Marinko Loliæ UDK: 172.3 :378.4 (497.11)Institut za filozofiju i društvenu teoriju Originalni nauèni radBeograd DOI:10.2298/FID0702121L

STVARANJE BEOGRADSKOG UNIVERZITETAI SPOROVI OKO TEOLOŠKOG FAKULTETA

1905–19201

Apstrakt: Ovaj rad predstavlja pokušaj da se prika�e, i u nekim najva�nijimaspektima osvetli polemika koju su u listu Demokratija 1919. godine, povodom pred-loga o osnivanju Teološkog fakulteta u Beogradu, vodili znameniti srpski filozof Bra-nislav Petronijeviæ, teolog Radovan Kazimiroviæ i fiziolog Ivan Ðaja. Rasprava oTeološkom fakultetu predstavlja, u stvari, sukob srpskih intelektualaca oko temeljnihprincipa ideje univerziteta. To je, po našem skromnom uverenju, jedan od najzna-èajnijih intelektualnih sporova koji je, poèetkom XX veka, voðen u našoj akademskojjavnosti.

Iako postoji više indicija da su sporenja o polo�aju Teološkog fakulteta nabuduæem univerzitetu poèela još u 19. veku, prilikom pojave prvih zamisli o stvaranjuUniverziteta u Srbiji, a da je do kulminacije tih rasprava došlo prilikom samog èinakonstituisanja prvog srpskog Univerziteta 1905. godine, pitanja koja su tada pokre-nuta ostala su, uglavnom nerešena i, s povremenim prekidima, obele�ila su stogodi-šnji razvoj Beogradskog univerziteta, najelitnije srpske visokoškolske ustanove.

Burne promene u našem društvu, devedestih godina tek minulog veka, naja-vile su nova traganja i temeljna preispitivanja stanja u našim visokoškolskim instituci-jama, èime je problem Teološkog fakulteta ponovo doveden u �i�u, ne samo akadem-ske, veæ i šire politièke i kulturne javnosti. Na�alost, neki uèesnici u ovoj raspravi,zanemarujuæi slo�enost ovog problema, fokusiraju svoju pa�nju samo na period ko-munizma, kada je Teološki fakultet izdvojen iz sastava Univerziteta, i tako izbegavajuda se suoèe sa kljuènim problemom savremenog srpskog društva – problemom iz-gradnje modernih sekularnih obrazovnih i politièkih institucija.

Kljuène reèi: spor, filozofija, teologija, univerzitet, obrazovanje, konfesiona-lizam, sakralno, sekularno, modernizacija.

121

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

7

1 Ovaj tekst je raðen u okviru nauènoistra�ivaèkog projekta Instituta za filo-zofiju i društvenu teoriju u Beogradu, pod nazivom Regionalni i evropski aspekti in-tergrativnih procesa u Srbiji: civilizacijske pretpostavke, stvarnost i izgledi za bu-duænost, koji finansira Ministarstvo nauke i zaštite �ivotne sredine Republike Srbijepod brojem 149031.

I

Uporedo sa stvaranjem moderne srpske dr�ave u XIX vekupoèeo je i razvitak modernog školstva u Srbiji. Izgradnju i moderni-zaciju visokoškolskih ustanova pratile su brojne prepreke, koje sunajèešæe bile materijalne prirode, ali su i sukobi i neslaganja oko ra-zlièitih ideja univerziteta, nauène, obrazovne i vaspitne uloge naj-viših obrazovnih ustanova usporavala br�i razvitak visokog školstvau Srbiji. Jedan od tih sporova, koji se, prema nekim istra�ivaèimasavremene srpske duhovne istorije, javlja zajedno sa pojavom prveideje o univerzitetu u Srbiji, bila je i rasprava o osnivanju Teološkogfakulteta, njegovom mestu i ulozi u srpskom visokom školstvu.

Precizni i pouzdani podaci o tome kada se prvi put pominjepotreba osnivanja Teološkog fakulteta2 u Srbiji u našoj istoriografiji

122

MA

RIN

KO

LO

LIÆ

2 U sveèanom govoru, povodom otvaranja Univerziteta, Bogdan Gavriloviæsamo na jednom mestu pominje da je komisija, koja je radila na projektu o pretvaranjuVelike škole u Univerzitet, zatra�ila mišljenje arhimandrita Niæifora Duèiæa o Bogos-lovskom fakultetu. Bogdan Gavriloviæ, Spomenica o otvaranju Univerziteta, Beograd,1906, str. 12. I Slobodan Jovanoviæ, u svojoj svetosavskoj besedi, istièe da „univerzitetnije potpun,“ i da „dva fakulteta, bogoslovski i medicinski, nisu otvoreni.“ On takoðenapominje da su „fakulteti...predviðeni u zakonu o Univerzitetu.“ Meðutim, na pitanje„zašto se s njihovim otvaranjem dosada oklevalo?,“ Jovanoviæ odgovara samo deli-mièno. On navodi da su za kašnjenje otvaranja medicinskog fakulteta postojali nauèni ipraktièni razlozi, dok o odlaganju otvaranja Bogoslovskog fakulteta ne daje objašnje-nje. S. Jovanoviæ, Univerzitetsko pitanje, Beograd, 1914, str. 7-8. Sedam godina kasni-je, kada je zbog otvaranja Bogoslovskog fakultet došlo do stvaranja tenzija u akadems-koj javnosti izazvanih nepoverenjem kod dela studenata i nauène javnosti, koja jesmatrala da Bogoslovski fakultet ne „odgovara èisto nauènom duhu koji je do sada vla-dao na našem universitetu,“ Jovanoviæ je smirujuæi strasti upozorio predstavnike bo-goslovskog fakulteta da „mi ne mo�emo nikome, pa ni veri za ljubav, odreæi slobodumišljenja i istra�ivanja, ali, ko god je voljan da tu slobodu prizna i poštuje, neka je do-bro došao...“ S. Jovanoviæ, Otvaranje novih fakulteta, Slu�beni list, god. XXXVIII,1921, str. 130-131. Postojeæe rasprave eksperata o nastanku i razvitku najviše obrazov-ne institucije Srpske pravoslavne crkve ostavljaju mnoga pitanja nedovoljno razjašnje-nim. Tako, na primer, dr Radmila Radiæ tvrdi da je do odlaganja otvaranja Bogos-lovskog fakulteta 1905. godine došlo „zbog nedostatka kvalifikovanih nastavnika, apotom i zbog ratova koji su usledili.“ Radmila Radiæ, Izdvajanje Bogoslovskog fakulte-ta iz okvira Beogradskog univerziteta, Zbornik radova (Ideje i pokreti na Beogradskomuniverzitetu od osnivanja do danas, knj. II, 1988, str. 255. Nekoliko godina kasnije, ovaautorka, o osnivanju Bogoslovskog fakulteta piše sledeæe: „Potreba za otvaranjem Bo-goslovskog fakulteta pojavila se veæ poèetkom 20. veka, a Zakon o Univerzitetu iz1905 predviðao je njegovo otvaranje. Fakultet je konaèno otvoren 1920. godine.“ Ponjenom mišljenju: „U periodu pripreme za otvaranje Bogoslovskog fakulteta postojalasu dva shvatanja o njegovom statusu. Jedni su smatrali da Bogoslovski fakultet treba da

retki su i šturi, i ne poklapaju se uvek sa zvaniènim podacima Srpskepravoslavne crkve.3 Tako, na primer, Sne�ana Bojoviæ u radu Refor-ma Liceja i Velike Škole i osnivanje Univerziteta u Srbiji, navodi po-datak, da je 1868. godine u jednom od prvih projekata o osnivanjuUniverziteta, koji su saèinili profesori Velike škole, bilo predviðenoda se „na Velikoj školi (ili u sastavu Univerziteta) naðu Filozofski,Pravni, Dr�avnièki i Tehnièki, a eventualno Bogoslovski i Medi-cinski“.4 Buduæi da se nalazi u jednom zvaniènom dokumentu o

123

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

7

bude crkvena ustanova pod nadzorom SPC, a drugi su zastupali mišljenje da fakultettreba da bude oformljen u okviru Univerziteta. Prevladalo je drugo mišljenje, ali, dabi se zaštitili interesi SPC, dr�ava je donela uredbu kojom je studentima Bogos-lovskog fakulteta bilo onemoguæeno da se upišu na drugi fakultet, èak i poslezavršetka studija na ovom fakultetu.“ Radmila Radiæ, Obrazovanje sveštenstva SPC u19. veku i prvoj polovini 20. veka, u zborniku radova Obrazovanje kod Srba kroz veko-ve, Beograd, 2003, str.120, i 122. Nasuprot Radmili Radiæ, naš poznati pedagog i isto-rièar srpske nastave i obrazovanja Vladeta Tešiæ, u svom temeljno napisanom priloguŠkole i nastava za Istoriju srpskog naroda o osnivanju bogoslovskog fakulteta, preciz-no ka�e: „Zakonom je bilo predviðeno da Univerzitet èine sledeæi fakulteti: Bogos-lovski, koji æe se ustanoviti „kao samostalna Duhovna Akademija, po naroèitom zako-nu...“ (podvukao M. L.)

3 O osnivanju Teološkog fakulteta i u teološkoj literaturi postoje neslaganja onekim kljuènim èinjenicama. Povodom desetogodišnjice Bogoslovskog fakultetaAtanasije M. Popoviæ piše: „Godine 1920. osnovan je Bogoslovski fakultet na Beo-gradskom Univerzitetu, blagodareæi najviše tadanjem rektoru, bla�enopoèivšem drJovanu Cvijiæu koji je, kao veliki pravi nauènik znao svekoliku va�nost i vrednostbogoslovske nauke uopšte, koja se na strani svuda bri�ljivo gaji na Univerziteteti-ma.“ A. M. Popoviæ, Nepristrasna kritika, Beograd, 1930, str. 8. U èasopisu Bogos-lovlje, glavnom organu SPC više puta pisano je o osnivanju Bogoslovskog fakulteta.Èedomir S. Draškoviæ dekan Bogoslovskog fakulteta, kao datum osnivanja navodi 6.septembar 1920. godine kada je Bogoslovski fakultet poèeo s radom, ali, iznosi spor-nu tvrdnju da je èlanom 4. Zakona o Beogradskom univerzitetu iz 1905, bilopredviðeno osnivanje i bogoslovskog fakulteta, kao sastavnog dela univerziteta.“ PoDraškoviæu, do kašnjenja sa otvaranjem Fakulteta došlo je „zbog nedostatka kvalifi-kovanih nastavnika i zbog ratova koji su nastali“ Èedomir Draškoviæ, Èetrdeset go-dina Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, Bogoslovlje, sv.1/2, 1961, str. 1. Ni poznatiistorièar SPC Dr Ðoko Slijepèeviæ, takoðe, ne propušta da pomene da je u „ Zakonu oBeogradskom univerzitetu od 1905. godine bilo predviðeno i osnivanje Bogos-lovskog fakulteta, (propušta da ka�e da je zakonom precizirano da æe Bogoslovski fa-kultet biti osnovan kao samostalna Duhovna Akademija, po naroèitom zakonu) osni-vanje da æe ali nije ni to ostvareno.“ Kao godinu osnivanja Bogoslovskog fakultetaSlijepèeviæ navodi 6. septembar 1920. godine. Ð. Slijepèeviæ, Istorija Srpske pravos-lavne crkve, Beograd, 1991, str. 573.

