stvarno_pravo_i_stvari

8/7/2019 stvarno_pravo_i_stvari

1/26

VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

Smer: Finansije

TRGOVINSKO PRAVO

TEMA: Stvarno pravo i stvari

Seminarski rad

Mentor: Student:

Prof. arko Anelkovi Ili Marko 10637/09


2/26

Leskovac, April, 2011. god.

Sadraj:

Uvod.................................................................................................................................... 2

Pravo svojine....................................................................................................................... 6

Sticanje svojine................................................................................................................... 10

Evidencija nepokretnosti.................................................................................................... 14

Zatita i prestanak svojine.................................................................................................. 15

Dravina.............................................................................................................................. 17Pojam i vrste stvari.............................................................................................................. 19

Zakljuak.............................................................................................................................. 25

Literatura.............................................................................................................................. 26

2


3/26

UVOD

U okviru subjektivnih prava, pored podele na apsolutna i relativna, pri uoj podeli

nailazimo na stvarno pravo, kao deo graanskog prava. Ovo pravo sadri pravne norme koje

reguliu odnose meu ljudima povodom stvari

. Stvarna prava se mogu posmatrati u objektivnomisubjektivnom smislu.

U objektivnom smislu ovo pravo regulie odnose povodom odreene stvari koja je i predmet

nastanka konkretnih ovlaenja u okviru stvarnih prava. U subjektivnom smislu ono predstavlja

skup ovlaenja zatienih pravom odreenog pravnog subjekta povodom neke stvari. Izmeu

ova dva oblika prava postoji odnos uzajamne povezanosti.

S obzirom na odnos regulisan ovim pravom (izmeu ljudi i stvari) moe se rei da je

naglaen drutveni aspekt. S tim u vezi, odnosi u pogledu stvari mogu se javiti kao faktiki i kao

pravni odnosi. Faktiki odnos se sastoji u raspolaganju ili korienju nekog lica odreenom stvari

i njegovim odnosom prema istoj, bez ulaska u pravnu sutinu.Pravni odnos se uspostavlja izmeu

nosioca nekog stvarnog prava i ostalih subjekata dunih da potuju stvanropravna ovlaenja

nekog subjekta na konkretnoj stvari.Ukoliko doe do nepotovanja pomenutog ovlaenja nosilac

stvarnih prava raspolae odreenim instrumentima pravne zatite.

Po svom sadraju stvarna prava se dele prema vrsti ovlaenja nosioca prava prema

odreenoj stvari, i ovom podelom imamo prava svojine i ograniena stvarna prava.Pravo svojine

je apsolutno pravo koje svom titularu daje potpunu i iskljuivu vlast na stvari, dok ograniena

stvarna prava omoguuju titularu prava ogranienu vlast.

Obzirom da su stvarna prava prenosiva, javljaju se pravni i ekonomski promet stvarnih

prava.Pravni promet podrazumeva prenos subjektivnih apsolutnih prava sa jednog titulara na

3


4/26

drugi, a ekonomski prenos raznih stvari iz posleda jednog u posed drugog lica sa ili bez prenosa

subjektivnih prava vezanog za stvar iz predmeta.

Odnosi koji se sastoje od skupa ovlaenja i obaveza na strani razliitih subjekata su

stvarnopravni odnosi.

Karakteristike stvarnih prava su:

1. spadaju u kategoriju apsolutnih prava

2. stvaraju obavezu treim licima da ne ometaju titulara ovih prava u vrenju

stvarnopravnih ovlaenja

3. objekti ovih prava mogu biti samo stvri materijalne prirode

4. sadraj je unapred utvren imperativnim normama i subjekti ga ne mogu menjati, ali

se moe vriti prenos stvarnopravnih ovlaenja

5. unapred su utvrena pravnim normama (zakonski utvrena)

6. javnost stvarnih prava podrazumeva upoznavanje zainteresovanih subjekata i svih

ostalih sa postojanjem odreenih stvarnih prava, to se postie upisom prava u

zemljine knjige.

Stvari su materijalni delovi prirode podloni ljudskoj vlasti. Ovako definisane stvari

predstavljaju objekte stvarnopravnih odnosa i one mogu biti predmet prometa i razmene.

Postoji vie klasifikacija i podela stvari:

1. pokretne i nepokretne

2. potrone i nepotrone

3. stvari odreene po rodu i individualno odreene stvari

4. zamenljive i nezamenljive

5. deljive i nedeljive

6. glavne i sporedne stvari.

4


5/26

Pokretne stvari su one koje se nesmetano mgogu pomerati s jednog mesta na drugo bez

promene njihove sutine (knjiga, sto...).Nepokretne stvari su one koje se ne mogu pomeriti s

jednog mesta na drugo a da se pri tom ne poremeti njihova sutina (zemljite, zgrade,...).Pod

njima pod nepokretnim stvarima takoe se ubrajaju i one koje su u funkcionalnom jedinstvu sa

nepokretnim stvarima, a u stvarnosti su pokretne (brodovi).Pravo svojine nad pokretnim stvarima

stie se ako postoji pravni odnos (punovaan ugovor npr.) i ako je izvrena predaja stvari novom

vlasniku, dok je kod nepokretnih stvari, pored pravnog osnova, potrebno izvriti i uknjibu u

zemljine i druge javne registracione knjige.

Podela na potrone i nepotrone stvari zasnovana je na njihovom troenju prilikom

upotrebe, pa je po tome logino da potrone stvari prestaju da postoje prilikom upotrebe

(jednokratna upotreba), dok nepotrone ostaju i nakon upotrebe (traju). Neke stvari mogu

pripadati obema vrstama shodno ekonomskoj nameni, ili prei iz potronih u nepotrone i

obrnuto.Samo neke od ovih stvari mogu biti objekti odreenih prava.

