STUDIJA - Amaamacentar.org/wp-content/uploads/2019/10/Mladi...otvoreno kodiranje. Izvršili smo transkripciju obavljenih anketa, uz korišćenje sledećih metoda tokom analize: simultano

2

STUDIJA – MLADI POLJOPRIVREDNICI I PREHRAMBENI SUVERENITET

Erasmus+ Project Growing Growers

no: 2018-2-RS01-KA205-000464

Nositelj projekta: Ama Centar za negu ĉoveka i prirode

Partner: Zelena mreţa aktivistiĉkih grupa (ZMAG)

Autor Studije: Draţen Šimleša – ZMAG

Prevod engleske verzije: Andrea Roţić

Godina izdanja 2019.

Sve fotografije korišćene u Studiji dio su ZMAG-ove arhive ili

su preuzete uz dozvolu autora s nekomercijalnom namerom korištenja.

Stavovi izneseni u Studiji iskljuĉivo su odgovornost autora

te ne odraţavaju stavove bilo koje institucije Europske Unije.

3

UVOD

Pred Vama se nalazi Studija o poloţaju i stanju mladih poljoprivrednika u Srbiji i Hrvatskoj odnosno o

njihovim stavovima i planovima, pitanjima koja su najvaţnija za njihovu situaciju i razloge

proizvodnje. Studija je nastala kao deo projekta Growing Growers koji se finansira sredstvima

Evropske komisije kroz program Erasmus+ - KA2 Strateška partnerstva za mlade. Nosioci projekta su

organizacije AMA – Centar za ljude i prirodu iz Srbije i ZMAG (Zelena mreţa aktivistiĉkih grupa) iz

Hrvatske.

Studija se sastoji iz dva dela. U prvom delu dajemo objašnjenje prehrambenog suvereniteta kako bi

bio jasan kontekst unutar kojeg sprovodimo ne samo istraţivanje nego i celokupnu saradnju AMA

Centra i udruţenja ZMAG. TakoĊe, u njoj dajemo kratak pregled stanja u poljoprivredi i ruralnim

podruĉjima u obe zemlje sa posebnim naglaskom na status mladih poljoprivrednika.

Drugi deo Studije je njen glavni deo i donosi podatke dobijene iz ankete nakon sprovedene analize.

Treba napomenuti i da se sama anketa sastoji iz dva dela, kojima u analizi pristupamo drugaĉije. Prvi

deo predstavlja deo ankete koja je već sprovedena na nivou EU, koju su radili CEJA - European Council

of Young Farmers i koja nam dobro sluţi da uporedimo situaciju u Srbiji i Hrvatskoj u odnosu na stanje

u Evropi i u odnosu na stavove njihovih kolega i koleginica. Taj deo ankete se obraĊuje u programu

SPSS. Drugi deo ankete odnosi se na tzv. otvorena pitanja i tu su mladi poljoprivrednici pisali bez

unapred pripremljenih polja za odgovora, što im daje poseban znaĉaj budući da nam pruţaju

mogućnost dubljeg i šireg uvida u stavove mladih poljoprivrednika. Traţili smo da svojim reĉima

objasne razloge koji su ih motivisali ili nagnali da se bave svojim pozivom i poslom, izazovima s kojima

se susreću, potrebama koje imaju da bi proizvodnja bila odrţivija a finansijska situacija stabilnija, te

na koji naĉin vide ulogu i odgovornost drugih bitnih aktera za ekosistem proizvodnje hrane u svojoj

zemlji. Taj deo ankete obradili smo u programu Atlas ti. za obradu kvalitativnih podataka koristeći

otvoreno kodiranje.

Izvršili smo transkripciju obavljenih anketa, uz korišćenje sledećih metoda tokom analize: simultano

prikupljanje graĊe i desk analiza, otvoreno kodiranje na više nivoa i konceptualna analiza.

Moţe se reći da se saradnja izmeĊu dve organizacije ostvarila u vezi sa potrebom ispitivanja situacije o

postojanju aktera u poljoprivrednom sektoru, i to mladih aktera koji mogu biti jedni od glavnih

nosilaca politika za odrţive prehrambene sisteme pri ĉemu treba biti zadovoljeno šest kriterija u

kojima se mora uoĉiti napredak: ekološki, ekonomski, društveni, etiĉki i kriterijum zdravlja te

otpornost/adaptibilnost (Galli et al., 2018).

Treba naglasiti da se radi o jedinstvenom istraţivanju u obe zemlje, istraţivanju koje donosi rezultate

stavova i razmišljanja izrazito ranjive društvene grupe, a koja je izrazito vaţna za odrţivu budućnost.

Zato smatramo da je prezentacija rezultata ovog istraţivanja od prevashodne vaţnosti za društvo u

celini, kao i da će Studija posluţiti kao alat za promotivni i zagovaraĉki proces mladih poljoprivrednika

u Srbiji i Hrvatskoj.

4

Stavovi izneti u Studiji iskljuĉivo su odgovornost organizacija koje sprovode projekat i ne odraţavaju

stavove bilo koje institucije Evropske Unije.

1. OSNOVNI POJMOVI

Projekt Growing Growers bavi se mladim poljoprivrednicima u Srbiji i Hrvatskoj. Bitno je naglasiti kako

se njihov poloţaj unutar ekosistema proizvodnje hrane i odnos bitnih aktera prema njima stavlja u

kontekst koncepta prehrambenog suvereniteta kojeg je iz tih razloga vaţno pojasniti. Vrlo ĉesto se uz

pojam prehrambenog suvereniteta veţe pojam agroekologije.

Kako je navedeno u Nyleny deklaraciji u Maliju 2007. godine: Prehrambeni suverenitet je pravo ljudi

na zdravu i kulturno primerenu hranu proizvedenu ekološki odgovornim i odrţivim metodama, i pravo

ljudi da urede i kreiraju svoje prehrambene i poljoprivredne sisteme. U središte prehrambenog sistema

stavljaju se potrebe i prava onih koji proizvode, distribuiraju i koriste hranu, a ne zahtevi trţišta i

korporacija. Prehrambeni suverenitet ĉuva interese i ukljuĉuje buduće generacije. Vrlo ĉesto se

koncept prehrambenog suvereniteta veţe za koncept, pa moţemo reći i nauku agroekologije.

Agroekologiju moţemo definisati kao politiĉki alat za osnaţivanje dignititeta i oslobaĊanje malih

farmera od poljoprivrede upravljanje korporacijama (Altieri and Toledo 2011, LVC 2010a, Rosset et al.

2011, Wezel et al. 2009). Drugim reĉima, moţemo reći da je agroekologija alat za odbranu,

rekonfigurisanje i transformaciju osporavanih i osiromašenih ruralnih podruĉja u teritorije ponosnih

seljaka (Fernandes 2009, van der Ploeg 2008, 2010). Via Campesina kao svetska mreţa malih

proizvoĊaĉa hrane, farmera i seljaka istiĉe kako u svoj pristup agroekologije „ukljuĉuje društvene,

kulturne i politiĉke principe.“ U skladu s tim, moţemo reći da prehrambeni suverenitet zagovara i

okuplja odrţive modele proizvodnje hrane koji su povezani s lokalnom kulturom i identitetima te

ekosistemima, uvaţavajući svaĉiju specifiĉnost i posebnost kroz isticanje vaţnosti povezanosti i

umreţenosti svih delova u celinu - globalnu mreţu ţivota (bio)raznolikosti (Perényi et al., 2016).

Agroekologija poĉiva na poštovanju 10 principa koji su prikazani na slici koja sledi:

5

Prema izveštaju High Level Panel of Experts on Food Security and Nutrition (HLPE, 2019),

agroekologija i srodni pristupi su jedini koji mogu spasiti prehrambeni sektor koji je na prekretnici i

ispuniti drugi Cilj odrţivog razvoja UN, a to je iskoreniti glad.

Prehrambeni suverenitet poĉiva na šest temelja:

1. Fokus na hranu za ljude – svaki ĉovek na planeti ima pravo na hranu, zbog ĉega se ona ne sme

koristiti kao roba, odnosno kao sredstvo pod uticajem agro-korporativnog lobija.

2. Poštovanje proizvoĊaĉa – osobe koje nam proizvode hranu su posebno vredne, posebno ako

pripadaju odreĊenim ranjivim društvenim grupama.

3. Lokalizovanje prehrambenih sistema – dvostruka korist i za proizvoĊaĉe koji se na taj naĉin štite od

nepravednih i neodrţivih globalnih trgovinskih ugovora i pravila, ali i za potrošaĉe, koji se štite od

nekvalitetne i po zdravlje riziĉne hrane.

4. Lokalna kontrola nad hranom – oni koji se brinu za proizvodnju hrane i graĊani koji je koriste imaju

pravo da hranu koriste uz oĉuvanje odrţivosti ekosistema i bioraznolikosti, obraćajući paţnju na

društvenu pravednost.

5. Izgradnja znanja i veština – presudno je oĉuvanje i širenje lokalnog znanja o proizvodnji hrane koje

se vekovima izgraĊivalo, prilagoĊavalo i poboljšavalo, baš zbog toga da bi na konkretnom mestu dalo

optimalne rezultate.

6. Raditi u saradnji s prirodom – naĉin proizvodnje i korišćenje ekosistema odvija se uz poštovanje

njihovog integriteta i vaţnosti te se odvija uz jaĉanje odrţivosti, otpornosti i prilagodljivosti, posebno u

kontekstu klimatskih promena.

Na osnovu ovih šest temelja, istovremeno se uspostavljaju pravedni i odrţivi odnosi izmeĊu

proizvoĊaĉa i graĊana, proizvodnje i prirodnih resursa od kojih ona zavisi.

Koncept prehrambenog suvereniteta ne treba mešati sa konceptom prehrambene sigurnosti, mada na

prvi pogled mogu zvuĉati vrlo blisko i prikladno. Iako je imao svoje iskorake u odnosu na neodrţivost

prehrambenog sistema u kome se obilje hrane baca, mnoštvo ljudi je pothranjeno i gladno, obilje

finansija i energije se ulaţe u neodrţivi sistem proizvodnje hrane ĉije troškove plaća neko drugi,

planeta ili buduće generacije, a mnogo ljudi je bolesno usled konzumiranja nezdrave jeftine hrane i

pati od gojaznosti. Neverovatno je koliko energije i finansija danas ulaţemo u prehrambeni sistem koji

za sobom ostavlja takvo zagaĊenje, a nama daje hranu goreg kvaliteta i osiromašene nutritivne

vrednosti, ĉime ne ispunjava svoju glavnu funkciju za nas: obezbeĊenje potrebne energije za naše telo

(ETC Group, 2017). Na svaki dolar koji kupac potroši na konvencionalnu hranu, nastaju dva dolara

troškova u zdravlju i okolišu koje mora trpiti, podmiriti ili sanirati neko drugi i društvo (Chancellor,

2019). U kontekstu zdravlja moţemo istaknuti kako imamo pet „kanala uticaja“ na zdravlje u

prehrambenom sistemu:

1. Radni rizici – oni koji proizvode hranu oboljevaju zbog rada u nezdravim uslovima;

2. ZagaĊenje – svima nama preti rizik usled zagaĊenja vode, zemljišta i vazduha, koje je nastalo zbog

korišćenja neodrţivih poljoprivrednih metoda;

6

3. Nesigurna hrana – oboljevamo od konzumiranja hrane koja ne bi smela da završi na policama;

4. Prehrambene navike – nezdrav ţivotni stil u hrani rezultuje nepreglednim nizom bolesti i pogoršanja

zdravstvene slike;

5. Nepristupaĉnost zdrave i kvalitetne hrane – ljudi oboljevaju jer sebi ne mogu da priušte ili nemaju

pristup zdravoj, primerenoj i pristupaĉnoj hrani (Rocha, 2017).

Koncept prehrambene sigurnosti je zapravo zapakovani sistem u kome se sigurnost najviše ogleda u

osiguranju trţišta, kako u pogledu zauzimanja novih trţišta, tako i što se tiĉe povećanja udela najvećih

prehrambenih i biotehnoloških korporacija na trţištima gde već imaju monopolistiĉke pozicije. Time se

ne rešava nijedna od devet blokada koncentracije moći industrijske poljoprivrede: zavisnost od izvoza,

oĉekivanje jeftine hrane, narativ potrebe prehranjivanja sveta, neholistiĉko razmišljanje, kratkoroĉno

razmišljanje, naĉin merenja uspeha, i zavisniĉka pozicija (Frison, 2016).

Koncept prehrambene sigurnosti akcenat stavlja na rastuću populaciju, vrlo ĉesto rastuću populaciju u

osiromašenim zemljama koju treba nahraniti uz pomoć tehnoloških rešenja i useva koji garantuju veće

prinose i kontrolu proizvodnje. Pri tome se vrlo malo prostora posvećuje uzrocima svih tih problema,

razlozima rasta populacije u osiromašenim zemljama i, povezano s tim, poloţajem i pravima ţena i

ĉinjenicom da se danas proizvodi više nego dovoljno hrane za svako ljudsko biće na planeti, te da

danas na globalnom nivou glad predstavlja politiĉki i ekonomski problem, a ne problem nedostatka u

proizvodnji hrane. Nema nikakve sumnje da problem pothranjenosti i gladi i naĉelno problem hrane u

današnjem svetu zahteva drugaĉije i holistiĉke pristupe, a ne samo pristupe koji akcenat stavljaju na

povećanje prinosa glavnih svetskih useva.

Uostalom, sva novija istraţivanja i nauĉna otkrića nam govore nam da su poljoprivreda i drugaĉiji

pristup proizvodnji hrane danas jedan od glavnih stubova odrţivosti budućeg sveta koji treba graditi i

dizajnirati na drugaĉijim osnovama, osnovama koje razumeju obrasce po kojima se odvijaju procesi u

prirodi i vaţnost njihovih usluga, vrednosti resursa kao što su kvalitetno i ţivo zemljište i seme, našu

povezanost s ekosistemima, poštovanje ljudi koji proizvode hranu zdravu za nas i solidarnost kao

vrednost u politikama hrane.

Jedan od najcenjenijih prikaza našeg odnosa prema ekosistemima na planeti je Planetarne granice 2.0.

koje analiziraju istraţivaĉi sa Stockholm Resilience Centre (2015.). Oni su ustanovili da na našoj

planeti postoji devet planetarnih ograniĉenja, devet podruĉja ĉiju je stabilnost bitno oĉuvati da bi

funkcije ekosistema mogle nastaviti da podrţavaju kvalitet ţivota na Zemlji. Granice na našoj planeti

su prikazane na donjoj slici, kao i nivoi ravnoteţe zelenom bojom, nivo u riziku ţutom bojom, a nivo

prelaska granice ravnoteţe crvenom bojom.

7

Vidimo prema prikazu da smo u ĉak ĉetiri prešli liniju odrţivosti i stabilnosti: klimatske promene,

korišćenje zemljišta, gubitak bioraznolikosti i procesi kruţenja fosfora i azota, pri ĉemu su poslednje

dve već u zoni velikog rizika i nesigurnosti. Ovde istiĉemo da su sva poslednja podruĉja direktno

vezana i da predstavljaju posledicu današnje konvencionalne poljoprivrede s njenim neodrţivim i

neefikasnim metodama proizvodnje, prerade i distribucije i gomilanja ogromne koliĉine otpada,

zagaĊenja i emisije gasova staklene bašte.

Iako predstavljaju širi problem s višestrukim

uzrocima i dalekoseţnim posledicama, klimatske

promene su, takoĊe, neodvojive od današnje

preovlaĊujuće poljoprivrede koja u sadašnjem

trenutku kao sektor ima jedan od najjaĉih uticaja na

klimatske promene, ĉak više i od transporta, a

klimatske promene kao povratna sprega sve više

utiĉu na stabilnost i kvalitet proizvodnje hrane.