4 S. Bojoviæ, Reforma Liceja i Velike škole i osnivanje Univerziteta u Srbiji,Istorijski glasnik, br.1, 1986, str.74.

projektu Univerziteta, koji je raðen od strane onih koji su u to vremebili najkompetentniji da odluèuju o tome kako bi trebalo da izgleda-ju visokoškolske ustanove u Srbiji, izgraðene po evropskom uzoru,ovaj podatak, èesto se uzima kao prvi nagoveštaj o moguænosti otva-ranja Teološkog fakulteta u Srbiji. Meðutim, na osnovu samog po-minjanja eventualnog osnivanja Teološkog fakulteta ne mo�e seništa odreðeno zakljuèiti o koncepciji tog fakulteta, niti o tome ka-kav bi bio njegov polo�aj na Unverzitetu. Da li je reè, o sekularnojobrazovnoj ustanovi, na kojoj bi mogli da studiraju i laici, ili se radi-lo o zamisli èisto verske obrazovne institucije, koja bi slu�ila za sti-canje nauènog znanja za obavljanje profesionalne slu�be samo uokvirima Srpske pravoslavne Crkve? Konkretniji odgovor na ovopitanje mo�emo naæi u raspravama koje su, o polo�aju pojedinih fa-kulteta na buduæem univerzitetu, voðene u Ministarstva prosveteKraljevine Srbije nekoliko decenija kasnije.

Kada je sedamdesetih godina 19. veka, Srbija poèela znaèaj-nije ekonomski da jaèa, njena politièka i intelektualna elita nastojalaje da zemlju, ne samo privredno i politièki, nego i kulturno, pove�e sEvropom. To je trenutak u savremenoj srpskoj istoriji, kad, po mišlje-nju nekih poznavalaca moderne srpske duhovne istorije, „elita srp-skog naroda prvi put postavlja sebi pitanje odnosa prema Evropi,odnosa srpskog duhovnog i društvenog tla prema evropskim ustano-vama i uticajima. To je prvo pokoljenje koje Evropu i svet ne do�i-vljava samo kao spoljno-politièko pitanje nego i kao unutrašnju dile-mu svoga duhovnog biæa. Ta dilema stalno je prisutna pri formiranjumodernih ustanova kod nas; u svim pitanjima birokratije i ustavnosti,samodr�avlja i vlade naroda Evropa igra ulogu i stvara u modernomSrbinu druge polovine 19 veka dileme koje ga razdiru i gone ga na-pred, stvaraju od njegove duše i od njegova duha uporište unutrašnjeborbe i sudeluju u formiranju njegova lika.“5 U krugovima nauèneelite, u to vreme, postepeno je sazrevalo uverenje da zemlji nisu do-voljni samo èinovnici veæ treba stvarati struèni i nauèni kadar.6 Reali-

124

MA

RIN

KO

LO

LIÆ

5 Vladimir Velmar – Jankoviæ, Stojan Novakoviæ kao prosvetni reformator, uzborniku (Stojan Novakoviæ, povodom proslave stogodišnjice roðenja), Beograd,1943, str. 15.

6 Jedan od najznaèajnijih reformatora srpske prosvete na prelomu XIX i XXveka, pedagog V. Bakiæ smatrao je da „Srpski narod ne mo�e doæi do najvišeg stupnjakulture i civilizacije, dok ne bude redovno negovao nauku u svim pravcima njenimna svom narodnom jeziku, koji æe se sam, na taj naèin, naviše usavršavati.“ V. Bakiæ,

zovanje te ideje podrazumevalo je, pre svega, modernizaciju nastave,otvaranje novih fakulteta i podizanje obrazovanja na nivo Univerzi-teta. Time je pitanje Univerziteta ponovo došlo u �i�u kulturne i poli-tièke javnosti. U akademskoj javnosti o tome su voðene intenzivnerasprave i sastavljani projekti. Kao rezultat tih diskusija pojavio se1894. godine projekat zakona o univerzitetu u kome je predlo�eno dase pored postojeæa tri fakulteta osnuju još Medicinski i Teološki fa-kultet. Meðutim, sticajem raznih okolnosti, ovaj projekat nije realizo-van, pa je Srbija doèekala XX vek bez svog Univerziteta.

Kako je krajem XIX veka naša nauèna elita zamišljala profilbuduæeg Teološkog fakulteta nešto više o tome mo�e se saznati iz Za-pisnika sa sastanaka Ministarstva prosvete i crkvenih poslova, koji suobjavljeni u Prosvetnom glasniku 1899. godine. Na prvom sastankuna kome je voðena naèelna rasprava o potrebi osnivanja teološkog fa-kulteta na buduæem univerzitetu, mišljenja su bila veoma podeljena.Predstavnik SPC na tom sastanku, arhimandrit Kirilo, protivio seosnivanju teološkog fakulteta, jer bi se na taj fakultet upisivali isklju-èivo svršeni bogoslovi, kojih u Srbiji nije u to vreme bilo dovoljno.Pored toga, arhimandrit Kirilo je smatrao da za svršene studente bo-goslovskog fakulteta ne bi bilo dovoljno mesta za zaposlenje, pa jeverovao da bi za naše prilike bila potrebnija Duhovna Akademija.7

Nasuprot arhimandritu Kirilu, èlan komisije za reformu Velike škole,Petar Protiæ zalagao se za veæi broj visokoobrazovanih sveštenika isamim tim, smatrao je da je neophodno otvaranje teološkog fakulteta.8

Veæ na prvom sastanku, Komisija je raspravljala i o karakteruTeološkog fakulteta i njegovom statusu na Univerzitetu. To pitanje,inicirao je rekotor bogoslovije Sv. Sava, Stevan Veselinoviæ koji sezalagao za osnivanje Duhovne akademije. On je smatrao da bi osni-vanje Teološkog fakulteta na Univerzitetu ugrozilo njegovu autono-miju, jer bi teološki fakultet bio „pod nadzorom Arhijerejskog sabo-ra i mitropolita.“9

Na treæem sastanku arhimandrit Kirilo promenio je svoj stav iprihvatio predlog da se osnuje teološki fakultet, ali pod uslovom da

125

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

7

O srpskom univerzitetu, Prosvetni glasnik, Beograd, 1899, str. 433. Pogledati A.Ðuroviæ, Modernizacija obrazovanja u Kraljevini Srbiji 1905–1914, Beograd, 2004,str. 257.

7 Prosvetni glasnik, br. XX, juni, 1899, str. 342.8 Ibid., str. 342.9 Ibid., str. 342.

se na taj fakultet mogu upisati samo svršeni bogoslovi; da nadzornad fakultetom vodi crkvena vlast; da se profesori postavljaju u do-govoru s crkvenom vlašæu; dekan da bude svešteno lice; da uèenici�ive internatski i to zajedno sa uèenicima Bogoslovije, uz crkvu.10

Predsednik komisije, Stojan Boškoviæ nije se slo�io s ovim predlo-gom i ponudio je kompromisno rešenje, koje je podrazumevalo, dase profesori na bogoslovskom fakultetu predla�u sporazumno izme-ðu ministarstva prosvete i najviše crkvene vlasti, a izbor nastavnikada se vrši na fakultetu.11

Zanimljivo je primetiti da ni èlanovi komisije, koji nisu biliprotiv osnivanja Teološkog fakulteta, nisu smatrali da æe se osniva-njem ovog fakulteta postiæi neka velika praktièna korist. Stoga su,umesto otvaranja teološkog fakulteta, predlagali da filozofski fakul-tet bude pod kontrolom crkvene vlasti i da na njemu budu zastuplje-ne sve bogoslovske nauke.12

Ortodoksne stavove SPC najeksplicitnije je zastupao S. Di-mitrijeviæ koji se zalagao za to da se nastavnici ne postavljaju bezznanja crkvenih vlasti i da fakultet i u drugim odnosima bude podnadzorom crkvene vlasti.13 Nasuprot, Dimitrijeviæu koji je insistiraoda rad teološkog fakulteta bude iskljuèivo verski usmeren, pedagogVojislav Bakiæ, jedan od najzaslu�nijih za reformu Velike škole injenog podizanja u rang Univerziteta, smatrao je da se prilikom upi-sa na teološki fakultet moraju poštovati najviši standardi evropskeuniverzitetske nastave. Stoga je predlagao da se na ovaj fakultet upi-suju svršeni gimnazijalci, a od bogoslova samo oni koji su imali barvrlodobar uspeh u Bogosloviji. Bakiæ je smatrao da nadzor crkvenevlasti nad Teološkim fakultetom treba da bude samo u „religioznompogledu, a da se izbor profesora vrši u sporazumu s mitropolitom, aliprofesor ne mora da bude svešteno lice“.14

Na èetvrtom sastanku èlanovi komisije pristupili su odluèi-vanju o bogoslovskom fakultetu. Pre toga, oni su izneli svoje princi-pijelne stavove o teološkom fakultetu, koji nisu bili u potpunojsaglasnosti. Andra Nikoliæ se zalagao za otvaranje bogoslovskog

126

MA

RIN

KO

LO

LIÆ

10 Ibid., str. 342.11 Ibid., str. 342.12 Ibid., str. 342.13 Ibid., str. 342.14 Ibid., str. 342.

fakulteta ali je smatrao da se mora voditi raèuna o „praktiènoj stranipri osnivanju tog fakulteta i da se njegovo osnivanje treba predstavitivladi kao potreba popravke sveštenièkog kadra, a Arhijerejskom sa-boru potrebu slobodne nastave“.15 Za poštovanje principa slobodnenastave na univerzitetu zalagao se i Stojan Boškoviæ verujuæi da æepraktièna strana biti povoljna za kandidate teološkog fakulteta. Pomišljenju Dr M. Jovanoviæ-Batuta, izvor neslaganja èlanova komisi-je s nastavnicima Bogoslovije o pitanju bogoslovskog fakulteta bioje u tome, što su nastavnici Bogoslovije u svojim diskusijama ne-prestano zastupali praktiènu teologiju, o kojoj ne mo�e biti govora uuniverzitetskoj ustanovi. Iako nije negirao va�nost teološkog fakul-teta, Dr B. Gavriloviæ, smatrao je da je za njegovo otvaranje još uvekrano. Posle ovih razmatranja komisija je odluèila u naèelu: „da seustanovi bogoslovski fakultet“.16

Iako je ova diskusija dovela do naèelne saglasnosti o potrebiosnivanja teološkog fakulteta, ona oèigledno nije uspela da razrešineka va�na pitanja koja su se ticala samog statusa, naèina izvoðenjanastave i izbora nastvanika na Teološkom fakultetu. Buduæi da o timpitanjima nije postignuta saglasnost sasvim je logièno da je naèelnaodluka Komisije morala ostati mrtvo slovo na papiru.