Stvari odreene po rodu (generike) su one koje se u pravnom prometu izdvajaju po

svojoj vrsti, broju ili koliini (gorivo, ito i sl.), a individualno odreene su one stvari koje se iz

svog roda izdvajaju po nekim karakteristikama ili specifinostima (umetnika dela-slike,

vaze).Pod odreenim uslovima stvari odreene po rodu mogu se izdvojiti iz svoje vrste i

individualizovati (kupljena stvar iz jedne vrste).Smatra se takoe da stvari odreene po rodu ne

propadaju dok god postoji njihov rod, to sa individualno odreenim stvarima nije sluaj.Sve

stvari odreene po rodu zamenljive su kao i znatan broj individualno odreenih stvari koje su

takve postale individualizacijom.

Zamenljive su one stvari koje se mogu zameniti drugim stvarima istih ili slinih svojstava

koje ih ine u biti jednakim sa stvarima koje su predmet zamene. Nezameljive su stvari

5


6/26

jedinstvenih svojstava koja se ne sreu kod drugih stvari. Ova podela je znaajna kod eventualne

naknade tete (zamenljive-robna i novana, nezamenljive- samo novana naknada).

Deljivost neke stvari bazira se na mogunosti podele jedne stvari na vie delova.Deljive su

one stvari koje pokazuju istu vrednost i svojom celinom i zbirom svojih delova

(npr.cigarete).Stvari koje se ne mogu fiziki podeliti na manje delove bez promene sutine stvari

ili gde je mogua deoba na delove ali se pri tom naruava jednakost izmeu vrednosti celine i

delova predstavljaju nedeljive stvari.

Glavna stvar sastavljena je od vie drugih stvari meusobno povezanih, to se manifestuje

kao odnos glavne i sporedne stvari. Glavna stvar je ona koja se ekonomski posmatrano uzima kao

najvanija, a njeni individualni delovi koji joj omoguavaju vrenje funkcije su sporedne

stvari.Sporedne stvari mogu se javiti, na bazi povezanosti sa glavnom stvari, kao prirataj (fiziki

poovezana za glavnu stvar) ipripadak (ua fizika vezanost, ali ne ini jedinstvo sa glavnom

stvari na bazi ekonomske namene sloene stvari).

PRAVO SVOJINE1. PRIVATNA SVOJINA PRAVO I OBLICI

Pravo privatne svojine, kao centralni institut prava uopte, razvijalo se kao skup pravila

kojim se normiraju odnosi povodom prisvajanja ekonomskih vrednosti (prisvajanje dobara).

Opte karakteristike svojine i njenih prava su dranje, korienje i raspolaganje odreenim

sredstvima.

Ovlaenje dranja stvari je mogunost ostvarivanja faktike vlasti na stvari (dravina) da

bi se stvar koristila. S tim u veze je i ovlaenje upotrebe stvari, to omoguava vlasniku da time

stie korist od predmetne stvari (prihod).Raspolaganje je ovlaenje koje se tie supstance stvari i

njenog pravnog statusa.

6


7/26

Pravo privatne svojine je najvanije graansko pravo i ono titularu omoguava najpotpunije

raspolaganje nekom stvari.Ogranienja prava privatne svojine se odnose na subjekte, objekte i

sadrinu ovog prava. U pogledusubjekta ogranienje se odnosi na mogunost da jedno lice moe

postati titular odreenog prava svojine s obzirom na svoja svojstva. U pogledu objekta

ogranienja se odnose na stvari koje mogu postati predmeti privatne svojine (odnosi se na

nepokretne stvari).U pogledu sadraja prava ogranienje se odnosi na zloupotrebu, tj. titular

moe koristiti svoje pravo na nain da ga ne zloupotrebljava. Postoje i neka ogranienja u

pogledu raspolaganja stvarima, to je naznaeno u tzv. pravu pree kupovine (ponuditi prilikom

prodaje stvar prvo suvlasnicima, a nakon toga treim licima).

Posebni oblici prava privatne svojine su:

a. Pravo susvojine

b. Pravo zajednike svojine

c. Pravo etane svojine

Susvojina se javlja ukoliko nad jednom stvari postoji vie nosilaca prava svojine i svaki od

njih je nosilac vlasnikog dela prema kojima se odreuje udeo suvlasnika u vrenju svih prava

svojine.Svaki od suvlasnika samostalno raspolae svojim delom, osim u sluajevima koje zakon

predvia drugaije(pravo pree kupovine).Svi suvlasnici zajedniki upravljaju zajednikom

stvari, osim ako ne odlue drugaije (da upravlja jedan ili nekolicina suvlasnika).Za odluivanje

je bitan odnos suvlasnikih dobara.Za poslove redovnog upravljanja dovoljna je saglasnost

suvlasnika iji udeli ine vie od vrednosti stvari, a za poslove vanrednog upravljanja potrebna

je saglasnost svih suvlasnika.U sluaju nemogunosti usaglaavanja uprava zajednikom stvari se

poverava treim licima, o emu odluuje sud.

Trokove snose suvlasnici srazmerno udelima.Svaki suvlasnik ima pravo da trai fiziku

deobu stvari ime e se utvrditi realni pripadajui delovi nad kojim e biti iskljuivi vlasnici. Ova

7


8/26

deoba ne sme biti na tetu drugih suvlasnika. Ukoliko stvar nije fiziki deljiva ona se prodaje i

novana protivvrednost raspodeljuje se suvlasnicima.Svaki od suvlasnika ima pravo da koristi

zakonom dozvoljena sredstva za zatitu svojih prava, a za sve sporove nadlean je sud.