Prema izveštaju Agencije UN za ţivotnu sredinu,

prehrambeni sistem je globalno odgovoran za: 60%

gubitka kopnene bioraznolikosti, ĉetvrtinu emisija

gasova staklene bašte, trećinu površina na kojima je uništeno zemljište kao resurs, degradaciju 61%

„komercijalnog“ ulova riblje populacije i 20% prekomerne eksploatacije svetskih vodenih biotopa

(UNEP, 2016). Ovde se mogu izdvojiti još dva problema. Prvi je bacanje hrane pri ĉemu uvek

neverovatno zvuĉi podatak da se na globalnom nivou baca i do trećine proizvedene hrane, a u nekim

zemljama taj porazni udeo je još i veći (Gunders, 2012). Drugi problem jesu ogromne emisije, a onda i

ekološki otisak koji potiĉe iskljuĉivo od transporta hrane, i to vrlo ĉesto nepotrebnog transporta gde

zemlje izvoze i uvoze iste ili skoro iste koliĉine hrane i prehrambenih proizvoda (Keller, 2019). U

8

kontekstu naše Studije, zanimljivo je pomenuti i istraţivanje iz Velike Britanije koje je sproveo tim

profesora Najdţela Bejkera sa Univerziteta u Koventriju, u kome su uporeĊivali gubitke u hrani koja

završi u smeću izmeĊu lokalnog supermarketa i Community Supported Agriculture (CSA) grupe

Canalside. Dobili su podatke da se kroz sistem supermarketa baci ĉak 55,2% hrane koja je

proizvedena i ušla u sistem, a u CSA svega 6,7%.

Moţemo reći da je ĉak i površan pogled na poljoprivredne politike i status malih proizvoĊaĉa hrane u

celokupnoj regiji priliĉno daleko od koncepta prehrambenog suvereniteta i agroekologije.

Naveli smo u uvodu da, kada govorimo o mladim poljoprivrednicima, govorimo o izrazito ranjivoj

društvenoj grupi. Moţemo naglasiti da je ova grupa ranjiva na više nivoa istovremeno, što posebno

oteţava njen poloţaj i prava, priznanje i napredovanje u društvu. Kako je, što se tiĉe socijalne politike,

dobro primećeno u istraţivanjima UNDP-a o nejednakostima u društvu, u najteţem poloţaju su

društvene grupe koje u sebi, kao deo svoje društvene pozicije pa onda i kao deo svog, vrlo ĉesto,

nametnutog identiteta sadrţe nekoliko nepovoljnih ili oteţavajućih karakteristika. Tako na primer, oni

govore o kategoriji graĊana koji su socijalno iskljuĉeni jer su takve osobe istovremeno nezaposlene,

siromašne i izolovane zbog svoje verske, politiĉke, rodne ili neke druge pripadnosti. Samo jedna od

ovih situacija predstavlja znaĉajan teret za svaku osobu, ali kada, na primer, u neĉijem ţivotu

istovremeno postoje sve tri situacije, moţe se govoriti o iskljuĉenim osobama, onima koje društvo ne

primećuje, onima koji ne postoje (UNDP, 2006). U nekim hrvatskim regijama broj „iskljuĉenih“ se

penje na svaku ĉetvrtu osobu što jasno odslikava razorno stanje nedovoljne razvijenosti i kvaliteta

ţivota, izrazite regionalne nejednakosti i nesposobnosti drţave da osigura jednaka prava za sve,

nezavisno od mesta na kome ţive i s koje startne pozicije kreću u ţivot.

Mladi poljoprivrednici nisu u toliko teškoj situaciji, ali jesu ranjiva društvena grupa iz nekoliko razloga.

Moţemo odmah reći da dovoljno govori situacija da broj najsiromašnijih osoba i onih sa niskim

kvalitetom ţivota ţivi u podruĉjima u kojima prevladava proizvodnja hrane. Dakle, oni poĉinju kretanje

ka svom ţivotnom pozivu u sektoru koji se danas sve manje ceni, što je apsurd, s obzirom na to koliko

smo danas opterećeni hranom i svime oko nje. Sve manji broj ljudi u zapadnim društvima radi u

sektoru proizvodnje hrane, pri ĉemu Srbija i Hrvatska, iako daleko od zapadnih standarda razvijenosti,

ne predstavljaju nikakav izuzetak.

IzmeĊu ostalog, takvo okruţenje i odnos prema poljoprivredi koji nije podsticajan i ohrabrujući, jedan

je od razloga što ovaj sektor sve više stari, dakle sektor u kome je populacija sve starija i u kome

nedostaju nove generacije, posebno one visoko obrazovane. Naprotiv, vesti u medijima o mladim

poljoprivrednicima koji su uspešni i zadovoljni ĉesto imaju prizvuk egzotike, kao da svedoĉimo nekoj

ugroţenoj ili ekskluzivnoj vrsti.

Drugo, celi sistem je postavljen tako da favorizuje centralizovanu i masovnu industrijalizovanu

proizvodnju, da favorizuje velike i teţi monopolistiĉkim obrascima odnosa prema prirodi, proizvodnji i

trţištu. U takvom sistemu nekome ko je mlad, pa ĉak i ako nije mali proizvoĊaĉ što mnogi od naših

ispitanika jesu, ima izrazito oteţan put ulaska u sektor. I u Hrvatskoj i u Srbiji mali broj velikih

proizvoĊaĉa osnovnih useva i posednika zemljišta kontroliše većinu proizvodnje za veliki broj

proizvoda, dobija glavninu drţavnih subvencija i zauzima najveće udele na trţištu. U Hrvatskoj 40%

drţavnih poljoprivrednih subvencija dobija 1% najvećih proizvoĊaĉa, što je jedan od najizraţenijih

9

primera neravnopravnosti u podsticajima za proizvodnju hrane u Evropskoj Uniji. Ĉak i subvencije za

ekološku poljoprivredu uglavnom odlaze na pašnjake i livade, a manje na nuţne proizvode u voću i

povrću koji nam nedostaju. Problem monopolizacije prehrambenog sektora kroz kontrolu trţišta je

globalni problem koji je posebno eskalirao pre nekoliko godina kada su završena velika spajanja

svetskih korporacija u ovom sektoru koje su i pre tog posla kontrolisale većinu trţišta u oblasti

semena, genetski modifikovanih useva, patenata, agrohemijskih preparata i sredstava. ChemChina je

kupila Syngentu, Bayer je kupio Monsanto i došlo je do spajanja Dowa i Du-Ponta, ĉime smo dobili tri

mega-korporacije sa još većim uticajem i neupitnom kontrolom trţišta hrane (Mooney, 2017).

Postoji i problem velikog uticaja posrednika i preprodavaca, onih koji kontroliraju trţište i pristup.

Oĉigledan primer za to je neverovatno spuštanje cene osnovnog proizvoda s kojim su se pre nekoliko

godina suoĉili proizvoĊaĉi malina u Srbiji, koja je došla do nivoa koji ne pokriva troškove proizvodnje

(Petrović, 2018). Sliĉno, jedan ekološki proizvoĊaĉ iz Hrvatske nam je u razgovoru istakao da pravila o

marţi, otkupnoj ceni i periodu plaćanja koje mu je nametnuo jedan trgovaĉki lanac koji voli da se hvali

svojim odnosom prema zaposlenima i kupcima, ne samo da mu nisu pokrivala ukupne troškove i

ulaganja u konkretan proizvod koji se na kraju našao na policama tog trgovaĉkog lanca, nego je po

svakom prodatom artiklu imao pola kune gubitka. Na naše pitanje zašto su radili nešto tako neodrţivo

i nepravedno, odgovorili su - marketing. Shvatili su da lanac kontroliše trţište i da svojim reklamama i

PR strategijom komunicira sa velikim brojem potrošaĉa koji bi po svojim karakteristikama mogli biti

skloni i njima kao ekološkim proizvoĊaĉima hrane. Njihova pozicija je bila svedena na situaciju da

gube novac prodajom u tom trgovaĉkom lancu, ali su oĉekivali da će time biti vidljiviji svojim

potencijalnim i budućim kupcima koji bi onda tako saznali za njih i kupovali direktno. Danas više ne

ulaţu u takvu vrstu sulude promocije.

I treći razlog riziĉne pozicije mladih poljoprivrednika jeste onaj koji u obe zemlje nadilazi podruĉje

poljoprivrede i postaje jedan od najvećih strateških i dugoroĉnih problema: nedostatak mladih ljudi

uopšte, odnosno njihovo sve veće iseljavanje. U pojedinim podruĉjima Srbije i Hrvatske moţemo

govoriti o „mrtvim“ zonama u smislu ljudskog kapitala, zatvaraju se škole i druge institucije usluţnih

delatnosti te samim time bavljenje proizvodnjom hrane postaje nemoguće. U medijskim izveštajima i

nauĉnim radovima moţemo pratiti u nekom drugom vremenu i s nekim drugim vrednostima apsurdna

svedoĉanstva da se mlade osobe radije odluĉuju da posluţuju goste u nekom od većih evropskih

gradova nego da kod kuće proizvode hranu. Pritom, teţina i zahtevnost posla se manje navode kao

glavni razlozi za takav ţivotni izbor, već prevladavaju razlozi osećanja opšte nesigurnosti i

besperspektivnosti u zemljama iz kojih su otišli, nedostatak kvaliteta ţivota i sadrţaja za mlade, te

poraţavajućeg odnosa prema ruralnim podruĉjima i stava kako se više osećaju cenjeni kao konobari

nego kao proizvoĊaĉi hrane.

Ova tri razloga zajedno ĉine razornu kombinaciju zbog koje mlade poljoprivrednike moţemo svrstati u

riziĉnu društvenu grupu. Zato je sprovoĊenje terenskog istraţivanja u projektu Growing Growers bilo

izrazito zahtevno jer se ne radi o velikom broju mogućih ispitanika, a vrlo ĉesto, kada bismo i došli do

konkretne osobe koja zadovoljava kriterijum mladog proizvoĊaĉa hrane, ta osoba ne bi bila

zainteresovana ili bi bila suviše zauzeta proizvodnjom.

10

Ali, kako će se videti iz našeg upitnika, postoji i lepša strana medalje. Sve je veći broj mladih i

kreativnih hrabrih ljudi koji ulaze u podruĉje proizvodnje hrane, a mnogo njih ulazi u ovo podruĉje sa

izrazitim entuzijazmom i ljubavlju prema prirodi i hrani. Oni na pametan naĉin prate trţište pre ulaska

u sektor i nalaze svoje mesto nudeći paletu proizvoda koji su deficitarni i za kojima postoji potraţnja i

potreba na realno sve zahtevnijem i širećem trţištu organske hrane. Ta grupa za sada nije toliko

masovna i brojna; naglasili smo da je bilo izrazito zahtevno doći do dovoljnog broja ispitanika za

potrebe našeg projekta, ali trend njenog rasta je primetan i, što je posebno zanimljivo, većinu njih na

proizvodnju hrane nije naterala nuţda, već je to bila njihova samosvojna odluka. Ovim kratkim

zapaţanjem nemamo nameru da umanjimo ranije navedene probleme i izazove s kojima se suoĉavaju

mladi poljoprivrednici, ali bilo bi izrazito nepravedno upravo prema ovoj grupi da ne istaknemo njihovu

istrajnost i usmerenost, finansijski stabilne temelje sa proizvodima koji su traţeni, pa se za mnoge

takve ispitanike moţe slobodno zakljuĉiti da bi bilo iznenaĊenje ne videti ih i dalje u ovom podruĉju za

pet i više godina.

2. ISTRAŢIVANJE STAVOVA MLADIH POLJOPRIVREDNIKA –

Srbija i Hrvatska

Kao što smo već naglasili, sprovoĊenje ovog terenskog istraţivanja ispitivanja stavova mladih

poljoprivrednika u Srbiji i Hrvatskoj je bilo veoma zahtevno. Sve je manje poljoprivrednika u obe

zemlje, pri ĉemu uglavnom prevladava starija populacija koja nije mogla da uĉestvuje u našem

istraţivanju. Iako na stranicama Hrvatskog udruţenja mladih poljoprivrednika (HUMP) stoji da u

Hrvatskoj, u odnosu na ukupan broj, postoji 9% poljoprivrednih gazdinstava ĉiji su nosioci mlaĊi od 40

godina. U skladu sa evropskom poljoprivrednom politikom i pristupom, mladom osobom u poljoprivredi

se smatra svako ispod 40 godina, a u Hrvatskoj to znaĉi više od 16.000 ljudi.

Nama je, naţalost, ta ogromna brojka ostala samo to, brojka na papiru, i preko kontakta s udruţenjem

mladih poljoprivrednika nismo dobili nijednu povratnu informaciju od mladih poljoprivrednika koji su

njihovih ĉlanovi. I u Srbiji na istoj adresi nije bilo previše konkretne saradnje što je bilo iznenaĊenje za

nosioce projekta.

Kao što smo naveli u uvodu studije, anketa se sastoji iz

dva dela koji imaju i razliĉite uloge. Pitanja 1-18 su deo

ankete koju je glavna organizacija mladih poljoprivrednika

u Evropskoj Uniji CEJA - European Council of Young

Farmers, sprovela 2017. godine meĊu poljoprivrednicima

mlaĊim od 40 godina u svim ĉlanicama Evropske Unije.

Istraţivanje je obavljeno na 978 ispitanika, a kako je

vidljivo iz iznetih podataka, iz Hrvatske su dobili samo

jedan odgovor (?!).

11

Njihovi podaci će nam posluţiti da uporedimo ono što smo dobili iz naših analiza sa situacijom i

stavovima mladih poljoprivrednika u Evropskoj Uniji. S obzirom na to da je glavna namera analiza bila

istraţivanje prostora za odrţivost meĊu mladim poljoprivrednicima u EU, nama je to isto u skladu s

našim povezivanjem s prehrambenim suverenitetom i agroekologijom.

Uprkos svim izazovima s kojima smo se susreli, uspeli smo da dostignemo i previsimo zadatu brojku

od ukupno 50 ispitanika (po 25 mladih poljoprivrednika u svakoj zemlji), kako je predviĊeno u prijavi

projekta. Istraţivanje je obavljeno tokom februara i marta 2019. godine i analiza obuhvata 27

ispitanih mladih poljoprivrednika u Hrvatskoj i 38 u Srbiji, što je ukupno 65 kompletiranih anketa.

Pogledajmo kako su ispitanici svrstani po polu. Zanimljivo je da je u Hrvatskoj svaki treći ispitanik

ţenskog pola i da je prosek godina 33.

Predstavićemo i poreĊenje podataka u Srbiji i Hrvatskoj s onima iz originalnog upitnika ranije

spomenute CEJA-e iz 2017. godine.

Pogledajmo odgovore na pitanja.

Pitanje 11. Molimo Vas navedite šta bi Vam najviše bilo potrebno da Vaša farma bude ekonomski

stabilnija i odrţivija. (odabrati najviše tri odgovora)

Ispitanici po polu - Srbija

Ispitanici po polu - Hrvatska

SRBIJA

Veda podrška/subvencije

76,3%

Bolja pozicija na tržištu za mlade poljoprivrednike

48,4%

Još zemljišta

Pravednija zarada za izvornog proizvođača

36,8%

HRVATSKA

Jednostavnija birokratija

55,6%

Još zemljišta

48,1%

Povoljniji krediti

Veda podrška/subvencije


44,4%

CEJA DELAVAL EU

ISTRAŽIVANJE

Pravednija zarada za izvornog

proizvođača

59,2%

Još zemljišta

50,8%


42,43%

M

M

Ž

12

Vidimo tri najĉešća odgovora meĊu mladim poljoprivrednicima koji se odnose na njihove najizraţenije

potrebe u pogledu veće finansijske odrţivosti i stabilnosti. Poredak je razliĉit, kao i stepeni slaganja sa

odreĊenim potrebama, ali treba uoĉiti da se mnoge ponavljaju.

Na primer, potreba da se doĊe do još zemljišta izraţena je u sva tri sluĉaja, dok ima dosta potreba

koje su prisutne na nivou EU i Hrvatske (Jednostavnija birokratija, na primer) ili na nivou EU i Srbije

(Pravednija zarada za izvornog proizvoĊaĉa). Potreba za većom podrškom/subvencijama izrazito je

prisutna u Srbiji gde je tu stavku zaokruţilo više od tri ĉetvrtine svih ispitanika. Jedan od mogućih

razloga je teško ekonomsko stanje mladih poljoprivrednika u Srbiji.