Rasprave o pretvaranju Velike škole u Univerzitet nisu presta-le ni poèetkom XX veka. Tadašnji ministar prosvete Ljubomir Ko-vaèeviæ, s nekolicinom profesora Velike škole, delimièno je revidiraoprojekat o Univerzitetu iz 1894. odbacivši moguænost o otvaranjuMedicinskog i Teološkog fakulteta (Bojoviæ, 1986, str. 76.). Kao i ra-nije, i ovog puta pokazalo se, da višegodišnje rasprave i sporovi nisubili dovoljni da bi projekat Univerziteta bio prihvaæen i realizovan.

Ipak, posle više bezuspešnih pokušaja s kraja XIX i poèetkomXX veka, Srbija je najzad 27. februara, 1905. godine dobila svoj prviuniverzitet. Usvojen je Zakon o Univerzitetu na osnovu koga je Veli-ka škola sa svoja tri fakulteta prerasla u Univerzitet. Prelazak sa Veli-ke Škole na Univerzitet, koji je Bogdan Gavriloviæ, u svojoj sveèa-noj besedi, oznaèio kao „evoluciju visokog školstva u Srbiji“, nijebio puko formalno preimenovanje ranije obrazovne ustanove u druginaziv, nego je po sredi bila temeljna reorganizacija nastave i upra-vljanja, kojom je èitav dotadašnji rad podignut na znatno viši nivo u

127

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

7

15 Ibid., str. 342.16 Ibid., str. 342.

skladu s tada prihvaæenim evropskim pedagoškim metodama. Zako-nom o Univerzitetu bilo je predviðeno otvaranje još dva fakulteta,Medicinskog i Bogoslovskog, kao i osnivanje Poljoprivrednog od-seka, ali do njihovog osnivanja nije došlo.17 U tadašnjim, a moglo bise reæi i u danas aktuelnim raspravama, iznose se razlièita objašnje-nja zbog èega je izostalo osnivanje Bogoslovskog fakulteta. Tvrdnjenekih istra�ivaèa da se sa otvaranjem Teološkog fakulteta kasnilozato što su materijalni uslovi za otvaranje ovog fakulteta stvoreni tekposle Prvog svetskog rata, ne mogu se smatrati utemeljenim (Bojo-viæ, 1986, str.81). Iz prostog razloga što je Srbija u vreme osnivanjasvog prvog Univerziteta bila u ekonomskom usponu, a materijalnitroškovi koji su bili neophodni za otvaranje Teološkog fakulteta18

nisu bili tako visoki. Da su u pitanju bili neki drugi sasvim nemateri-jalni „razlozi,“ pokazale su rasprave i polemike koje su usledile ne-koliko godina posle otvaranja Univerziteta (Kazimiroviæ, 1913).

Kad su predstavnici Crkve zakljuèili da otvaranjem Univerzi-teta, problem Teološkog fakulteta neæe biti rešen, i da prema toj ide-ji, postoji jak otpor, kako na Univerzitetu, tako i u jednom delucrkve, oni su odluèili da struènoj javnosti izlo�e svoju koncepcijuTeološkog fakulteta i na taj naèin pokušaju da pridobiju akademsku iširu javnost za njenu realizaciju.Va�an deo tih nastojanja pred-stavljale su brojne rasprave, èlanci i brošure, kao i prevodi tekstovakoji su se bavili istorijom, mestom i znaèajem Teološkog fakulteta usavremenom visokom školstvu u Zapadnoj Evropi.19 Najznaèajnijarasprava, koja se o ovoj temi, pojavila iz pera domaæih autora, pred-stavlja brošura teologa Radovana Kazimiroviæa Bogoslovski fakultetsrpskog univerziteta,20 koja je štampana 1913. godine.

128

MA

RIN

KO

LO

LIÆ

17 Pored velikog oduševljenja, koje je izazvalo otvaranje prvog srpskog univer-ziteta, pojavile su se i prve kritike. Glavna primedba koja je tada èesto isticana bila je daje „najveæi nedostatak bio taj što Univerzitet nije bio potpun. Mada je zakonom pred-viðeno otvaranje još dva fakulteta, Medicinskog i Bogoslovskog, kao i osnivanjePoljoprivrednog odseka, ovi nisu osnovani.“ Sne�ana Bojoviæ, Reforme Liceja i Velikeškole i osnivanje Univerziteta u Srbiji, Istorijski glasnik, br. 1/1986, str, 81.

18 Po proceni V. Bakiæa za otvaranje Bogoslovskog fakulteta bilo je neophodno60 000 dinara. V. Bakiæ, O srpskom Univerzitetu, Prosvetni glasnik, br.8/1899, str. 434.

19 U Glasniku SPC štampana je sveèana beseda rektora beèkog univerzitetapod naslovom: „Pološaj i znaèaj teološkog fakulteta“, Fr. M. Šnidler, Glasnik SPC,Beograd, 1906, str. 443-458.

20 Radovan Kazimiroviæ: Bogoslovski fakultet srpskog univerziteta, Štampa-rija „Merkur, Beograd, 1913. str. 32.

Odmah na poèetku svoje rasprave Kazimiroviæ odbacujetvrdnju da su za otvaranje Bogoslovskog fakulteta bile neophodne„finansijske �rtve“.21 Iako eksplicite nigde ne navodi razloge svojesumnje, Kazimiroviæ je uveren da su „u pitanju bile stvari savršenodruge prirode.“22 Opravdanost njegovih pretpostavki potvrdio je itadašnji ministar srpske prosvete Andra Nikoliæ, koji je rekao da „štose tièe osnivanja Bogoslovskog fakulteta, nema teškoæa u pogledunovèanih sredstava (kao u Medicinskom fakultetu) i s te strane moglibismo ovaj fakultet i ranije ustanoviti.“23 Pravi razlog, zbog èega je,po Kazimiroviæu, odlo�eno osnivanje Teološkog fakulteta jeste utome, što je ministarstvo smatralo da se Teološki fakultet mora osno-vati u vidu samostalne Duhovne akademije, zato što na Teološkomfakultetu predavanja ne mogu biti potpuno slobodna24.

Kasnije rasprave su pokazale da je dilema – Teološki fakultetili Duhovna Akademija, predstavljala jednu od glavnih spornih taèa-ka ove polemike. Po svemu sudeæi odgaðanje otvaranja Teološkogfakulteta 1905. godine bilo je posledica nezadovoljstva Crkve ponu-dom Ministarstva prosvete da se umesto Bogoslovskog fakulteta ot-vori Duhovna Akademija.

Odluku Ministarstva, koja, po Kazimiroviæevom mišljenju,nije bila povoljna po Crkvu bilo je moguæe promeniti samo ponov-nim pokretanjem rasprave o Teološkom fakultetu u široj kulturnojjavnosti. Svojom raspravom Kazimiroviæ je �eleo da, s jedne strane„suzbije strah kod arhijereja“, jer je otpora prema Univerzitetu bilo iu samoj Crkvi, i s druge, da kod „profesora Univerziteta smanji uzdr-�anost prema Teološkom fakultetu“, zbog njihovog straha da æe „po-red autonomne univerzitetske vlasti uvoðenjem ne�eljene crkvenevlasti“25 biti su�ena autonomija Univerziteta.

Odredivši tako glavne strateške ciljeve svog polemièkog spi-sa, Kazimiroviæ, odmah na poèetku svoje rasprave, istièe, da se i pro-tivnici Teološkog fakulteta sla�u da je „hrišæanstvo pojava od veli-kog nauènog interesa i da se bez njegovog izuèavanja ne da zamisliti

129

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

7

21 Ibid., str. 3.22 Ibid., str. 3.23 Ibid., str. 4.24 Ibid., str. 4.25 Ibid., str. 4.

izuèavanje evropske kulture“.26 Meðutim, za kritièare Teološkog fa-kulteta ostaje sporno: „Da li se savremena nauka mo�e osloniti nadokaze konfesionalnih profesora Teološkog fakulteta?27“ Naravno,postavljanjem ovog pitanja niko ne spori da i meðu teološkim rado-vima ima onih koji zadovoljavaju stroge nauène kriterijume. Meðu-tim, tim pitanjem se ipak, na izvestan naèin sugeriše, da u teološkimspisima „preovlaðuje uski duh konfesionalizma“.28 Po mišljenjuovih kritièara konfesionalizam se naroèito oseæa u kljuènoj teolo-škoj disciplini – dogmatici. Stoga oni smatraju da je gotovo nemo-guæe izuèavanje opšte hrišæanske dogmatike, pošto je hrišæanstvopodeljeno na: pravoslavne, katolike, protestante itd. Zakljuèak je, da„pripadnici razlièitih konfesija sa svoje konfesionalne taèke gledištamogu biti u pravu, ali univerzitetska nauka ne mo�e priznati izuèa-vanje delova bez celine“.29 Ovaj prigovor odnosi se i na druge teo-loške radove u ostalim teološkim disciplinama, pa stoga „otvaranjeteološkog fakulteta pri univerzitetu ne odgovara potrebama moder-nog univerziteta koji se mora èuvati od konfesionalnih obele�ja. 30

Buduæi da ni protivnici Teološkog fakulteta ne negiraju va-�nost razmatranja teoloških problema, Kazimiroviæ postavlja pitanjekome bi trebalo poveriti njihovo istra�ivanje? U tadašnjoj akadem-skoj javnosti, preovladavalo je uverenje da se svi teološki predmetisem (liturgijskog i pastirskog bogoslovlja) mogu nauèno ispitivatina Filozofskom fakultetu, jer se ti predmeti odnose ili na filozofskuili na istorijsku, ili na filološku oblast. Stoga su zastupnici sekular-nog pristupa u izuèavanju teoloških problema predlagali otvaranje„religijsko-istorijskog“ odseka na Filozofskom fakultetu, koji bi, posvom nauènom rangu, bio na istom nivou sa ostalim odsecima naUniverzitetu.31 Ovim predlogom, po Kazimiroviæu, protivnici Te-ološkog fakulteta istièu da Univerzitet, kao nauèna ustanova, morabiti „akonfesionalna, ali ne i antikonfesionalna.32

130

MA

RIN

KO

LO

LIÆ

26 Ibid., str. 5.27 Ibid., str. 5.28 Ibid., str. 5.29 Ibid., str. 5.30 Ibid., str. 5.31 Ibid., str. 6.32 Ibid., str. 6.

Meðutim, kljuèni argument kojim je osporavano legitimnoukljuèivanja Teološkog fakulteta u sastav Univerziteta predstavljatvrdnja da bi time bila ugro�ena autonomija Univerziteta – temeljniprincip modernog evropskog univerziteta. Ogranièavanje akadem-ske slobode pokazalo bi se u naèinu istra�ivanja. Dok se u svomnauènom radu nastavnici ostalih fakulteta ponašaju kao nepristrasnesudije, dotle bi profesori Teološkog fakulteta morali biti ubeðenizaštitnici svog verouèenja.33 Do narušavanja autonomije univerzite-ta, došlo bi i zbog toga, što bi za profesore Teološkog fakulteta, du-hovna vlast morala biti viša od univerzitetske. To su glavni razlozizbog èega su predstavnici sekularnih fakulteta smatrali da Teološkifakultet ne bi mogao da odgovori zahtevima savremene univerzitet-ske nastave i da bi zbog toga predstavljao „neprirodnu izraslinu nauniverzitetskom organizmu.“34

