subota / nedelja, 15–16. septembar 2018.

MOKRANJ^EVI DANI muzi~ki legat Negotina i Srbije najve}em srpskom kompozitoru i dirigentuStevanu Stojanovi}uMokranjcu

Diplomski rad Andrije Milo{evi}a ustupljen na kori{}enje ovogodi{njem festivalu Mokranj~evi dani, predstavlja sazve`|e na pono}nom nebu iznad grada, koje simbolizuje lik slavnog kompozitora

53. MOKRANJ^EVI DANI2

K runa Mokranj~evih dana, Nat-pevavanje horova ove godineprote}i }e u znaku renomiranih

inostranih horova, budu}i da tri, od ~e-tiri horska ansambla, u~esnika natpeva-vanja, dolazi iz drugih zemalja. Prvogfestivalskog dana, u subotu 15. septem-bra, za presti`nu nagradu Statuetu Ste-vana Mokranjca natpevava}e se hor prihramu Svetog \or|a (Beograd), Omla-dinski hor Milka Stoeva iz Burgasa u su-sednoj Bugarskoj, Me{oviti hor KUDJevnica (Slovenija) i hor RozafaExpression iz Skadra u Albaniji. Nastupehorova ocenjiva}e ̀ iri koji ~ine muziko-lo{kinja prof. dr Sonja Marinkovi} i di-rigenti dr Miloje Nikoli} i dr TamaraAdamov Petijevi}.

Jedini doma}i predstavnik natpeva-vanja horova 53. Mokranj~evih dana bi-}e hor pri hramu Svetog \or|a, osnovan1933. pod nazivom ^ukari~ko peva~kodru{tvo. Hor je, nakon pauze u vremeDrugog svetskog rata, svoje aktivnost ob-novio 1968. pod imenom Sveti \or|e.Pored u~estvovanja na bogoslu`enjima,{to je osnova rada hora, ovaj kamerniansambl tokom svoje istorije imao je i

niz zna~ajnih nastupa na festivalima uzemlji i inostranstvu, na kojima je dobiozna~ajna priznanja. Izdvajaju se Zlatnamedalja na 15. me|unarodnom hor-skom festivalu Majske muzi~ke sve~a-nosti 2016. u Bijeljini, sa apsolutnih 100poena i Posebna pohvala na 22. Festiva-lu duhovne muzike Horovi me|u fre-skama u Beogradu. Hor je nastupao i naosmom Vaskr{njem festivalu u hramuSvetog Save, na izlo`bi Vera koja traje -Pravoslavlje u Svetoj zemlji (organizaci-ja Ambasade Izraela), na Petom me|u-narodnom festivalu duhovne muzikeMuzi~ki edikt (Ni{, 2017), Prvom festi-valu horske muzike u Sremskoj Mitrovi-ci, Svetopetrovsko-de`evskom saboru uStarom Rasu. Pro{la godina je trijumfal-no zavr{ena Sve~anom akademijom po-vodom Svetih ]irila i Metodija u Trstu.Hor je u vi{e navrata nastupao u ino-stranstvu, i to u Ma|arskoj, Austriji, Bu-garskoj, Italiji, Sloveniji i Nema~koj.

Dirigent hora pri hramu Svetog \or-|a je Emilija Milin koja je dirigovanjestudirala u klasi profesorke Darinke Ma-ri} Marovi}. Deceniju i po, po~ev od2001, bila je dirigent De~jeg hora Prvogbeogradskog peva~kog dru{tva, a u vi{enavrata je dirigovala i velikim horom.Pod njenim je vo|stvom podmladak

najstarijeg hora srpske prestonice ovla-dao je samostalnim pevanjem na liturgi-ji, priredio veliki broj koncerata i osvojiovredne nagrade na takmi~enjima u ze-mlji i inostranstvu. Hor je snimio i prvisamostalni album povodom stogodi{nji-ce smrti Stevana Mokranjca, koji je ob-

javljen u izdanju Saborne crkve u Beo-gradu 2014. Horom hrama Svetog \or-|a na ^ukarici diriguje od 2016. i saovim kamernim ansamblom je u ovomkratkom vremenskom periodu ve}ostvarila vidne rezultate.