Zajednika svojina je svojina na jednoj fiziki nepodeljenoj stvari koja pripada dvoma ili

veem broju lica iji su udeli samoodredivi.Odatle proizilaze

sledee karakteristike:

1) Jedinstveno pravo svojine

2) Jedinstvo objekta

3) Pravo svojine na zajednikoj imovini (stvari) pripada ivotnoj zajednici, a

ne pojedinim lanovima.

Zajedniari uestvuju bez utvrivanja njihovih pojedinanih udela,svoja ovlaenja vre

zajedno ili putem predstavljanja (jedan u ime svih) i ne mogu individualno raspolagati

proporcionalnim delovima svojine.

Oblici zajednike svojine su svojina kunih zadruga i brana tekovina.Prva se sve ree

sree (re je o zajednikoj svojini ivotne radne zajednice zasnovane na porodinim, a ne

pravnim odnosima).Zajednika imovina branih drugova je ona koju su supruzi stekli radom u

toku brane zajednice iz ega proizilaze sld.karakteristike:

a) Zajednika imovina potie od rada branih drugova(odvojenog ili zajednikog)

b) Subjekti zajednike svojine su brani drugovi (punovaei i nevaei brak)

c) U zajedniku imovinu ulaze samo one imovinske vrednosti koje su steene dok je

postojala brana zajednica.

Ovom vrstom imovine suprunici upravljaju zajedniki, osim u sluaju sklapanja drugaijeg

sporazuma.Zajednika svojina moe biti pretvorena u susvojinu zahtevom zajedniara na nain

da zajednika stvar bude podeljena.

8


9/26

Etana svojina je pravo svojine na stanu, poslovnoj prostoriji ili garai kao posebnim

delovima zgrade, s kojim su neraskidivo povezana odreena prava zajednikim delovima zgrade i

na zemljitu na kome je zgrada podignuta.

U sluaju postojanja etane svojine ne mogu se pojaviti na istoj stvari drugi oblici privatne

svojine. Predmetetane svojine ne mogu biti zajedniki delovi zgrade (stepenita, tavani i sl.) i

zajedniki ureaji i sama konstrukcija zgrade, ve oni delovi zgrade koji potpadaju pod etanu

svojinu (pojedini stanovi, poslovne prostorije).

2. OSTALI OBLICI SVOJINE U NAEM PRAVU

Krupne sistemske promene kod nas nakon 1990.g. odrazile su se i na planu pravnog

ureivanja svojinskih odnosa Ustav SRJ i Ustav RS definisali su prethodno postojanje: privatne,

dravne, drutvene i zadrune svojine,kao moguih svojinskih oblika.

Osnov za postojanje dravne socijalistike svojine bile su razliite pravno-politike mere

kojima se koristila nova vlast.Titular prava ove svojine bila je socijalistika drava i svoje pravo

ostvarivala je preko svojih organa. Uslove za prenos svojinskih ovlaenja i njihov sadraj

definisali su zakoni.

Drutvena svojina izraava odgovarajui drutveni odnos u prisvajanju ekonomskih

vrednosti u procesu proizvodnje.Ona je oblik nesvojinskog shvatanja svojine, koji negira

postojanje titulara svojine.Titulara predstavlja celo drutvo (formalno).Ova svojina uvek je

poverena nekom na korienje i ti isti postaju korisnici (vrioci) prava svojine. Ovo pravo sadri

dve komponente;

1. graanskopravna ovlaenje upotrebe i raspolaganja povodom stvari u drutvenoj

svojini;konstituisana je u korist radnih i drugih organizacija

9


10/26

2. javnopravna obuhvata sva ostala prava iz drutvene svojine.

Pravo korienja, kao osnovno pravo drutvene svojine, predstavlja jedno specifino graansko

pravo koje zbog toga spada u kategoriju ovih prava.

Zadruna svojina je ona koju ine stvari, sredstva i udeli zadrugara koje oni unose u

zadrugu, kao i sedstva ostvarena prilikom poslovanja i sredstava steenih na druge naine

(donacije).Titular je zadruga kao zajednica zadrugara. Zatita zadrune ostvaruje se identino

zatiti privatne svojine.

STICANJE SVOJINE sticanje prava privatne svojine

Pravni odnosi koji su zasnovani na skupu pravnih injenica na osnovu kojih pravno lice

stie pravo privatne svojine naziva se nain sticanja prava privatne svojine.Postoji vie naina

sticanja ovog prava: na osnovu ugovora sa prethodnim vlasnikom , odrajem i sticanjem svojine

od nevlasnika. Dalje se mogu manifestovati kao prirataj, nalaz stvari,aproprijacija i sl. Svi

oblici sticanja prava privatne svojine svrstavaju se u :

1. Derivativno sticanje i

2. Originarno sticanje.

Derivativno je prenos prava svojine sa jednog na drugog titulara, i vaee je ukoiko postoji

pravni osnov i nain sticanja. Kaopravni osnov javljaju se jednostrani i dvostrani pravni poslovi

(testamenti, ugovori o prodaji i sl.). Nainsticanja je kod pokretnih stvari prodaja, a kod

nepokretnosti upis u zemljine knjige i prenos tapije.Fizika predaja se moe izvriti predajom iz

ruke u ruku (uruenjem) ili ostavljanjem stvari na mesto koje je oznaio pribavilac. Bitno je

dovoenje kupca u mogunost da vri faktiku vlast na stvari.Fiktivna predaja je u stvari prenos

10


11/26

prava svojine na osnovu samog ugovora, pri emu se fingira da je izvrena fizika predaja, iako

nje u stvari nema. Radi se o sledeim sluajevima:

1) Constitutum possessorium kada vlasnik (istovremeno dralac) prenese na

pribavioca svojinu samim ugovorom, a stvar i dalje zadri kod sebe kao

imalac nekog prava ueg od prava svojine. Cilj je da se izbegne dvostruka

predaja koja bi bila bespredmetna i bez smisla.

