STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA IVOTNU SREDINU PROJEKTA … · 2019-06-05 · Uredba o garničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje ("Sl

STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU PROJEKTA- REKONSTRUKCIJA I DOGRADNJA OBJEKTA

PREHRAMBENE INDUSTRIJE

STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU

SREDINU PROJEKTA – REKONSTRUKCIJA I

DOGRADNJA OBJEKTA PREHRAMBENE INDUSTRIJE

OBJEKAT:REKONSTRUKCIJA I DOGRADNJA OBJEKTA PREHRAMBENE

INDUSTRIJE

LOKACIJA:SUBOTICA, ULICA TOLMINSKA BR. 10, KAT. PARCELA

36153/1/KO DONJI GRAD

INVESTITOR:„IMLEK“ AD BEOGRAD, PADINSKA SKELA INDUSTRIJSKO

NASELJE BB, BEOGRAD

Tehnički direktor:

Mirko Ždrnja, dipl. ing.



2

INVESTITOR: „IMLEK“ AD BEOGRAD, PADINSKA SKELA INDUSTRIJSKO

NASELJE BB, BEOGRAD

OBJEKAT: REKONSTRUKCIJA I DOGRADNJA OBJEKTA PREHRAMBENE

INDUSTRIJE

OBRAĐIVAČ:„INSTITUT ZA BEZBEDNOST I PREVENTIVNI INŽENJERING“

D.O.O. NOVI SAD, VOJVODE ŠUPLJIKCA BROJ 48

Obrađivači:

Čedomir Lazarević, dipl. ing. el.

Žarko Novaković, dipl. ing.maš.

Branislav Jelčić, master ing.zžs.

NOVI SAD, April 2019. godine



3

SADRŽAJ

1 UVOD...................................................................................................................................................................... 5

1.1 Metodologija .................................................................................................................................11 1.2 Zakonska regulativa ....................................................................................................................11 1.3 Podaci o nosiocu projekta ...........................................................................................................12

2 OPIS LOKACIJE ................................................................................................................................................ 13 2.1 Makrolokacija ................................................................................................................................................... 14

2.2 Mikrolokacija ...............................................................................................................................15 2.3 Kopija plana .................................................................................................................................16 2.4 Podaci o potrebnoj površini zemljišta ........................................................................................16 2.5 Prikaz pedoloških, geomorfoloških, geoloških, hidrogeoloških i seizmoloških karakteristika

terena .............................................................................................................................................17 2.6 Prikaz klimatskih karakteristika sa odgovarajućim meteorološkim podacima ....................21 2.7 Opis flore i faune, prirodnih dobara posebne vrednosti (zaštićenih), retkih i ugroženih

biljnih vrsta i njihovih staništa i vegetacije. ...............................................................................23 2.8 Pregled osnovnih karakteristika pejzaža. ..................................................................................24 2.9 Pregled nepokretnih kulturnih dobara. .....................................................................................24 2.10 Podaci o naseljenosti, koncentraciji stanovništva i demografskim karakteristikama u

odnosu na objekte i aktivnosti. ....................................................................................................24 2.11 Podaci o postojećim stambenim objektima i objektima infrastrukture ...............................25

3 OPIS KARAKTERISTIKA PROJEKTA.......................................................................................................... 26

3.2 Opis objekta, planiranog proizvodnog procesa ili aktivnosti ..................................................27 3.4 Ulazni parametri ..........................................................................................................................49 3.5 Izlazni parametri .........................................................................................................................50 3.6 Prikaz tehnologije tretiranja otpadnih materija .......................................................................51 3.7 Prikaz uticaja na životnu sredinu izabranog i drugih razmatranih tehnoloških rešenja. ....52

4 PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE SU RAZMATRANE .............................................................. 53

4.1 Lokacija ili trasa ...........................................................................................................................54 4.2 Proizvodni proces i tehnologija ...................................................................................................54 4.3 Metode rada ..................................................................................................................................54 4.5 Vrsta i izbor materijala ................................................................................................................54 4.6 Vremenski raspored izvođenja projekta ....................................................................................54 4.7 Funkcionisanje i prestanak funckionisanja ...............................................................................55 4.8 Datum početka i završetka izvođenja projekta .........................................................................55 4.9 Kontrola zagađenja ......................................................................................................................55 4.10 Uređenje odlaganja otpada ......................................................................................................55 4.11 Uređenje pristupa i saobraćajnih puteva ................................................................................55

5 OPIS ČINILACA ŽIVOTNE SREDINE KOJI MOGU BITI IZLOŽENI UTICAJU .................................. 57

5.1 Stanovništvo .................................................................................................................................58 5.2 Flora i fauna .................................................................................................................................58 5.3 Zemljište, voda i vazduh..............................................................................................................58 5.4 Klimatski činioci ...........................................................................................................................60 5.5 Građevine, nepokretna kulturna dobra, arheološka nalazišta i ambijentalne celine ............60 5.6 Pejzaž ............................................................................................................................................60

6 OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIH UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU .................................. 61

6.1 U toku izgradnje objekta.............................................................................................................62 6.2 U toku redovne eksploatacije ......................................................................................................62

7 PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU U SLUČAJU UDESA ...................................................... 68 8 OPIS MERA PREDVIĐENIH U CILJU SPREČAVANJA, SMANJENJA I OTKLANJANJA ŠTETNOG

UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU ............................................................................................... 71

8.1 Mere predviđene zakonskim i podzakonskim aktima ..............................................................72 7.2 Mere u toku izgradnje projekta .................................................................................................75 7.3 Mere zaštite u slučaju akcidenta ................................................................................................77



4

7.5 Mere zaštite životne sredine koje će se preduzeti nakon prestanka rada i zatvaranja

objekata .........................................................................................................................................80 9 PROGRAM PRAĆENJA STANJA ŽIVOTNE SREDINE.............................................................................. 81 10 NETEHNIČKI KRAĆI PRIKAZ PROJEKTA .............................................................................................. 88 11 PODACI O TEHNIČKIM NEDOSTACIMA ................................................................................................. 90 12 ZAKLJUČAK .................................................................................................................................................... 91 13 PRILOZI ............................................................................................................................................................ 93



5

1 UVOD



6

Na osnovu zahteva nosioca projekta „IMLEK“ AD BEOGRAD, PADINSKA SKLELA

INDUSTRIJSKO NASELJE BB, BEOGRAD, pristupa se izradi Studije o proceni uticaja na

životnu sredinu projekta- Rekonstrukcija i dogradnja objekta prehrambene industrije

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu radi se na osnovu Zakona o zaštiti životne

sredine ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr. zakon, 72/2009 - dr. zakon,

43/2011 - odluka US i 14/2016) i Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu (“Službeni glasnik

RS” broj 135/2004 i 36/2009).

Procena uticaja na životnu jeste preventivna mera zaštite životne sredine sa ciljem da se

prikupe podaci i predvide štetni uticaji projekta na život i zdravlje ljudi, floru, faunu, zemljište,

vodu, vazduh, klimu i pejzaž, materijalna i kulturna dobra i uzajamno delovanje ovih činilaca,

kao i utvrde i predlože mere kojima se štetni uticaji mogu sprečiti, smanjiti ili otkloniti.

Kroz izradu Studije analizira se i ocenjuje kvalitet činilaca životne sredine i njihova

osetljivost na određenom prostoru i međusobni uticaji postojećih i planiranih aktivnosti, kao i

mere i uslovi za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje

ljudi.

Ovom Studijom se pokušavaju ispoštovati sve mere, uslovi i instrumenti za održivo

upravljanje, očuvanje prirodne ravnoteže, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih

vrednosti i uslova za opstanak svih živih bića, kao i za sprečavanje, kontrolu, smanjivanje i

sanaciju svih oblika zagađenja životne sredine.



7

Na osnovu člana 128. Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS",

br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 -

odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014 i

83/2018) i člana 19. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni

glasnik RS" broj 135/04 i 36/2009).

donosi se:

R E Š E NJ E

Za potrebe izrade:

STUDIJE O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

PROJEKTA - REKONSTRUKCIJA I DOGRADNJA OBJEKTA


Određuje se za odgovornog projektanta sledeći radnik:

1. Žarko Novaković, dipl. ing.maš.

U Novom Sadu, April 2019.godine.

TEHNIČKI DIREKTOR:

Mirko Ždrnja dipl. ing.



8

IZJAVA OVLAŠĆENOG LICA

Kao ovlašćeno lice koje je izradilo Studiju o proceni uticaja projekta :

„ REKONSTRUKCIJA I DOGRADNJA OBJEKTA PREHRAMBENE INDUSTRIJE“

koji će biti realizovan na k.p. 36153/1 KO Donji grad, Subotica

Žarko Novaković, dipl. ing. maš.

I Z J A V LJ U J E M

1. da je Studija o proceni uticaja na životnu sredinu izrađena u skladu sa Zakonom o planiranju i

izgradnji, propisima, standardima i normativima iz oblasti izgradnje objekata i pravilima struke,

kao I u skladu sa normativima iz oblasti zaštite životne sredine

2. da su pri izradi Studije o proceni uticaja na životnu sredinu poštovane sve propisane i utvrđene

mere i preporuke za ispunjenje osnovnih zahteva za objekte i da je Studija izrađena u skladu sa

merama i preporukama kojima se dokazuje ispunjenost osnovnih zahteva

Ovlašćeno lice: Žarko Novaković dipl.ing.maš

Broj ovlašćenja: 330 2259 03

Pečat i potpis:

Mesto i datum: Novi Sad, April 2019



9



10



11

1.1 Metodologija

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu izrađena je na osnovu Zakona o zaštiti životne

sredine ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr. zakon, 72/2009 - dr. zakon,

43/2011 - odluka US, 14/2016, 76/2018, 95/2018 - dr. zakon i 95/2018 - dr. zakon) i Zakona o

proceni uticaja na životnu sredinu (“Sl. glasnik RS” broj 135/04 i 36/2009).

U skladu sa ovim zakonom „Studija o proceni uticaja na životnu sredinu jeste dokument

kojim se analizira i ocenjuje kvalitet činilaca životne sredine i njihova osetljivost na određenom

prostoru i međusobni uticaji postojećih i planiranih aktivnosti, predviđaju neposredni i posredni

štetni uticaji projekta na činioce životne sredine, kao i mere i uslovi za sprečavanje, smanjenje i

otklanjanje štetnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi“.

Studija je urađena na osnovu poznavanja lokacije, raspoložive dokumentacije, podataka o

predmetnom objektu, odnosno tehnološkom procesu, te uzimajući u obzir postojeće stanje

životne sredine.

Za izradu Studije o proceni uticaja na životnu sredinu korišćena je sledeća dokumentacija:

Rešenje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu i određivanju obima i sadržaja studije o

proceni uticaja izdato od strane Sekretarijata za poljoprivredu i zaštitu životne sredine,

Službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, Grad Subotica broj IV-08/1-501-315/2018

od 5.12.2018. godine.

Lokacijski uslovi izdati od strane Sekretarijata za građevinarstvo Gradske uprave Grada

Subotice, broj ROP-SUB-25125-LOC-1/2018 od 02.12.2018 .godine i interni broj IV-05-

353-3-285/2018

Projekti za građevinsku dozvolu PGD

Prostorni Plan Opštine Subotica

1.2 Zakonska regulativa

Zakon o zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr. zakon,

72/2009 - dr. zakon, 43/2011 - odluka US, 14/2016, 76/2018, 95/2018 - dr. zakon i 95/2018 -

dr. zakon)

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS" broj 135/04 i 36/2009).

Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br.

69/2005)

Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 -

odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka

US, 132/2014, 145/2014 i 83/2018)

Zakon o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 14/2016 i 95/2018 -

dr. zakon)

Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada („Sl. glasnik RS“ broj 56/2010).

Zakon o zaštiti vazduha („Sl. glasnik RS“ broj 36/2009 i 10/2013)

Zakon o zaštiti prirode ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 - ispr., 14/2016 i

95/2018 - dr. zakon)

Uredba o ekološkoj mreži (“Sl.glasnik RS” , br.102/2010)



12

Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha ("Sl. glasnik RS", br,

11/2010, 75/2010 i 63/2013).

Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduhu („Sl. glasnik RS“

broj 71/2010 i 6/2011- ispr.).

Zakon o vodama ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010, 93/2012, 101/2016, 95/2018 i 95/2018 - dr.

zakon)

Uredba o garničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo

dostizanje ("Sl. glasnik RS", br. 67/2011, 48/2012 i 1/2016)

Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 88/2010).

Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora

buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini („Sl. glasnik RS“, broj

75/2010).

Zakon o zaštiti od požara ("Sl. glasnik RS", br. 111/2009, 20/2015, 87/2018 i 87/2018 - dr.

zakoni)

Uredba o razvrstavanju objekata u kategorije ugroženosti od požara („Sl. glasnik RS“ broj

76/2010).

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 91/2015 i 113/2017 -

dr. zakon)

1.3 Podaci o nosiocu projekta

NAZIV OBJEKTA REKONSTRUKCIJA I DOGRADNJA OBJEKTA


INVESTITOR „IMLEK“ AD BEOGRAD, PADINSKA SKLELA

INDUSTRIJSKO NASELJE BB, BEOGRAD

ADRESA INDUSTRIJSKO NASELJE BB, BEOGRAD

PIB 100001636

MATIČNI BROJ 07042701

TELEFON +381 11 37 72 473

FAKS +381 11 37 14 515

E – mail: [email protected]



13

2 OPIS LOKACIJE



14

2.1 Makrolokacija

Predmet pocene u ovoj Studiji jeste Rekonstrukcija i dogradnja objekta prehrambene

industrije na kat. parceli 36153/1 KO Donji grad, u Subotici.

Grad Subotica se nalazi u najsevernijem delu Republike Srbije i pokrajne Vojvodine, 10 km

je udaljen od srpsko-mađarske granice na 46º 05’_55˝ severne geografske širine i 19º 39’_47˝

istočne geografske dužine. Pokriva područje od 1007 kilometara i obuhvata 19 naselja. Teritorija

pokriva površinu od 43 km od istoka ka zapadu i 31 km od severa ka jugu. Subotica ima status

grada još od 2007. Šume pokrivaju 4430 hektara na severu i štite grad od prašine i peska. Takođe

postoiji nekoliko jezera oko grada od kojih su Palićko i Ludoško najveća jezera.

Subotica ima 148,401 stanovnika, a 67,7% stanovništva živi u Subotici. Graniči se sa

Republikom Mađarskom na severu; na jugozapadu i jugu ima administrativnu granicu sa

opštinama Sombor i Bačka Topola, a na istoku sa opštinama Kanjiža i Senta.

Gradska naselja su Subotica (99,981 stanovnika) i Palić (7,745 stanovnika). Na osnovu

statističkih podataka, u populaciji preovladava gradsko stanovništvo, tj. 72,6 % (107,726) od

ukupnog broja stanovnika. Uzimajući u obzir vrste zanimanja, teritorija je uslužno-industrijskog

karaktera.

U geomorfološkom pogledu ovo područje je homogeno i ima ravničarski karakter. Severno

od grada se nalazi peščara Subotičko – horgoška sa plodnim voćnjacima i vinogradima na

južnim delovima, a na plodnoj zemlji crnici se razvija poljoprivreda. Prosečna nadmorska visina

Subotice je 114 m, 40 m iznad nivoa Tise kod Kanjiže a 32 m iznad nivoa Dunava kod Baje.

Najniža tačka Opštine je na 101 m.n.v., dok je najviša tačka na 137 m n.v.

Najznačajni putni pravac je međunarodni magistralni put E-75 (M-22, M-1), Budimpešta –

Subotica – Beograd – Niš – Skoplje – Atina, navedena u strategiji privrednog razvoja Srbije kao

Koridor 10, zatim magistralni pravac E-771 Subotica - Sombor - Bogojevo – Vinkovci. Ovi

putevi imaju značajnu ulogu u kretanju međunarodnog saobraćaja, naročito u pogledu rastuće

interregionalne saradnje.

Slika 1: Položaj naselja u opštini Subotica



15

2.2 Mikrolokacija

Realizacija predmetnog projekta planirana je na kat. parceli 36153/1 KO Donji grad u

Subotici. Ukupna površina kompleksa mlekare je 4ha 64a i 33m2.

Predmetna lokacija se nalazi na rubu Mesne zajednice „Aleksandrovo“ između Tolminske

ulice, Čantavirskog i Bikovačkog puta. Najbliža stambena naselja nalaze se na 50 metara od

predmetnog kompleksa. Ulice su asfaltirane i predstavljaju saobraćajnu vezu „Imlek“ AD –

objekat na lokaciji Subotica, sa ostalim delovima Subotice. Centar grada nalazi se na udaljenosti

od 3 km.

Neposredno uz istočnu stranu kompleksa prolazi trasa pruge Beograd - Budimpešta koja

predstavlja glavnu trgovinsko ekonomsku vezu u prometu robe i usluga između Republike Srbije

i Mađarske. Pruga se delom račva sa pružnim pravcima prema Somboru, Horgošu, Crvenki i

Baji.

Značajni privredni subjekti koji se nalaze pored „Imlek“ AD su Kompanija Fidelinka, AD

Bratstvo i NIS benzinska pumpa.

Slika 2 : Mikrolokacija predmetne parcele na kojoj se planira rekonstrukcija i dogradnja objekta

prehrambene industrije



16

2.3 Kopija plana

Kopija plana kao i situacioni plan dati su u prilogu Studije.

2.4 Podaci o potrebnoj površini zemljišta

Realizacija predmetnog projekta planirana je, na k.p. broj 36153/1 KO Donji grad.

Ukupna površina parcele za iznosi 44224 m2. Ukupna bruto izgrađena površina postojećih

objekata na parceli iznosi 19037 m2. Planirani objekat zauzimaće ukupnu bruto površinu od

290,39 m2.

Prostor koji je planiran za rekonstrukciju i dogradnju je objekat koji se koristi kao magacin

uz proizvodnju. Planiranom rekonstrukcijom menja se unutrašnji raspored prostorija i

planiranom dogradnjom sa severne i jućne strane menja se i gabarit objekta.

Osnova prizemlja predmetnog postojećeg objekta je pravilnog oblika sa dimenzijama

7,46x27,32 m koji je predviđen za rekonstrukciju. Sa severne i južne strane se produžuje objekat

za 5,13 i za 5,98 m dok u širini prati postojeći objekat. Visinski gabarit objekta je prizemlje.

Slika 3 : Planirana rekonstrukcija i dogradnja objekta prehrambene industrije

Predmetni objekat

rekonstrukcije i dogradnje



17

2.5 Prikaz pedoloških, geomorfoloških, geoloških, hidrogeoloških i seizmoloških

karakteristika terena

Geološke, geomorfološke i pedološke karakteristike

Na području severne Bačke zastupljeni su različiti morfološki oblici. Peščara je nastala

navejavanjem peska donetog Dunavom, koji je pri spuštanju u Panonsku niziju formirao veliku

plavinu, kao i jezerskog nanosa. Na površini su formirani eolski oblici: dine, uvale, međudinske

depresije i doline. Mikrooblici su pružanja severozapad – jugoistok. Međudinske depresije su

sočivastog oblika sa dosta peskovitog lesa, umetnutog između dina i uvala. U međudinskim

udubljenjima ”ogolićena” je izdan, pa su nastala plića jezera: Palić, Ludoš, Slano i Krvavo.

Razvejavanje peska je značajno smanjeno na vinogradarskovoćarskim površinama. Delovi

peščare su potpuno stabilizovani pošumljavanjem. Druga morfološka celina na teritoriji opštine

Subotica i u njenoj bližoj okolini jeste srednje bačka lesna zaravan. Prostire se južno od

Subotičke peščare pa sve do Velikog kanala Bezdan-Bečej. Predstavlja najveću kontinentalnu

lesnu površinu u Srbiji. Debljina lesa je različita, kreće se od 10 do 20, a ponegde i do 30 metara.

Akumulacija lesa obavljena je u toku gornjeg diluvijuma, za vreme glacijalnih perioda kada su

vetrovi donosili finu prašinu od koje je dijagenezom nastao les. Subotička peščara zauzima

površinu severno od Subotice do granice sa susednom Mađarskom. Površina peščare je

generalnog nagiba od severozapada ka jugoistoku, sa nadmorskim visinama od 130 do 100 m.

Prosečna nadmorska visina kreće se oko 120 m. Na njenim južnim delovima smenjuju se les i

pesak na podlozi lesa.

Posle navejavanja donjeg sloja lesa nastupilo je oglinjavanje i njegova erozija, a zatim

navejavanje gornjeg sloja lesa. Srednji mrki sloj označava međuglacijalni, vlažniji i florom

bogatiji period u gornjem diluvijumu. Površina srednje bačke lesne zaravni je talasasta,

ispunjena dinama, zasečena plitkim dolinama Kereša, Čika i Krivaje. Generalno je nagiba od

severa (sa apsolutne visine 125 m) ka jugu (na apsolutnu visinu 90 m).

Plodna zaravan je najvećim delom pod ratarskim kulturama a manje pod vinogradima. U

istočnom delu severne Bačke lesna zaravan prelazi na niži morfološki oblik, Bačku lesnu terasu,

koja dalje prelazi na aluvijalnu ravan reke Tise. Debljina lesnih naslaga Bačke lesne terase kreće

se najčešće od 2 do 6 m. Površina lesne terase blago je nagnuta od severozapada ka jugoistoku.

Na površini se pored fluvijalnih oblika javljaju i erozioni oblici (lesna udubljenja, lesne

predolice, peščani brežuljci).

Najniži morfološki oblik šire oblasti predstavljen je aluvijalnom ravni reke Tise. Aluvijalna

ravan Tise, sa lokalno razvijenim aluvijalnim terasama, debljine nekoliko metara prati korito

reke Tise u širem pojasu. Izgrađena je akumuliranjem pretežno peska i pretaloženog lesa za

vreme donjeg aluvijuma.



18

Slika 4. Geomorfološka karta Subotice i okoline

Područje opštine Subotica nalazi se na pedološkom pokrivaču sa pretežno sledećim tipovima

zemljišta:

zemljišta u tipu černozema

hidromorfna zemljišta

slatinasta zemljišta

peskovi i peskovita zemljišta

slatine

jezera, bare i močvare

Slika 5. Pedološka karta Vojvodine (opština Subotica zakružena)



19

Hidrogeološke karakteristike

Celokupna rečna mreža Vojvodine pripada slivu Crnog mora. Područje severne Bačke

siromašno je površinskim vodotocima. Površinske vodne resurse oblasti upotpunjuju jezera.

Recipijent svih površinskih voda na predmetnom prostoru je reka Tisa. Tisa je najveća leva

pritoka Dunava. Izvirući u Karpatima, teče kroz Panonsku niziju ka Slankamenu, gde se uliva u

Dunav. Od ukupne dužine toka 963 km u donjem delu toka teče kroz Vojvodinu u dužini oko

160 km. Izgradnjom brane kod Novog Bečeja podignut je nivo vode na uzvodnom delu toka do

kote 75 mnm, pri kojoj nema nepovoljnih uticaja na režim podzemnih voda u priobalju. Srednji

višegodišnji proticaj Tise na profilu brane iznosi 815 m3/s.

Od hidrografskih objekata na području Grada Subotice zastupljeni su delovi Kereša, Krivaje

i Čika. Kereš je najsevernija desna pritoka Tise u Vojvodini. Uliva se u Tisu kod Adorjana

(opština

Kanjiža) pod nazivom Žuti potok, prolazeći prethodno kroz Ludoško jezero. Ova mala rečica je

delom toka državna granica sa susednom Mađarskom na čijoj teritoriji i izvire. Dužina toka u

Vojvodini je oko 40 km. Malih je proticaja. Donji deo toka, pod nazivom Žuti potok, je

kanalisan. Krivaja je najduža i najveća rečica na srednjoj bačkoj lesnoj zaravni. Dugačka je 65

km. Vodom se snabdeva najviše iz mnogobrojnih arteskih bunara, zatim od atmosferskih taloga,

od prijema kanalisanih voda naselja i od izdani. Takođe spada u kategoriju malovodnih

vodotoka. Dolina Čika, tipa lesnog dola, regulisana najvećim delom svoje trase. Čik se

karakteriše malim proticajem, koji često i presušuje. Na kontaktu peska i lesa, u depresijama gde

je ”ogolićena” prva izdan, formirana su jezera Palićko, Ludoško, Kelebijsko, Slano i Krvavo.

Palićko jezero je na apsolutnoj koti vode od 102 u sektoru 4. odnosno 102.80 u sektorima 1.,2, i

3., sa površinom oko 5 km2, laktastog oblika. Jezero je u prošlosti više puta presušivalo.

Priobalje jezera je zamočvareno. Voda jezera je zbog zagađenja otpadnim vodama grada

Subotice isušena (period 1972-1976) , a jezero očišćeno. Tada je i izgrađeno postrojenje za

prečišćavanje otpadnih voda. Otpadne vode grada se sada nakon prečišćavanja upuštaju u jezero.

Jezero je podeljeno veštački u četiri dela sa različitom namenom. Najnoviji radovi su obuhvatili

povezivanje jezera sa Tisom, čime će se omogućiti bolje prihranjivanje vodom jezera.



20

Slika 6. Hidrografska karta Vojvodine

Seizmičke karakteristike

Seizmičnost terena predstavlja parametar koji je takođe od interesa za analizu mogućih

uticaja u domenu zaštite životne sredine i planirane gradnje. Prema seizmičkim kartama koje je

izdala Zajednica za seizmologiju 1989. godine širi prostor istraživanja pripada seizmičkim

intezitetima različitog povratnog perioda definisanim u tabeli:

Povratni period Stepen seizmičnosti MKS skale

50 VI I VII

100 VII,VII I IX

200 VIII i IX

500 VIII i IX

1000 VIII i IX

10000 VIII i IX

Tabela 1. Seizmički intenzitet istraživanog područja

Za povratni period od 500 godina, predmetni kompleks se nalazi u zoni VIII stepena MSK-

64 skale seizmičkog intenziteta. Intenzitet zemljotresa se utvrđuje prema različitim opisnim

skalama. Kod nas je u najčešćoj upotrebi skala od 12 stepeni (Mercalli - Sponheur - Karnik,

1964) . Kod stručne regulative za projektovanje se koristi Propis o izgradnji na seizmičkim

propisima. Područje Subotice i okoline spada u kategoriju gde se primenjuju propisi za intenzitet

zemljotresa intenziteta VIII stepena po Merkali-Kankali-Ziberg (MCS).



21

2.6 Prikaz klimatskih karakteristika sa odgovarajućim meteorološkim podacima

Analiza klimatskih faktora i hidrografskih parametara za potrebe izrade Studije izvešće se

radi sagledavanja interakcije predviđenog objekta odnosno njegove eksploatacije i klimatskih

karakteristika. U ovom poglavlju će se analizirati samo neki od njih, kao što su: temperatura,

padavine, vetrovi .