Drugu grupu protivnika Teološkog fakulteta predstavljali sukonzervativni klerici, koji su verovali da: „Univerzitet ne samo da nepredstavlja prirodno mesto za razvitak Teologije, veæ je za nju iCrkvu kao instituciju veoma opasan.35 Oni su glavnu opasnost, kojapreti Teološkom fakultetu u satavu Univerziteta, videli u tome „štobi duh univerzitetskog uèenja prodro i u bogoslovsku oblast i na tajnaèin paralisao njegovu bitnu silu.“36 Zanimljivo je primetiti da naopasnost od modernosti, iako iz potpuno drugih razloga, nisu upozo-ravali samo konzervativni klerici veæ i laièki intelektualci. Strah oduniverzitetskih sloboda predstavljao je, po Kazimiroviæu, glavnirazlog, što su se, meðu konzervativnim klericima nalazili najvatreni-ji pobornici Duhovnih akademija i protivnici Teološkog fakulteta.37

Posle kritièkog izlaganja argumenata koje su zastupali protiv-nici Teološkog fakulteta, autor razmatra i nekoliko najva�nijih argu-menata koje su isticali zastupnici ideje o osnivanju Teološkog fakul-teta u sastavu Univerziteta.

131

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

7

33 Ibid., str. 6.34 Ibid., str. 6.35 Ibid., str. 7.36 Ibid., str. 7.37 „Od samog osnivanja Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu pa,

izgleda, sve do danas, bilo je na vrhovima SPC uticajnih faktora koji su više voleliDuhovnu akademiju starog ruskog tipa, nego fakultet u sastavu Univerziteta.“ Ð. Sli-jepèeviæ, Istorija srpske pravoslavne crkve, Beograd, 1991, str. 573-574.

Kazimiroviæ se sla�e s zagovornicima ove ideje da je neop-hodno prvo razjasniti problem konfesionalizma u nauci. U razjašnja-vanju tog pitanja, on, meðutim, polazi od dosta uopštenog stava, ko-jim pokušava da doka�e neodr�ivost teze da je savremena teološkanauka zbog svog konfesionalnog obele�ja samim tim suprotstavlje-na nauci uopšte. Drugim reèima: Kazimiroviæ smatra da je pogrešnoidentifikovati svetovni karakter nauke sa nauènim, kao što nijeispravno izjednaèavanje konfesionalizma s nenauènim shvatanjima.Po njegovom mišljenju, pitanje konfesionalizma moguæe je rešiti tekkad se odredi pojam nauke. U razjašanjavanju ovog pitanja on polaziod teze da u našoj akademskoj javnosti dominiraju dva shvatanjanauke: „englesko koje vodi poreklo od Hjuma“ i nemaèko „kojevodi poreklo od Kanta.“38 Englesko poimanje nauke, Kazimiroviækarakteriše kao savesno i bespristrasno prikupljanje èinjenica sliènokao u policijskom protokolu. Glavni nedostatak ovakvog shvatanjanauke, autor vidi u tome što je ono prikladno samo za ispitivanje pri-rode, ali ne i za izuèavanje društva.39

Za razliku od engleskog, nemaèko shvatanje nauke, premakome Kazimiroviæ pokazuje mnogo više naklonosti, sastoji se nesamo iz pretstava, koje dobijamo posredstvom naših èula, veæ i po-moæu naše tvoraèke duhovne moæi – mišljenja. Meðutim, pa�ljivijaanaliza pokazuje, da pravi razlog Kazimiroviæevog favorizovanja ne-maèkog pojma nauke ne le�i samo u epistemološkoj superiornostikoja karakteriše nemaèku koncepciju nauku, veæ u njegovom uvere-nju da se u ovom pojmu nauke mo�e naæi „ mesta i veri i ubeðenju.“40

Stoga on sa �aljenjem konstatuje da kod nas ne vlada „nemaèko, veæenglesko poimanje nauke, koje je poglavito zastupljeno u logici D�.S. Mila“.41 Meðutim, Kazimiroviæev pokušaj, da pozivajuæi se na ne-maèko, odnosno kantovsko odreðenje nauke, teorijski utemelji svojeshvatanje teologije i vere potpuno je pogrešno. On gubi iz vida da jeupravo Kant, veæ u Kritici èistog uma, napravio jasnu principijelnurazliku izmeðu vere i znanja42 i iz pojma nauke zajedno s tradicional-nom metafizikom iskljuèio i teologiju. Po mišljenju V. Panenberga,

132

MA

RIN

KO

LO

LIÆ

38 Ibid., str. 9.39 Ibid., str. 9.40 Ibid., str. 11.41 Ibid., str. 11.42 Imanuel Kant, Kritika èistog uma, Beograd, 1976, str. 487-493.

jednog od najpoznatijih savremenih poznavalaca sistematske teolo-gije, „Kantovu kritiku uma treba u celini, kao i u svim njenim delovi-ma...posmatrati kao odbacivanje i zamenu teistièki utemeljene meta-fizike prosvetiteljstva jednim antropocentriènim opisom iskustvenesvesti.“ Stoga, po Panenbergu, „misao o Bogu više nije konstitutivnaza ljudski svet, misao o bogu predstavlja još samo granièni pojamteorijskog uma.“ Poznate Kantove reèi, da je morao da potisne naukuda bi napravio mesta veri, treba, po Panenbergu, razumeti kao Kantovzahtev „za verom koja bi bila moralno utemeljena“.43

Ovim svojim razmatranjima Kazimiroviæ je �eleo da kod pro-tivnika Teološkog fakulteta otkloni strah da æe otvaranjem ovog fa-kulteta Univerzitet izgubiti svoj „akonfesionalni karakter“.44 Doduše,Kazimiroviæ priznaje da je napr. u XVI i XVII veku �ivot univerzitetabio u stagnaciji, upravo u vreme kada su se univerziteti delili premasvojoj konfesionalnoj pripadnosti.45 Meðutim, on je, ipak, uveren, dado ponovne konfesionalizacije univerziteta, ne mo�e doæi, „jer suvremena netolerancije davno prošla i da se ona zahvaljujuæi razvitkusavremene demokratske dr�ave više ne mogu vratiti.“46 Nedostatakautorove argumentacije, jeste u tome što ona poèiva na problematiè-noj pretpostavci da su se u Srbiji veæ uèvrstile osnovne politièke usta-nove i demokratske tradicije modernog graðanskog društva.

Svoje uverenje, da autonomija univerziteta neæe biti narušenaotvaranjem Teološkog fakulteta, Kazimiroviæ pokušava da potkrepiukazivanjem i na neke specifiène karakteristike pravoslavlja. Stoga,on, kao jednu od kljuènih karakteristika istièe da „nadzor nad religio-zno bogoslovskom mišlju nije atribut pravoslavlja“.47 Štaviše, ponjemu, pravoslavlje ne samo da garantuju slobodu misli, veæ svojeuèenje o èovekovoj slobodi „dopunjuje principom predavanja, tj. pro-veravanjem liène bogoslovske misli – kolektivnim glasom crkve“.48

133

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

7

43 Volfhart Paneneberg, Teologija i filozofija, Beograd, 2003, str. 144-145.44 Ibid., str. 13.45 „Od 1450. do poèetka reformacije osnovano je na nemaèkom zemljištu 6

novih universiteta, do 1702. bilo ih je 21 (10 protestantskih a 11 katolièkih), a uXVIII veku uz to dolazi još pola tuceta.“ Milivoje J. Popoviæ, O univerzitetskom pi-tanju kod Nemaca, Nastavnik, sv. 11-12, novembar-decembar, 1904, str. 458.

46 Ibid., str. 13.47 Ibid., str. 14.48 Ibid., str. 15.

Svoje zalaganje da Teološki fakultet treba da bude u sastavuUniverziteta, Kazimiroviæ je pokušao da opravda isticanjem nesamo na nauènog, veæ i vaspitnog znaèaja teologije, i ukazivanjemna tradiciju evropskih univerziteta koji u svom sastavu imaju teolo-ške fakultete. Smisao autorovog pozivanja na tradiciju evropskihuniverziteta jeste u staroj koncepciji univerziteta kao alma materprema kojoj je univerzitet bez teološkog fakulteta nepotpun, ili kakoon ka�e: „Univerzitet, bez Teološkog fakulteta, ne bi bio universitaliterarum, tj. riznica znanja, hram nauke u potpunom smislu tereèi.“49 Svoje razmatranje Kazimiroviæ zakljuèuje isticanjem triglavna razloga zbog èega je neophodno otvaranje Teološkog fakul-teta u sastavu univerziteta. To su:interesi samog univerziteta, intere-si srpske prosvete, (koju po njegovom mišljenju èine interesi samecrkve i bogoslovske nauke) i interesi dr�ave.50 Sa ovakvim autoro-vim shvatanjem uloge i mesta Teološkog fakulteta u okviru Univer-ziteta i savremenog demokratskog društva, sasvim je jasno bilo biostvareno ono jedinstvo vere i znanja kakvom je crkva i na evrop-skom Istoku i na evropskom Zapadu oduvek te�ila. Meðutim, to bibilo upravo suprotno modernom sekularnom konceptu Humboltoveideje univerziteta, koji je, bez obzira na svoje razlièite savremenemodifikacije, te�io jednom drugaèijem konceptu moderne univerzi-tetske nastave koji se ispoljava u jedinstvu obrazovanja i istra�ivanjai strogom razdvajanju sakralnog i sekularnog, a èemu je u svojim za-mislima o ideji univerziteta te�io i zaèajan deo moderne srpske nauè-ne elite na prelomu XIX i XX veka.51

134

MA

RIN

KO

LO

LIÆ

49 Ibid., str. 18.50 Ibid., str. 17.51 Razliku izmeðu srednjovekovnog univerziteta i moderne ideje unuverziteta,

koja se javlja krajem 18. i poèetkom 19. veka, u epohi nemaèkog klasiènog idealiz-ma, prvi put je izrazio Imanuel Kant novim tumaèenjem tradicionalne podele na„više“ i „ni�e“ fakultete u svom spisu Spor Teološkog i Filozofskog fakulteta (1798).Kantovo shvatanje razdeobe fakulteta predstavljalo je uputstvo za organizaciju sav-remenih univerziteta napose u Nemaèkoj, zapravo za organizaciju univerzitetskenastave na univerzitetima. Kant je prihvatio staru podelu fakutete na tri viša (teologi-ja, pravo i medicina) i jedan ni�i (filozofski). Meðutim, obrazla�uæi kriterijume pode-le fakulteta on je promenio samu arhitektoniku univerziteta: „Prema umu bi se daklezacijelo našlo obièno prihvaæeno rangiranje meðu višim fakultetima; naime prvoteološki, zatim pravni i napokon medicinski fakultet. Prema prirodnom instinktunaprotiv bio bi èovjeku lijeènik najva�niji mu�, jer mu ovaj produ�uje njegov �ivot,nakon toga ponajprije onaj koji je upuæen u pravne stvari, koji mu obeæaje da æe

