, u zamenu za povlačenje 2200 tužbi protiv IRS-a koje su pod-neli sajentolozi. Sajentolozima je dat poseban poreski status i imaju veća poreska prava od katoličke, protestantske i jevrej-ske crkve u Americi. Sajentološ-ka crkva je prisutna i u Evropi, ali ni Francuska ni Nemačka joj nisu dale status religiozne orga-nizacije. U Nemačkoj je ta crkva okrivljena za pokušaj infiltracije u organe državne vlasti. Ame-rički kongres je čak kritikovao nemačku vladu za odnos prema Sajentologiji, kriveći je za „krše-nje verskih sloboda“. Poseban status koji sajentolozi uživaju u Americi i lobiranje Kongresa za njihove interese širom Evrope pokrenulo je brojne teorije zave-re. Neke teorije sajentološku cr-kvu povezuju sa CIA, a postoje optužbe da sajentolozi lobiraju i kod internet pretraživača kako bi se internet stranice koje pišu negativno o njima „sklonile“.Koliko su sajentolozi moćni naj-bolje je pokazao slučaj sa po-pularnim crtanim filmom South Park i epizodom „Trapped in the Closet“ koja je novembra 2005. godine prikazana u Americi. Epi-zoda je podigla veliku prašinu jer je ismejala tajno učenje sekte

koje je poznato samo najstari-jim članovima. South park je i pre ove epi-zode ismevao H r i š ć a n s t v o , Islam i Judai-zam, ali se sve završavalo na kritikama. Isak Hejes, poznati pevač i sajen-tolog, napustio je šou zbog „vređanja ver-skih osećaja“.

U martu 2006. godine prvi put se desilo da nije puštena repri-za jedne epizode South Parka. U javnost je procurela priča da je Tom Kruz pretio direktorima Viakoma, u čijem su vlasništvu Paramaunt i TV stanica Komedi sentral da će bojkotovati promo-ciju filma „Nemoguća misija 3“

ako se pomenuta epizoda re-prizira. Viakom je popustio pod pritiskom, ali film nije postigao očekivani uspeh. Posle dugih 14 godina rada za Paramaunt Tom Kruz je ove godine dobio otkaz. Direktor je optužio Toma Kruza za neprimereno ponašanje, ve-rovatno aludirajući na njegovu veru. Posle otkaza Kruzu, Trej Parker i Met Stoun, autori South Parka, potpisali su ugovore za dve komedije sa Paramauntom.NA KRAJU...Kritičari religija tvrde da svaka od

Realijanska sekta veruje da su ljude stvorili vanzemaljci. Imaju i svoju fi rmu Klojned koja se bavi kloniranjem ljudi.

Juna 2004. godine vrh sekte posetio je i Beograd, iako u Srbiji imaju samo 4 člana.

U februaru 2005. godine Vatikan je organizovao kurs za isterivače đavola

koji je pohađalo 120 ljudi. Vatikan je započeo ovaj kurs kako bi se borio

protiv satanističkih sekti koje su sve aktivnije u Italiji.

Oko 90% sekti je iz Sjedinjenih Američkih Država Madona nije „cool“ mama kako mnogi zamišljaju. Svojoj deci zabranila je gledanje televizije i sladoled i svake

nedelje idu sa njom u Kabala centar.Međunarodno poznat sektolog

Aleksandar Dvorkin upozorava: “Ko napusti Hare Krišnu oporavlja se 11

meseci, Unifi kacionu crkvu - 15 meseci, a Sajentologiju - 22 meseca”.

U Gijani je 1978. godine 914 ljudi izvršilo masovno samoubistvo pod vođstvom

Džima Džonsa. Bili su članovi sekte „Ljudi hrama“

Oktobra 2004. godine 102 pripadnika sekte „Red sunčevog hrama“ izvršilo je

masovno samoubistvo u Švajcarskoj.Četrdeset pripadnika sekte „Nebeska

kapija“ izvršilo je samoubistvo za vreme prolaska komete Hejl – Bop pored zemlje.

Verovali su da će ih vanzemaljci povesti sa sobom.

Madona u spotu za pesmu „Like a prayer“ iz 1989. godine. Katolička crkva je osudila spot

zbog vređanja religije, a spot je kasnije progla-šen najkontroverznijim spotom svih vremena.

34

U društvu sa Jelenom Janković

Osmeh kao zaštitni znakSredinom godine izgledalo je da će naš teniski tim izgubiti jednog velikog člana. Jelena Janković, posle niza loših rezultata, ozbiljno je razmišljala da zauvek okači reket o klin. Srećom, usledio je igrački preporod i kao kruna ove sezone, odigrala je sjajno polufi nale US Opena i dogurala do 12. pozicije na listi svetskih teniserki. Najbolje rangirana srpska teniserka u našoj sportskoj istoriji pristala je da za naš list podeli svoja iskustva o «belom sportu», učenju, druženju i drugim stvarima iz njenog života.

MonopolList: U prvom delu sezone igrala si veoma loše i, kako si sama rekla, bila na pragu odustajanja od teni-sa. Potom je usledio zadivljujući “come-back” i kao kruna svega, polufi nale US Opena, a sada i pozicija broj 12 na WTA listi. Kako si uspela da posle tako lošeg dela sezone prebaciš lopticu na drugi deo terena - pobednički? Jelena Janković: Što se tiče prvog dela godine, ja se ne bih osvrtala na taj loš period jer sam na to odgovorila u više navrata. Samo bih napomenula da sam loš gubitnik, tj. da ne volim da gubim, da volim da pobeđujem, tako da mi je taj početak lošeg igranja nametnuo razmišljanje o odustajanju od tenisa ukoliko nisam u prilici da poka-žem svoj kvalitet. Moji roditelji i naš prijatelj koji je vrhunski sportski psiholog u Americi pomogli su mi razgovorima i uverenjima da u svakom sportu postoje usponi i padovi, ali da na sve događaje moramo da gledamo pozitivno i da gledamo napred. POGLED U BUDUĆNOSTML: Čini se da si sebi postavila visoke, ali dostižne ciljeve za narednu sezonu. Koja su tvoja očekivanja?JJ: Svake godine sebi postavljam određene ciljeve. U svakom slučaju, unapređivanje igre je to što mi je na pr-vom mestu i sigurno je da ću pokušati da iz sebe izvučem maksimum, tako da očekujem da se nađem u najboljih de-set na svetu. ML: Osvojila si Australian Open u konkurenciji juniorki, 2001. godine. Da li je možda 2007. godina kada ćes osvo-jiti i titulu u singlu na ovom Grand Slam-u?