Najbliža hidrometeorološka stanica za šire istražno područje nalazi se na Paliću. Koordinate

stanice su 46°06' severne geografske širine i 19°46' istočne geografske širine na nadmorskoj

visini 102,50 m.n.m. Za potebe sagledavanja hidrometeoroloških karakteristika analizirani su

podaci za period od 1981-2010. godine. Imajući u vidu položaj istražnog prostora i orografiju

terena, osnovni meteorološki podaci sa ove stanice potpuno su validni za procenu klimatske

situacije na celom istražnom području

Temperatura – Za posmatrani period u poslednjih 30 godina, srednja godišnja temperatura

vazduha iznosi 11,2°C. Najtopliji mesec je jul, a najhladniji januar. Prema podacima o srednjim

mesečnim temperaturama vazduha, najhladniji mesec u godini je januar, sa srednjom mesečnom

temperaturom od -0,4°C. Najtopliji je mesec juli, sa srednjom temperaturom od 22,3°C. Na

osnovu podataka sa zvaničnog sajta RHMZ (www.hidmet.gov.rs) maksimalna zabeležena

temperatura je 39.6°C dana 15.08.1952.g, dok je minimalna temperatura od -26.7°C registrovana

16.02.1954.g

Slika 7. Dijagram prosečnih temperature i padavina

Padavine - Prosečna godišnja količina padavina u periodu 1981-2010 god. iznosila je 571,1

mm, Režim padavina područja istraživanja ima obeležje srednjeevropskog, tj. podunavskog

režima raspodele padavina. Na osnovu podataka sa zvaničnog sajta RHMZ (www.hidmet.gov.rs)

najmanja količina padavina zabeležena je u toku februara meseca, prosečnih 30,3 mm, januara

33,4 mm i marta 33,9 mm, Maksimalne dnevne padavine od 94,3 mm zabeležene su dana

15.06.2001.g, dok je najviši izmereni snežni pokrivač iznosio 48 cm dana 6.02.1969.god.



22

Slika 8. Dijagram prosečnih padavina

Vetar - Vetar je veoma važan klimatski elemenat. On pre svega ima veliki uticaj na

oblikovanju klime, kao modifikator. Za Vojvodinu, a time i za opštinu Subotica, izuzetno velike

štete nanose suvi vetrovi. Ovi vetrovi su redovno praćeni visokim temperaturama vazduha i

niskom vlažnošću vazduha. Suvi vetrovi, naročito tokom proleća i kasno u leto, uzrokuju pojavu

eolske erozije.

Prema dosadašnjim istraživanjima, utvrđeno je da eolska erozija u severnom delu Bačke

iznosi 1.325 m3/km2 god. produktivnog rastresitog zemljišta. Najčešći vetrovi su iz pravca

severozapada (162 promila) i severoistoka sa 115 promila. Na treće mesto po čestini javljanja,

dolazi jugoistočni vetar (košava) sa 110 promila

Najmanju čestinu imaju istočni vetrovi sa 55 promila i južni vetar sa 50 promila. Prema

tome, najmoćniju grupu vetrova čine severozapadni, i severoistočni vetar sa 166 i 114 promila.

Srednji broj dana s jakim vetrom jačine više od 6 bofora (12.3 m/s) na Paliću iznosi 30.9, dok

srednje brzine vetrova nisu velike (najveću prosečnu brzinu ima košava – 2.62 m/s a najmanju

istočni vetar – 1.69 m/s).

Slika 9. Prikaz raspodele vetrova u AP Vojvodini na 10m



23

2.7 Opis flore i faune, prirodnih dobara posebne vrednosti (zaštićenih), retkih i

ugroženih biljnih vrsta i njihovih staništa i vegetacije.

Predmetni projekat se nalazi na parceli 36153/1 KO Donji grad u ulici Tolminska br 10 u

Subotici, i pripada naselju Aleksandrovo tačnije MZ Aleksandrovo. Ukupna površina ove mesne

zajednice je 1.075,40 ha, a preovlađujuće namene su proizvodno privredne delatnosti i

poslovanje.

Slika 10. Prikaz zelene površine na teritoriji MZ „Aleksandrovo“ sa pozicijom „Imlek“ AD

Kao i što se vidi na slici br. 10 zelene površine su mahom u sklopu postojećih industrijskih

kompleksa. Na samoj predmetnoj lokaciji nema zaštićenih prirodnih dobara, retkih i ugroženih

biljnih i životinjskih vrsta koje su izložene riziku usled realizacije projekta.

Flora

U regionu Subotice, kao i čitavoj Panonskoj niziji, flora i fauna se u protekla tri veka

izmenila. Promene su naročito uočljive u flori. Prirodne stepe su pretvorene u poljoprivredna

zemljišta čime je prirodno okruženje izmenjeno i što je uslovilo nestanak nekih starih vrsta i

njihova zamena novim vrstama biljki.

Na poljoprivrednim zemljištima dominiraju usevi žitarica (pšenica, ovas, ječam, kukuruz),

industrijskih kultura (suncokret, šećerna repa), krmnog bilja (deteliina, grašak), povrća (paradajz,

paprika, krastavac, kupus), voća (jabuke, kruške, šljive, višnje, breskve, kajsije) i grožđa. Na

ovom

zemljištu se mogu naći i različite vrste korova (čičak, sirak).

Vrste biljaka koje se mogu naći na livadama i pašnjacima su mnogobrojne, ali s obzirom na

to da je veliki deo površine prekriven poljoprivrednim zemljištem, livade i pašnjaci zauzimaju

relativno malu površinu gde se mogu naći hajdučka trava, detelina,livadska detelina, žalfija.

Mogu se naći i vrste koje nisu autohtone a od kojih je najdominantniji bagrem (Robinia

pseudoacacia), crni bor (Pinus nigra), euroamerička topola (Populis euroamericana), Američki



24

beli jasen (Fraxinus excelsior) i koprivić (Celtis australis), dok od autohtonih vrsta prisutan je

vrlo mali

procenat belih i crnih topola (Populus alba i nigra) i hrasta (Quercus robur).

Od šumske vegetacije koja pokriva mali deo ove oblasti mogu se naći topole i vrbe, divlja

višnja, divlja kruška, glog, svibovina, divlja loza i brest.

Od zeljastih biljaka na ovim prostorima rastu trske (Scirpo-Phragmitetum), rogoz (Typha

latifolia), beli lokvanj (Nymhae alba), žuti lokvanj (Nuphar luteum), plavun

(Nymphoidesrbikulata),Troskot (Polygonum amphybium), alge i bakterije.

Fauna

Postoji veliki broj malih sisara, ptica i insekata. Grupu sisara čine jeleni, lisice, zečevi,

pacovi, miševi, prugasti poljski miševi, hrčci, voluharice, tvorovi, lasice i ježevi. Sledeće vrste

ptica nastanjuju ovaj region: kokoška, sova, pupavac, detlić, kobac, jastreb mišar, kos, ševa,

čvorak, gavran, crna vrana, svraka, laste, galebovi, bela roda, čaplja, bela čaplja i velika senica.

Iz grupe reptila prisutni su barska kornjača, gušteri, zmija belouška siva , žaba amfibija, žaba

koja živi na drveću i šareni salamander, dok se od insekata mogu videti krompirova zlatica,

pčela, mrav, moljac, komarac, muva i običan pauk. Postoji oko 1250 različitih vrsta insekata,

paukova, ravnokrilaca, stenica, opnokrilaca i tvrdokrilaca. Neke od najznačajnijih vrsta su: trčci

(Carabidae), jelenak (Scarabaeidae).

Pored sisara, reptila i vodozemaca ovo područje nastanjuju i mnoge ptice: prepelice,

jarebice, vrane, kosovi, laste, rode, vrapci, fazani, divlje patke, velika lisasta guska, ćubasti

gnjurac, mali gnjurac, šarena utva, itd.Pored velike droplje ima i druge predstavnike ptica: eja

(Circus pygargus), plava vetruša (Falco vespertinus), bela roda (Ciconia ciconia), siva jarebica

(Perdix perdix) i kratkouha sova (Asio flammeus).

2.8 Pregled osnovnih karakteristika pejzaža.

Na predmetnoj lokaciji nisu evidentirani vredni oblici pejzaža, te izgradnjom i

rekonstrukcijom objekta neće biti narušen ukupni pejsaž ovog prostora.

2.9 Pregled nepokretnih kulturnih dobara.

Na prostoru odnosno parceli obuhvaćenom Studijom nisu evidentirana zaštićena nepokretna

kulturna dobra te predmetni projekat nema uticaja na ista.

Međutim, prema Generalnom planu Subotica-Palić do 2020. godine ("Službeni list opštine

Subotica", broj 16/2006, 17/2006 ispr. i 28/2006) u urbanističkoj zoni „Aleksandrovo“ gde se i

predmetni objekat nalazi nalaze se i sledeći zaštićeni objekti:

Arheološka nalazišta: „Žejleznički usek“ , „Dom kulture“

Spomenici kulture: SPC „Sveti Dimitrije“, Kapela na Pravoslavnom groblju, Vodice

posvećene „Velikoj gospojini“

2.10 Podaci o naseljenosti, koncentraciji stanovništva i demografskim

karakteristikama u odnosu na objekte i aktivnosti.

Subotica je najseverniji grad u Republici Srbiji, drugi po broju stanovnika u Autonomnoj

Pokrajini Vojvodini. Po popisu iz 2011. godine 105.681 stanovnika je živelo na teritoriji



25

Subotice i Palića. Urbanistička zona “Aleksandrovo” gde se i nalazi “Imlek” AD broji oko 6186

stanovnika.

Sama pozicija naselja na 10 km udaljenosti od granice Srbije sa Mađarskom uticala je i na

etnički sastav gde najveći broj čine Mađari sa udelom od oko 32 % zatim Srbi sa udelom od oko

29 %. Subotica je centar Rimokatoličke biskupije u Bačkom okrugu. Subotička opština ima

najviše katolika u Srbiji. Blizu 50% stanovništva su katolici.

2.11 Podaci o postojećim stambenim objektima i objektima infrastrukture

Urbanistička zona „Aleksandrovo” gde se i nalazi “Imlek” AD, prostire se južno od pruge

Subotica-Crvenka i obuhvata stambeno područje sa objektima porodičnog stanovanja i pratećom

javnom namenom u delu prostora centra urbanističke zone, komplekse komrecijalnih funkcija i

industrije uz prugu Subotica-Crvenka i industrijsku zonu „Jug“ i delove prostora uz južnu i

istočnu obalu jezera Palić. Stambeni objekti su od kompleksa mlekare udaljeni oko 100 metara.

Deo bloka gde se nalazi i mlekara „Imlek“ AD pored stambenog namenjen je i proizvodnim

delatnostima, te se tako pored mlekare u ovom delu nalaze još i „Al Pack“, „Fidelinka“,

„Tatravagonka Bratstvo“ i dr.

Infrastruktura

Vodovod i kanalizacija

Fabrički kompleks mlekare u Subotici priključen je na javnu kanalizaciju i vodovodnu

mrežu. U delu objekta prehrambene industrije za koji se planira rekonstrukcija i dogradnja na

katastarskoj pareli 36153/1 KO Donji grad u Subotici ne postoji instalacija vodovoda ni

kanalizacije jer otpadne vode nema u okviru ovog dela predmetnog objekta.

Električna energija

Napajanje električnih instalacija predmetnog novoformiranog objekta predviđeno je iz

postojećeg GRO postavljenog na spoljnom zidu objekta hladnjače gotovih proizvoda.

Napon na koji se priključuje objekat je 0,4kV. Sistem zaštite od napona dodira je TN-C-S

sistem.

Ukupna instalirana snaga je 30,6 kW trofazno. Iz postojećeg GRO napaja se RO-KKA1

postavljen na spoljni zid objekta i RO-D postavljen u hodniku novoformiranog prostora. RO-

KKA1 služi za napajanje i upravljanje novog kompresorsko kondenzatorskog agregata. RO-D

služi za napajanje novog sistema grejanja vazduha u fermentacionoj komori, napajanje

izmeštenih spoljnih i unutrašnjih jedinica kasetnih klima uređaja, rasvete i utičnica.

Kao uzemljivač koristiće se temeljni uzemljivači postojećeg objekta dopunjen sa temeljnim

uzemljivačem dograđenog dela objekta. Uzemljivači su od trake FeZn 25x4mm.



26

3 OPIS KARAKTERISTIKA PROJEKTA



27

3.1 Opis prethodnih radova na izvođenju projekta

U skladu sa članom 112 Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009,

81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka

US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014 i 83/2018) prethodni radovi, u zavisnosti od vrste

i karakteristika objekta, obuhvataju: istraživanja i izradu analiza i projekata i drugih stručnih

materijala; pribavljanje podataka kojima se analiziraju i razrađuju inženjersko - geološki,

geotehnički, geodetski, hidrološki, meteorološki, urbanistički, tehnički, tehnološki, ekonomski,

energetski, seizmički, vodoprivredni i saobraćajni uslovi; uslovi zaštite od požara i zaštite

životne sredine, kao i druge uslove od uticaja na gradnju i korišćenje određenog objekta.

Za realizaciju predmetnog projekta sačinjena je potrebna tehnička dokumentacija.

3.2 Opis objekta, planiranog proizvodnog procesa ili aktivnosti

Nosilac projekta „Imlek“ AD Beograd, Padinska skela Industrijsko naselje bb, Beograd

planira rekonstrukciju i dogradnju objekta prehrambene industrije na katastarskoj parceli

36153/1 KO Donji grad, Subotica u ulici Tolminska br. 10.

Za objekat na datoj lokaciji izdata je građevinska dozvola na osnovu projekata za

građevinsku dozovlu i Lokacijskih uslova. Na predmetnoj parceli ne postoje objekti za rušenje.

Postojeći objekti su: Prijem sirovog mleka, konzumna proizvodnja, pasterizacija, proizvodnja

mleka u prahu, proizvodnja sterilnih proizvoda, proizvodnja sireva i namaznih proizvoda,

kancelarije, punjenje viljuškara, automehaničarska radionica, hladnjača-nova, ledena voda,

prostorija za opremu van upotrebe, nadstrešnica za palete, održavanje, kotlarnica sa rezervoarima

za mazut i zemni gas, nadstrešnica za mašinsko ulje, hidroforska stanica sa bunarom B3-B-4,

deponija otpadnog materijala, trafo stanica, duboka hladnjača, pumpna stanica za dizel gorivo,

prečistač, postojeći restoran za radnike, postojeća portirnica, nadstrešnica za palete, pet

ambalaža, magacin repromaterijala, nadstrešnica za skladištenje tehničkih gasova, vezni most,

parking, nadstrešnica za praznu ambalažu, skladišta hemikalija.

Kao što je napomenuto predmetni objekat koji se rekonstruiše i dograđuje zauzima površinu

od 290,39 m2. Rekonstrukcijom i dogradnjom magacinskog prostora formiraju se novi sadržaji:

1. Deo magacina se zadržava kao skladišni prostor i zauzima površinu od 65,95 m2.

2. Formira se fermentaciona komora površine 59,78 m2.

3. Formira se hodnik površine 36,34 m2.

4. Formira se rashladna komora površine 107,35 m2.

Predmetni objekat se nalazi u okviru proizvodnog kompleksa preduzeća za preradu mleka i

mlečnih prerađevina „Imlek“ AD i koristi se kao magacin uz proizvodnju.

Planiranom rekonstrukcijom menja se unutrašnji raspored prostorija i planiranom

dogradnjom sa severne i jućne strane menja se i gabarit objekta.

Osnova prizemlja predmetnog postojećeg objekta je pravilnog oblika sa dimenzijama

7,46x27,32 m koji je predviđen za rekonstrukciju. Sa severne i južne strane se produžuje objekat

za 5,13 i za 5,98 m dok u širini prati postojeći objekat. Visinski gabarit objekta je prizemlje.

Najveća čista visina prostorija prizemlja iznosi 4,67m, dok najmanja iznosi 3,87m. Krov objekta

je jednovodan, pokriven termopanelom debljine 10 cm.



28

Kolski i pešački pristup do objekta se ostvaruje preko postojeće pristupne saobraćajnice iz

ulice Tolminska.

Slika 11 : Pozicija planirane rekonstrukcija i dogradnja objekta prehrambene industrije

Konstrukcija i materijali

Rekonstrukijom je predviđeno da se postojeći zidovi i stubovi u osama 3 i 8 demontiraju

zajedno sa rolo vratima. Temeljenje objekta dogradnje će se vršiti temeljna samcima, od

armiranog betona, dimenzije prema statičkom proračunu. Dubina fundiranja je na 120 cm od

kote terena. U središtu temeljne ploče koja je debljine 40 cm oformljen je armirano betonski trup

na koji se oslanjaju čelični stubovi i ankerišu se sa anker vijcima M-20 u temeljno tlo. Pre

izgradnje temeljnih tela od armiranih betona MB-30 pod tla treba naiti te izraditi tampon od

mršavog betona MB-15 d= 5 cm. Stubovi, rožnjače, glavni vezači, spregovi su od čeličnih

profila. Glavni nosači –grede su od čeličnih profila od IPE 270. Stubovi, rožnjače kao i ostali

konstruktivni elementi su od kutijastih HOP profila-prema statičkom proračunu. Cela čelična

konstrukcija je u zavarenoj izvedbi. Finalno bojenje čeličnih elemenata je bojom za metale.

Spoljašnji kao i unutrašnji pregradni zidovi su od termopanela različitih debljina. Krovni

pokrivač na dograđenom delu će biti termopanel debljine 10 cm kao što je i na postojećem

objektu. Svi limeni opšivi su od čelično plastificiranog ravnog lima. Horizontalni i vertikalni

oluci su takođe od čelično plastificiranog ravnog lima.

Planirana podna obloga odgovara nameni prostorije. U svim prostorijama pod će biti od

armiranog betona čija završna obrada će biti samolivnom masom sika floor.

Na fasadi za dograđeni deo predviđena je ugradnja postojećih rolo vrata od PVC stolarije,

dok je ostala stolarija predstavlja klizna vrata od PVC.

Mašinske instalacije

Zbog predviđene dogradnje i rekonstrukcije izmeštaju se spoljne jedinice postojećih

kasetnih klima uređaja, aksijalni ventilator iz prostora za buduću rashladnu i termo komoru i

zamena cevnih izmenjivača para-voda.

Projektom je predviđeno zadržavanje postojećeg aksijalnog ventilatora u prostoru magacina.

Takođe, projektom je predviđena ugradnja sistema za vazdušno grejanje fermentacione

komore. Sistem je sa 100% recirkulacijom vazduha. Ubacivanje vazduha je iznad poda na 20 cm

kroz ventilacionu rešetku, a usis vazduha preko askijalnih ventilatora ugrađenih direktno na



29

ventilacioni kanal pozicioniran ispod plafona komore. Predviđena su četiri ovakva sistema.

Opskrba toplom vodom za kanalski izmenjivač voda-vazduh je sa postojećeg cevnog razvoda iz

susedne fermentacione komore. Svaki sistem ima svoj upravljački termostat i trokraki el.

motroni ventil preko kojeg se održava zadata temperatura fermentacije od 32 C. U sklopu ovog

dela predvišena je zamena postojećeg cevnog izmenjivača para-voda za novi izmenjivač istog

kapaciteta.

Za hodnik nisu predviđene termotehničke instalacije.

Projektom je predviđena i nova rashladna instalacija za komoru temperaturnog režima od +2

do +8 C. Kompresorsko-kondenzatorski agregat se smešta ispod susedne nadstrešnice u prostr u

kome su već smešteni agregati od postojećih rashladnih komora. Kao rashladni fluid koristiće se

R404A u količini od oko 50 kg u sistemu. Isparivači se postavljaju ispod plafona rashladne

komor, a kondenz se izvodi PVC cevima van objekta. Ovim projektom predviđeno je izmeštanje

postojećih kondenzatora GUNTER GVV 047C/3-N (W) na novu lokaciju.

Hidrotehnička instalacija

Fabrički kompleks mlekare u Subotici je priključen na javnu kanalizaciju i vodovodnu

mrežu. U delu objekta prehrambene industrije za koji se planira rekonstrukcija i dogradnja ne

postoji instalacija vodovda ni kanalizacije jer otpadne vode nema u okviru ovog dela predmetnog

objekta.

Elektroenergetske instalcije

Napajanje električnih instalacija predmetnog novoformiranog objekta predviđeno je iz

postojećeg GRO postavljenog na spoljnom zidu objekta hladnjače gotovih proizvoda.

Napon na koji se priključuje objekat je 0,4kV. Sistem zaštite od napona dodira je TN-C-S

sistem.

Ukupna instalirana snaga je 30,6 kW trofazno. Iz postojećeg GRO napaja se RO-KKA1

postavljen na spoljni zid objekta i RO-D postavljen u hodniku novoformiranog prostora. RO-

KKA1 služi za napajanje i upravljanje novog kompresorsko kondenzatorskog agregata. RO-D

služi za napajanje novog sistema grejanja vazduha u fermentacionoj komori, napajanje

izmeštenih spoljnih i unutrašnjih jedinica kasetnih klima uređaja, rasvete i utičnica.

Rasveta je predviđena LED svetiljkama prema fotometrijskom proračunu.

Kao uzemljivač koristiće se temeljni uzemljivači postojećeg objekta dopunjen sa temeljnim

uzemljivačem dograđenog dela objekta. Uzemljivači su od trake FeZn 25x4mm

Gromobranska instalacija predviđena je kao neizolovana spoljna zaštita objekta u vidu

klasičnog gromobrana (Faradejev kavez). Gromobranska instalacija se sastoji od prihvatnog

sistema, spusnih provodnika i sistema za uzemljenje. Kao krovni i spusni vod koristi se FeZn

20x3mm.

3.3 Opis tehnološkog procesa

Predmet projekta je dogradnja i rekonstrukcija postojećeg magacinskog prostora sa

formiranjem novih sadržaja i to: deo magacina se zadržava kao skladišni prostor, formira se

fermentaciona komora, formira se hodnik i formira se rashladna komora. Predmetni objekat

predstavlja sastavni deo proizvodnog kompleksa preduzeća za preradu mleka i mlečnih



30

proizvoda. Iz tog razloga sagledaće se i celokupan tehnološki proces kao i kumulativni uticaj na

životnu sredinu.

„Imlek“ AD – objekat na lokaciji Subotica, je moderana specijalizovana mlekarska

industrija, koja prerađuje veliku količinu mleka u odredjene grupe proizvoda – Pasterizovano

mleko, sterilizovano mleko, kiselo mlečni proizvodi, sirevi, UF sirevi, termizirani proizvodi,

maslac, praškasti proizvodi (mleko u prahu, surutka u prahu, jogurt u prahu). Tehnološki proces

je koncipiran tako da se obezbede najracionalniji tokovi sirovina, poluproizvoda, gotovih

proizvoda i pomoćnih materijala.

Prosečan kapacitet prerade mlekare Subotica je 225.000 l/dan. Instalisani kapacitet je 300

000 l mleka / dan.

Jedan deo otkupa se vrši na otkupnim stanicama, to su uređeni prostori sa rashladnim

uređajima za sakupljanje mleka gde više malih proizvođača (farmera) sa malim brojem muznih

grla donosi mleko i isto sipa u rashladni uređaj. Drugi deo otkupljenog mleka potiče sa farmi

koje imaju veći broj muznih grla (15 ili više) i na kojima su, u posebnim prostorijama uz objekte

za držanje stoke, instalirani rashladni uređaji za sakupljanje mleka.

Kao što je pomenuto, veći broj farmera donosi mleko na otkupne stanice ujutro i uveče.

Ljudi koji otkupljuju mleko na otkupnim stanicama (tzv. otkupljivači) su obavezni da prilikom

svakog otkupa mleka, i ujutro i uveče, svakom proizvođaču izvrše alkoholnu probu mleka iz

svake kante. Ako je mleko pozitivno na alkoholnu probu, ono se ne preuzima i vraća se

proizvođaču. Takođe, prilikom svakog otkupa mleka otkupljivač je dužan da svakom

proizvođaču napravi prosečan uzorak uzimajući uzorak mleka iz svake kante u cilju analize

hemijskog kvaliteta mleka i eventualnog otkrivanja ostataka antibiotika.

Na farmama sa većim brojem grla, mleko se u toku i na kraju muže, pomoću muznih kanti

ili mlekovoda, prenosi i izručuje u rashladne uređaje, gde je mleko odmah podvrgnuto hlađenju.

Kao što je dobro poznato, smanjena manipulacija sa mlekom (izostavljanje transports mleka do

otkupnih mesta), njegovo rashlađivan)e odmah posle muže (na otkupnim mestima mleko se

podvrgava hlađenju nekoliko desetina minuta pa možda i čitav sat ili više posle muže), kao i

savremene tehnike muže, koje se uglavnom primenjuju na većim farmama, imaju za posledicu

znatno bolji kvalitet sirovog mleka na farmama nego na otkupnim mestima. Kada se govori o

boljem kvalitetu sirovog mleka sa farmi, misli se pre svega na njegov mikrobiološki kvalitet,

odnosno na znatno manji broj mikroorganizama i somatskih ćelija u mleku.

Transport mleka sa farmi i otkupnih mesta obavlja se kamionima. Najudaljenije farme i

otkupna mesta nalaze se na 60-65 km od mlekare. Velika blizina farmi i otkupa kao i pomenuta

organizacija dovoza sirovog mleka omogućuju da se najveći deo sirovog mleka dopremi u

mlekaru u roku od 3-4 sata od preuzimanja mleka iz rashladnog uređaja, što ima za rezultat

minimalan rast temperature mleka u toku transports (ne veći od 2°C u najtoplijim letnjim

mesecima). Preuzimanje mleka sa otkupnih mesta i farmi je tako organizovano da zimi

temperatura mleka prilikom preuzimanja ne prelazi 6° C, a leti 8°C,odnosno da temperatura

mleka na prijemnoj rampi mlekare nije veća zimi od 6°C, a leti od 10°C.

Analiza mikrobiološkog i hemijskog kvaliteta mleka vrši se dva puta mesečno za farme i

četiri puta mesečno za otkupna mesta, prema rasporedu koji se izrađuje u Sirovinskom odelenju.

Sirovo mleko sa otkupnih stanica i farmi je prema mikrobiološkom kvalitetu (broju

mikroorganizama i somatskih ćelija), podeljeno u 4 klase (ekstra, I, II i III klasa). Pod mlekom

ekstra klase podrazumeva se mleko koje zadovoljava standarde EU (< 100.000 mo i 400.000



31

SC). Raspored sipanja sirovog mleka po cisternama na kamionu pravi se tako da se po

mogućnosti ne mešaju mleka različitih klasa. Ako i dolazi do mešanja, mešaju se samo mleka

susednih klasa (I sa II, a ne I sa III klasom). Mleko ekstra klase (EU kvaliteta) se uvek odvaja u

posebnu cisternu (cisterne) na kamionu.

Vozač kamiona (ili kontrolor, ako je prisutan po rasporedu na dotičnoj liniji) je dužan da na

svakom otkupnom mestu izvrši alkoholnu probu otkupljenog mleka, uporedi količinu mleka po

mernoj letvi u bazenu sa količinom upisanom u otpremnicu, proveri temperaturu mleka u

rashladnom uređaju, uzme uzorak sirovog mleka iz bazena koji stavlja u frižider tašnu (kontrolor

uzima uzorak i za mikrobiološku analizu) i pretoči mleko iz bazena u cisternu kamiona po

rasporedu koji je dobio uz putni nalog. U dnevnik rada otkupljivača mleka upisuje vreme dolaska

(odlaska), temperaturu mleka prilikom preuzimanja (temperaturu mleka upisuje i na

otpremnicu), kao i sva ostala zapažanja u vezi sa otkupnim mestom. Ako je predviđeno planom

uzimanja pojedinačnih uzoraka (koji pravi Širo vinsko odelenje), vozač (kontrolor) uzima

pojedinačne uzorke mleka koje je otkupljivač uzeo od svih farmera.