Omladinski hor Milka Stoeva iz Bur-gasa, po~etke svog anga`ovanja bele`i1947, kad je na inicijativu poznatog bu-

garskog kompozitora i dirigenta BorisaIbri{imova osnovan omladinski horkoji je kasnije bio osnova za organizo-vanje jedne od najuglednijih muzi~kih{kola u Bugarskoj. Neprestani razvojkvaliteta i stvaranja izuzetne tradicijeovog Hora traje od 1972. i u tome je

vogodi{nji Mokranj~evi daniposve}eni su ~uvanju idejneokosnice manifestacije ~ija jeosnovna misija promovisanjestvarala{tva najzna~ajnijeg srpskogkompozitora Stevana Stojanovi}aMokranjca. Programom festivaladaje se doprinos afirmacijiMokranj~evog i uop{te srpskogmuzi~kog stvarala{tva i izvo|a{tva,sa akcentom na negovanju horsketradicije.

Programski koncept festivalazadr`ao je osnovne stubove:

natpevavanje, horske koncerte -nastup reprezentativnogsuboti~kog ansambla CollegiumMusicum Catholicum pod upravommladog dirigenta Miroslava Stanti}a- kamerne i vokalno-instrumentalnekoncerte, kao i svoje tradicionalneprate}e programe. Na festivalu }eansambl nacionalnog teatra izvestinedavno postavljeno, ali ve} nabrojnim festivalima afirmisano delo,Bolivud autorskog tima Maja Pelevi}i Anja \or|evi}, koje su snagomsvog talenta i imaginacije na scenuna{eg vode}eg teatra prvi put uposleratnoj istoriji dovele potisnuti`anr mjuzikla.

Na koncertnom podijumupredstavi}e se klavirski kvintet Altrosenso koji ekskluzivno izvodi delajednog kod nas nedovoljnoafirmisanog autora prve polovine20. veka - Petra Stojanovi}a -pokazuju}i da njegova kamernamuzika mo`e da stoji rame uz ramesa vode}im svetskim autorima u tojoblasti. Istovremeno festivalskapublika ima}e priliku da vidi izlo`buo `ivotu i radu Petra Stojanovi}akoju je pripremila Nata{a [pa~ek ibli`e se upozna sa `ivotom istvarala{tvom poznatog violiniste ikompozitora, jednog od osniva~aMuzi~ke akademije u Beogradu.Zatim nastupa kamerni orkestarMetamorfozis predvo|en violistomSa{om Mirkovi}em a na repertoarusu prete`no dela savremenihsrpskih kompozitora. Mirkovi} }etako|e, u sklopu ove godineobnovljenih Ve~ernjih serenada,izvesti vrlo atraktivan program podimenom Nach Bach - sakompozicijama srpskih autora kojesu inspirisane Bahovim ~elo svitamai posve}ene Mirkovi}u, na{emdanas najistaknutijem violisti,umetniku nesvakida{nje energije isnage izraza.

Veliki deo programaMokranj~evih dana afirmi{e vokalnumuziku i na taj na~in odajespecifi~nu po{tu Mokranj~evomdelu. Odu glasu, instrumentu u kojije Mokranjac najvi{e verovao, narazli~ite na~ine da}e na{e operskedive, Iva Mrvo{ Anoki} i Sne`anaSavi} Sekuli}, koje }e publicipredstaviti lepotu na{e solo pesme, aNegotinci }e imati priliku da u`ivaju iu vokalnom ume}u grupeConstantin iz Ni{a. ̂ u}emo i jednogintrigantnog, svestranog umetnika,makedonskog gitaristu VlatkaStefanovskog, koji }e svirati sa svojimtriom. Stefanovski je nastupao saLondonskim simfonijskim orkestrom,Simfonijskim orkestrom iz Lajpciga imnogim drugim ansamblima, savode}im dirigentima i umetnicima izsveta i u`iva ogromno po{tovanjeme|u stru~njacima, ali ga voli i {irokapublika.