njih iskorišćava svoje vernike i uzima novac. Mnoge ljude religija ne zanima i smatraju se ateistima. Poznate ličnosti koje se izjašnjavaju kao pripadnici kultova i sekti danas su uobiča-jena pojava. Jačanje kultova i sekti je činjenica koja danas privlači pažnju svetskih religija i vla-da mnogih zemalja. Istorija nas uči da su najve-će svetske religije počele kao sekte. Hrišćan-stvo je sve do donošenja Milanskog edikta 313.

godine bilo samo jedna od brojnih sekti u Rimskom carstvu. Proce-njuje se da su hrišćani činili oko 10% stanov-ništva. Kada je na samrti impe-rator Konstantin primio Hrišćan-stvo, moć crkve je naglo pora-sla, a imperator Teodosije ga je 395. godine pro-glasio za jedinu dozvoljenu re-ligiju u carstvu. Hrišćanstvo se uglavnom širilo tako što su prvo pokrštavani vla-dari, pa tek onda narod i to često na silu. Islam se širio sa arap-skim osvajači-ma. U početku, svi muslimani su bili oslobođe-ni poreza. Ljudi su toliko brzo prihvatali Islam da je arapskom kalifatu zapretio bankrot. Turci su na sličan na-

čin širili Islam na Balkanu – poturice su plaćale manje poreze. Misionari i mirno propovedanje i pokrštavanje došli su kasnije. U modernom društvu sve se reklamira, pa i religija. Danas se koriste mnogo suptilnija sredstva. Možda nam Sajentologija i Kabala deluju ucenjivački ili na-ivno, ali ko zna? Možda Kabala centar u Los Anđelesu postane nov Jerusalim, a knjige Rona Hubarda nova Bilblija. Vreme će pokazati.

Branko Kubat

Sajentolozi veruju da su duhovi vanzemaljaca, koje je gospodar galaksije Ksenu ubio pre 75 miliona godina, zaposeli tela ljudi. Po njihovom verovanju duhovi su razlog svih naših sumnji i nedoumica.Sajentolozi preziru psihologiju i smatraju da je psihologija kriva za Prvi svetski rat, uspon Hitlera i Staljina, slab obrazovani sistem u Americi, ratove u Bosni i na Kosovu, kao i za terorističke napade 11. septembra u Njujorku. Nisu pružili nikakve dokaze za svoje tvrdnje.Riders Dajdžest je 1980. godine u jednom članku citirao Rona Hubarda: „Ako želiš da zaradiš milion dolara, osnuj svoju religiju“. Sajentolozi tvrde da on to nikada nije rekao.Sajentolozi u Nemačkoj nemaju pravo da otvaraju račune u bankama jer ih smatraju fi nansijskom organizacijom. U Bavarskoj je zabranjeno primanje sajentologa u državnu službu. Svi zaposleni moraju da napišu izjavu da ne pripadaju sajentolozima.Tirana, glavni grad Albanije, smatra se jezgrom sajentologa na Balkanu.Tom Kruz je na venčanju poklonio Kejti Holms tiganj, češalj i mačku kako nalažu običaji sekte.Dejvid i Viktorija Bekam su bili povezani sa Kabalom. U poslednje vreme Tom Kruz ih vrbuje da pređu u sajentološku sektu.

JJ: Dokazala sam da mogu da po-beđujem najbolje teniserke sveta i na svaki turnir odlazim sa jednom name-rom, a to je da osvojim titulu. Nije bit-no da li je Grand Slam u pitanju ili neki

drugi turnir, želim da budem u samom vrhu i u krajnjem slučaju da osvajam Grand Slemove. NA TERENUML: Za mentora imaš jednu od naj-boljih teniserki svih vremena i, kako si više puta istakla, tvoj igrački uzor - Moniku Seleš. Kakva je vaša sa-radnja?JJ: Monika je legenda svet-skog tenisa i osoba za koju imam dosta poštovanja, a takođe smo i dobre druga-rice. Njeni saveti su veoma značajni, kao i podrška koju mi pruža. ML: Da li imaš trenera ili tim koji ti pomaže prilikom pri-prema za mečeve?JJ: U ovom trenutku najviše mi pomaže moj otac. Kada sam u Americi treniram u akademiji Nika Bolitjerija. Što se tiče turnira, putujem uvek sa mojom mamom. ML: Sportski komentatori i novinari slažu se da si pravi “showman” na terenu. Vidi se da si uvek nasmejana i zaista uživaš u igri. Koliko ti je značajna podška publike tokom meča?JJ: Uvek sam volela da igram pred punim stadio-nom, a jos lepše je kada je publika na mojoj strani jer mi to daje motiva-ciju da igram još bolje. Ja u posled-nje vreme zaista uživam u tenisu, volim da zabavim sebe i publiku, a

moj osmeh je postao moj zaštitni znak i drago mi je da me ljudi po do-brom prepoznaju. ML: Do sada, naša Federejšn kup reprezentacija nije zaigrala u naj-jačem sastavu. Očekuju te mečevi rame uz rame sa Anom Ivanović. Kakav je vaš odnos na privatnom i profesionalnom planu? JJ: Ja sam sa Anom u korektnim odnosima i nadam se da ćemo sle-deće godine zaigrati zajedno i dati sve od sebe da uđemo u svetsku grupu, jer realno imamo velike šan-se da napravimo ogroman uspeh. Što se tiče privatnog druženja, za to imamo jako malo vremena jer svaka ima svoj plan i program. ML: Primetno je da tokom meča sumnjive sudijske odluke jako uti-ču na tebe. Na primer, na ovogo-dišnjem US Openu imala si gotovo siguran trijumf nad Enan-Arden, ali je jedna sudijska odluka i tvoja re-akcija na nju promenila ishod meča. Šta je to što te tada najviše iznervira i dovede do takvog ishoda kao što je

gubitak meča? Da li takve reakcije učine da sama sebi budeš najveći protivnik?JJ: Svesna sam svojih grešaka i ne treba da dozvolim da me takve

odluke izvedu iz takta. Veoma sam emotivna osoba, tenis mi puno zna-či i nekada odreagujem impulsivno. To je sve iskustvo i sigurna sam da u narednoj sezoni neću ponoviti iste greške.

TENIS U SRBIJI ML: Da li je konačno došlo vreme da Beograd dobije jedan jači, kvali-tetniji teniski turnir i šta misliš koji je razlog što ga do sada nismo imali? Šta je uopšte potrebno da bi jedan grad dobio kvalitetan teniski turnir?JJ: S obzirom na kvalitet igrača koje Srbija ima, bilo bi idealno da imamo jedan veliki ženski turnir, a za muš-karce već imamo turnir od 100.000 dolara. U svakom slučaju, što se tiče ogranizacije ovakvog tunira, potreban je novac i dobra volja ljudi koji vode teniski savez. ML: Šta misliš, gde se trenutno na-lazi tenis kao sport u Srbiji i šta bi trebalo da se uradi da bi se kvalitet podigao na viši nivo? Da li misliš da ti lično tome možeš da doprineseš?