Spor filozofskog i teološkog fakulteta – beogradski sluèaj

Izostanak osnivanja Teološkog fakulteta 1905. godine i spor,koji je izbio povodom toga, ne mo�e se, u svom kasnijem toku, naro-èito u periodu posle Prvog svetskog rata, razumeti samo kao sukoboko ideje univerziteta, veæ se moraju imati u vidi i neke druge okol-nosti, koje se tièu, pre svega, promene polo�aja Srpske PravoslavneCrkve u novonastaloj jugoslovenskoj dr�avi. Opšte je mesto u veæiniistorija SPC da je crkva u razvitku srpske dr�ave i društva imala izu-zetnu va�nost. Iako ova ocena nije sasvim netaèna, ne sme se gubitiiz vida da su se znaèaj i uloga SPC u razlièitim istorijskim epohamamenjali. To naroèito va�i za odnos crkve i dr�ave u našoj savremenojistoriji, taènije, u dva poslednja veka naše istorije. Modernizovanjesrpske dr�ave i njenih institucija, (u èemu su veliki doprinos dali ipredstavnici SPC, jer su ideje o modernizaciji srpske dr�ave, društvai kulture, jednim delom poteklo iz krugaova crkvene elite) posebnose odrazilo na njen odnos prema crkvi. Dok je u srednjovekovnojSrbiji, kako piše jedan naš savremeni istorièar „crkva ... bila ne-razdvojno zdru�ena sa dr�avom i èak sa izvesnim tendencijama

135

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

7

saèuvati ono što je sluèajno Njegovo, a tek bi se na kraju (gotovo samo kad doðe umi-ranje), iako se doduše radi o bla�enstvu, tra�io sveæenik; jer i on nam, ma koliko i sla-vio sretno bla�enstvo buduæeg svijeta, ipak, buduæi da ništa od njega pred sobom nevidi, èe�njivo �eli, da ga lijeènik u ovoj dolini suza još uvijek neko vrijeme odr�i.“Ideja univerziteta (I. Kant, F. Šeling, F. Nièe, izabrao, B. Despot) Zagreb, 1991, str.37. Na kopernikanski preokret, koji je izazvalo Kantovo shvatanje polo�aja pojedi-nih fakulteta na univerzitetu ukazuje u svom pregledu povijesti obrazovanja V. Baza-la koji istièe da je „Uz male izmjene klasièno sveuèilište od kraja 18. stoljeæa do da-nas imalo èetiri fakulteta; filozofski, teološki, pravoslovni i medicinski. Filozofija sena mnogim sveuèilištima brzo podjelila na humanistièke nauke i na prirodoslovlje, ana drugima se to dogodilo tek sredinom 20. stoljeæa. Teologija se odr�ala na sveuèili-štima koja su zadr�ala stari �ivotni nazor, a na drugima je ukinuta.“ V. Bazala, Pre-gled povijesti znanosti, Zagreb, 1980, str.194. Nastojeæi, posle Drugog svetskog rata,da rehabilituje Humboltovu ideju univerziteta, koja je u Nemaèkoj bila ugro�ena do-laskom nacista na vlast, sredinom prošlog veka, Karl Jaspers je posebnu pa�nju pos-vetio genezi i ulozi filozofskog fakulteta u istoriji moderne evropske ideje univerzite-ta: „Filozofski fakultet ima izuzetan polo�aj. On prvobitno nije priprema za nekiodreðeni poziv, nego je po svom smislu bio pripremna škola za sve druge – više – fa-kultete. Taj polo�aj se promenio. Od pripremanja on je postao osnova. On sam zasebe obuhvata sve nauke.“ K. Jaspers, Ideja univerziteta, Beograd, 2003, str. 102. Ri-hard Schwarz smatra da je: „Moderni univerzitet proizvod nemaèke idealistièke filo-zofije i graðanskog doba.“ Universtät und modernen Welt, Berlin, 1962, s. 139.

prevlasti nad njom, u srpskoj dr�avi XIX veka ona se potèinjavadr�avi i slu�i joj.“52

U okviru slo�enog i ambivalentnog procesa modernizacijesrpske dr�ave i društva slabio je postepeno uticaj crkve na dr�avu,ali i te�nja crkve da modernizuje svoje školstvo i prilagoðavajuæi sesavremenim istorijskim okolnostima, zadr�i svoj uticaj u svim po-druèjima društvenog �ivota.

Sve do kraja 19. veka, obrazovanje visokog sveštenstva SPCodvijalo se uglavnom na Ruskim Duhovnim Akademijama. Do izbi-janja oktobarske revolucije53 SPC mogla je donekle da zadovoljisvoje potrebe za visokoobrazovanim kadrovima, koji su se školovalina ruskim Duhovnim Akademijama, pa je jedno vreme i ta okolnostkorišæena kao argument kojim se pravdalo stalno odgaðanje otva-ranja Teološkog fakulteta. Meðutim, kada su posle oktobarske revo-lucije u Rusiji ukinute sve Duhovne akademije osnivanje Teološkogfakulteta u Srbiji ponovo je postalo aktuelno.

Ipak, rešavanje ovog slo�enog pitanja, nije ni posle revolu-cionarnih promena u Rusiji išlo ni lako ni brzo, jer na njega nije uti-cao samo sukob oko koncepcije i problema ustrojstva savremenoguniverziteta, veæ su na rešavanje ovog pitanja bitno uticale i prome-ne, ne samo šireg evropskog, nego i u�eg politièkog i društvenogkonteksta celog jugoslovenskog prostora, do kojih je došlo poslePrvog svetskog rata. Dok je, s jedne strane, dolazak ateistièke vlastiu Rusiji uslovio da se u Srbiji poène ponovno ozbiljno razmišljati ošto br�em osnivanju Teološkog fakulteta, dotle je, s druge stranestvaranje Kraljevine Jugoslavije predstavljalo u konfesionalnomsmislu sasvim novi momenat o kome su prosvetne vlasti morale po-sebno da vode raèuna. O tome svedoèi i èinjenica, koja pokazuje, daje još u toku Prvog svetskog rata, usvajanjem Krfske deklaracije pro-menjen status SPC u društvu. Tom Deklaracijom tradicionalno po-vlašæeni polo�aj SPC kao dr�avne crkve u Srbiji i Crnoj Gori, naèel-no je bio eliminisan. Dve godine kasnije Regent Aleksandar je usvojoj Proklamaciji naglasio ravnopravnost svih vera. Zbog prome-njenog polo�aja SPC, sasvim je izvesno da je i projekat o otvaranju

136

MA

RIN

KO

LO

LIÆ

52 Radmila Radiæ, Srpska strana rata (zbornik) Beograd, str. 267-304.53 Posle revolucionarnih promena u Rusiji i zatvranje Duhovnih Akademija

srpski teolozi odlaze na školovanje u Englesku , Švajcarsku i Grèku. Pogl. R. Radiæ,Obrazovanje sveštenstva SPC u 19. veku i u prvoj polovini 20. veka, str. 118.

Teološkog fakulteta morao biti prilagoðen novonastalim politièkimokolnostima.

Dodatnu teškoæu u rešavanju ovog problema predstavljala je iokolnost da je posle Prvog svetskog rata Beograd postao glavni gradprve jugoslovenske dr�ave, što je znaèilo da je tu svoju ulogu moraoda poka�e ne samo karakterom svojih politièkih veæ i kulturnih,obrazovnih i nauènih ustanova. O toj ulozi Beogradskog Univerzite-ta istorièar Ljubodrag Dimiæ u svojo trotomnoj studiji o Kulturnojpolitici kraljevine Jugoslavije 1918-1941 piše: „…ideološki znaèajUniverziteta bio je u tome što je kroz izgraðivanje jugoslovenske na-cionalne kulture trebalo da vrši nacionalno obrazovnu i kulturnu mi-siju, razbija nekritièki prihvaæene tuðinske kulturne uticaje i nacio-nalne kulturne posebnosti i doprinosi kulturnoj integraciji i izgradnjinacionalne svesti“.54 Pored toga, Dimiæ istièe, da se plediralo daUniverzitet bude jugoslovenski i po svom profesorskom kadru, i sto-ga je nastojao da na svoje katedre, institute, seminare i zavode pri-vuèe što veæi broj istaknutih nauènih radnika iz cele zemlje. Time je,verovalo se, Univerzitet na najbolji moguæi naèin doprineo „malak-savanju duha partikularizma i ojaèavanju jugoslovenske nacionalnesvesti, i omoguæavao porast poverenja u Beograd kao duhovni cen-tar svih jugoslovena“55. Obrazovni, kulturni i politièki zahtevi kojisu postavljeni pred beogradski Univerzitet u jednoj multikulturnoj imultikonfesionalnoj jugoslavenskoj zajednici reflektovali su se i urešavanju statusa Teološkog fakulteta na beogradskom univerzitetu.

Neposredno posle ujedinjenja 1919. godine, Vlada KraljevineJugoslavije i ministar prosvete Ljubomir M. Davidoviæ,56 predlo�ilisu izmene u Zakonu o Univerzitetu kojima je bilo predviðeno osni-vanje Teloškog fakulteta na Beogradskom univerzitetu. Treba napo-menuti, da je Zakon o Univerzitetu iz 1905. godine takoðe, predviðaoosnivanje teološkog fakulteta, ali kao „zasebne Duhovne akademije,koja bi bila ustanovljena, naroèitim zakonom“.57 Meðutim, prema

137

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

7

54 Ljubodrag Dimiæ: Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije 1918-1941,Beograd, 1997, knjiga druga, str. 341.

55 Isto, str. 345.56 Ministar prosvete Ljubomir M. Davidoviæ (1863-1940), „rodio se u svešte-

nièkoj kuæi“. U Spomenica Ljubomira M. Davidoviæa, izdanje glavnog odbora De-mokratske stranke, Beograd, bez godine izdanja, verovatno 1940?, str. 7.

57 Zanimljivo je da se u aktuelnim diskusijama o „vraæanju“ Bogoslovskog fa-kulteta na Univerzitet, èlan 4. Zakona o Univerzitetu iz 1906. godine, najèešæe citira

predlo�enoj izmeni Zakona Teološki fakultet bi se izjednaèio potpu-no sa ostalim fakultetima.