Na zatvaranju festivala nastupajuHor i Simfonijski orkestar RTS uzu~e{}e de~jih horova iz Negotina,pod rukovodstvom Bojana Su|i}asa svojim inovativnim, vrlo

originalnim i znala~kimtuma~enjem popularne Orfovekompozicije Carmina burana.Predstavi}e se atraktivni mladisolisti - Aleksandra Jovanovi},Aleksandar Tolomir i Dragutin Mati}- tako da }e i publika na{egnajstarijeg muzi~kog festivala imatipriliku da u`ivo ~uje interpretacijudela koja je ove godine do`ivelaovacije na Ni{kim horskimsve~anostima, gde je izvedena naotvaranju festivala, kao i naspektakularnoj ta{majdanskoj No}imuzike pred 20.000 posetilaca.

U prate}im programima festivalatako|e ostaju osnovni programi:klasika u 11 - koncerti na otvorenom- i likovni program sa tri izlo`be:Milo{a [obaji}a, tradicionalnekolonije Eho muzike i Arheoakustika:sakralna arhitektura srednjovekovneSrbije. Na knji`evnoj tribini bi}epredstavljen dobitnik Drain~evenagrade Vlasta Mladenovi} injegova poetska vi|enja Mokranjca.Kad je u pitanju izdava{tvo,izabrana je jedna izuzetna knjigaposve}ena velikom jubileju na{egmuzi~kog obrazovanja, to jemonografija o 80 godina radaMuzi~ke akademije/Fakultetamuzi~ke umetnosti u Beogradu,autorke dr Ivane Perkovi}, redovneprofesorke Fakulteta.

Na programu festivala, koji se unekoliko oblasti organizuje usaradnji sa Drugim programomRadio Beograda a povodomobele`avanja njegovih 60 godinarada, bi}e predstavljenoradiofonsko delo Ivane Stefanovi}Veliki kamen, koje je dobilopresti`nu nagradu Prix Italia za2017. godinu. Radionica zvukapredstavlja jo{ jedno uspelo delo -Studenica - Sveri Svetog Save TanjeRadujevi} Susa. U saradnji saDrugim programom bi}e ovegodine realizovane i Niti tradicije uMokranju.

Na nau~noj tribini posve}enojstvarala{tvu Mokranjca o svojimistra`ivanjima govori}e dr Sa{aBo`idarevi}, redovni profesorFakulteta umetnosti Univerziteta uPri{tini sa sedi{tem u KosovskojMitrovici, koji }e izlaganje posvetitio Mokranj~evim naslednicima uposleratnoj srpskoj muzici i njihovojinspiraciji rukovetima.

SonjaMarinkovi}

oRE^ SELEKTORKE

Programom festivala daje sedoprinos afirmacijiMokranj~evog i uop{te srpskogmuzi~kog stvarala{tva iizvo|a{tva, sa akcentom nanegovanju horske tradicije

“

Na Mokranj~evom tragu

Ovogodi{nje Natpevavanje ocenjiva}etro~lani ̀ iri: dr Sonja Marinkovi} - muzi-kolo{kinja, redovna profesorka na Kate-dri za muzikologiju na FMU u Beogradu(predaje istoriju muzike i metodologijunau~nog rada), Tamara Adamov Petije-vi} - dirigentkinja, violinistkinja i profe-sorka, istra`iva~ica u oblasti horske mu-zike i dirigent, dr Miloje Nikoli} koji od1990. kontinuirano vodi Akademski ka-merni hor Liceum u Kragujevcu.

@iri

U~esnici natpevavanja horova 53. Mo

Tri inostran

KUD Jevnica Slovenija

Osu se nebo zvezdama...Nad Negotinom i Mokranj~evim danima 53. put

MOKRANJ^EVI DANI 2018 DANAS | subota / nedelja, 15–16. septembar 2018.

