STVARNO (svojinsko) pravo

1. STVARNO PRAVO - je skup normi, koje ureuju odnose meu ljudima povodom

STVARI i PRAVA i LJUDSKIH PONAANJA (to su sve objekti stvarnih prava).

1.1. Norme o pripadanju (pitanje PRIPADANJA) da li je moje, tue, da li mi potpuno

pripada (svojinsko pripadanje) ili mi samo delimino pripada (zakup, zaloga...).1.2. Prava i obaveze povodom stvari i drugih objekata ta ja mogu povodom

neke moje stvari, ili koje obaveze neko ima povodom moje stvari, npr. da se uzdri od stvari i bilo koje radnje povodom te moje stvari.1.3. Norme o sticanju, promeni, prenosu i prestanku prava i obaveza povodom

stvari i drugih objekata.1.4. Norme o povredi i zatiti stvarnih prava.

2. Ovo je potpuna lista stvarnih prava:

2.1. , , , , 2.2. ,

2.3. , , , 2.4. , - , , , 2.5. 2.6. , ,

2.7. , , - , , , , , 2.8. 2.9. , ,1

2.10.

,

2.11. , , , , 2.12. .

3. OSNOVNI TIPOVI OVLAENJA KOD STVARNIH PRAVA (koji postoje zbog razliitih

potreba ljudi): 3.1. Prava pripadanja

3.2. Prava traenja (npr. da nam vrati stvar) 3.3. Prava preobraajna (ovlaen sam da izjavom volje promenim pravo, da nastane,

da nestane, ovde je isto pravo pree kupovine)3.4. Prava uea (ovo kada imamo jedno pravo, a bar dva razliita titulara: susvojina,

etana prava. Tada sudelujemo u odluivanju u neemu.)3.5. Prava vlasti (da prelazim preko livade, da uzimam vodu sa tueg bunara, tj. veina

jednoslonih prava; kod prava graenja imam pravo da izgradim objekat na tuem zemljitu i da na njemu imam pravo svojine pravo pripadanja)

4. PROSTA I SLOENA STVARNA PRAVA - stvarna prava su po sadrini razliitog tipa,

pa ih tako moemo i razlikovati. Dakle, razlikuju se po broju ovlaenja. Prosta prava imaju jedno jedino ovlaenje, a sloena prava imaju vie ovlaenja. Stvarna prava su sloena prava, sastoje se iz bar dva razliita ovlaenja.

Najsloenije je pravo svojine. Ona je maksimalno (aposolutno) pravo u pogledu broja i sadrine ovlaenja. Kako je rekao Baltazar Bogii, samo vlasnik moe da kae MOJE JE! Kod svojine su to: pripadanje, dranje, upotreba (prosta upotreba stvari), korienje (izvlaenje koristi iz stvari), faktiko ( i MENJANJE NAMENE) i pravno2

raspolaganje, iskljuivanje svih 3. lica, traenje od svih kod kojih je neovlaeno, odrei se i ne initi nita od ovoga.

Stvarna pravu su dominantno sloena prava, a prostih stvarnih prava imamo u susedskim pravima i u slubenostima (tu je uvek skoro samo jedno ovlaenje u pitanju).

5. DEJSTVO STVARNIH PRAVA: erga omnes i inter partes! Objanjenje: npr.

poslugodavac trpi, a svi ostali moraju da se uzdre od meanja. Sva prava imaju apsolutno dejstvo da se svi ostali (itav svet) uzdre od meanja. Relativno dejstvo imaju i stvarna i obligaciona prava, pa ak i kod prava svojine, jer ako me neko spreava da piem mojom olovkom, ja stiem zahtev, pravo da traim da prestane to da radi i to od njega, a ne od celog sveta.

6. Stvarna prava delimo na SVOJINU i na SVA DRUGA STVARNA PRAVA (to su

ograniena, sektorska prava, jer su u odnosu na svojinu ograniena, dok je svojina MAKSIMALNO PRAVO).

7. STRUKTURA STVARNOPRAVNIH ODNOSA struktura svih stvarnopravnih odnosa

(osim svojine) jednaka je strukturi obligacionopravnih odnosa, jer imamo IMAOCA OVLAENJA, imamo DRUGO LICE i NJEGOVU OBAVEZU i imamo ITAV SVET (sa obavezom da se uzdrava od meanja, da povodom tog odnosa ne preduzima nita).

8. NUMERUS CLAUSUS (zatvoren broj) - to znai da zakonodavac odreuje ta e biti

stvarno pravo i iz ega e se ono sastojati, tj. drava ih popie, dok kod obligacionih odnosa postoji autonomija volje. Stvarno pravo sadri KOGENTNE NORME (norme, koje ne daju mogunost da bude drugaije, tj. imperativne nareuju i prohibitivne zabranjuju). Zato e neko pravo drava da propie kao stvarno pravo, zavisi od drave do drave. Npr., kada su zakupci bili jak sloj u dravi, teili su i uspeli da zakup ubace u stvarno pravo.

9. PRAVO SVOJINE moe postojati samo na STVARIMA (ne na PRAVU). OGRANIENA

STVARNA PRAVA mogu postojati i na stvarima i na pravima. Npr., plodouivanje moe i na pravu i na stvari, zaloga isto tako.3

10. SAMOSTALNA PRAVA stvarna prava su redovno samostalna prava, tj. moete imati

samo ovo pravo bez potrebe da imate neko drugo prethodno pravo, a ATIPINA PRAVA (PRATEA, AKCESORNA PRAVA) ovde je sudbina prateeg prava vezana za glavno pravo. Mogu posedovati ovo pravo samo uz neko drugo pravo. Npr: slubenost je akcesorno pravo, jer ne moete biti imalac slubenosti, a nemati posluno dobro.

11. PRAVO PRVENSTVA STVARNIH PRAVA (KONKURENTNOST STVARNIH PRAVA) od

dva istovrsna stvarna prava, jae je ono ranijeg datuma (prior tempore, potior jure), a u konkurenciji sa obligacionim jae je stvarno pravo.

12. NAELO PUBLICITETA (obelodanjivanje postojanja stvarnih prava) njihovo

postojanje na nekom objektu se stavlja do znanja. tj. publikuje se. Mora biti objavljeno da na odreenoj stvari postoji stvarno pravo nekog subjekta da trea lica to pravo ne bi vreala. Publicitet stvarnih prava na pokretnim stvarima se izvodi iz dravine (faktike vlasti), koja je vidljiva. Ovo se postie predajom stvari drugom licu u posed. Kod nepokretnih stvati se publicitet postie upisom u javne knjige. Ove pretpostavke je dozvoljeno obarati.

13. NAELO SPECIJALNOSTI (odreenosti) stvarnih prava stvarna prava se, po pravilu,

konstituiu na INDIVIDUALNO odreenim stvarima, a izuzetno na PRAVIMA (npr. na potraivanjima). Ne postoji pravo svojine kao celina na stadu ovaca, predmetima domainstva, biblioteci, nego pravo svojine na svakoj ovci pojedinano, na svakom predmetu domainstva i na svakoj knjizi iz biblioteke.

14. SUPROTSTAVLJIVOST PRAVA ili SLEDOVANJE PRAVA (to su sinonimi) stvarna

prava su suprotstavljiva prava na stvarima i na pravima. Samo su stvarna prava suprotstavljiva. Ovo imamo kod svih stvarnih prava (univerzalno dejstvo) i samo kod stvarnih prava (specifino dejstvo). Zakonodavac je taj, koji snabdeva neko pravo ovom SUPROTSTAVLJIVOU, to se ne moe zakljuiti putem logike. To znai da imalac stvarnog prava ne gubi svoje pravo, ma gde god stvar bila, tj. stvarno pravo prati sleduje stvar. IUS IN REM = ovo je kod stvarnih prava i znai da je pravo ukorenjeno u samoj stvari na STVARI. IUS AD REM = ovo je kod drugih prava i znai prava povodom stvari, prava na stvar.

4

15. PRENOSIVA - skoro sva, NEPRENOSIVA (stanarsko pravo, koje vie ne postoji).

16. NEPOSREDNA FAKTIKA VLAST NA STVARI postoji kod veine, ali ne svih stvarnih

prava. Ne stoji ni to da je neko pravo stvarno pravo, ako titularu prua faktiku vlast na stvari, jer kod prava pree kupovine mi nemamo faktiku vlast, ali samo nama mora da proda stvar, tj. da nam je prvo ponudi ili kod hipoteke (kod nje nema fakt. vlasti).

OBJEKTI STVARNIH PRAVA Objekti stvarnih prava mogu biti: STVARI, PRAVA (pree kupovine, zaloga prava) i LJUDSKO PONAANJE. Stvar u pravnom smislu je ono to je materijalno (da je deo prirode) i da moe biti u ljudskoj vlasti (tj. da na stvari moe postojati svojina ili neko drugo pravo, dakle da moe potencijalno biti u vlasti, ne mora da jeste aktivno stanje). Ovo je defincija iz nacrta Zakonika o svojin i drugim stvarnim pravima: . TELESNE I BESTELESNE STVARI:5

Ovo je istorijska podela i samo je informativnoga karaktera, informativne vrednosti. U naem pravu nisu pozitivnopravni pojmovi, dok su sve druge podele od praktinog znaaja. Telesna stvar je stvar onako kako smo je mi definisali, ali samo sa svojinom. Bestelesna stvar je stvar kako smo je mi definisali samo sa svim drugim (stvarnim) pravima. PROSTE I SLOENE STVARI:

Sve stvari se uvek sastoje iz delova (atoma, molekula), ali za ovu pravnu podelu je vano jesu li ti delovi vidljivi ili ne. Proste stvari delovi se ne vide. Sloene stvari delovi se vide. Sloene delimo na: o sloene stvari sa odvojenim delovimao

sloene stvari sa spojenim delovima, a drugi kriterijum je kakva je vrsta veze izmeu spojenih delova i tu pricate o potpuno i nepotpuno inkorporisanim delovima, tj. onim iji su delovi ODVOJIVI (neutelovljeni, nepotpuno inokorporisani, tj. samo oni, koji ne gube svoju vrednost pri odvajanju, ne budu oteeni) i NEODVOJIVI (utelovljeni, potpuno inkorposrisani, tj. oni, koji gube vrednost odvajanjem, bivaju oteeni).

Pravni znaaj ovoga je u tome to kaemo da su sloene stvari sa neodvojivim delovima isto to i proste stvari, a to znai da kod takvih stvari moemo imati samo jedno pravo ta stvar moe biti jedan objekat prava!!! GLAVNA STVAR I PRIPADAK (sporedna stvar):

Ovde je vana FUNKCIONALNA VEZA (FUNKCIJA=SLUENJE), a ne samo fizika veza, tj. vano je da li jedna stvar SLUI drugoj. Funkcionalna veza postoji kada namenimo da jedna stvar slui drugoj. PRIPADAK = SPOREDNA STVAR je uvek POKRETNA STVAR. GLAVNA STVAR moe biti pokretna ili nepokretna. Moemo da imamo i dve stvari u FUNKCIONALNOJ VEZI, koji nije odnos GLAVNE STVARI i PRIPATKA. Dakle, nije svaka veza izmeu dve ili vie funkcionalno povezanih stvari, ba odnos GLAVNE i PRIPATKA. Odlike funkcionalne veze GLAVNE I PRIPATKA:

6

o

da su obe stvari, koje su funkcionalno povezane, od jednog istog vlasnika, tj. da na obe postoji pravo svojine istog lica. Dakle, to lice je moralo dovesti jednu svoju stvar u funkcionalnu vezu sa drugom, a ne da to uini neko drugi. to ne sme biti AD HOC veza, ve veza trajne prirode, tj. vlasnik je trajno namenio da ta stvar slui drugoj

o

o samo pokretna stvar moe biti pripadak Pravni znaaj ovoga je u tome kada imamo odnos GLAVNA STVAR I PRIPADAK, pripadak tada prati pravnu sudbinu glavne stvari. Ovo je za PRAVNI PROMET veoma vano, jer kada raspolaem glavnom stvari, raspolaem i pripatkom. Ovo da pripadak prati glavnu stvar je ureeno DISPOZITIVNO, to znai da ovo pravilo nee vaiti, ukoliko stranke odrede drugaije, ako se nita ne naglasi ostaje da idu glavna stvar i pripadak zajedno. PLODOVI I PROIZVODI STVARI:

Plodovi u naturalnom obliku su proizvodi, koje neka stvar daje periodino bez iscrpljivanja svoje supstancije, a namenjeni su za odvajanje. To su: voe; mladunci ivotinja; vuna i mleko ovaca; med, drvee koje se dobija povremenim proreivanjem ume da bi preostala stabla bolje napredovala. Do odvajanja plod je sastavni deo plodonosne stvari, na kojoj onda postoji jedno pravo svojine. Odvajanjem, plod postaje samostalna stvar. Plodovi u naturalnom obliku se dele na prirodne (kada ih stvar daje sama od sebe, bez ljudskog rada: divlje jagode i kupine) i vetake (za iji nastanak je potreban ljudski rad). Civilni plodovi su periodini prihodi, koje stvar daje na osnovu pravnog odnosa vlasnika sa drugim licem. Oni se pojavljuju najee u novanom obliku, a ree u obliku drugih stvari odreenih po radu. To su: kamata, kirija, zakupnina. PROIZVOD kako su i plodovi proizvod stvari, ovo moemo nazvati PROIZVODOM U UEM SMISLU, tehnikom smislu (produkt, prinos). To je ono to stvar da kao deo svoje supstancije i bez periodinosti (materijal od sruene zgrade, kamen ili pesak izvaen iz njive, poseena voka u vonjaku, poseeno stablo u umi). Pravni znaaj podele vlasniku pripadaju i plodovi i proizvodi stvari, dok je kod drugih pravnih odnosa: zakupac, plodouivalac, savesni dralac drugaije, jer oni svi prisvajaju plodove, ali nemaju pravo i na proizvod u uem smislu, jer supstancija ostaje vlasniku. MLADUNCI DOMAIH IVOTINJA (priplod) pripadaju vlasniku majke, a sve drugo moe biti dogovoreno.