Na farmama vozač (kontrolor) vrši alkoholnu probu ako iz opravdanog razloga posumnja u

kvalitet mleka (temperatura mleka, miris mleka i si.). Zatim, uporeduje količinu mleka u bazenu

sa količinom upisanom u otpremnici, proverava temperaturu mleka i istu upisuje na otpremnicu.

Zatim uzima uzorak mleka (kontrolor uzima uzorak i za mikrobiološku analizu), koji odlaže u

frižider tašnu, i pretače mleko iz rashladnog uređaja u cisternu kamiona, po rasporedu dobijenim

sa putnim nalogom.

Nakon dolaska u mlekaru na prijem mleka, vozač (kontrolor) radniku Laboratorije za

kontrolu sirovog mleka izdiktira raspored sipanja mleka sa farmi i otkupnih stanica po

cisternama, predaje otpremnice, frižider tašnu sa uzorcima sirovog mleka iz svih rashladnih

uređaja i pojedinačne uzorke sa otkupnih stanica koje je uzeo prema planu uzimanja

pojedinačnih uzoraka. Radnik laboratorije i radnik sa prijema mleka pre istakanja kamiona

uzimaju uzorak mleka iz svake cisterne. Pre istakanja mleka iz kamiona u tankove obavezno se

proverava temperatura mleka, zatim se vrši alkoholna proba, meri se kiselost mleka (° SH) i

proverava se prisustvo rezidua antibiotika. Ako se utvrdi da sirovo mleko u nekoj od cisterni

kamiona ima kiselost veću od 7,6 ° SH ili se utvrdi prisustvo rezidua antibiotika, takvo mleko se

ne istače, nego se uništava u prisustvu komisije (van kruga mlekare). Ako kod mleka nisu

detetktovane nepravilnosti u kvalitetu, zbog kojeg ono mora biti uništeno, mleko se prema

mikrobiološkom kvalitetu raspoređuje u tankove za prijem sirovog mleka. Mleko ekstra klase

(EU kvaliteta) se uvek odvaja u poseban tank.

Ukoliko se utvrdi velika kiselost ili prisustvo antibiotika u nekoj od cisterni, tada se na

uočeni nedostatak analiziraju pojedinačni uzorci mleka uzeti iz rashladnih uređaja onih farmi i

otkupnih stanica koje su sipane u kritičnu cisternu. Kada se utvrdi sa koje farme ili otkupne

stanice potiče mleko zbog kojeg se mleko iz cisterne mora uništiti, preduzimaju se dalji koraci.

Ako mleko potiče sa farme, o otkrivenim anomalijama mleka obaveštava se vlasnik farme ili

neposredni rukovodilac proizvodnje mleka, sa zadatkom da se otkriveni nedostatak u najkraćem

vremenskom roku otkloni. Mleko sa farme se ponovo počinje preuzimati kada se jasno, putem

laboratorijskih analiza i analiza na terenu, dokaže da su se u proizvodnji mleka otklonili uočeni

nedostatci i da se ponovo dostigao zahtevani kvalitet mleka.

Ako su otkriveni ostatci antibiotika u uzorku mleka sa otkupne stanice, tada se u najkraćem

mogućem roku odlazi na dotičnu otkupnu stanicu, uzimaju se pojedinačni uzorci koje je tog dana



32

uzeo otkupljivač i odnose se u mlekaru na analizu. Kada se analizom pojedinačnih uzoraka

otkrije koji farmer je doneo mleko sa ostatcima antibiotika, o tome se obaveštava otkupljivao,

koji od dotičnog farmera prestaje da otkupljuje mleko do daljnjeg. O svakom slučaju nalaženja

ostataka antibiotika (na farmi ili otkupnom mestu) obaveštava se nadležni veterinarski inspektor

koji preuzima dalje korake u skladu sa zakonom.

Povećanje kiselosti sirovog mleka nastaje ili usled nepravilnog rada otkupljivača

(izostavljanje alkoholne probe prilikom prijema mleka) ili usred nepravilnog hlađenja mleka

(kvar na rashladnom uređaju ili na električnoj mreži). Ovi uzroci se najčešće otklanjaju već u

toku dana, u najkraćem mogućem roku.

Na kraju radnog dana, nakon istakanja sirovog mleka, svaka cisterna na svakom kamionu se

pere pomoću sistema za automatsko pranje. Radnik na prijemu mleka vodi dokumentaciju o

obavljenim pranjima i izdaje potvrdu o obavljenom pranju za svaki kamion. Vozač na dovozu

sirovog mleka ne srne da krene na teren ako nema potvrdu o pranju cisterni kamiona.

Postojeći prijem nalazi se na mestu skladišnih tankova pasterizovanog mleka i služi za

izdavanje ili prijem pasterizovanog mleka ili pasterizovane pavlake iz Sistema mlekara Salford.

Pumpa za izdavanje mleka nalazi se u prostoriji.

Celo odelenje prijema se sastoji iz više funcionalno povezanih celina. U prvom delu

zasebnog prostora se može vršiti istakanje istovremeno sa dva kamiona mleka, a u nastavku ovog

prostora je zaseban prostor za izdavanje mleka za druge mlekare i prostor za vozila za unutršnje

pranje cisterni CIP-m. CIP-3 koji osim što se koristi za pranje auto - cisterni, služi samo za

pranje svih linija i sudova sirovog mleka, a CIP-K i služiti za pranje auto-cisterni za mleko.Znači

odvojeno je pranje transpotrnih cisterni i linija sirovog mleka kao i skladištnih tankova za sirovo

mleko od pranja linija pasterizovanog mleka.

Za analize sirovog mleka jzgrađena je nova laboratorija na prijemu mleka koja se sastoji iz

dve savremeno uređene prostorije: prijem uzoraka i osnovne (rutinske) analize sirovog mleka u

sklopu koje je zasebno izdvojen prostor za pripremu vode za aparate i posebna prostorija za

mikrobiološke analize i hemijski sastav sirovog mleka, zatim garderoba za laborante na prijemu i

sanitarni čvor za laborante.

Dovoz. Mleko se u mlekaru dovozi isljučivo u cisternama od n.č. AISI 316, uglavnom

ohlađeno(+4 do +6°C).

Vreme prijema mleka

Prijem mleka se obavlja od 7.00-19,00 h sa različitim intenzitetom priliva. Kontrola.

Uzorkovanje mleka se vrši kod preuzimanja mleka i neposredna kontrola kvaliteta (kiselost i

temperatura) zatim kod prijema i mlekari a kontrola se vrši u prijemnoj laboratorij i.Osim

kontrole kiselosti i sastava mleka, vrši se kontrola na prisustvo inhibitora i fermentaciona proba.

Vrši se ispitivanje higijensko-sanitamog i tehnološkom kvaliteta mleka. S obzirom na to da je

laboratorija na prijemu opremita savremenom opremom za mikrobiološka i hemijska ispitivanja

sirovo mleko se odabire u tri klase kvaliteta , prema kojima se vrši i plaćanje mleka. Dovoz

mleka se vrši po Proceduri za dovoz sirovog mleka a po Uputstvu za vozače mleka sa naglaskom

na odvajanje mleka u cisternama kamiona po grupama otkupa. Takođe mesečnim planom

zacrtane su i kontrole otkupnih mesta u smislu analiziranja pojedinačnih uzoraka mleka svakog



33

proizvođača na otkupnom mestu kako na mikrobiološku tako i na hemijsku analizu mleka i

higijenska kontrola otkupnog mesta .

Merenje

Mleko se zaprima zapreminski na postojećoj liniji, pomoću merača protoka. Grubo

filtriranje je predviđeno pomoću protočnih cevnih filtera.

Degazacija (dearacija) je preko protočnog degazatora. Hlađenje na 2-4°C preko pločastih

hladnjaka. Skladištenje. Za skladištenje mleka služe tankovi za sirovo mleko.

Dolaskom kamiona na prijemnu rampu iz svake cisterne se uzima uzorak mleka CP

zalaboratorijsko određivanje hemijskih i fizičkih karakteristika sirovog mleka. Softverski se

otvaraput za dovod sirovog mleka od auto-cisterne za sirovo mleko do tankova za skladištenje

sirovog ohlađenog mleka u prethodno oprane tankove.

Dalje se priključuje crevo za dovod sirovog mleka, na linije hlađenja, a iz linije je potrebno

istisnuti vodu sa mlekom pri čemu se obraća pažnja na preiaz voda - mleko.

Potrebno je uključiti pumpe (četiri pumpe na prijemu mleka) za dovod sirovog

mleka/centrifugalna pumpa prema tankovima za skladištenje sirovog ohlađenog mleka. Sirovo

mleka na svom putu do tankova pre pumpe prolazi kroz aeroeliminator a zatim mehanički filter

za odvajanje grube nečistoće iz mleka. Merenje sirovog mleka u protoku je pomoću merača

protoka.

Hlađenje sirovog mleka je pomoću pločastog hladnjaka. Sirovo ohlađeno mleko prolazi kroz

ventilski blok (VBS) i odatle u tankove za skladištenje sirovo ohlađenog mleka CP . Cisterne za

dovoz sirovog mleka se peru zasebnim CIP-om pod oznakom ,,K". Tankovi za skladištenje

sirovog mleka se peru CIP-om.

Sveže mleko -pasterizovano i homogenizovano

Sveže mleko - pasterizovano i homogenizovano mleko sa 2.8% ,sa 2,8 % PET i 2.2% m.m.

Pod pasterizovanim mlekom podrazumeva se mleko koje je najkasnije 48 sati posle muže

termički obrađeno na temperaturi ne nižoj od 71.7°C u trajanju od 15sec ili sličnim

kombinacijama kojima se dobija isti efekat i pokazuje negativnu reakciju na fosfatazu, a

pozitivnu reakciju na peroksidazu. Takođe može se proizvoditi pasterizovano mleko koje

pokazuje negativnu reakciju na peroksidazu sa oznakom visoko pasterizovano mleko. Posle

pasterizacije mora se ohladiti na temperaturu do 6°C. Pasterizovano mleko je proizvod dobijen

termičkim tretmanom visoke pasterizacije u pločastom izmenjivaču toplote na min. 82°C sa

zadržavanjem temperature pasterizacije u zadrživaču toplote 15sec. i ohlađeno u sekciji

pločastog izmenjivača toplote na temperaturu do 6°C.

Senzorne osobine pasterizovanog mleka: izgled: bele boje konzistencija: tečna. miris:

svojstven, ukus: svojstven. Sveže mleko-pasterizovano ne sme da sadrži : Salmonelle (25 g),

.Coliformne (1 g) , E. Coli (1 g) , Plesni (1 g), Kvasci (1 g) i Staphvlococcus (1 g) a Ukupan broj

bakterija /ml < 30000 / ml.

Sirovo ohlađeno mleko se iz tankova za sirovo mleko, u zavisnosti od potrebe, iz jednog

određenog tanka ili paralelno iz dva li sva tri tanka , izuzima pomoću ventilskog bloka VBS i

preko pumpe i merača protoka upućuje na pasterizaciju

Linija pasterizacije ima separator i automatski standardizer , baktufugu i homogenizator a

dok druga linija pasterizacije ima samo separator. Na liniji pasterizacije mleko se iz balansnog



34

suda potiskuje preko pumpe, na merač protoka a zatim dalje sistemom cevi do pasterizatora - u

sekciju regeneracije toplote, gde se ulazno ohlađeno mleko zagreva pasterizovanim toplim

mlekom koje cirkuliše sa druge strane ploče.

Delimično zagrejano mleko centrifugalnom pumpom za ulazi u separator gde se odvaja

nečistoća koja se izbacuje u kanal i obire sirova pavlaka i upućuje ka uređaju za automatsku

standardizaciju. Obrano mleko iz separatora linijom ulazi u baktofugu na baktofugiranje, a

pavlaka se linijom odvodi na standardizaciju. Deo obranog mleka iz baktofuge odlazi na

pasterizator, a deo linijom odlazi prema TETRA PAK ALFAST-u gde se na svom putu mesa sa

standardizovanom pavlakom u cilju standardizacije, ( obrano mleko i stand.pavlaka ) i linijom

vraća na homogenizaciju a deo sirove pavlake -višak , se odvodi do skladištenja u duplikatore

gde se ista hladi do pasterizacije. Delimično standardizovano i homogenizovano mleko se

linijom odvodi prema pasterizatoru gde se na svom putu mesa sa obranim mlekom koje izlazi iz

baktofuge i odlazi u pasterizator. Tako standardizovano i homogenizovano mleko linijom se

odvodi do pasterizatora u sekciju za postizanje temperature pasterizacije, a posle se linijom

odvodi u zadrživač toplote zbog samog efekta pasterizacije jer je to CCP. Pasterizovano mleko iz

zadrživača toplote se odvodi u sekciju za regeneraciju toplote gde pasterizovano mleko odaje

toplotu ulaznom ohlađenom sirovom mleku. Iz sekcije za regeneraciju toplote pasterizovano

mleko odiazi u sekciju za hlađenje gde se hladi sa ledenom vodom koja struji sa druge strane

ploče.Ohlađeno standardizovano i pasterizovano mleko centrifugalnom pumpom se odvodi u

skladišne tankove gde se čuva do momenta dalje obrade ili prerade u punomasno mleko u prahu.

Pakovanje pasterizovano mleka se vrši na punilicama, pri «ultra clean» uslovima te mu je na

taj način postignut rok trajanja do 4 dana pri navedenim usiovima. Pakovanje je pojedinačno:

kartonska ambalaža sa čepom ili bez čepa. Past. mleko je proizvod koji se čuva u hladnjači na

temperaturi do 6°C i namenjen je širokoj populaciji potrošača .Od maja meseca , se umesto

mašine Galdi počinje koristiti nova linija za pakovanje u PET boce.

Pasterizovano mleko - totalno obiranje mleka

Sirovo ohlađeno mleko iz tankova prolazi kroz S ventilski blok, dolazi do centrifugalne

pumpe i dalje linijom do balansnog suda pasterizatora.

Iz balansnog suda s.mleko preko centrifugalne pumpe ulazi u pasterizator - sekciju

regenerate topolote, gde se ulazno ohlađeno mleko zagreva past., mlekom koje struji sa druge

strane ploče.

Delimično zagrejano mleko izlazi iz pasterizatora i ulazi u separator gde se odvaja nečistoća,

koja se izbacuje u kanal, i sirova pavlaku koja se na osnovu specifične težine odvaja posebnom

linijom. Sirova pavlaka prolazi kroz TETRA PAK ALFAST gde se vrši standardizacija na

željeni 38 -41 % m.m. i linijom se odvodi do duplikatora za skladištenje uz kontinuirano

hlađenje.

Tako skladištena sirova pavlaka u duplikatorima ostaje da se hladi do momenta dok se ne

past.erizuje na pasterizatoru za proizvodnju avlake. Separirano obrano mleko se iz separatora

odvodi linijom do baktofuge gde se odvajaju specifično teži sporogeni mikroorganizmi.

Baktofugirano obrano mleko linijom odlazi u sekciju za postizanje temp, pasterizacije, zatim

u zadrživač toplote zbog efekta pasterizacije CCP.

Pasterizovano mleko iz zadrživača toplote se odvodi u sekciju za regeneraciju toplote gde

past. mleko odaje toplotu ulaznom ohlađenom sirovom mleku.



35

Iz sekcije za regeneraciju toplote pasterizovano mleko odlazi u sekciju za hlađenje gde se

hladi sa ledenom vodom koja struji sa druge strane ploče.

Ohlađeno obrano mleko pomoćnom centrifugalnom se odvodi linijom i skladišti u PS

tankovima do momenta obrade ili prerade u obrani prah.

Proizvodnja sterilisanih proizvoda

Proizvodnja sterilisanih proizvoda - sterilizovano i homogenizovano mleko sa 2.8% 1/1 i

1/2, 3,2% 1/1 i 1/2 i 1/4 , 3,5% 1/1 i 0,9 % 1/1 .

Posebno odabrano mleko koje je podvrgnuto pasterizaciji se standardizuje na traženi sadržaj

mlečne masti i skladišti u tankovima do prerade. Mleko se sterilise u pločastom sterilizatoru na

temperaturi od 137°C u toku 2 do 4sec ili cevnom sterilizatoru na temperaturi od 141 °C u toku 2

do 4sec. Tokom sterilizacije se vrši i homogenizacija mleka pri pritisku od 180 do 200bara.

Mleko se posle sterilizacije hladi na sobnu temperaturu i transportu]e do: sterilnog tanka

pakerice koja će ga pakovati.

Priprema proizvoda

Mleko pasterizovano, homogenizovano i standardizovano na određeni % mlečne masti, i

predviđeno za sterilizaciju skladišti se u tankovima za pasterizovano mleko. Prilikom pripreme

mleka za proizvod "Vita milk", vitaminski preparat se dodaje u mleko, dok se ono nalazi u

tankovima oznake PS 1, 2, 3 ili 4.

CP...: skladištenje pasterizovanog mleka

Procesna oprema sa sterilnim tankom

Ovako pripremljeno mleko iz PS tankova prebacuje se direktnom linijom preko ventilskog

bloka VBP2 pomoću pumpe preko švenk table u balansnu posudu jednog od dva sterilizatora

koji imaju odvojene dovodne linije iz PS tankova. Vrši se sterilizacija mleka.

Postoje različite opcije i mogućnosti povezivanja sterilizatora sa pakericama. Koja će se od

sledećih opcija izabrati zavisi od vrste proizvoda i od kapaciteta same opreme.

Opcije:

Steriterm - Sterilni tank -TBA 8 slim 1/1 lit (kod trajnih mleka sa 2.8%mm,1.6%mm,

3.5%mm, 0.9%mm)

Steriterm - Sterilni tank - TBA 8 slim 1 /21it (kod trajnih mleka sa 2.8%mm,1.6%mm)

Stork - TBA 8 slim 1/2 lit (kod trajnih mleka sa 2.8%mm,1.6°/omm, čokoladno mleko )

Stork

TBA 3 base 1/4 lit (kod čokoladnog mleka - 1/4 lit)

Pakovanje UHT proizvoda

Nakon sterilizacije mleka na liniji Steriterma, mleko pomoću pumpe ulazi u sterilni

pufertank, gde postoji mogućnost aseptičkog skladištenja sterilizovanog mleka. Pražnjenjem

sterilnog tanka mleko preko švenk table se dovodi do punilice gde se pakuje. Proizvod se

skladišti na sobnoj temperaturi u dobro zatvorenoj ambalaži. Namenjen je širokoj populaciji.

Nakon otvaranja upotrebljiv je do 3 dana pri temperaturi do 5°C. Na liniji sterilizacije Stork

sterilizovano mleko preko švenk table se dovodi direktno do punilice, gde se pakuje CCP...:



36

UHT tretman na liniji Steriterma ili Štorka CP...: koncentracija H2O2 za dezinfekciju ambalaže

kod pakerice TBA CP...: temperature sterilizacije vazduha.

ELLA trajno mleko


mlečne masti i skladišti u tankovima do prerade. Mleko se sterilise u pločastom sterilizatoru na

temperaturi od 137 °C u toku 4sec ili cevnom sterilizatoru na temperaturi od 141 °C u toku 2sec.

Tokom sterilizacije se vrši i homogenizacija mleka pri pritisku od 180 do 200bara. Mleko se

posle sterilizacije hladi na sobnu temperaturu i transportuje do: -sterilnog tanka pakerice koja će

ga pakovati. Pakovanje se vrši u višeslojnu ambalažu koja je pre pakovanja sterilisana. Nakon

pakovanja mleko se zbirno pakuje u kutije, šrinkove i na palete.

Proizvod se skladišti na sobnoj temperaturi u dobro zatvorenoj ambalaži. Namenjen je

širokoj populaciji. Nakon otvaranja upotrebljiv je do 3 dana pri temperaturi do 5°C.

UHT proizvodi sa dodacima

VITA MILK Vitaminizirano trajno - sterilizovano mleko sa 12 vitamina i sa 1,6% mlečne

masti


mlečne masti i skladišti u tankovima do prerade. Mleku se pre sterilizacije dodaje

multivitaminski preparat sa 12 vitamina predhodno rastvorenih u mleku. Mleko se sterilise u

pločastom sterilizatoru na temperaturi od 137°C u toku 2 do 4sec ili cevnom sterilizatoru na

temperaturi od 141 °C u toku 2 do 4sec. Tokom sterilizacije se vrši i homogenizacija mleka pri

pritisku od 180 do 200bara. Mleko se posle sterilizacije hladi na sobnu temperaturu i transportuje

do:

sterilnog tanka

pakerice koja će ga pakovati

Pakovanje se vrši u višeslojnu ambalažu koja je pre pakovanja sterilisana. Pakovanje se vrši

na pakericama za pakovanje od l000ml, 500ml. Nakon pakovanja mleko se zbirno pakuje u

šrinkove i na palete.

Izgled: svetio žute do svetio oker boje od dodatih vitamina,

Konzistencija: tečna

Miris: svojstven na dodate vitamine

Ukus: svojstven na dodate vitamine

Tokovi, identifikacije opasnosti, analize rizika i identifikacije CCP za pripremu Vita milk

delaktoziranog mleka

Skladištenje, čuvanje, upotreba:

Proizvod se skladišti na sobnoj temperaturi u dobro zatvorenoj ambalaži. Namenjen je

širokoj populaciji. Proizvod je tako koncipiran da se korišćenjem 250ml zadovoljava 25% od

dnevne potrebe za vitaminima. Nakon otvaranja upotrebljiv je do 3 dana pri temperaturi do 5°C.

Prema pravilniku o mikrobiološkom kvalitetu UHT mleko treba biti sterilno tj.bez prisustva

mikroorganizama.

Pojedinačno pakovanje: višeslojna ambalaža

Zatvaranje: termovarom, i PPP vrpcom.Sterilizacija: H2O2



37

Na svakoj upakovanoj paleti sterilnog mleka mora da bude postavljen identifikacioni karton,

koji treba da sadrži: vrstu proizvoda, broj palete, datum upotrebljivosti i status proizvoda sa

potpisom odgovornog lica.

Pre unošenja u magacin zbirno upakovanog sterilisanog mleka ista se mora strečovati. UHT

mleko je na sobnoj temperaturi upotrebljivo 5 meseci .neotvoreno u originalnoj ambalaži. Uzorci

sterilnog mleka se čuvaju na određenoj temperaturi u komori.

Čokoladno mleko sa 1,0 % m.m.


mlečne masti i skladišti u tankovima do prerade. Deo pripremljenog mleka se koristi za pripremu

čokoladnog koncentrata. U zagrejanom mleku se rastvara potrebna količina šećera, čokoladnog

praha, kakao praha i stabilizatora. Nakon rastvaran)a koncentrat se homogenizuje i hladi i

sjedinjava sa ostalim mlekom u tanku. Nakon mešanja Čokoladno mleko se sterilise u cevnom

sterilizatoru na temperaturi od 141 °C u toku 2 do 4sec. Tokom sterilizacije se vrši i

homogenizacija mleka pri pritisku od 180 do 200bara a u drugom stepenu od 40 do 50bara.

Mleko se posle sterilizacije hladi na sobnu temperaturu i transportuje do:

sterilnog tanka

pakerice koja će ga pakovati

Pakovanje se vrši u višeslojnu ambalažu koja je pre pakovanja sterilisana. Pakovanje se vrši

na pakericama za pakovanje od 250ml, 500ml. Nakon pakovanja mleko se zbirno pakuje u

šrinkove i na palete.

Prilikom proizvodnje čokoladnog mleka pasterizovano i standardizovano mleko se iz PS

tankova dovodi do tankova "Pripremnoj stanici"- mešaona. Iz tanka jedan deo mleka se

prebacuje u posudu za mešanje gde se mesa sa potrebnim komponentima (kakao u prahu,

čokolada u prahu, šećer, stabilizator, aroma vanile) za proizvodnju čokoladnog sirupa.

Poluproizvod se zatim termički tretira odnosno zagreva grejačima i homogenizuje (Gaulin,

homogenizator). Ovako pripremljen sirup pomoću centrifugalne pumpe vraća se ujedan od

tankova i mesa se sa ostalom količinom mleka. Iz jednog od tankova čokoladno mleko se

prebacuje preko švenk table u balansnu posudu pasterizatora, past.erizuje, hladi i dovodi do

drugog tanka gde se skladišti. Iz TM tanka mleko pomoću pumpe prebacuje se u balansnu

posudu sterilizatora. Dalje se proizvodnja odvija prema napred navedenima CP: kontrola % suve

materije čokoladnog koncentrata

Fermentisani mlečni proizvodi - KMP

Jogurt sa 3.2 %m.m

Jogurt sa 3.2 %m.m. je visoko vredan kiselo-mlečni proizvod koji se proizvodi pod

posebnim tehnološkim uslovima i od posebno odabranog mleka kao i za to potrebnih kiselo-

mlečnih kultura. Pasterizovano mleko se standardizuje na 3.2% .Ovako standardizovano mleko

se podvrgava pasterizaciji i homogenizaciji na temperaturi od 95 °C i pritisku od 150 bara. Na

optimalnoj temperaturi se vrši inokulacija sa jogurtnom kulturama Lb bulgaricus i Str

thermophilus. Posle završene fermentacije i postizanja određenog pH, isti se hladi na

temperaturu pakovanja. Gotov proizvod mora da sadrži u velikom broju dodate žive bakterije

mlečne kiseline.

Pakovanje pojedinačno: čaša od 200g , sa čepom od 250g, 500g i lkg .Materijal: čaša- P.P,

P.S. ,T.TOP -papir, lepak, PE, vrpca štampa, Zatvaranje: čaša-Al poklopac sa termovarom,



38

izlivanje plastike sa čepom.Sterilizacija: H2O2 UV lampe. Pakovanje se vrši pri «ultra clean»

uslovima te mu je na taj način postignut rok trajanja do 15 dana pri navedenim uslovima Jogurt

je proizvod koji se čuva u hladnjači na temperaturi do +6 °C i namenjen je širokoj populaciji .

Rok upotrebe jogurta je 15 dana na temperaturi do +8 °C u originalnoj ambalaži.

Pasterizovano i standardizovano mleko sa 3.2 % m.m. skladišteno u tankovima je sirovina

za proizvodnju kiselo - mlečnih proizvoda.

Past. mleko prolazi kroz ventilski blok (VBP) i preko centifugalne pumpe sa frekventnim

regulatorom, linijom dolazi do ventilskog bloka, a odatle do drugog ventilskog bloka kod

pasterizatora za mleko, i ulazi u balansni sud pasterizatora. Iz balansnog suda pasterizatora

centrifugalnom pumpom nominalnog se pasterizovano mleko prebacuje u sekciju regeneracije

toplote gde se ulazno ohlađeno mleko temperature od 4-6°C zagreva sa već pasterizovanim koje

struji sa druge strane ploče.

Iz sekcije za regeneraciju, pasterizovano mleko prolazi u sekciju za predgrevanje, na

temperaturu homogenizacije.Zatim prolazi kroz homogenizator da bi se izvršila homogenizacija

(za mleko p = 150 do 160 bar-a).