2) Traditio brevi manu (kratkim putem do predaje) postoji kada neko ve

dri stvar po nekom osnovu, ili bez ikakvog osnova, pa kupi stvar i stekne

svojinu momentom zakljuenja ugovora.

3) Cessio vindicationis ovde postoje 3 lica: vlasnik stvari, pribavilac stvari i

tree lice kod kojeg se stvar nalazi.Novi i stari vlasnik po ugovoru o prenosu

svojine utvruju da i pored prenosa svojine stvar ostaje kod treeg lica.

Na nepokretnim stvarima pravo svojine ne mora biti na strani vlasnika.

Originarno sticanje je sticanje prava svojine kod koga postoje pravne injenice ije

postojanje dovodi do uspostavljanja ovog prava u korist novog vlasnika kada pre toga pravo

privatne svojine nije postojalo. Ovaj nain sticanja svojine primenljiv je na sve oblike svojine.

A. STICANJE SVOJINE OD NEVLASNIKA se moe javiti pod odreenim uslovima

koji se mogu podeliti na opte i posebne. Opti uslovi su:

Da je stvaralac savestan

Da je u pitanju pokretna stvar

Da postoji punovaan ugovor

Da je stvar predata sticaocu.

11


12/26

Posebni uslovi su:

Da je stvar pribavljena na javnoj prodaji

Da je stvar pribavljena od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stavlja u promet

takve stvari (trgovina)

Da je stvar nabavljena od nevlasnika kome je vlasnik predao stvar u dravinu na

osnovu pravnog posla koji nije osnov za pribavljanje prava svojine (npr.zakup).

Kada se steknu 3 opta i 1 poseban uslov tada pravni subjekt moe da stekne svojinu na

stvari i od nevlasnika.

B. ODRAJ je sticanje prava svojine na osnovu dravine koja ima odreene kvalitete i

koja je trajala zakonom odreeno vreme.S obzirom na kvalifikovanost dravine postoje

redovan i vanredan odraj.Za sticanje redovnim odrajem potrebna je kvalifikovana

dravina koja moe biti zakonita, svojinska, savesna i prava, kao i protek vremena.

Zakonita dravina je oblik gde je dralac doao u posed stvari na osnovu pravnog akta

kojim se stie pravo svojine.Savesna dravina je oblik kod koje je lice koje poseduje

stvar opravdano uvereno da je stvar nabavilo od lica koje je njen vlasnik.Protek

vremena je vremenski interval u kome neki pravni subjekt poseduje odreenu stvar.

Kod redovnog odraja protek vremena je 3 godine za pokretnosti i 10 godina za

nepokretnosti.Za vanredni odraj trai se savesna dravina i protek vremena od 10

godina za pokretnosti i 20 godina za nepokretnosti.

C. PRIRATAJ u smislu sticanja svojine je stvaranje nove sloene stvari materijalnim

sredstvima vie lica, i moe biti na pokretnim i na nepokretnim stvarima.

Kodpokretnih stvari prirataj nastupa spajanjem, smeom i preradom stvari.Spajanje je

stvaranje nove stvari kod koje se delovi mogu razdvojiti bez oteenja stvari.Ti delovi

12


13/26

ostaju u svojini prethodnog vlasnika.Smeom i preradom unose se novi sastojci u novu

stvar i oni se ne mogu izdvojiti iz nje bez povrede njihove sutine (nametaj).Subjekat

koji je u novu stvar uneo najvie vrednosti postaje vlasnik sloene stvari, a ostalim

subjektima isplauju se protivvrednosti unetih udela.

Prirataj kod nepokretnih stveri moe se javiti u vie formi, od kojih je najvanija

izgradnja na tuem zemljitu.

D. STICANJE SUDSKIM I ADMINISTRATIVNIM AKTIMA javlja se kod javne

prodaje, gde subjekti stiu svojinu po osnovu sudskog ili upravnog akta kojim se

okonava postupak.

E. OKUPACIJA je sticanje svojine na niijim stvarima njihovim jednostranim

uzimanjem u dravinu, s namerom zasnivanja pravne svojine.

F. KONFISKACIJA je prenos predmeta privatne svojine na bazi krivinih ili

upravnopravnih propisa u dravnu svojinu bez naknade. U krivinom postupku imovina

se moe oduzeti i delimino i potpuno, a u upravnom samo delimino.

G. NACIONALIZACIJA je politiko-ekonomska mera kojom se odreeni objekti

privatne svojine prenose uz naknadu u dravnu svojinu.Ona se ne odnosi na pojedinane

sluajeve, ve na njihov neodreen broj.U postupku agrarne reforme sticanje dravne

svojine je takoe jedan akt nacionalizacije koji se odnosi iskljuivo na oduzimanje

privatnog poljoprivrednog zemljita.Nacionalizacijom se ne moe stei privatna svojina.

H. EKSPROPRIJACIJA je prenos prava privatne svojine u dravnu uz potpunu

naknadu, ukoliko je to u optem interesu.Sprovodi se aktom upravnog organa optinske

skuptine uz prethodno utvrivanje da za to postoji opti interes (za zadovoljavanje

drutvenih potreba). Eksproprijacijom se ne moe stei pravo privatne svojine.