Pitanje 12. Molimo Vas odaberite koje bi Vam bile najkorisnije investicije u Vašu proizvodnju kako bi

ona bila finansijski odrţivija. (odabrati najviše tri odgovora)

Na ovom pitanju se vide i razlike koje su uslovljene pozicijom poljoprivrede i mladih proizvoĊaĉa u sva

tri sluĉaja, mada veće površine zahtevaju svi. Ipak, i u Hrvatskoj i u Srbiji vrlo visoko je izraţena

potreba za novom mehanizacijom dok je nivou EU ta potreba, na primer, na petom mestu, a vrlo su

visoko pozicionirane potrebe za znanjem i jaĉanjem kapaciteta: Edukacija i upravljanje/menadţment

gazdinstvom i optimizacija proizvodnje.

SRBIJA

Nova mehanizacija

71,1%

Vede površine

Razvoj proizvoda i pozicioniranje na

tržištu

39,5%

Bolja infrastruktura

26,3%

HRVATSKA

Nova mehanizacija

63%

Vede površine

40,7%

Marketing

Razvoj proizvoda i pozicioniranje na tržištu

33,3%

CEJA DELAVAL EU

ISTRAŽIVANJE

Vede površine

42,13%

Dodatna edukacija koja mi treba

38,85%

Upravljanje/menadžment gazdinstva i optimizacija

proizvodnje

33,33%

13

Pitanje 13. Kao mladi proizvoĊaĉ/ica navedite šta bi Vam najviše pomoglo u proizvodnji.

Pitanje 14. U koje podruĉje mislite da bi bilo najvaţnije investirati kako bi ţivot u ruralnim podruĉjima

bio bolji? (odabrati najviše tri odgovora)

Vidimo da se potreba poboljšanja socijalnih usluga zagovara u sva tri sluĉaja, dok potreba za

dodatnom edukacijom ima veliki broj pristalica u Srbiji i u EU istraţivanju. Za Hrvatsku je zanimljivo

SRBIJA

Investicije

81,6%

Edukacija i treninzi

31,6%

Usluge savetovanja

28,9%

HRVATSKA

Mere primenljive u stvarnoj proizvodnji

85,2%

Investicije

70,4%

Usklađenost između mera na lokalnom,

nacionalnom i EU nivou

33,33%

CEJA DELAVAL EU ISTRAŽIVANJE

Mere primenljive u stvarnoj proizvodnji

68,13%

Prepoznavanje od strane OCD-a za nabavku hrane

od proizvođača

54,81%

Usklađenost između mera na lokalnom, nacionalnom

i EU nivou

45,09%

SRBIJA

Bolja transportna povezanost

52,63%


50%

Socijalne usluge

34,21%

HRVATSKA


59,26%

Bolje društvene veze i mogudnosti

51,85%

Socijalne usluge

33,33%

CEJA DELAVAL EU ISTRAŽIVANJE


58,28%

Socijalne usluge

50,51%

Brzi širokopojasni Internet

41,92%

14

kako su prva dva mesta zauzela podruĉja koja mnogo govore o osećaju izolovanosti kod ljudi koji ţive

u ruralnim podruĉjima.

Na pitanje broj 15. Mladi poljoprivrednici u EU imaju brojne izazove. Moraju da proizvode sve veće

koliĉine hrane uz sve manje sredstava, a istovremeno i da igraju ulogu ĉuvara ruralnih podruĉja. Da li

Osećate takvu odgovornost za razvoj sektora odrţive proizvodnje?

Varijabla Država Ukupno

Izrazito se

slažem

Slažem se

Neutralan sam

Ne slažem

se

Izrazito se ne

slažem

Broj % % % % %

Mladi poljoprivrednici u EU imaju brojne izazove. Moraju da proizvode sve veće količine hrane uz sve manje sredstava, a istovremeno i da igraju ulogu čuvara ruralnih područja. Da li osećate takvu odgovornost za razvoj sektora održive proizvodnje?

Srbija 38 21,1% 15,8% 34,2% 13,2% 15,8%

Hrvatska 26 46,2% 42,3% 7,7% 3,8% 0,0%

Ukupno 64 31,3% 26,6% 23,4% 9,4% 9,4%

Vidimo da je u Hrvatskoj veliki broj onih koji se u nekom obliku slaţu s osećajem odgovornosti za

odrţivost poljoprivrede i u zbiru ĉine 57,9% ukupnog broja ispitanika. U EU istraţivanju stavova

mladih poljoprivrednika taj broj je još veći i ide do 89,78 svih ispitanika. Za Srbiju moţemo reći da je

otprilike podjednak broj onih koji takoĊe imaju ovakav stav i onih koji su neutralni po tom pitanju,

odnosno nemaju izraţen stav slaganja ili neslaganja.

Pitanje broj 16. Da li moţete izdvojiti razloge za odluku da se bavite proizvodnjom hrane?

Varijabla Država Ukupno Ne Da

Broj % %

Porodična tradicija

Srbija 38 71,1% 28,9%

Hrvatska 27 44,4% 55,6%

Ukupno 65 60,0% 40,0%

Nisam imao druge mogućnosti za zaposlenje

Srbija 38 97,4% 2,6%

Hrvatska 27 100,0% 0,0%

Ukupno 65 98,5% 1,5%

Ljubav prema proizvodnji i prirodi

Srbija 38 65,8% 34,2%

Hrvatska 27 22,2% 77,8%

Ukupno 65 47,7% 52,3%

Želja da budem sam svoj gazda

Srbija 38 68,4% 31,6%

Hrvatska 27 48,1% 51,9%

Ukupno 65 60,0% 40,0%

Želja za dobrom zaradom

Srbija 38 97,4% 2,6%

Hrvatska 27 88,9% 11,1%

Ukupno 65 93,8% 6,2%

Vidimo da je u Srbiji najviše onih koji su zapoĉeli s proizvodnjom hrane iz ljubavi prema prirodi i

proizvodnji hrane, zbog ţelje da budu sam svoj gazda i zbog porodiĉne tradicije. I u Hrvatskoj imamo

iste razloge, s tim da je porodiĉna tradicija zamenila mesto sa ţeljom da poljoprivrednik bude sam

svoj gazda.

15

Na pitanje da li sebe vide u ovom poslu i za pet godina, znaĉajna većina mladih poljoprivrednika i u

Srbiji (64,9%) i u Hrvatskoj (76%) daje potvrdan odgovor jer uţivaju u svom poslu.

Što se tiĉe površina na kojima proizvode mladi poljoprivrednici iz našeg istraţivanja, dobili smo

podatke prikazane u sledećoj tablici:

Varijabla Grupa N Min Max M SD C Q1 Q3

Površina u ha

Srbija 37 0,03 120,00 10,65 22,181 3,00 1,00 7,00

Hrvatska 27 0,15 135,00 19,41 34,025 3,00 2,00 19,00

Vidimo velike razlike u površinama: od onih koji imaju male rasadnike i staklenike do onih koji

proizvode na ogromnim površinama i gazduju šumama. Moţemo ipak napomenuti kako više od

polovine (55,55%) ispitanika u Hrvatskoj proizvodi hranu na pet ili manje hektara dok je u Srbiji preko

dve trećine (65,78%) takvih malih proizvoĊaĉa, a najviše proizvode hranu u voćnjacima i na

oranicama. U istraţivanju na nivou EU imamo potpuno drugaĉiju sliku: tamo ĉak 56,15% mladih

poljoprivrednika proizvodi 100 ili više hektara.

Što se broja zaposlenih tiĉe imamo ovakvu situaciju:

Grupa Broj Broj

zaposlenih

Sezonski radnici

ili po potrebi Volonteri

Srbija 38 102 168 24

Hrvatska 27 51 84 28

Total 65 153 252 52

Vidimo da je u Srbiji u proseku 2,68 ljudi zaposleno kontinuirano i proizvodi hranu, dok je u Hrvatskoj

to manje od dvoje zaposlenih (1,77). Veliki broj ljudi radi sve iskljuĉivo sami i nemaju nikakvu pomoć.

U Hrvatskoj više od polovine proizvoĊaĉa nema stalno zaposlene, ili sve uglavnom radi jedan ĉovek,

dok u Srbiji svaka ĉetvrta farma ima takvu situaciju. Treba reći da, što se tiĉe ovog pitanja, situacija

nije bolja ni u EU, jer 45,94% ispitanika istiĉe da nemaju nijednog zaposlenog u proizvodnji hrane, što

je iznenaĊenje s obzirom na ogromne površine kojima gazduju i na kojima proizvode hranu. Ono što

posebno pada u oko je izrazito malo korišćenje volonterskog rada i pomoći zainteresovanih osoba,

posebno mladih, kako je uobiĉajeno u inostranstvu - na primer, u okviru WWOOF-inga (Working

Weekends On Organic Farms).

Što se tiĉe otvorenosti za saradnju i uĉestvovanja u organizacijama koje imaju sliĉne interese kao i

oni, uĉešće ispitanika u Hrvatskoj je mnogo veće nego u Srbiji, kao što se moţe videti iz sledeće

tabele u kojoj su prikazani odgovori na ovo pitanje.

Da li ste ĉlan/ĉlanica neke od strukovnih i/ili interesnih grupa i udruţenja?

Država Broj Da Ne

Srbija 38 31,6% 68,4%

Hrvatska 27 59,3% 40,7%

Ukupno 65 43,1% 56,9%

16

Tema koja nas je zanimala u istraţivanju jeste i sklonost odnosno orijentisanost na odrţive i etiĉke

metode proizvodnje hrane, a u Hrvatskoj je veliki broj naših ispitanika - mladih osoba - već ukljuĉen u

sistem ekološke proizvodnje, više nego što je dobijeno u istraţivanju na nivou EU (19,63%).

Varijabla Država Ukupno Klasična Ekološka

Broj % %

Proizvodnja

Srbija 38 92,1% 7,9%

Hrvatska 27 40,7% 59,3%

Ukupno 65 70,8% 29,2%

Na pitanje o mogućim razlozima za prelazak na ekološku proizvodnju hrane, u Srbiji su najĉešći

odgovori bili: ţelja za proizvodnjom zdrave hrane, većom zaradom od prodaje takvih proizvoda i zbog

oĉuvanja zemljišta i lokalnog ekosistema. Kao najpotrebnije ukoliko bi se odluĉili za takav iskorak,

ispitanici su naveli: osigurano trţište i veće drţavne podsticaje za ekološku proizvodnju, dok je u

Hrvatskoj najpotrebnije takoĊe sigurno trţište, zatim niţi troškovi sertifikacije ekološke proizvodnje i

dodatna edukacija o ekološkoj poljoprivredi.

Pored uporeĊivanja rezultata sa rezultatima istraţivanja CEJA-DeLaval na mladim poljoprivrednicima u

EU, odluĉili smo se za još dodatan set pitanja za naše ispitanike kako bi njihovi stavovi bili još jasniji,

a naši rezultati realniji. Radi se o setu pitanja koja nam dodatno pribliţavaju stavove mladih

poljoprivrednika u Srbiji i Hrvatskoj, a bave se njihovim vrednosnim opredeljenjima, pogledom na

ekonomsko-društveno ureĊenje i uloge odnosno odgovornost koju u takvom sistemu imaju drţava i

drugi bitni akteri.

Testirali smo razlike izmeĊu Srbije i Hrvatske i pokušali da utvrdimo da li postoji statistiĉki znaĉajna

razlika izmeĊu ispitanika. Ovaj set pitanja smo, takoĊe, testirali i u odnosu na situacije ili stavove

naših ispitanika u pogledu naĉina proizvodnje koji praktikuju (ekološka ili konvencionalna) odnosno

razloga za bavljenje proizvodnjom hrane. Da bi se proverila razlika izmeĊu drţava u izraţenosti

pojedinih uverenja, korišćen je t-test za nezavisne uzorke, pri ĉemu se razlika smatra statistiĉki

znaĉajnom ukoliko je p vrednost manja od 0,05. Ispitanici su odgovarali prema Likertovoj skali od 1-5

pri ĉemu je 1 bilo najveće slaganje, a 5 najmanje slaganje. U sledećoj tabeli su prikazana pitanja i

obraĊeni rezultati.

Varijabla Grupa Broj M SD t Df p

Država i ministarstvo rade dobro za malog poljoprivrednika

Srbija 38 4,0 1,24 2,24 63 0,028

Hrvatska 27 3,3 1,14

Smatram da mali poljoprivrednici mogu opstati jedino ako se udruže

Srbija 38 1,9 1,00 -0,50 63 0,620


Država treba da obezbedi uslove na tržištu za malog proizvođača hrane

Srbija 38 1,4 0,67 -3,07 39,28 0,004


Ne bi trebalo proizvoditi hranu koja nije konkurentna na tržištu

Srbija 38 2,3 1,31 -0,72 63 0,474


Ne postoji kvalitetan program podrške mladim poljoprivrednicima u mojoj državi

Srbija 38 1,7 1,01 -3,37 63 0,001


17

Ako dobijem bolju finansijsku priliku za drugi posao, prestadu sa proizvodnjom hrane

Srbija 38 3,2 1,47 -1,91 63 0,060


Ljudi pladaju premalu cenu za hranu s obzirom na to koliko vredi

Srbija 38 1,9 1,11 -1,55 63 0,126


Zadovoljan sam radom Savetodavne službe za poljoprivredu

Srbija 38 3,4 1,37 0,38 63 0,705


Najviše pomodi za proizvodnju dobijam u okviru svoje porodice

Srbija 38 1,6 0,76 -0,01 63 0,989


Vidimo da oko nekih pitanja postoji velika saglasnost: na primer, i u Hrvatskoj i u Srbiji najveći broj

ispitanika istiĉe da najviše pomoći dobijaju od svoje porodice. Pitanja gde smo dobili statistiĉku

znaĉajnu razliku su:

- Drţava i ministarstvo rade dobro za malog poljoprivrednika pri ĉemu je veći broj ispitanika u Srbiji

koji se ne slaţu s ovom tvrdnjom, a to je kako ćemo videti i iz kvalitativne analize kasnije u skladu s

njihovim izrazitim nezadovoljstvom ulogom i politika drţave u sektoru proizvodnje hrane, a i šire.

Sledeće dve varijable oko kojih smo dobili statistiĉke znaĉajne razlike imaju sliĉan odnos. I u jednoj i u

drugoj, ispitanici u obe zemlje su se slagali ili uglavnom slagali s tvrdnjom, ali ponovo u Srbiji postoji

znaĉajno veći broj onih koji se slaţu s tvrdnjama te izraţavaju kritiĉan stav prema odgovornosti drţave

za malog proizvoĊaĉa hrane, odnosno stvaranju kvalitetnog programa podrške za mlade

poljoprivrednike.

- Drţava treba da obezbedi uslove na trţištu za malog proizvoĎača hrane

- Ne postoji kvalitetan program podrške mladim poljoprivrednicima u mojoj drţavi

Pogledajmo dobijene rezultate i na drugom setu pitanja.

Varijabla Grupa Broj M SD t df p

Država je odgovorna za proizvodnju hrane i opstanak poljoprivrednika

Srbija 38 1,9 1,10 -1,42 48,35 0,163


Potrošače zanima samo cena, a ne i kvalitet proizvoda

Srbija 38 2,4 1,24 -0,50 63 0,619


Prehrambeni suverenitet treba da bude unet u ustav naše države kao zagarantovano pravo

Srbija 38 1,8 0,95 0,54 63 0,593


Treba ukinuti poljoprivredne subvencije

Srbija 38 4,6 1,13 2,95 48,57 0,005


Najbolje bi bilo da imamo nekoliko velikih proizvođača hrane koji proizvode za sve nas

Srbija 38 4,4 1,22 -1,48 49,71 0,145


Proizvodnja hrane je strateški važan sektor i država treba da garantuje otkup i cenu domadih proizvoda

Srbija 38 1,7 1,07 -2,53 63 0,014


Ekološka hrana je precenjena i tu se iskorišdava briga ljudi za zdravlje

Srbija 38 3,1 1,25 -3,37 63 0,001


18

Ponovo oko nekih pitanja imamo saglasnost, na primer, oko ideje da imamo velike proizvoĊaĉe hrane

koji proizvode većinu naše hrane što je globalni trend i sve veći problem kojem posvećujemo dodatno

paţnju u Studiji na drugim mestima. No, statistiĉke znaĉajne razlike dobijene su u sledećim

varijablama:

- Treba ukinuti poljoprivredne subvencije pri ĉemu je u Srbiji znaĉajno veći deo ispitanika koji se

protivi tome

- Proizvodnja hrane je strateški vaţan sektor i drţava treba da garantuje otkup i cenu domaćih

proizvoda pri ĉemu je u Srbiji znaĉajno više ispitanika koji smatraju da drţava treba da ima ovako

presudnu ulogu u garanciji otkupa i cene za domaće proizvode.