JJ: Posmatrajući rang igra-ča koje trenutno imamo, ne možemo a da ne budemo zadivljeni što ovako mala zemlja Srbija ima među 100 najboljih na svetu nekoliko igrača, što je za svaku po-hvalu. Svako od nas može, podizanjem nivoa igre, da doprinese jos većoj afi rma-ciji tenisa u našoj zemlji, a i u svetu.ML: Koliko si upoznata sa Nacionalnim investicionim planom Vlade Srbije i pla-novima za razvoj tenisa kod nas, npr. kroz izgradnju Nacionalnog teniskog cen-tra. Postoji li uopšte kontakt lokalnih i državnih vlasti i profesionalnih igrača u cilju popularizacije i unapređenja ovog sporta? JJ: Jako sam srećna što će Beograd dobiti jedan veliki

teniski centar. Izgradnja ovakvog te-niskog projekta će pre svega pomo-ći novim generacijama da mogu ne-smetano da treniraju i razvijaju svoj talenat. Nama koji smo sada tu će

Rođena – 28.II 1985. u BeograduVisina – 177cmTežina – 59kgIgra desnom rukomProfesionalno igra od 2000. godineBilans u singlu – 193 pobede i 127 porazaOsvojen novac – 1.545.458$Najbolji plasman – 12. mesto

35

pomoći da imamo uslove za trening, tako da ne moramo da odlazimo u inostranstvo da bi se pripremali za velike turnire. Naša komunikacija sa vlastima se uglavnom odigrava pre-ko teniskog saveza.

JELENA PRIVATNO ML: Postoje li neke kolege iz tenisa sa kojima se družiš i van terena?JJ: Moji prijatelji su uglavnom van sfere tenisa, ali ima ih i onih iz teni-skog sveta. Ne želim da ih imenujem da slučajno ne bih nekog izostavila. ML: Tokom trajanja turnira verovat-no si upoznala puno poznatih lično-sti. Kakav je osećaj sresti slavnu lič-nost koju ceniš i kako je, na primer šaliti se sa legendom komedije, Dži-mom Kerijem, koga si imala prilike da upoznaš?JJ: Koliko god da smo mi svetski poznati, ljudi moraju da razumeju da smo mi, kao i svi ostali, normalni. Volimo da se šalimo, smejemo, pri-čamo i dobro provodimo. Džim Keri je veoma prijatan, zabavan i veliki fan tenisa. Na US Open su, osim njega, dolazile još mnoge druge slavne ličnosti. ML: Ističeš kako je fakultetsko obra-zovanje jedan od prioriteta u tvom životu. Kako uspevaš da uskladiš tenisku i karijeru studenta? Čini li ti se da profesori dolaze u neobičnu situaciju kada ispred sebe, pored studenta, vide i trenutno jednu od najboljih sportistkinja sveta? JJ: Jako je teško uskladiti teniske obaveze sa studenskim. Što se mene lično tiče nigde ne žurim, pokušavam da spremam i dajem ispite prema svojim mogućnosti-ma. Obrazovanje mi je uvek bilo jako bitno, cilj mi je da završim fa-kultet. ML: Svakog sportistu neizbežno čeka kraj profesionalne karijere. Kako vidiš sebe u tom trenutku - kao trenera ili možda poslovnu ženu, s obzirom na to da sada studiraš me-nadžment? JJ: Nisam sigurna da li bih ostala uz tenis. Još nisam razmišljala o tome, možda ću postati glumica, možda ću imati svoj biznis, a možda ću ra-diti na televiziji. Tenis mi je prioritet

i tako će ostati sve dok ne odlučim da završim karijeru, a ja se nadam da neće biti razloga za to u skorije vreme. ML: Sada živiš i treniraš na Floridi, pa verovatno ne dolaziš često u Be-ograd, ali kada si ovde, gde ideš, sa kim se viđaš? Koja mesta nikako ne zaobilaziš i šta je to što najviše voliš u Beogradu? JJ: Veliki deo moje porodice živi u Beogradu i oni predstavljaju znača-jan deo mog života. Kada god mi vreme dozvoli, dođem u rodni grad, jer ipak je Beograd deo mene i mog detinjstva. Poznajem dosta ljudi, ponekad uspem da iskusim i noć-ni život našeg grada, idem u naci-onalne restorane, na koncerte ili u pozorišta. Trudim se da budem što svestranija. ML: Koja su tvoja interesovanja? Kako provodiš vreme van teniskog terena? JJ: Volim da čitam, obožavam da slušam muziku. Kad god imam vre-mena u vreme turnira volim da obi-lazim gradove, upoznajem kulture, a kao šlag na torti, ostavim malo vremena i za šoping, ako sam ras-položena za to.

ML: Poznato je da su sportisti suje-verni. Da li ti imas neke rituale pred meč i tokom njega?JJ: Nisam preterano sujeverna, ali imam običaje kojih volim da se pridr-žavam. Neće to odlučiti pobednika, ali jednostavno zbog nekog balansa i samopouzdanja, volim da ponav-ljam iste stvari iz meča u meč. ML: Da si kojim slučajem imala pri-like, protiv koje teniske legende bi odigrala meč i sa kojim teniserom bi danas odmerila snage na terenu? JJ: Sigurno je da bih volela da igram sa mojim mentorom, Moni-kom Seleš. ML: Sigurno postoji neki trenutak u karijeri na koji si najvise ponosna, ali i oni koje želiš da što pre zabora-viš. Koji su to trenuci? JJ: Najlepši momenat je bio kada sam igrala polufi nale US Opena, jer je to najveći uspeh srpskog tenisa u poslednjih 15 godina. Loši trenuci su za zaboravljanje i trudim se da ih ne pamtim. Izvučem što pozitivnije iz njih i idem dalje, tražim nove pobede koje ću da pamtim.

Intervju uradili:Nikola ĆIRKOVIĆIvan LATOVLJEV

36

37

NJEGOVO VISOČANSTVO...