Mleko iz homogenizatora linijom ulazi u pasterizator - sekciju, da bi se zagrejalo na zadatu

temperaturu pasterizacije ( 95 °C ). Iz pasterizatora zagrejano mleko na temperaturu pasterizacije

odiazi u zadrživač toplote gde se zadržava (5 min.) a zatim preko pomoćne pumpe Laval Solidc

ponovo iz zadrživača toplote vraća u sekciju za regeneraciju, gde pasterizovano mleko predaje

toplotu ohlađenom mleku koje struji sa druge strane ploče. Pasterizovano mleko iz sekcije za

regeneraciju ulazi u sekciju za postizanje željene izlazne temperature, u zavisnosti od namene

mleka. Linijom takvo mleko (u zavisnosti od namene) ulazi u ventilski blok fermentora i odatle u

same fermentore

Fermentacija mleka, koje je namenjeno za proizvodnju jogurta , se uz dodatak tehničke

kulture 2 % odvija na temperaturi od 42 do 43 °C 3 do 4 sata, do postizanja željene pH vrednosti

4.55 do 4.6 pH. Tehnička kultura se priprema u duplikatu.

Zatim, prolazi kroz pumpe za hlađenje i kroz same hladnjake.

Ohlađeni jogurt - poluproizvod ulazi u ventilski blok pufera i linijom u same puferne

tankove gde se skladišti do pakovanja na Tetra top mašini. Transport jogurta do punilice je

zupčastom pumpom sa frekventnim regulatorom za pakovanje i zupčastom pumpom sa

frekventnim regulatorom za pakovanje zapremine. Pakovanje je na mašini, do koje se

transportuje zupčastom pumpom sa frekventnim regulatorom.

Pakovanje se vrši pri «ultra clean» uslovima te mu je na taj način postignut rok trajanja do

15 dana pri navedenim uslovima. Jogurt 5+ je proizvod koji se čuva u hladnjači na temperaturi

do +6 °C i namenjenje širokoj populaciji.

AB Jogurt sa 1.6 % mlečne masti

AB jogurt sa 1.6%m.m. je fermentisani mlečni proizvod visoko vredan sa probiotskim

bakterijama koji se proizvodi pod posebnim tehnološkim uslovima i od posebno odabranog

mleka kao i za to potrebnih kiselo- mlečnih kultura i probiotskih bakterija. Pasterizovano mleko

se standardizuje na 1.6%mm i obogaćuje mlečnim proteinima sadržaja od najmanje 3.2%. Ovako

standardizovano mleko se podvrgava pasterizaciji i homogenizaciji na temperaturi od 95°C i

pritisku od 150bara. Na optimalnoj temperaturi se vrši inokulacija sa probiotskim bakterijama:

Lactobacillus acidophilus LA-5 Bifidobacterium BB-12, jogurtne bakterije Lactobacillus



39

delbrueckii subsp. Bulgaricus i Streptococcus thermophilus. Fermentacija se vodi sve do

postizanja optimalne pH vrednosti a zatim vrši hlađenje i pakovanje proizvoda. Gotov proizvod

mora da sadrži u velikom broju žive kiselo - mlečne bakterije.

Pasterizovano i standardizovano mleko sa 3.2 % m.m. skladišteno u tankovima je sirovina

za proizvodnju kiselo - mlečnih proizvoda.


regulatorom, linijom dolazi do ventilskog bloka TS, a odatle do drugog ventilskog bloka kod

pasterizatora za mleko i ulazi u balansni sud pasterizatora.

Iz balansnog suda pasterizatora centrifugalnom pumpom, se pasterizovano mleko prebacuje

u sekciju regeneracije toplote gde se ulazno ohlađeno mleko temperature od 4 - 6 °C zagreva sa

već pasterizovanim koje struji sa druge strane ploče. Iz sekcije za regeneraciju, pasterizovano

mleko prolazi u sekciju za predgrevanje, na temperaturu homogenizacije. Zatim prolazi kroz

homogenizator da bi se izvršila homogenizacija (za mleko p = 150 do 160 bar-a).

Mleko iz homogenizatora linijom ulazi u pasterizator - sekciju, da bi se zagrejalo na zadatu

temperaturu pasterizacije (95 °C). Iz pasterizatora zagrejano mleko na temperaturu pasterizacije

odlazi u zadrživač toplote gde ze zadržava (5 min.) a zatim preko pomoćne pumpe Laval Solidc

ponovo iz zadrživača toplote vraća u sekciju za regeneraciju, gde pasterizovano mleko predaje

toplotu ohlađenom mleku koje struji sa druge strane ploče.

Pasterizovano mleko iz sekcije za regeneraciju ulazi u sekciju za postizanje željene izlazne

temperature, u zavisnosti od namene mleka.

Linijom takvo mleko (u zavisnosti od namene) ulazi u ventilski blok fermentora i odatle u

same fermentore. Fermentacija mleka , koje je namenjeno za proizvodnju jogurta , se uz dodatak

tehničke kulture 2 % (dodavanje je preko zupčaste pumpa) odvija na temperaturi od 42 do 43 °C

3 do 4 sata, do postizanja željene pH vrednosti 4.55 do 4.6 pH CP. Tehnička kultura se priprema

u duplikatom. Nakon postizanja željenog pH, uključuje se mešalica da se razbije formirani gel i

kao takav jogurt - poluproizvod prolazi kroz ventilski blok fermentora. Zatim, prolazi kroz

pumpe za hlađenje i kroz same hladnjake. Ohlađeni jogurt - poluproizvod ulazi u ventilski blok

pufera i linijom u same puferne tankove Pgde se skladišti do pakovanja na Tetra top

mašini.Transport jogurta do punilice je zupčastom pumpom sa frekventnim regulatorom za

pakovanje zapremine i zupčastom pumpom Omac nominalnog kapaciteta sa frekventnim

regulatorom za pakovanje zapremine Vi . Pakovanje je na mašini, do koje se transportuje

zupčastom pumpom sa frekventnim regulatorom.

Ella-Funkcionalni fermentisani proizvod od mleka sa probiotskim bakterijama i sa inulinom

sa najmanje 0.9%m.m.

Ella sa 0.9 %m.m. je visoko vredan kiselo-mlečni proizvod koji se proizvodi pod posebnim

tehnološkim uslovima i od posebno odabranog mleka kao i za to potrebnih probiotskih i

jogurtnih kultura.

Past. mleko se standarizuje na 0.9%mm, obogaćuje sa mlečnim proteinima od najmanje

3.2% i dijetnim vlaknima-inulin do nivoa od najmanje 1%. Ovako standardizovano mleko se

podvrgava pasterizaciji i homogenizaciji na temperaturi od 95°C i pritisku od 150 bara. Na

optimalnoj temperaturi se vrši inokulacija sa kulturom koja sadrži probiotske bakterije i

to:Bifidobacterium BB-12, Lactobacillus acidophilus La-5, Lactobacillus čašei Lc-01, i jogurtne



40

kulture. Kraj fermentacije je do optimalne pH vrednosti, hlađenje i pakovanje proizvoda. Gotov

proizvod mora da sadrži u velikom broju dodate žive bakterije svih probiotskih kultura.

Izgled: sjajne bele boje, glatke strukture bez grudvica i bez pojave sinereze

Konzistencija: gusto-tečna homogena

Miris: na kiselo mlečnu fermentaciju

Ukus: prijatno blago kiseo sa nijansom slasti od inulina

Tehnološki proces

Pasterizovano i standardizovano mleko sa 1.6 ili 0.9 % m.m. (u zavisnosti da li je namenjeno

za proizvodnju AB jogurta ili ELLA jogurt) skladišteno u tankovima ili direktno sa pasterizatora.

dovodi se centrifugalnom pumpom do tankova za standardizaciju TS.

U tankovima za standardizaciju se dodaje preko levka , po recepturi, određena količina

obranog mleka u prahu, u cilju standardizacije mleka naželjeni % SMbM. Obrano mleko u prahu

se dodaje u protoku mleka i kruži preko linije, pomoću centrifugalnih pumpi i ponovo se vraća u

tank za standardizaciju. Standardizovano i izmešano mleko se preko centifugalne pumpe i švenk

table dolazi do ventilskog bloka kod pasterizatora za mleko i ulazi u balansni sud pasterizatora.

Iz balansnog suda pasterizatora pumpom se past. mleko prebacuje u sekciju regeneracije toplote

gde se ulazno ohlađeno mleko 4 - 6 °C zagreva sa već pasterizovanim koje struji sa druge strane

ploče.

Iz sekcije za regeneraciju, pasterizovano mleko prolazi u sekciju za predgrevanje, na

temperaturu homogenizacije. Zatim, prolazi kroz homogenizator da bi se izvršila homogenizacija

(za mleko p = 150 do 160 bar-a). Mleko iz homogenizatora linijom ulazi u pasterizator - sekciju

da bi se zagrejalo na zadatu temperaturu pasterizacije (95 °C) CCP. Iz pasterizatora zagrejano

mleko odlazi u zadrživač toplote gde se zadržava (5 min.), a zatim preko pomoćne pumpe odlazi

iz zadrživača toplote u sekciju za regeneraciju, gde pasterizovano mleko predaje toplotu

ohlađenom mleku koje struji sa druge strane ploče.

Past. mleko iz sekcije za regeneraciju ulazi u sekciju za postizanje željene ulazne,

temperature (temperature inokulacije ). Linijom takvo mleko ulazi u ventilski blok fermentora i

odatle u same fermentore. Fermentacija mleka , koje je namenjeno za proizvodnju AB jogurta ili

ELLA jogurt, se odvija uz dodatak direktne kulture na temperaturi od 40 do 43 °C. 4 do 5 sati

ELLA jogurt i 7 do 8 sati

AB jogurt, do postizanja željene pH vrednosti 4.55 do 4.6 pH CP. Dodavanje kulture je

zupčastom pumpom za tehničku kulturu. Nakon postizanja željenog pH, uključuje se mešalica da

se razbije formirani gel i kao takav AB jogurt ili ELLA jogurt - poluproizvod prolazi kroz tilski

blok fermentora. Zatim, prolazi kroz pumpu za hlađenje i preko strečera ide kroz same hladnjake

Ohlađeni AB jogurt ili ELLA jogurt - poluproizvod ulazi u ventilski blok pufera i linijom u

same puferne tankove gde se skladišti do momenta pakovanja na pakerici do koje se transportuje

zupčastom pumom sa frekventnim regulatorom za pakovanje zapremine i zupčastom pumpom sa

frekventnim regulatorom za pakovanje zapremine Vi.



41

Oprema za punjenje mleka i kiselomlečnih proizvoda u pet boce

Planom investicija za 2008.godinu budžetski je bila predviđena, a kasnije i realizovana

nabavka kompletne tehnološke linije za formiranje PET boca, punjenje i zatvaranje boca,

aplikacija etiketa i zbirno pakovanje u termoskupljajuću foliju. Glavni tehnički delovi tehnološke

linije su proizvedeni od renomiranog francuskog proizvođača opreme SIDEL.

Higijenski nivo linije je „ultraclean", što znači daje moguće obezbediti srednju trajnost

mlečnih proizvoda do 30 dana. Oprema je konstruisana za punjenje mlečnih proizvoda u četiri

različita formata od 250ml, 330ml, 500ml i 1000ml. Nominalni kapacitet tehnološke linije za

manje formate je 14.400 boca na sat, odnosno, 11.800 boca na sat formata od l000 ml.

Garantovana efikasnost linije je 85%.

Glavni deo opreme predstavlja Combi 8 HEMA GWm, potpuno integrisana mašina koja

uključuje sve tehničke operacije od duvanja PET pretformi, preko punjenja proizvoda u boce do

zatvaranja boca zatvaračima.

Pretforme, koje se transportuju i čuvaju u kartonskim kutijama od 400 1, posebnim uređajem

se podižu i ubacuju u levak Combi mašine. Predforme se podižu i prenose do uređaja za

usmeravanje, odnosno, orijentisanje u istom zahtevanom smeru. Čitav sistem je zatvoren

providnim leksanom i ispunjen atmosferom filtriranog vazduha (HEPA filteri 0.01 u), koji se

nalazi pod blagim nadpritiskom i ima za cilj da spreči kontaminaciju iz spoljašnjosti mašine.

Pravilno usmerene i poravnane predforme ulaze u sistem za dekontaminaciju PREDIS, koji ima

za cilj redukciju mikroorganizama u unutrašnjosti i na vratu predformi. Prvo se vrši

dekontaminacija spoljašnjosti i vrata predformi odstanjivanjem prašine i dejstvom UV

(ultraljubičasto) lampi, a zatim se unutrašnjost predformi sterilise delovanjem H2O2 (vodonik-

peroksid) pod posebnim uslovima. Odstranjivanje eventulano prisutne prašine vrši se duvanjem

filtriranog vazduha (HEPA filteri 0,01 u) preko spoljašnjih površina predformi. Odvojene čestice

prašine se sakupljaju na posebnom izlaznom filteru.

Sterilisane predforme se posebnim konvejerima, ispunjenim nadpritiskom filtriranog

vazduha, prenose do dela opreme gde se vrši zagrevanje i duvanje predformi. Duvaljka se sastoji

iz osam kalupa, u kojima se vrši duvanje i oblikovanje naduvanih PET boca. Ukoliko se tokom

procesa proizvodnje želi promeniti oblik i veličina naduvanih boca, potrebno je promeniti svih

osam kalupa.

Ulaz predformi iz PREDIS sistema u duvaljku vrši se preko hranećeg vretenastog lanca, koji

transportuje predforme u peć držeći ih za vrat. U slučaju greške, odnosno, ukoliko u konvejeru

nedosateje predforma ili ukoliko je ona oštećena, sistem će odreagovati bez prekida rada mašine

i voditi proces tako da se naredne tehnološke operacije punjenja i zatvaranja ne aktiviraju u

memorisanom položaju. U tunelu peći za zagrevanje predforme se transportuju kroz sistem IR

(infracrveno) lampi pri čemu se tokom transports okrenu. Prolazeći kroz tunel peći preforme su

sa jedne strane izložene dejtsvu IR lampi kojima se na suprotnoj strani nalaze reflektori IR zraka.

Kombinovanim delovanjem direktomg i indirektnog IR zračenja i vazduha za hlađenje, sprečava

se pregrevanje predformi, a time i narušavanje strukture i integriteta PET materijala tokom

procesa duvanja. Tokom zagrevanja vrat boce je zaštićen od zagrevanja specifičnim rashladnim

uređajem. Zagrejane predorme se transportuju do duvaljke, gde vodeći točak vodi proces

duvanja koji se odvija u ciklusima. Ciklus se sastoji od istezanja i predduvanja zagrejanih

predformi na pritisku od 7 bara, da bi se odmah nakon toga predforme duvale i formirale na



42

pritisku od 35 bara. Tokom procesa duvanja pored oblikovanja boca, ujedno se vrši i bi-

orijentisanje PET materijala. Formirane boce se iz sekcije za duvanje do sekcije za punjenje

transportuju kroz sekciju sa posebnim sistemom konvejera opremljenim sistemom dizni za

rasprskavanje vode za hlađenje dna boca. Veoma bitna funkcija ove sekcije je da razdvoji sekciju

duvanja od sekcije punjenja i spreči ulazak vode tokom CIP procesa u sekciju duvanja.

Ceo sistem prenosa predformi od duvaljke do punilice nalazi se pod nadpritiskom filtriranog

vazduha, kao i prethodni sistem duvanja i kasnijeg punjenja i zatvaranja boca. Klasa flitera

kojima se prečišćava ulazni vazduh je 100 čime se sprečava kontaminacija boca iz spoljašnje

sredine. Sidel je razvio poseban način doziranja i punjenja boca sa tečnim viskoznim

proizvodima zasnovan na gravitaciji i težini proizvoda. Time se obezbeđuje visoka tačnost

doziranja korišćenjem senzora u svakoj stanici doziranja, lako upravljanje masom proizvoda

prilikom doziranja i promene mase u boci, ali i sledljivost tokom podataka. Sekcija punjenja se

sastoji od 30 ventila koji rade na principu duplog protoka. U prvom koraku ventil se samo

delimično otvara, čime se tokom punjenja sprečava stvaranje pene, u drugom koraku se ventil

potpuno otvara i ubrzava se operacija punjenja, dok se u trećem koraku ventil ponovo parciajlno

otvara čime se redukovanim protokom povećava osetljivost i tačnost punjenja.

Nakon punjenja i kontrolnog merenja napunjenih boca vrši se zatvaranje zatvaračima. Pre

zatvaranja u zoni sa nadpritiskom filtriranog vazduha, zatvarači se steilišu sistemom CAPDIS sa

H2O2, istim postupkom kao i predforme.

Za formate od 250ml, 330ml i 500ml predviđena je aplikacija „sleeve" etiketa (sleeve =

rukav) na ćelu bocu, dok je za format od 1000 ml predviđena aplikacija etikete. Napunjene boce

se kroz tehnološku liniju transportuju konvejerima sa akumulacionim stolovima, čime se

obezbeđuje kontinualan rad linije u slučaju zastoja jednog dela opreme. Boce se zbirno pakuju u

termoskupljajuću foliju, nakon čega se ručno slažu na drvene palete i skladište u hladnom

prostoru.

Kiselo – mlečni proizvodi (kravlje kiselo mleko)

Kiselo mleko je visoko vredan kiselo-mlečni proizvod koji se proizvodi pod posebnim

tehnološkim uslovima od posebno odabranog mleka kao i za to potrebnih kiselo mlečnih kultura.

Pasterizovano mleko se standardizuje na 3.2%m.m. Ovako standardizovano mleko se podvrgava

pasterizaciji i homogenizaciji na temperaturi od 95 °C i pritisku od 150 bara. Na optimalnoj

temperaturi se vrši inokulacija sa jogurtnom kulturom Lb bulgaricus i Str Thermophilus i

punjenje u čaše i prenosi u komoru za fermentaciju.

Nakon postizanja određenog pH isto se prenosi u hladnjaču na hlađenje do distribucije.

Gotov proizvod mora da sadrži u velikom broju dodate žive bakterije mlečne kiseline.

Pasterizovano i standardizovano mleko sa 3.2 % m.m. skladišteno u tankovima je sirovina za

proizvodnju kiselog mleka.


regulatorom, linijom dolazi do ventilskog bloka a odatle do drugog ventilskog bloka kod

pasterizatora za mleko i ulazi u balansni sud pasterizatora.

Iz balansnog suda pasterizatora pumpom se pasterizovano mleko prebacuje u sekciju

regeneracije toplote gde se ulazno ohlađeno mleko na 4 - 6 °C zagreva sa već pasterizovanim

mlekom koje struji sa druge strane ploče.



43

Iz sekcije za regeneraciju, past.erozovano mleko prolazi u sekciju za predgrevanje, na

temperaturu homogenizacije. Zatim prolazi kroz homogenizator da bi se izvršila homogenizacija

(za mleko p = 150 do 160 bar-a). Mleko iz homogenizatora linijom ulazi u pasterizator - sekciju,

da bi se zagrejalo na zadatu temperaturu pasterizacije (95 °C). Iz pasterizatora zagrejano mleko

na temperaturu pasterizacije linijom preko pomoćne pumpe odlazi u zadrživač toplote gde ze

zadržava (5 min.), i ponovo iz zadrživača toplote se vraća u sekciju za regeneraciju, gde

pasterizovano mleko predaje toplotu ohlađenom mleku koje struji sa druge strane ploče.

Pasterizovano mleko iz sekcije za regeneraciju ulazi u sekciju za hlađenje gde se u protoku hladi.

Linijom ohlađeno mleko iz izlazne sekcije ulazi u ventilski blok fermentora i odatle u same

fermentore. U ohlađeno mleko zupčastom pumpom za tehničku kulturu se dodaje 2 % tehničke

kulture u protoku, izmeša 20 minuta, prolazi kroz ventilski blok fermentora i dovodi se

zupčastom pumpom do grejača gde se isto dogreva na željenu temperaturu fermentacije od 42

°C. Tako zagrejano mleko se linijom odvodi do punilice i pakuje u PP ili PS čaše koje su

prethodno dezinfikovane vodonik peroksidom i sterilisane u struji toplog vazduha od 120 °C CP.

Uvodi se pakovanje i sa Trepko punilicom. Takođe je izvršena i dezinfekcija poklopaca sa

parama vodonik peroksida. Kontrola zatvaranja čaša - termovara CP. Upakovano kravlje kiselo

mleko se odlaže na paletei prenosi u termokomoru gde se vrši fermentacija do postizanja željene

kiselosti, odnosno pH vrednosti.

Izgled: daje bele do beložućkaste boje Konzistencija: čvrsto homogene konzistencije Miris:

svojstven Ukus: prijatno kiseo ukus

Pasterizovana pavlaka

Sirova standardizovana pavlaka dobijena obiranjem mleka na separatom odvodi se linijom

na skladištenje u duplikatore, gde se ista hladi ledenom vodom koja struji između duplog zida

duplikatora. Delimično ohlađena s. pavlaka se iz duplikatora oko 25 °C preko pumpe linijom

odvodi u balansnu posudu pasterizatora. Pumpom se odvodi u pasterizator - sekcija regeneracije

toplote gde se ulazna delimično ohlađena pavlaka zagreva sa već pasterizovanom koja struji sa

druge strane ploče.

Iz sekcije za regeneraciju odlazi u sekciju za pasterizaciju gde postiže i održava temperaturu

od 105 °C CCP. Iz sekcije za pasterizaciju odlazi u sekciju za regeneraciju gde pasterizovana

pavlaka odaje toplotu ulaznoj delimično ohlađenoj pavlaci. Na svom putu iz sekcije, odlazi u

sekciju za hlađenje gde se hladi na oko 15 °C, a zatim izlazi iz pasterizatora preko merača

protoka i odlazi u zrijače za pavlaku (za proizvodnju maslaca) ili u Standardizer (tankovi za

standardizaciju) gde služi kao sirovina za proizvodnju kisele pavlake CP.

Kisela pavlaka

Kisela - fermentisana pavlaka sa jogurtnom kulturom je visoko vredan kiselo-mlečni

proizvod koji se proizvodi pod posebnim tehnološkim uslovima i od posebno odabranog mleka i

pavlake kao i za to potrebnih kiselo - mlečnih kultura. Fermentisana pavlaka sa jogurtnom

kulturom sa 20% m.m. je proizvod dobijen od visoko pasterizovane pavlake na temperaturi

pasterizacije od 105 °C i pritisku homogenizacije od 120 bara, na optimalnoj temperaturi se vrši

punjenje i fermentacija dejstvom jogurtnih kultura. Posle završene fermentacije i postizanja

određenog pH, ista se topla unosi u hladnjaču i hladi do distribucije. Gotov proizvod mora da

sadrži u velikom broju žive bakterije mlečne kiseline.



44

Izgled: daje bele ili belo-žućkaste boje.glatke strukture bez grudvica Konzistencija: čvrste i

homogene konzistencije Miris: na kiselo mlečnu fermentaciju Ukus: blago kiseli

Pasterizovana i standardizovana pavlaka sa 40 % m.m. skladištena u zrijačima pavlake, ili

direktno sa pasterizatora dovodi se linijom do tankova za standardizaciju TS.

U tankovima za standardizaciju se dodaje po recepturi određena količina obranog mleka u

prahu preko levka u protoku i kruži preko linije i centrifugalne pumpe i ponovo se vraća u tank

za standardizaciju TS. Standardizovana i izmešana pavlaka se preko centifugalnih pumpi i švenk

table dovodi do ventilskog bloka kod pasterizatora.

Iz balansnog suda pasterizatora centrifugalnom pumpom se pasterizovana pavlaka prebacuje

u sekciju regeneracije toplote gde se ulazna ohlađena pavlaka oko 6 °C zagreva sa već

pasterizovanom koje struji sa druge strane ploče.

Iz sekcije za regeneraciju, past.erozovana pavlaka prolazi u sekciju za predgrevanje, na

temperaturu homogenizacije. Zatim, prolazi kroz homogenizator da bi se izvršila homogenizacija

( za pavlaku p = 120 bar-a).

Pavlaka iz homogenizatora linijom ulazi u pasterizator - sekciju za postizanje temperature

pasterizacije, da bi se zagrejalo na zadatu temperaturu (105 °C ) CCP.

Iz pasterizatora - sekcije zagrejana pavlaka na temperaturu pasterizacije se vraća u

sekciju za regeneraciju, gde pasterizovana pavlaka predaje toplotu hladnoj pavlaci koja struji sa

druge strane ploče. Pasterizovana pavlaka iz sekcije za regeneraciju ulazi u sekciju za hlađenje

gde se u protoku hladi. Linijom ohlađena pavlaka ulazi u ventilski blok fermentora i odatle u

same fermentore u zavisnosti iz kog fermentora se vrši pakovanje. U ohlađenu pavlaku se dodaje

jogurtna tehnička kultura ( 2 % ) preko zupčaste pumpe za tehničku kulturu, izmeša oko 20

minuta, zatim prolazi kroz ventilski blok fermentora i pomoću zupčaste pumpe uz frekventnu

regulaciju, dovodi do grejača gde se ista dogreva na željenu temperaturu fermentacije od 35 °C.

Tako zagrejana pavlaka se linijom odvodi do punilice i pakuje u PP ili PS čaše koje su prethodno

dezinfikovane H2O2 i sterilisane u struji toplog vazduha od 120 °C CP. Takode se izvrši i

dezinfekcija poklopaca sa parama vodonik peroksida CP. Upakovana pavlaka na punilici se

odlaže na palete i prenosi u termkomore gde se vrši fermentacija kisele pavlake do željene pH

vrednosti, odnosno SH CP. Nakon postizanja određene kiselosti ili pH vrednosti ista se iznosi iz

termkomore i unosi u hladnjaču da bi se zaustavili biohemijski procesi, ohladila i skladištila do

distribucije.

Mileram

Mileram-fermentisana pavlaka sa jogurtnom kulturom je visoko vredan kiselo-mlečni

proizvod koji se proizvodi pod posebnim tehnološkim uslovima i od posebno odabranog mleka i

pavlake kao i za to potrebnih kiselo- mlečnih kultura.MILERAM - Fermentisana pavlaka sa

jogurtnom kulturom sa 22% m.m. je proizvoddobijen od visoko pasterizovane pavlake na

temperaturi pasterizacije od l05 °C i pritisku od 120 bara, na optimalnoj temperaturi se vrši

punjenje i fermentacija dejstvom jogurtnih kultura. Posle završene fermentacije i postizanja

određenog pH, ista se topla unosi u hladnjaču i hladi do distribucije. Gotov proizvod mora da

sadrži u velikom broju žive bakterije mlečne kiseline.

Izgled: daje bele ili belo-žućkaste boje,glatke strukture bez grudvica Konzistencija: čvrste i

homogene konzistencije Miris: na kiselo mlečnu fermentaciju Ukus: blago kiseli



45

Delikates proizvodi

U delikates proizvode, spadaju sirevi (svezi sirevi, meki beli sirevi od ultrafiltriranog

mleka), termizirani proizvodi (sirni i mlečni namazi) i maslac.

Proizvodnja svežeg sira kvark-a

Ohlađeno pasterizovano mleko se dovodi u vertikalnu kadu pažljivo odvajajući mleko od

vode na početku i na kraju punjenja kade. Posle detaljnog mešanja mleko se polako zagreva na

temperaturu podsiravanja. U toku zagrevanja dodaje se čista kultura, a nakon postizanja željene

temperature, zatvori se para i dodaje se rastvor sirila. Posle detaljnog mešanja isključuje se

mešalica i zatvori se dovod pare. Nakon najviše 14 časova fermentacije gruš treba da ima

zadovoljavajuću kiselost i čvrstinu da bi mogli početi separiranje.