STASAVANJE

3

glavnu ulogu imala dugogodi{nja diri-gentkinja {kole - Milka Stoeva. Hor ak-tivno u~estvuje u kulturnom i dru{tve-nom `ivotu, o ~emu svedo~e brojnikoncerti u gradu i {irom zemlje, i dobit-nik je prvih i specijalnih nagrada nauglednim evropskim takmi~enjima: Pr-va i specijalna nagrada `irija na 20.Evropskom horskom festivalu (Nirpelt,Belgija), prva nagrada u kategorijamanarodna pesma i najbolji dirigent naMe|unarodnom horskom takmi~enjuBela Bartok (Debrecin, Ma|arska), pr-va i specijalna nagrada Me|unarodnoghorskog takmi~enja u Veroni (Italija),srebrna diploma na Me|unarodnomhorskom takmi~enju Riva del Garda(Italija), prva nagrada Me|unarodnoghorskog takmi~enja u Kardici (Gr~ka),druga nagrada na Me|unarodnomhorskom festivalu u Antaliji (Turska).

Svetla Stoeva diplomirala je na Bu-garskom dr`avnom konzervatorijumu uSofiji, na odseku pedagogije. Na ~eluhorske {kole u Omladinskom kulturnomcentru u Burgasu nalazi se od 1999. Vo-di dva reprezentativna predstavnika ove{kole - hor Milka Stoeva i me{oviti horBurgas, sa kojima je odr`ala brojne kon-certe, u~estvovala na me|unarodnim

takmi~enjima i festivalima, i snimalastudijske snimke.

Dru{tvo Prijatelji muzike RozafaExpression iz Skadra u Albaniji, aktivnoje na muzi~kom planu na nacionalnomi me|unarodnom nivou. Sam naziv iz-ra`ava spoj gra|anske i umetni~ke du-

`nosti ~lanova ovog sastava. Rozafa jedvorac, svedok istorije civilizacije stare2.400 godina - mit o Skadru, legendakoja simbolizuje @rtvu, izraz je gra|an-ske du`nosti. Umetni~ka du`nost seogleda u izra`ajnosti i muzi~kim vred-nostima. Muzi~ka tradicija u Skadru te-melj je iz koga je ponikao ovaj pokret,u~vr{}uju}i i integri{u}i dobre muzi~kevrednosti, u atmosferi nastaloj 1990-ih.Repertoar predstavlja spoj albanskihtradicionalnih pesama, aran`mana iodabranih dela horske muzike koja pri-padaju razli~itim stilovima, epohama izemljama. Hor je u~estvovao u mnogimaktivnostima u zemlji i inostranstvu:Me|unarodni festivali horova u Tirani(2000, 2019), Androsu (Gr~ka, 2000),Cetinju (Crna Gora, 2007), Kardici

(Gr~ka, 2000, 2013), Avoli (Italija,2000), Vibo Valenciji (Italija, 2001),Skadar d`ezu (2007), Podgorici (CrnaGora, 2007), Tetovu (Makedonija, 2007,2009, 2011, 2013, 2015, 2017), Ripa-transoneu (Italija, 2007), Kragujevcu(2011), Gracu (Austrija, 2017), Skoplju(2018), Tuziju (Crna Gora, 2018).

Dirigent Zef ̂ oba (Skadar, Albanija,1951) diplomirao je 1974. horsko diri-govanje na Umetni~koj akademiji u Ti-

rani. Posle studija, postavljen je za mu-zi~kog direktora Kulturnog centra u Pi-{kopeji, a potom u Skadru. Izu~avao jefolklor, naro~ito onih oblasti u kojimaje radio. Godine 1991. po~eo je da radina Radio Skadru kao muzi~ki urednik,a potom kao novinar i glavni urednik.