STVARI VAN PROMETA (res extra commercium) I STVARI U PROMETU (res in commercio):7

STVAR U PROMETU - znai da je u prometu pravo svojine na toj stvari (jer se svojina, kao najpotpunije pravo, moe izjednaiti sa samom stvari). STVARI VAN PROMETA su one na kojima postoji neprenosivo pravo svojine (npr. iz nekog razloga, tj. javnog interesa: narodno zdravlje; javni moral; potrebe odbrane i unutranje bezbednosti). Npr: nadgrobni spomenik nije stvar u prometu, ako je postavljen na grob u kome je sahranjen le. Postoji i pojam JAVNO DOBRO. To nisu stvari u graanskopravnom smislu i van prometa su. To su: stvari u optoj upotrebi, npr. ulice, trgovi, parkovi. STVARI U OGRANIENOM I NAROITO REGULISANOM PROMETU, npr: oruje, eksploziv, veina lekova, droge, plemeniti metali. Kod nas su verske organizacije GRAANSKO PRAVNA LICA, pa su i stvari u njihovoj svojini, koje slue religijskom kultu, zapravo stvari i to u graanskopravnom prometu.

ZBIRNA STVAR (universitas rerum) i KOMPLEMENTARNA STVAR i UNIVERSITAS IURIS: Zbirna stvar se moe sastojati iz istovrsnih stvari: stado ovaca, biblioteka, zbirka maraka ili iz raznovrsnih stvari: stovarite robe. Sa gledita prava svojine ZBIRNA STVAR nije nikakva nova stvar, razlilita od pojedinih stvari iz kojih se sastoji , jer i dalje postoji onoliko prava svojine koliko i knjiga u biblioteci, koliko ovaca u stadu ili maraka u zbirci. Meutim, iz razloga celishodnosti (opravdanja nekog cilja) kada treba da raspolaemo mnoinom ovih stvari odjednom, dolazi do izraaja pojam zbirne stvari, koji omoguava da se svim stvarima, koje ine celinu, raspolae jednim pravnim poslom, a nije potrebno zakljuiti onoliko posebnih pravnih poslova, koliko ima posebnih stvari. Komplementarna stvar ovo su stvari kod kojih su fiziki delovi odvojeni, ali nemaju nikakvu samostalnu upotrebnu vrednost, ve to imaju samo kao celina i u pravnom prometu se pojavljuju kao celina. Universitas iuris to je zbir stvari i prava, koji se u odreenim pravnim odnosima smatra kao celina (preduzee, steajna masa, miraz, zaostavtina jednog lica). Po onoj staroj podeli, ovo bi bio zbir telesnih i bestelesnih stvari. DELJIVE I NEDELJIVE STVARI:

Nije isto to i proste i sloene stvari! Ovde deljivost postoji kao pravna kategorija.

8

Deljive stvari kod njih je vana fizika deoba i ta e sa stvari biti kada je podelimo, da li e izgubiti vrednost ti delovi ili ostaju srazmeri. Dakle, ovde je kriterijum EKONOMSKI. Nedeljive stvari kod njih posle podele delovi ne mogu ouvati svoju vrednost. U pravu imamo dve podele stvari: o Fizika deoba stvario

Civilna deoba stvari (kod nje se ne dira u samu stvar, nije fizika deoba same stvari):

prodaja stvari, a podeli se cena civilna deoba prodajom deoba uz nadoplatu deoba preputanjem u svojinu uz isplatu

Pravni znaaj ovoga je, upravo u tome to primenjujemo razliite norme. Tako kod sudske deobe stvari (dolazi kada se stranke ne dogovore o deobi i sud se dri KOGENTNIH NORMI. Tada sud mora deljivu podeliti fiziki, ne sme je prodati, a ako ne moe fiziki, onda ide CIVILNA DEOBA. Ako je deljiva, mora ii fizika deoba!), a ako je re o VANSUDSKOJ DEOBI, onda je vano da li stvar unitavamo deobom ili joj smanjujemo vrednost tom podelom, jer tada vlada naelo autonomije volje. U ovoj VANSUDSKOJ DEOBI, je sve deljivo: krava, maka... PROCENJIVE I NEPROCENJIVE STVARI:

Procenjive su one stvari ija se vrednost moe odrediti uporeivanjem sa drugim stvarima u prometu. Dakle, to su stvari, koje imaju i PROMETNU i UPOTREBNU VREDNOST i mogu se izraziti u novcu. Neprocenjive su one stvari ija se vrednost ne moe odrediti nikakvim uporeivanjem sa drugim stvarima u prometu. One mogu imati AFEKCIONU VREDNOST (fotografija dragog pokojnika, koja je draga uspomena), mogu imati UPOTREBNU VREDNOST, ali nemaju PROMETNU VREDNOST. POTRONE I NEPOTRONE STVARI:

Svaka stvar moe da bude potrona ili nepotrona! Ovo zavisi od prve upotrebe (ovo zavisi od namene stvari), koja je proistekla nakon akta raspolaganja stvari. ta se deava posle raspolaganja stvari? To nas zanima! Stranke odreuju namenu stvari, ako joj to umanji vrednost - onda je potrona, ako ne onda je nepotrona! Zanima nas ako se namena ostvari, kakva je posledica po stvar, te od toga zavisi je li potrona ili nepotrona.9

Jedno je kada mi neko da okoladu na poslugu, a drugo je kad mi proda, jer kad mi proda mogu da je pojedem. Posluga ne moe na potrone stvari. Zajam moe. Zaloga ne moe.

POJEDINANO (idividualno, specijalno) ODREENE STVARI I GENERINO (po vrsti, po rodu) ODREENE STVARI:

Ovde je kriterijum NAIN ODREENOSTI. Ova podela ne proistie iz prirode stvari, ve kako mi (stranke) odredimo stvari. POJEDINANO ODREENA STVAR - ako je odreena tako to je izdvojena od svih drugih stvari iste vrste. GENERINO ODREENE STVARI stvari su odreene pro vrsti, po rodu. Ovde je nama vano kada prelazimo generino odreenje, tj. putem ega izdvajamo? Sve to je u stanju da individualno odredi stvar. Tipino se individualizuju na osnovu broja ako stvari imaju broj (npr. dobri satovi na poleini uvek imaju svoj jedinstveni broj; registarske oznake kod automobila, asija, broja motora, tablice) ili se individualizuju putem svojine (prodajemo auto, koji se od drugih razlikuje po vlasniku).

ZAMENJIVE I NEZAMENJIVE STVARI:

Ovo u PRAVNOM PROMETU, ako jedna stvar moe biti zamenjena (umesto jedne doe druga) drugom u pravnom odnosu, onda je ZAMENJIVA. Dakle, ovo nema veze sa PROSTOROM, funkcijom stvari, ve u pravnom odnosu, tj. moe li stranka svoju obavezu izvriti nekom drugom stvari ili samo dotinom. Ukoliko ne moe imamo nezamenjivu stvar. ZAMENJIVA je ona, kojom se moe umesto prvom izvriti obaveza. POKRETNE I NEPOKRETNE STVARI:

Pokretne stvari su one koje se mogu premetati sa jednog mesta na drugo bez oteenja njihove sutine. Nepokretne stvari su one koje se ne mogu premetati sa jednog na drugo mesto bez oteenja njihove sutine: zgrade, stanovi (kao posebni delovi zgrade), poslovne10

prostorije (kao posebni delovi zgrade) i zemljita (graevinska, poljoprivredna i umska). Vegetacija na nekom zemljitu se posmatra kao plod. Sve graevine trebalo bi da ispunjavaju dva uslova da bi bile nepokretne stvari: 1. da su inkorporirane u zemlji, a ne da lee na zemlji2. da su zidane kao trajni objekti, a ne za neku privremenu upotrebu

Sastavni delovi zgrade su sve ono to zgradi trajno slui! Pa, tako i grejne, vodovodne, kanalizacione cevi sve do prikljuka na gradsku mreu, to je dobra stvar kod osiguranja, koje to mora da pokriva, ukoliko izriito nije dogovoreno da nee. Nepokretnosti po nameni ovde je pria kao o GLAVNOJ STVARI i PRIPATKU U FUNKCIONALNOJ VEZI SA ISPUNJENIM USLOVIMA. Pravni znaaj je veliki i sve se, zapravo svodi na ekonomsku istrajnost, stabilnost, po pravilu veu vrednost nepokretnih stvari u odnosu na pokretne stvari, to se ogleda u razliitim nainima sticanja, prenosa i gubitka prava na jednim ili drugim stvarima.

HARTIJE:

Imamo:o o

OBINE HARTIJE (obian papir; to je stvar kao i cipele; samo je objekt prava) HARTIJE ISPRAVE, koje ne sadre neko subjektivno pravo, ve neko drugo pravo ili predstavljaju dokazno sredstvo ili su od znaaja za nastanak prava (isprave: indeks, paso, lina karta, izvod iz matine kjnige, uverenje o dravljanstvu, testament, pismeni kupoprodajni ugovor)

o VREDNOSNE HARTIJE

VREDNOSNE HARTIJE su bitne iz dva razloga. To je najpre STVAR, ali u tim hartijama je ukorenjeno = inkorporirano = utelovljeno neko pravo. Dakle, hartija sadri pravo.11

Tu imamo neraskidivu vezu (ispoljava se tako to bez hartije nema ni prava, tj. bez njenog prenosa nema ni prenosa prava) izmeu PRAVA i HARTIJE, tj. pravo je sudbinski povezeno sa hartijom. Onda gubitak ili unitenje hartije povlai nemogunost ostvarenja prava (kod nekih hartija npr. lutrijskih lozova to povlai konaan gubitak prava iz hartije, dok je kod drugih dozvoljeno sudsko oglaavanje unitene /izgubljene, zaturene/ hartije nevaeom i izdavanje reenja koje zamenjuje hartiju. To je AMORTIZACIJA).

Izdaju se jednostranim pravnim poslovima. Ove hartije pojednostavljuju PRAVNE ODNOSE: berza, konosman i sl. Dakle, imamo PRAVO NA HARTIJI i PRAVO U HARTIJI. U hartiji moe biti neko:o

obligaciono (sadre u sebi neko obligaciono pravo, koje po pravilu glasi na neku sumu novca. Npr: obveznice narodnih zajmova, menica, ek, kreditno pismo), stvarno (sadre neko stvarno pravo na pokretnim ili nepokretnim stvarima pravo svojine ili zalono pravo. Npr: konosman za pomorski prevoz robe), intelektualno, pravo uea (akcije= deonice koje izdaju akcionarska drutva. Ona sadre odreena lanska prava prava imaoca da uestvuju u radu organa drutva, a sa druge strane sadre pravo uea u dobiti pravo na dividendu).

o

o

Kod nekih hartija vidimo CAUSU (tj. zato je izdata hartija, vidi se razlog), a kod nekih ne. Prema tome, imamo KAUZALNE HARTIJE (konosman izdat povodom ugovora o pomorskom prevozu robe, tedna knjiica izdata povodom deponovanja tednog uloga) i APSTRAKTNE HARTIJE (menica, jer se iz nje ne vidi da li je izdata povodom zajma i ko je zajmodavac, a ko zajmoprimac ili poklona. Npr: mogue je da je menini dunik primio odreeni iznos novca na zajam od meninog poverioca i sada se menicom obavezuje da mu tu sumu vrati, zatim da se menini dunik menicom obavezuje meninom poveriocu da odreenu sumu novca da na zajam, ili da je menini dunik u stvari kupac koji se obavezuje da plati kupovnu cenu). Hartije delimo prema nainu prenoenja prava iz njih na druga lica i prema tome kako se imalac hartije od vrednosti legitimie pri ostvarenju prava iz hartije. Imamo 3 naina prenoenja i 3 vrste hartija. HARTIJE PO NAREDBI (franc. indosament, indosman) ovde putem izjave volje = naredbe, prenosimo nae pravo iz hartije. Izjava se satoji: Po mojoj naredbi platiti.... To su hartije iji je prvi imalac oznaen na samoj hartiji, a prenose se INDOSAMENTOM. To je jedna pismena klauzula, koja se stavlja na poleinu hartije, tako da se i kod ovih hartija formalna legitimacija za ostvarenje prava vidi iz same12

hartije. Prenosilac hartije je INDOSANT, a onaj na kojeg je hartija preneta indosinirana jer INDOSATAR Imamo 3 vrste indosmana:o

BLANKO (belo) sadri samo potpis INDOSANTA, ostaje prazno kome se prenosi, tu se samo plaa po mojoj naredbi. Ovde zavisi ta e u sledeem prenosu biti. INDOSAMENT NA DONOSIOCA ovde imamo da po mojoj naredbi treba platiti donosiocu, tj. umesto imena indosatara se stavlja re donosiocu. Ovde smo zapeatili prenoenje prava i sada moe samo ovim putem prenositi PREDAJOM. PUNI INDOSAMENT sadri izjavu o prenosu, ime onoga na koga se prenosi i potpis prenosioca. Npr: ako kaemo tano kome dati, tj. platiti (Petru Petroviu).

o

o

HARTIJE NA IME kada su izdate, izdate su licu ije je ime napisano (Petar Petrovi, firma X), tj. su hartije iji je imalac oznaen na samoj hartiji. Prenoenje: o esto se ne moe uopte prenositio

a, ako moe da se prenosi, onda to inimo CESIJOM (ustupanje potraivanja, dvostrani pravni posao, ja kaem prenosim, ti kae prima), ta cesija se oznaava na samoj hartiji unoenjem imena novog imaoca hartije CESIONARA i prenosioca CEDENTA, tako da se formalna legitimacija svakog novog imaoca takoe vidi iz same hartije.