ParizSvaki deo Pariza je sam po sebi poseban. Međutim, vrlo teško, gotovo nemoguće je steći celovit utisak o Parizu kao gradu.Kada prvi put dođete u Pariz, po-kušajte da negde, pre nego što stignete, ostavite sve svoje pre-drasude za sobom. Ako pak ne uspete da suzbijete ovu, svima svojstvenu manu pre no što dođe-te u Pariz, on će vaše predrasude bezmalo saseći u korenu! Pišem iz iskustva onih kojima se to desi-lo i koji su jako srećni zbog toga. Jer, da su odoleli predrasudama, verovatno ne bi ni bili svesni šta su sami sebi uskratili.Znamenitosti Pariza pravi su način da usavršite svoj ose-ćaj za lepo. Još ako niste mnogo putovali, onda stvar-no ostajete bez komentara kada vidite najveći pariski trg - Trg Konkord, sa kog se u jednom pravcu pruža po-gled ka Trijumfalnoj kapiji, u drugom ka Ajfelovoj kuli, u trećem ka Muzeju Luvr.Jedna od odlika čitavog Pa-riza je grandioznost. Kao da je politika arhitekture odu-vek bila takva. Kao da su se arhitekte oduvek nadmeta-le ko će uspeti da osmisli, konstruiše i realizuje višu građevinu, posebniju, veli-čanstveniju. Jedan od sta-vova zašto je to tako jeste da potiče od želje mnogih vladara da izgradnjom što impozantnijih konstrukcija iskažu svoju moć. Stari deo Pariza ide rame uz rame sa novim delom grada što se grandioznosti i lepote građevina tiče. Novi deo Pariza, konkretno - dvadesetprva pari-ska opština La Defons, simbolič-no nazvana francuski Menhetn, svojom futurističkom arhitekturom jednostavno modernizuje Pariz. U pitanju su stakleni neboderi vrlo čudnih oblika - loptastog, klasič-nog četvrtastog, ali gde je temelj uži od vrha, a ima i „svemirskih“. Najznačajnija građevina u ovom kvartu sigurno je „Velika kapija

- Esplanada La Defons“ u obliku kocke, visine 110 metara. Prva konstrukcija u ovom kvartu sa-građena je 1958. godine i ima be-tonski krov, jedan od najvećih na svetu - visok 238 metara! U ovom delu Pariza i spomenici su futu-ristički! Jedan od takvih je spo-menik u obliku palca koji je skoro desetostruko viši i širi od čoveka prosečne visine i debljine.Svaki deo Pariza je sam po sebi poseban. Međutim, vrlo teško,

gotovo nemoguće je steći celovit utisak o Parizu kao gradu. Sa ma-njim gradovima to je izvodljivo. Ali, suočimo se sa činjenicama - kada je u pitanju grad od gotovo deset miliona stanovnika koji su smešteni na 2 hiljade kilometara kvadratnih, to je zaista teško.No, bez pogovora - svaki deo

Pariza oduševljava na sebi svoj-stven način. Ono što se u Parizu može videti i doživeti, ne može se nigde drugde naći.Danas muzej, a nekada kraljevska rezidencija, kraljevski trezor, dr-žavni arhiv i skladište oružja, Luvr (sagrađen davne 1202. god.) kroz vekove je menjao stilove - najpre gotski, zatim renesansni... Pre nešto više od deset godina izgra-đene su impozantne piramide u dvorištu Luvra, odnosno parku Ti-

leri sa kojim je Luvr spojen u XVI veku, od kojih je najveća sastavljena od 793 romba i triangla od stakla. Kada uđe-te u Luvr, nema vam izlaska nekoliko dugih sati, jer ćete za to vreme proći kroz ceo srednji vek, videti egipatske i grčke antikvitete, spoznati islamsku kulturu i umetnost, najvrednija slikarska i gra-fi čka dela, skulpture. Prošle godine Luvr je proglašen za najposećeniji kulturno-isto-rijski spomenik na svetu, a u njega je ušlo preko 7,3 mili-ona ljudi.U Notr Damu, jednoj od najbitnijih građevina Fran-cuske, katedrali nad kate-dralama, možete videti čak originalni deo krsta Hristo-vog raspeća, kao i njegov oreol od trnja. Ova katedrala koja fascinira čitavu Evropu, nalazi se gotovo uz Senu, a između ostalog krasi je Galerija kraljeva - 28 statua

koje su bile uništene za vreme Francuske revolucije 1793. godi-

ne, a zatim i ponovo napravljene. Katedrala Notr Dam, što na fran-cuskom znači - Bogorodica, viso-ka je skoro sedamdeset metara.

Kada je u pitanju grad od gotovo deset miliona stanovnika, koji su smešteni na 2 hiljade kvadratnih kilometara, gotovo je

nemoguće steći celovit utisak o Parizu kao gradu.

38

Trijumfalna kapija, visoka četrde-set pet metara, primer imperijalne arhitekture, naručena je od strane Napoleona I. On je umro 1840.god., pet godina pošto je kapija bila sagrađena i provezen je mrtav ispod nje. Ispod Trijumfalne kapi-je je i Viktor Igo primio posmrtne počasti. Nalazi se na jednom od najlepših trgova na svetu - avenija Jelisejska polja ili Šanze Lize. Trg Konkord današnji izgled nosi još od XVIII veka. On predstavlja svojevrstan ulaz u Luvr. Krasi ga obelisk visine preko 20 metara i te-

žine preko 230 tona, poklon egipat-skog kralja. Kao Trg Revolucije, po-služio je za giljotiniranje preko 2800 osoba u periodu 1793 -1795. god.Opera Garnier, kraljica među bit-nim građevinama, ne zaostaje ni u kom pogledu za bečkom zgra-dom opere. Sagrađena po nacrti-ma arhitekte Šarla Garniera, pari-ska opera je pravi primer barokne umetnosti, sa plafonom koji je osli-kao Šagal, predstavnik arhitekture XIX veka, likovima Hendla, Baha, Mocarta sa spoljašnje strane.Crkva Sakre Ker sagrađena je po nalogu dva pariska plemića u prvoj polovini dvadesetog veka. Odlikuje se belinom svog fasad-nog kamena. Neuništiva belina potiče otuda što je za izgradnju korišćen poseban krečnjak koji ne zadržava prašinu. Ova snež-nobela crkva nalazi se na brdu Monmart, centru kulturnih i umet-ničkih zbivanja Pariza još od osa-mnaestog veka. Ovde su živeli i radili mnogi francuski umetnici i mislioci. Jedan deo ovog brda i

danas je boemska četvrt. Tačno je da je Sakre Ker gigantska gra-đevina, međutim, ona se nalazi na brdu, te se vidi iz bilo kog dela Pariza. To je prosto neverovatno. Kada stanete ispred ove crkve, koja je bila „ružno pače“ kada je sagrađena (a tek je kasnije bila priznata kao deo kulturne baštine Pariza), pruža se jedan od naj-lepših pogleda na Pariz - vidite i Trijumfalnu kapiju, Senu, Ajfelov toranj, Trokadero...A sa Ajfelovog tornja vidite sve... Svaku osvetljenu ulicu, svaki brodić