13


14/26

EVIDENCIJA NEPOKRETNOSTI

1. KATASTAR ZEMLJITA

Katastar je evidencija o zemljitu koja sadri podatke o poloaju, obliku i povrini

zemljinih parcela o nainu korienja i plodnosti i o katastarskom prihodu i korisniku. On je

javna knjiga i nalazi se u slubenim prostorijama nadlenog geodetskog organa. U katastru se

mogu dobiti podaci o premeru zemljita za odreenu teritoriju, bonitet i kvalitet zemljita.

Najvaniji element je parcela, tj. deo zemljita koje se koristi na isti nain i pripada istom

sopstveniku. Katastarsku optinu ini vie parcela na odreenoj teritoriji.

2. ZEMLJINE KNJIGE

Zemljine knjige su javni registri koje vode sudovi i u koje se upisuju nepokretne stvari i

stvarna prava na nepokretnostima, kao i neka obligaciona prava na ovim stvarima i u njih se

upisuju zemljita i zgrade.

Osnovna naela u voenju ovih knjiga su:

1) Naelo javnosti ove knjige su javne i dostupne na uvid svima

2) Naelo prioriteta pravo koje je ranije upisano ima veu snagu

3) Naelo legaliteta upis se vri samo na osnovu zakonom predvienih isprava

sastavljenih u odreenoj formi (npr.ugovor) i overenih od strane nadlenih organa.

Sastav zemljinih knjiga:

1) Glavna knjiga

2) Knjiga (zbirka) isprava

3) Registar

4) Katastarski planovi

14


15/26

5) Pomone evidencije

Glavna knjiga sadri najvanije elemente zemljinih knjiga:

Zemljinoknjino telo sadri podatke o katastaarskim parcelama.U pogledu

vlasnitva jedan ili vie vlasnika mogu biti grupisani kao vlasnici jedne parcele. Ovo telo

formira vie parcela priblino iste kulture u istoj katastarskoj optini i jednakog

optereenja.

Zemljinoknjini uloak pismena isprava formirana za jedno

zemljinoknjino telo koje obuhvata u celosti. Sastavljen je iz tri dela:

popisni list sadri opis nekretnine (topografski broj, kulturu,

nadgradnju i povrinu parcele i oznaku oblika svojine)

vlasniki list sadri ime sopstvenika, pravni osnov sticanja prava

svojine i ogranienja u pogledu upravljanja i raspolaganja pravima

teretni list upisuju se stvarna i druga zemljinoknjina prava koja

optereuju nekretnine (zemljinoknjino telo), ogranienja u raspolaganju koja

pogaaju svakog sopstvenika nepokretnosti i sve zabrane otuenja i optereenja. U

njega se unose hipoteka, line i stvarne slubenosti, realni tereti, pravo pree

kupovine,pravo otkupa i pravo zakupa.

Knjiga (zbirka) isprava je skup isprava na osnovu kojih se vre upisi u glavnu knjigu. Za

svaki upis potrebno je podneti odreene isprave.Ova zbirka moe samo pojanjavati nedovoljno

jasne upise.

Knjiga registra se sastoji od stvarnog registra (popis katastarskih parcela u jednoj

katastarskoj optini,npr.topografske brojeve i podatke o predmetu upisa) i linog registra

(imenik) koji je u stvari azbuni spisak sopstvenika i drugih titulara.

15


16/26

ZATITA I PRESTANAK SVOJINE

1. ZATITA PRIVATNE SVOJINE

Povreda svojine moe biti izvrena oduzimanjem stvari vlasniku i ometanjem svojine, pa

shodno tome postoje i svojinske tube za povraaj stvari i svojinske tube protiv ometanja

svojine.Dakle, vlasnik moe svojinu tititi na dva naina: samopomou (sopstvenim radnjama

radi otklanjanja povrede svojine) i podnoenjem tubi nadlenom sudu.

Revindikaciona tuba je tuba vlasnika za povraaj stvari protiv draoca kod koga se stvar

nalazi. Da bi uspeo sa tubenim zahtevom tuilac mora dokazati da je vlasnik, tj.injenice na

osnovu kojih je stekao pravo svojine.

Publicijanska tuba je tuba za povraaj stvari, koju podie uzkapioni dralac protiv

sadanjeg draoca. Ona pripada tuiocu koji je lien dravine prema tuenom koji nema pravni

osnov za dravinu.

Tubom zbog smetanja odnosno uznemiravanja vlasnik stvari (tuilac) zahteva od lica koje

ga uznemirava, ometa ili onemoguava u korienju stvari da prestane s povredama

svojine.Negatornu tubu moe podneti samo vlasnik stvari.

2. PRESTANAK SVOJINE

U zavisnosti od toga da li pravo svojine prestaje samo za dotadanjeg vlasnika ili se gasi i

nestaje iz pravnog ivota, svi naini prestanaka prava svojine dele se na relativne i apsolutne.

Relativni nain prestanka su oni kod kojih dolazi do smene vlasnika, tako da pravo prestaje

samo za dotadanjeg imaoca, to opet moe biti u skladu ili mimo njegove volje.

16


17/26

Apsolutni prestanak prava svojine postoji kad se pravo svojine ugasi i nestane iz pravnog

ivota.To se moe dogoditi usled propasti stvari ili naputanja svojine nad pokretnom stvari.

DRAVINA

Dravina je faktika vlast na stvari, nezavisno od toga da li se vri na osnovu

subjektivnog prava ili bez pravnog osnova i nezavisno od toga da li dralac veruje da je

ovlaen da vri tu faktiku vlast.Faktika vlast na stvari ne podrazumeva stalni kontakt sa

stvari, ve prostorni odnos prema njoj i ona se ostvaruje kroz njeno iskoriavanje.