HARTIJE NA DONOSIOCA npr. lutrijski lozovi; ona se prenosi kao i druge pokretne stvari PREDAJOM HARTIJE, dravine, dakle, potrebna su dva lica. Ovde obavezno lice (IZDAVALAC HARTIJE) je duno da postupa savesno, tj. ako je znalo ili moralo znati da donosilac nije zakoniti imalac hartije, ili nije ovlaen od strane zakonitog imaoca, ili zna da je pokrenut postupak za amortizaciju duno je da odbije ispunjenje, u protivnom odgovara za tetu. Naravno, ostaje da se prema obaveznom licu, IMALAC PRAVA IZ HARTIJE legitimie kao ovlaeno lice samim dranjem, tj. posedovanjem hartije (formalna legitimacija), a obavezno lice nije duno da ispituje njegovu materijalnu legitimaciju, tj. da li je dralac do hartije doao savesno.

Od hartija od vrednosti treba razlikovati legitimacione znake. To su garderobni ili slini znaci koji se sastoje od komada hartije, metala ili drugog materijala, na kojima je obino utisnut neki broj. Oni slue da pokau ko je poverilac u obligacionom odnosu. Za njih ne vai naelo inkorporisanosti. Zato u sluaju gubitka legitimacionog znaka potraivanje ne propada, ve se dokazuje drugim putem. Izdavalac legitimaciong znaka oslobaa se obaveze kada je u dobroj veri (savesnosti) izvri donosiocu, naravno, za donosioca ne vai13

pretpostavka da je on pravi poverilac ili da je ovlaen zahtevati ispunjene, te u sluaju spora duan je to dokazati.

SUBJEKTI STVARNIH PRAVA To su svi subjekti prava (pravna i fizika lica), uz jedan izuzetak, koji se tie DRAVLJANSTVA. Naime, jako je vano da li je neko dravljanin ili ne. Ovo kod SVOJINE i to samo na nepokretnostima (jer njih ne moe posedovati stranac), a ne kod svih stvarnih prava. Ovo je iz pravno-politikih i bezbednosnih razloga. Na pokretnim stvarima moe i fiziko i pravno lice. Izjednaeni su sa domaim licem u sticanju. Na nepokretnim stvarima:

Strano fiziko lice moe na bilo kojoj nepokretnoj stvari stei svojinu ili neko drugo pravo, ako je to putem nasleivanja. Ovde je uslov UZAJAMNOST=RECIPROCITET i odnosi se na to da taj stranac dolazi iz neke drave u kojoj i na dravljanin moe da stekne isto nasleivanjem. Bilo koje strano fiziko ili pravno lice moe da stekne svojinu na bilo kojim nepokretnostima, ako mu je konkretna nepokretnost neophodna za obavljanje delatnosti u Srbiji + RECIPROCITET! Strano fiziko lice, koje ne obavlja nikakvu delatnost u Srbiji, moe da stekne svojinu samo na odreenim nepokretnostima (stan ili zgrada) + RECIPROCITET. Strane drave ili meunarodne organizacije, ako im je potrebna svojina za predstavnitva, mogu da steknu svojinu na stanovima, zgradama, graevinskom zemljitu i to poslovima INTER VIVOS.

Ovo reguliu lanovi 82. i 83. naeg zakona. to se reciprociteta tie, imamo:

Ugovoreni reciprocitet izmeu drava i to putem sporazuma. Faktiki reciprocitet dovoljno da ta neka drava dozovoljava to, bez sporazuma.14

ZAJAMENOST PRAVA Sva prava se razlikuju po tome da li su OBINA ili GARANTOVANA (zajamena). Zajamenost postoji samo kada su prava garantovana USTAVOM ili MEUNARODNIM RATIFIKOVANIM AKTOM, a ne i zakonom. Dakle, treba da budu garantovana samo najjaim izvorima prava u formalnom smislu. Stvarna prava su zagarantovana Ustavom RS + Evropskom konvencijom za zatitu ljudskih prava (koju smo mi ratifikovali 2003.g.). PRAVNI ZNAAJ zajamenosti to znai da se ova prava ne mogu tek tako ukinuti ili im menjati sadrinu od strane zakonodavca, jer i kada bi dolo do ukidanju ili menjanja sadrine, momentalno sledi izbacivanje iz Saveta Evrope i niz drugih posledica. Dakle, postoji GARANTIJA SUTINE INSTITUTA! Svojina i druga stvarna prava se ograniavaju, ali ne proizvoljno, nego samo u sluaju opteg javnog interesa. Samo to moe biti opravdanje za ograniavanje prava. Naravno, i u sluaju da zakonodavac ima to opravdanja, ne moe na bilo koji nain da ogranii pravo, ve to mora da bude uraeno PROPORCIONALNO=SRAZMERNO javnom interesu:

Zaista potrebno za taj interes. Podesno za ostvarenje tog interesa. Ne sme biti prekomerno. Formalni uslov, tj. svako ograniavanje mora da bude LEGALNO = zasnovano na zakonu ili drugom izvoru prava. Postoje 3 merila legalnosti: o predvieno izriito u zakonu ili drugom izvoru pravao

taj zakon ili drugi izvor prava mora da bude objavljen

o norma ogranienja mora da bude potpuno jasna, tj. da se razume u emu je ogranienje Sve ovo mora da bude ispunjeno kumulativno da bi to ograniavanje bilo opravdano. JEMSTVO obuhvata svojinu i druga stvarna prava. Nikada se ne moe ukidati, niti menjati sutina prava, ve samo ograniiti i to uslovno: legalno i proporcionalno! Nije nemogue da se nekom uzme pravo svojine (eskproprijacija), ali mora mu se nadoknaditi, kod nas TRINOM NAKNADOM, tj. punom naknadom. Na Ustavni sud, dok je jo radio (jer izbor novih sudija je tekao neobino dugo!), reavao je dva velika spora u vezi sa povredom GARANTIJE prava. Prvi je okonan, drugi eka formiranje suda.15

1. Prvi sluaj: jedna odredba u Zakonu o nasleivanju je protivustavna. Naime, vojni

obveznik, koji napusti zemlju zbog neodazivanja vojnoj obavezi, a ne vrati se do smrti ostavioca, ne moe stei pravo svojine. Ovde je problem na planu SRAZMERNOSTI, jer zaista je legitiman interes da se brani zemlja u sluaju rata, ali sankcija je ovde loa - neprimerena, jer postoji i krivina odgovornost, koja je prava mera.2. Drugi sluaj: se tie finansiranja politikih stranaka, gde se u zakonu kae da

ukoliko stranka ostvari prihod od imovine, koji je vei od 1/5 ukupnog prihoda stranke, mora taj viak pokloniti nekoj organizaciji, koja se bavi humanitarnim radom, tj. dobrotvornoj organizaciji. Ovde postoji viestruki napad na garantiju svojine, jer nikad se ne sme od svojine napraviti neto drugo, izvitoperiti njenu sutinu, a ovde se sutina pretvara u pravo i dunost da se neto pokloni. Svojina ne sme biti obaveza, ona je uvek korisna vlasniku! Dakle, ovde imamo atak na zajamenu sutinu svojine + neproporcionalnost! Ovde je cilj ostvarenje opteg dobra, tj. da se ogranii svemo stranaka, ali je samo lo nain za to. Ovo je de facto eksproprijacija, ali bez naknade. Dakle, postoji alternativa u strooj poreskoj politici, tj. da se stope poveavaju ukoliko se stie vie itd. Sve ovo do sada je bio OPTI DEO, a on se sastoji od uenja o samim stvarnim pravima + dravine + priteanja + javni registri. Tu je onda kraj opteg dela.

DRAVINA I PRITEANJE DRAVINA NIJE SUBJEKTIVNO PRAVO, VE FAKTIKA VLAST ILI NEKO STANJE KOJE ZAKONODAVAC IZJEDNAAVA SA FAKTIKOM VLAU! Dakle, da bismo dravinu mogli definisati kao faktiku vlast, onda pojam faktike vlasti moramo da proirimo. Draoci su svi oni koji nisu priteaoci. ***Razlika izmeu moderne i Aristotelove logike - kod ove moderne logike pojam FAKTIKA VLAST je tipoloko obeleje dravine, jer se ne javlja uvek (apsolutno), ve tipino. Kod Aristotela definicija bi bila da je to stalna odlika, a nije, jer nema uvek faktike vlasti kod dravine. Mnoge definicije u pravu nisu aristitotelovskog tipa. Faktika vlast nije pojmovno odreenje dravine, jer postoji dravina sa faktikom vlasti i bez faktike vlasti! ta je faktika vlast? Zakon nam to ne definie. To je neto to se vri u odnosu na samu stvar! Faktiku vlast ima onaj, koji ima STVARNU MOGUNOST da sprovede svoju16

volju u pogledu stvari. Ko to moe, ko ima mogunost, taj ima faktiku vlast. To, dakle, ne sme biti hipotetika mogunost, ve realna=stvarna mogunost. Onda, mi testiramo da li neko ima tu STVARNU MOGUNOST da sprovede volju na stvari. Prema tome imamo nekoliko grupa draoca:1. Prva grupa: to su lica koja vre APREHENZIJU (uzeli u ruke stvar), tj. ovde imamo

DIREKTAN FIZIKI DODIR SA STVARI!2. Druga grupa: ovde postoji AKTUELNA MOGUNOST USPOSTAVLJANJA DIREKTNOG

KONTAKTA SA STVARI I SPROVOENJE VOLJE (npr: moja knjiga u mojoj vikendici na Tari).3. Trea grupa: ovde NE POSTOJI AKTUELNA MOGUNOST uspostvaljanja veze, ali

je to PRIVREMENA SITUACIJA. Npr: zaturili smo stvar, ali ne i izgubili.4. etvrta grupa: KADA JE USPOSTAVLJENO NEKO STANJE STVARI, neko je ve

sproveo svoju volju, a potom to stanje opstaje, pa ako nas to stanje upuuje na to da je neko uspostavio svoju volju, a njega nema na vidiku, znamo da je po sredi dravina. Npr: vidim poreanu grau u dubini ume, ili ispred podruma istovaren ugalj, neki traktor na polju, a nigde nikog; slikar je ostavio svoj tafelaj; u zamci uhvaena ivotinja... Dakle, neko je sproveo volju i nema ga trenutno tu.5. Peta grupa: kada neko drugom zapoveda, a taj drugi radi sa tim, nalogodavac je

dralac, jer DAVANJE NALOGA je faktika vlast. Ovo je tzv. NAREDBODAVNA DRAVINA. Moda je ovo potpunija definicija: , .6. esta grupa: kada smo nekome PREPUSTILI FAKTIKU VLAST. Npr: neko mi je

dao stvar na poslugu, dao stan u zakup, doneo materijal za ivenje odela. Svuda tu imamo POSREDNU DRAVINU.7. Sedma grupa: dravina je i sluaj KADA SAM NASLEDIO DRAOCA, tada sam i ja

dralac, potrebno je samo da je dotini bio u asu smrti dralac, a ja i ne moram da znam da stvar postoji, ak ne moram da znam ni da je dralac umro, ja postajem po sili zakona dralac. To je NASLEDNIKA DRAVINA.8. Osma grupa: kao dravina se prihvata kada je neko upisan u javnom registru kao

vlasnik stana, plodouivalac stana, da je nako upisan kao imalac nekog stvarnog prava u javnom registru. Ovo je TABULARNA DRAVINA = KNJINA DRAVINA. Sve ovo su tipini sluajevi dravine. Ovo su sve pravni pojmovi, koji su nam funkcionalni, korisni, jer da bismo ih mogli zatititi tubom (ili sprovesti odraj), sve ove situacije podvodimo pod isti pravni reim, iako su jako razliite. PRAVO NA DRAVINU je razliito od pojma DRAVINE!17

PRAVO NA PRITEANJE je razliito od pojma PRITEANJA! Npr: lopov je dralac isto kao i vlasnik! PRAVO NA DRAVINU je OVLAENJE da budemo draoci, tj. pravno priznata mogunost na dravinu. OVO JE SUBJEKTIVNO PRAVO, a DRAVINA nije pravo! PRAVO NA DRAVINU je ovlaenje, koje moe biti u sadraju mnogih stvarnih i drugih prava (posluga u obligacionom). PRAVO NA DRAVINU je stvarno pravo iz kruga NUMERUS CLAUSUS, ali nije samostalno stvarno pravo, ve je sastavni deo drugih stvarnih prava. Npr: jedno od svojinskih, jedno od plodouivalakih ovlaenja! Kada je PRAVO NA DRAVINU u sastavu stvarnih prava, onda je to stvarno pravo, ali kad je u sastavu nekog drugog prava, onda nije stvarno pravo i nema SLEDOVANJA. PRAVO NA ZATITU DRAVINE moe postojati bez PRAVA NA DRAVINU, jer se izvlai iz tog to sam dralac (sa ili bez prava). Ovo pravo se sadri od prava=ovlaenja na sudsku i vansudsku zatitu. Povreda dravine se zove UZNEMIRAVANJE i ODUZIMANJE dravine. DAKLE, IMAMO TRI KATEGORIJE=POJMA (i kod dravine i kod priteanje):1. DRAVINU - dravina nije subjektivno pravo, ve faktika vlast ili neko stanje koje

zakonodavac izjednaava sa faktikom vlau. 2. PRAVO NA DRAVINU 3. PRAVO NA ZATITU DRAVINE 1. i 3. imaju i lopovi! Dravina se nalazi u optem delu zato to se bez nje ne moe sastaviti pojedinano stvarno pravo. Dravina je jo u Rimu bila veoma razvijena. Danas je konstrukcija dravine razliita od zemlje do zemlje. Tako smo i mi imali jednu koncepciju dravine do Zakona o osnovnim svojinsko pravnim odnosima (1980.g.), a onda drugaiju. RS nema graanski zakonik ni dan danas. Do 1980.g. smo imali RIMSKU=SUBJEKTIVNU=KLASINU koncepciju dravine, a danas imamo OBJEKTIVNU=NEMAKU=MODERNU koncepciju dravine. Na ispitu moramo znati obe, jer sadre pojmove istog naziva, ali razliite sadrine.