koji plovi Senom, Trokadero, Trijumfalnu kapiju, Sakre Ker, baš sve...Sagrađen je 1889. god. za Univerzalnu izložbu i posvećen je stogodišnjici Francuske revolucije. Glav-ni konstruktor bio je Gustav Ajfel - utemeljivač aerodina-mike i cenjeni konstruktor gvozdenih konstrukcija, a toranj je izgrađen za samo dve godine! Visine 324 metara i težine

preko 7300 tona, toranj je kao i sve građevine konstruisane za Univerzalnu izložbu, trebalo da bude srušen. Međutim, njegov tvorac Ajfel, potrudio se i uspeo da dokaže upotrebnu vrednost svog remek-dela: najpre je instalirao meteorološku stanicu, aerodina-mičku laboratoriju i laboratoriju in-strumenata za precizna merenja. Toranj postaje telegrafska stanica 1898. god., 1921. radio stanica i 1925. televizijski toranj. Za farbanje Ajfelove kule neophod-no je preko 50 tona boje i 25 rad-nika koji rade 15 meseci i farbaju toranj isključivo četkama. Toranj se farba svakih sedam godina, a poslednje farbanje je završeno početkom 2003. god. Boja je uvek najsvetlija na vrhu, a u podnožju najtamnija. Trenutna boja je sme-đe-žuta, što tornju daje još veći sjaj, premda je on stalno osvetljen. Periodično, na nekih pola sata-sat, počinje da radi specijalno osvetlje-nje - sijalice koje se non-stop pale i gase i taj osećaj ostavlja najdublji

trag. Fantastično! Imate utisak kao da ste došli u Pariz samo da to vi-dite i onda možete da se vratite.I, ne samo to. Nekako vas mami da stanete direktno ispod njega, u sam centar podnožja i gledate naviše. Međutim, najverovatnije se nećete naći vertikalno direktno ispod vrha tornja, koliko god mislili da je tako, jer, verovali Vi to ili ne, to zavisi od vremenskih prilika. Pri najjačem vetru vrh kule oscilira 12 cm, ali zato visina varira čak 15 cm zavisno od temperature.Ako želite, možete se pešice po-peti do vrha ali bi onda trebalo da pređete 1652 stepenika. Ako voli-te visinsku vožnju, onda obavezno idite liftom i imaćete osećaj kao da ste na najluđoj vrtešci! Možete birati i u zavisnosti od toga platiti cenu karte - da li ćete se popeti samo do prve, druge ili do treće platforme, tj. do vrha. Oni koji su probali, savetuju vam da idete do kraja! Možete fotografi sati iste delove Pariza sa prve, sa druge a onda i sa treće, najviše platforme i videti kako se ono što ste foto-grafi sali sve više smanjuje.Ajfelov toranj možete videti, mal-tene, iz bilo kog dela Pariza, a sa Ajfelovog tornja možete videti svaki deo Pariza. Taj osećaj je pravo bogatstvo.

Dakle, ako priželjkujete osećaj kao da dan traje neprestano, odnosno da noć nikako ne dolazi, nemojte sebi dozvoliti da ne posetite Pariz. A pomenuti utisak stičete što zbog toga što je Pariz „grad svetlosti“ pa je noću kao po danu, što zbog konstantno ogromnog broja ljudi na ulicama Pariza...Pariz živi i noću, a posle posete Parizu želećete da živite za to da se vratite bar još jednom u taj grad... I ni tada nećete uspeti da obiđete sve što mislite da treba.

Dragana ALEKSIĆ

Bez pogovora, svaki deo Pariza odu-ševljava na sebi svojstven način. Ono što se u Parizu može videti i doživeti,

ne može se nigde drugde naći

39

Autor ovog članka je imao priliku da prošle nedelje učestvuje na semi-naru, održanom u Viljnusu, na temu „Ključni marketing koncepti neophod-ni za dostizanje pune rentabilnosti televizija“. Učesnici su bili eminentni stručnjaci iz oblasti nekulture medi-ja, programskih šema i montažnog režiranja. Četiri dana su se vodile žestoke rasprave, a na momente je atmosfera dolazila i do usijanja, kao na primer, kada je predstavnik Demo-kratske republike Kongo zapretio da će fl ašom najskupljeg litvanskog vina razbiti «plazma» televizor na kojem je prikazivana paragvajska emisija o pravima predškolske dece.Čitaoci MonopolLista će imati eksklu-zivnu priliku da pročitaju necenzurisa-ne zaključke seminara, bojkotovanog od strane svih svetskih medija, na čelu sa Tedom Tarnerom, Ruper-tom Merdokom i Milojkom Pantićem (redakcija Sportske galaksije, prim. autora). Njih trojica su oformili intere-snu grupu u okviru Saveta Evrope i pokušali lobiranjem da zataškaju celu stvar.

Zaključci seminara su sledeći:1. Imajući u vidu aktuelne trendove kostjumerizacije proizvoda, usvojen je predlog stručnjaka iz Francuske Gvajane da se u programsku šemu obavezno uključe «jedna-reč» kvizo-vi. Voditelj ima pravo da upotrebi do 12 različitih reči u pokušaju da nave-de gledaoca da pogodi zagonetnu reč. Kvantitativni podaci su određeni na osnovu analize zaposlenih u Svet-skom odseku za jezičku ekonomiju.2. Mladi hjuman resorser iz jedne posttranzicione zemlje je argumento-vano zatražio uvrštavanje eksperata iz oblasti tarota, crne magije, astrolo-gije, spiritualne hipnoze i transceden-

talne meditacije, kao obaveznog dela televizijske ekipe i uredništva obra-zovnog programa na svim svetskim televizijama. Predlog je usvojen bez aktivnog protivljenja. Ipak, na zahtev gospodina iz Bandar Seri Begevana, a radi dostizanja visokog kvaliteta usluge, usvojena je i Rezolucija 2B, koja glasi: „Svaki stručnjak iz oblasti navedenih u Rezoluciji 2 ima ispuniti odgovarajuće kriterijume, pre nego što stupi u radni odnos. To su:a. Da poseduje lap-top, minimum 17-inčni, sa brzinom procesora od 8000 namotaja u minuti i ROM memorijom od 512 kiloherca;b. Da aktivno upravlja mišem ili da barem pomera isti u smeru tamo – onamo davajući privid veštine „mi-šovanja“;c. Da piše minimum 68 reči u minu-ti (ne istih), izgovara 386 (takođe ne istih), a iz ruke izbacuje tri karte u se-kundi (naravno, pogađate... ne iste );d. Da je uspešno prošao detektor laži;e. Da je u okviru svojih master studija