Iako je Prvi svetski rata prekinuo rad novoosnovanog Beo-gradskog univerziteta, ipak i u tako kratkom periodu svoga rada, ipored nepovoljnih okolnosti, došlo je do znaèajnog uspona nauke unašoj sredini. Na tri fakulteta, koji su bili u sastavu tadašnjeg Uni-verziteta, svoju nauènu delatnost obavljalo je i nekoliko uglednihnauènika i profesora evropskog ranga. Njihovim zaslugama znatnosu unapreðene mnoge nauène discipline. U toj maloj ali znaèajnojsrpskoj nauènoj eliti jedno od najpoznatijih imena bilo je i ime filo-zofa i nauènika Branislava Petronijeviæa. Svojim nauènim otkriæimai filozofskim spisima on je dao peèat srpskoj nauci i kulturi u prvojpolovini XX veka. Obrazovan u Zapadnoj Evropi, te�io je da u našeUniverzitetsko obrazovanje uvede najviše standarde evropskog sav-remenog sekularnog obrazovanja. To je, pre svega podrazumevalopunu slobodu nauènog istra�ivanja i jasno odvajanje znanja i vere.

Stoga nije nimalo sluèajno, što je upravo Petronijeviæ bio tajkoji je, povodom predloga izmene Zakona o Univerzitetu i osnivanjaTeološkog fakulteta pokrenuo polemiku u listu „Demokratija.“58 ZaPetronijeviæa nije bili sporno da li je neophodno osnivanje Teološkogfakulteta, za njega je samo bio neprihvatljiv predlog izmene Zakona oUniverzitetu po kome se Teološki fakultet potpuno izjednaèava sadrugim fakultetima na Univerzitetu. Suprotstavljajuæi se toj nameripredlagaèa, Petronijeviæ je u svom èlanku naveo tri razloga zbog èegaje predlo�ene izmene smatrao „reakcionarnim i nesavremenim.“59

U svom osporavanju predloga o izmeni Zakona o Univerzite-tu Petronijeviæ je pošao od temeljnog principa moderne evropskeuniverzitetske nastave koji glasi: „nastava je slobodna.“60 Po njego-vom mišljenju „ovaj zahtev je u potpunoj suprotnosti s naèinomizvoðenja nastave na Teološkom fakultetu gde nastava ne mo�e biti

138

MA

RIN

KO

LO

LIÆ samo njegov prvi deo, u kome se govori o fakultetima koji èine univerzitet, ali se re-

dovno izbegava citiranje drugog dela ovog èlana u kome se precizno definiše osni-vanje teološkog fakulteta kao Duhovne Akademije. U celini èlan 4. Zakona o Uni-verzitetu glasi: „Univerzitet ima pet fakulteta: bogoslovski, filozofski, pravnièki,medicinski i tehnièki.

58 Dr Branislav Petronijeviæ, Teološki fakultet beogradskog univerziteta, De-mokratija, 22.6. 1919. str. 1.

59 Ibid., str. 1.60 Ibid., str. 1.

slobodna, jer su sve teološke discipline, koje nisu èisto istoriske,zasnovane su na osnovnim dogmama Crkve, koje su utvrðene jed-nom za svagda.“61 Imajuæi sve to u vidu Petronijeviæ je u svom stavubio izrièit da: „Teološki fakultet ne mo�e imati nikakve nastavneveze sa ostalim èisto svetovnim fakultetima.“62

Ovaj svoj stav naš filozof je temeljio i na svom viðenju funda-mentalne razlike koja, po njegovom mišljenju, postoji izmeðu moder-ne nauke i teologije. Po Petronijeviæu, moderna nauka i racionalnamisao priznaju samo dva izvora saznanja: iskustvo i mišljenje63. Zarazliku od nauke, „teološke dogme poèivaju na jednom treæem izvoru,koji moderna racionalna misao ne prihvata: na otkrovenju kao direkt-noj bo�anskoj inspiraciji osnivaèa religije.“64 Petronijeviæevo insisti-ranje na razlièitim izvorima sazanja, kao kljuènim kriterijumima, kojiukazuju na bitnu razliku izmeðu nauke i teologije, ima dublje filo-zofske razloge. Naime, potpuno u duhu moderne evropske filozofsketradicije, i najpoznatiji srpski metafizièar, smatrao je teoriju saznanjanajva�nijom filozofskom disciplinom za utemeljenje svog metafiziè-kog filozofskog sistema. U svojim Osnovima teorije saznanja Petro-nijeviæ je izrièito odvojio teologiju od metafizike, utvrdivši nasuprotKantu, da pretpostavka bo�anstva nije nu�an deo metafizike.65

Sasvim savremen pristup u razumevanju odnosa teologije inauke i njihovog mesta u obrazovanju i èovekovom �ivotu, pokazujese i u Petronijeviæevom uoèavanju sliènosti izmeðu nauke i teologi-je. Te sliènosti se, po njegovom mišljenju ogledaju u tome što se inauka i teologija slu�e hipotezama. Meðutim, Petronijeviæ, odmahnapominje, da i pored ovih sliènosti postoje i bitne razlike izmeðunauènih i teoloških hipoteza. Te razlike potièu otuda što su teološkehipoteze zasnovane na otkrovenju, dok se poreklo nauènih hipotezanalazi u ljudskom iskustvu i refleksiji. Meðutim, suštinska razlikaizmeðu nauènih i filozofskih hipoteza, po Petronijeviæu, jeste u tome

139

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

7

61 Ibid., str. 1.62 „U prosvetiteljskom duhu, on (Petronijeviæ) istièe da je osnovna signatura

filozofije uopšte, i u starom i u novom dobu, njena nezavisnost od religije.“ ZdravkoKuèinar, Petronijeviæevo shvatanje novovekovne filozofije, u zborniku Uvoðenje u fi-lozofiju i nauèno delo Branislava Petronijeviæa, Beograd, 1999. str. 107.

63 Ibid., str. 1.64 Ibid., str. 1.65 Petronijeviæ, Branislav, Osnovi teorije saznanja Beograd, 1923, str. 134.

što je nauka uvek spremna da jedne hipoteze zameni drugima. Naosnovu ove karakteristike nauènih hipoteza Petronijeviæ je izveo za-kljuèak da je nauka progresivna. Nasuprot tome, teologija �ivi uuverenju da su njene dogme apsolutno istinite i ona je stoga, po Pe-tronijeviæu „stacionarna i reakcionarna.“66 Stacionarnost teologijePetronijeviæ shvata u Kantovom smislu, koji u svojoj raspravi o Spo-ru fakulteta, istièe da Sveta knjiga ne statuira nikakvu promenu(smanjenje ili proširenje), veæ tvrdi da je zauvek zakljuèena.67 Naosnovu svega toga, Petronijaviæ zakljuèuje, da je nastava na Teolo-škom fakultetu, na kome se predaju èiste i principijelne nauke zasno-vana „na bitno drugaèijim osnovama, i stoga se ovaj fakultet nemo�e izjednaèiti sa ostalim fakultetima“68.

Pored principijelne razlike, koja postoji izmeðu nauke i teolo-gije, zbog èega, po Petronijeviæu, „�ivot ove dve nauke nije moguæpod jednim krovom“, on je isto tako upozorio da ni naèin izbora na-stavnika na Teološkom fakultetu nije primeren karakteru savremenogUniverzitetu. Naime, za izbor nastavnika Teološkog fakulteta ne bibio kompetentan univerzitetski Savet, veæ bi se izbor nastavnika mo-rao poveriti iskljuèivo èlanovima Teološkog fakulteta u sporazumusa Arhijerejskim saborom èiji se pristanak mora tra�iti pored potvrdenadle�nog Ministarstva. S obzirom na sve to, Petronijeviæ je smatrao,da bi „Teološki fakultet morao imati izuzetan polo�aj na Univerzite-tu, ako bi se uopšte htelo da taj fakultet uðe u sastav Univerziteta.“69

Petronijeviæ se u svom èlanku osvrnuo i na tvrdnju da teološkifakulteti postoje i na stranim univerzitetima. Po njegovom mišljenju,ova tvrdnja je u izvesnom smislu za savremenu diskusiju o univerzi-tetu irelevantna, iz prostog razloga što se, kako on ka�e, „teološki fa-kulteti u okviru zapadnih univerziteta odr�avaju samo po tradiciji ipredstavljaju èist anahronizam.“70

140

MA

RIN

KO

LO

LIÆ

66 Ibid., str. 1.67 Imanuel Kant, Spor Filozofskog fakulteta s teološkim, u zborniku, Ideja uni-

verziteta, Zagreb, 1991, str. 50.68 Ibid., str. 1.69 Ibid., str. 1.70 Ibid., str. 1. Potvrdu Petronijeviæeve teze mo�emo naæi i kod istorièara obra-

zovanja V. Bazala koji ka�e: „Teologija se odr�ala na sveuèilištima koja su zadr�alastari �ivotni nazor, a na drugima je ukinuta.“ V. Bazala, Povijest obrazovanja, Za-greb, str. 194.

Iako je bio sklon da podr�ava evropske uzore, kad je reè o od-nosu prema radu, organizaciji nastave, visokim standardima i krite-rijumima u vrednovanju rezultata nauènog rada i naèina mišljenja,Petronijeviæ je u ovom sluèaju zauzeo kritièki stav prema onom deluevropske duhovne tradicije, koji je bio sklon tradicionalizmu. Mo-glo bi se reæi da se Petronijeviæev naèin prihvatanja evropskih uzorau organizaciji nastave na Univerzitetu sastojao u kritièkom usvaja-nju onoga što je tu bogatu tradiciju èinilo modernom i savremenom iodbacivanju svega onoga što u toj tradiciji nije bilo u skladu sa sav-remenim tokovima nauènog mišljenja i karakterom duhovnog �ivo-ta. U tome treba tra�iti razloge zbog èega je Petronijeviæ smatrao daBeogradski Univerzitet, kao „duhovno središte mlade jugosloven-ske dr�ave nema potrebe da se povodi u svemu za slavnim evrop-skim uzorima“. Kao loš primer, nekritièkog ugledanja, na zapadne,konzervativne, katolièke univerzitete, on je naveo tadašnje Zagre-baèko Sveuèilište, gde su, po njegovom mišljenju „klerikalne tradi-cije bivše austrougarske monarhije i u XX veku bile još na snazi.“71

Rukovodeæi se jednim svojim filozofskim naèelom, premakome filozofija ne treba da samo kritikuje i postavlja pitanja, veæ tre-ba da daje i odgovore, on je na kraju svog razmatranja ponudio dvapredloga za rešenje statusa Teološkog fakulteta na beogradskomuniverzitetu, istovremeno upozoravajuæi na moguæe posledice, dokojih bi moglo doæi, kako u obrazovanju tako i u politièkom �ivotuzajednice, ako jedno od predlo�enih rešenja ne bude prihvaæeno.