18

RIMSKA KONCEPCIJA DRAVINE Poreklo joj kae naziv. Bila je izgraena u Rimu u potpunosti, a danas je sreemo u Austriji, Francuskoj... Klasina je zbog perioda u kome je nastala. Ona je doivela evoluciju, ali je ostala SUBJEKTIVNA, jer je jedan subjektivan element potreban za nju, a to je VOLJA, koja igra odluujuu ulogu.19

Najpre su postojala dva pojma (jedan za dravinu = POSSESSIO, a drugi za priteanje = DETENTIO), dakle, svako je bio ili dralac ili pritealac, a kasnije imamo jo jedan pojam (KVAZI POSESIO = neprava dravina). Danas zemlje, koje nju imaju, imaju dravinu sa ova tri pojma. VOLJA je kljuni element sva tri pojma. Dakle, svaki ovaj pojam se sastoji iz dva elementa: KORPUS + ANIMUS (po ovoj sadrini volje zavisi rezultat) = POSESIO ili DETENCIO ili KVAZI POSESIO Tako imamo: 1. KORPUS (je dranje stvari, faktiki element, ono to radimo sa stvari, tj. bezbroj takvih radnji)

+ANIMUS DOMINI (svojinska volja, tj. volja da stvar drim kao svoju, kao da je moja)

=POSESIO (dralac) 2. KORPUS (isto to i gore)

+ANIMUS DETENCIONIS (isto drim stvar, ali ne sa voljom da je drim kao svoju, nego kao tuu)

=DETENCIO (pritealac) ZAKLJUAK: imamo uzak pojam dravine i irok pojam priteanja. Naime, nije potrebno da ste vlasnik ili zakupac da biste bili dralac ili pritealac, bitno je samo da se ponaamo kao takvi, pa i lopov je jednako dralac kao i vlasnik! NITA ZAJEDNIKO SVOJINA NEMA SA DRAVINOM, kau Rimljani, jer je bitna samo sadrina volje! Npr: zauzmem zemljite i ponem da gradim, dakle, ja sam dralac, jer se i ponaam kao da je moje. 3. KORPUS

+ANIMUS (se ovde sastoji u tome da na stvari, koju drim kao tuu, vrim neko pravo kao svoje pravo, tj. volja da vrim neko pravo kao sopstveno pravo na tuoj stvari)20

=KVAZI POSESIO (je proizvod pretora) Broj KVAZI POSESORA u Rimu je bio jako mali i ogranien. To su bili subjekti, koje je sam pretor odredio: plodouivalac, zakupac, imalac stvarnih slubenosti... U savremenom pravu KVAZI POSESIO je izjednaen u zatiti sa draocem i kvazi posesio se iri na bilo koje pravo razliito od svojine! Zato je pretor obine detentore proizveo u kvazi posesore? Pa, da bi dobili dravinsku zatitu, jer pritealac nije imao zatitu drave! to je jedna velika praktina razlika. Izjednaavaju se sa draocem u pogedu zatite. Oni stvar dre kao tuu. Ova rimska koncepcija ivi do danas. Kod nas do Zakona iz 1980.g.

SAVREMENA KONCEPCIJA DRAVINE (od lana 70 Zakona) Ona vodi poreklo iz germanske pravne sfere. Modernom se naziva, jer je nastala 2000 godina posle ove prve. U njoj imamo iste izraze=pojmove=termine, a drugaije sadrine!!! Objektivna, jer se u definicije pojmova ne pojavljuje onaj subjektivni element, tj. nema volje u definiciji.21

Ovde je kljuna re FAKTIKA VLAST, te se i u ZOSPO pominje faktiki kao pojam. Ona je sloenija od rimske. Vrste dravine ovde su brojnije, jer imamo 4 dravine i jedno priteanje. Moemo pojmove ove dravine da posmatrama kao pojmovne parove, sa imenom i prezimenom, nikako samo sa jednim ili drugim! Imamo tako dve podele: dralac je ili STVARI ili PRAVA, ali ne samo to, ve moe biti NEPOSREDNI ili POSREDNI! Ne moe se rei samo DRALAC STVARI, jer mora jo jedno, ili POSREDNI ili NEPOSREDNI, tj. mora i ime i prezime. Dakle, SVOJINSKI DRALAC=DRALAC STVARI moe biti: 1. NEPOSREDNI 2. POSREDNI DRALAC PRAVA=UPOTREBNI DRALAC moe biti: 1. NEPOSREDNI 2. POSREDNI Ko je DRALAC STVARI=SVOJINSKI DRALAC, ta je kriterijum? NAIN NJEGOVOG PONAANJA je kriterijum! emu taj nain ponaanja odgovara? Odgovara svojini (to je najira mogua faktika vlast), tj. ako se ponaa kao vlasnik onda je svojinski dralac. Ko je DRALAC PRAVA=UPOTREBNI DRALAC? Onaj koji se ponaa kao imalac nekog ueg prava od prava svojine Dralac jesam, iako nemam pravo, a ponaam se tako, jer jedno je pitanje DRAVINE, a drugo PRAVA!!! NEPOSREDNA DRAVINA direktan dodir sa stvari i faktika vlast vri se na samoj stvari, sa ili bez priteaoca, tj. vrim je sam ili preko priteaoca. POSREDNA DRAVINA to je onaj draalac, koji posredstvom neposrednog vri faktiku vlast i to onda kada je posredni prepustio neposrednom faktiku vlast. Dakle, ovde je kriterijum BLIZINA FAKTIKE VLASTI. PRITEALAC Ovde je pojam priteanja jako suen. Ovde je kljuna re PONAANJE PREMA STVARI po tuim uputstvima. Tada ste pritealac. Pritealac je opisan u lanu 71. Zakona. Ovo je definicija iz ZOSPO: Lice koje po osnovu radnog ili slinog odnosa, ili u domainstvu vri faktiku vlast na stvari za drugo lice, a22

duno je da postupa po uputstvima ovog drugog lica, nema dravinu. Npr: konobar, voza, svi zaposleni, kuna pomonica... Ovo gore je jedna vrsta pritealaca opisana u zakonu, A OVO JE pun spisak situacija kada se radi o priteanju, tj. LICE koje: 1. ; 2. ; 3. , , ; 4. , ; 5. ; 6. . PRAVNA DEJSTVA (pravne posledice) DRAVINE I PRITEANJA SU RAZLIITE! PRAVNI REIM PRITEANJA:

Pravna dejstva su ograniena i ima ih manje od dravine. Tako imamo pravo na vansudsku zatitu samopomo. To je kada neko svoju faktiku vlast titi da ukloni stanje povrede. Npr: ofera neko izbaci iz auta, a on ga brani! PRAVNI REIM DRAVINE (dravina ima mnogo pravnih posledica):

Imamo pravo na kompletnu zatitu, koju poznaje pravni poredak: SAMOPOMO i SUDSKU ZATITU (dravinsku tubu). Vezano za MODUS AKVIRENDI, jer na masi stvari moemo stei svojinu samo putem dravine. Dakle, iustus titulus + modus (kod derivatnog sticanja je to predaja stvari, tj. prenos dravine). ORIGINERNI NAIN STICANJA podrazumeva izmeu ostaloga i dravinu. Npr: kod sticanja od nevlasnika ili odraja! Ako smo dralac odgovorni smo za tetu objektivna odgovornost. Prate nas presumcije (pretpostavke), dakle, uzima se da je tako, nema tereta dokazivanja. Ako se ponaam kao da je moja stvar, uzima se da je stvar moja. Dobija se pravo na PUBLICIJANSKU TUBU. Putem dravine se u svojoj veini vre stvarna prava. Ako sam dralac imau odreene zahteve prema onome kome moram da predam stvar: da uberem plodove...23

Dakle, dravina je multifunkcionalna, jer slui raznim svrhama. SVOJSTVA, KVALITETI DRAVINE - kvaliteti dravine ne zavise od koncepcije dravine, bilo rimska, bilo nemaka, uvek su isti. Imamo 3 pozitivna i 3 negativna kvaliteta, u 3 pojmovna para, tzv. zakonski parovi (imena su im odreena u zakonu). PRVI POJMOVNI PAR: je zasnovan na tome (osnov pribavljanja dravine, objektivni element) da li je neka dravina ZAKONITA ILI NEZAKONITA. DRUGI POJMOVNI PAR: je zasnovan na tome (nain pribavljanja dravine, objektivni element) da li je dravina PRAVA (ISPRAVNA) ili MANJIVA (NEISPRAVNA). TREI POJMOBNI PAR: je zasnovan na tome (stanje draoeve svesti, subjektivni element) da li je neka dravina SAVESNA ili NESAVESNA. Moramo da imamo 3 elementa ZA ZAKONITU DRAVINU i to kumulativno: 1. OSNOV za sticanje dravine. To su osnovi za sticanje prava, tzv. pravni osnovi: ugovori; zakoni; sudske odluke; upravni akti. 2. PUNOVANOST pravnog osnova, tj. to kod ugovora znai da nije nevaei: nitav ili ruljiv; kod presude i upravnog akta da postane punovaan i punovana.3. PODESNOST pravnog osnova, tj. pravni osnov je podesan za pribavljanje one vrste

dravine, koju neko vri. Ovo zavisi od vrste dravine (ovde je bitna podela da li dravina stvari ili dravina prava). Npr: ako se ponaam kao vlasnik, onda moj pravni osnov treba da bude uperen = primeren sticanju svojine ili nekog drugog prava za dravinu prava. Osnov pribavljanja dravine treba razlikovati od same faktike vlasti na stvari, jer se punovanim pravnim osnovom dobija samo PRAVO NA DRAVINU, a ne sama dravina. Ko ima PRAVO NA DRAVINU ne sme, ako mu se uzimanje stvari uskrauje, uzeti stvar u dravinu samovlasno, ve je mora traiti zakonskim putem kod redovnog suda, pokazavi svoj osnov. Tako, ako je stvar zaredom nekolicini prodata, svi oni imaju zakonite OSNOVE da zahtevaju predaju stvari, ali e zakonitu dravinu imati onaj kome stvar bude predata. Dravina moe biti ZAKONITA, a MANJIVA (kupac silom uzme prodatu, a jo nepredatu stvar). Da li je PRAVA ILI MANJIVA DRAVINA ocenjujemo po nainu pribavljanja dravine (tako imamo one naine koji valjaju i one koji nevaljaju). Ispravan je onaj koji nije NEISPRAVAN. Ovako kaemo, jer imamo taksativno navedene NEVALJANE naine pribavljanja dravine:24

1. putem sile 2. prinude 3. prevare 4. pretnje5. zloupotrebe poverenja (doao sam do stvari zloupotrebom poverenja, npr: da mi

stvar, a ja je ne vratim, jer sam doao do stvari na izmoljen nain)6. potajno (da onaj iji je stvar ne zna da sam postao dralac)

7. samovlasnim zauzecem SAVESNI ILI NESAVESNI DRALAC, ovde je u pitanju subjektivni element, tj. stanje draoeve svesti u smislu: zna ili ne zna, ako ne zna da li je mogao znati?! Savestan je onaj, koji ne zna i nije ni mogao znati! ta ne zna i nije mogao znati? SAVESNA DRAVINA postoji kada dralac nije znao, niti je mogao znati da nije imalac prava iju sadrinu vri, tj. savesni dralac opravdano veruje da mu pripada pravo iju sadrinu vri. Npr: savesni dralac prava ploduivanja je onaj ko opravdano veruje (dok ne dokaemo suprotno) da ima pravo plodouivanja; savesni svojinski dralac je onaj ko opravdano veruje da ima pravo svojine. PRETPOSTAVLJA SE DA JE DRAVINA SAVESNA, DOK SE SUPROTNO NE DOKAE. Ovo sve postoji zbog razliitih dejstava razliitih dralaca, tj. razliitih pravnih reima. PRAVNA DEJSTVA: savesna dravina ima posledice na odraj! savesna dravina ima posledice na sticanje svojine!

KAKO SUDIMO O SAVESNOSTI KOD PRAVNIH LICA? Ovde imamo pravnu prazninu, pa odgovori mogu biti razni, to daje pravnu nesigurnost! Imamo nekoliko dogovora: Odreuje se prema savesnosti ili nesavesnosti organa (to su fizika lica iz sastava pravnog lica, koja vre pravne poslove, izjavljuju volju na osnovu ovlaenja). Meutim, ova se definicija proiruje i vezuje se ne za svaki organ, ve samo za organ relevantan za odreeni posao. Pitamo se ta emo kod kolegijalnih organa, kod punomonika? Sve su to pravne praznine.1. Dravina poslovno nesposobnog lica, koje nije sposobno za rasuivanje, je

savesna ako je savestan njegov zakonski zastupnik.25

2. Dravina poslovno nesposobnog lica, koje jeste sposobno za rasuivanje, je

savesna ako su savesni i to lice i njegov zakonski zastupnik. 3. Kada se stie preko ugovornog zastupnika, dravina je savesna ako su savesni i vlastodavac i punomonik.4. Savesnost naslednikove dravine se ceni nezavisno od savesnosti dekujusove

dravine.

26

KAKO SE STIE, PRENOSI I PRESTAJE DRAVINA Biti dralac je poeti vriti faktiku vlast ili imati mogunost vrenja faktike vlasti (kao da sam vlasnik ili imalac nekog 2. prava prema stvari). STICANJE Imamo IZVORNO=NEPOSREDNO STICANJE DRAVINE je uspostavljanje faktike vlasti na stvari koja se uopte ne nalazi u neijoj dravini (zauzimanjem naputenih pokretnih stvari, hvatanje odbeglog roja pela, ulovljena divlja, uhvaena riba). POSREDNO STICANJE DRAVINE je zasnivanje faktike vlasti na stvari koja se ve nalazi u neijoj dravini:

Samovlasno. Po sili zakona (naslednik stie dravinu u trenutku smrti ostavioca, bez obzira na to kada je stekao faktiku vlast na stvari). Da nam se dravina prenese na osnovu obostrane izjave volje (jer ako mi neko na silu da stvar ili ugura u ruku nisam dralac ). Ugovor je dominantan oblik.