na Poljoprivrednom fakultetu odbra-nio rad na jednu od sledećih tema: kvantifi kacija kontinuuma stupiditeta medija na početku XXI veka, efi ka-snost umetne oplodnje polarnih med-veda i njihov uticaj na svetski fudbal, polarizacija najuticajnijih svetskih me-dija na relaciji Britni Spirs – Inteligen-cija, te sasvim aktuelna i neponovljiva tema samoodrživog razvoja estrad-nih sojki, krava i drugih sitnih glodara van svojih prirodnih staništa.3. Nakon kraće pauze odlučeno je da se sačini zahtev, kojim će biti zatraženo hitno uvođenje predmeta „Buljim ja, buljiš ti“, kao obaveznog, u sve nulte razrede sveta. Kako su gosti sa Holandskih Antila objasnili, kroz društvenu igru buljenja, deca će se razvijati u skladu sa zahte-vima moderne globalne ekonomije te će se stati na put nekim štetnim pojavama u razvoju dece: razvoju emocionalne i drugih oblika inteli-gencije, razvoju moždane kore uop-šte, te razvoju kritičkog razmišljanja i samosvesti kao najopasnijim bole-stima zavisnosti današnjice (kam-panja: IGRAJ ZA PROFIT GLO-BALNIH KORPORACIJA - RECI NE MOZGU).4. U okviru vrkšopa iz oblasti svet-ske muzike, došlo se do zaključka, da je globalizacija značajno uticala na ujednačavanje ukusa i mirisa po-trošača, što je putem Eustahijevih tuba dovelo i do ujednačavanja slu-ha. Imajući u vidu sve napred izneto, stvara se potreba za postojanjem jedinstvene svetske muzike, a to će biti brzi folk ritmovi severno-kavka-skih delova Azerbejdžana. Svetska muzika će se emitovati svakodnevno u više kraćih intervala od po 3 sata. Tokom tih umetničkih intermezza poželjno je organizovanje nagradnih

VIII redovno savetovanje u Viljnusu

«Recept za profitabilnu televiziju»Zašto je uzdrmana siva eminencija udruženja Free Association of Radio and Television Stations (FARTS), pogledajte i sami.

40

igara sa glavnom premijom deterdžentom u količini težine dobitnika nagrade – ne treba ni pominjati da se dodela takve nagrade mora realizovati na potpuno transparentan način (javno vaganje na vagi za stočni pazar po sledećoj formuli: na jednoj strani sretni dobitnik, a na drugoj ista količina deterdženta).5. Predstavnici Madagaskara predstavili su model mono-polizacije medija i svesti, prezentujući model fi nansiranja javnih medijskih servisa u zemljama Južnog Pacifi ka. Naime, svi mediji u tim zemljama dobijaju status javnih medijskih servisa i fi nansiraju se naplatom dodatka na ra-čunu za disanje čistog vazduha koji dobijaju svi građani. Ekonomski eksperti pokazali su studije i rezultate istraži-vanja o uticaju takvog rešenja na rast standarda građana

i izneli stav da što se više dodataka za TV pretplatu doda na račune građana njihov standard će biti veći. Ova prezentacija je propraćena burnim aplauzom prisutnih uz komentare da je to jed-no od najkompletnijih i najkvalitetnijih rešenja za problem profi tabilnosti te-levizije.6. Predstavnici partija demokratske orijenta-cije EU zahtevali su da se usvoji i amandman na programsku šemu i u istu uvrsti emisija „Ve-liki Brat – Mali mozak“ kao obavezni deo obra-zovnog programa rijaliti šou tipa. Organizacija emisije je sledeća: ne-

koliko odabranih pojedinaca (ne više od 2% svetske populacije koja drži više od 80% svetskog kapitala) boravi u potpuno izolovanoj kući i nadgleda odatle putem kamera život ostalih humanoidnih (muškarci) i poluhumanoidnih (žene, deca i muškarci drugih polo-va) bića na planeti. Imaju pravo posmatranima nedelj-no postaviti po jedan specijalni i više tajnih zadataka i tako do kraja života. Strogo je zabranjena zloupotreba tog povlaštenog položaja te zadaci ne mogu obuhvati-ti sledeće oblasti: čitanje, učenje, učenje s razumeva-njem, razmišljanje, kritičko razmišljanje i druge oblike saznajno-razvojnog procesa; druženje, razgovaranje, neverbalna komunikacija i bilo koji oblik socijalizacije humanoidne i poluhumanoidne jedinke; težnja čistoj ljubavi lišene bilo kog oblika emocionalne, sexualne i sl. devijacije.Predlog je jednoglasno usvojen i označen kao perjanica zahteva i zaključaka skupa.

Ostin PAUERSostin.pauers@gmail.com

Poslednja vest!Dok ovaj tekst privodim kraju, nezvanično saznajem da su meštani gradića na samom jugu Afrike dojavili državnoj novinskoj agenciji da je u lokalnom bircuzu pronađena sumnjiva poruka sledećeg sadržaja: «Uvek sam se pitao zašto pitanja sa višestrukim odgovorima pružaju veću fl eksibilnost u ispitivanju nego što je to slučaj sa dihotomnim pitanjima. U kontinuirano menjajućim uslovima, za mene i moju stanicu više nema života.» Istovremeno, na drugom kraju grada prepoznat je jedan od nezadovoljnih vlasnika medijskog giganta, kako skakanjem sa rta Dobre nade sebi pokušava da oduzme mlađani život.

Poznat pod mnogim imenima, u pitanju je vid rekre-acije kojim se bave mnogi ljudi širom planete i koji se razvijao tokom poslednjih pola veka. Svoj put je započeo u Kanadi, zatim zahvatio SAD, da bi nakon desetak godina prešao preko Atlantskog okeana i sti-gao do Evrope, pre svih do tadašnje Čehoslovačke, Finske i Nemačke i na kraju stigao na drugi kraj sveta, do Japana i Indije. Vremenom je prerastao u svetski prihvaćen sport, pa je 1993. godine osnovana i Me-đunarodna organizacija za strit i bol hokej (ISBHA), koja danas ima čak 48 članica, među kojima je i Sr-bija. U protekle tri godine u ISBHA primljeno je preko 30 novih država, a ta činjenica već dovoljno govori o popularnosti i razvoju ovog sporta u svetu. Svake dve godine se održava svetsko prvenstvo, kako u muškoj, tako i u ženskoj konkurenciji, u više starosnih katego-rija. Ipak, hokejbol i dalje ostaje igra koja ima najviše čari kad se igra sa društvom u kraju.