Pre separiranja gruš se dobro izmeša i kad je masa homogena odvodi se do separatora. Na

separatom se podešava optimalni ulaz da bi postigli željeni %SM u siru. Pre separiranja na

hladnjaku se otvori slavina za dovod ledene vode. Na početku separiranja sir se ispušta u

plastične kante od 20kg i kad laboratorija potvrdi daje %SM postignut, onda se na pakerici puni

u čaše od 450g . Pravilno zatvorene i datumirane čaše se poklope sa plastičnim poklopcem i

pakuju u kartonske kutije. Nakon strečovanja skladišti se u hladnjači do predaje magacinu

gotove robe.

Rinfuz sir se pakuje u pi. kantre od 20kg sa PE vrećom i nakon strečovanja skladišti u

hladnjači do prerade u krem proizvode.

Pranje opreme i linije

Linija za dovod mleka na švenk tabli se poveže sa povratnom linijom, da se napravi kružni

tok za cirkulaciju sredstava za pranje. Nakon pažljivog povezivanja linije, prijavljuje se

rukovalacu za Brinox CIP daje linija spremna za pranje.Vertikalna kada i linija za dovod gruša

do separatora i separator se pere preko Magna Bosco CIP-a.

Pre odabiranja programa pranja treba uraditi pripremu CIP-a što se sastoji od automatskog

ili ručnog podešavanja koncentracije i temperature sredstava za pranje. Pre početka pranja u

laboratoriji se proverava koncentracija sredstava. Dezinfekcija se vrši preko dozir pumpe za

dezinfekciono sredstvo koja se nalazi u CIP prostoriji. Separator se pre pranja rastavi, ručno se

operu tanjiri, izvade se dizne i nakon sastavljanja se poveže sa CIP linijom. Pre pranja hladnjak

se prazni pomoću vazdušnog pištolja.

Pakerica se pere ručno nakon rastavljanja dozatora.

Spoljašnji delovi opreme se peru alkalnim ili kiselim sredstvom za pranje pomoču penomata.

CIP Magnabosco sastoji se od :

suda za rastvor baze

sud za rastvor kiseline

suda za vodu zapremine

centrifugalne pumpe za CIP-potis

suda za koncentrat baze

dozir pumpa za konc.baze

sud za konc.kiseline

dozir pumpa za konc.kiseline



46

sud za deziicijens

dozir pumpa za dezificijens

komandna tabla

Proizvodnja termiziranih krem proizvoda

Sirovina za proizvodnju je kvark sir u plastičnim kantama i blok maslac, razne fermentisane

osnove, stabilizator so i začini.

Sirovina za jednu šaržu se meri na kružnoj vagi po recepturi i ubacuje se ručno u veliki i

mali kuter. U slučaju osnove koja je gusto tečne konzistencije, iz duplikatora pomoću

pneumatske pumpe se ubacuje u oba kutera. Iz velikog kutera se pomoću zupčaste pumpe masa

prebacuje u veliki levak, a iz malog kutera u mali levak. Iz malog levka pomoću zupčaste pumpe

masa ide u veliki levak.

Kraj termizacije određujemo posmatranjem digitalnog termometra za svaki kuter.

Vruća masa temp. <85°C se ispušta u veliki levak, odakle se prebacuje pomoću pumpe u

levak- dozator pakerice.

Temperatura pakovanja je CCP sa zahtevom daje >67°C.

Na zatvorene čaše se video jetom štampa datum i vreme pakovanja.

Neto masa proizvoda se kontroliše na elektronskoj umreženoj vagi, identifikacija proizvoda

se vrši pomoću čitača kodnog broja.

Čaše se ručno skidaju sa transportne trake pakerice i slažu u unapred formirane kartonske

kutije u dva reda. Između redova se stavlja pregradni karton. Kutije se zatvaraju diofan trakom,

slažu se na paletu sa razmakom (koliko paleta dozvoljava). Pune palete se skladište u hladnjači

na maksimalnih 8°C. Sutradan se palete preslažu, obaviju se streč folijom i tako se predaje

magacinu gotove robe.

Proizvodnja osnove za termizirane kreni proizvode

Sirovina za proizvodnju osnove je pavlaka =40%, pasterizovano mleko i mlaćenica.

Standardizaciju osnove radimo mešanjem pavlake iz zrijača i past., mleka sa prijema ili

mlaćenice, koju dovodimo pomoću pumpe, u određnom odnosu na bazi %MM. Na bazi %SM

sirovine za osnovu, stadardizujemo SM dodavanjem obranog mleka u prahu preko tri blendera u

duplikatoru.

Nakon temeljnog mešanja uzorak se ispita i ukoliko odgovara po sastavu, osnova,se pomoću

centrifugalne pumpe transportuje do balans kotlića, a zatim pomoću centrifugalne pumpe do

pločastog pastera, gde se pasterizuje i homogenizuje. Na pasterizatoru se podešava temperatura

inokulacije i sa torn temp, se odvodi osnova na fermentaciju.U navedenim duplikatorima

moguće je masu dogrevati ili ohladiti. Temperatura fermentacije se kontroliše na digitalnom

termometru.

Kontrola kraja fermentacije se određuje merenjem pH vrednosti uzorka osnove. Fermentacija se

prekida otvaranjem slavine za ledenu vodu i uključivanjem mešalice. Ispuštanje osnove se vrši

preko pneumatske pumpe. U slučaju proizvodnje KMP-a koji se toplo puni, izlaz iz duplikatora

se povezuje preko švenk table sa linijom za odvod proizvoda do levka "novog dosomata" preko

koga se vrši punjenje u čaše.



47

Proizvodnja kajmaka

Proizvodnja maslaca obavlja se na kontinualnoj liniji za proizvodnju iz slatke pasterizovane

pavlake, koja je podvrgnuta fizičkom zrenju min. 12 sati.

Slatka, pasterizovana, ohlađena, pavlaka dovodi se linijom od pasterizatora za pavlaku i

dohlađuje na temperaturu fizičkog zrenja. Dohlađivanje se radi cirkulacijom ledene vode u plastu

zrejača. Nakon fizičkog zrenja, pavlaka se dovodi preko pumpe na kontinualnu liniju za

proizvodnju maslaca gde se vrši izvajanje maslačnih zrnaca od mlaćenice, koja se odvodi u

duplikator gde se hladi u toku skladištenja.

Postoji još jedna pumpa - za dovod pavlake do linije za proiz. maslaca ili do duplikatora.

Nakon završetka bućkanja, mlaćenica se vraća na prijem ujedan od tankova za sirovo mleko.

U slučaju pripreme milerama ili osnove za krem maslac, mlaćenica se može iskoristiti za

standardizaciju pre pasterizacije.

Rinfuz maslac se ručno pakuje u kartonske kutije koje se mere na elektronskoj vagi.

Maslac se skladišti u hladnjači na maksimalnih 8°C do sledećeg dana kad se nosi na -18°C

za duže skladištenje.

Proizvodnja mekog sira - UF FETA Grekos subotička feta

Ultrafiltracija

Opšte karakteristike

Proizvodnja feta sira se odvija na preciznoj opremi kapaciteta 5.000 lit/h konfekcionirano

pakovanje V2 i 1/1 na liniji Primodan i rinfuzno pakovanje preko dozatora.

Tehnološki proces

Odabiranje i potpuna obrada mleka za fetu (pasterizacija, prečišćavanje, standardizacija,

dezodoracija) vrši se u konzumnom pogonu na liniji pasterizacije. Obrađeno i standardizovano

mleko (3,9-4,1% m.m.) se iz tankova za pasterizovano mleko ili iz tanka za pasterizovano mleko

preko ventilskog bloka VP odlazi na pregrejač gde se zagrejava na 50° C i dovodi u dvostruki

balans tank

Dvostruki balansni tank služi za ulaz proizvoda u postrojenje kao i odvođenje permeata iz

postrojenja. Predgrijano mleko iz dvostrukog balansnog tanka sistemom cevi i napojne pumpe i

filtera za zaštitu cevni membrana od nečistoća u proizvodu, potiskuje na module za UF.

Postrojenje za UF se sastoji od 3 cevna modula i 3 dodatne pumpe uz svaki modul za

recirkulaciju. Dodatnom pumpom se postiže potreban protok preko membrana i razlika u

pristisku između strane proizvoda i strane permeata na membrani.

Mleko se koncentruje u protoku, pri temperaturi 50° C i pristisku 6 bar. Na izlasku iz

poslednjeg modula koncentrovano mleko - koncentrat, ima potrebnu koncentraciju 32 do 35%

SM.

Koncentracioni odnos podešava se pomoću regulisanja protoka koncentrata. Koncentracioni

odnos za fetu je oko 1:5. Pri torn koncentracionom odnosu postiže se konačna koncentracija

mleka iz koga se direktno dobija sir, potrebne suve materije bez izdvajanja surutke, odnosno

suviška vlage. Ta koncentracija suve materije za fetu je oko 39.4%. Uporedo sa koncentratom

mleka iz modula se izdvaja filtrat, tzv. Permeat. Permeat se iz modula skuplja u balansni sud a

odatle se pumpom za permeat potiskuje i cevima transportuje u tankove za izdavanje.

Obrada koncentrata. Iz UF modula koncentrat mleka se skuplja u balansni kotlić APV od 75

1, a zatim se pumpom šalje u regeneracionu sekciju pasterizatora gde se zagrijava na 65° C. Iz



48

ove sekcije koncentrat odlazi na homogenizaciju u homogenizatoru pri pritisku od 55 do 75 bara.

Homogenizirani koncentrat se vraća u sekciju za dogrijavanje gde se temperira na 90 ° C i odlazi

u cevasti zadrživač 1" gde se ta temperatura održava 15 sec. Iž izdrživača koncentrat se vraća na

delimično hlađenje u regeneracionoj sekciji gde se hladi do 32 ° C. Iz ove sekcije se koncentrat

upućuje u sekciju za hlađenje u kome se ledenom vodom hladi na 30 ° C.

Proizvodnia feta sira

Pufer tank služi za prihvat razređenog koncentrata na početku i kraju proizvodnje.

Pasterizovani koncentrat se iz pufer tanka priprema se za doziranje u plastične posude preko

mešačke jedinice koja se sastoji iz 4 tanka. Tankovi su:

T1 - koncentrat, mikser tank

T2 - sirilo i kulture

T3 - Primoslip (sprečava lepljenje fete za zidove posudica)

T 4 - Antifoam ( za dobij anje glatke površine sira)

Plastične posudice se postavljaju u nosač posuda na jedinici za ulaganje a zatim dovode pod

UV zračenje radi sterilizacije istih. Posude se prskaju sredstvom PRIMOSLIP 20 kako bi se

obezbedilo da se sir ne lepi za zidove posuda. Na jedinici za doziranje se vrši punjenje posuda sa

koncentratom, sirilom i kulturama. Zatim se vrši prskanje sredstvom protiv penušanja, koje

obezbeđuje glatku površinu sira u posudici. Zatim posudice transportnom trakom prolaze kroz

tunel za fermentaciju fete ( vreme prolaska kroz tunel 20 min ). Izlazna stanica premešta

kompletan red posuda sa fermentisanim sirom na izlaznu traku a odatke posude prenosnom

trakom odlaze do mašine za pakovanje. Mašina je izrađena od prokrona i ima nekoliko jedinica.

U posude se postavljaju zaštitne mebrane koje se nalaze na kalemu. Zatim se posude sa feta

sirom dozira sterilna so 2.5-3.5%. Količina dodate soli se može podešavati. Sada se postavljaju

PET poklopci i termozavaruju. Nakon toga se postavljaju PP poklopci. Zatvorene posude preko

jedinice za istovar i izlazne trake gde se vrši i štampanje datuma sa rokom upotrebe, dolaze do

stola za pakovanje. Tu se vrši slaganje FETE u kartonske kutije. Zatim se vrši paletizacija i

zrenje proizvoda do postizanja željene pH vrednosti. Skladištenje se vrši pri temperaturi od + 4

do + 8 0 C. Nakon postizanja pH vrednosti gotov proizvod se nosi u komoru za predhladenje 6.8

gde se vrši paktiranje na drvenim paletama. Nakon hlađenja unosi se u prostoriju br. 6.9

hladnjaču na +8 ° C i tu se čeka do distribucije.

Skladištenje se vrši pri temperaturi od + 4 do + 8 ° C. Nakon postizanja pH vrednosti gotov

proizvod se nosi u komoru za predhladenje 6.8 gde se vrši paletiranje na drvenim paletama.

Nakon hlađenja unosi se u prostoriju br. 6.9 hladnjaču na +8 ° C i tu se čeka do distribucije. CIP

linija za UF smešten je u prostoriji 6.3.1 i vrši se kružnim pranjem pri pritisku od 4 bara i sa

posebnim sredstvima: Ultrasil 110 ( bazno ), Ultrasil 67 i 69 (enzimatsko) i Ultrasil 75 (kiselo).

Deo tehnoloških linija peru se CIP br. 1 (Brinox) a u samom odelenju fete sve linije se peru CIP-

F.

Održavanje higijene prostorija, opreme i transportnih sredstava

Higijena prostorija i opreme u mlekarama je veoma važan faktor koji bitno utiče na kvalitet

mleka i mlečnih proizvoda. Ostaci mleka i mlečnih prerađevina i drugih organskih materija

pogodan su medij um za razvoj mikroorganizama. Namnoženi mikroorganizmi na površinama

opreme predstavljaju značajnu opasnost za rekontaminaciju sirovina, odnosno gotove hrane. U



49

industrijskoj proizvodnji hrane poznate su brojne epidemije koje su se pojavile upravo zbog tog

probleme. Zbog toga je potrebno provoditi sanitaciju opreme i prostorija. Sanitacija se sprovodi

prvenstveno iz razloga kako bi se smanjio ukupan broj mikroorganizama. Međutim, smanjenje je

moguće tek nakon odgovarajućeg smanjenja organskih nečistoća, jer one predstavljaju medijum

za razmnožavanje mikroorganizama, zbog toga se postupci sariitacije mogu podeliti na mere

koje se nazivaju sanitarno pranje i mere koje se nazivaju dezinfekcija. U svakom slučaju,

postupci sanitacije su vrlo bitni, i oni moraju biti dobro planirani, mora postojati standardna

sanitarna operativna procedura koja detaljno opisuje mesta koja se tretiraju, sredstva koja se

koriste, metode rada, učestalost, metode vrednovanja i si. Svi postupci moraju se izvoditi od

strane kvalifikovanog radnika, te mora postojati stručni nadzor, posebno ako se koriste opasne

hemikalije.

U mlekarama i objektima za proizvodnju mlečnih prerađevina najveći problem predstavljaju

nakupine masnoće u obliku tankih filmova, ili u obliku krupnih zaostataka. Kada se odredi

karakter nečistoće potrebno je odrediti sredstvo za sanitaciju. U pravilu se za odmašćivanje

biraju sredstva sa lužnatim karakterom, a za skidanje kamenca sredstva sa kiselim karakterom.

Svako sredstvo za pranje sadrži površinski aktivne materije koje stvaraju penu - tenzidi, i to

najčešće iz skupine anionskih ili iz skupine jonskih. Kisela sredstva najčešća su na bazi fosforne

ili limunske kiseline. Kiseline ujedno imaju dezinfikujući učinak. Baze, među kojima

najpoznatija natrijumova baza, spadaju u tzv. klasične dezinficijense. Baze deluju dubinski i

dobro otapaju belančevine. U baznim sredstvima vrlo se često nalazi i natrijumov hipohlorit, koji

ima dobra dezinfekcijska svojstva. Koncentracija aktivne materije je vrlo bitna. Nakon

sanitarnog pranja, kada se utvrdi da više nisu prisutna organska onečišćenja kreće se na završnu

dezinfekciju.

U toku održavanja higijene prostorija, opreme i transportnih sredstava pored sredstava za

dezinfekciju koriste se i velike količine tople i hladne vode. Upotrebljene vode nakon pranja se

sistemom interne kanalizacije upuštaju u sistem za prečišćavanje otpadnih voda koji se nalazi

unutar kompleksa AD „Mlekara Subotica", a potom u gradsku kanalizacionu mrežu.

3.4 Ulazni parametri

Električna energija

Napajanje predmetnog objekta električnom energijom predviđeno je iz postojećeg glavnog

razvodnog ormana GRO, postavljenog na spoljnem zidu objekta Hladnjača gotovih proizvoda.

Merenje utroška električne energije vrši se u sklopu proizvodnog kompleksa. Napon na koji

se priključuje objekat je 0,4kV. Sistem zaštite od napona dodira je TN-C-S sistem.

Ukupna instalisana snaga je 30,6kW trofazno. Iz postojećeg GRO napaja se RO-KKA1

postavljen na spoljni zid objekta i RO-D postavljen u hodniku novoformiranog prostora.

RO-KKA1 služi za napajanje i upravljanje novog kompresorsko-kondenzatorskog agregata.

RO-D služi za napajanje novog sistema grejanja vazduha u fermentacionoj komori, napajanje

izmeštenih spooljnih i unutrašnjih jedinica kasetnih klima uređaja, rasvete i utičnica.

Rasveta je predviđena LED svetiljakam karakteristika po fotometrijskom proračunu.



50

Voda

Fabrički kompleks mlekare u Subotici priključn je na javnu kanalizaciju i vodovodnu mrežu.

U delu objekta prehrambene industrije za koji se planira rekonstrukcija i dogradnja ne postoji

instalacija vodovoda ni kanalizacije jer otpadnih voda nema u okviru dela predmetnog projekta.

Dovod vode za opskrbu kanalskog izmenjivača voda-vazduh predviđen sa postojećeg cevnog

razovda iz susedne fermentacione komore.

Rashladni fluid

Kao rashladni fluid predviđeno je korišćenje freona R404A. Količina ovog rashladnog

fluida u sistemu iznosiće 50 kg.

3.5 Izlazni parametri

Otpad i otpadne vode

U toku prerade mleka i proizvodnje mlečnih proizvoda nastaje: čvrsti i tečni otpad. Tečne

materije su tehnološke otpadne vode, sanitarne otpadne vode i atmosferske vode. Čvrste otpadne

materije su komunalni otpad i ambalažni otpad.

Atmosferske vode sa krovnih površina, izgrađenih objekata, se pomoću sistema oluka

sakupljaju a potom usmeravaju na zelene površine kompleksa.

Tehnološke otpadne vode nastaju u procesu proizvodnje mleka i mlečnih prerađevina u toku

sanitacije opreme i prostorija. Sa svih površina predmetnog kompleksa, gde se koristi voda,

obezbeđeni su odvodi, tako da se otpadne vode sakupljaju i odvode u prečistać za otpadne vode,

koji je izgrađen 2011 godine i poseduje upotrebnu dozvolu, gde se vrši tretman voda i njihovo

dovođenje u oblik koji zadovoljava propisane vrednosti kvaliteta otpadnih voda za područje

Subotice.

Po obavljenom tretmanu, otpadne vode se putem separatne kanalizacije upuštaju u gradski

kanalizacioni sistem.

„Imlek“ AD u Subotici redovno vrši merenje emisije u vodu, prema postojećem planu

monitoringa.

Prema evidencijama iz 2018 godine ukupna količina ispuštene prečišćene otpadne vode

iznosila je 204.277 m3/god

Za predmetni projekat se ne očekuje generisanje otpadnih voda, osim male količine

kondenza koji se izvodi iz rashladne komore PVC cevima van objekta, te samim tim projekat

neće uticati na povećanje ukupne količine otpadnih voda u okviru kompleksa mlekare.

Međutim, za predmetni projekat može se očekivati produkcija čvrstog kako komunalnog

otpada tako i ambalažnog otpada s obzirom da se će se u okviru predmetnog projekta vršiti

skladištenje.

Komunalni i ambalažni otpad (ambalažni otpad od papira, plastike, stakla i aluminijuma) će

se odlagati u namenskim, tipskim kantama ili kontejnerima, a konačno uklanjanje komunalnog

otpada sa lokacije vršiće se angažovanjem JKP kao i ovlađćenim operaterima za određenu vrstu

otpada. Predviđeno je da se odnošenje otpada iz poslovnih prostorija vrši jednom nedeljno ili po

već ustaljenoj dinamici.



51

Emisije u vazduh

Za potrebe dobijanja toplote za zagrevanje radnih prostorija u zimskom periodu i prioritetno

za potrebe tehnoloških procesa u proizvodnim pogonima u okviru fabričkog kompleksa tačnije u

kotlovskim postrojenjima instalirani su parni kotlovi na prirodni gas. Otpadni gasovi nastali

radom gorionika, se kroz metalni vertikalni dimnjak, izbacuju u spoljašnju sredinu. Svaki kotao

ima svoj nezavisni emiter.

Pored kotlova, sušara mleka u prahu preko posebnog emtera predstavlja izvor emisije

praškastih materija u životnu sredinu.

„Imlek“ AD u Subotici redovno vrši merenje emisija u vazduh iz stacionarnih izvora

emisija.

Prema evidencijama iz 2018 godine ukupne količine emitovanih zagađujućih materija u

vazduh na emiterima iznosile su:

Emiter kotla br 1 : koncentracija CO (110.77 kg/god); Koncentracija NOx (2790.12 kg/god);

Koncentracija SOx (491.59 kg/god)



Emiter sušare mleka u prahu: koncentracija praškastih materija (2331.15 kg/god)

Predmetni projekat predstavlja deo objekta prehrambene industrije, ali u okviru istog nema

kotlovskih postrojenja niti drugih izvora emisija u vazduh, te se ne očekuje da će predmetni

projekat uticati na kvalitet vazduha. Za predmetni projekat se tokom dogradnje i rekonstrukcije

može očekivati povećana koncentracija zagađujućih materija u vadzuh koja potiče od

mehanizacije i drugih vozila.

Buka i vibracije

Za predmetni objekat, emitovanje buke može biti uzrokovano radom kompresorsko-

kondenzatorskih agregata koji su postavljeni ispod nadstrešnice u prostor u kome su već smešteni

agregati postojećih rashladnih komora.

Postojeći agregati rashladnih komora identifikovani su kao dominantni izvori buke u životnoj

sredini. „Imlek“ AD u Subotici poseduje izveštaje o merenju buke u životnoj sredini, na osnovu

čega je konstatovano da merodavni nivoi buke na svim mernim tačkama ne prelaze najveće

dozvoljene vrednosti za dnevni, večernji i noćni period.

Prema tome, ne očekuje se da će predmetni projekat uključujući i dodatnu opremu

(kompresorsko-kondenzatorske agregate) dovesti do značajnijeg povećanja nivoa buke na datoj

lokaciji.

Vibracije nisu izražene u objektu.

Jonizujuće i nejonizujuće zračenje:

Jonizujuće i nejonizujuće zračenje nije prisutno.

3.6 Prikaz tehnologije tretiranja otpadnih materija

Komunalni i ambalažni otpad za koji se može očekivati da će se generisati u okviru

predmetnog projekta, odlagaće se se u namenskim, tipskim kantama ili kontejnerima, spreman za

utovar, a konačno uklanjanje sa lokacije vršiće se angažovanjem JKP i lokalnih operatera za

određene vrste otpada. U okviru fabričkog komlepksa uspostavljen je adekvatan sistem



52

upravljanja otpadom, gde se sve vrste otpada razdvajaju i privremeno odlažu u namenske kese i

kontejnere do preuzimanja od straje JKP ili ovlašćenih operatera.

Iako se u okviru predmetnog projekta ne očekuje generisanje otpadnih voda, sve tehnološke

otpadne vode koje nastaju u procesu proizvodnje mleka i mlečnih prerađevina u toku sanitacije

opreme i prostorija se sakupljaju i odvode u prečistač za otpadne vode. Po obavljenom tretmanu,

otpadne vode se putem separatne kanalizacije upuštaju u gradski kanalizacioni sistem. Kao

tehnike prerade otpadnih voda koriste se flotacija, aerobna obrada, biološki proces prerade

otpadnih voda aktivnim muljem, aeracija. Mulj iz procesa tretmana otpadnih voda se odlaže u

kontejner i odatle odvozi na deponiju.

Sanitarno fekalne otpadne vode se sakupljaju i putem separatne kanalizacije upuštaju u

gradski kanalizacioni sistem.

Zauljene otpadne vode sa manipulativnih površina i saobraćajnica sakupljaju se preko

sabirnih šahtova (slivnika) i usmeravaju na separator masti i ulja a potom kanalizacijom upuštaju

u gradsku kanalizaciju.

Postrojenja za sagorevanje kao i sušara mleka u prahu ne poseduju sisteme za smanjenje

emisije zagađujućih materija u vazduh.

3.7 Prikaz uticaja na životnu sredinu izabranog i drugih razmatranih tehnoloških

rešenja.

Predmetni objekat će biti izgrađen od čvrstog materijala, shodno planiranoj nameni, dok se

od mašinskih instalacija planira instalacija termokomore, instalacije hladnjače. Za izgradnju

objekta koristiće se savremeni provereni i atestirani materijali pogodni za ovu vrstu objekata.

Na lokaciji se očekuje produkcija čvrstog komunalnog otpada i ambalažnog otpada.

Upravljanje komunalnim otpadom na lokaciji vrši se na način da se otpad odlaže u namenskim

kantama ili kontejnerima, a konačno uklanjanje sa lokacije vršiće se angažovanjem JKP i

ovlašćenih operatera.

Ambalažni otpad odlagaće se u namenske kontejnere do preuzimanja.

Otpadnih voda za predmetni projekat neće biti.



agregati postojećih rashladnih komora kao i redovnim saobraćanjem vozila.

U svakom slučaju, ne očekuje se da nivo emitovane buke bude iznad granične vrednosti

indikatora buke na otvorenom prostoru u skladu sa Uredbom o indikatorima buke, graničnim

vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u

životnoj sredini ("Sl.glasnik RS”, br. 75/2010).

U radu nema izraženih vibracija.

Emisija zagađujućih materija u vazduh mogu se javiti u toku dogradnje i rekonstrukcije

objekta usled prisustva građevinske mehanizacije i drugih vozila.



53

4 PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE SU

RAZMATRANE



54

4.1 Lokacija ili trasa

Nosilac projekta „Imlek“ AD se odlučio za predmetnu lokaciju iz sledećih razloga:

predmetni projekat predstavlja deo postojećeg objekta prehrambene industrije i čini tehnološku

celinu sa ostatkom objekata u okviru proizvodnog kompleksa mlekare i time doprinosi

funkcionalnosti.

Pri izboru lokacije za izgradnju predmetnog objekta nisu razmatrana druga alternativna

rešenja. Na postojećoj lokaciji je moguće zadovoljiti urbanističke uslove za dogradnju novih i

rekonstrukciju postojećih objekata.

Takođe, izgradnja objekta na postojećoj lokaciji neće proizvesti dodatne ekonomske

troškove za infrastrukturno opremanje nove lokacije.

Druga rešenja za lokaciju objekta nisu razmatrana iz opisanih razloga.

4.2 Proizvodni proces i tehnologija

U okviru predmetnog objekta vršiće se skladištenje prehrambenih proizvoda kao i

fermentacija. Objekat se nalazi u okviru proizvodnog kompleksa za preradu mleka i mlečnih

prerađevina. Predmet projekta je rekonsturcija i dogradnja postojećeg magacinskog prostora sa

formiranjem novih sadržaja i to: deo magacina se zadržava kao skladišni prostor, formira se

fermentaciona komora, formira se hodnik i formira se rashladna komora.