Vrlo je vano upamtiti da je za PRENOS SVOJINE potreban i PRAVNI OSNOV i MODUS, koji je na POKRETNIM STVARIMA predaja, a za prenos svojine na NEPOKRETNIM stvarima modus akvirendi upis u zemlj. knjige. Ako imamo samo MODUS ili samo OSNOV nema prenosa svojine. predaja1PRENOS DRAVINE (translativan ili konstitutivan) se vri predajom stvari, gde nije bitno uzimanje stvari u ruke ili neki simbolian gest dodirivanja stvari, ve je bitno dovoenje pribavioca u mogunost da vri faktiku vlast na stvari. Imamo vie vrsta predaje stvari :1. Iz ruke u ruku=fizika predaja (tradicija, realna predaja) stvari (sama stvar se zaista

predaje). Ovo je kod manjih stvari, gde to moe da se uradi, a kod veih redovno ostavljanjem stvari na mesti koje je oznaio pribavilac, to sve znai da je ovde bitno dovoenje pribavioca u mogunost da vri faktiku vlast = to je prenoenje dravine kao faktike vlasti. Ovo kod veih i kabastijih stvari je zato to je predaja u bukvalnom smislu nemogua (ugalj e se istovariti ispred posruma; cigla na gradilite...).2. Simbolina predaja je predaja znacima i imamo nekoliko sluajeva:

Predaja isprava na osnovu kojih sticalac moe raspolagati sa stvari: prenos konosmana, tovarnog lista, zalonice. U Uporednom pravo u sluaju sukoba27

izmeu savesnog imaoca isprave koji nema faktiku vlast na stvari i savesnog imaoca faktike vlasti na stvari, prednost ima ovaj drugi.

Uruenje nekog dela stvari ili predaja sredstava koja omoguavaju faktiku vlast: predaja kljueva od prostorija u kojoj se nalazi prodata stvar, kljueva od auta. Izdavajanje = obeleavanje stvari (individualizacija stvari se izdvoje od drugih istovrsnih).

3. Predaja putem transporta (reeno u ZOO: kada je potrebno prevesti stvar, a

ugovorom nije odreeno mesto ispunjenja, predaja je izvrena uruenjem stvari prevoziocu. Ako je mesto ispunjenja odreeno, rizik sluajne propasti stvari u prevozu do tog mesta snosi prodavac. Mesto ispunjenja moe biti bilo koje dogovoreno mesto.)4. Fiktivna predaja stvari - sa stvari se nita ne radi (do prenosa dravine dolazi samom

saglasnom izjavom volja, tj. ugovorom, pri emu se fingira=izmilja, uzima da je izvrena fizika predaja, a nje nema, jer bi s obzirom na okolnosti sluaja, bila bez smisla). Tu sama saglasna izjava volja prenosi svojinu, tj. tu imamo translativno dejstvo ugovora na mala vrata:

cesio vindikacionis (tu imamo ustupanje zahteva za predaju stvari, jer se stvar ne nalazi ni kod prenosioca, ni kod pribavioca, ve kod treeg lica u dravini prava ili priteanju, ali taj 3. mora da bude obaveten o tome) ovde imamo tri lica: vlasnik stvari koji nema neposrednu, ve samo posrednu dravinu, pribavilac stvari, koji nema nikakvu dravinu i tree lice, kod kojeg se stvar nalazi (npr: poslugoprimac, plodouivalac). Tree lice ima pravo prema novom vlasniku da istakne sve prigovore koje je imao i prema ranijem vlasniku. Ovo je, zapravo, prenos posredne svojinske dravine. tradicio brevi manu (predaja kratkom rukom, 2 lica, a stvar je kod pribavioca, pa tu samo imamo irenje faktike vlasti pribavioca, putem saglasnosti volja) neko dri stvar sa ili bez pravnog osnova (kao uvar, poslugoprimac), pa kupi stvar i stekne svojinu momentom zakljuenja ugovora, jer bi bilo besmisleno da dralac prvo vrati stvar vlasniku, tj, prodavcu, du bi mu ovaj predao i tako preneo dravinu. konsitutum posesorium (ustanovljavanje, tj. neko nekom ustanovljava. Imamo: 2 lica + ustanovljavanje dravine prava, a prenos dravine stvari uz prostu saglasnost) - ovde isto imamo prenos posredne svojinske dravine, jer vlasnik je mogao biti posredni svojinski dralac, a sada postaje neposredni upotrebni dralac, a sticalac postaje posredni svojinski. Vlasnik sam i prodajem stvar i imam i dalje neko pravo manje od svojine

5. Prenos neposredne svojinske dravine na nepokretnostima zavisi od vrste

nepokretnosti:28

Na stanovima, zgradama, poslovnim prostorijama, garaama, ograenim zemljinim parcelama sa kapijom - se dravina prenosi ispranjenjem ovih prostorija i predajom kljueva. Na zemljinim parcelama - prenos dravina na osnovu samog ugovora, a u momentu kada su to same stranke odredile, ili ako to nisu odredile, onda samim asom nastanka ugovora, jer je vrlo teko odrediti to na osnovu poetka vrenja aprehenzionih radnji.

6. Naslednik stie dravinu u trenutku smrti ostavioca, bez obzira kada je stekao

faktiku vlast na stvari. Ovo je tzv. spiritualizovana dravina, koja postoji zbog imanja dravinske zatite i rokova za odraj.7. Dravina se moe stei i preko ZASTUPNIKA, zastupnitvo moe biti UGOVORENO

ili ZAKONSKO. Ugovorni zastupnik (punomonik) moe imati dve uloge. Da samo zakljui posao u ime i za raun drugog lica ili da samo izvri aprehenzione radnje kojima se uspostavlja faktika vlast ili i jedno i drugo. Kada izvri ove aprehenzione radnje, vlastodavac postaje dralac, a punomonik postaje pritealac. Zakonski zastupnik poslovno nesposobnog lica ima skoro uvek obe uloge: zastupnik pri zakljuenju pravnog posla i zastupnik pri preduzimanju aprehenzionih radnji. Naravno, i ovde uloge mogu biti odvojene, pa ak i samo poslovno nesposobno lice moe, ako je za to fiziki sposobno, preduzeti aprehenzione radnje. PACTUM RESERVATI DOMINI = zadravanje prava svojine i pored predaje stvari Ovo treba napisati!!! Paktum rezervati domini (zadrana i oekivana svojina) ovo je obezbedjujue pravo, npr: ja zakljuim ugovor o kupoprodaji, ali tek po isplati poslednje rate postajem vlasnik (kao lizing). Ovde prepoznajemo dva ugovora: zakup i zajam. PRIMERI: Neko nae zlatnu narukvicu u WC-u nekog bioskopa, frizerskog salona, radnje itd. ija je dravina, vlasnika objekta ili nalazaa? Odgovor je vlasnika objekta, a ne nalazaa, jer on je organizovao prostor. Po aprehenzionom shvatanju bi bio onaj ko je uzeo stvar, ali se obino reava po NAELU PRAVDE, dakle odstupa se od APREHENZIJE, ve se sledi logika kako bi se stvari dogodile po redovnom toku stvari? Na taj nain reavamo sve konkurentne sluajeve! Tu je vano da je dralac onaj ko je organizovao celu stvar (bioskop, radnju...). Ovde se pitamo ko je izvrio okupaciju na toj stvari? Firma, bioskop ili posetilac, kao nalaza.

29

Dakle, ne po apreheniziji, ve po organizaciji PO REDOVNOM TOKU STVARI (onaj ko je po tom toku mogao da doe do aprehenzije, a nije uspeo).

GUBITAK = PRESTANAK DRAVINE Kako je dravina faktika vlast na stvari, ona se gubi prestankom te faktike vlasti, a to je jedno faktiko pitanje koje u sluaju spora ceni sud vodei rauna o svim okolnostima sluaja. Nekoliko prestanaka dravine po razliitim kriterijuma:1. Relativni prestanak (ovo ako je prestala dravina samo za dosadanjeg draoca: razni

sluajevi prenosa dravine na drugo lice).2. Apsolutni prestanak (ovo ako je prestala svaka dravina na stvari: zbog propasti,

stavljanja stvari pod upravni reim drave, naputanje stvari).3. Prestanak dravine sa voljom (kad se zasniva na volji dosadanjeg draoca). 4. Prestanak dravine protiv volje (kad je protivan volji dosadanjeg draoca: kraa,

gubitak, propadne stvar). DRAVINA SE NE GUBI:30

Na zaturenim stvarima. Ako je dralac privremeno spreen da vri faktiku vlast i to nezavisno od svoje volje, pa tako dravina koja je uspostavljena u dravinskom sporu ili dozvoljenom samopomoi, nije ni prestajala, tj. nije prekidana. Dravina se ne gubi prostom izmenom volje detentora da ubudue stvar dri za sebe, jer za onoga ko je poeo da dri kao pritealac, vai oboriva pretpostavka da i dalje dri stvar kao pritealac, dok suprotno ne dokae ponaanjem koje bi po redovnom toku stvari bilo kvalifikovano kao dravina.

Ova gore pravila imaju praktine posledice kod odraja. Naime, ko se poziva na odreeno trajanje dravine, ne mora dokazivati da je bio dralac svakoga dana u itavom periodu, ve dokazuje samo poetak i kraj dravine, a onda vai zakonska pretpostavka da je bio dralac i u meuvremenu.

ZATITA DRAVINE = PRAVO NA ZATITU DRAVINE Dravina nije subjektivno pravo, ve faktika vlast ili neko stanje koje zakonodavac izjednaava sa faktikom vlau i ona PRAVNO moe biti povreena kroz PROTIVPRAVNO SMETANJE DRAVINE. U sluaju smetanja dravine dobijamo PRAVO NA ZATITU DRAVINE, po sili zakona. Imamo nekoliko vidova smetanja dravine (ova podela je INFORMATIVNOG ZNAAJA i vrednosti, jer pravno je potpuno svejedno):1. ODUZIMANJE DRAVINE (ovde je dralac lien faktike vlasti) 2. UZNEMIRAVANJE DRAVINE (ukoliko je draoevo stanje ogranieno, to se pravno

naziva UZNEMIRAVANJE)31

Dravina se ne sme povreivati, iako nije subjektivno pravo, ona je pravno zatiena. Ona se titi bez obzira da li postoji PRAVO NA DRAVINU! Koja se dravina titi? SVAKA DRAVINA SE TITI, SVAKA UIVA ZATITU! Mi znamo za VRSTE DRAVINE: dravina stvari, dravina prava i posredna ili neposredna! Mi znamo i za SVOJSTVA DRAVINE: zakonita - nezakonita, prava manjiva i savesna nesavesna. Kod svih ovih se titi svaka, osim jedne NEISPRAVNE=MANJIVE DRAVINE, a ak se i ova pod odreenim uslovima iti. TU VAM JE VAZAN CLAN 78, STAV 2: I dralac koji je dravinu stekao silom, potajno ili zloupotrebom poverenja ima pravo na zatitu, osim prema licu od koga je na takav nain doao do dravine, ako od nastalog smetanja nisu protekli rokovi iz lana 77. ovog zakona. Dakle, skoro se svaka dravina titi. VRSTA POVREDE ODREUJE VRSTU ZATITE! Smetanje nije svako oduzimanje faktike vlasti ili stanja! Smetanje nije svako ograniavanje faktike vlasti ili stanja! Ve, to liavanje ili ograniavanje mora da bude PROTIVPRAVNO! Tek ako je protivpravno, nastaje PRAVO NA ZATITU DRAVINE! Meutim, ovde je vaan vremenski faktor, rok je ovde veoma vaan, jer je ovde re o oroenom pravu (pravo ije je trajanje vremenski ogranieno). Oroenost je vana, jer titimo FAKTIKU VLAST, a ne pravo, jer kod prava nema oroenosti u zatiti! Rok je PREKLUZIVAN (ako ga ne vrimo u roku to pravo prestaje, tzv. FATALNI ROK, to se tie prava). Rok je dvojak: SUBJEKTIVAN (poinje da tee od dana kada je zasmetani dralac saznao za dve injenice: da je saznao za smetanje i da je saznao za smetaoca. Ovo kumulativno! 30 dana!) i OBJEKTIVAN (ovaj vezujemo za injenicu smetanja, poinje samim izvrenjem smetanja i traje godinu dana). Oba su prekluzivna, tj. istek roka daje gubitak prava, a subjektivan se kree u granicama objektivnog roka. Na ovaj prekluzivni rok se pazi ex officio i nema zastoja! Kod uznemiravanja kao vrste smetanja dravine je teko odrediti poetak roka (to kada se radnje ponavljaju, a ograniavaju = uznemiravaju dravinu).32

Ovde imamo PRAVNU PRAZNINU! Imamo dva stava:1. stav iz knjige: u sluaju ponavljanja rok poinje od onoga dana kada je postalo izvesno

da e se to smetanje nastaviti! Praktino je teko razumeti ovo izvesno!2. stav profesora Vodinelia: rauna se rok od 1. smetanja, ili da rok poinje svakim novim

smetanjem. SADRINA PRAVA NA ZATITU DRAVINE Imamo dve vrste zatite prava: VANSUDSKA ZATITA (samozatita objanjena u UUGP) i SUDSKA ZATITA (putem tube: dravinske tube; tu nas drava titi). Povreeni dralac bira, koju zatitu eli od ove dve. Dakle, ima pravo na direktnu tubu. Meutim, negde je obavezno prvo probati vansudsku, pa tek ako ne uspe onda sudsku zatitu. Npr: za klevetu ja moram prvo da se obratim uredniku, a ako on ne objavi moj odgovor, onda idem na sud. Oni prekluzivni rokovi su jednaki i za SAMOPOMO i za SUDSKU ZATITU! Postoje odreeni uslovi da bi samopomo bila vrenje prava na samopomo, a ne da zavrimo na sudu zbog SAMOVLAA (pogledati jo uslove iz UUGP): 1. poetna u trenutku napada ili odmah posle njega 2. naknadna samopomo sve vreme dok imamo one rokove 3. vrei samopomo ne smemo povrediti tua lina prava i to zbog procene da su lina dobra vanija od interesa4. ne sme se upotrebiti veu silu nego to je dovoljno da zatitimo nau naruenu

dravinu 5. mora da bude u ovkiru onih rokova

SUDSKA ZATITA CILJ POSESORNOG SPORA JE USPOSTAVLJANJE POSLEDNJE MIRNE DRAVINE! Moe odmah ova zatita. Specifina je zbog toga to ona titi neto posebno, a to je dravinu, a ne pravo!33

To je poseban postupak ureen Zakonom o parninom postupku, tj. POSESORNI POSTUPAK i moramo da ga razlikujemo od svih drugih postupaka - PETITORNIH POSTUPAKA! Razlika je u predmetu spora (tema spora). Kod POSESORNIH se spori o FAKTIKIM PITANJIMA! Sud se ne bavi pravnim pitanjima. Ovde je ak zabranjeno reavanje pravnih pitanja. Kod PETITORNIH se spori i oko PRAVNIH PITANJA (da li neko ima pravo ili ne; da li tueni ima pravo da to ini ili nema). Za sve POSESORNE zaduen je uvek OPTINSKI SUD, a za PETITORNE i drugi sudovi (nekad i okruni, to zavisi od teine spora). KOJA SE PITANJA REAVAJU U POSESORNIM? Dva faktika pitanja, dva predmeta spora:1. Da li je tuilac bio (tj. tuio zbog oduzimanja) ili je sada (tj. tuio zbog uznemiravanja)

dralac?2. Da li ga je tueni smetao (oduzeo ili uznemiravao)?