Od 2003. predaje dirigovanje, pedago-giju horskog dirigovanja, kamernu mu-ziku i druge predmete, na Umetni~kojakademiji u Tirani. Dirigent je horaskadarske katedrale Don Mikel Koli}i(1997-2001), hora katedrale Sveti Pavleu Tirani (2004), kao i crkvenog horaSveti Franjo u Skadru. Od 1989. se bavikomponovanjem. Napisao je muzikuza 16 albanskih filmova i niz pozori{nihpredstava, kao i mnoga vokalna i in-strumentalna dela, pesme skadarskeurbane tradicije, pesme za decu. ̂ lan jeKomisije Balkanskog horskog foruma,po~asni je ~lan Umetni~kog dru{tvaBESA iz Crne Gore i umetni~kih dru-{tava Madonna di S. Giovanni u Ripa-transoneu i Madre Teresa Italijanskogkulturnog centra u Tirani, kao i Dru{tva

Rrok Jakaj u Skadru. ^lan je Saveza al-banskih pisaca i umetnika od 1978,predsednik dru{tva Prijatelji muzikeKazivanja Rozafe Skadar.

Me{oviti hor KUD Jevnica poti~e izistoimenog slovena~kog sela (sa ne{tovi{e od hiljadu stanovnika), u kome seorganizovani kulturni `ivot razvio udrugoj deceniji pro{log veka. Uz osnov-nu {kolu, prve pozori{ne predstave itambura{ki orkestar, zaslugom u~iteljaMihe Vahna, posle Drugog svetskog rataosnovan je hor. Po~etkom XXI veka(2004) mla|i peva~i su, iz `elje da osa-vremene repertoar i u~ine ga raznovr-snijim, osnovali drugi ansambl. Hor da-nas ~ini dvadesetak peva~a iz bli`e i {ireokoline Jevnice. Njihovo me|usobnoprijateljstvo i ljubav prema horskoj mu-zici nadvladavaju te{ko}e vezane za do-lazak. Hor naj~e{}e nastupa na prigod-nim sve~anostima u kraju u kome radiali je nastupao i u Ma|arskoj, Italiji, Hr-vatskoj i Srbiji (Ni{). Na regionalnimhorskim takmi~enjima, Hor je tri putadobio bronzano odli~je, a jednom srebr-no priznanje.

Katarina Tr~ek Maru{i~ tre}i je diri-gent hora KUD Jevnica i na njegovom je~elu od septembra 2015. Kao doktorkamuzikologije bila je zaposlena na insti-tutu Slovena~ke akademije nauke iumetnosti, gde je istra`ivala orguljskumuziku u Sloveniji. I sama je orgulja{ usvojoj parohiji u kojoj se pre 12 godinaupoznala sa horskim dirigovanjem, kadje zapo~ela rad sa crkvenim horom Sv.Marijete. Nastupa i kao peva~ica u ka-mernom ̀ enskom horu ̂ arnice.

okranj~evih dana

na i jedan doma}i

^ uvene re~i hajduk Veljka Pe-trovi}a Glavu dajem, Krajinune dajem ovekove~ene su u [e-

stoj Mokranj~evoj rukoveti koja je prviput izvedena 18. jula 1892. na otkriva-nju spomenika hajduk Veljka u Nego-tinu. Beogradsko peva~ko dru{tvo, ka-ko bele`e hroni~ari, [estu rukovet pe-valo je na bis odu{evljenim Negotinci-ma. Kao i onda{nji i dana{nji stanov-nici Negotina ne kriju ponos {to su su-gra|ani ~uvenog kompozitora i ba{ti-ne vanvremensko i rasko{no muzi~kodelo oca srpske umetni~ke muzike. Tenjemu u ~ast svakog septembra orga-nizuju muzi~ke sve~anosti, festivalMokranj~evi dani.