OPREMAOprema je jako bitna, pošto je hokejbol kontaktni sport. Propisana oprema se sastoji od hokejaške ka-cige, rukavica, štapa i sportskih patika. Još jednom, igra se u patikama, a ne na rolerima. Na rolerima se igra inlajn hokej (baš ima mnogo verzija hokeja, zar ne?). Dozvoljeno je nositi još zaštitne opreme, poput štitnika za zube, laktove, cevanice, što je poželjno, imajući u vidu stalno pomeranje štapova i kretanje loptice. U prijateljskim i nezvaničnim utakmicama se uglavnom nose samo rukavice i štitnici za cevanice i/ili kolena i možda zaštitna guma za zube.

EKIPAU zvaničnim takmičenjima svaka ekipa na terenu ima golmana i postavu od pet igrača, uz rezervne igrače na klupi. U svakoj postavi igraju po dva beka u odbrani i dva krila i centar u napadu. Nije teško zapamtiti, imajući u vidu da je isto kao i u košarci. Cela ekipa se sastoji od dva golmana i četiri postave. Izmene se vrše ili tokom igre ili u prekidima. Postoje i posebne postave za slučaj da ekipa igra sa igračem više ili igračem manje. Takođe, golman se može za-meniti šestim igračem, što se često dešava ukoliko ekipa juri rezultat.

Strit hokej, bolhokej, hokejbol...

Hokej u patikamaVerzija hokeja za široke narodne mase

Kada su u pitanju nezvanični meče-vi, ekipa se može sastojati i od četiri ili čak i tri igrača i golmana, a čak se ponekad igra i bez golmana.

PRAVILA Pravila su skoro identična kao kod hokeja na ledu. Dozvoljena je igra telom, kao i sudaranje, ali pod stro-go propisanim okolnostima. Kada se desi da se pravila prekrše, dolazi do isključenja na dva, pet ili više mi-nuta. Iako može delovati drugačije, hokejbol, kao i hokej na ledu, nije obično „divljanje“ već je jasno de-fi nisano kad i kako se nešto može uraditi. Prva asocijacija na hokej su tuče i bodycheck. Tuče su jako retke na hokejbolu, ali kad do njih i dođe, odvijaju se po nepisanim, mada po-znatim pravilima. Skidaju se kacige i rukavice i kreće čisto pesničenje, bez davljenja, štipanja, ubadanja pr-stom u oko ili nečeg sličnog. Što se tiče bodychecka on se pravilno izvo-di tako što se protivnik udari rame-nom ili kukom i tako se zaustavi, ili bar ometa. Ukoliko se neko posluži laktom ili pokuša da suparnika zadr-ži rukama, biva isključen. Isključenja se dobijaju i za udaranje palicom (slashing), povlačenje palicom (hoo-king), visoko podignutu palicu (high-sticking), saplitanje, udarac laktom, preteranu grubost, odugovlačenje igre i još neke prekršaje.Tokom igre, loptica se može udara-ti štapom, šutirati nogom ili hvatati rukom, ali kada igrač uhvati loptu

rukom, ne sme je rukom dodati sai-graču već je mora spustiti na beton, pa je onda dodati palicom ili sam krenuti u napad. Gol se može po-stići jedino ako se loptica udari pali-com i tako ubaci u gol. Ukoliko neko šutne loptu nogom u gol ili je ubaci rukom, pogodak se ne priznaje.

TERENTeren za hokejbol je približno istih dimenzija kao i ledena ploča za ho-kej na ledu, sa identičnom ogradom. Nezvanične utakmice su podložne improvizacijama, pa se igraju i na manjim terenima, poput rukometnih ili čak i košarkaških, a umesto ogra-de se često koriste zidovi okolnih građevina ili žičane ograde. Teren je podeljen jednom crvenom linijom na polovine i dvema plavim linijama na trećine. Svaka ekipa ima svoju trećinu, između kojih se nalazi ne-utralna trećina. Dva najčešća pre-kršaja koji ne povlače isključenje su ofsajd i fl oring (u hokeju na ledu poznat kao ajsing). Ofsajd se sudi ako se jedan ili više igrača ekipe koja napada nalaze u protivničkoj trećini u trenutku kada loptica pređe plavu liniju i uđe u tu trećinu. Deluje konfuzno, ali je mnogo lakše nego u fudbalu, samo treba odgledati par utakmica i shvati se bez problema. Floring je prekršaj koji se prevodi kao „nedozvoljeno ispucavanje“, a sudi se kada igrač iz svoje polovine izbaci lopticu tako da ona završi u prostoru iza protivničkog gola.

Golovi su isti kao za hokej na ledu, široki 1,83m, visoki 1,22m (6 sa 4 stope/fi ta). Koriste se i manji kada se igra na malim terenima ili kada se igra bez golmana.

VREME Jedna utakmica je podeljena na tri perioda od po 20 minuta, ali se vre-me zaustavlja tokom prekida tako da utakmica traje oko dva sata sa pauzama između trećina. U slučaju nerešenog rezultata, igra se jedan produžetak u kom važi pravilo zlat-nog gola, a u slučaju da se ni posle produžetka ne zna pobednik izvode se penali. Penali se izvode kao u hokeju na ledu, igrač kreće sa pola terena ka protivničkom golu (na kom naravno stoji golman) i treba da po-stigne gol.

HOKEJBOL U SRBIJIStanje i nije baš na zavidnom ni-vou. Početkom devedesetih go-dina je postojala liga u Beogradu koja je brojala i do šest klubova koji su svoje utakmice igrali na tereni-ma KK Crvena Zvezda i KK Parti-zan na Kalemegdanu. Kasnije se igralo u dvorištu Prve beogradske gimnazije i na Tašmajdanu. Liga je imala nekoliko pauza zbog raznih okolnosti koje nisu imale nikakve veze sa sportom.Trenutno se liga ne igra, ali se ipak vikendom okupljamo u Prvoj beogradskoj da zbunjujemo prola-znike.

Dušan DURAKOVIĆ

Kako najbolje opisati stanje hokejbola u Srbiji? Najbliže istini je reći: grupa

entuzijasta (neki bi rekli zaluđenika) koji se povremeno dogovore da igraju pa se nađu i jarcaju po terenu jureći malu na-

randžastu loptu i tako zbunjuju slučajne prolaznike. Da, otprilike je na tom nivou.