Dakle, pitanja o kojima se raspravlja i sam proces su drugaiji kod posesornih sporova, nego kod petitornih. Lice, kojem je dravina naruena ima pravo na pokretanje tube. To je TUBA ZBOG SMETANJA DRAVINE! IZGLED TUBE:

Prvo ide NADLENI SUD (npr: III Optinski) Tuilac, adresa, punomonik (prilaem punomoje) + Tueni, adresa, punomonik Onda ide vrednost spora: uglavnom nije vezano za dravinu. Onda ide UTVRIVANJE (UTVRENJE). Tu se piu injenice iz kojih izvodimo TUBENI ZAHTEV: o Da li tueni izvrio to smetanje dravine? U nastavku opis, sa dokazima, svedocima, plus obavezno datum zbog prekluzivnog roka. o Da li je tuilac dralac? U nastavku opis, eventualno pozivanje svedoka...

Zatim sledi: TUBENI ZAHTEV to je moje traenje u sluaju da je dolo do smetanja dravine. Tu traim DRAVINSKU ZATITU, zbog one dve gore navedene injenice. Ovde PREDLAEM34

SUDU da posle rasprave donese REENJE (jer, nema presude u ovom sporu). To REENJE, koje elim je moj tubeni zahtev. REENJEM SE TRAI: PRIVREMENA MERA (odmah) ili KONANO REENJE. Onda traim:o

Da sud utvrdi da je tueni smetao draoca u dravini.

o Ukoliko mi je neko oduzeo stvar da mi je vrati.o

Ukoliko me samo uznemirava da mu sud naredi, tj. zabrani dalje ponavljanje radnje, a ako je re o USPOSTAVLJANJU STANJA, onda da mu sud naredi novu radnju kojom e otkloniti uspostavljeno stanje od neke ranije radnje (npr: istovario ugalj ispred vrata moje kuce). Dakle, imamo dva naina UZNEMIRAVANJA (1. ponavljanjem odreene radnje; 2. radnjom sam stvorio stanje koje smeta, dakle imamo jednu radnju koja je ostavila posledicu uspostavljanja odreenog stanje).

o Dalje, traimo da sud zabrani tuenom da u budue uznemirava ili oduzima dravinu na ovaj ili slian nain.o

Dalje, traimo da sud zapreti tuenom PRINUDNIM IZVRENJEM, u sluaju da tueni ne ispuni ZAHTEV. Ovo je PRETNJA sudom! PARICIONI ROK je onaj rok kojim se omoguava dobrovoljno izvrenje sudskog naloga, tj. dobrovoljno postupanje po sudskoj odluci. Tek po isteku se trai prinudno izvrenje.

o Na sve ovo se trai jo i NAKNADA PARNINIH TROKOVA, jer postoje trokovi donoenja sudske odluke. Dakle, ni sud, ni advokati, ni eventualni vetaci, a moda ni svedoci, ne ele i nee dzabe da rade. Dakle, sud naredi nadoknaivanje parnikog troka. Npr: po tarifnom pravilniku Advokatske komore RS se plaaju advokati, to znai da ne mogu da traim milijarde za njihove usluge. Naravno, naknadu ovih trokova mogu, ali i ne moram da traim. Ko ne trai ne moe ni dobiti.o

Na kraju dole desno POTPIS!

Ako tuilac uspe, kaemo da SUD USVAJA TUBENI ZAHTEV, a ako ne uspe, sud ga odbija, tj. sud se izjanjava da li je tubeni zahtev osnovan ili neosnovan. Zato je ovo REENJE, a ne PRESUDA? Zato to se sud ovde bavi samo injeninim pitanjima (faktikim pitanjima), a ne bavi se O PRAVU! Dakle, nije PRESUDA O PRAVIMA. REENJE ima odgovarajuu formu. Tu imamo:

IZREKU ili TENOR ODLUKE sud ovde izrie ta misli o zahtevu (Sud usvaja ili odbija tubeni zhatev... pa se prepie ceo tubeni zahtev...)35

OBRAZLOENJE sud navodi razloge zbog kojih je doneo reenje. POUKA O PRAVNOM LEKU da nezadovoljna stranka moe uloiti albu.

REZIME: da li je tuilac dralac i da li je tueni smetalac! Ovo su osnovna pitanja! MEDJUTIM, nekad se i u dravinskoj parnici uputa u pravna pitanja!!! Treba napomenuti da su TUBE ofanzivna sredstva, PRIGOVORI su defanzivna, odbrambena sredstva tuenoga, s tim to im je vanost podjednaka! Ovde je vano kakvi prigovori se mogu upotrebiti, s obzirom da postoje brojni prigovori uopte. Prigovor je obina tvrdnja, koja moe biti osnovana ili neosnovana. TUBA SE PODNOSI, PRIGOVORI SE ISTIU, A ALBE SE ULAU! To su glagoli, koje treba upotrebljavati. U petitornom sporu se mogu istai bilo koji PRIGOVORI, a u posesornom samo ogranien arsenal, broj prigovora:1. Prigovor nedostatka aktivne legitimacije (tuilac nije akt. legitimisan) onaj ko

ima pravo na dravinsku zatitu, taj ima akt. legitimaciju. Dakle, ako jeste dralac ima akt. leg., ako nije dralac nema akt. leg. Npr: tuilac je bio dralac, ali vie nije ili nije uopte bio. Bitno je da sam ja u asu smetanja dralac stvari. Ovde tueni tvrdi da nisam bio dralac u asu smetanja.2. Prigovor promaene pasivne legitimacije (tueni nije pas. legitimisan) ovde

tueni kae da on nije smetalac, da ta radnja uopte nije izvrena, on osporava da je on to uradio, to smetanje. NA KOME JE TERET DOKAZIVANJA? Na onome ko neto tvrdi, na njemu je da i dokae. Ako ja kaem da sam dralac, moram to i da dokaem.1. ZBOG SLEDOVANJA se na strani tuioca moe nai i onaj ko nije bio u asu smetanja

dralac. Npr: naslednik, koji nasledi i dravinu. U ovom sluaju tueni moe da osporava da ovaj uopte nije naslednik i tako da ospori akt. legitimaciju. 2. Na pasivnoj strani isto moe da bude drugo lice! Npr: ja poaljem moje radnike da izvre smetanje; ako neko otme bicikl i da meni taj bicikl, ja u biti tueni, jer imam korist. Naime, samo NESAVESNO lice koje primi korist od lica koje je izrilo smetanje, tj. primi korist usled smetanja dravine, koje izvri neko drugo lice. 3. Naslednik smetaoca je pasivno legitimisan! Ovo su tri sluaja, koje treba znati! Zatim, nastavljamo dalje sa PRIGOVORIMA:

36

3. Prigovor PREKLUZIJE neblagovremeno podnoenje tube. Ovde se ne osporava da sam uradio to to sam uradio, ve samo da nije blagovremena tuba! 4. Prigovor MANJIVOSTI dravine: 1. tueni kae da tuilac jeste manjiv dralac u odnosu na njega, tj. tueni kae tuiocu ti si manjiv dralac u odnosu na mene. Dakle, manjvost znai da je tuilac stvar uzeo od tuenoga putem sile, pretnje, prinude... Manjiv dralac nema zatitu samo prema onome u odnosu na koga je on lino manjiv!!!2. tueni kae ja sam povratio tu dravinu na neki nain putem samopomoi

(moda ak i manjiv nain)3. tueni kae da je to uradio u roku za samopomo (30 dana od kada je ovaj prvi

izvrio smetanje) 5. Prigovori APSORPCIJE da petitorni spor upija posesorni. Tueni kae dobio sam petitorni spor protiv tuioca, gde smo se sporili oko toga imam li ja pravo da inim ono zata me je tuio. Dakle, poziva se na presudu iz PETITORNOG SPORA i to na PRAVOSNANU ODLUKU (kad je ceo spor zavren i kad alba prodje, to je pravnosnano). Tueni se poziva na pravo da ini ono zata je tuen. Lista prigovora, koji ukljuuju i ispitivanje pravnih pitanja ili samo faktikih pitanja: 1. Faktika: prigovor prekluzije; akt. i pas. legitimacija.2. I pravna pitanja: akt. leg. samo u sluaju nasleivanja; pas. leg. samo u sluaju

nasleivanja; prigovor manjivosti; prigovor apsorpcije + PRIGOVOR JAEG PRAVA (tek e biti novim propisima uveden, a ima izuzetan pravno-politiki znaaj, s obzirom da laici ne razumeju kako neko ko je lopov dobije posesorni spor! O ovome neto malo vie u knjizi na strani 51. taka 175. ). DRAVINA NIJE SUBJEKTIVNO PRAVO, VE FAKTIKA VLAST ILI NEKO STANJE KOJE ZAKONODAVAC IZJEDNAAVA SA FAKTIKOM VLAU! emu slui dravinska zatita? Zato se titi faktika vlast?1. Dravina se titi, jer se time titi pravo (u ijem je sastavu i dravina), jer najvei

broj dralaca ima i pravo da budu draoci! Lopovi su u manjini! Ovde se titi veina sluajeva! 2. Dravina se titi zbog zatite linosti draoca, tj. zbog volje! Onaj ko smeta dravinu, smeta, naruava, napada na moju volju! To je deo moje linosti, znai napada moju linost. To je nepotovanje linosti, jer ne potuje volju te linosti. 3. CILJ POSESORNOG SPORA JE USPOSTAVLJANJE POSLEDNJE MIRNE DRAVINE!37

NEPOSREDNI DRALAC uiva zatitu u donosu NA SVA LICA (npr: plodouivalac moe dravinskom tubom tuiti vlasnika koji mu je oduzeo stvar ili ga ometa u upotrebi stvari, odnosno pribiranju plodova). POSREDNI DRALAC moe traiti zatitu, ako je neposredni dralac pravno nezainteresovan (npr: ako zakupac ne preduzima nita protiv smetanja koje je izvrio sused). Smatra se da je u redu da POSREDNI DRALAC uiva dravinsku zatitu i u odnosu NA NEPOSREDNOG DRAOCA, u sluaju da neposredni prekorai granice svoje neposredne dravine (npr: plodouivalac menja sutinu stvari, zakupac vri prepravke u stanu, podstanar bez saglanosti vlasnika stana, primi nekoga u stan). CILJ POSESORNOG SPORA JE USPOSTAVLJANJE POSLEDNJE MIRNE DRAVINE! ta se deava sa dravinskom zatitom kada tabularna dravina nije praena faktikom vlau? Imamo nekoliko situacija. Sticalac se uknjiio, ali nije jo uao u posed, tj. nema NEPOSREDNU DRAVINU: 1. Prenosilac je prodao stan, ali nee da se iseli. Ovde nema dravinske tube, jer nema ni poslednje mirne dravine. Ovde ide PETITORNA tuba. 2. Sluaj KONSTITUTUM POSESORIUM sledi dravinska zatita.3. Sluaj CESIO VINDIKACIONIS sledi dravinska zatita.

ZATITA SUDRAVINE ZOSPO odreeno je da sudralac uiva zatitu i u meusobnim odnosima sa drugim sudraocima, ako jedan od njih onemoguava drugoga u dotadanjem nainu vrenja faktike vlasti na stvari koja je u njihovoj dravini. Ovo podrazumeva i potpuno istiskivanje jednog sudraoca iz dravine, kao i suavanje obima njegove faktike vlasti ili njeno oteanje. PRIVREMENE MERE U DRAVINSKOM SPORU U toku dravinskog spora sud moe odrediti privremen mere, tj. NAREDBE koje se primenjuju u IZVRNOM POSTUPKU radi otklanjanja = spreavanja nasilja ili nenaknadive tete, ime se ne prejudicira reenje dravinskog spora (npr: u sluaju smetanja dravine prolaza, sud moe dozovoliti tuiocu prolaz preko tuenikove njive da ne bi propala tuioeva letina na susednoj njivi, ne prejudicirajui time ishod spora). Rok za podnoenje albe je 8 dana.