- Negotin je grad duge istorije i bo-gate tradicije i kao takav oduvek va`iza kulturno sedi{te isto~ne Srbije. Na{velikan, kompozitor Stevan Mokra-njac je centralna figura koja svojomslavom, ime Negotina, kao stare srp-ske varo{i, pronosi {irom sveta. Nego-tinci su ponosni {to jer su Mokranj~e-vi dani svojim kvalitetom i misijomkoju pronosi, pre svega na promocijiMokranj~evog dela i horskog pevanja,ali i dela drugih srpskih kompozitora,tokom pet decenija trajanja, postao fe-stival po kome se prepoznaje kulturnascena Srbije. Plejada vrsnih doma}ih iinostranih umetnika, muzi~ara, slika-ra, knji`evnika, poznavalaca i po{tova-laca Mokranj~evog dela, nastupala jepred negotinskom publikom, {to je zanas Negotince velika ~ast i privilegija.Na{a du`nost i zadovoljstvo je bilo dasvi oni sa festivala i iz Negotina ponesunajbolje uspomene. U vreme festivala,dok se sa okolnih brda {iri miris tek is-ce|enog ~uvenog krajinskog gro`|a,Negotinom odzvanjaju zvuci Mo-kranj~evih Rukoveti, to je za na{e gostei sve nas poseban do`ivljaj - ka`e v.d.direktora Doma kulture Stevan Mo-kranjac u Negotinu Vladimir Radi}.

Budu}i da godinama negotinskiDom kulture organizuje ovu zna~aj-nu muzi~ku manifestaciju zanimalonas je da li je i koliko te{ko ovako du-gotrajnu i zna~ajnu manifestacijuumetni~ke muzike organizovati umanjem mestu odnosno van velikihgradskih centara?

- Mokranj~evi dani se pripremajuod momenta kad se spusti festivalskazastava sa tek zavr{enih. @elje su jed-no, mogu}nosti drugo, ali se uvek po-stavlja samo pitanje koliko jo{ mo`e-mo da unapredimo i pobolj{amo Fe-stival, nikad se ne dovodi u pitanje, dali i kako ga organizovati. Mi imamosre}u {to veliki umetnici, zahvaljuju}iimenu Mokranjca i kvalitetu dosada-{njih programa, ali i dobroj organiza-ciji, rado dolaze u Negotin. Ministar-stvo kulture je odavno prepoznalozna~aj Festivala Mokranj~evi dani, op-{tina Negotin, posebno, kao i brojniprijatelji Festivala i dru{tveno odgo-vorne firme koje nam nesebi~no po-ma`u - obja{njava Radi}.

Sagovornik Danasa ka`e da je pro-

gramski koncept 53. Mokranj~evih da-na zadr`ao osnovne stubove, pa }e seprve festivalske ve~eri za presti`nu na-gradu, Statuetu Stevana Mokranjca,natpevavati renomirani horski ansam-bli: hor pri hramu Svetog \or|a (Beo-grad), Omladinski hor Milka Stoeva izBurgasa u susednoj Bugarskoj, Me{o-viti hor KUD Jevnica (Slovenija) i horRozafa Expression iz Skadra u Albani-ji. I to je tek deo bogatog programa ko-ji }e odvijati od 15. do 21. septembra,kada }e festivalske zastave biti spu{te-ne do idu}eg septembra i novih Mo-kranj~evih dana.

U me|uvremenu Negotinci, kao ipublika u brojnim mestima u Srbiji iinostranstvu ima}e privilegiju da u`i-va u nastupima negotinskih horova.Horovi Vivak, U[ Stevan Mokranjac,crkve Svete Trojice, Negotinske gimna-zije, etno grupe Dolama, Marinika iKlasje produkt su ovog muzi~kog festi-vala, obrazovane publike i vrednihmuzi~kih pedagoga. Oni su muzi~kabudu}nost Negotina koja nastavlja pu-tem koji je utro Mokranjac.