- Ekološka hrana je precenjena i tu se iskorišćava briga ljudi za zdravlje pri ĉemu je u Hrvatskoj

znaĉajno više ispitanika koji se ne slaţu s ovom tvrdnjom, a to je zasigurno posledica ĉinjenice da smo

u Hrvatskoj imali više od polovine mladih poljoprivrednika koji su zapravo ekološki proizvoĊaĉi i

shvataju prednosti ekološke proizvodnje i za okolinu i za ljude, a deo njih je vezan za direktne

kontakte sa svojim kupcima i kratke lance snabdevanja što im omogućava cene koje su

zadovoljavajuće za veliki broj ljudi.

Testirali smo i odreĊene varijable po drţavama, pa nas je zanimalo da li postoje statistiĉki znaĉajne

razlike izmeĊu ispitanika u Hrvatskoj s obzirom na to da li proizvode hranu na ekološki naĉin ili

konvencionalnim, odnosno klasiĉnim metodama.

Razlike smo dobili jedino za sledeće sluĉajeve:

Ne postoji kvalitetan program podrške mladim poljoprivrednicima u mojoj državi

Klasična 11 2,0 0,77 -2,75 25

0,011 Ekološka 16 2,9 0,93

Ekološka hrana je precenjena i tu se iskorišdava briga ljudi za zdravlje

Klasična 11 3,4 1,12 -3,37 25 0,002

Ekološka 16 4,5 0,63

Ispitanici koji proizvode hranu na ekološki naĉin imaju kritiĉniji stav prema postojanju programa

podrške za mlade poljoprivrednike, pa se oĉekivano ne slaţu s tvrdnjom da je ekološka hrana

precenjena.

19

Što se tiĉe razlika s obzirom na razloge ulaska u sektor proizvodnje hrane, moţemo kao zanimljive i

znaĉajne za našu Studiju izdvojiti podatak dobijen u Hrvatskoj, koji se odnosi na statistiĉki znaĉajnu

razliku izmeĊu onih koji su odabrali ovaj poziv zbog ljubavi prema prirodi i proizvodnji u odnosu na

one kojima to nije bio razlog za varijablu o interesima potrošaĉa.

Potrošače zanima samo cena, a ne i kvalitet proizvoda

Ne 6 1,8 0,75 -2,22 12,45 0,045

Da 21 2,7 1,15

Vidimo da oni koji su odabrali druge razloge ulaska u posao proizvodnje hrane imaju kritiĉniji odnos

prema potrošaĉima i više smatraju da ih zanima samo cena. Oni koji su u ovom poslu zbog ljubavi

prema prirodi i proizvodnji imaju bolje povratne informacije od potrošaĉa sa kojima više komuniciraju i

saraĊuju.

Kao treći deo analize podataka stavova mladih poljoprivrednika i poljoprivrednica u Srbiji i Hrvatskoj,

sproveli smo i analizu deset otvorenih pitanja na koja su ispitanici odgovarali svojim reĉima o temama

koje su bitne za njihov rad i ţivot, temama u vezi sa njihovim potrebama i oĉekivanjima,

sposobnostima i kapacitetima.

Nakon obavljene transkripcije odgovora, dobijene rezultate smo obradili pomoću metode tematske

analize koristeći otvoreno kodiranje u softveru Atlas ti. Rezultate obrade podataka predstavljamo

preko 47 kodova u Hrvatskoj odnosno 45 u Srbiji jer pored zajedniĉkih imamo i drugaĉije odgovore

ispitanika, pa samim time i drugaĉije rezultate kodiranja kao što će uskoro biti prikazano. Dobijeni

kodovi su grupisani u deset kategorija koje ĉine dve teme.

Kako bismo još bolje predstavili povezanost razliĉitih kodova i stavova ispitanika, na kraju smo

sproveli i aksijalno kodiranje. Ovaj deo Studije prate i citati odgovora mladih poljoprivrednika kako bi

bila jasnija povezanost njihovih izjava i stavova s pripadajućim kodovima i radi jasnijeg predstavljanja

njihovih stavova.

Sve odgovore i kodove smo grupisali u dve glavne teme koje su bitne za mlade poljoprivrednike u obe

zemlje. Prva tema su Izazovi; ona okuplja sve kategorije koje stoje pred našim akterima kao nešto što

treba da reše i uspostave aktivan odnos. Drugu temu smo nazvali Partnerstvo i u nju smo smestili sve

kategorije koje okupljaju moguće aktere ili institucije s kojima bi naši akteri, mladi proizvoĊaĉi, mogli i

s kojima bi trebalo da uspostave odnose partnerstva, koji kao što ćemo videti, nekada seţu do

zadovoljavajućih i plodnih odnosa, ali nekada se radi o dva veoma udaljena kraja istog štapa. Tamo

gde prestaje izrazito preslikavanje i istovetnost stavova mladih poljoprivrednika u Srbiji i Hrvatskoj,

podaci će biti prezentovani odvojeno.

Slede prikazi kodnog stabla za obe zemlje. Prva tabela se odnosi na Hrvatsku, a druga na Srbiju.

20

PRIKAZ KODNOG STABLA - HRVATSKA

PRIKAZ KODNOG STABLA – SRBIJA

21

Tema Izazovi obuhvata šest kategorija: Finansijska situacija, Pomoć, Bezbednost, Ţivotna

sredina/Klimatske promene, Obrazovanje i Nestanak OPG-a.

Kategorija Finansijska situacija koja odgovara na mogućnost ţivljenja od proizvodnje i ostvarivanje

zarade u Hrvatskoj obuhvata ĉetiri koda: Neposredno trţište, Veliki trud/rad, Potrebno vreme i Bez

zarade. Kao i na drugim mestima u upitniku, i ovde su ispitanici naglašavali vaţnost stvaranja kratkih

lanaca snabdevanja, solidarnih grupa saradnje izmeĊu njih i graĊana koje su u svetu najpoznatije pod

nazivom Community Supported Agriculture ili kao Alternative Food Distribution Systems (AFDS).

Štaviše, mnogi su isticali da je stvaranje upravo takvog trţišta osnov njihovog opstanka i mogućnosti

ţivljenja od svog rada, što nam ponovo pokazuje pozitivne pomake u Hrvatskoj. Sledeća dva koda

Veliki trud/rad i Potrebno vreme su vrlo povezani, jer mnogi ispitanici koji isticali da su danas u

mogućnosti da zarade dovoljno zaraditi iskljuĉivo zato što su ulagali mnogo rada ili truda u svoju

proizvodnju i prodaju, istiĉući da je za pravu zaradu od koje se moţe pristojno ţiveti pored rada i

upornosti potrebno i vreme, odnosno da ništa u ovom sektoru ne dolazi preko noći. Ĉetvrti kod odnosi

se na one koji u ovom trenutku nemaju nikakve finansijske koristi i ne mogu ostvarivati zaradu od

svoje proizvodnje, a u Hrvatskoj je takvih šestoro ispitanika, odnosno malo više od jedne petine.

U Srbiji nemamo ovu kategoriju jer je manje od jedne trećine ispitanika istaklo da moţe donekle

solidno ţiveti od svog rada, pa na tako malom uzorku nismo mogli da sprovedemo ozbiljno kodiranje.

Slika Kategorija Finansijska situacija i pripadajući kodovi (Hrvatska):

Ispitanik 1: „Zaradi se dovoljno ukoliko se teţi zatvaranju proizvodnog ciklusa i direktnoj prodaji.

Problemi su investicije koje su priliĉno nedostatne poĉetnicima, a nuţne da bi OPG bio legalan“.

Ispitanik 2: „Na samom startu se teško moţe preţiveti a kamoli imati dovoljno za kvalitetan i

dostojanstven ţivot. Ali kroz nekoliko godina rada, truda i guranja verujem da ću moći da imam

kvalitetan i pristojan ţivot od proizvodnje i prodaje hrane sa mog gazdinstva“.

22

Ispitanik 3: „ZaraĎujemo za ţivot ali nismo plaćeni onoliko koliko radimo. Postoje dani kada smo zbog

posla na polju od jutra do sutra, jednostavno ne vidim svoju decu, a da ne govorim o svemu drugom.

To je hleb sa sedam kora“.

Kategorija Pomoć u Hrvatskoj sadrţi ĉetiri koda: Subvencije, Zemljište, Krediti i Otkup. U Srbiji imamo

tri ista koda, ali bez kredita. Radi se o kategoriji koja je obuhvatila razne vrste finansijske pomoći za

koje naši ispitanici i ispitanice smatraju da bi im pomogli u razvoju proizvodnje i opstanku na trţištu. I

dok se tri vrste koda (Subvencije, povoljni Krediti posebno za poĉetnike i garantovana cena Otkupa)

moţda i mogu oĉekivati pod rubrikom „potrebna finansijska pomoć“, zanimljivo je da ĉak i mlaĊi

proizvoĊaĉi primećuju i istiĉu pitanje nedostatka i nedostupnosti zemljišta. Problem zemljišta i

vlasništva nad zemljištem je jedno od kljuĉnih problema današnjeg sveta i sve više se problematizuje,

kao što se moţe videti i u nedavnom izveštaju Land for Many (Monbiot et al., 2019), a posebno su

zanimljivi primeri iz Evrope gde upravo CSA inicijative i grupe kroz razne organizacione modele i

pravne subjekte pomaţu pristup i korišćenje poljoprivrednog zemljišta poljoprivrednicima koji ţele da

proizvode za njih (Volz et al., 2017). Imamo i pozitivne primere na višem nivou što moţe biti korisno

za donosioce odluka i predstavnike vlasti u našem regionu - na primer, grad Valencija u Španiji daje

mladim poljoprivrednicima gradsko zemljište za ekološku proizvodnju hrane (IPES-FOOD, 2018).

Slika: Kategorija Finansijska pomoć i pripadajući kodovi:

Ispitanik 1: „Za proširenje proizvodnje potrebno nam je dodatno zemljište, za investicije u

modernizaciju proizvodnje potrebni su nam povoljni krediti ili mere ruralnog razvoja sa poštenim

uslovima za prijavu“.

Ispitanik 2: „Drţavne subvencije od nekoliko hiljada kuna su smešne, tako da bi ih trebalo ukinuti i

obezbediti funkcionisanje trţišta na trţišnim principima, što je zapravo i jedna od glavnih uloga drţave.

Sve drţavno zemljište treba dati u koncesiju, ili, kao bolja opcija, prodati zainteresovanim domaćim

poljoprivrednicima uz strogi nadzor davanja u podzakup i obrade istog (govorim o problemima koji su

uočljivi u dolini Neretve)“.

23

Ispitanik 3: „Potrebna mi je redovna finansijska pomoć u vidu subvencija i obezbeĎen otkup, pogotovo

na početku, jer ulaganja su velika i mnogo stvari mi treba odmah i sada. Tek u praksi vidim koliko mi

to olakšava proizvodnju“.

Ispitanik 4: „Potrebno bi bilo dodeliti mladim ljudima koji uopšte nemaju zemlje, a koji hoće da ostanu

na selu i rade, barem 20 hektara zemlje na 30 godina bez mogućnosti izdavanja u zakup, kredit je

nepotreban, a otkup obezbeĎen sa nekom zagarantovanom cenom gde se moţe nešto zaraditi“.

Kategorija Sigurnost obuhvata sve stavove ispitanika i ispitanica koji odgovaraju na pitanje o

potrebnim koracima da mladi poljoprivrednici uopće uĊu u sektor proizvodnje hrane. Tu imamo

kodove: Finansije, Edukacija, Savetovanje, Otkup, Zemljište i Trţište. Kodiranje za Srbiju je donelo

nešto drugaĉije rezultate, pa ćemo ovu kategoriju predstaviti zasebno. Tu imamo kodove: Finansije,

Trţište, Edukacija/Savetovanje, Podrška ţivotu na selu.

Stavove ispitanika u obe zemlje moţemo podeliti u tri grupe: finansijsko-ekonomske,

edukativno-savetodavne i ţivotno-logistiĉke. Prva grupa se kao i u prethodnoj kategoriji odnosi na

oĉekivanja ispitanika da dobiju podršku u obliku povoljnijih kredita, primerenih subvencija i fer

otkupne cene za njihove proizvode. Ponegde se ovde nadovezuje i problem uticaja uvozniĉkog lobija

koji prodaje jeftinu hranu iz inostranstva i tako njima ruši cene. S obzirom na to da ovakvi stavovi ipak

nisu bili izraţeni u tolikoj meri, oni nisu zahvaćeni kodiranjem, mada to, moţda, i zaĉuĊuje jer se radi

o temi koja je priliĉno prisutna u javnom prostoru i komunikaciji na temu hrane. Druga grupa odnosi

se na potrebu edukacije mladih poljoprivrednika koji tek ulaze na trţište i sektor proizvodnje hrane pri

ĉemu se misli i na struĉnu edukativnu praksu za samu proizvodnju, ali se dosta spominje vaţna uloga

Savetodavnih sluţbi pri ţupanijama (okruzima), kao i pomoć koja je potrebna što se tiĉe

„papirologije“. Treća grupa odgovora odnosi se na nuţnost obezbeĊenja kvaliteta ţivota u ruralnim

podruĉjima u kojima se proizvodi najviše hrane, što je problem sa kojim se suoĉavaju obe zemlje.

Radi se o potrebi podrške ţivotu na selu koja se u istraţivanju u Hrvatskoj manifestovala kroz kod

Zemljište, mada se ovde radi o širem shvatanju ispunjavanja logistiĉkih preduslova za odluku o izboru

mesta ţivljenja.

Slika: kategorija Sigurnost i pripadajući kodovi (Hrvatska) Slika: kategorija Sigurnost i pripadajući kodovi

(Srbija)

24

Pogledajmo neke od zanimljivijih izjava koje smo dobili u istraţivanju na pitanje šta je potrebno

obezbediti i uĉiniti kvalitetnim za ulazak mladih poljoprivrednika u sektor proizvodnje hrane.

Ispitanik 1: „Praktičnu edukaciju, povoljan kapital i sluţbe koje su tu da ispune potrebe farmera

umesto da su same sebi svrha“.

Ispitanik 2: „Kvalitetne edukacije u teoriji pogotovo u praksi. Voditi mlade poljoprivrednike da budu

sposobni da se javljaju na raspisane konkurse. Kvalitetni start-upovi za mlade mogu uputiti

proizvoĎače na sve trikove i probleme, ali i na uţivanje u proizvodnji hrane“.

Ispitanik 3: „Drţava bi nekim jednostavnijim procedurama trebalo da omogući dodelu koncesija na

zemljište, bez nameštenih konkursa i slično. TakoĎe, po uzoru na Izrael, mogla bi poljoprivrednicima

obezbediti infrastrukturu na poljoprivrednom zemljištu. Kod njih, ako ţelite da postanete

poljoprivrednik, drţava vam o svom trošku obezbedi priključak vode i struje do zemljišta. Na vama je

samo da proizvodite“.

Ispitanik 4: „Pored plasteničke proizvodnje, potrebno je obezbediti mladima mogućnost da započnu

bavljenje poljoprivredom, dati im 20 hektara zemlje i neki povoljan kredit za mehanizaciju, usloviti ih

da sa te površine moraju proizvesti odreĎenu količinu hrane po već formiranoj ceni i, ako ima neke

zarade, mladi neće odlaziti iz drţave“.