Dravina moe prerasti i u pravnu vlast, a znaajna je jer njeni odreeni oblici mogu dovesti

do svojine uz ispunjenje venkih uslova predvienih zakonom.

Jedna od moguih podela dravine je na :

a) Zakonita i nezakonita dravina i

b) Savesna i nesavesna dravina.

Dravina je zakonita ako se zasniva na punovanom pravnom osnovu koji je po

objektivnom pravu podoban za sticanje one vrste poava iju sadrinu dralac vri.Pravni poslovi

koji mogu dovesti do zakonite svojinske dravine su kupoprodaja, trampa, poklon.

Nezakonita je ona dravina koja se ne zasniva na punovanom pravnom osnovu.Primeri za

to su nezakonito oduzimanje stvari, zadravanje stvari i sl.

Dravina je savesna ako dralac ne zna ili ne moe znati da stvar koju dri nije njegova.

Nesavesna dravina postoji kada je dralac stvari morao i mogao znati da se preduzetim

aktom ne moe stei pravo za koje tvrdi da mu pripada i koje odgovara njegovim faktikim

ponaanjem prema stvari.

17


18/26

1. ZATITA DRAVINE

Pravilo je da se zatita od povrede prava ostvaruje putem dravnih organa. Dravina se titi

jednako kao i prava samozatitom i intervencijom drave preko njenih organa.

Samozatita (samopomo) je pravo draoca da sam, primenom izvesne sile, odbije

smetanje svoje dravine, odnosno vrati dravinu koja mu je oduzeta.

Draocu stoji kao poseban nain zatite i tuba zbog ometanja dravine, koja se ograniava

samo na raspravljanje i dokazivanje injenice poslednjeg stanja dravine i nastalog smetanja.

Samo izuzetno, u sluaju da ako od dana kada je tuenik saznao da mu je tuilac oduzeo dravinu

do dana povratka dravine proteklo vie od 30 dana, sud raspravlja o prigovoru tuenog. U

sluaju tube radi oduzimanja dravine tueni moe utvrditi tanost te injenice ili da da prigovor

vezan za raniju dravinu.

Dravinska zatita u sudskom postupku u sudskom postupku dravina se titi

podizanjem tubi radi povraaja predmeta dravine i radi obustave akata koji smetaju dravinu.

Kada je dralac lien dravine stvari, protiv drugogo lica koje dri tu stvar podnosi se tuba

radi povraaja predmeta, dok se tuba radi obustave akata podnosi u sluaju kada dralac nije

lien dravine, ve samo ometan u vrenju vlasti nad predmetom dravine.

Sudski postupak po ovim tubama vezan je odreen rokovima i sumaran je (ispituju se

samo injenice oduzimanja ili smetanja dravine).

Pravni poredak prua zatitu onima koji treba da je dobiju, a subjekti prava su duni da

postupe po pravilima poretka u pogledu naina ostvarivanja te zatite.

18


19/26

POJAM I VRSTE STVARI

Stvar je u graanskopravnom smislu deo materijalne prorode koji se nalazi u ljudskoj

vlasti i na kojem postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo. Taj deo materijalne prirode

mora da je faktiki ili virtuelno u ljudskoj vlasti. Stvari su i prirodne snage, odnosno energije u

obliku elektriciteta, toplote, gasa, ukoliko su potinjene ovekovoj vlasti i stavljene u njegovu

slubu. Da postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo na delu materijalne prirode koji je u

ljudskoj vlasti. Da nije iskljuen iz prometa, da se nalazi u graanskopravnom prometu. Ali ima

stvari u graanskopravnom smislu koje nisu u prometu, samo je pravo svojine koje na njima

postoji neprenosivo (tzv. dobra mrtve ruke). Kada za neku stvar kaemo da je u prometu, to u

stvari znai da je u prometu pravo svojine na toj stvari. Stvari van prometa su stvari na kojima

postoji neprenosivo pravo svojine kao to su na primer javna dobra (stvari u koje nije uloen

nikakav rad, i to su dobra koja se nalaze pod javnopravnim reimom i na koja pojedinci nemaju

graanska imovinska prava).

2. Prosta i sloena stvar, pripadak

Svaka se stvar sastoji od delova, koji su takvi da se ili ne mogu raspoznati i onda je to

prosta stvar, ili se mogu raspoznati i onda je to sloena stvar.

Svi delovi sloene stvari nalaze se u meusobnoj funkcionalnoj vezi i ine pravnu celinu, a

prema fizikoj vezi koja postoji izmeu njih i koja je relevantna i sa gledita prava mogu biti:

1) spojeni sastavni delovi, koji su u materijalnoj vezi (fiziki spojeni) i

2) odvojeni sastavni delovi, koji su fiziki samostalni.

19


20/26

Spojeni sastavni delovi mogu biti:

1) neodvojivi i

2) odvojivi .

Neodvojivi (potpuno inkorporisani) deo je onaj koji se ne moe odvojiti bez unitenja, odn.

oteenja stvari ili drugog dela ili njega samog (npr. graevinski materijal od kojeg je napravljena

kua, konac kojim je saiveno odelo). Potpuno inkorporisani deo ne moe biti predmet posebnog

prava svojine i ostalih stvarnih prava. Pravo svojine na jednoj stvari nuno se prostire na sve

njene potpuno inkorporisane sastavne delove, odn. svi potpuno inkorporisani delovi sainjavaju

jedinstven objekt na kojem postoji jedno pravo svojine.