Prvo rešenje, za koje se Petronijeviæ lièno zalagao, predsta-vlja njegov predlog, da se Teološki fakultet potpuno odvoji od Uni-verziteta i da se osnuje kao zasebna Duhovna Akademija. Drugo re-šenje ovog problema, bilo bi osnivanje Teološkog fakulteta kaoDuhovne Akademija u sastavu univerziteta, ali tako da mu se da izu-zetan polo�aj.72

Neprihvatanje jednog od ova dva rešenja imalo bi, po Petro-nijeviæevom mišljenju, za posledicu pojavu modernizma u Crkvi, iklerikalizma u prosveti. U klerikalizmu Petronijeviæ je video dvo-struku opasnost. Klerikalizam, po njegovom mišljenju, s jedne stra-ne predstavlja ozbiljnu prepreku u razvitku slobodnog i kritièkognauènog mišljenja, a s druge strane klerikalizacija društvenog i poli-

141

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

7

71 Ibid., str. 1.72 Ibid., str. 1.

tièkog �ivota dovela bi u pitanje opstanak novoosnovane jugoslo-venske dr�ave.73 Stoga je svojom intelektualnom du�nošæu smatraoobavezu da upozori na opasnosti koje prete od klerikalizacije obra-zovanja. U malo povišenom i patetiènom tonu, što je neophodno dafilozofi èine, povodom va�nih društvenih pitanja, Petronijeviæ za-vršava svoj polemièki tekst reèima koje i danas, iako u bitno izme-njenom društvenom i politièkom kontekstu, imaju svoju neposrednuaktuelnost: „naša dosadašnja napredna i demokratska Srbija, bila jepošteðena klerikalizma i Narodno Predstavništvo nema pravo damladu Jugoslaviju izla�e opasnosti, koju je Srbija znala izbeæi. Mi senadamo, da ono to neæe uèiniti“ 74

Na Petronijeviæev èlanak, prvi je reagovao telog RadovanKazimiroviæ, podsetivši tom prilikom, da je argumente za ukljuèi-vanje Teološkog fakulteta u sastav Univerziteta izneo još 1913. go-dine u svojoj knjizi Bogoslovski fakultet beogradskog univerziteta.Argumente iz te knjige on æe, s malim modifikacijama, ponoviti i upolemici s Petronijeviæem. Po Kazimiroviæevom mišljenju ideja oosnivanju Bogoslovskog fakulteta i njegovo ukljuèivanje u sastavBeogradskog Univerziteta „naišla je na veliko odobravanje kod svihonih, koji u Univerzitetu gledaju kulu svetilju, sa koje æe se, kako onka�e, „nauèni, filozofski i religijski zraci rasipati u najudaljenije kra-jeve naše široke Jugoslavije.“75 Meðu protivnicima Teološkog fakul-teta Kazimiroviæu vidi samo filozofa B. Petronijeviæa. Meðutim, onèak ni Petronijeviæevo protivljenje ne smatra apsolutnim, jer se Pe-tronijeviæ samo suprotstavlja izjednaèavanju Teološkog fakulteta saostalim fakultetima, ali ne i njegovom osnivanju. Osnovni razlogzbog èega se Petronijeviæ protivi izjednaèavanju Teološkog fakulte-ta sa ostalim fakultetima na Univerzitetu, autor vidi u Petronijeviæe-vom pogrešnom uverenju da je „univerzitetska nastava slobodna iprogresivna, dok je, teologija stacionarna i reakcionarna.“76

Nasuprot Petronijeviæu, Kazimiroviæ smatra da æe bogoslov-ska nauka biti stacionarna i reakcionarna ako se bude predavala uDuhovnoj akademiji. Stoga on, za razliku od Petronijeviæa, veruje

142

MA

RIN

KO

LO

LIÆ

73 Ibid., str. 1.74 Ibid., str. 1.75 Kazimiroviæ, Radovan, Bogoslovski fakultet Beogradskog univerziteta, De-

mokratija, èetvrtak, 26. juna, 1919, str. 1.76 Ibid., str. 1.

da se bogoslovske nauke mogu razvijati kao i sve druge nauke samona Univerzitetu, gde je nastava slobodna i progresivna. Kao potvrduispravnosti ovog svog stava Kazimiroviæ istièe da su bogoslovskenauke bile stacionarne samo u XVI i XVII veku, dakle u vreme kadasu one dominirale na Univerzitetu. Stoga se on nada da je doba neto-lerancije prošlo, i da se blagodareæi savremenoj demokratiji ne mo�eviše vratiti.77

Iz istih razloga Kazimiroviæ smatra da je Petronijeviæev strahod klerikalizma neopravdan, jer veruje da je „sa padom dr�avnogapsolutizma, pao ... i apsolutizam Crkve.“78 Štaviše, on oèekuje daæe upravo slobodna nauèna ispitivanja koja omoguæuje univerzitet-ska sredina dovesti do smanjenja stacionarnosti i reakcionarnostiteologije. Kazimiroviæ prihvata Petronijeviæevu distinkciju izmeðunauke i teologije, ali naglašava da teologija ima svoj predmet i svojemetode ispitivanja koje ne mo�e prisvojiti ni jedna druga nauka.Time je, autor, jasno stavio do znanja da izuèavanje teologije nijemoguæe u okviru drugih nauènih disciplina ili institucija.

Nasuprot Petronijeviæu, koji tvrdi da se Teološki fakulteti naZapadu odr�avaju u sastavu Univerziteta kao deo tradicije – Kazimi-roviæ smatra da je njihovo postojanje skopèano s mnogo dubljimrazlozima. Iako izrièito ne govori koji su to dublji razlozi, iz kon-teksta se mo�e razumeti, da je reè o shvatanju zapadnoevropske ide-je univerziteta, prema kojoj, bez teološkog fakulteta univerzitet nemo�e biti potpun. Meðutim, pojam potpunost univerziteta autor tu-maèi na vrlo osoben naèin. U poštivanju tog principa kao konsti-tutvnog za identitet modernog evropskog Univerziteta on vidi dokazda su univerziteti na Zapadu veæ odavno priznali ravnopravnostteoloških nauka. Krunski argument za svoju apologiju Teološkog fa-kulteta Kazimiroviæ nalazi u èinjenici da je slava mnogih evropskihuniverziteta, kao na primer pariskog, poèivala dugo vremena upravona slavi teološkog fakulteta.79

Petronijeviæevo upozorenje da æe Bogoslovski fakultet ucrkvi izazvati modernizam Kazimiroviæ je smatrao neopravdanim.Neosnovanost ovog prigovora Kazimiroviæ vidi u tome što je Bo-goslovski fakultet „tako uzvišena ustanova koja æe pravoslavnoj

143

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

7

77 Ibid., str. 1.78 Ibid., str. 1.79 Ibid., str. 1.

crkvi samo koristi doneti,“ a dokaze za to, po njegovom mišljenju,„pru�aju zemlje gde su takvi fakulteti veæ uvedeni“.80

Treæi uèesnik u ovoj polemici bio je profesor fiziologije IvanÐaja, s èijim je èlankom polemika o Teološkom fakultetu u listu De-mokratija okonèana. On je problemu osnivanja Teološkog fakultetapristupio iz sasvim pragmatiène perspektive. Uèesnicima ove ra-sprave zamera što u sporu o osnivanju Teološkog fakulteta vode di-skusija o pitanjima koja, po njegovom mišljenju, ne bi trebalo dabudu predmet spora: suština dogmi, otkrovenja, odnosa vere i naukeitsl.81 Po njegovom mišljenju, u savremenoj nauci nije više sporno dai vera i nauka imaju svoje podruèje istra�ivanja i napominje da je„sva sreæa da one kod nas nisu uhodile jedna drugu“.82 Meðutim, poautorovom mišljenju, vremena su se promenila i „oèigledno je dateologija hoæe da ima svoje mesto na Univerzitetu.“83 Stoga je zanjega kljuèno pitanje na koji naèin je moguæe institucionalno rešitiovaj problem da bi se izbegli štetni sukobi i sporovi kako na samomUniverzitetu tako i u Crkvi.

Kao i Petronijeviæ i Ðaja se sla�e da treba da imamo Teološkifakultet, ali treba videti koji su stvarni razlozi za to. On kritikuje uèe-snike polemike što se ne usuðuju da iznesu razloge koji bi bili u„teološkom duhu, veæ se navode razlozi koji to nisu.“84

Prvi takav razlog koji autor pominje, i koji, po njemu, nijeteološke prirode, predstavlja Kazimiroviæeva tvrdnja da je „Univer-zitet bez Teološkog fakulteta nepotpun.“85 Neuverljivost ovog argu-menta on vidi u tome što mnogi savremeni univerziteti u Francuskoj,Italiji, Španiji, Rusiji (carskoj) nemaju u svom sastavu Teološki fa-kultet. Stoga on ne �eli da razmatra razloge zbog kojih se u pojedi-nim sredinama u sastavu nekih Univerziteta ne nalaze Teološki fa-kulteti. Iako se sa uèesnicima polemike sla�e da mnogi Univerzitetiu Americi imaju u svom sastavu Teološki fakultet, on primeæuje, daje takvih Univerziteta bilo i u bivšoj Austriji.

144

MA

RIN

KO

LO

LIÆ

80 Ibid., str. 1.81 Ðaja, Ivan, Teologija i Univerzitet, Demokratija, sreda 2. jula, Beograd, str. 1.82 Ibid., str. 1.83 Ibid., str. 1.84 Ibid., str. 1.85 Ibid., str. 1.

Drugi razlog, koji, po Ðajinom mišljenju, nije teološke priro-de, predstavlja tvrdnja da Beograd mora imati pravoslavni fakultet,jer Zagreb ima katolièki i Hrvati tobo�e nameravaju da osnuju i pra-voslavni.86 Meðutim, zastupnici ove teze previðaju èinjenica da su iu Zagrebu, kao i u Beogradu bila podeljena mišljenja o statusu Teo-loškog fakulteta na Univerzitetu. Štaviše neki uèesnici Zagrebaèkepolemike smatrali su da se treba ugledati na Beograd, i da trebaiskljuèiti svaku teologiju sa Univerziteta.