38

Iz vanih razloga konkretnog sluaja, sud moe odluiti da alba ne odlae izvrenje REENJA. Protiv reenja donetih u parnici smetanja dravine revizija nije dozvoljena, tako da se postupak konano zavrava pred drugostepenim sudom. Izvrenje reenja kojim se tuenome nalae izvrenje odreene radnje, moe se zahtevati u izvrnom postupku u roku od trideset dana po proteku roka (paricionog) koji je reenjem odreen za izvrenje te radnje. Ako tueni ne izvri predaju stvari, pristupa se prinudnom oduzimanju stvari i predaji tuiocu, a ako ne izvri odgovarajue radnje, angauje se 3. lice, koje e na teret dunika da ih izvri. Kada je u pitanju radnja koju tueni mora lino izvriti, a on to nee, naplatie mu se kazna koja je zapreena reenjem. Ako tueni prekri zabranu ponovnog smetanja, pristupa se naplati novane kazne kojom mu je zapreeno i zapretie se novom kaznom. Dakle, u sluaju ponovnog smetanja dravine, ne podie se nova tuba, nego se zahteva izvrenje ranije donetog reenja, ma koliko se puta smetanje ponovilo. Smisao dravinske zatite Pre svega u tome to je to brza zatita onih, koji su najverovatnije u pravu, tj. onih koji su imaoci prava koja ih ovlauju na dravinu. Spreava se da eventualni akt neprava izazove seriju takvih akata, jer dolo bi do toga da nezakonit i nesavestan dralac ne bi bio zatien u odnosu na novog nezakonitog i nesavesnog draoca, a ovaj u ondosu na sledeeg itd. . .

39

ODAVDE IDE SVOJINA IZ POWER POINT PREZENTACIJE PROFESORKE CHAVOSHKI + OVAJ MALI DODATAK KOJI SAM UHVATIO NA VEZBAMA!!! Sledi mali dodatak: Ovlaenja kod svojine: 1. ovlaenje (pravo) dranja (ius possidendi) 2. ovlaenje upotrebe (ius utendi) stvar se upotrebljava, prosto sluenje sa stvari 3. ovlaenje korienja (ius fruendi) izvlaimo korist, plodove iz neke stvari 4. ovlaenje raspolaganja (ius dispodendi): a. faktiko = zadiranje u samu supstancu stvari, ak i stvar unititi (ius abusus) b. pravno 5. ovlaenje vlasnika da ne vri ovlaenja (da ne koristi stvar) 6. pravo suprotstavljivosti 7. ovlaenje iskljuivanja svih treih lica Ogranienje mora biti:40

legitimno legalno proporacijalno neophodno susedska prava zloupotreba prava (to je nedoputeno vrenje prava. Jedan vid je predvien ZOO i ZOSPO i to je PROTIVCILJNO VRENJE PRAVA, npr: sklapanje braka radi dobijanja dravljanstva).

Imamo jos ukupno 8 vidova zloupotrebe prava iz uporednog prava: 1. ikanozno (kodljivo): tu imamo subjektivni element nameru koenja i objektivni element nastalo koenje. 2. beskorisno koristiti pravo bez koristi 3. protivreno npr: neko upotrebljava moj ig 10 godina, ja to znam, ali onda iznenada pokreem tubu4. nemoralno

5. nepravino 6. nesrazmerno tu je interes nesrazmerno mani od tete, npr: komija mi ue jedan do 5 cm u dvorite svojom gradnjom i ja mu traim restituciju 7. neprimereno kada imamo dve solucije, a mi biramo goru opciju8. protivciljno

STICANJE PRAVA SVOJINE za sticanje prava svojine, kao i svakog drugog subjektivnog prava, potrebno je postojanje odreenih pravnih injenica, koje nazivamo OSNOVIMA = NAINIMA STICANJA SVOJINE (postoji i pojam nain sticanja u uem smislu = modus acquirendi, a to je samo jedna pravna injenica kod sticanja na osnovu pravnog posla sa vlasnikom). NAINI STICANJA SVOJINE mogu biti apsolutni ili relativni. APSOLUTNO STICANJE svojine kada zasnivamo pravo svojine na stvarima koje nisu objekt prava svojine, ali to mogu biti. Ovo moe kada su u pitanju RES NULLIUS (niije stvari), gde nemamo prethodnika ili sluaj kada zasnivamo pravo svojine na stvarima u drutvenoj41

svojini, gde imamo prethodnika, ali on nema pravo svojine, ve neko drugo pravo izvedeno iz drutvene svojine. RELATIVNO STICANJE svojine zasnivanje prava svojine na stvari koje ima vlasnika, tj. ve je objekt neijeg prava svojine. Ovde imamo mogunost: 1. STICANJA PRAVA SVOJINE NEZAVISNO OD VOLJE PRETHODNIKA2. STICANJE PRAVA SVOJINE NA OSNOVU VOLJE PRETHODNIKA - je sticanje na osnovu

pravnog posla, iji je jedini tvorac prethodni vlasnik (jednostrani pravni poslovi: testament, javno obeanje nagrade) ili jedan od tvoraca prethodni vlasnik (dvostrani pravni poslovi, tj. ugovori: o poklonu, o trampi, o kupoprodaji). NAINI STICANJA PRAVA SVOJINE su redom:1. pravni posao

2. nasleivanje 3. na osnovu odluke dravnog organa: i. sudski organ ii. upravni organ (konfiskacija, eksproprijacija) 4. na osnovu samog zakona (skup pravnih injenica kojim se prenosi svojina, npr: odraj) STICANJE SVOJINE NA OSNOVU UGOVORA (pravnog posla) SA PRETHODNIKOM (prethodnim vlasnikom) Postoje 3 sistema, tj. tri razliita skupa pravnih injenica za prenos svojine: 1. FRANCUSKI 2. NEMAKI 3. RIMSKI (na sistem)

FRANCUSKI On je najprostiji. Trai se svojina prethodnika.42

Translativno je dejstvo ugovora (u trenutku zakljuenja ugovora svojina prelazi na pribavioca). Ovo je ureeno dispozitivnom normom, dakle, ugovornici mogu drugaije da dogovore. Kada ne vai translativno dejstvo ugovora (odredbe o ovome u Franc. gra. zakoniku): 1. dispozitivna je odredba, dakle kad ugovornici drugaije odrede 2. kad su u pitanju generino odreene stvari3. kada imamo viestruko otuenje, npr: vlasnik A sa licem B, C i D napravi ugovor o

kupoprodaji, ali samo licu D preda stvar. D postaje vlasnik samo ako je savestan. U Francuskoj upis u javne knjige nema konstitutivno dejstvo, ve je to samo zatita 3. lica. NEMAKI SISTEM je najsloeniji u pogledu injenica koje su vane ili ne. Uslovi:1. svojina prethodnika, tj. da je prethodnik vlasnik + jo tri pravne injenice (nisu uvek

sve tri potrebne za prenos svojine)2. obligacionopravni ugovor = kauzalni ugovor = osnovni ugovor = ugovor obvezivanja

pravni osnov, tj. saglasna izjava volja3. stvarnopravni ugovor = apstraktan ugovor = izvrni ugovor = ugovor raspolaganja,

kojim se izvrava obaveza koju smo prihvatili4. predaja (kod pokretne, tj. manipulacija kod nepokretne stvari = upis u javni registar)

1., 3. i 4. su dovoljne za prenos svojine. Sve ovo potie od uvanog pravnika Savinjija iz 19. veka. On je video u kupoprodajnom ugovoru 2 ugovora, tj. dve izjave volje, tj. dva puta po dve izjave volje. Po dve na svakoj strani. Prvi sporazum je obligacionopravni ugovor da e predati stvar i preneti svojinu. Ovo je ugovor obvezivanja. Drugim sporazumom se obaveza izvrava, tj. to je saglasnost obojce o prenoenju i primanju prava svojine prenosim svojinu i primam svojinu. To je ugovor raspolaganja. Ovde se vidi CAUSA, a stvarnopravni ugovor ima causu! Da li je pravno vano za pravni odnos da li su svega 3 ili etiri injenice? Jeste, jer kakva e biti dalja pravna sudbina te stvari. To je pravni znaaj ovoga da li su 3 ili 4 injenice, tj. svojina je prela, prodavac nema svojinu vie, hoe li pribavilac ostati vlasnik?! E, to zavisi od toga da li je 3 ili etiri injenice. Ako je dolo do prenosa bez te jedne injenice, tj. bez punovanog ugovora, onda prethodnik ima PREOBRAAJNO PRAVO, njegov prenos nema causu, nema osnova. Dolo je do neosnovanog obogaenja, tj. bez valjanog osnova je prela svojina. Zato moe stvar da43

trai nazad putem ovog instituta neosnovanog obogacenja i da uspostavi preanje imovinsko stanje. Traie i stvar i dravinu i da mu se vrati pravo svojine. Ponovno sticanje svojine. Ako stvar vie nije kod pribavioca, jer je poklonio dalje, onda je taj trei stekao svojinu. Mogu da traim i od njega stvar, ali samo ako je nesavestan, a ostaje mi naknada tete od onog drugog. Kod nas su isto potrebne 3 injenice za prenos svojine, s tim to kod nas traim stvar kao vlasnik, a tamo kao neko ko nema svojinu. Razlog tome je to stvarnopravni zahtevi ne zastarevaju - ovo u Srbiji, dok obligacionopravni zahtevi stare ovo u Nemakoj. Posledice po 3. lica: Kod nas mogu i da traim od svih 3. lica, jer sam vlasnik, dok u nemakom sistemu mogu da traim, ali pod oteanim uslovima. Nemaki sistem vodi vie rauna o PRAVNOM SAOBRAAJU, a kod nas je vaniji INTERES VLASNIKA. to se zemljinjih knjiga tie, one su najbolje i najpedantnije u Nemakoj i vajcarskoj, dok neto manje u Austriji, ali su kod nas katastrofalne. Upravo zato nam poskupljuju ivot! Krediti su skuplji!

44

NA SISTEM RIMSKI Uslovi:1. svojina prethodnika (dakle, derivatno sticanje kod koga je vano da je

prethodnik vlasnik)2. punovaan pravni osnov (tj. ugovor upravljen na prenos svojine: kupoprodaja,

razmena, poklon) ovaj ugovor nije dovoljan, jer kod nas ugovor nema translativno dejstvo, tj. sam po sebi ne prenosi svojinu. On ima samo obligaciono dejstvo, tj. na osnovu njega nastaju odreena relativna prava. Zato je ugovor samo PRAVNI OSNOV, a za prelaz prava potreban je jo jedan momenat NAIN STICANJA U UEM SMISLU (modus akvirendi).3. MODUS AKVIRENDI - taj modus je kod pokretnih predaja, a kod nepokretnosti upis

u zemljine knjige ili prenos tapije. SVE DOK SE STVAR NE PREDA KUPCU, VLASNIK STVARI OSTAJE PRENOSILAC. Ova predaja mora da bude akt volje prodavca, te bez obzira na to to prodavac ima ugovornu obavezu da stvar preda i prenese svojinu i to moe na to i sudskim putem biti nateran, ipak, kupac nema pravo da sam uzme stvar, ako mu je prodavac ne da. Ako kupac, protivno volji prodavca, sam uspostavi dravinu, on nee postati vlasnik, ve samo MANJIVI DRALAC. Takoe, sama predaja mora da bude upravljena na prenos svojine TO SE PRETPOSTAVLJA, JER je sam ugovor upravljen na prenos svojine. Meutim, ima i drugih mogunosti koje se onda istiu posebno, npr: prodavac preda kupcu stvar, sa tim da mu je ovaj priuva nekoliko dana!!! Iz ove injenice da SVE DOK SE STVAR NE PREDA KUPCU, VLASNIK STVARI OSTAJE PRENOSILAC proizlaze vane pravne posledice: 1. rizik sluajne propasti individualno odreene stvari snosi prodavac 2. plodovi koje stvar da pripadaju prodavcu 3. prodavevi poverioci mogu prodatu, a nepredatu stvar zapleniti i prinudno prodati radi namirenja svog potraivanja4. ako prodavac istu stvar proda i preda drugome, vlasnik e postati taj drugi kupac

(samo ukoliko je savestan ovo je pretpostavka koju prvi kupac treba da obara), a pravi kupac moe samo zahtevati povraaj cene, ako ju je isplatio, kao i naknadu tete zbog neizvrenja ugovora Takodje, postoji ustanova viekratnog otuenja, lan 35. ZOSPO. Npr: lice A ima kupoprodajni ugovor i sa licem B i C i D, ali licu C preda stvar. Lice C je novi vlasnik, ali mora biti savestan (tj. da ne zna i nije mogao znati da je lice A napravilo vie ugovora).45

predajaVrste predaje su obradjene kod DRAVINE!!!

ALTERNARTIVE REDOVNOM NAINU STICANJA SVOJINE, tj. ako ne mogu kao gore, onda kako mogu! Dakle, ako je prethodnik i dalje vlasnik, pravni poredak reaguje tako to otvara alternativne metode sticanja! Dve su takve mogunosti da se pribavi svojina kada ne moe na osnovu ugovora, tj. kada ne moe redovan nain sticanja. Prvo je ue primenjivo sticanje od nevlasnika! Drugo je ire primenjivo sticanje odrajem! STICANJE OD NEVLASNIKA se pogreno zove tako, jer je bolje i preciznije govoriti STICANJE OD NEOVLAENOG, a sve zbog situacije kada imamo sticanje od vlasnika koji je neovlaen da prenese svojinu! Ovo nije ustanova Rimskog prava, ve Austrijskog graanskog zakonika. Dakle, tu imamo dve situacije: 1. neovlaenog vlasnika, koji nema ovlaenje raspolaganja2. kada stvarno nije vlasnik, pa nema ni svojinu, ni ovlaenje

Ova metoda sticanja omoguava sticanje samo kada je to nedostatak svojina prethodnika ili prethodnikovo ovlaenje raspolaganja! Dok odraj omoguava sticanje kada SVE NEDOSTAJE, tj. moemo nita nemati i odraj lei sve! Ovo sticanje od nevlasnika ili ti neovlaenog ne postoji svuda u svetu, ve to zakonodavac odreuje na osnovu toga koliko mu je vano da imate posla sa vlasnikom i koliko zaista ne eli da pree preko te mane, te ne uvodi ili uvodi ovu ustanovu. U tom sistemu NEOGRANIENE REIVINDIKACIJE 100 POSTO JE RTVOVANA SIGURNOST PRAVNOG PROMETA, A 100 POSTO JE VRSTA SIGURNOST VLASNIKA! Meutim, postoje sistemi koji prave kompromis ili tite vie jedno ili vie drugo!