Ispitanik 5: „Najpotrebnije je za svaku proizvodnju imati dovoljno radne snage, mehanizaciju, kako bi

brţe i jednostavnije obavljali neke poslove u proizvodnji, zatim putnu infrastrukturu kako bi imali bolju

povezanost sa trţištem na kome će plasirati svoje proizvode, obučiti mlade poljoprivrednike za rad u

proizvodnji. Ali, pre svega, najbitnija je ljubav i volja prema tom poslu“.

Sledeća kategorija Ţivotna sredina/klimatske promene sve više postaje glavna tema u vezi sa

proizvodnjom hrane, a već smo i ranije u Studiji objasnili neraskidivu vezu izmeĊu odnosa prema

resursima, svetu oko nas, globalne promene klime i proizvodnje hrane. Takav odnos se moţe uoĉiti i

meĊu našim ispitanicima. Gotovo svi su isticali svoju osvešćenost u odnosu prema ţivotnoj sredini i

vaţnost odgovornog odnosa prema resursima, a u Srbiji je svega nekoliko ispitanika izdvojilo mišljenje

o postojanom menjanju klime na našoj planeti i samim tim niĉem neobiĉnim što se u sadašnjem

trenutku dešava globalno, dok u Hrvatskoj imamo samo jedan takav pogled na uzroke i znaĉaj

trenutne promene klime. Posebno su zanimljive bile izjave mladih poljoprivrednika u Srbiji da bi oni i

više ĉuvali resurse i ţivotnu sredinu, ali da moraju da rade drugaĉije jer su „zahtevi za zaštitom i

veštaĉkim prihranjivanjem sve veći“. Stavovi naših ispitanika uglavnom se priliĉno poklapaju u obe

zemlje, pa prikaz ove kategorije ponovo dajemo zajedniĉki. Izdvojeni kodovi su: Odgovornost,

Poštovanje, ZagaĎenje, Ekstremne pojave, Klima se menja.

Kodovi Odgovornost i Poštovanje su vrlo blisko povezani i odnose se gotovo istovetno na odgovornost

prema resursima odnosno poštovanje prirode. Veliki broj ispitanika je posebno izdvojio zagaĊenu

ţivotnu sredinu i što se tiĉe vazduha, i vode, i zemljišta kao veliki izazov i problem za njih koji im

ograniĉava proizvodne potencijale i što se tiĉe kvaliteta i kvantiteta. Izrazito veliki broj ispitanika nam

je davao odgovore koje smo sabrali unutar koda Ekstremnih pojava, ţaleći se na sve veći broj

nepredviĊenih vremenskih nepogoda poput suša i vrućina, prevelike vlage, kasnih mrazeva i sliĉno.

TakoĊe, veliki broj ispitanika se sloţio s ĉinjenicom da se klima menja; iz odgovora se jasno vidi da to

25

smatraju negativnom pojavom koja je opasna za njihovo zanimanje i poziv, te da uticaj ĉoveka

smatraju presudnim u podsticanju ili jaĉanju klimatskih promena kao globalnog fenomena.

Slika: kategorija Ţivotna sredina/Klimatske promene i pripadajući kodovi

Ispitanik 1: „Vrlo je bitno očuvanje ţivotne sredine i prirodnih resursa, što se mene lično tiče stalno mi

je to na umu i krivo mi je što sam u nekim oblastima prinuĎen da delujem suprotno svojim

ubeĎenjima...“.

Ispitanik 2: „Što se tiče mojih poseda, ja vodim računa o očuvanju svih resursa, ali ne mogu ja da

nateram i komšiju da isto primenjuje kad on misli da to ne valja. Posledice klimatskih promena

osećam i usklaĎujem proizvodnju u skladu sa tim. Generalno sada bez navodnjavanja i nema

poljoprivrede“.

Ispitanik 3: „Vidim i osećam sve negativne strane klimatskih promena, počevši od našeg zdravlja pa

sve do vremenskih prilika i uticaja na biljke i prinos. Ekološki sam osvešćena i brinem o vodi, zemlji,

biljkama i ţivotinjama. A negativnih uticaja vidim na sve strane, počevši od toga koliko je samo otpada

oko nas, kakav vazduh udišemo, koje otrove unosimo putem hrane i vode“.

Ispitanik 4: „Ovo je tema od koje mi odmah zasuze oči. Klimatske promene vidljive su iz godine u

godinu i zaista nismo u mogućnosti da zabijam glavu u pesak. Ovo je globalno najveći problem kojem

treba pristupiti vrlo ozbiljno, promene kreću od nas samih, ali moramo njima učiti i decu jer na njima

svet ostaje. Samim time što proizvodim ekološku hranu brinem o klimatskim promenama, recikliram

šta god mogu i trudim se da smanjim otpad. ZERO WASTE je budućnost kojoj svi treba da teţimo“.

26

Ispitanik 5: „Ne vidim smisao ovog pitanja, jer mi lično ne moţemo značajnije uticati na to, moţemo

se samo prilagoditi. Rešenja se nalaze izvan sfere poljoprivrede“.

Ispitanik 6: „Stanje u ţivotnoj sredini je vrlo bitno za našu proizvodnju. Mi se prema prirodnim

resursima odnosimo s poštovanjem, jer ako oni nisu u ravnoteţi, naši proizvodi gube na kvalitetu.

Osećamo negativne uticaje sa sve manjim brojem prirodnih oprašivača odnosno insekata koji igraju

glavnu ulogu u oprašivanju voćnjaka“.

Sledeća kategorija u temi Izazovi je Obrazovanje i radi se o jednoj od najvaţnijih kategorija. S

obzirom na naše ispitanike u istraţivanju, na njihovu starost i ĉinjenicu da ulaze u riziĉan sektor, tema

potrebe obrazovanja odnosno edukacije ne iznenaĊuje. Ipak, bitno je skrenuti paţnju da se tema,

odnosno kod obrazovanja i vaţnosti edukacije, pojavljuje i u drugim kategorijama kao što smo videli iz

prethodnog primera kod Sigurnosti ili u narednim kategorijama koje su u vezi sa odnosom sa

potrošaĉima ili nestanka OPG-ova.

To nam dovoljno jasno govori da su u obe zemlje mladi poljoprivrednici svesni vaţnosti obrazovanja i

edukacije, posebno imajući u vidu da se u obe zemlje, ukupno gledajući, radi o sektoru kojem

nedostaje dovoljno novih i naprednih znanja i obrazovane populacije. Bitno je da ispitanici istiĉu

potrebu za edukacijom u smislu sopstvene sigurnosti i odrţivosti, kao i saradnje s bitnim uĉesnicima u

procesu, na vrlo visoko mesto u rangu potrebe za finansijskom sigurnošću i odrţivošću. U današnje

vreme to znaĉi upravo to: biti obrazovan i hvatati korak sa najnovijim znanjima i odrţivim alatima

znaĉi biti u dobroj poziciji za odrţivost i na ekonomskom planu.

Ta oĉekivanja i svest o vaţnosti obrazovanja, odnosno tome da se praktiĉnoj edukaciji pridaje uloga

opstanka mladih proizvoĊaĉa u sektoru hrane, su u priliĉnoj disproporciji sa stavovima prema

obrazovnom sistemu koji je namenjen mladima pre ulaska u svet poljoprivredne proizvodnje. U

kategoriji Obrazovanje imamo ĉetiri koda i pokazujemo ih zajedniĉki za obe zemlje jer nije bilo

znaĉajnih razlika: Zastareo, Loš kvalitet, Više prakse i Dobre osnove.

Naši ispitanici su se uglavnom negativno odreĊivali prema obrazovnom sistemu istiĉući jednostavno da

on nije dobar, bez prevelikih razjašnjenja, ili smo im odgovore mogli zabeleţiti kroz tri koda vezana za

etikete o nedovoljno modernom i nedovoljno kvalitetnom obrazovnom sistemu koji nudi zastarela

znanja ili, najĉešće, o sistemu koji premalo paţnje i vremena posvećuje praktiĉnom znanju i radu na

terenu. Na primer, u Srbiji je broj takvih ispitanika 21, što znaĉi više od polovine (55%), dok je u

Hrvatskoj broj onih koji su se po bilo kojoj osnovi odredili negativno prema obrazovnom sistemu još i

veći u procentima, tako da ova grupa broji 16 ispitanika (59%).

Na drugoj strani su oni koje smo prikupili pod kodom Dobre osnove, pri ĉemu treba napomenuti da su

mnogi od njih isticali da bi sve moglo biti i bolje, ali da postoje kvalitetne institucije u kojima se moţe

nauĉiti sve što je potrebno o proizvodnji hrane, te da se moţe dobro obrazovati i steći znanje ako

postoji ţelja.

27

Slika: Kategorija Obrazovanje i pripadajući kodovi:

Ispitanik 1: „Smatram da nije toliko loš, ali da bi mogao biti mnogo bolji i dati mladima istinsku praksu

i savete od početka“.

Ispitanik 2: „Smatram da obrazovni sistem i institucije imaju veoma kvalitetan program obrazovanja

za poljoprivrednu proizvodnju“.

Ispitanik 3: „Pošto sam završio Poljoprivredni fakultet i iskusio obrazovni sistem u Srbiji, mogu dati

pozitivan odgovor na ovo pitanje, ali uvek se moţe napredovati“.

Ispitanik 4: „Nikako, po Srbiji po poljoprivrednim srednjim stručnim školama idu učenici koji ne mogu

ništa drugo da završe pa onda daj šta daš, i sutra će on, kao, narod da hrani, sačuvaj Boţe“.

Kategorija Nestanak OPG-ova je oĉekivano pobudila najviše zanimanja, pogotovo kada uzmemo u

obzir realne podatke o opadanju broja malih proizvoĊaĉa i OPG-ova u Srbiji i Hrvatskoj, mada treba

istaći da je ovo problem ĉitave Evrope pa i šire, jer je EU tokom 10 godina izgubila trećinu svojih malih

farmi do 2013. godine (Brent, 2016). Ovde imamo dosta kodova i u jednoj i u drugoj zemlji, te ih

ponovo prikazujemo odvojeno.

U Srbiji kodovi u ovoj kategoriji su: Nedovoljna podrška, Ulaganja u ţivot na selu, Mala zarada, Niska

otkupna cena za proizvode, Podilaţenje velikim igračima. Ovde se najviše iskazivala i oĉigledna

ogorĉenost naših ispitanika, jer smo u ovoj kategoriji dobijali najmanje jednoznaĉnih i kratkih

odgovora, i svi su imali potrebu da odgovore i, ĉak, da odu van granica samog pitanja spominjući

najvišu politiku, promene sistema i duboke analize propasti ruralnih prostora i proizvodnje hrane.

Moţe se reći i da je ova kategorija obrnuti prikaz kategorije u kojoj smo pitali za oblike pomoći i

koracima koje je potrebno obezbediti da bi mladi proizvoĊaĉi bezbednije ušli u sektor proizvodnje

hrane. Ono što su tamo zahtevali kao nuţne pretpostavke da lakše postanu mladi poljoprivrednici,

nedostatak tih potreba ili njihova suprotnost (Podilaţenje velikih igračima npr) ovde se istiĉe kao

glavni razlog nestanka malih OPG-ova.

Mada smo se radi lakšeg praćenja ove kompleksne kategorije odluĉili za odvojeni prikaz po zemljama,

vidimo da su i u Hrvatskoj zabeleţeni sliĉni kodovi, ali imamo i neke nove zanimljivosti: Pristup trţištu,

Komunikacija, Edukacija, Neodrţivi krediti, Administracija, Nedostatak zemljišta. Na primer, u

Hrvatskoj je dovoljan broj ispitanika isticao nedovoljno obrazovanje kao razlog nemogućnosti mnogih

OPG-ova da opstanu na trţištu u Hrvatskoj i komplikovane administrativne zahteve koje mladi

proizvoĊaĉi treba da ispune i, naĉelno, celokupni birokratski aparat poljoprivrednih politika. No, ono

28

što je posebno zanimljivo jeste to što u Hrvatskoj kao razlog nestanka velikog broja OPG-ova naši

mladi poljoprivrednici istiĉu lošu komunikaciju odnosno prikaz u javnosti i medijima ţivot na selu kao

nazadan i neprivlaĉan. Vrlo jasno istiĉu svoju potrebu da u njihovom sluĉaju to nije tako i da se radi o

velikoj kulturološkoj i komunikacijski uslovljenoj prepreci za veći broj mladih proizvoĊaĉa hrane.

To će se videti i iz nekih citata koje smo izdvojili, ali se sigurno radi o temi koja zasluţuje veću paţnju

nego što joj moţemo posvetiti u ovoj Studiji.

Kategorija Nestanak OPG-ova i pripadajući kodovi (Srbija) Kategorija Nestanak OPG-ova i pripadajući kodovi (Hrvatska)

Pogledajmo izdvojene stavove nekih od ispitanika u našem istraţivanju, u vezi sa kategorijom

Nestanak OPG-ova.

Ispitanik 1: „Nisam upućen niti sam ispratio da je došlo do pada.. hvala Bogu, mi napredujemo iz dana

u dan iz godine u godinu… Moţda se nalazimo zaista u lošim uslovima, ali mi smo se navili i snalazimo

se kao znamo i umemo. Uglavnom se ne ţalimo ni na šta a tako savetujemo i ostalima pa će sve na

bolje da krene“.

Ispitanik 2: „Veliki broj mladih je otišao sa sela i treba drţava adekvatno da reaguje i da kako

politikom, tako i subvencijama potpomogne opstajanju gazdinstava“.

Ispitanik 3: „Ljudi nisu spremni da rizikuju na trţištu na kome se ne zna šta će biti sutra, a kamoli

prekosutra, mislim da se svi okreću ka sigurnoj zaradi makar i minimalnoj. Drţava svake godine

izmišlja nove načine da ljude u malim sredinama obezvredi još više, bez obzira što je poljoprivreda

stub jednog društva nacije i regije. A da ne pričam o diskriminaciji ljudi iz ruralnih područja. Sve pišem

iz iskustva - velika je pompa dignuta oko ruralnog razvoja a nema konkretnih boljitaka. Što više priča

29

o ruralnom razvoju ide gore, sve manje ima onih koji ţive i rade na poljoprivredi. Rešenje je vrlo lako,

ali ja nisam neko ko treba da radi na tome“.

Ispitanik 4: „Apsolutno. Razloga ima mnogo. Nedostatak interesa i obrazovanja, odvojenost od trţišta,

pogrešna usmerenost na strane drţave, ali glavni razlog bih svela na jednu rečenicu: Čovek treba

izabrati da bude farmer umesto da mu je to nametnuto kao nasleĎe ili jedini izbor“.

Ispitanik 5: „Mladi vide od roditelja samo krv, znoj i suze i besparicu, a i roditelji ne ţele takav ţivot za

decu. Poljoprivrednici su graĎani trećeg reda“.

Ispitanik 6: „U današnje vreme zanimanje poljoprivrednika nije preterano popularno, pogotovo ne kod

mladih ljudi. Budući da ţivimo u svetu gde se komuniciraju iskrivljene vrednosti teško ćete na

društvenim mreţama ili opštim Internet portalima videti priče o mladim poljoprivrednicima. One koje

se komuniciraju najčešće čine platformu za marketinške/bankovne/osiguravajuće i slične pogodnosti te

se uspešne priče mladih poljoprivrednika izdvajaju kao izuzeci. Stigma tradicionalne poljoprivrede

komunicira teţak rad na zemlji za minimalnu finansijsku dobit a nikada se ne ističu zdravstvene

prednosti boravka i rada na sveţem vazduhu, radu sa rukama i zemljom te mirnijim/sporijim

tempom“.

Sada prelazimo na temu Partnerstva koja u sebi sadrţi ĉetiri kategorije: Drţava, Politika, Potrošači,

Nauka/Udruţenja.

Prva kategorija u ovoj temi - Drţava - u Hrvatskoj ima sledeće kodove: Zakoni i strategija,

Krediti/Investicije, Zemljište, Saveti/Edukacija, Birokratija, UreĎeno trţište. U Srbiji imamo iste

kodove, ali i neke drugaĉije pri ĉemu se primećuje naroĉito veliki broj onih koji smatraju da drţava,

njene agencije i nadleţna tela ne rade ništa korisno, pa se prema njima izraţava negativan stav (svaki

treći ispitanik izraţava takvo stajalište). Kodovi u Srbiji su: Ništa korisno, Obezbediti trţište,

Subvencije, Podrška za ţivot na selu, Edukacija, Otkup.