- Omladina Negotina stasava uzMokranj~eve dane i to je ve} druga ilitre}a generacija koja redovno pratiprograme festivala. Negotin ima i Mu-zi~ku {kolu koja svoje u~enike uklju~u-je u sva de{avanja, tako da se mo`emopohvaliti muzi~ki veoma obrazova-nom publikom, svih generacija. To je,u moru {unda i ki~a, kojima smo izlo-`eni, prizna}ete, velika privilegija - za-klju~uje Vladimir Radi}.

U vreme festivala, dok se sa okolnihbrda {iri miris tek isce|enog ~uvenog

krajinskog gro`|a, Negotinomodzvanjaju zvuci Mokranj~evih

"Rukoveti": Vladimir Radi}

Dru{tvo Prijatelji muzike RozafaExpression iz Skadra u Albaniji

Omladinski hor MilkaStoeva iz Burgasa

Hor Sveti \or|e

subota / nedelja, 15–16. septembar 2018.53. MOKRANJ^EVI DANI

4

SUBOTA, 15. SEPTEMBARGradski trg: Festivalska postavka -Izlo`ba fotografija ARLEMM -umetni~ki karavan (u saradnji saUdru`enjem za {irenje i podsticajmuzi~ke kulture u Srbiji MUZIKUS);Mokranj~eva rodna ku}a u 17 sati:Sve~ano otvaranje Festivala -Polaganje cve}a na spomenikStevana Stojanovi}a Mokranjca;Pozdravna re~ Vladimira Veli~kovi}a,predsednika op{tine Negotin; BesedaAje Jung, direktorka Beogradskogfestivala igre; Festival otvara IvanaDedi}, pomo}nica ministra kulture iinformisanja Republike Srbije;Zajedni~ki nastup u~esnikaNatpevavanja, Hora CollegiumMusicum Catholicum i horova izNegotina (Stevan St. Mokranjac: [estarukovet);Galerija Doma kulture, od 18: Izlo`baMilo{a [obaji}a; Iz kolekcijeumetni~ke galerije Radionica du{e;Dom kulture od 19: Natpevavanjehorova.

NEDELJA, 16. SEPTEMBARCrkva Svete Trojice u Negotinu od 8:Sveta Liturgija - Hor hrama SveteTrojice iz Negotina (diriguje SvetlanaKrav~enko);Gradski trg od 11: Koncert Klasika u11 (u~esnici Natpevavanja);Porta crkve Svete Trojice u Mokranjuod 14: Niti tradicije - u ~ast 60 godinaRadio Beograda 2 (u~esnici StefanRadovanovi} iz Metovnice kod Bora,dobitnik nagrade Od zlata jabuka na30. Saboru frula{a Srbije u Prislonici;KUD Mokranjac iz Mokranja; KUDStevan Mokranjac iz Negotina), usaradnji sa Radio Beogradom 2;Galerija Doma kulture od 19: Izlo`baslika sa 20. Likovne kolonije Domakulture Eho muzike;Crkva Svete Trojice u Negotinu od 20:Koncert hora Collegium MusicumCatholicum iz Subotice (dirigujeMiroslav Stanti}).

PONEDELJAK, 17. SEPTEMBARGradski trg od 11: Koncert Klasika u11 (De~iji hor Vivak-2015 iz Negotina,diriguje Dragana Marinovi}Simonovi});Mokranj~eva rodna ku}a od 17:Izlo`ba o `ivotu i stvarala{tvu Petra

Stojanovi}a Renesansa zaboravljenogPetra Stojanovi}a (kustos i predava~Nata{a [pa~ek);Mala scena bioskopa Krajina od 19:Koncert Klavirskog kvinteta Altrosenso (Nata{a [pa~ek - klavir, TeaPetrovi} Balint - violina, BojanaJovanovi} Joti} - violina, JovanStojanovi} - viola i Du{an Ko~i{evi} -violon~elo);Dom kulture od 21: Mjuzikl Bolivud(NP Beograd, tekst i re`ija MajaPelevi}, muzika Anja \or|evi}).