4.3 Metode rada

Metod rada odnosi se na proizvodnju prehrambenih proizvoda. Za predmetnu proizvodnju

usvojene su metode rada koje mogu da obezbede zahtevani kvalitet gotovih proizvoda. Metode

rada su precizno definisane radnim procedurama i uputstvima.

Procedure i uputstva definišu tokove kretanja sirovina i materijala kao i tokove kretanja

ljudi.

Takođe, sačinjena je i procedura za upravljanje svim tokovima otpada.

Druge metode rada nisu razmatrane.

4.4 Planovi i lokacije

Kopija plana parcele data je u prilogu Studije.

Situacioni plan lokacije dat je u prilogu Studije

4.5 Vrsta i izbor materijala

Objekat će biti izgrađen od čvrstog materijala, shodno planiranoj nameni. Za izgradnju

objekta koristiće se savremeni provereni i atestirani materijali pogodni za ovu vrstu objekata.

Opis materijala koji su planirani za izgradnju objekata dat je u prethodnom delu Studije.

Alternativna rešenja u izboru materijala nisu razmatrana.

4.6 Vremenski raspored izvođenja projekta

Prema raspoloživoj tehničkoj dokumentaciji za izvođenje projekta nisu precizno definisani

rokovi za vremensko izvođenje projekta.



55

4.7 Funkcionisanje i prestanak funckionisanja

Projekat i dogradnja objekta prehrambene industrije realizuje se kao deo planiranih

aktivnosti razvojnog programa nosioca projekta „Imlek“ AD. Funkcionisanje projekta u skladu

je sa potrebama potrošačkog tržišta i zadovoljavajućim ekonomskim aspektima procesa

proizvodnje. Prema postojećim saznanjima nije unapred predviđen vremenski period za

eksploataciju ovog projekta.

Ukoliko se u budućem periodu stvore uslovi koji će usloviti prestanak rada ovog projekta, ne

očekuju se nepovoljni uticaji na kvalitet životne sredine.

Nakon prestanka rada projekta tehnološka oprema instalirana u proizvodnom pogonu treba

biti demontirana, bezbedno uklonjena iz objekta i u skladu sa trenutnim tehničkim kvalitetima

trajno stavljena van upotrebe ili iskorišćena u proizvodnji u proizvodnim pogonima drugih

investitora.

Građevinski objekat može biti dodatno rekonstruisan i iskorišćen za drugu vrstu

proizvodnje. Objekat je obezbeđen potrebnim elementima infrastrukture.

Sve količine zaostalih otpadnih materija komunalnog porekla kao i ambalažnog otpada,

trebaju biti bezbedno uklonjeni sa predmetne lokacije i deponovani na komunalnu deponiju ili

predati ovlađćenim operaterima za upravljanje otpadom.

U slučaju prestanka funkcionisanja projekta neće biti potrebno vršiti sanaciju terena,

odnosno preduzimati mere za zaustavljanje zagađenja i dalje degradacije životne sredine do

nivoa koji je bezbedan za buduće korišćenje lokacije uključujući uređenje prostora, revitalizaciju

i rekultivaciju.

Sa prestankom rada projekta potencijalno štetni uticaji projekta na zagađenje životne sredine

neće više biti prisutni.

4.8 Datum početka i završetka izvođenja projekta

U projektnoj dokumentaciji nisu navedeni datum početka i završetka izvođenja projekta.

4.9 Kontrola zagađenja

Kontrola zagađenja postiže se upravljanjem otpadom u svemu u skladu operativnim

proedurama, merama preventivnog delovanja na postizanju i održavanju potrebnih uslova radne

sredine i upravljanjem drugim vrstama zagađujućih materija koje nastaju na proizvodnom

kompleksu na način koji je u skladu sa važećim zakonskim normama.

4.10 Uređenje odlaganja otpada

Komunalni i ambalažni otpad za koji se očekuje da će se generisati u okviru predmetnog

projekta prema postojećem rešenju razdvajaće se na mestu nastanka, odlagaće se se u

namenskim, tipskim kantama ili kontejnerima, spreman za utovar, a konačno uklanjanje sa

lokacije vršiće se angažovanjem JKP i angažovanjem ovlašćenih operatera.

4.11 Uređenje pristupa i saobraćajnih puteva

Prilaz objektu kao i staze oko objekta izvedene su sa postojećeg puta.

Druge mogućnosti za komunikacione puteve nisu razmatrane.



56

4.12 Odgovornosti i procedure za upravljanje životnom sredinom

Odgovornost upravljanja otpadom kako za predmetni projekat, tako i za celokupan

proizvodni kompleks imaju kvalifikovana lica za upravljanje otpadom.

Autorizovane osobe u proizvodnji odgovorne su zajedno sa rukovodiocima svojih celina za

identifikaciju, klasifikaciju, pakovanje, razdvajanje i označavanje otpada na mestu njegovog

stvaranja i njegovo uklanjanje u privremena skladišta otpada na tačno definisanim mestima.

Za celokupan proizvodni kompleks sačinjen je plan upravljanja otpadom, gde su sagledani

svi tokovi otpada kao i načini postupanja sa istim. Takođe, „Imlek“ AD je internim

dokumentima propisao i procedure u vezi upravljanja otpadom koje važe za sve zaposlene.

4.13 Obuka

Proizvođač mora da raspolaže dovoljnim brojem osoblja sa neophodnom kvalifikacijom i

iskustvom. Odgovornost svakog pojedinca ne sme da bude toliko sveobuhvatna da predstavlja

rizik za kvalitet. Proizvođač mora da obezbedi obuku celokupnom osoblju koje radi u

proizvodnji, kao i za sve druge čiji rad može da utiče na kvalitet proizvoda. Alternative u obuci

nisu moguće, potrebno je izvršiti obuku kadrova za specifičnu proizvodnju.

4.14 Monitoring

Program praćenja uticaja na životnu sredinu predmetnog projekta vršiće se sistematskim

merenjem, ispitivanjem i ocenjivanjem indikatora stanja i zagađenja životne sredine celokupnog

proizvodnog kompleksa koji se preveshodno odnose na monitoring stanja kvaliteta otpadnih

voda emisije zagađujućih materija u vazduh i opterećenost lokacije intenzitetom buke.

4.15 Planovi za vanredne prilike

Od planova za vanredne prilike izrađeni su: Pravila zaštite od požara, Planovi evakuacije,

osposobljavanje zaposlenih



57

5 OPIS ČINILACA ŽIVOTNE SREDINE KOJI

MOGU BITI IZLOŽENI UTICAJU



58

5.1 Stanovništvo

Po popisu iz 2011. godine 105.681 stanovnika je živelo na teritoriji Subotice i Palića.

Urbanistička zona “Aleksandrovo” gde se i nalazi “Imlek” AD broji oko 6186 stanovnika.

Stambeni objekti su od kompleksa mlekare udaljeni oko 100 metara.

Od prvih kuća u naselju predmetni projekat projekat odnosno dogradnja objekta

prehrambene industrije je udaljen oko 400 m.

Realizacija projekta neće dovesti do migracija ni do značajnog upošljavanja stanovništva u

odnosu na postojeće stanje.

5.2 Flora i fauna

U regionu Subotice, kao i čitavoj Panonskoj niziji, flora i fauna se u protekla tri veka

izmenila. Promene su naročito uočljive u flori. Prirodne stepe su pretvorene u poljoprivredna

zemljišta čime je prirodno okruženje izmenjeno i što je uslovilo nestanak nekih starih vrsta i

njihova zamena novim vrstama biljki.


Subotici. Ukupna površina kompleksa mlekare je 4ha 64a i 33m2. Iako na samoj predmetnoj

lokaciji postoji zelena površina, nema zaštićenih prirodnih dobara, retkih i ugroženih biljnih i

životinjskih vrsta koje su izložene riziku usled realizacije projekta.

5.3 Zemljište, voda i vazduh

Na teritoriji opštine Subotica, zemljište ima veoma interesantnu strukturu. Može se podeliti

na dve velike jedinice:

Subotička peščara, sastavljena isključivo od selskog peska, u okviru koje se ističu pojedina

uzvišenja (peščane dine) među kojima su najuočljivije Subotička, Palićka i Tavankutska.

Lesni plato Telečke u čijem je prostoru ceo teren izgrađen od lesa a u površinskim delovima

od humusnog lesa, tako da predstavlja obradivo zemljište.

Prema litološkom sastavu terena, na teritoriji opštine Subotica razlikujemo sledeće vrste

terena: živi pesak, peskoviti šljunkovi i les.

Nesavesnim upravljanjem čvrstim komunalnim i drugim otpadom, kao i nekontrolisanim

unošenjem tečnih zagađujućih materija u zemljište može doći do ugrožavanja postojećeg stanja

kvaliteta zemljišta.

Za postojeće objekte na proizvodnom kompleksu “Imlek” AD uređeno je odlaganje otpada u

namenske kontejnere raspoređenim na definisanim lokacijama u okviru proizvodnih celina.

Takođe, na nivou kompleksa prema potrebnoj dinamici vrši se preuzimanje različitih vrsta

otpada i ostalih otpadnih materija nastalih pri obavljanju proizvodne delatnosti.

Čvrsti otpad koji nastaje u tehnološkom procesu prikuplja se u odgovarajuće kontejnere ili

vreće a zatim transportuje do privremenog skladišta do preuzimanja.

U hidrogeološkom smislu ovo područje se sastoji od neogenih i kvartarnih naslaga velike

debljine (i do 4.500 m) sa brojnim vodonosnim sredinama različitog strukturnog tipa poroznosti i

rasprostranjenosti.

U pripovršinskim delovima nalaze se vodonosne sredine pliocena i kvartara. Pliocenske

vodonosne sredine na dubinama većim od 200 m imaju formirane izdani termomineralnih voda

sa većom ili manjom količinom gasova. Kvartarne vodonosne sredine se nalaze praktično od



59

površine terena do dubine od oko 230 m. Predstavljene su policikličnim rečnim i rečno-

jezerskim peskovito-šljunkovitim naslagama. Ove rečne i rečno-jezerske naslage predstavljaju

»osnovni vodonosni kompleks« koji se dominantno koristi za potrebe vodosnabdevanja.

U pogledu kvaliteta ovih voda smatra se da su one uslovno veoma kvalitetne, jer se

jednostavnim postupcima mogu dovesti na zakonom propisan kvalitet vode za piće.

Na odredenim delovima terena se u peskovitim eolskim i lesnim sedimentima formira tzv.

prva izdan koja direktno »komunicira« sa površinom terena te je vodni režim ovih resursa

ograničen klimatskim faktorima. Zbog antropoloških uticaja dolazi do značajnog pogoršanja

kvaliteta ovih voda. Zbog ogranicene izdašnosti i velike zagađenosti ova izdan se ne koristi za

instiutucionalno vodosnabdevanje naselja. U naseljima Opštine Subotica kao jedini resurs za

institucionalno vodosnabdevanje koristi se kvartarna vodonosna sredina na dubinama izmedu

100 i 200 m. Ovaj resurs, pored vodosnabdevanja naselja, služi i u druge namene (industrija,

poljoprivreda, stočarstvo, zanatstvo, rekreacija).

Nepovoljan uticaj na kvalitet tokova površinskih i podzemnih voda može biti uzrokovan

nekontrolisanim upravljanjem tehnološkim i sanitarnim otpadnim vodama koje se produkuju u

proizvodnim objektima.

Za postojeće objekte na proizvodnom kompleksu uključujući i predmetni projekat sve

tehnološke otpadne vode koje nastaju u procesu proizvodnje mleka i mlečnih prerađevina u toku

sanitacije opreme i prostorija se sakupljaju i odvode u prečistač za otpadne vode. Po obavljenom

tretmanu, otpadne vode se putem separatne kanalizacije upuštaju u gradski kanalizacioni sistem.

Mulj iz procesa tretmana otpadnih voda se odlaže u kontejner i odatle odvozi na

deponiju.Sanitarno fekalne otpadne vode se sakupljaju i putem separatne kanalizacije upuštaju u

gradski kanalizacioni sistem. Zauljene otpadne vode sa manipulativnih površina i saobraćajnica

sakupljaju se preko sabirnih šahtova (slivnika) i usmeravaju na separator masti i ulja a potom

kanalizacijom upuštaju u gradsku kanalizaciju.

“Imlek” AD redovno vrši monitoring otpadnih voda koje se ispuštaju u gradsku kanalizaciju.

Izveštaje o ispitivanju kvaliteta otpadnih voda dostupni su kod investitora

Za ocenu postojećeg stanja kvaliteta vazduha na širem lokalitetu proizvodnog kompleksa

“Imlek” AD uzeti su rezultati iz Izveštaja o monitoringu kvaliteta ambijentalnog vazduha na

teritoriji grada Subotice sačinjenog od strane Zavoda za javno zdravlje Subotica.

Prema programu monitoringa ambijentalnog vazduha na teritoriji grada Subotice, Odeljenje

zaštite životne sredine prati aerozagađenje na pet stacionirnih mernih mesta u Subotici.

Za ocenu postojećeg stanja kvaliteta vazduha na bližem lokalitetu proizvodnog kompleksa

“Imlek” AD uzeti su rezultati sa mernog mesta “Gradska Bolnica” koje je od mernih mesta

najbliže predmetnoj lokaciji.

Rezultati su preuzeti sa sajta zvanične prezentacije grada Subotice, izveštaj za 2018. godinu.

Prema rezultatima za dati period kvalitet ambijentalnog vazduha može se zaključiti da su

suspendovane čestice PM10 i PM2.5 u 2018. godini, kao i prethodnih godina, bile dominantne

zagađujuće materije na teritoriji grada Subotice. Izmerene koncentracije sumpor-dioksida kao i

azot-dioksida u toku 2018 godine bile su ispod graničnih vrednosti, te je vazduh u odnosu na

koncentraciju ovih polutanta bio dobrog kvaliteta.

Pri oceni stanja kvaliteta vazduha na samoj lokaciji projekta rekonstrukcije i dogradnje

objekta prehrambene industrije treba uzeti u obzir i prisustvo drugih proizvodnih celina u okviru



60

kompleksa “Imlek” AD koji mogu imati uticaj na kvalitet vazduha. To se prvenstveno odnosi na

emitere parnih kotlova kao i emiter sušare mleka u prahu.

Za ove objekte u okviru kompleksa sprovode se potrebna merenja emisije zagađujućih

materija u vazduh u skladu sa Zakonom. Izveštaji o izvršenim merenjima dostupni su kod

investitora.

5.4 Klimatski činioci

Osnovne klimatske karakteristike ovog područja ukazuju na promenljivost vremenskih

prilika tokom godišnjih doba. Jesen je toplija od proleća. Prelazak od zime ka proleću je brži

nego onaj od leta ka jeseni.

U periodu leta, usled pojave pomeranja subtropskog pojasa ka severu, ovo područje se često

nalazi pod uticajem tzv Azorskog anticiklona koji uslovljava relativno stabilne vremenske

prilike. Povremeni letnji pljuskovisu lokalnog karaktera. Zimsko vreme je pod uticajem

ciklonskih aktivnosti sa područja Atlanskog okeana i Sredozemnog mora kao i tzv Sibirskog

zimskog anticiklona.

Uticaj predmetnog objekta na postojeće klimatske činioce neće biti značajan.

5.5 Građevine, nepokretna kulturna dobra, arheološka nalazišta i ambijentalne celine

Na predmetnoj lokaciji nema zaštićenih kulturnih dobara niti arheoloških nalazišta. Veruje

se da projekat neće imati uticaj na isto.

5.6 Pejzaž

Predmetni projekat nalazi se u okviru proizvodnog kompleksa “Imlek” AD u Subotici.

Pejzažne karakteristike, kao kriterijum odnosa objekata i životne sredine je važan, jer odlike

slike predela predstavljaju kvalitativni činilac, koji bitno doprinosi kvalitetu projektnog rešenja

ili se javlja kao element degradacije uređenih i ustaljenih odnosa.

Uzimajući u obzir karakteristike područja u kojem se nalazi predmetna lokacija, tj da se

nalazi u industrijskoj zoni, može se zaključiti da realizacija i rad predmetnog projekta neće

uticati na postojeće pejzažne karakteristike posmatranog područja.



61

6 OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIH UTICAJA

PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU



62

MOGUĆE PROMENE I UTICAJI NA ŽIVOTNU SREDINU

Pod zagađivanjem životne sredine podrazumeva se emisija, odlaganje ili premeštanje bilo

koje materije, objekta ili supstance koja može, sama ili zajedno sa drugima, da prouzrokuje

promenu ili degradaciju sredine u kojoj žive čovek i ostala bića, tj. da promeni fizičke elemente

biosfere. Moguće ugrožavanje životne sredine na predmetnoj lokaciji se može posmatrati sa

aspekta:

- redovnog rada, i

- u vanrednim situacijama.

U toku redovnog rada predmetnog projekta nema značajnih uticaja na životnu sredinu.

6.1 U toku izgradnje objekta

Radovi na rekonstrukciji i dogradnji objekta podrazumevaju demontažu postojećih zidova i

postavljanja novih zidova, izmeštanju postojeće termotehničke instalacije i ugradnju nove,

rekonstrukciju postojećih instalacija tokova fluida i električne energije i ugradnju potrebne

tehnološke opreme.

Moguće promene i uticaji tokom izvođenja radova na rekonstrukciji su lokalnog karaktera i

njihovo delovanje nije izraženo u dužem vremenskom periodu.

Izvođenje projekta ne zahteva sprovođenje prethodnih radova rušenja postojećih objekata i

sanacije terena.

Višak građevinskog materijala i drugi čvrsti otpad koji nastaje tokom rekonstrukcije nakon

završenih građevinskih radova biće uklonjen je na lokaciju namenjenu za odlaganje

građevinskog otpada.

Rekonstrukcija objekta ne podrazumeva izvođenje građevinskih radova na većim dubinama

koji bi mogli proizvesti nepovoljan uticaj na tokove podzemnih voda.

U toku izvođenja radova na rekonstrukciji neće dovesti do ugrožavanja postojećeg stanja

kvaliteta vazduha na lokalitetu.

Izvođenjem radova na rekonstrukciji neće biti učinjeni značajni dugoročni uticaji na

postojeće stanje kvaliteta životne sredine.

6.2 U toku redovne eksploatacije

Analizom rada predmetnog projekta kao i tehnološkog postupka, koji je planiran

napredmetnom kompleksu mlekare u Subotici, izvršena je preliminarna identifikacija uticaja na

životnu sredinu (tabela br.2), i to uz pretpostavku da se tokom redovnog rada projekta

primenjuju zaštitne mere predviđene projektnom dokumentacijom.

Identifikovani uticaji na životnu sredinu svrstavani su u nekoliko osnovnih tipova uticaja,

koji, tako definisani, određuju karakter uticaja. Karakteri uticaja, navedeni su u tabeli br.2. dok je

opis uticaja u odnosu na karakter, dat je u tabeli br. 3. Sagledavanjem mogućih uticaja

predmetnog projekta na životnu sredinu, konstatovano je da predmetni projekat dogradnje i

rekonsturkcije objekta prehrambene industrije neće imati većeg uticaja na životnu sredinu. S

toga, pažnja je posvećena kumulativnom uticaju koji bi ovaj projekat , koji je sastavni deo ostalih

proizvodnih celina mogao da ima na životnu sredinu.



63

Karakter uticaja Opis uticaja

Neposredan Uticaj uzrokovan konretnom aktivnošću, koji se javlja u isto vreme i

na istom mestu kada i konkretna aktivnost (primarni uticaj)

Posredan

Uticaj uzrokovan konretnom aktivnošću, koji se javlja kasnije

tokom vremena i na mestu različitom od mesta odvijanja

konkretne aktivnosti (sekundarni uticaj)

Kumulativan

Uticaj jedne aktivnosti koji u kombinacijia sa istim uticajem druge

aktivnosti dovodi do njihovog zbirnog uvećavanja (usled npr.

postojanja izvora zagađenja u neposrednoj blizini što dovodi do

zbirnog efekta)

Sinergetski Uticaj koji, zajedno sa nekim drugim uticajem, proizvodi treći,

potpuno novi efekat

Potencijalan Uticaj koji trenutno ne postoji, ali za čiju se mogućnost javljanja

može utvrditi određena verovatnoća (niska, srednja ili visoka)

Kratkoročan Uticaj uzrokovan konkretnom aktivnošću, koji traje u kratkom

vremenskom periodu nakon završetka te aktivnosti

Dugoročan Uticaj uzrokovan konkretnom aktivnošću, koji traje u dugom

vremenskom periodu nakon završetka te aktivnosti

Povremen

Uticaj uzrokovan konretnom aktivnošću koji ima ograničeno trajanje

u vremenu, nakon završetka aktivnosti prestaje, a predmet uticaja se

vraća u prvobitno stanje

Stalan Uticaj uzrokovan konkretnom aktivnošću, koji traje i nakon završetka

te aktivnosti, a predmet uticaja se više ne vraća u prvobitno stanje

Tabela 2. Opis uticaja koji definišu njegov ukupni karakter

STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU PROJEKTA- REKONSTRUKCIJA I DOGRADNJA OBJEKTA PREHRAMBENE INDUSTRIJE

66

Vrsta i karakter uticaja Potrebne mere

Neposredan Posredan Kumulativan Sinergetski Stalan Povremen Potencijalan Kratkoročan Srednjeročan Dugoročan Da Ne

Kvalitet

vazduha - *

Kvalitet voda - *

Kvalitet

zemljišta - - - *

Buka i

vibracije - - - *

Toplota i

zračenje *

Mirisi *

Zdravlje

stanovništva *

Meteo

parametri i

klima

*

Ekosistem *

Naseljenost,

koncentracija

i migracija

stanovništva

*

Komunalna

infrastruktura *

Prirodna i

kulturna

dobra

*

Pejsaž *

Tabela 3. Matrica za pleriminarnu identifikaciju uticaja rada predmetnog projekta na životnu sredinu (+ pozitivan uticaj; - negativan uticaj)



67

Zagađenje vode i zemljišta

U toku prerade mleka i proizvodnje mlečnih proizvoda nastaje: čvrsti i tečni otpad. Tečne

materije su tehnološke otpadne vode, sanitarne otpadne vode i atmosferske vode. Čvrste otpadne

materije su komunalni otpad i ambalažni otpad.

Atmosferske vode sa krovnih površina, izgrađenih objekata, se pomoću sistema oluka

sakupljaju a potom usmeravaju na zelene površine kompleksa.

Tehnološke otpadne vode nastaju u procesu proizvodnje mleka i mlečnih prerađevina u toku

sanitacije opreme i prostorija. Sa svih površina predmetnog kompleksa, gde se koristi voda,

obezbeđeni su odvodi, tako da se otpadne vode sakupljaju i odvode u prečistać za otpadne vode,

koji je izgrađen 2011 godine i poseduje upotrebnu dozvolu, gde se vrši tretman voda i njihovo

dovođenje u oblik koji zadovoljava propisane vrednosti kvaliteta otpadnih voda za područje

Subotice.

Po obavljenom tretmanu, otpadne vode se putem separatne kanalizacije upuštaju u gradski

kanalizacioni sistem.

Međutim, za predmetni projekat se ne očekuje generisanje otpadnih voda, osim male

količine kondenza koji se izvodi iz rashladne komore PVC cevima van objekta i atmosferskih

voda sa krovnih površina, te samim tim projekat neće uticati na povećanje ukupne količine

otpadnih voda u okviru kompleksa mlekare.

Za predmetni projekat može se očekivati produkcija čvrstog kako komunalnog otpada tako i

ambalažnog otpada s obzirom da se će se u okviru predmetnog projekta vršiti skladištenje.

Neadekvatno upravljanje otpadom može imati negativnog uticaja na kvalitet zemljišta ali i

podzemnih voda.






Upravo eksploatacija predmetnog projekta može imati posredan i kumulativni uticaj na

zemljište, uzimajući u obzir i ostatak proizvodnog pogona i generisanje veće količine otpada.

Posmatrajući sistem upravljanja otadom u celokupnom proizvodnom procesu “Imlek” AD i

primere dobre prakse, ne očekuje se da će generisanje dodatnih količina otpada tokom

eksploatacije predmetnog projekta imati veći uticaj na kvalitet zemljišta na predmetnom

kompleksu.

Zagađenje vazduha

Izvor zagađenja vazduha na predmetnom području predstavljaju emiteri dva parna kotla kao

i emiter sušare mleka u prahu. Pored stacionarnih izvora zagađenja javlja se i saobraćaj kao

zagađivač vazduha na predmetnom području.

Zagađenje vazduha koje potiče iz stacionarnih izvora može imati određeni neposredni i

dugoročni uticaj na životnu sredinu u vidu emisija SOx, NOx, CO2 i praškastih materija.



66

Zagađenje vazduha koje se može javiti usled emisije gasova iz transportnih sredstava

prilikom dolaska i odlaska vozila sa predmetne lokacije, emisija gasova iz motora putničkih

vozila koja su predmet rada postrojenja i transportnih sredstava unutrašnjeg transporta na

predmetnom postrojenju. Emisije gasova će se javljati kao posledica nepotpunog sagorevanja

dizel D2 goriva ili ostalih goriva, lokalnog su karaktera i imaju kratkoročan i povremen

negativan uticaj malog obima na kvalitet vazduha.



projekat uticati na kvalitet vazduha niti izazvati kumulativne efekte odnosno uvećanja izvora

zagađenja vazduha.

Buka i vibracije



agregati postojećih rashladnih komora.

Postojeći agregati rashladnih komora identifikovani su kao dominantni izvori buke u životnoj

sredini. „Imlek“ AD u Subotici poseduje izveštaje o merenju buke u životnoj sredini, na osnovu

čega je konstatovano da merodavni nivoi buke na svim mernim tačkama ne prelaze najveće

dozvoljene vrednosti za dnevni, večernji i noćni period.

Iako će instalacijom dodatne opreme doći do kumulativnog efekta, ne očekuje se da će

predmetni projekat uključujući i dodatnu opremu (kompresorsko-kondenzatorske agregate) dovesti

do značajnijeg povećanja nivoa buke na datoj lokaciji.

Vibracije nisu izražene u objektu.

Zdravlje stanovništva

Redovan rad objekta neće imati znatnog uticaja na osnovne elemente čovekove okoline –

vodu, vazduh i zemljište, te stoga neće doći ni do negativnog uticaja na zdravlje stanovništva.

Klimatske karakteristike

Freon R404a koji se koristi kao rashladni fluid iako ne oštećuje ozonski omotač, ima

negativne posledice po životnu sredinu a to je da utiče na globalno zagrevanje. Faktor globalnog

zagrevanja za freon R404a iznosi 3260 GWP što znači da 1 kg freona R404a utiče na globalno

zagrevanje 3260 puta više nego 1 kg CO2 . Predviđena količina freona za rashladni sistem je 50

kg ali se pretpostavlja da redovna eksploatacija predmetnog objekta neće dovesti do klimatskih

promena i promena eko – sistema.