Odvojivi (nepotpuno inkorporisani) deo je onaj koji se moe odvojiti bez unitenja, odn.

oteenja (npr. toak automobila, prozorsko krilo na zgradi).

Odvojeni (fiziki samostalan) deo je uvek pokretna stvar, a sloena stvar kojoj pripada pripada

moe biti i pokretna i nepokretna (npr. alat za automobil). Ovakav deo samo povremeno dolazi u

fiziku vezu sa stvari, kada joj slui (funkcionalna veza, odn. namena je trajna), dok je odvojivi

(nepotpuno inkorporisani) deo u stalnoj fizikoj vezi.

Za oznaavanje pokretne stvari, koja je fiziki samostalna ali funkcionalno i pravno trajno

povezana sa drugom stvari, esto je u upotrebi izraz sporedna stvar. Ima takvih sloenih

pokretnih stvari iji su svi sastavni delovi odvojeni, a funkcije su im ravnopravne (npr. garnitura

aha, par cipela).

Pripadak je nepotpuno inkorporisani deo koji se moe odvojiti bez oteenja (npr. prozorsko krilo

na zgradi, vrata, toak na automobilu), kao i ono to je fiziki samostalno ali funkcionalno

povezano sa glavnom stvari (npr. rezervni toak za automobil, klju od automobila ili zgrade). I

jedan i drugi deo mogu biti takvi da je upotreba stvari bez njih nemogua, ili da je bitno oteana,

20


21/26

ili da samo olakavaju upotrebu stvari. Pripadak stvari u pravnim odnosima deli sudbinu glavne

stvari (tako je kod kupoprodaje, poklona, trampe). Jedna pokretna stvar moe postati pripadak

druge (pokretne ili nepokretne) samo ako pripada istom vlasniku i samo onda vai pravilo da deli

pravnu sudbinu glavne stvari.

3. Plodovi i proizvodi stvari

Plodovi u naturalnom obliku su proizvodi koje neka stvar daje periodino bez

iscrpljivanja svoje supstance, a namenjeni su za odvajanje. Plodovi su, npr.: voe, mladunci

ivotinja, vuna i mleko koje daju ovce, pelinji med. Do odvajanja plod je sastavni deo stvari, na

kojoj postoji jedno pravo svojine. Odvajanjem postaje samostalna stvar, na kojoj postoji posebno

pravo svojine. Plodovi se dele na:

1) neodvojene (neobrane, visee) i

2) odvojene (obrane).

Odvojeni plodovi dele se na:

1) sabrane i

2) nesabrane.

Plodovi u naturalnom obliku se jo dele na:

1) prirodne, kada ih stvar daje sama od sebe, bez ulaganja ljudskog roda (npr. divlje jagode i

kupine) i

2) vetake, za ije je nastanak potrebno ulaganje ljudskog roda (npr. etva sa obraene parcele).

Postoje i civilni plodovi, koji se najee pojavljuju u novanom obliku, a ree u obliku drugih

stvari odreenih po rodu (npr. kamata, kirija, zakupnina), to su periodini prihodi koje stvar daje

na osnovu pravnog odnosa vlasnika stvari sa drugim licima.

21


22/26

Proizvod u tehnikom smislu (produkt, prinos kako se jo zove) je ono to stvar da, ali bez

periodinosti i to je deo njene supstancije (npr. materijal od sruene zgrade, kamen ili pesak

izvaen iz njive, poseena voka u vonjaku).

Vlasniku stvari pripadaju kako plodovi, tako i proizvodi stvari. Zakupac, plodouivalac imaju

pravo na plodove, ali ne i na proizvode, jer supstancija ostaje vlasniku (npr. kada se ojagnji ovca,

jagnje pripada vlasniku ovce, a ne zakupcu imanja).

4. Zbirna stvar

Zbirna stvar se moe sastojati iz istovrsnih stvari, npr. stado ovaca, zbirka maraka,

biblioteka. Kod zbirne stvari se jednim nazivom oznaava celina koja se sastoji iz pojedinih

samostalnih stvari koje su fiziki odvojene, od kojih svaka ima samostalnu uoptrebnu vrednost i

predstavlja objekat posebnog prava svojine.

Od zbirne stvari treba razlikovati komplementarnu stvar, kod koje su pojedini delovi odvojeni,

giziki odvojeni, ali nemaju nikakvu samostalnu upotrebnu vrednost, ve samo kao celina (npr.

par rukavica, par arapa, ahovska figura).

5. Bestelesne stvari

Pod bestelesnim pravima podrazumevaju se sva imovinska prava osim prava svojine. Tu

spadaju:

1) stvarna prava na tuoj imovini (slubenost i zaloga),

2) intelektualna prava (umna i industrijska svojina),

3) potraivanja (bilo da glase na predaju stvari, sumu novca, injenje ili neinjenje).

22


23/26

6. Individualno odreene stvari i stvari odreene po rodu

Individualno (pojedinano) odreena stvar je ona koja je odreena konkretno i koju su ba

stranke imale u vidu, pa bilo da ima neko obeleje svojstveno samo njoj (npr. tano odreena

slika na odreenoj izlobi), bilo da jo ima stvari sa istovrsnim osobinama.

Stvari odreene po rodu mogu se individualizovati, tako to izvesna koliina bude izdvojena iz

roda i obeleena (npr. dak brana odvojen u stranu i markiran, novac u zapeaenom omotu).

Individualizovane stvari ponaaju se u pravnom ivotu kao individualno odreene.

I stvari odreene po rodu i individualno odreene mogu biti kako potrone, tako i nepotrone.