Ono što je uoĉljivo u obe zemlje jeste doţivljaj drţave kao posebno bitne; štaviše, daje joj se

presudna uloga. Iz tih razloga i nema mnogo onih koji nemaju šta da poruĉe na njenu adresu.

Naprotiv, moţemo uoĉiti ĉak i izrazitu bliskost i povezanost izmeĊu kodova u ovoj kategoriji i onih koji

se tiĉu potrebnih koraka za bezbednost ulaska mladih poljoprivrednika u sektor proizvodnje hrane

odnosno u kategoriji vezanoj za potrebnu pomoć. U Hrvatskoj se, na primer, istiĉe kod Zakoni i njemu

blizak kod Strategija jer je za razliku od drugih kategorija priliĉan broj ispitanika isticao kako nedostaje

dobar zakon odnosno strategija razvoja poljoprivrede. Doduše, nije jasno što se tu konkretno traţi s

obzirom na to da u Hrvatskoj postoji Zakon o poljoprivredi (NN 03/2015), a trenutno je u izradi

Strategija razvoja poljoprivrede i ribarstva Republike Hrvatske 2020 koja je otvorena za participaciju i

komentare.

Ovu kategoriju će bolje nego i jednu drugu jasno doĉarati izjave samih ispitanika:

Ispitanik 1: „Kao investitora i garanta. Kao izvor adekvatne edukacije, kao telo koje će mladim

poljoprivrednicima obezbediti lakši početak (inspekcije prvo kao savetodavne, a ne kaţnjavanje), kao

izvor tačne i pravovremene informacije poljoprivrednicima. Drţava bi trebalo da dovodi inovativne

svetske i domaće poljoprivrednike da prenose znanje i da obezbedi sredstva za praktično učenje“.

30

Ispitanik 2: „Ulogu drţave i njenih institucija vidim kao institucije koje stvaraju pravila igre i

ponašanja, ali nemaju baš iskustva u praksi i na terenu. Često su ta pravila besmislena ili te

ograničavaju“.

Ispitanik 3: „Kada slušamo predstavnike drţave i nadleţnih tela, reklo bi se da su mogućnosti za

pomoć poljoprivrednicima beskrajne, meĎutim stvarnost je potpuno drugačija. Drţava, naţalost, ulaţe

ogromna sredstva u poljoprivredu, ali očigledno potpuno neadekvatno, jer je pored svega situacija sve

lošija. Ministarstvo je prvo i jedino odgovorno za takvo nesuvislo trošenje novca. Direktni podsticaji su

povećani za ekološku p. i prelazni period. Ako se nakon nekoliko godina videlo da je utrošen silan

novac, da su na papiru povećani samo hektari pod eko kontrolom, a da i dalje nema proizvoda na

trţištu, to treba da bude alarm da se stepen efikasnosti sistema podsticaja preispita i izmeni“.

Ispitanik 4: „U ovom trenutku uništavaju poljoprivredu i dobro im ide“.

Ispitanik 5: „Veoma loša uloga drţave, jer daju ljudima koji već imaju previše, a mi mladi nemamo

mogućnost da krenemo da „rastemo“.

Slika: Kategorija Drţava i pripadajući kodovi (Hrvatska) Slika: Kategorija Drţava i pripadajući kodovi (Srbija)

Kategorija Politika je vrlo bliska prethodnoj i mladi poljoprivrednici i poljoprivrednice koje smo ispitivali

uglavnom su isticali kako politika ima preveliki uticaj na sektor proizvodnje hrane, a odmah zatim

takoĊe znaĉajna većina istiĉe da je taj uticaj negativan. Štaviše, na politiku se gleda kao na koruptivni

faktor u sektoru proizvodnje hrane i kao na ĉinioca koji zloupotrebljava svoju ulogu na trţištu i

pogoduje velikima, na štetu malih lokalnih proizvoĊaĉa hrane.

Neki smatraju da politika ima uticaj, ali da on nije do kraja potenciran ili nije dobro usmeren u

izvršavanje strateških dokumenata. U Hrvatskoj je svega pet ispitanika istaklo da politika nema uticaj

na sektor proizvodnje hrane, dok je u Srbiji taj broj i niţi, te svega troje mladih poljoprivrednika istiĉe

da nema uticaja politike na proizvodnju hrane. Ova kategorija obuhvata sledeće kodove: Ogroman

uticaj, Korupcija, Podrška velikima, Potrebna strategija.

31

Kategorija Politika i pripadajući kodovi:

Ispitanik 1: „Da, u smislu da se političkim vezama vrti veliki novac u poljoprivredi. Ne, u smislu da

politika zapravo smisleno i konstruktivno radi na tome da poljoprivreda bude osnovna grana u

gospodarstvu RH. Politika je mogla doneti odluke da na nivou drţave zaštiti domaći proizvod, da mu

na lokalnom trţištu da prednost pred jeftinim uvozom, da podsticajnim merama obezbedi povezanost

otkupa sa preradom, ureĎen i zagarantovan otkup po cenama koje će se dogovoriti sa proizvoĎačem,

da ne dozvoljava uvoz dok su naša polja puna proizvoda, da podstakne izvoz...“

Ispitanik 2: „Da, partijski ljudi mnogo lakše dolaze do drţavnog zemljišta, povoljnih povraćaja i

subvencija“.

Ispitanik 3: „Politike je bilo i biće. Apolitična sam ličnost tako da ne znam koliki uticaj politika ima na

proizvodnju. Mislim da ima ali vispren čovek moţe politiku zaobići i napraviti sopstvenu politiku

poslovanja u kojoj moţe politiku koristiti kao lanac vrednosti“.

Ispitanik 4: „Da, u pogrešnom smeru. Politika je svakako potrebna, ali ne ovako kako se kod nas radi.

Potrebno je usmeravati proizvodnju u udruţivanja, usavršavanja kroz istraţivanja i lokalnu potrošnju“.

Sledeća kategorija tiĉe se odnosa s potrošaĉima koji u nekim sluĉajevima moţe poprimiti toliko

znaĉajnu ulogu kakvu, kao što smo videli, do sada na našim prostorima i dalje i jedino zauzima

drţava. Rast Community Supported Agriculture (CSA) modela u celom svetu postaje sve više jedan od

glavnih oslonaca i stubova sigurnosti za male proizvoĊaĉe i farmere (Perényi et al., 2016). U Hrvatskoj

su se ovakvi modeli uvreţili pod nazivima Grupe solidarne razmene (GSR) ili Solidarne eko grupe

(SEG) dok partner na ovom projektu iz Hrvatske razvija sopstveni model pod nazivom Hrana za dobro

kroz Zadrugu za dobru ekonomiju. Ujedno je Zadruga i ĉlanica mreţe Urgenci – svetskog udruţenja

ovakvih modela koje danas okuplja preko milion ljudi preko svojih organizacija i grupa ĉlanica. Samo u

Evropi je trenutno aktivno preko 5.000 razliĉitih CSA inicijativa (FOE Europe and Urgenci, 2015).

32

Danas je u Hrvatskoj aktivno 10 ovakvih inicijativa, ali je zanimljivo da nijedna nije na jugu. Ipak,

aktivne inicijative, grupe i zadruge u Istri, Rijeci, Zagrebu i Osijeku aktivno doprinose odrţivosti i

sigurnosti malih pa i mladih poljoprivrednika u Hrvatskoj i izvesno je da se tu krije razlog što je deo

ispitanika istakao svoje pozitivno iskustvo s osvešćenim potrošaĉima kroz ovakve solidarne modele

saradnje izmeĊu graĊana i proizvoĊaĉa hrane. To je samo jedan od kodova koji su uslovili da i ovu

kategoriju prikazujemo odvojeno. Koliko je bitno naglasiti ulogu osvešćenih potrošaĉa u stvaranju

solidarnih i etiĉkih modela saradnje podrške lokalnoj poljoprivredi dovoljno govori podatak da se CSA

modeli i grupe u Evropi najviše (41%) osnivaju upravo kroz inicijativu potrošaĉa (Urgenci, 2016).

Kodovi za Hrvatsku su: Podrška, Neposredan kontakt, Edukacija, Nema saradnje. Prva dva koda se

nadovezuju na ranije napisano i posledica su dobrog iskustva mladih poljoprivrednika kroz sisteme

podrške i meĊusobnog pomaganja, kao i direktnog kontakta sa svojim kupcima. Moţe se reći i da se

tako stvaraju funkcionalne i efikasne etiĉke solidarne prehrambene mreţe kratkih lanaca snabdevanja.

Njihov broj je u pozitivnom smislu iznenaĊujuće visok i moţda je naznaka nekih novih progresivnih

pravaca u prehrambenom sektoru. Štaviše, ĉak i dva kasnija koda, mada ne toliko posledica

pozitivnog iskustva i dobrih modela prakse, ne odišu nekom gorĉinom ili ljutnjom. Deo mladih

proizvoĊaĉa je isticao kako potrošaĉe treba obrazovati o kvalitetnoj lokalnoj hrani i glavninu

odgovornosti prebacio na druge aktere, a ĉak i oni koji su isticali da nemaju saradnje ili da je loša, za

to su okrivljavali neinformisanost, slabu finansijsku moć proseĉnog graĊanina Hrvatske i uticaj

reklamne industrije i masovne proizvodnje jeftine hrane.

U Srbiji imamo sledeće kodove: MeĎuzavisnost, Edukacija, Premoć supermarketa, Negativan odnos.

Stavove koje smo grupisali pod kodom MeĎuzavisnost najbliţi su onome što je postignuto u Hrvatskoj i

takoĊe pozitivno moţemo oceniti ĉinjenicu da znaĉajan broj mladih poljoprivrednika u Srbiji ocenjuje

odnos prema potrošaĉima kao blisko povezan i kao onaj koji će zajedniĉki uspeti ili propasti bez

saradnje. Njihov broj premašuje one koji smatraju odnos negativnim i za to okrivljuju potrošaĉe koje

nije briga ni za šta i koji ţele samo što je moguće manju cenu za prehrambene proizvode. Negde

izmeĊu su oni koji istiĉu, kao i u sluĉaju Hrvatske, potrebu za aktivnom i usmerenom edukacijom

potrošaĉa o prednostima lokalno proizvedene zdrave hrane te oni koji detektuju da je danas izazov

podrţati lokalne i male proizvoĊaĉe jer supermarketi diktiraju trţište i odreĊuju visinu cena za svoje

prehrambene proizvode sa kojima se niko ne moţe takmiĉiti.

Kategorija Potrošači i pripadajući kodovi (Hrvatska) Kategorija Potrošači i pripadajući kodovi (Srbija)

33

Ispitanik 1: „Kao ključni faktor. Potrošnja odreĎuje ponudu i svaka potrošena kuna na zdravu,

ekološku hranu koja regeneriše ekosistem je bitna jer traţi novu proizvodnju prave hrane“.

Ispitanik 2: „Osvešćenost graĎana jedan je od osnovnih uslova koje treba zadovoljiti da bi se domaća

kvalitetna proizvodnja hrane mogla plasirati na trţište. Ekonomska i plateţna moć svakako su još neki

od glavnih uslova. GraĎane moţemo osvestiti samo edukujući ih o tome šta mi radimo“.

Ispitanik 3: „Većini potrošača novčanik igra odabir kupovine odreĎene hrane“.

Ispitanik 4: „Dokle god su graĎani okrenuti isključivo supermarketima, malim poljoprivrednicima je

ugroţena egzistencija“.

Ispitanik 5: „Narod je glup i neobavešten. Jede se svakakvo smeće a opet je za to kriva drţava koja

uvozi sav taj otpad u naše markete. Ne gledaju etiketu, sadrţaj hranljivih materija i poreklo hrane

nego samo cenu i da li je prepoznatljiv brend“.

U kontekstu podrške lokalno proizvedenog hrani i kratkim lancima snabdevanja dobro je prisetiti se

tzv. koncepta prehrambenih kućica koji se odnosi na geografska podruĉja s kojih dolazi odreĊena

koliĉina naše hrane. Prema ovom prikazu koji prati Alternative Food Distribution Systems pristup

(Bednarek et al., 2015: 33), lokalnom hranom bi se mogla smatrati ona u radijusu od 160 km pri

ĉemu bi ona trebalo da zauzima barem 60% naše ukupne ishrane.

34

Mnogi istiĉu i da je posebno vaţna uloga proizvodnje hrane što bliţe ili u gradskim podruĉjima

iskorišćavanjem napuštenih prostora ili krovova, urbanih bašti i prigradskih površina koje još nije

preuzela graĊevinsko-putarska infrastruktura. To će postati sve relevantnije s obzirom na to da danas

preko polovine stanovništva, uz trend daljeg porasta, ţivi u gradovima, te da će odrţive urbane

politike u sinergiji s podruĉjima energije, transporta, vode, zdravlja, otpada i participacije graĊana

postati kljuĉne za planetarnu odrţivost u XXI veku (Halliday and Hawkes, 2017) i odrţanje ekološkog

otiska u granicama odrţivosti i planetarnog biokapaciteta (Rees, 2018). Nije naodmet naglasiti i da se

ove teme indirektno dotiĉu mnogi od 17 Ciljeva odrţivog razvoja, a direktno cilj 11. Odrţivi gradovi i

zajednice.

I poslednja kategorija u ovoj temi tiĉe se odnosa/otvorenosti za saradnju s znanstvenim institucijama i

organizacijama civilnog društva. Ovde smo dobili sledeće kodove: Znanje, Saradnja, GSR-ovi, Nema

svrhe. Sliĉna je situacija u obe zemlje s napomenom da za Srbiju nema koda vezanog za GSR-ove

(Grupe solidarne razmene) koji se u Hrvatskoj pominju kao primer dobre prakse saradnje u okviru

rada inicijativa ili organizacija civilnog društva. I u Hrvatskoj i u Srbiji po pet ispitanika ne vidi nikakvu

svrhu u ovoj saradnji. Ostali ocenjuju pozitivnim to što će se širiti znanje, što se iza svake saradnje

mogu ostvariti korisni kontakti i poboljšati stanje u poljoprivrednom sektoru.

Kategorija Nauka/Udruţenja i pripadajući kodovi:

Ispitanik 1: „Sve se zasniva na znanju. Bez znanja nema odrţive proizvodnje ni napretka. Moţemo mi

investirati i desetine hiljada evra ali, ako nemamo znanja i stručnosti da vodimo tu proizvodnju, isto je

kao i da je novac uloţen u sportsku prognozu“.

Ispitanik 2: „Svakako da ima koristi. Naučne institucije su jako bitne kako bi osposobile mlade

poljoprivrednike za rad u proizvodnji, a radna snaga je uvek dobrodošla kako bi smo za kratko vreme

obavili više stvari, s tim da bude adekvatno plaćena za svoj rad i da radi ljudski, a ne da radi samo da

otalja što pre“.

Ispitanik 3: „Vidim, jer saradnja svih stručnjaka i proizvoĎača i simpatizera doprinosi zdravijoj

prehrani, a onda i ţivotu zajednice“.

35

Ispitanik 4: „Naravno, svaka dobra saradnja je ona iz koje se raĎa nešto više. Grupa solidarnih

razmena je jedan društveni aspekt koji pomaţe poljoprivrednicima koji tek počinju sa svojim radom u

povezivanju sa krajnjim kupcima“.

Na kraju, prilaţemo i prikaz aksijalnog kodiranja koje smo izvršili radi utvrĊivanja povezanosti izmeĊu

pojedinih kodova. Mada smo i tokom otvorenog kodiranja davali naznake o povezanosti pojedinih

kodova, aksijalno kodiranje podiţe celu analizu na veći nivo i pronalazi meĊuodnose koje mi i nismo u

stanju uvek da primetimo golim okom. Ti meĊuodnosi su vaţni jer nam predstavljaju ne samo

precizniji i pregledniji prikaz stavova mladih poljoprivrednika, nego i na koji naĉin oni smatraju

povezanima brojne izazove s kojima se susreću s ulogama i odgovornostima aktera u društvu s kojima

mogu ostvariti odreĊenu vrstu partnerstva.