Ekosistem

Na predmetnoj lokaciji nisu identifikovani predstavnici flore i faune, koji bi bili ugroženi

redovnim radom predmetnog projekta. Faunu na lokaciji i u okruženju čine prolazne, solitarne

životinjske vrste dobro adaptirane na antropogeno dejstvo. Potencijalni migracioni pravci, ako su

i postojali, realizacijom kompleksa, u okviru koga se nalazi i predmetni projekat, i

infrastrukturnim opremanjem u prethodnom periodu već su izmenjeni i uspostavljeni su novi,

prema postojećim uslovima, tako da predmetni projekat neće dovesti do presecanja puteva

migracije i ugrožavanja



67

privremenih i stalnih staništa životinjskim vrstama.

Postojanje i rad predmetnog projekta, uz primenu mera zaštite životne sredine, ne može

dovesti do negativnih uticaja na osnovne činioce ekosistema.

Naseljenost, koncentracija i migracija stanovništva

Sa aspekta demografskih karakteristika, uzimajući u obzir sve napred navedene činjenice,

predmetni projekat predstavlja prihvatljivo i održivo rešenje, uz poštovanje propisanih uslova i

mera zaštite, minimiziranja i sprečavanja potencijalno štetnih uticaja na životnu sredinu i

zdravlje stanovništva.

Realizacija i redovan rad projekta neće izazvati raseljavanje, rušenje postojećih objekata niti

doseljavanje novog broja stanovnika, te se može zaključiti da predmetni projekat neće uticati na

demografiju neposrednog i šireg okruženja.

Zaštićena prirodna i kulturna dobra

Prema raspoloživim podacima na predmetnoj lokaciji nema evidentiranih prirodnih dobara,

kao ni arheoloških lokaliteta, te predmetni projekat neće imati uticaja na iste.

Pejzažne karakteristike

Pejzažne karakteristike, kao kriterijum odnosa objekata i životne sredine je važan, jer odlike

slike predela predstavljaju kvalitativni činilac, koji bitno doprinosi kvalitetu projektnog rešenja

ili se javlja kao element degradacije uređenih i ustaljenih odnosa.

Uzimajući u obzir karakteristike područja u kojem se nalazi predmetna lokacija, tj da se

nalazi u industrijskoj zoni, može se zaključiti da realizacija i rad predmetnog projekta neće

uticati na postojeće pejzažne karakteristike posmatranog područja.



68

7 PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU U

SLUČAJU UDESA



69

Na predmetnoj lokaciji „Imlek“AD smeštena je specijalizovana mlekarska industrija koja

prerađuje veliku količinu mleka. U cilju sagledavanja potencijalnih udesnih situacija u okviru

predmetnog projekta, potrebno je izvršiti identifikaciju opasnih materija, procesa i drugih

elemenata postrojenja koji su značajni sa stanovišta nastajanja udesa. Identifikacija opasnosti

obuhvata identifikaciju kritičnih tačaka, odnosno mesta u procesu ili na postrojenju koja

predstavljaju najslabije tačke ili moguće izvore opasnosti sa aspekta nastajanja udesa. U okviru

identifikacije se analizira i ljudski faktor kao mogući uzrok udesa.

Potencijalni uzroci eventualnih udesnih situacija na predmetnoj lokaciji mogu nastati usled:

- Otkaza komponenti i materijala usled dotrajalosti opreme – Osnovni preduslov za sigurno

funkcionisanje sistema je da njegove komponente mogu kontinualno da rade na predviđenim

radnim opterećenjima. Postoje razni mogući uzroci otkaza komponenata sistema kao što su:

mehaničko oštećenje opreme (zamor materijala, dotrajalost usled spoljašnjeg uticaja i sl), otkazi

sigurnosnih sistema (otkaz pojedinih indikatora i sl.). Naročito je potrebno vršiti redovnu

kontrolu opreme za rad, i to, pre svega, kroz redovno praćenje svih pokazatelja u radnom

procesu;

- Ljudskih grešaka u toku obavljanja poslova u postrojenju – Ljudske i organizacione greške

potrebno je analizirati kao mogući uzrok događaja iz razloga što statistika udesa u svetu

pokazuje da je faktor „čovek“ jedna od najslabijih tačaka u sistemu i kao uzrok udesnog

događaja javlja se u oko 45 % slučajeva. Ljudski faktor predstavlja veoma važnu kariku u

procesu rada svakog dela postrojenja i funkcionisanja proizvodnih operacija. Otkazi u

funkcijama sistema, koji su posledica ljudske greške, mogu nastati zbog: nepropisno obučenog

osoblja; nepridržavanja uputstava o radu, zaštiti na radu i protivpožarnoj zaštiti; nehata i

nemarnog odnosa prema radu; neznanja- neredovnog i neadekvatnog održavanja opreme i

uređaja i sl.

U okviru predmetnog projekta će se vršiti skladištenje i fermentacija prehrambenih mlečnih

proizvoda. Za objekat kao udesnu situaciju možemo izdvojiti požar i to požar klase A-požari koji

obuhvataju čvrste materije-organske prirode kao i požar na električnim instalacijama-požar klase

E.

U slučaju razvoja požara u objektu, može se očekivati sledeći uticaj na elemente životne

sredine:

Kao posledica požara vazduhom bi se širio oblak dima, a od zagađujućih materija u dimnom

oblaku mogu se očekivati čestice prašine, pepela, čađi CO, CO2, SO2, vodena para. Najveća

koncentracija zagađujućih materija biće u neposrednoj blizini zapaljenog objekta. Kako se radi o

akcidentu ograničenog trajanja, ovo zagađenje je prolaznog karaktera. Dugoročne posledice širih

razmera na kvalitet vazduha uzrokovane ovim akcidentom ne očekuju se.

Čestice dimnog oblaka vremenom se talože na tlu izazivajući izvesnu kontaminaciju

zemljišta u bližoj okolini. Kontaminacija zemljišta prouzrokovana na ovaj način nije naročito

izražena, niti se zagađenje zemljišta može proceniti kao uticaj sa dugoročnim negativnim

posledicama.

Zagađujuće materije koje pri udesu dospeju u atmosferu štetno deluju na ljudski organizam,

posebno na respiratorni trakt. Neposredno na mestu udesa može doći do mehaničkog

povređivanja ljudi, ozbiljnih opekotina, gušenja usled udisanja štetnih gasova. Mađutim, kako je



70

požar akcidentna situacija ograničenog trajanja, ne predviđa se da bi usled ovog akcidenta

zdravlje ljudi moglo biti trajno narušeno.

Nivo buke pri udesu se nešto povećava usled angažovanja mehanizacije i ljudstva na gašenju

požara.

Ne očekuju se klimatske promene i promene eko - sistema kao posledica ovog akcidenta.

Oštećenja ozbiljnijeg karaktera komunalne infrastrukture teško da se mogu desiti.

Objekat se realizuje na parceli koja se nalazi u građevinskoj zoni.

Od prvih kuća objekat je udaljen oko 400 m.

U slučaju požara na objektu malo je verovatno da ovaj požar može imati nekog značajnog

uticaja na stambene objekte i stanovništvo u naseljima ili da se može preneti na ove objekte s

obzirom na njihovu međusobnu udaljenost. U slučaju požara nastala bi materijalna šteta koja

može biti izražena kroz štetu na građevinskom objektu kao i na izgrađenim objektima koji se

naslanjaju na predmetni objekat.



71

8 OPIS MERA PREDVIĐENIH U CILJU SPREČAVANJA,

SMANJENJA I OTKLANJANJA ŠTETNOG UTICAJA

PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU



72

Neophodne mere radi smanjenja ili sprečavanja štetnih uticaja koji mogu nastati

realizacijom Projekta-rekonstrukcije i dogradnje objekta prehrambene industrije, mogu se

sistematizovati u sledeće kategorije:

Mere predviđene zakonskim i podzakonskim aktima

Mere u toku izgradnje objekta

Mere preduzete i planirane mere zaštite životne sredine

Mere koje će se preduzeti u slučaju udesa

Mere koje će se preduzeti nakon prestanka rada i zatvaranja objekta

8.1 Mere predviđene zakonskim i podzakonskim aktima

Tehnička dokumentacija za realizaciju projekta, upravljanje otpadnim materijama, program

mera na otklanjanju štetnosti, kao i program praćenja kvaliteta životne sredine moraju biti

usaglašeni sa odgovarajućim važećim zakonima, tehničkim propisima i standardima:

Zakon o zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004, 36/2009,

36/2009 - dr. zakon, 72/2009 - dr. zakon, 43/2011 - odluka US, 14/2016,

76/2018, 95/2018 - dr. zakon i 95/2018 - dr. zakon)

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS" broj 135/04 i

36/2009).

Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik

RS", br. 69/2005)

Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr.,

64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 -

odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014 i 83/2018)

Zakon o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 14/2016 i

95/2018 - dr. zakon)

Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada („Sl. glasnik RS“ broj

56/2010).

Zakon o zaštiti vazduha („Sl. glasnik RS“ broj 36/2009 i 10/2013)

Zakon o zaštiti prirode ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 - ispr.,

14/2016 i 95/2018 - dr. zakon)

Uredba o ekološkoj mreži (“Sl.glasnik RS” , br.102/2010)

Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha ("Sl. glasnik

RS", br, 11/2010, 75/2010 i 63/2013).

Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduhu („Sl.

glasnik RS“ broj 71/2010 i 6/2011- ispr.).

Zakon o vodama ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010, 93/2012, 101/2016, 95/2018 i

95/2018 - dr. zakon)

Uredba o garničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i

rokovima za njihovo dostizanje ("Sl. glasnik RS", br. 67/2011, 48/2012 i

1/2016)

Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i

88/2010).



73

Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje

indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini („Sl.

glasnik RS“, broj 75/2010).

Zakon o zaštiti od požara ("Sl. glasnik RS", br. 111/2009, 20/2015, 87/2018 i

87/2018 - dr. zakoni)

Uredba o razvrstavanju objekata u kategorije ugroženosti od požara („Sl. glasnik

RS“ broj 76/2010).

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 91/2015

i 113/2017 - dr. zakon)

Mere zaštite vazduha realizuju se u skladu sa sledećim zakonskim odredbama:

Prema Zakonu o zaštiti vazduha ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 10/2013), član 4, zaštitu i

poboljšanje kvaliteta vazduha obezbeđuju, privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici

koji u obavljanju delatnosti utiču ili mogu uticati na kvalitet vazduha dužni su da: obezbede

tehničke mere za sprečavanje ili smanjivanje emisija u vazduh; planiraju troškove zaštite

vazduha od zagađivanja u okviru investicionih i proizvodnih troškova; prate uticaj svoje

delatnosti na kvalitet vazduha; obezbede druge mere zaštite, u skladu sa ovim zakonom i

zakonima kojima se uređuje zaštita životne sredine.

U skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha, član 10 praćenje kvaliteta vazduha može se

obavljati i namenski indikativnim merenjima, na osnovu akta nadležnog organa za poslove

zaštite životne sredine kada je potrebno utvrditi stepen zagađenosti vazduha na određenom

prostoru koji nije obuhvaćen mrežom monitoringa kvaliteta vazduha.

U skladu sa Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima za kvalitet vazduha ("Sl.

glasnik RS", br, 11/2010, 75/2010 i 63/2013) član 5 nadležni organ jedinice lokalne samouprave

u okviru svojih nadležnosti obezbeđuje – povremeno merenje/uzimanje uzoraka zagađujućih

materija na mernim mestima koja nisu obuhvaćena mrežom monitoringa kvaliteta vazduha.

Nosilac projekta će imati obavezu monitoringa kvaliteta ambijentalnog vazduha, samo po

nalogu nadležnog organa za poslove zaštite životne sredine.

U skladu sa Uredbom, nadležni organ određuje fiksne mikrolokacije za potrebe merenja

kvaliteta ambijentalnog vazduha.

Prema članu 22a, Uredbe – Namenska merenja: u zonama i aglomeracijama u okviru kojih

su smešteni različiti izvori emisije zagadujućih materija, kao što su industrijska postrojenja čiji

proizvodni procesi mogu uticati na nivo zagađenosti vazduha, zdravlje ljudi i/ili vegetaciju,

nadležni organi, u skladu sa članom 7. stav 5. Uredbe, mogu naložiti merenje zagađujucih

materija u vazduhu.

Uredba o merenjima emisije zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagađenja

("Sl. glasnik RS", br. 5/2016) Kriterijumi za uspostavljanje mernih mesta, član 29 i član 30,

kontinualna i periodična merenja emisije zagađujućih materija vrše se na stacionarnom izvoru

zagađivanja, na reprezentativnim mernim mestima..

Mere zaštite zemljišta realizuju se u skladu sa sledećim zakonskim odredbama:



74

Prema Zakonu o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 14/2016 i

95/2018 - dr. zakon) član 3, upravljanje otpadom vrši se na način kojim se obezbeđuje najmanji

rizik po ugrožavanje života i zdravlja ljudi i životne sredine, kontrolom i merama smanjenja:

1) zagađenja voda, vazduha i zemljišta;

2) opasnosti po biljni i životinjski svet;

3) opasnosti od nastajanja udesa, eksplozija ili požara;

4) negativnih uticaja na predele i prirodna dobra posebnih vrednosti;

5) nivoa buke i neprijatnih mirisa.

Prema članu 4, odredbe ovog zakona ne primenjuju se na:

1) radioaktivni otpad;

2) gasove koji se emituju u atmosferu;

3) otpadne vode, osim tečnog otpada;

4) mulj iz kanalizacionih sistema i sadržaj septičkih jama, osim mulja iz postrojenja za

tretman mulja;

Prema članu 43 ovog zakona, komunalni otpad se sakuplja, tretira i odlaže u skladu sa ovim

zakonom i posebnim propisima kojima se uređuju komunalne delatnosti. Zabranjeno je mešati

opasan otpad sa komunalnim otpadom.

Mere zaštite voda realizuju se u skladu sa sledećim zakonskim odredbama:

Odredbe Zakona o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 14/2016 i

95/2018 - dr. zakon) član 4, isključuju primenu ovog zakona na upravljanje otpadnim vodama.

Prema Zakonu o vodama ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010, 93/2012, 101/2016, 95/2018 i

95/2018 - dr. zakon) član 92, zaštita voda, u smislu ovog zakona, jeste skup mera i aktivnosti

kojima se kvalitet površinskih i podzemnih voda štiti i unapređuje, uključujući i od uticaja

prekograničnog zagađenja, radi:

1) očuvanja života i zdravlja ljudi;

2) smanjenja zagađenja i sprečavanja daljeg pogoršanja stanja voda;

3) obezbeđenja neškodljivog i nesmetanog korišćenja voda za različite namene;

4) zaštite vodnih i priobalnih ekosistema i postizanja standarda kvaliteta životne sredine u

skladu sa propisom kojim se uređuje zaštita životne sredine i ciljevi životne sredine.

Prema članu 97 Zakona o vodama, radi zaštite kvaliteta voda, zabranjeno je:

1) unošenje u površinske i podzemne vode otpadnih voda koje sadrže hazardne i zagađujuće

supstance iznad propisanih graničnih vrednosti emisije koje mogu dovesti do pogoršanja

trenutnog stanja;

2) ispuštanje otpadne vode u stajaće vode, ako je ta voda u kontaktu sa podzemnom vodom,

koja može prouzrokovati ugrožavanje dobrog ekološkog ili hemijskog statusa stajaće vode;

3) ispuštanje sa plovnih objekata ili sa obale zagađujućih supstanci koje direktno ili

indirektno dospevaju u vode, a potiču od bilo kog uređaja sa broda ili uređaja za prebacivanje na

brod ili sa broda;

4) ispuštanje prekomerno termički zagađene vode;

5) korišćenje đubriva ili sredstava za zaštitu bilja u obalnom pojasu do 5 m;

6) ispuštanje u javnu kanalizaciju otpadnih voda koje sadrže hazardne supstance:

- iznad propisanih vrednosti,



75

- koje mogu štetno delovati na mogućnost prečišćavanja voda iz kanalizacije,

- koje mogu oštetiti kanalizacioni sistem i postrojenje za prečišćavanje voda,

- koje mogu negativno uticati na zdravlje lica koja održavaju kanalizacioni sistem;

7) korišćenje napuštenih bunara kao septičkih jama;

8) ostavljanje u koritu za veliku vodu prirodnih i veštačkih vodotoka i jezera, kao i na

drugom zemljištu, materijala koji mogu zagaditi vode;

9) pranje vozila, mašina, opreme i uređaja u površinskim vodama i na vodnom zemljištu.

Otpadne vode koje nastaju tokom proizvodnog procesa ili pranja objekta i opreme moraju se

sakupljati u vodonepropusne ispuste i moraju da se prečišćavaju pre ispuštanja u prirodne

recipijente.

Tehnološke otpadne se pre ispuštanja u javnu kanalizaciju prečišćavaju u prečistaču

otpadnih voda. Prema članu 98 Zakona o vodama ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010, 93/2012,

101/2016, 95/2018 i 95/2018 - dr. zakon) otpadne vode se pre ispuštanja u sistem javne

kanalizacije moraju delimično ili potpuno prečistiti. Prečišćavanje otpadnih voda vrši se do nivoa

koji odgovara graničnim vrednostima kojim se ne narušavaju standardi kvaliteta životne sredine.

Mere zaštite od buke realizuju se u skladu sa sledećim zakonskim odredbama:

Prema Zakonu o zaštiti od buke u životnoj sredini ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 88/2010),

član 15, zabranjeno je emitovanje buke u životnoj sredini iznad propisanih graničnih vrednosti.

Granične vrednosti iskazuju se indikatorima buke u skladu sa ovim zakonom.

Prema članu 16, Zakona, mere zaštite od buke vezane za izbor i upotrebu mašina, uređaja,

sredstava za rad i prevozna sredstva sprovode se primenom najboljih dostupnih tehnika koje su

tehnički i ekonomski isplative, u skladu sa zakonom.

Izvori buke koji se koriste za obavljanje delatnosti, a koji se privremeno koriste ili se trajno

postavljaju u otvorenom prostoru na nivou tla, nepokretne i pokretne objekte ili se koriste na

vodi ili u vazduhu moraju imati podatke o nivou zvučne snage koju emituju pri propisanim

uslovima korišćenja i održavanja.

Monitoring buke, prema članu 23 ovog zakona vrši se sistematskim merenjem, ocenjivanjem

ili proračunom određenog indikatora buke, u skladu sa ovim zakonom.

Prema članu 24 ovog zakona, pravno lice ili preduzetnik koje je vlasnik, odnosno korisnik

izvora buke dužno je da na propisan način obezbedi merenje buke i izradu izveštaja o merenju

buke i snosi troškove merenja buke u zoni uticaja, u skladu sa ovim zakonom.

Granične vrednosti indikatora buke definisane su Uredbom o indikatorima buke, graničnim


životnoj sredini („Sl. glasnik RS“, broj 75/2010)

7.2 Mere u toku izgradnje projekta

Izgradnja industrijskog objekta za proizvodnju mleka treba biti izvršena pod uslovom da se ne

izazovu trajna oštećenja ili značajne promene prirodnih oblika, zagađenja ili neki drugi vid

degradacije životne sredine, a u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik RS", br.

135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr. zakon, 72/2009 - dr. zakon, 43/2011 - odluka US, 14/2016,

76/2018, 95/2018 - dr. zakon i 95/2018 - dr. zakon) i Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl.



76

glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 -

odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014 i 83/2018)

Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, za izgradnju objekta potrebno je preduzeti sledeće

mere preventivnog delovanja:

Izgradnja objekata, član 110:

Građenje objekta vrši se na osnovu građevinske dozvole i tehničke dokumentacije, pod

uslovima i na način utvrđen ovim zakonom.

Prijava radova, član 148:

Investitor je dužan da organu koji je izdao građevinsku dozvolu i nadležnom građevinskom

inspektoru prijavi početak građenja objekta, osam dana pre početka izvođenja radova.

Priprema za građenje, član 149:

Pre početka građenja investitor obezbeđuje: obeležavanje građevinske parcele, regulacionih,

nivelacionih i građevinskih linija, u skladu sa propisima kojima je uređeno izvođenje geodetskih

radova; obeležavanje gradilišta odgovarajućom tablom, koja sadrži: podatke o objektu koji se

gradi, investitoru, odgovornom projektantu, broj građevinske dozvole,izvođaču radova, početku

građenja i roku završetka izgradnje.

Izvođač radova, član 150:

Građenje objekata, odnosno izvođenje radova može da vrši privredno društvo, odnosno

drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajući registar za građenje objekata,

odnosno za izvođenje radova

Odgovorni izvođač radova, član 151:

Izvođač radova određuje odgovornog izvođača radova koji rukovodi građenjem objekta,

odnosno izvođenjem radova.

Obaveze izvođača radova i odgovornog izvođača radova, član 152:

Izvođač radova je dužan da:

1) pre početka radova potpiše glavni projekat;

2) rešenjem odredi odgovornog izvođača radova na gradilištu;

3) odgovornom izvođaču radova obezbedi ugovor o građenju i dokumentaciju na osnovu

koje se gradi objekat;

4) obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa zakonom.

Odgovorni izvođač radova dužan je da:

1) izvodi radove prema dokumentaciji na osnovu koje je izdata građevinska dozvola,

odnosno glavnom projektu, u skladu sa propisima, standardima, uključujući standarde

pristupačnosti tehničkim normativima i standardu kvaliteta koji važe za pojedine vrste

radova, instalacija i opreme;

2) organizuje gradilište na način kojim će obezbediti pristup lokaciji, obezbeđenje

nesmetanog odvijanja saobraćaja, zaštitu okoline za vreme trajanja građenja;

3) obezbeđuje sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilištu i okoline (susednih

objekata i saobraćajnica);

4) obezbeđuje dokaz o kvalitetu izvršenih radova, odnosno ugrađenog materijala, instalacija

i opreme;

5) vodi građevinski dnevnik, građevinsku knjigu i obezbeđuje knjigu inspekcije;

6) obezbeđuje merenja i geodetsko osmatranje ponašanja tla i objekta u toku građenja;

7) obezbeđuje objekte i okolinu u slučaju prekida radova;



77

8) na gradilištu obezbedi ugovor o građenju, rešenje o određivanju odgovornog izvođača

radova na gradilištu i glavni projekat, odnosno dokumentaciju na osnovu koje se objekat gradi.

Stručni nadzor, član 153:

Investitor obezbeđuje stručni nadzor u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova za

koje je izdata građevinska dozvola.

Prema Uredbi o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima

(“Sl. glasnik RS” broj 14/2009 i 95/2010 i 98/2018) u fazi izvođenja radova potrebno je

primeniti mere načela prevencije, član 12:

Za vreme izvođenja radova na gradilištu, primenjuju se preventivne mere bezbednosti i

zdravlja na radu, polazeći od načela utvrđenih Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, a

naročito mere koje se odnose na:

1) održavanje uređenosti i zadovoljavajućeg nivoa čistoće gradilišta;

2) izbor lokacija radnih mesta i obezbeđivanje dostupnosti tim radnim mestima

određivanjem saobraćajnih površina, prolaza, prelaza i sl., za zaposlene i opremu za rad;

3) utvrđivanje uslova pod kojima se radi sa raznim materijalima;

4) održavanje u ispravnom stanju sredstava za rad i instalacija i sprovođenje preventivnih I

periodičnih pregleda i ispitivanja opreme za rad, u cilju ostvarivanja bezbednih i zdravih uslova

za rad na gradilištu;

5) planiranje i utvrđivanje površina i lokacija za skladištenje raznih materijala, a naročito

opasnih materija;

6) utvrđivanje uslova za uklanjanje upotrebljenih opasnih materija;

7) skladištenje i odlaganje ili uklanjanje otpada i šuta;

8) usklađivanje vremena potrebnog za izvođenje pojedinih vrsta i faza radova saglasno

progresu izvođenja radova na gradilištu;

9) saradnju između poslodavaca i drugih lica na gradilištu;

10) industrijske aktivnosti u blizini gradilišta.

Nakon završetka svih građevinskih radova potrebno je ukloniti sve otpadne materije, višak

građevinskog materijala i transportovati ih na deponiju građevinskog otpada, a neposrednu okolinu

predmetne lokacije dovesti u prvobitno stanje.

7.3 Mere zaštite u slučaju akcidenta

Mere zaštite od požara

Prema Zakonu o zaštiti od požara ("Sl. glasnik RS", br. 111/2009, 20/2015, 87/2018 i

87/2018 - dr. zakoni) član 2, sistem zaštite od požara obuhvata skup mera i radnji za planiranje,

finansiranje, organizovanje, sprovođenje i kontrolu mera i radnji zaštite od požara, za

sprečavanje izbijanja i širenja požara, otkrivanje i gašenje požara, spasavanje ljudi i imovine,

zaštitu životne sredine, utvrđivanje i otklanjanje uzroka požara, kao i za pružanje pomoći kod

otklanjanja posledica prouzrokovanih požarom.

Zaštita od požara ostvaruje se:

1) organizovanjem i pripremanjem subjekata zaštite od požara za sprovođenje zaštite od požara;



78

2) obezbeđivanjem uslova za sprovođenje zaštite od požara;

3) preduzimanjem mera i radnji za zaštitu i spasavanje ljudi, materijalnih dobara i životne

sredine prilikom izbijanja požara;

4) nadzorom nad primenom mera zaštite od požara.

Subjekti zaštite od požara dužni su da postupaju u skladu s obavezama utvrđenim zakonom i

propisima donesenim na osnovu njega, da obezbede primenu planova zaštite od požara i drugih

akata i odgovorni su za svaku aktivnost kojom menjaju ili mogu promeniti stanje i uslove zaštite

od požara.

Subjekti zaštite od požara dužni su da angažovanjem raspoloživih ljudskih i materijalnih

resursa učestvuju u gašenju požara i spasavanju ljudi i imovine ugroženih požarom, ako to mogu

da učine bez opasnosti za sebe ili drugoga.

Osnovni cilj propisanih mera zaštite od požara jeste zaštita života ljudi, telesnog integriteta,

materijalnih dobara i životne sredine.

Prevencija zaštite od požara obezbeđuje se planiranjem i sprovođenjem preventivnih mera i

radnji tako da se što efikasnije spreči izbijanje požara, a da se u slučaju izbijanja požara rizik po

život i zdravlje ljudi i ugrožavanje materijalnih dobara kao i ugrožavanje životne sredine svede

na najmanju moguću meru i požar ograniči na samom mestu izbijanja.

Zaštita od požara se organizuje i neprekidno sprovodi na svim mestima i u svim objektima

koji su izloženi opasnosti od požara.

Privredna društva i druga pravna i fizička lica odgovorna su za sprovođenje mera zaštite od

požara.

U cilju utvrđivanja odgovarajuće organizacije i preduzimanja mera potrebnih za uspešno

funkcionisanje i sprovođenje zaštite od požara, Ministarstvo vrši kategorizaciju objekata,

delatnosti i zemljišta prema ugroženosti od požara u zavisnosti od tehnološkog procesa koji se u

njima odvija; vrste i količine materijala koji se proizvodi, prerađuje ili skladišti; vrste materijala

upotrebljenog za izgradnju objekta; značaja i veličine objekta i vrste biljnog pokrivača.

Objekti, delatnosti i zemljišta razvrstavaju se u sledeće kategorije:

1) sa visokim rizikom od izbijanja požara - prva kategorija ugroženosti od požara;

2) sa povećanim rizikom od izbijanja požara - druga kategorija ugroženosti od požara;

3) sa izvesnim rizikom od izbijanja požara - treća kategorija ugroženosti od požara.