46

Nae reenje je isto kao u predratnom pravu i po njemu za sticanje od neovlaenog potrebno je: PRAVNE INJENICE, OPTI USLOVI (KUMULATIVNO SVI) +

IVOTNI SLUAJEVI, POSEBNI USLOVI (ALTERNATIVNO SU POBROJANI, A POTREBAN SAMO JEDAN) OPTI USLOVI su KOD POKRETNE STVARI:1. IUSTUS TITULUS osnov uperen na prenos svojine, punovani (ne ruljivi ili

nepostojei...) pravni posao uperen na prenos svojine.2. Teretan, a ne dobroin pravni posao. 3. Nain sticanja MODUS AKVIRENDI (predaja=tradicija=prenos dravine) 4. Savesnost pribavioca u trenutku predaje (da nismo znali da taj nije vlasnik ili

nema ovlaenje) (to vie uslova, to se vie titi svojina) + (na sve ovo gore) jedan od 3 dodatna alternativno postavljena uslova: 1. pribavljanje na javnoj prodaji (drabi)2. pribavljanje od lica koje je ovlaeno (ovlaeni trgovac) da ba takvu stvar stavlja u

promet 3. pribavljanje od onoga kome je vlasnik POVERIO STVAR (POVERENIKU) Ovlaeni trgovac je ono pravno ili fiziko lice koje je ovlaeno da stavlja u promet upravo takvu stvar kakvu smo pribavili. Javna prodaja (obina javna prodaja = dobrovoljna) zakonom nije formulisano ta to znai, ali to je uee javnog organa vlasti (zato je to oficijelna prodaja), tj. prodaja uz odobrenje vlasti. Draba = nadmetanje. Prinudna javna prodaja vri se u organizaciji suda u izvrnom postupku (zaplena stvari i nude se posle na toj prodaji). Ova prodaja nema veze sa priom sticanja od neovlaenog i za nju vae druga pravila! Pribavljanje od poverenika tj. od onoga kome je vlasnik poverio da mu vrati stvar (a ne radi otuenja, jer onda je punomonik i to je onda sticanje od vlasnika preko punomonika), a on izigra poverenje i proda stvar (npr: poslugoprimac, ostavoprimac, zalogoprimac, lice po ugovoru o delu, npr. da popravi stvar..., tj. priteaoci ili neposredni draoci prava). Ovde je opravdanje u stvari poruka vlasniku da razmilja kome daje stvar!

47

Dakle, sve su ovo uslovi kada se titi pravni promet na raun pravne sigurnosti vlasnika (rtvovan opravdan interes vlasnika)! To je tzv. originerno sticanje! To sve, ipak, nije definitivan gubitak, jer vlasnik ima pravo da trai ponovno sticanje svojine, tj. da ponovo postane vlasnik, tj. stekne svojinu! Ovo je IZUZETNO!!! Opisuje ga l. 31. Uslovi za ponovno sticanje svojine:1. stvar za njega mora imati naroiti znaaj (to je slobodna sudijska procena)

2. postoji prekluzivan rok od 1 godine, poev od dana kada je izgubljena svojina

ODRAJ (usucapio) - je sticanje prava svojine na osnovu dravine koja ima odreene kvalitete i koja je trajala zakonom odreeno vreme. Alternativa je redovnom sticanju. Ovde se menja svojina sa jednog na drugi subjekt prava. To je ex lege = sticanje po sili zakona (lan 28-30 ZOSPO). Nije odraj svuda u svetu isti, jer zakonodavac bira kako e ga konstruisati. Odraj kod nas je ureen u tradiciji recipiranog rimskog prava i Austrijskog gra. zak., a od 1980. u ZOSPO. CILJ ODRAJA je da pretvara faktiko stanje u pravno stanje (je reakcija da se stane na kraj neskladu faktikog i pravnog stanja, tj. da se utvrdi ko i kako se ponaa, da li kao vlasnik ili ne). CILJ ODRAJA moe biti i dokazivanje prava svojine (npr: ja jesam vlasnik, a ne mogu to da dokaem. ivim u stanu 20 godina, nisam upisan u zemljine knjige, nemam ugovor, e... tada odrajem dokazujem). Takoe, iz praktinih razloga e se pozivati na odraj vlasnici koji su pravo svojine stekli derivatnim putem, tj. na osnovu pravnog posla sa vlasnikom. Zato? Zato to sticanje na osnovu pravnog posla sa vlasnikom podrazumeva i punovanost osnova i postojanje modusa i postojanje svojine na strani prethodnika, a ako je i on stekao derivatnim putem, onda i postojanje svojine na strani njegovog (prethodnikovog) prethodnika i tako redom. Taj dokaz je teak i nekad nemogu, pa se zato posle odreenog vremena vlasnik moe pozvati na pravila o odraju, iako je stekao derivatnim putem. Dovoljno je da DOKAE ZAKONITOST SVOJE DRAVINE, a kod vanrednog odraja ak ni to, jer se ne trai, dok se savesnost pretpostavlja i ne mora se dokazivati.48

Potrebna je SUDSKA DEKLARATIVNA ODLUKA, tj. samo sud moe da kae da je to to da sam ja vlasnik, jer sam dokazao odraj, a sa tom odlukom se onda mogu upisati u zemlj. knjige. Reeno je da je u nekim sistemima vlasnik uvek zatien, tj. SISTEMOM NEOGRANIENE REIVINDIKACIJE, meutim, kod nas postoji: 1) ODRAJ i 2) STICANJE OD NEOVLAENOG! Ovo, prvo reenje neograniena reivindikacija, eli da ostavi nesklad izmeu faktikog i pravnog stanja, pa samo donekle menja situaciju, a to je da predvia da reivindikacija zastari, tj. predvia da zastari reivindikacioni zahtev. ZASTARELOST (i dalje postoji, pa onaj kod koga je stvar moe da vrati stvar ako eli) ili PREKLUZIVNO (fatalno). Drugo reenje je ODRAJ, jer se njime nesklad okonava, tj. faktika prerasta u novu pravnu situaciju! Postoje dve vrste odraja: redovan i vanredan (ovo su tradicionalni, a ne racionalni nazivi, jer nisu utemeljeni u logici). Osnovna ideja je to vie uslova za odraj, to je krae vreme potrebno i obrnuto! Manje uslova due vremena! Ovde imamo: SVOJSTVA DRAVINE + ROK = ODRAJ (STICANJE SVOJINE)! REDOVAN ODRAJ (usucapio ordinario) zahteva:1. SVOJINSKU DRAVINU (to od vrsta dravine) + 2. KVALITETE DRAVINE: SAVESNA (to se pretpostavlja), ZAKONITA (to se

dokazuje na sudu. Punovaan, tj. ima valjan pravni osnov, tj. onaj koji je podesan za sticanje tog prava), PRAVA (To se dokazuje na sudu. Ovo je NAIN, tj. nema prevare, potajno uzeo, prisilio...) +3.

KRAE VREME (pokretna 3 godine, nepokretna stvar 10 godina)

VANREDNI ODRAJ (usukapio ekstraordinario) zahteva: 1. samo SAVESNA DRAVINA +2. ROK (pokretna 10 godina, nepokretna stvar 20 godina)

SAVESNOST Da li se savesnost trai tokom celog roka? DA. SAVESNOST SE PRETPOSTAVLJA, TE SE NE MORA DOKAZIVATI.

49

Razlika savesnosti kod redovnog i vanrednog odraja? Razlika potie od same funkcije ova dva odraja. Npr: moja savesnost kod redovnog odraja se tie toga ta sam mogao ili morao da znam o tom licu od koga stiem, tj. da znam da nije vlasnik. Dakle, mi tu verujemo da jeste vlasnik. ***Prof. Vodinelic nudi reenje TROSTEPENOG ODRAJA i to smo dobili kao dodatak od prof. avoki. Savesnost kod vanrednog odraja ona se odnosi na bilo koju injenicu koja nas je onemoguila da postanemo vlasnik, tj. da steknemo. Npr: zabluda kod indentiteta stvari (u bioskopu je mrak i uzmem tuu stvar sluajno). Savesnost kod redovnog odraja se odnosi na to da prethodnik nije vlasnik, da nisam znao ili mogao znati da lice nije vlasnik, jer stiemo od lica koje nije vlasnik stvari. To lei savesnost, kao kod sticanja od nevlasnika. KOD ODRAJA DOKAZUJEM POETAK I KRAJ DRAVINE!

RAUNANJE VREMENA se vri po pravilima ZOO i SHODNO se primenjuje na ZOSPO. Rok moe biti krai ili dui. Vreme potrebno za odraj poinje tei onoga dana kada je dralac stupio u dravinu stvari. Rok moe biti odreen u danima, nedeljama, mesecima i godinama. Rok odreen u danima poinje tei prvog dana posle dogaaja. Rok tee neprekidno, tj. nedelje i praznici se ne oduzimaju. Ako kraj roka pada u dan kada je zakonom odreeno da se ne radi, kao poslednji dan roka se rauna sledei radni dan. to se tie rokova, iako su kogentnim normama ureeni, rokovi se menjaju: prekidom, priraunavanjem i zastojem!50

PRIRAUNAVANJE:1. kada su uzukapijenti iste vrste, tj. sledbenik i prethodnik su jednaki uzukapijetni

iste vrste, onda ide PROTEKLO VREME + NOVO VREME. 2. kada uzukapijenti nisu jednaki, onda, npr: za pokretnu stvar sledi: Imamo lice A, koje stie na osnovu redovnog odraja, u roku od 3 godine i dralo je stvar 1.5 godinu, tj. 50 procenata potrebnog vremena. Imamo sada lice B, kod koga se nala stvar lica A, te lice B dri stvar u vanrednom odraju. Dakle, licu B treba 10 godina za tu pokretnu stvar, a kako je lice A dralo ve 50 posto vremena, ostaje da lice B treba da dri drugih 50 procenata vremena, ali 50 posto onog vremena, koje je potrebno za vanredni odraj, a to je 10 godina, tj. polovinu 5 godina! Ukupno su lice A i lice B drali stvar 6.5 godina! Dakle, najbolje je izraziti proteklo i preostalo vreme u procentima i voditi rauna o vrsti odraja! Okolnosti koje utiu da rok ne moe da tee: ZASTOJ i PREKID.

ZASTOJ:

Slabije smeta za rok. Prema zastoju vreme potrebno za odraj ne tee u dole navedenim situacijama, bez obzira ko se naao u ulozi uzukapijenta, a ko u ulozi vlasnika: 1. izmeu branih drugova 2. izmeu roditelja i dece

51

3. izmeu tienika i organa starateljstva, za vreme trajanja starateljstva i dok ne budu poloeni rauni 4. izmeu dva lica koja ive u vanbranoj zajednici, dok ta zajednica postoji5. odraj ne tee protiv vlasnika koji se nalazi na VOJNOJ DUNOSTI ZA VREME

MOBILIZACIJE U SLUAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI ILI RATA 6. odraj ne tee protiv lica zaposlenih u tuem domainstvu, kada se kao uzukapijent pojavljuje poslodavac ili lan njegove porodice, sve dok traje taj radni odnos7. vreme potrebno za odraj ne tee za sve vreme za koje vlasniku nije bilo

mogue, a zbog nesavladivih prepreka da sudskim putem zahteva zatitu svog prava (kada sudovi ne radi zbog elementarne nepogode zemljotres. Uostalom, to je faktiko pitanje o kojem odluuje sud.)

Uticaj uzroka zastoja moe biti dvojak:1. AKO SE UZROK ZASTOJA POJAVIO PRE NEGO TO JE ROK ZA ODRAJ UOPTE

POEO TEI, odlae se poetak roka, koji poinje tei kada taj uzrok prestane (npr: ako je uzukapiona dravina nastala dok se vlasnik nalazio na VOJNOJ DUNOSTI, rok e poeti da tee tek kada vlasniku prestane vojna dunost)2. AKO SE UZROK ZASTOJA POJAVIO NAKON TO JE ROK ZA ODRAJ POEO

TEI, njegov tok se zaustavlja i vreme ne tee sve dok uzrok zastoja postoji, a kada taj uzrok nestane, rok nastavlja da tee i ranije proteklo vreme se rauna (npr: ako je isteklo dve godine uzukapione dravine i to pre odlaska vlasnika na VOJNU DUNOST ZA VREME RATA, rok nee tei za sve vreme dok se on nalazi na vojnoj dunosti, a po prestanku te dunosti bie potrebna jo godina dana da uzukapijent postane vlasnik /pokretne stvari/ na osnovu redovnog odraja)

Protiv vlasnika koji je maloletan ili drugo poslovno nesposobno lice, rok za odraj tee bez obzira da li ima zakonskog zastupnika ili ne, ali ako ovakav vlasnik nema zakonskog zastupnika, odraj ne moe nastupiti, pre nego to proteknu dve godine od dana kada je vlasnik postao potpuno poslovno sposoban ili od kada je dobio zastupnika. Protiv vlasnika koji se nalazi na ODSLUENJU VOJNOG ROKA ILI NA VOJNOJ VEBI, vreme potrebno za odraj tee, ali odraj ne moe nastupiti dok ne proteknu t