Neki od prikazanih meĊuodnosa moguće se podrazumevaju, na primer, da je pristup trţištu ocenjen od

naših ispitanika kao jedan od osnova sigurnosti i odrţivosti, a istovremeno se to smatra i jednim od

glavnih odgovornosti i ulogom za drţavu da ga uredi i obezbedi pristup malim i lokalnim proizvoĊaĉima

hrane, odnosno suprotno, da je nemogućnost pristupa trţištu i monopol velikih igraĉa, kako u

proizvodnji tako i u trgovini, jedan od glavnih razloga nestanka OPG-ova.

Nadalje, zemljište nam se pojavljuje kao posebno vaţan kod za nuţan oblik finansijske pomoći, jer je

mnogim malim i mladim proizvoĊaĉima oteţan pristup poljoprivrednom zemljištu, pogotovo na

poĉetku. Ipak, kao zadatak drţave se pojavljuje obaveza da obezbedi pristup zemljištu, dodeli

koncesije i zemlju da na upravljanje i širenje proizvodnje onima koji ţele da proizvode hranu, ali

takoĊe i nerazvijen sistem upravljanja i korišćenja zemljišta za proizvodnju hrane kao jedan od glavnih

uzroka nestanka OPG-ova.

Ipak, ovaj postupak nam je bitan i da uoĉimo veze izmeĊu aktuelnog trenutka u Hrvatskoj kroz razvoj

solidarnih modela saradnje proizvoĊaĉa i potrošaĉa, kroz osnaţivanje neposrednog trţišta i

neposredan kontakt, koji znaĉe velikih plus za dobru finansijsku situaciju sve većeg broja (mladih)

poljoprivrednika i imaju ulogu bitne podrške koju vrlo ĉesto iniciraju i organizacije civilnog društva.

Nadalje, edukacija je bila jedna od najpominjanijih aktivnosti i koncepata nuţnih za razvoj mladih

poljoprivrednika, te se ona zaista raširila po celom kodnom stablu i u sadrţajnom smislu kao nuţan

oblik osnaţivanja poljoprivrednika u obrazovnom praktiĉnom smislu, ali i kao alat za osvešćivanje i

sticanje znanja i veština za adaptiranje na klimatske promene.

Edukacija i rad savetodavnih sluţbi su jedan od temelja bezbednosti i potrebnih koraka za ulazak u

sektor proizvodnje hrane, kao i aktivnog odnosa prema potrošaĉima kako bi im se pruţile dodatne

informacije i pribliţio svet lokalno proizvedene (ekološke) hrane.

36

Prikaz aksijalnog kodiranja za Hrvatsku:

Prikaz aksijalnog kodiranja za Srbiju:

37

3. ZAKLJUĈAK

Obiĉno se vrlo ĉesto istiĉe da su zemlje u ovom delu jugoistoĉne Evrope izrazito bogate resursima i

kvalitetnim ekosistemima, pogotovo ako to uporedimo sa situacijom u brojnim zapadnim zemljama.

Izveštaj Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti istiĉe da vrednost poljoprivrednog i šumskog dela

zemlje vredi 17 milijardi dolara. Sve više ljudi prepoznaje tu vrednost, a verujemo da su primeri iz

naše Studije pokazatelj boljih trendova, to jest da će sve veći broj ljudi poĉeti da koristi tu vrednost

ekosistema na odrţiv i društveno koristan naĉin. U tom smislu su naši mladi poljoprivrednici i

poljoprivrednice takoĊe vredan resurs kojeg treba da ĉuvamo i jaĉamo. Projekt Growing Growers ima

za cilj upravo to, da se oni oĉuvaju, osnaţe i, jasno, u skladu s delovanjem organizacija civilnog

društva promovišu i zagovaraju. Prehrambenom suverenitetu je i potrebno takvo zaokruţeno

delovanje, pa ĉak i ovakvi mali projekti mogu pomoći u tom smeru.

Tome će svakako pripomoći i opšte rastući trend interesa za hranu, njeno poreklo i kvalitet. U

Hrvatskoj već postoji nekoliko stabilnih Grupa solidarne razmene, Solidarnih eko grupa ili solidarnih

zadruţnih oblika saradnje izmeĊu osvešćenih graĊana i malih proizvoĊaĉa hrane. I u Srbiji raste

interesovanje za ovakve napredne modele partnerskih odnosa izmeĊu vrlo ĉesto nepovezanih

proizvoĊaĉa i kupaca. Raste broj ljudi koji se pojavljuju na razmenama lokalnog semena i koji shvataju

vaţnost i kvalitet semena kao i naĉina na koji se ono ĉuva i deli, ali i vaţnosti kvaliteta i vitalnosti

samog zemljišta kao vrednog resursa. Raste broj bašti u školama i gradovima, gde uĉenici i graĊani

kreću u proizvodnju hrane, vrlo ĉesto više zbog socijalnih i zdravstvenih koristi, zbog potrebe za

uĉenjem i samoostvarenjem.

Nova EU Regulativa o organskoj poljoprivredi koja će poĉeti da vaţi od 2021. godine u sebi takoĊe

sadrţi pozitivne pomake, iskorake koji su do pre nekoliko godina bili nezamislivi kao bitni delovi

sluţbenih dokumenata EU.

Sve veći broj nauĉnih studija i istraţivanja kao, na

primer, Agriculture at a Crossroads: The Global Report

(2008) ili novije istraţivanje pod naslovom Towards a

Common Food Policy for the European Union (IPES-

FOOD, 2019), pokazuju da će u budućnosti, zbog nuţne

potrebe revitalizacije ekosistema, iskljuĉivo ekološke

metode proizvodnje hrane biti u stanju da obezbede

dovoljne koliĉine kvalitetne hrane prema odrţivijim

ţivotnim stilovima i društvenim ureĊenjima.

Agroekologija kao nauka bliska prehrambenom suverenitetu odgovara na gorepomenute nuţnosti jer

se „bazira na diverzifikaciji i revitalizaciji farmi male i srednje veliĉine, te na preobraţaju celokupne

poljoprivredne politike i prehrambenih sistema s ciljem ekonomske i ekološke odrţivosti, kako za

poljoprivrednike tako i za potrošaĉe (Petrović, 2018: 33).

38

U skladu s tim je i pet preokreta paradigme koje je potrebno ostvariti za odrţivu politiku hrane, a koje

je pripremio ranije pomenuti MeĊunarodni panel struĉnjaka o odrţivosti hrane (IPES-FOOD, 2019:

39):

1. Obezbediti pristup zemljištu, vodi i zdravom tlu;

2. Izgraditi klimatski otporne zdrave ekosisteme;

3. Promovisati dovoljne, zdrave i odrţive prehrambene navike;

4. Izgraditi kratke lance snabdevanja koji su pravedniji u društvenom smislu i korisniji za ţivotnu

sredinu;

5. Postaviti trgovinu na mesto unutar odrţivog razvoja, na mesto sluţenja odrţivom razvoju.

Istakli smo ranije u Studiji da je konvencionalna poljoprivreda jedan od najvećih problema današnjeg

ĉoveĉanstva s obzirom na posledice koje ostavlja po ţivotnu sredinu, naše zdravlje i budućnost

planete. Istovremeno, s obzirom na uticaj zagaĊenja i klimatskih promena, ona je prva na udaru i time

se zatvara nešto poput destruktivnog kruga gde se ne zna taĉno šta je uzrok, a šta posledica. Sve su

ĉešće takozvane „mrtve zone“ na poljoprivrednim površinama i u okeanima gde je ekosistem toliko

iscrpljen da jedino što se moţe uĉiniti za njegov oporavak jeste da se udaljimo. Brojne i uĉestale

klimatske varijabilnosti nepovoljno utiĉu na koliĉine i kvalitet proizvedene hrane i stvaraju okruţenje

nesigurnosti. Isti osećaj stvara i previše jeftina hrana dostupna svima koja, umesto da osnaţuje i

izgraĊuje naše telo, zapravo ga na dugoroĉni rok ĉini slabijim i ranjivijim. Ipak, korišćenjem

agroekologije i poštovanjem glavnih temelja prehrambenog suvereniteta upravo poljoprivreda moţe

postati glavno sredstvo izleĉenja i promene paradigme kako u naĉinu proizvodnje tako i u našem

zdravlju. Stoga se sve ĉešće opisno koristi naziv „klimatski pametna poljoprivreda“ gde regenerativnim

postupcima i odnosom prema zemljištu i proizvodnji hrane, poljoprivreda igra vaţnu ulogu u

zaustavljanju rasta emisije gasova staklene bašte (Bišĉević i Motik, 2015). U Izveštaju Specijalnog

izvestioca Olivera de Šutera (2010) Generalnoj skupštini UN istiĉe se da znanje i praksa agroekologije

moţe tokom deset godina dvostruko povećati proizvodnju hrane, istovremeno stvarajući sistem koji

zaustavlja klimatske promene i smanjuje siromaštvo u ruralnim podruĉjima. Štaviše, to moţe postati i

glavna poluga za lokalni ekonomski i odrţivi razvoj koji poĉiva na solidarnosti i obezbeĊenju zdravih

prehrambenih ţivotnih stilova, kao što pokazuju sluĉajevi korišćenja mehanizma javne nabavke u

pojedinim evropskim gradovima kao što su Beĉ, Kopenhagen i drugi (Barling et al., 2013).

Agroekologija moţe pokrenuti „tranziciju od destruktivne konvencionalne poljoprivrede i

prehrambenog sistema prema onoj koja gradi poljoprivrednu otpornost, ponovo izgraĊuje ekosisteme,

podrţava lokalne i pravedne prehrambene modele i osnaţuje lokalne zajednice“ (IATP, 2019). Ona

istovremeno deluje kao nauĉna disciplina, praktiĉan alat i društveni pokret. Zato ima transformativni

potencijal.

Ono što nama u regionu svakako još nedostaje jeste bolja povezanost i saradnja, umreţenost i

zajedniĉko pomaganje i rad. Kao što je istakla Tereza Gertnerova kao ĉlanica CSA grupe iz Ostrave: „U

meni to što sam ĉlanica CSA budi osećaj pripadanja celini“ (CooLAND, 2018: 19). Takav osećaj treba

izgraditi i osnaţiti i u našem regionu.

U tom sluĉaju razbija se i jedan od najvećih mitova u prehrambenom sektoru koji tvrdi da male farme

nemaju šta da traţe na trţištu jer, navodno, nisu konkurentne velikim. Brojni primeri iz evropskih

39

zemalja poput Austrije, Italije, Švajcarske, skandinavskih zemalja gde upravo mali proizvoĊaĉi

zauzimaju znaĉajne udele na trţištu odreĊenih proizvoda razotkrivaju taj mit. Ipak, mogu ga razotkriti

upravo zato što saraĊuju kroz brojne zadruge i klastere i što znaju da je celina veća od pukog zbira

delova, posebno ako delovi ne komuniciraju zajedno (Šimleša, 2013).

To je bitno i za obe zemlje u kojima se sprovodio projekat Growing Growers, jer preovlaĊuju mala

porodiĉna gazdinstva. U Srbiji gotovo polovina poljoprivrednih gazdinstava obraĊuje manje od dva

hektara zemljišta, upravo ona koja pod teretom ekonomsko-politiĉkih pravila i odluka prva nestaju, a

upravo je njihovo postojanje i razvoj temelj ţivota u ruralnim podruĉjima. Uostalom, koliko je

apsurdan ovakav odnos prema malih poljoprivrednicima i proizvoĊaĉima hrane pokazuje ĉinjenica da

oni na globalnom nivou obezbeĊuju 70% ukupno konzumirane i pojedene hrane (ETC Group, 2017,

Chancellor, 2019).

Drugi problem ĉiji smo svedoci u našem regionu jeste polazišna taĉka prehrambenog suvereniteta koja

istiĉe da ljudi imaju pravo da slobodno odreĊuju politiku i strukturu svog prehrambenog sistema u

skladu sa svojim potrebama i ţeljama, mogućnostima i vizijama. Problem u našem regionu se ogleda u

ĉinjenici da kod nas nema navike da slobodno donosimo odluke, kao i da preuzimamo odgovornost za

svoj ţivot. Dakle, biće nam potrebno mnogo ulaganja u znanje i veštine komuniciranja i osnaţivanja

svih bitnih aktera u prehrambenom sistemu da bismo mogli da ga uĉinimo odrţivijim i pravednijim.

Time se, konaĉno, osvešćujemo i spoznajemo da se poljoprivreda, s obzirom na svoje uticaje i

povezanost s drugim podruĉjima našeg ţivota i društva, ne moţe posmatrati izdvojeno, izolovano, kao

kakva tehniĉka stvar. Priliĉno je teško zamisliti promenu paradigme u proizvodnji hrane, bez promena

prema više pravednosti i solidarnosti, odrţivosti i odgovornosti u našim društvima, u ekonomsko-

politiĉkom polju moderne civilizacije.

U tu svrhu, projekat Growing Growers i sprovedeno istraţivanje pokazuju da je nuţno podrţati mlade

proizvoĊaĉe hrane, jer bez njih nema odrţive budućnosti koju treba izgraĊivati na temeljima

prehrambenog suvereniteta.

40

41

LITERATURA

Altieri, Miguel and Victor Manuel Toledo (2011) “The Agroecological Revolution in Latin America:

Rescuing Nature, Ensuring Food Sovereignty and Empowering Peasants.” Journal of Peasant Studies

38 (3) (July): 587–612., dostupno na URL:

https://www.researchgate.net/publication/233355317_The_Agroecological_Revolution_in_Latin_Ameri

ca_Rescuing_Nature_Ensuring_Food_Sovereignty_and_Empowering_Peasants

Barling et al. (2013) Revaluing Public Sector Food Procurement in Europe - An Action Plan for

Sustainability, dostupno na URL:

http://www.foodlinkscommunity.net/fileadmin/documents_organicresearch/foodlinks/publications/Foo

dlinks_report_low.pdf

Bednarek et al. (2015) Training in Alternative Food Distribution Systems (AFDS) Regional logistics,

dostupno na URL: http://www.agronauten.net/wp-content/uploads/2015/07/AFDS-training-final.pdf

Bišĉević, C. i Motik, B. (2015) Briga za tlo, dostupno na URL: https://www.zmag.hr/publikacije

Chancellor, C. (2019) More Farmers, Better Food – Why and How to Put Small-Scale Sustainable

Producers at the core of the new CAP, dostupno na https://www.eurovia.org/wp-

content/uploads/2019/03/Nyeleni-Europe-More-farmers-better-food.pdf

de Schuttera, O. (2010) Report submitted by the Special Rapporteur on the right to food, dostupno na

URL: https://www2.ohchr.org/english/issues/food/docs/A-HRC-16-49.pdf

ETC (2017) Who Will Feed Us? – The Industrial Food Chain vs. The Peasent Food Web, dostupno na

https://www.etcgroup.org/

FAO (2018) The 10 Elements of Agroecology – Guiding the Transition to Sustainable food and

Agricultural Systems, dostupno na URL: http://www.fao.org/3/i9037en/i9037en.pdf

FOE Europe and Urgenci (2015) Eating from the farm: the social, environmental and economic benefits

of local food systems, dostupno na URL:

http://www.foeeurope.org/sites/default/files/agriculture/2015/eating_from_the_farm.pdf

Frison, E.A., (2016) From uniformity to diversity: a paradigm shift from industrial agriculture to

diversified agroecological systems. International Panel of Experts on Sustainable Food systems,

dostupno na http://www.ipes-food.org/_img/upload/files/UniformityToDiversity_ExecSummary.pdf

Galli et al. (2018) A transition towards sustainable food systems in EuropeFood policy blue print

scoping study, dostupno na URL: https://www.ifoam-

eu.org/sites/default/files/food_policy_report_clean19-5-18.pdf

Gundes, D. (2012) Wasted: How America Is Losing Up to 40 Percent of Its Food from Farm to Fork to

Land, URL: http://www.nrdc.org/food/files/wasted-food-ip.pdf

Halliday, C. and Hawkes, J. (2017) What makes urban food policy happen? Insights from five case

studies, dostupno na URL: http://www.ipes-food.org/_img/upload/files/Cities_full.pdf

Hitchman, J. (2019) How Community Supported Agriculture contributes to the realisation of Solidarity

Economy in the SDGs, dostupno na URL: http://unsse.org/wp-

content/uploads/2019/05/15_Hitchman_How-Community-Supported-Agriculture_En.pdf

42

HLPE (2019) Agroecological and other innovative approaches for sustainable agriculture and food

systems that enhance food security and nutrition. A report by the High Level Panel of Experts on Food

Security and Nutrition of the Committee on World Food Security, Rome, dostupno na URL:

http://www.fao.org/fileadmin/user_upload/hlpe/hlpe_documents/HLPE_Briefs-Flyers/HLPE_Report_14-

Executive-Summary-A5_WebRes_DEF.pdf

IAASTD (2008) “Agriculture at a Crossroads: The Global Report”, dostupno na

http://www.unep.org/dewa/agassessment/reports/IAASTD/EN/Agriculture%20at%20a%20Crossroads

_Global%20Report%20%28English%29.pdf

IATP (2019) Agroecology: Key to agricultural resilience and ecosystem recovery, dostupno na URL:

https://www.iatp.org/agroecology-key-agricultural-resilience-and-ecosystem-recovery

IPES-FOOD (2018) Towards a Common Food Policy for the European Union – the Policy Reform and

Realignment that is required to Build Sustainable Food systems in Europe, dostupno na URL:

http://www.ipes-food.org/pages/CommonFoodPolicy

Keller, S. (2019) Connecting the dots: insane trade and climate chaos, dostupno na URL:

https://wellbeingeconomy.org/connecting-the-dots-insane-trade-and-climate-chaos-by-sean-keller-

local-futures

La Via Campesina (LVC). (2010) Sustainable Peasant and Family Farm Agriculture CanFeed the World.