Prema Uredbi o razvrstavanju objekta, delatnosti i zemljišta u kategorije ugroženosti od

požara ("Službeni glasnik RS", br. 76/2010), na osnovu člana 23. stav 5. Zakona o zaštiti od

požara ("Sl. glasnik RS", br. 111/2009, 20/2015, 87/2018 i 87/2018 - dr. zakoni) član 4:

III. Kategorija - Objekti sa izvesnim rizikom od izbijanja požara:

U III. kategoriju razvrstavaju se:

5. objekti za dobijanje i hladnu obradu minerala i sirovina, za preradu ribe, mesa i mlečnih

proizvoda, proizvoda od voća i povrća,

Prema Zakonu o zaštiti od požara ("Sl. glasnik RS", br. 111/2009, 20/2015, 87/2018 i

87/2018 - dr. zakoni) vlasnik odnosno korisnik objekta ili zemljišta i privredno društvo odnosno

drugo pravno lice razvrstano u drugu kategoriju ugroženosti od požara obavezno je da organizuje

sprovođenje preventivnih mera zaštite od požara s potrebnim brojem lica stručno osposobljenih

za sprovođenje zaštite od požara.

Vlasnik odnosno korisnik poslovnih objekata u trećoj kategoriji ugroženosti od požara je u

obavezi da donosi Pravila zaštite od požara koja obuhvataju:



79

1) organizaciju tehnoloških procesa na način da rizik od izbijanja i širenja požara bude

otklonjen, a da u slučaju njegovog izbijanja bude obezbeđena bezbedna evakuacija ljudi i

imovine i sprečeno njegovo širenje;

2) zaštitu od požara u zavisnosti od namene objekta sa potrebnim brojem lica osposobljenih

za obavljanje poslova zaštite od požara;

3) donošenje Plana evakuacije i uputstva za postupanje u slučaju požara;

4) način osposobljavanja zaposlenih za sprovođenje zaštite od požara.

5) proračun maksimalnog broja ljudi koji se mogu bezbedno evakuisati iz objekta

Plan evakuacije i uputstva za postupanje u slučaju požara iz stava 1. tačka 3) ovog člana

moraju biti istaknuti na vidljivom mestu.

Održavanje uređaja

Uređaji za otkrivanje i javljanje požara i uređaji za gašenje požara moraju se održavati u

ispravnom stanju, u skladu sa tehničkim propisima i uputstvima proizvođača, tako da se

obezbedi njihovo stalno i nesmetano funkcionisanje.

Za izvedene stabilne instalacije namenjene gašenju ili dojavi požara, detekciji zapaljivih

gasova i para, kao i za druge zaštitne uređaje, opremu i instalacije koje služe za sprečavanje

izbijanja, širenja i gašenje požara, izvođač radova je dužan da pribavi sertifikat od ovlašćenog

pravnog lica o ispravnosti tih uređaja, opreme i instalacija i da zapisnik o obavljenom ispitivanju

ispravnog funkcionisanja tih uređaja, opreme i instalacija stavi na uvid komisiji nadležnoj za

tehnički prijem objekata.

Ispravnost stabilnih instalacija mora se proveravati najmanje dva puta godišnje od strane

ovlašćenog pravnog lica, u skladu s tehničkim propisima i uputstvima proizvođača.

O obavljenim proverama vodi se evidencija u koju se unose podaci o izvršenoj proveri i

stručni nalaz.

Za predmetni objekat mere zaštite od požara realizuju se u skladu sa zakonskim odredbama.

Kako bi se sprečila svaka mogućnost za pojavu požara na projektu potrebno je preduzeti

sledeće mere zaštite:

Za kompleks realizovana je stabilna hidrantska mreža koja pravilnim rasporedom nadzemnih

hidranata obezbeđuje PP zaštitu za sve objekte.

Ispravnost i funkcionalnost hidrantske mreže mora se proveravati najmanje dva puta godišnje

od strane ovlašćene organizacije, u skladu s tehničkim propisima i uputstvima proizvođača.

O obavljenim proverama vodi se evidencija u koju se unose podaci o izvršenoj proveri i

stručni nalaz.

Potrebno je obezbediti potrebnu količinu pitke vode za realizaciju hidrantske mreže

priključkom na sopstveni bušeni bunar sa hidroforom na lokaciji.

Potrebno je realizovati gromobranske instalacije na objektu u svemu prema Pravilniku o

tehničkim normativima za zaštitu objekta od atmosferskog pražnjenja („Sl. list SRJ“ broj

11/96).

Obezbediti pokretne aparate za početno gašenje požara.

Aparate za početno gašenje požara rasporediti tako da nema neobezbeđenih delova objekta.

Oprema za gašenje požara mora se održavati u ispravnom stanju.

Pokretni aparati, sprave i sredstva za gašenje požara moraju biti pregledani i kontrolisani od

strane stručnog lica u redovnim vremenskim terminima.



80

Sve pokretne aparate, sprave i sredstva odmah posle upotrebe pregledati i osposobiti za

ponovnu upotrebu.

Električne i gromobranske instalacije držati u ispravnom i urednom stanju i vršiti njihovu

redovnu kontrolu u zakonski propisanim rokovima.

Obezbediti lak i brz pristup vatrogasnim kolima.

Potrebno je izraditi Plan evakuacije i uputstva za postupanje u slučaju požara i istaći ih na

vidljivom mestu.

Potrebno je obezbediti osnovnu obuku iz oblasti zaštite od požara koja se organizuje za sve

zaposlene.

7.5 Mere zaštite životne sredine koje će se preduzeti nakon prestanka rada i zatvaranja

objekata

Sve mere za zaštitu životne sredine posle prestanka rada mlekare koje su navedene u

nastavku, zasnivaju se na analizi rizika koji može nastati nakon zatvaranja i napuštanja lokacije,

a koji bi se manifestovao kroz negativan uticaj na aspekte životne sredine: površinske i

podzemne vode, zemljište i vazduh.

Mere zaštite površinskih i podzemnih voda, zemljišta

Kao što je spomenuto tokom eksploatacije predmetnog objekta ne očekuje se produkcija

sanitarnih i tehnoloških otpadnih voda.Međutim za predmetni projekat se očekuje i produkcija

čvrstog komunalnog otpada i ambalažnog otpada.

Nakon prestanka rada i zatvaranja objekta mlekare neophodno je prvo zbrinuti sav zaostali

otpad. Tečni otpad, ukoliko ga ima, potrebno je pre ispuštanja u kanalizacionu mrežu tretirati u

postrojenju za prečišćavanje otpada. Sav ostali otpad zbrinuće se u skladu sa zakonskom

regulativom.

Mere zaštite vazduha

Proces proivodnje mleka imati izvesne uticaje na postojeće stanje kvaliteta vazduha

emisijom vazduha iz stacionarnih izvora zagađivanja. Kao stacionarni izzovri zagađivanja

identifikovani su emiteri parnih kotlova kao i emiter sušare mleka u prahu. Iz navedenih emitera

generiše se izvesna količina: CO, NOx, SOx i praškastih materija. Pored kotlarnice i sušare,

generator zagađujućih materija u vazduh jeste i saobraćaj odnosno saobraćanje teretnih vozila,

autocisterni i putničkih vozila. Sam predmetni objekat nema uticaja na aerozagađenje jer nema

instalisanu opremu koja može biti uzrok zagađenja vazduha.

Zatvaranjem objekta mlekare, uopšteno govoreći, kvalitet vazduha će se poboljšati obzirom

da bi se na taj način eliminisao negativan uticaj koji može nastati kao rezultat obavljanja

delatnosti kao i uticaj koji generišu transportna sredstva.



81

9 PROGRAM PRAĆENJA STANJA ŽIVOTNE

SREDINE



82

Program praćenja uticaja projekta-rekonstrukcije i dogradnje objekta prehrambene industrije

na životnu sredinu vrši se sistematskim merenjem, ispitivanjem i ocenjivanjem indikatora stanja i

zagađenja životne sredine.

Sistemom za monitoring životne sredine biće praćeni svi značajni izvori zagađenja i

emitovane zagađujuće materije nastale kao rezultat aktivnosti na predmetnom projektu. Na ovaj

način se mogu otkriti nepovoljni uticaji na životnu sredinu čime se stvaraju uslovi za otklanjanje

nepovoljnih uticaja.

Radi kasnijeg pravilnog i realnog definisanja promene, odnosno uticaja koji predmetni

projekat može imati na životnu sredinu neophodno je izvršiti snimanje stanja parametara u

životnoj sredini, koje se karakteriše kao „nulto“ merenje, u odnosu na koje se prate promene do

kojih dolazi.

Ovi parametri se prevashodno odnose na kvalitet vazduha i opterećenost intenzitetom buke.

8.1 Postojeće stanje

Postojeće stanje kvaliteta otpadnih voda

U cilju određivanja postojećeg stanja kvaliteta otpadnih voda redovno se vrši ispitivanje

kvaliteta ukupnih otpadnih voda koje se generišu okviru kompleksa mlekare i ispuštaju u javnu

kanalizaciju.

Ispitivanje kvaliteta optadnih voda vrše se prema definisanom planu monitoringa (četiri puta

u toku godine). Fizičko-hemijska i mikrobiološka analiza otpadne vode pre i posle prečistaća

otpadnih voda se rade u eksternoj akreditovanoj Laboratoriji - Zavod za javno zdravlje Subotica.

Naziv zagađujuće materije Srednja godišnja izmerena

vrednost zagađujuće

materije u otpadnoj vodi

mg/l

Miris

Vidljive materije

Taložive materije po Imhoffu 30 min

Taložive materije po Imhoffu 120 min 0.2000

pH vrednost 8.5620

Električna provodnost 2727.5000

Ukupna količina soli 1718.2500

Hemijska potrošnja kiseonika HPK 156.0000

BPK5 homogen. uzorka 7.7500

BPK5 filtriranog uzorka 7.7500

Suspendovane materije (105°C) 8.8825

Suvi ostatak (105 °C) 1647.0000

Žareni ostatak (600°C) 1366.0000

Gubitak žarenjem (600°C) 281.0000

Amonijačni azot nakon destilacije 6.2378

Nitritni azot 0.0466



83

Ukupan azot po kjeldahlu 37.7450

Ukupan azot 67.9100

Ukupan fosfor 0.4200

Sulfati 11.0325

Etarski ekstrakt 18.3125

Detergenti a.a.

Fenolni index 0.2325

Fluoridi 0.1475

Olovo i jedinjenja olova 0.0025

kadmijum 0.0005

Barijum 0.0068

Kobalt 0.0013

Molibden 0.0010

Arsen 0.0018

Gvožđe 1.2125

Mangan 0.1020

Srebro 0.0010

Kalaj 0.0040

Bakar 0.0363

Cink 0.0878

Hrom 0.0010

Nikal 0.0080

Živa 0.0020

ukupna količina ispuštene precišćene otpadne

vode m³/god

204,277.00

Tabela 4. Rezultati ispitivanja kvaliteta otpadnih voda (godina 2018)

Ocena rezultata sprovedenih ispitivanja kvaliteta otpadnih voda:

Na osnovu ispitivanih parametara uzorak otpadne vode nema bitnog uticaja na recipijent (u

skladu sa Odlukom o javnoj kanalizaciji ("Sl. list grada Subotice", br. 29/2015, 38/2015 -

autentično tumačenje, 42/2015 i 5/2018).

Postojeće stanje kvaliteta zagađujućih materija u vazduh

U cilju određivanja postojećeg stanja kvaliteta zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih

izvora, redovno se vrši merenje emisije zagađujućih materija u vazduh. Kao stacionarni izvori

zagađenja identifikovani su emiteri parnih kotlova i emiter sušare mleka u prahu.

Ispitivanje emisije u vazduh i kvaliteta vazduha vrše se prema definisanom planu

monitoringa (dva puta u toku godine).

Prema evidencijama iz 2018 godine ukupne količine emitovanih zagađujućih materija u

vazduh na emiterima iznosile su:



84





Emiter sušare mleka u prahu: koncentracija praškastih materija (2331.15 kg/god)

Ocena rezultata emisije zagađujućih materija iz stacionarnih izvora:

Upoređujući rezultate merenja emisija zagađujućih materija u vazduh (ugljen monoksida

CO, oksida azota NOx i oksida sumpora SOx) sa graničnim vrednostima emisije definisanim u

Prilogu 2 Deo III Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz

postrojenja za sagorevanje („Sl. glasnik RS“ br 6/2016) može se zaključiti da su izmerene

vrednosti u otpadnom gasu iz emitera parnih kotlova usklađene sa Uredbom.

Upoređujući rezultate emisije ukupnih praškastih materija, sa graničnim vrednostima emisije

definisanim u Prilogu 2 Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh

iz stacionarnih izvora zagađivanja, osim postrojenja za sagorevanje („Sl. glasnik RS“ br.

111/2015) može se zaključiti da izmerene vrednosti u otpadnom gasu iz emitera sušare prelaze

granične vrednosti.

Postojeće stanje nivoa buke u životnoj sredini

U cilju utvrđivanja nivoa buke u životnoj sredini, 2018 vršeno je merenje nivoa buke za

dnevni, večernji i noćni period, koja potiče iz dominantnih izvora: kompresorke stanice visokog

pritiska, kotlarnice, buka iz proizvodnog pogona, klima uređaja.

Rezultati merenja na utvrđenim mernim mestima su sledeći:

Merno mesto 1: LReq = 50 dB(A) - (dominantni izvor buke na ovoj mernoj tački je od rada

kompresorske stanice visokog pritiska i emitera na spoljašnjem zidu)

Merno mesto 2: LReq = 49 dB(A) – ( dominantni izvor buke na ovoj mernoj tački je od rada

kondenzatora smeštenih na krovu amonijačne stanice)

Merno mesto 3: LReq = 45 dB(A) – (dominantni izvor buke na ovoj mernoj tački je od rada

kompresorske stanice pogona za proizvodnju UF sireva)

Ocena rezultata merenja nivoa buek u životnoj sredini:

Na osnovu merenja nivoa buke u životnoj sredini prema Uredbi o indikatorima buke u

životnoj sredini, metodama za ocenivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke

u životnoj sredini („Sl. glasnik RS“ br. 75/10) može se zaključiti da:

Merodavni nivo ma mernim tačkama 1, 2, 3 ne prelazi najveće dozvoljene vrednosti za

dnevni, večernji i noćni period u ispitivanom režimu rada.



85

8.2 Parametri na osnovu kojih se mogu utvrditi štetni uticaji na životnu sredinu

Posmatrajući celokupan proizvodni kompleks „Imlek“AD identifikovani su parametri na

osnovu kojih se mogu utvrditi štetni uticaji na životnu sredinu:

1. Kotlarnica sa dva parna kotla locirana u severozapadnom delu kompleksa i sušara mleka

u prahu locirana u centralnom delu kompleksa. Emiteri parnih kotlova i sušare izvori su NOx,

SOx, CO, praškastih materija kao zagađujućih materija.

Investitor redovno vrši merenja emisija na ovim stacionarnim izvorima a prema planu

monitoringa.

2. U sklopu tehnološkog procesa prisutna je produkcija tehnoloških i sanitarnih otpadnih

voda.

Kako su mlekare jedan od najvećih generatora otpadnih voda, investitor je izgradio i

prečistač otpadnih voda kako bi se otpadna voda nakon tretmana ispuštala u javnu

kanalizaciju.

Investitor redovno vrši ispitivanje kvaliteta otpadnih voda kako na ulazi tako i na izlazu iz

prečistača otpadnih voda a prema planu monitoringa.

3. Instalirana tehnološka oprema i uređaji u proizvodnom objektu mogu proizvesti buku

određenog intenziteta. Kao najdominantiji izvori buke identifikovane su: kompresorke stanice

visokog pritiska.

Investitor je izvršio menje nivoa buke u životnoj sredini.

4. U toku redovnog obavljanja delatnosti kao parametar koji može imati negativnog uticaja

na životnu sredinu identifikovan je i otpad, koji se generiše u svim delovima proizvodnog

kompleksa.

Kada je reč o otpadu, monitoring industrijskog i komunalnog otpada u AD „Imlek“ ostvaruje

se sistemskim praćenjem njihovih tokova.

Posmatrajući samo predmetni projekat – rekonstrukcije i dogradnje objekta prehrambene

industrije tokom eksploatacije, ne očekuje se generisanje tehnoloških ni sanitarnih otpadnih

voda, niti emisija zagađujućih materija u vazduh.

Negativne efekte po životnu sredinu može izazivati buka koja potiče od instalisane

tehnološke opreme, tačnije kompresorsko-kondenzatorskih agregata. S obzirom na već

instalisanu opremu koja je generator buke, novo instalisana oprema na predmetnom objektu

može imati kumulativni efekat, odnosno doprineti povećanju nivoa buke na predmetnoj lokaciji.

Stoga potrebno je vršiti monitoring buke u životnoj sredini u zoni uticaja predmetnog projekta.

Pored buke, može se očekivati i generisanje određene količine komunalnog i ambalažnog

otpada.



86

8.3 Mesta, način i učestalost merenja utvrđenih parametara

S obzirom delatnost i moguće uticaje proizvodnih procesa u sklopu mlekare na kvalitet

životne sredine nosilac projekta je u obavezi da vrši monitoring otpadnih voda, monitoring

emisije zagađujućih materija u vazduh, monitoring buke na lokaciji kao i monitoring

industrijskog i komunalnog otpada. Kako investitor redovno vrši monitoring otpadnih voda,

emisije zagađujućih materija u vazduh, monitoring buke i monitoring otpada, programom

praćenja neće biti obuhvaćeni ovi parametri s obzirom da predmetni projekat značajnije uticati

na ostale medijume životne sredine, osim monitoringa buke, za koju se smatra da može imati

kumulativni efekat nakon ugradnje tehnološke opreme i time uticati na postojeće nivoe buke na

predmetnoj lokaciji.

1. Monitoring buke

Merenje buke u životnoj sredini vrši se u skladu sa Uredbom o indikatorima buke, graničnim


životnoj sredini ("Sl.glasnik RS”, br. 75/2010) i Pravilnikom o metodama merenja buke, sadržini

i obimu izveštaja o merenju buke ("Sl.glasnik RS”, br. 72/2010).

Emitovanje buke u životnoj sredini za predmetni proizvodni objekat može biti uzrokovano

radom instalirane tehnološke opreme, ventilacione i rashladne opreme.

U prethodnom periodu mereni su nivoi buke u životnoj sredini, čim je utvrđeno da

tehnološka oprema poput kompresorskih stanica predstavlja dominantan izvor buke. Iako reultati

merenja pokazuju da merdavni nivoi buke ne prelaze granične vrednosti, pretpostavlja se da

novoinstalisana oprema može dovesti do određenog povećanja buke na predmetnoj lokaciji.

Iz tog razloga u cilju praćenja uticaja objekta na postojeće stanje nivoa buke u životnoj sredini

potrebno je izvršiti merenje nivoa buke u životnoj sredini nakon rekonstrukcije i dogradnje objekta

i instalacije tehnološke opreme.

Naredna merenja nivoa buke vršiti u periodu kada se u predmetnom objektu odvija proces

proizvodnje u punom proizvodnom kapacitetu.

Prema Uredbi o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje

indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini ("Sl.glasnik RS”, broj

75/2010), granične vrednosti indikatora buke na otvorenom prostoru date su u tabeli:



87

zona namena prostora nivo buke u dB (A)

za dan i veče za noć

1.

Područja za odmor i rekreaciju, bolničke zone i

oporavišta, kulturno – istorijski lokaliteti, veliki

parkovi

50 40

2. Turistička područja, kampovi i školske zone 50 45

3. Čisto stambena područja 55 45

4. Poslovno – stambena područja, trgovačko –

stambena područja i dečija igrališta 60 50

5.

Gradski centar, zanatska, trgovačka, administrativno

upravna zona sa stanovima, zona duž autoputeva,

magistralnih i gradskih saobraćajnica

65 55

6. Industrijska, skladišna i servisna područja i

transportni terminali bez stambenih zgrada

na granici ove zone buka ne

sme prelaziti graničnu

vrednost sa zonom sa kojom

se graniči

Zabranjeno je emitovanje buke u životnoj sredini iznad propisanih graničnih vrednosti.


Subotici. Proizvodni pogoni smešteni na parceli približne površine 4,5 ha koja se sa zapadne i

istočne strane graniči sa drugim poslovnim posedima. Sa severne strane se nalazi Tolminska

ulica na čijoj su levoj strani smešteni stambeni objekti. Od prvih kuća u naselju predmetni

projekat je udaljen oko 400 m.

Za merna mesta u zoni uticaja projekta najviši nivo buke ograničava se na vrednost 60

dB(A) za dan i 50 dB(A) za noć što odgovara zoni 4 prema prethodnoj tabeli – Poslovno –

stambena područja, trgovačko – stambena područja i dečija igrališta .

Tačan položaj mernih mesta utvrdiće se neposrednim uvidom na licu mesta, u zoni uticaja

predmetnog objekta na druge objekte u okolini.



88

10 NETEHNIČKI KRAĆI PRIKAZ PROJEKTA



89

Nosilac projekta „Imlek“ AD Beograd, Padinska skela Industrijsko naselje bb, Beograd

planira rekonstrukciju i dogradnju objekta prehrambene industrije na katastarskoj parceli

36153/1 KO Donji grad, Subotica u ulici Tolminska br. 10.

Kao što je napomenuto predmetni objekat koji se rekonstruiše i dograđuje zauzima površinu

od 290,39 m2. Rekonstrukcijom i dogradnjom magacinskog prostora formiraju se novi sadržaji:

1. Deo magacina se zadržava kao skladišni prostor i zauzima površinu od 65,95 m2.

2. Formira se fermentaciona komora površine 59,78 m2.

3. Formira se hodnik površine 36,34 m2.

4. Formira se rashladna komora površine 107,35 m2.

Predmetni objekat se nalazi u okviru proizvodnog kompleksa preduzeća za preradu mleka i

mlečnih prerađevina „Imlek“ AD i koristi se kao magacin uz proizvodnju.

Planiranom rekonstrukcijom menja se unutrašnji raspored prostorija i planiranom

dogradnjom sa severne i jućne strane menja se i gabarit objekta.

Napajanje predmetnog objekta električnom energijom predviđeno je iz postojećeg glavnog

razvodnog ormana GRO, postavljenog na spoljnem zidu objekta Hladnjača gotovih proizvoda

Fabrički kompleks mlekare u Subotici priključn je na javnu kanalizaciju i vodovodnu mrežu.

U delu objekta prehrambene industrije za koji se planira rekonstrukcija i dogradnja ne postoji

instalacija vodovoda ni kanalizacije jer otpadnih voda nema u okviru dela predmetnog projekta.

Dovod vode za opskrbu kanalskog izmenjivača voda-vazduh predviđen sa postojećeg cevnog

razovda iz susedne fermentacione komore.

AD Imlek –na lokaciji Subotica, je moderana specijalizovana mlekarska industrija, koja

prerađuje veliku količinu mleka u odredjene grupe proizvoda - Paster.mleko, Sterilizovano

mleko, Kiselo mlečni proizvodi, Sirevi, UF sirevi, Termizirani proizvodi, Maslac, Praškasti

proizvodi (mleko u prahu, surutka u prahu, jogurt u prahu) . Tehnološki proces je koncipiran

tako da se obezbede najracionalniji tokovi sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda i

pomoćnih materijala.

Prosečan kapacitet prerade mlekare Subotica je 225.000 l/dan. Instalisani kapacitet je 300

000 l mleka / dan.

Za predmetni projekat se ne očekuje generisanje otpadnih voda, osim male količine

kondenza koji se izvodi iz rashladne komore PVC cevima van objekta, te samim tim projekat

neće uticati na povećanje ukupne količine otpadnih voda u okviru kompleksa mlekare.

Međutim, za predmetni projekat može se očekivati produkcija čvrstog kako komunalnog

otpada tako i ambalažnog otpada s obzirom da se će se u okviru predmetnog projekta vršiti

skladištenje.








projekat uticati na kvalitet vazduha. Za predmetni projekat se tokom dogradnje i rekonstrukcije

može očekivati povećana koncentracija zagađujućih materija u vadzuh koja potiče od

mehanizacije i drugih vozila.



90


kondenzatorskih agregata koji su postavljeni ispod nadstrešnice u prostor u kome su već

smešteni agregati postojećih rashladnih komora

Prema tome, ne očekuje se da će predmetni projekat uključujući i dodatnu opremu

(kompresorsko-kondenzatorske agregate) dovesti do značajnijeg povećanja nivoa buke na datoj

lokaciji.

Druga tehnološka i tehnička rešenja za predmetni objekat jesu razmatrana i tiču se najviše II

faze izgradnje koja bi uključivala i prečistač otpadnih voda, koji bi u značajnoj meri smanjio

emisiju otpadnih materija u kanalizaciju odnosno vode. Pored toga usvojena su najmodernija

rešenja koja se uveliko primenjuju u razvijenim sistemima.

Merenjem emisija zagađujućih materija u vazduh i vodu, nivoa buke u životnoj sredini kao

i monitoringom otpada biće praćeni eventualni uticaji projekta na kvalitet životne sredine.

11 PODACI O TEHNIČKIM NEDOSTACIMA

U toku izrade ove Studije, možemo konstatovati da za predmetni projekat rekonstrukcije i

dogradnje objekta prehrambene industrije neće biti tehničkih nedostataka na kraju celokupnog

projekta.



91

12 ZAKLJUČAK



92

Kroz ovu Studiju su sagledani potencijalni uticaji na životnu sredinu koji mogu nastati

realizacijom projekta-rekonstrukcija i dogradnja objekta prehrambene industrije.

Imajući u vidu sve navedene podatke u ovoj Studiji može se oceniti da predmetni projekat

može imati uticaja na činioce životne sredine pogotovo na nivoe buke u životnoj sredini, zbog

instalisanja dodatne tehnološke opreme, odnosno kompresorsko-kondenzatorskih agregata koji

su postavljeni ispod nadstrešnice u prostor u kome su već smešteni agregati postojećih rashladnih

komora. Uticaj predmetnog projekta u domenu zagađenja vazduha i vode nije izražen.

Potencijalni uticaji predmetnog projekta na kvalitet životne sredine prisutni su u domenu

buke. Kroz program monitoringa buke u skladu sa zakonskom regulativom i programom iz ove

Studije, potencijalni uticaj objekata u domenu uticaja buke biće kontrolisan, a ukoliko je

potrebno treba preduzeti dodatne tehničko - tehnološke i druge potrebne, predložene mere na

otklanjanju štetnosti.

Sagledavanjem svih relevantnih podataka iznetih u ovoj Studiji, može se konstatovati da

eksploatacijom predmetnog objekta može doći do izvesnih uticaja na životnu sredinu, u pogledu

emitovanja buke.



93

13 PRILOZI



94

PRILOZI:

Rešenje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu i određivanju obima i sadržaja studije o

proceni uticaja izdato od strane Sekretarijata za poljoprivredu i zaštitu životne sredine,

Službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, Grad Subotica broj IV-08/1-501-315/2018

od 5.12.2018. godine.

Lokacijski uslovi izdati od strane Sekretarijata za građevinarstvo Gradske uprave Grada

Subotice, broj ROP-SUB-25125-LOC-1/2018 od 02.12.2018 .godine i interni broj IV-05-

353-3-285/2018

Situacija



95



96



97



98



99



100



101

Documents

STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA IVOTNU SREDINU PROJEKTA … · 2019-06-05 · Uredba o garničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje ("Sl