Predmet prava svojine i drugih stvarnih prava, kao i posluge, najma i ostave, mogu biti samo

individualno odreene stvari, dok se potraivanje moe odnositi i na stvari odreene po rodu.

Kad su predmet obaveze stvari odreene po rodu, obaveza ne prestaje ak ni onda kad sve to

dunik ima od takvih stvari propadne usled dogaaja za koji on ne odgovara. Ali kada obaveza

iam za predmet stvari odreene po rodu koje se imaju uzeti iz odreene mase tih stvari, onda

obaveza prestaje kada propadne cela ta masa.

7. Pokretne i nepokretne stvari

Pokretne stvari su one koje se mogu premetati s jednog mesta na drugo bez oteenja

njihove sutine. Stvari koje su po svojim fizikim osobinama pokretne postaju, pod odreenim

uslovima, pripadak nepokretnosti i kao takve dele njenu pravnu sudbinu.

Nepokretne stvari su on koje se ne mogu premetati sa jednog mesta na drugo bez

oteenja njihove sutine. To su: zgrade, stanovi kao posebni delovi zgrade, poslovne prostorije

kao posebni delovi zgrade i zemljita (graevinska, poljoprivredna i umska - ume). Pravo

poznaje i nepokretnostpo nameni. Nepokretnost po nameni su pokretne stvari u funkciji pripatka

23


24/26

nepokretnosti (npr. alat funkcionisanje kotlarnice u nekoj zgradi). Prodaja nepokretnosti

ukljuuje i pripatke.

Pravni znaaj podele stvari na pokretne i nepokretne:

1) ostavinski postupak uvek kod nepokretnosti, a kod pkretnih kada stranke podnesu zahtev;

2) derelinkvirana (naputena) nepokretnost prelazi u dravnu svojinu, a derelinkvirana pokretna

stvar postaje niia i na njoj se moe stei svojina zauzimanjem (okupacijom);

3) razliita su pravila o izvrenju prinudnom prodajom nepokretnosti od onih kojima je

regulisana prinudna prodaja pokretnosti;

4) razliita su pravila za runu zalogu od pravila za hipoteku;

5) za sticanje prava svojine odrajem potrebni su dui rokovi kod nepokretnosti 20 godina;

6) sticanje svojine od nevlasnika samo kod nepokretnih stvari;

7) ugovor o prodaji nepokretnosti mora biti formalan - u pismenom obliku, potpisi ugovaraa

overeni kod suda, inae ne proizvodi pravno dejstvo;

8) prenos svojine kod pokretnosti potrebna je predaja stvari, a kod nepokretnosti potreban je upis

u zemljine knjige;

9) predmet ugovora o ostavi moe biti samo pokretna stvar.

Razlike izmeu pokretnih i nepokretnih stvari:

1) prirodne, fizike razlike broj nepokretnih stvari je ogranien i nalazi se uvek na istom mestu

i nemogue je pomeati ih, pa je mogua kontrola nad njima, a pokretnosti ima mnogo,

neogranieno se mogu umnoavati, mogu se premetati, skrivati, pomeati sa drugim stvarima,

unititi;

2) ekonomske razlike mnoge pokretne stvari su male vrednosti, intezivnija i masovnija

cirkulacija pokretnosti;

24


25/26

3) psiholoke razlike i zbog prirode upotrebne vrednosti nepokretnosti i zbog njihovog veka

trajanja, ovek se vie vezuje za nepokretnosti.

Pravilo superficies solo cedit sve to je u vrstoj fizikoj vezi sa zemljom pripada vlasniku

zemljita (kako zgrade tako i rastinje).

ZAKLJUAK

Stvarno pravo predstavlja odnos izmedju lica i povodom stvari. Stvari su objekt pravnog

odnosa na kojim titular (nosilac) stvarnog prava direktno ostvaruje svoja ovlaenja. Stvarno

pravni odnos nastaje izmeu titulara stvarnog prava i svih drugih lica koja dolaze u dodir sa stvari

gde titular ima odreena pravna ovlaenja povodom te stvari. Stvarno pravo se razlikuje od

obligacionog prava iz razloga to stvarna prava su apsolutna prava i ne deluju kao takva prema

svakome (erga-omnes).

Obzirom da su stvarna prava prenosiva, javljaju se pravni i ekonomski promet stvarnih

prava.Pravni promet podrazumeva prenos subjektivnih apsolutnih prava sa jednog titulara nadrugi, a ekonomski prenos raznih stvari iz posleda jednog u posed drugog lica sa ili bez prenosa

subjektivnih prava vezanog za stvar iz predmeta.

Odnosi koji se sastoje od skupa ovlaenja i obaveza na strani razliitih subjekata su

stvarnopravni odnosi.

Stvar, kao predmet pravnog odnosa, spada u one pojmove koji su svima jasni, ali je teko

dati neku pouzdanu definiciju. Rimljani takvu definiciju nisu ni davali. Jedna od postojeih

definicija glasi: Stvari su materijalni dijelovi prirode koji su u ljudskoj aprehenziji, a koji slue

zadovoljavanju neke ovjekove potrebe.

25


26/26

L i t e r a t u r a:

Prof.dr.Vukievi,S. -Prof.dr. Velimirovi,M. Poslovnopravo, 2003.

Dr. Stankovi,O., Mr. Orli, M. Stvarno pravo, 1999.

Anelkovi, dr arko, Trgovinsko pravo

http://www.maturskiradovi.net

www.megastudent.co.yu
http://www.maturskiradovi.net/http://www.megastudent.co.yu/http://www.maturskiradovi.net/http://www.megastudent.co.yu/

Documents

stvarno_pravo_i_stvari