Via Campesina Views no. 6, 15 pp. dostupno na URL:

http://viacampesina.org/downloads/pdf/en/paper6-EN-FINAL.pdf

Monbiot et al. (2019) Land for Many - Changing the way our fundamental asset is used, owned and

governed, dostupno na http://labour.org.uk/wp-content/uploads/2019/06/12081_19-Land-for-the-

Many.pdf?fbclid=IwAR2KBCxqZDAFSBTKt6CxDp1KCxoX6Ea1JMy-fXkiVPVf1oGbKpny9PlW-CU

Mooney, P. (2017) Too big to feed: Exploring the impacts of mega-mergers, concentration,

concentration of power in the agri-food sector, dostupno na URL: http://www.ipes-

food.org/_img/upload/files/Concentration_FullReport.pdf

Perényi et al. (2016) Be Part of CSA! – Supporting Booklet for Training on Community Supported

Agriculture, dostupno na URL: http://www.urgenci.net

Petrović, S. (2019) Prehrambeni suverenitet u kontekstu Srbije - okvir za kritiĉku analizu sistema

proizvodnje hrane, dostupno na URL: http://amacentar.org/prehrambeni-suverenitet-kontektstu-srbije

Rees, W.E. (2018) Why place-based food systems? Food security in a chaotic world, dostupno na URL:

https://www.foodsystemsjournal.org/index.php/fsj/article/view/702

Rocha, C. (2017) Unravelling the Food–Health Nexus: Addressing practices, political economy, and

power relations to build healthier food systems. The Global Alliance for the Future of Food and IPES-

Food, dostupno na URL: http://www.ipes-food.org/_img/upload/files/Health_FullReport(1).pdf

Rosset, P. M. 2011. Food sovereignty and alternative paradigms to confront land grabbing and the

food and climate crises. Development 54(1):21-30., dostupno na URL:

https://www.researchgate.net/publication/227468869_Food_Sovereignty_and_Alternative_Paradigms

_to_Confront_Land_Grabbing_and_the_Food_and_Climate_Crises

Steffen et al., (2015) Planetary boundaries: Guiding human development on a changing planet,

dostupno na URL: https://science.sciencemag.org/content/347/6223/1259855

UNDP (2006) Izvješće o siromaštvu, nezaposlenosti i socijalnoj iskljuĉenosti, dostupno na

URL:http://www.undp.hr

43

UNEP (2016) Food Systems and Natural Resources. A Report of the Working Group on Food Systems

of the International Resource Panel. Westhoek, H, Ingram J., Van Berkum, S., Özay, L., and Hajer M.,

dostupno na URL: http://www.resourcepanel.org/file/395/download?token=JqcqyisH

Urgenci (2016) Overwiev of Community Supported Agriculture in Europe, dostupno na URL:

https://urgenci.net/wp-content/uploads/2016/05/Overview-of-Community-Supported-Agriculture-in-

Europe.pdf

van der Ploeg, J. D. 2010. The peasantries of the twenty-first century: the commoditisation debate

revisted. Journal of Peasant Studies 37(1):1-30, dostupno na URL:

http://dx.doi.org/10.1080/03066150903498721

Volz, P. et al. (2017) Access to Land - Community Supported Agriculture and stories from Europe,

dostupno na URL: https://www.accesstoland.eu/IMG/pdf/a2l_csa_report_june2017.pdf

Wezel, A., S. Bellon, T. Doré, C. Francis, D.Vallod, and C.David. 2009. Agroecology as a science, a

movement and a practice. A review. Agron. Sustain. Dev. 29:503–515., dostupno na URL:

https://digitalcommons.unl.edu/cgi/viewcontent.cgi?referer=https://www.google.com/&httpsredir=1&

article=1927&context=agronomyfacpub

44

UPITNIK KOJI JE KORIŠĆEN U ISTRAŢIVANJU

1. Pol M

Ž 2. Starost _________ 3. Županija/region kome pripadate 4. Molimo Vas upišite koje kategorije korišdenja zemljišta se najviše odnose na Vas i Vašu proizvodnju. (mogude više odgovora)

Kategorija Označiti

Oranice

Vodnjaci

Vinogradi

Maslinici

Livade i pašnjaci

Lekovito bilje

Povrde

Ugar

Šume

Rasadnici

5. Molimo Vas navedite veličinu površine na kojoj proizvodite hranu __________ 6. Molimo Vas navedite Vašu funkciju na farmi (pr. Glavna osoba, menadžer za specifični deo, jedan od

radnika/radnica, član porodice…) __________________________________________________ 7. Molimo Vas napišite koliko ljudi proizvodi hranu na Vašoj farmi.

o 1 Stalno zaposleni

o 2 Sezonski radnici ili po potrebi

o 3 Volonteri

8. Da li možete da izdvojite razloge za odluku da se bavite proizvodnjom hrane?

o 1 Porodična tradicija

o 2 Nisam imao druge opcije za zaposlenje

45

o 3. Ljubav prema proizvodnji i prirodi

o 4. Želja da budem sam svoj gazda

o 5. Želja za dobrom zaradom

o 6. Nešto drugo ________________________________________________

9. Da li sebe vidite u ovom poslu i u slededih pet godina?

o 1 Uživam u mom poslu i odgovor je potvrdan

o 2 Vidim jer nemam druge opcije

o 3. Kada bih mogao da biram, odabrao bih neko drugo zanimanje

o 4. Ako de mi porasti zarada, onda da

o 5. Nadam se da du u slededih pet godina prestati ovo da radim i otidi u inostranstvo

o 6. Nešto drugo ________________________________________________

10. Da li ste član/članica neke od strukovnih i/ili interesnih grupa i udruženja?

o 1 Nisam

o 2 Jesam (navesti kojih)

11. Molimo Vas navedite šta bi Vam najviše bilo potrebno da Vaša farma bude ekonomski stabilnija i

održivija.

(odabrati najviše tri odgovora)


Još zemljišta

Povoljniji kredit

Vede stimulacije/subvencije

Pravednija zarada za izvornog proizvođača



Pravednija pravila na globalnom nivou

Ništa od navedenog

Nešto drugo: ________________________________________

12. Molimo Vas odaberite koje bi Vam bile najkorisnije investicije u Vašu proizvodnju kako bi ona bila

više finansijski održivija.



46

Da se prebacim na ekološku proizvodnju

Vede površine

Dodatna edukaciju koja mi treba

Nova mehanizacija

Korišdenje informatičko-komunikacijske tehnologije

Marketing

Automatizacija proizvodnje (korišdenje robota)

Ništa od navedenog

Upravljanje/menadžment farme i optimizacija proizvodnje

Sertifikovanje proizvoda (lokalno-regionalni, kvalitet…)

Bolja infrastruktura

Razvoj proizvoda i pozicioniranje na tržištu

Nešto drugo:

13. Navedite šta bi Vam najviše pomoglo u proizvodnji kao mladom proizvođaču/ici

(odabrati najviše tri odgovora).

o 1 Pristup naučnim istraživanjima

o 2 Mere koje su primenljive u stvarnoj proizvodnji

o 3. Usklađenost između mera na lokalnom, nacionalnom i EU nivou

o 4. Usluge savetovanja

o 5. Edukacija i treninzi

o 6. Investicije

o 7. Učestvovanje u javnoj nabavci

o 8. Nešto drugo ________________________________________________

14. Da li ste zainteresovani za ekološku proizvodnju hrane? Ako jeste, koji bi bio glavni razlog za to?

o 1.Veda zarada od prodaje ekoloških proizvoda

o 2. Proizvodnja zdrave hrane

o 3. Očuvanje zemljišta i lokalnog ekosistema

o 4. Pristup specifičnom tržištu u porastu

o 5. Lični stavovi i uverenja

o 6. Nešto drugo __________________________________________________

15. Ukoliko biste se odlučili na prelaz sa konvencionalne na ekološke metode proizvodnje, šta bi Vam

bilo najpotrebnije da ostvarite taj prelaz?


o 1. Edukacija o ekološkoj proizvodnji

o 2. Vedi državni podsticaji za ekološku proizvodnju

o 3. Sigurno tržište za prodaju proizvoda

o 4. Pomod u rešavanju papirologije

o 5 Niži troškovi sertifikovanja za ekološku proizvodnju

47

o 6. Dodatna radna snaga

o 7. Nešto drugo

16. Navedite koje koristi vidite od ekološke proizvodnje hrane.


o 1. Pristup naučnim istraživanjima

o 2. Mere koje su primenljive u stvarnoj proizvodnji

o 3. Usklađenost između mera na lokalnom, nacionalnom i EU nivou

o 4. Usluge savetovanja

o 5. Edukacija i treninzi

o 6. Investicije

o 7. Učestvovanje u javnoj nabavci

o 8. Ne vidim nikakvu bitnu korist

o 9. Nešto drugo ________________________________________________

17. U koje područje mislite da bi bilo najvažnije investirati da bi život u ruralnim područjima bio bolji?



Socijalne usluge

Edukaciju i treninge

Brzi širokopojasni Internet

Usluge provođenja slobodnog vremena


Pristup digitalnim tehnologijama

Bolje društvene veze i mogudnosti

Nešto drugo ________________________________________________

18. Mladi poljoprivrednici u EU imaju brojne izazove. Moraju proizvoditi sa sve manjim sredstvima i

vrednostima sve vede količine hrane te istovremeno igrati ulogu čuvara ruralnih područja. Da li Vi

osedate takvu odgovornost za razvoj sektora proizvodnje hrane?

o 1. Izrazito se slažem

o 2. Slažem se

o 3. Neutralan sam/Niti se slažem niti se ne slažem

o 4. Ne slažem se

o 5. Izrazito se ne slažem

48

19. Da li možete odgovoriti u kojoj meri se slažete sa slededim opštim tvrdnjama? Označiti broj koji

predstavlja Vaš stav.

U potpunosti se slažem

Slažem se Neutralan/a Ne slažem se Nimalo se ne slažem

Država i ministarstvo rade

dobro za malog

poljoprivrednika

1 2 3 4 5

Smatram da mali

poljoprivrednici mogu

opstati jedino ako se

udruže

1 2 3 4 5

Država treba da obezbedi

uslove na tržištu za malog

proizvođača hrane

1 2 3 4 5

Ne bi trebalo da

proizvodimo hranu koja

nije konkurentna na tržištu

1 2 3 4 5

Ne postoji kvalitetan

program podrške mladim

poljoprivrednicima u mojoj

državi.

1 2 3 4 5

Ako dobijem bolju

finansijsku priliku za drugi

posao, prestadu sa

proizvodnjom hrane.

1 2 3 4 5

Ljudi pladaju premalu cenu

za hranu s obzirom koliko

vredi.

1 2 3 4 5

Zadovoljan sam radom

Savetodavne službe za

poljoprivredu

1 2 3 4 5

Najviše pomodi za

proizvodnju dobijam

unutar svoje porodice

1 2 3 4 5

22. Da li možete odgovoriti koliko se slažete sa slededim tvrdnjama? Označiti broj koji predstavlja Vaš

stav.

U potpunosti se slažem

Slažem se Neutralan/a Ne slažem se Nimalo se ne slažem

Država je odgovorna za

proizvodnju hrane i opstanak

poljoprivrednika

1 2 3 4 5

Potrošače zanima samo cena,

a ne i kvalitet proizvoda

1 2 3 4 5

Prehrambeni suverenitet

treba da uđe u ustav naše

države kao zagarantovano

pravo

1 2 3 4 5

Treba ukinuti poljoprivredne 1 2 3 4 5

49

subvencije

Najbolje bi bilo da imamo

nekoliko velikih proizvođača

hrane koji proizvode za sve

nas.

1 2 3 4 5

Proizvodnja hrane je strateški

važan sektor i država treba da

garantuje otkup i cenu

domadih proizvoda.

1 2 3 4 5

Ekološka hrana je precenjena i

tu se iskorišdava briga ljudi za

zdravlje

1 2 3 4 5

Slededa pitanja su otvorenog tipa. Ona nam služe da bismo dobili bolji uvid u Vaše stavove i mišljenje.

Molimo vas da slobodno odgovarate bez ograničenja, ovo je Vaš prostor da se izrazite, bez unapred

ponuđenih odgovora.

1. Kako vidite svoju finansijsku situaciju na osnovu proizvodnje i prodaje Vaše hrane? Može li se

preživeti, da li zarađujete dovoljno za kvalitetan i dostojanstven život?

_______________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________

2. Da li Vam je za proizvodnju hrane potrebna finansijska pomod sa strane u vidu kredita, investicija,

subvencija, povoljne koncesije državnog zemljišta ili obezbeđenog otkupa proizvoda? Ako da, navedite

koje oblike finansijske pomodi primate?

_______________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________

3. Na koji način vidite ulogu države i nadležnih tela u sektoru poljoprivrede?

_______________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________

4. Šta smatrate da je najpotrebnije obezbediti i učiniti kvalitetnim za ulazak mladih poljoprivrednika u

sektor proizvodnje hrane?

50

_______________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________

5. Kako vidite ulogu potrošača i građana u sektoru hrane?

_______________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________

6. Koliko smatrate da je kvalitet stanja životne sredine bitan za Vašu proizvodnju? Na koji način se

odnosite prema resursima oko sebe? Da li osedate neke negativne ili pozitivne uticaje, vidite li posledice

klimatskih promena?

_______________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________

7. Da li smatrate kvalitetnim obrazovni sistem i institucije koje pripremaju mlade ljude za poljoprivrednu

proizvodnju?

_______________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________

8. Da li mislite da politika ima preveliki uticaj na poljoprivrednu proizvodnju?

_______________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________

9. Da li vidite koristi u saradnji sa naučnim institucijama ili organizacijama civilnog društva?

51

_______________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________

10. Svedoci smo opadanja porodičnih poljoprivrednih imanja i malih farmi poslednjih nekoliko godina.

Za šta smatrate da je glavni razlog za to i šta predlažete da se to promeni?

_______________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________

Connecting the dots: insane trade and climate chaos

by Sean Keller | 20 Jun 2019

POSEBNO SMO VAM ZAHVALNI NA ULOŽENOM VREMENU I POPUNJAVANJU ANKETE

52

Documents

STUDIJA - Amaamacentar.org/wp-content/uploads/2019/10/Mladi...otvoreno kodiranje. Izvršili smo transkripciju obavljenih anketa, uz korišćenje sledećih metoda tokom analize: simultano