Ni tvrdnju da se osnivanje Teološkog fakulteta treba podr�atizato što je neophodno da „pravoslavni sveštenici moraju biti obrazo-vaniji“87 Ðaja ne smatra dovoljno ubedljivom, jer se postavlja pita-nje „da li se obrazovanje pravoslavnih sveštenika mo�e dobiti samona fakultetu, a ne i na Duhovnoj akademiji?“

Na pitanje, zbog èega Teološki fakultet ne mo�e da bude usastavu univerziteta, Ðaja odgovara: „zato što bi teologija na Uni-verzitetu bila pod la�nom firmom.“88 Kao što vidimo Ðajini stavoviu ovom sporu u mnogo èemu podudarali su se s Petronijeviæevim. Ion je, kao i Petronijeviæ, smatrao da „ista firma“ ne mo�e pokrivatistvari koje su sušta suprotnost i koje se meðusobno porièu. Jaz izme-ðu teologije i nauke je toliko veliki „da se s jedne katedre progla-šavaju bez ikakvih dokaza apsolutnom istinom ono što se na drugimkatedrama, na osnovu svih sredstava koje daje zdrav razum, otkrivaneistinom.“89 Iako, u akademski tolerantnom tonu, Ðaja napominje,da mi mo�emo „imati više poverenja u otkrovenje nego u iskustvo ieksperiment i znaæemo da poštujemo razlièita ubeðenja, ali èinjeni-ca ostaje, da teologija poèiva na sasvim razliènoj osnovi od nauke, ida nikakvog razloga nema da bude pod istim krovom.“90

Ako su razlike izmeðu nauka i teologije tako velike onda senameæe pitanje zbog èega pak teologija misli da mora biti pod okri-ljem Univerziteta? Ðaja na ovo pitanje daje sledeæi odgovor: „stogašto nije podobna da sama sebi pribaviti ugled koji je nauka stekla.“91

Oèigledno je, da je pojava Humboltove ideje univerziteta u istoriji

145

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

7

86 Ibid., str. 1.87 Ibid., str. 1.88 Ibid., str. 1.89 Ibid., str. 1.90 Ibid., str. 1.91 Ibid., str. 1.

evropskih obrazovnih institucija krajem 18. i poèetkom 19. vekaizvršila kopernikanski obrt u modernom evropskom obrazovanju.Velièina tog prekoreta u evropskim visokoškolskim obrazovnim in-stitucijama vidi se u tome što su sve do kraja 18. veka tradicionalnievropski univerziteti bili poznati iskljuèivo po teološkim fakulteti-ma, a danas se teologiji osporava mesto na njima. Sve to govori oogromnim promenama koje su se desile u shvatanju èoveka, društvai sveta. Intenzivan razvoj nauke u modernoj epohi srušio je staru sli-ku sveta koju je odreðivala teologija. Prešlo se, da parafraziramopoznatu Borkenauovu tezu, sa teološke na nauènu sliku sveta. U tojnovoj slici teologija ne zauzima više poèasno mesto.

Na kraju svog osvrta Ðaja razmatra i neke moguæe politièkekonsekvence do kojih bi moglo doæi ukljuèivanjem Teološkog fa-kulteta u sastav Beogradskog Univerziteta. On smatra da je spornatvrdnja da oni koji su za uvoðenje teologije na Univerzitet „rade uteološkom duhu.“92 Kao dokaz za ovu svoju tezu on istièe odsustvosveobuhvatnog oduševljenja prema toj ideji u višim redovima pra-voslavne crkve. Za razliku od Kazimiroviæa, koji u tome vidi kon-zervativizam crkvene elite, Ðaja takav stav smatra „zdravim shva-tanjem crkvenih interesa.“93

Ðaja skreæe pa�nju i na mišljenja „obaveštenih“ ljudi kojivele da je pitanje Teološkog fakulteta politièko pitanje. On se odluè-no suprotstavio takvim idejama, upozoravajuæi da „Univerzitet nesme da poslu�i tako opasnim ogledima za politièke ciljeve?“ Imajuæiu vidu èinjenicu, da je Beogradski Univerzitet, posle Prvog svetskograta preimenovan u „Univerzitet Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovena-ca“, Ðaja je smatrao da bi „bilo pogrešno ako bi Univerzitet otvoriosvoja vrata samo teologiji jedne vere. Jer ako bi tako uèinio onda bitek bio nepotpun.“94 Iskreno dopunjavanje Beogradskog univerzite-ta teologijom znaèilo bi, po njegovom mišljenju, „ne samo otvaranjebogoslovskog i katolièkog teološkog fakulteta, veæ u tom sluèaju, nebi mogao da se odbije ni zahtev o osnivanju šerijatskog fakulteta.“Na kraju svog èlanka, Ðaja, s dozom ironije ironièno primeæuje, dabi „osnivanjem svih tih Teoloških fakulteta srpski Univerzitet svo-jom potpunošæu prevazišao i amerièke univerzitete.“95

146

MA

RIN

KO

LO

LIÆ

92 Ibid., str. 1.93 Ibid., str. 1.94 Ibid., str. 1.95 Ibid., str. 1.

Literatura

Bakiæ, Vojislav, (1899): O srpskom univerzitetu, Prosvetni glasnik, br. 8, str.433-436.

Beliæ, Aleksandar, (1919): Univerzitet kao nacionalna ustanova, Zagreb,str. 20.

Bojoviæ, Sne�ana, (1986): Reforme Liceja i Velike škole i osnivanje univer-ziteta u Srbiji, Istorijski glasnik, br. 1, str. 69-82.

Borkenau, Franc,(1983) Prelazak sa feudalne na graðansku sliku sveta,Beograd/Zagreb.

Burkhart, Jakob, Renesansa i Italiji, Beograd, 1991.Dimiæ, Ljubodrag, (1997): Kulturna politika u Kraljevini Jugoslaviji

1918-1942, treæi deo, Stubovi kulture, Beograd.Eliot, T.S. (1995): Ka definiciji kulture, Niš, str. 139.Ðaja, Ivan, (1919): Teologija i Univerzitet, Demokratija, sreda, 2. jula, Beo-

grad, str. 1.Ðuroviæ, Arsen (2004): Modernizacija obrazovanja u Kraljevini Srbiji

1905-1914, Beograd, str. 808.Gavriloviæ, Bogdan, (1906: Evolucije više nastave u Srbiji, Beograd, str. 22.Gavriloviæ, Bogdan, (1911): Civilizacija i nauka, Beograd, str. 3-22.Gavriloviæ, Bogdan, (1912): Socijalni zadatak univerziteta, Beograd,

str. 3-19.Gof, Le �ak, Intelektualci u srednjem veku, Beograd.Gof, Le �ak, (1997): Za jedan drugi srednji vek – vreme, rad i kultura zapa-

da, Novi Sad, 171-235.Hobs, Tomas, Levijatan, Zagreb, 2004.Jaspers, Karl, (2003): Ideja univerziteta, Plato, Beograd.Jovanoviæ, S., (1914): Univerzitetsko pitanje, Beograd, str. 5-13.Jovanoviæ, S., (1921: Otvaranje novih fakulteta na Beogradskom Univerzi-

tetu, Prosvetni glasnik, Beograd, str. 129-133.Kamuf, Pegi, (1999): Univerzitet u dekonstrukciji ili podela knji�evnosti,

prevela B. Arsiæ, Beograd, str. 406.Kazimiroviæ, Radovan, (1913): Bogoslovski fakultet srpskog uiverziteta,

Beograd, str. 3-32.Kazimiroviæ, Radovan, (1919): Bogoslovski fakultet Beogradskog univerzi-

teta, èetvrtak 26. jun, Demokratija br. 49., Beograd, str. 1.Kazimiroviæ, Radovan, (1920): Nauka i demokratija (Povodom otvaranja

novih fakulteta: Bogoslovskog, poljoprivrednog i Medicinskog),Demokratija, Beograd, str. 1.

Kurcijus, E.R., (1996): Evropska knji�evnost i latinski srednji vek, Beograd.

147

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

7

Leksis, V., (1904): Pregled sadašnjeg ureðenja nemaèkih Univerziteta,Prosvetni glasnik, Beograd, str. 553-569.

Libera, Alan (2005): Misliti u srednjem veku, Beograd, str. 158-199.Miliæ, Vojin, (1986): Sociologija sazananja, Sarajevo.Paneneberg, Volfart, (2003): Teologija i filozofija, Plato, Beograd.Petronijeviæ, Branislav, (1911): Teološki fakultet beogradskog Univerziteta,

Demokratija, nedelja, 22. jun, Beograd, str. 1.Petronijeviæ, Branislav, (1923): Osnovi teorije saznanja, Beograd.Popoviæ, M. Atanasije, (1930): Nepristrasna kritika, Beograd, str. 9-16.Popoviæ, M.J., (1904): O Univerzitetskom pitanju kod Nemaca, Nastavnik,

11/12, novembar-decembar, knj. XV, str. 457-470.Raðanje moderne srpske kulture, (2006) zbornik radova, Zavod za prouèa-

vanje kulturnog razvitka, Beograd.Religijski dijalog – razumevanje kroz vekove, (2003) zbornik, priredili

M. Vukomanoviæ i M. Vuèiniæ, Beograd.Slijepèeviæ , Ðoko, (1991): Istorija Srpske pravoslavne crkve, Beograd.Šindler, F., (1906): Polo�aj i znaèaj teološkog fakulteta, Glasnik pravoslav-

ne crkve, Beograd, str. 443-458.Ideja Univerziteta, (1991), zbornik (I. Kant, F. Šeling, F. Nièe), Zagreb,

str. 250.Izmeðu autoritarizma i demokratije, (2004), zbornik knj. II, Podgorica,

Beograd, Zagreb.U odbranu Univerziteta, (1997), zbornik radova (J. Habermas, R. Rorti, ...)

Beogradski krug, br. 3-4/, str.Univerzitet Kralja Aleksandra I, (1899), Prosvetni glasnik, juni, str. 341-343.Univerzitet u Beogradu 1838-1988, (1988), Beograd, str.Universität un modernen Welt (1962), Hrsg. Richard Schwarz, (A. Dempf,

W. Flitner, K. Jaspers. T. Litt, E. Spranger...), Berlin.Univerzitet u Srbiji, (1988), posebno izdanje NSPM, Beograd, str. 1-294.Vodiè kroz filozofiju, (2003), priredio Peter Kozlovski, Plato, Beograd.Zakon i uredbe, (1906), Beograd.Obrazovanje kod Srba kroz vekove, (2003), zbornik (M. Mitroviæ, R. Radiæ,

i dr.), Beograd.

148

MA

RIN

KO

LO

LIÆ

Marinko Loliæ

THE FOUNDING OF THE UNIVERSITY OF BELGRADE ANDTHE CONTROVERSY OVER THE FACULTY OF THEOLOGY

1905-1920Summary

The paper presents and sheds light on a 1919 controversy unfolding in theperiodical Demokratija. Its main protagonists were the notable Serbian philosopherBranislav Petronijeviæ, theologist Radovan Kazimiroviæ and physiologist IvanÐaja, and it concerned the proposal to establish a Faculty of Theology in Belgrade.The debate reflects in fact the conflict among Serbian intellectuals over fundamentalprinciples of the university. We believe this is a most important intellectual disputetaking place in our academic public in the early 20th century.

Although historical records indicate that the position of the Faculty of Theol-ogy within the future University was discussed as early as the 19th century, when thefirst ideas of founding a University in Serbia had been put forward, with discussionsculminating on the occasion of the establishment of the first Serbian University in1905, the questions raised then remained mainly unsolved and marked the one-cen-tury of the Belgrade University, the most prestigious Serbian institution of higherlearning.

Turbulent changes in our society in the 1990s announced new searches andradical reevaluation of the condition of our higher education. The problem of the Fac-ulty of Theology thus resurfaced within not just academic but also broader politicaland cultural public. Unfortunately, some participants in this debate, disregarding thecomplexity of the issue, have focused their attention on the communist period alone,when the Faculty of Theology was separated from the University. In this way theyavoid facing the crucial problem of the contemporary Serbian society – the problemof building modern secular educational and political institutions.

Key words: controversy, philosophy, theology, university, education, mod-ernization.

149

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

7