Antrfi le: Ukoliko ima zainteresovanih da probaju ovaj, za naše shvatanje

egzotičan sport, pratite dole navedene linkove za dodatne informacije.

www.hokej.co.yu/forumwww.cbha.comwww.isbha.com

41

42

MALO IRONIJE, MOLIM.Pod snažnim naletom ve-tra, automobil četrdeset-petogodišnjeg Vitorio Luisa upao je u reku blizu Naple-sa (Italija), 1983. godine. Vitorio je nekako uspeo da polomi prozor, izvuče se iz kola i dopliva do obale - gde je drvo palo na njega i ubilo ga.Majk Stjuart (31), iz Dalasa je 1983. godine snimao do-kumentarni fi lm o opasno-stima niskih mostova, kada je kamion na kome je stajao prošao baš ispod jednog od mnogih niskih mostova u tom kraju. Majk je umro od posledica udara glave o most.Volter Halas, 26-ogodišnji prodavac iz Lidsa (Engleska), toliko se plašio zubara, da je zamolio druga da mu izleči zubobolju tako što će da ga udari u vilicu. Ovaj je to uradio i to toliko jako da je Halas pao na pod, udario glavu i umro od frakture lobanje.Džordž Švarc, vlasnik fabrike iz Providensa (SAD), neverovatnom srećom je izbegao smrt, kada je njegova fabrika eksplodirala 1983. godine. Celo postrojenje je sravnjeno sa zemljom, osim jednog je-dinog zida koji je i dalje stajao. Nakon što je izlecio manje povrede, Švarc se vratio do ruševina, pokušavajući da nađe ostatke fabrič-kih dokumenata. Dok ih je tražio, taj jedini preostali zid se srušio na njega i ubio ga na mestu.U depresiji jer ne može da nađe posao, 42-godišnji Romolo Ribola, iz mesta blizu Pize (Italija), 1981. godine seo je u kuhinju, uzeo pi-štolj i zapretio da će da se ubije. Njegova žena je sve vreme s njim razgovarala i molila ga da to ne čini. Nakon sat i po ubeđivanja, Ribola je zajecao, bacio pištolj i potrčao ženi u zagrljaj. Pištolj je pao na pod, opalio i ubio Romolovu ženu.Gospođa Karson iz Lejk Kusaka, N.Y. je 1983. god. proglašena mrtvom od srčane bolesti. Dok su ožalošćeni stajali pored kovčega sa Karsonovom, ona je iznenada ustala. Videvši to, njena ćerka je na mestu pala mrtva.Nakon lakšeg sudara u Nju Jorku 1977. godine, izvesni čovek je, gotovo neozleđen, završio na betonu. Ipak, ostao je da leži nakon što mu je jedan od očevidaca sugerisao da se pretvara da je po-vređen, kako bi dobio više novca od osiguranja. Dok je tako ležao na ulici, auto koji ga je udario (a na koji niko nije pazio), ispao je iz brzine, prešao preko njega i ubio ga.Dok su kaliforniski vatrogasci raščisćavali zgarište, nastalo nakon velikog požara, našli su mrtvog čoveka u kompletnoj ronilačkoj opremi. U početku, bili su zbunjeni otkud ronilac u sred požara, ali im je kasnije sinulo, kad su ustanovili da je tip umro od pada sa veli-ke visine, a ne od vatre. Izgleda da je jadnik ronio blizu kaliforniske obale kad ga je pokupio vatrogasni avion (koji se puni sa otvorenih vodenih površina) i kasnije izbacio iznad područja zahvaćenog po-žarom.

Izvor: www.humor.co.yu

ZAPOSLENI I ADMINRazgovaraju zaposleni i sistem administrator:

Zaposleni: E, crkao mi je rezač, a moram da idem za pola sata. Daj, molim te, na svom kompjuteru nareži onu moju prezentaciju na CD. Tamo je u „my docu-ments“, poslednja, složi po datumu.SysAdmin: Prezentaciju na CD? Pa koliko je to veliko?Zaposleni: Pa, šta ja znam, valjda mega, dva, deset, sigurno će stati na CD.SysAdmin: Ali na CD stane 700 mega!Zaposleni: Pa da. Znači, staće.SysAdmin: Pa neću valjda da režem medijum od 700 mega zbog par mega!?Zaposleni: Ali CD košta 20 dinara.SysAdmin: Pa da, ali na njega stane 700 mega!Zaposleni: Dam ti 20 dinara.SysAdmin: Ma ne razumeš me, nema smisla tako malo stavljati na CD, šteta je.Zaposleni: Dam ti svoj CD. I 20 dinara. I pivo ću ti

platiti.SysAdmin: Pa pošalji sebi mejlom prezentaciju.Zaposleni: Ne mogu, nemam Internet u hotelu.SysAdmin: Ne kaže se...Zaposleni: DOBRO, ZNAM! Nemam... „Vezu“.SysAdmin: Daću ti ja svoj memory stick. Hoćes na stick-u?Zaposleni: Nemam USB na laptopu. Nemam gde da utaknem stick. Nareži mi CD, molim te.SysAdmin: A baš ti treba ta prezentacija tamo?Zaposleni: Da, treba mi.SysAdmin: Ne možeš..?Zaposleni: Ne mogu.SysAdmin: Kako znaš šta sam hteo da te pitam?Zaposleni: - NE ZNAM, ne znam... OK, dobro. Pitaj.SysAdmin: - Ide Milan sa tobom, mogu dati njemu na stick-u. On ima nov laptop.Zaposleni: Milan ide u drugi hotel.SysAdmin: Pa dođi do njega i neka ti da.Zaposleni: Ama, nareži mi CD. Jednostavnije je.SysAdmin: Pa u čemu je problem? Odete fi no na pivo pre prezenta-cije...Zaposleni: Prezentacija je u 10! Ja moram biti tamo u 9! Neću da pijem pivo za dobro jutro.SysAdmin: Ma dobro, možeš i kafu...Zaposleni: Molim te, nareži mi CD. Imam još malo vremena, moram da pokupim odelo sa hemijskog.SysAdmin: Ma bih, ali ako se može nekako drugačije, ipak...Zaposleni: Ali ne može. Ovako je najjednostavnije. Daj, NAREŽI GA.SysAdmin: Daću ti svoj laptop. Ali odmah mi ga vrati!Zaposleni: Na tvom laptopu nema Windows Offi ce.SysAdmin: Pa imaš drugi Offi ce na njemu, radi to. Još je bolji taj Offi ce, možeš da odštampaš u PDF i...Zaposleni: Verujem da radi i da je super, ali ja ne znam s time da radim, zapeće mi nešto...SysAdmin: Dođi, sada ću ti pokazati!Zaposleni: Čoveče, nemam vremena, nareži mi već jednom taj CD. Mo-Lim-Te! Daću ti sto CD-ova da bi mi narezao taj jedan.SysAdmin: Ni pet posto prostora...Zaposleni: NIJE ME...! OK, nareži prezentaciju i dodaj 600 mega pornića. I požuri.SysAdmin: Eeeee, to si mogao odmah da mi kažeš, evo sad ću.