UTORAK, 18. SEPTEMBARUmetni~ka {kola „Stevan Mokranjac“od 10: Dirigentski seminar - Odtradicionalnog ka inovativnom (dr

Miloje Nikoli} - dirigent, mr TamaraAdamov Petijevi} - dirigent);Gradski trg od 11: Koncert Klasika u11 (Hor OM[ pri Umetni~koj {koliStevan Mokranjac iz Negotina,dirigeuje Aleksandra \uki}, klavirskasaradnja Kristina \uki})Mokranj~eva rodna ku}a od 12:Tribina Radionica zvuka (IvanaStefanovi}: radiofonska poema Velikikamen, u~estvuju Ivana Stefanovi} -autorka i Ana Kotevska -muzikolo{kinja), u saradnji sa RadioBeogradom 2;Konak Kneza Todor~eta od 18:Izlo`ba Arheoakustika: sakralnaarhitektura srednjovekovne Srbije(autori Zorana \or|evi}, DraganNovkovi} i Marija Dragi{i}), u saradnjisa Muzejom Krajine iz Negotina;

Dom kulture od 20: KoncertAnsambla Metamorfozis iz Beograda(umetni~ki rukovodilac Sa{a Mirkovi}- viola);Galerija Doma kulture, od 22:Promocija knjige U saglasju saMokranjcem autora VlasteMladenovi}a (Srpska knji`evnazadruga), u saradnji sa Narodnombibliotekom Dositej Novakovi} izNegotina.

SREDA, 19. SEPTEMBARUmetni~ka {kola „Stevan Mokranjac“od 10: Dirigentski seminar - Od

tradicionalnog ka inovativnom (drMiloje Nikoli} - dirigent i mr TamaraAdamov Petijevi} - dirigent);Gradski trg od 11: Koncert Klasika u11 (Hor Vox Dunaris iz Turn Severina uRumuniji, diriguje Viorel Dorin Bala);Mokranj~eva rodna ku}a od 12:Nau~na tribina Rukovedanje uhorskim delima Mokranj~evihnaslednika druge polovine 20. veka(predava~ dr Sa{a Bo`idarevi},redovni profesor Fakultetaumetnosti Univerziteta u Pri{tini saprivremenim sedi{tem u KosovskojMitrovici);Dom kulture od 20: Koncert Pesmomoja (ve~e srpske solo pesme:Sne`ana Savi~i} Sekuli} - sopran, IvaMrvo{ Anoki} - mecosopran iStrahinja \oki} - klavir);

Mokranj~eva rodna ku}a od 22:Koncert Ve~ernja serenada (Sa{aMirkovi} - viola - Nach Bach + 1,kompozicije srpskih autorainspirisane Bahovim svitama zaviolon~elo).

^ETVRTAK, 20. SEPTEMBARUmetni~ka {kola „StevanMokranjac“ od 10: Dirigentskiseminar - Od tradicionalnog kainovativnom (dr Miloje Nikoli} -dirigent i mr Tamara AdamovPetijevi} - dirigent);Gradski trg od 11: Koncert Klasika u

11 (Hor O[ Vuk Karad`i} iz Negotina,diriguje Tanja Milosavljevi});Mokranj~eva rodna ku}a od 12:Promocija monografije 80 godinaFakulteta muzi~ke umetnosti autorkedr Ivane Perkovi};Mala scena bioskopa Krajina od 19:Koncert Vokalne grupe Constantine izNi{a;Hol Doma kulture od 20: KoncertHora polaznika dirigentskogseminara Od tradicionalnog kainovativnom;Dom kulture od 21: Koncert TrijaVlatka Stefanovskog (V. Stefanovski -gitara, \oko Maksimovski - bas gitarai Dino Milosavljevi} - bubnjevi);

PETAK, 21. SEPTEMBARHol Doma kulture od 11: KoncertKlasika u 11 (polaznici Male {kolaopere d’Iva, odlomak iz komada sapevanjem Tako se to zbilo, mentorkaIva Mrvo{ Anoki} - mecosopran);Mokranj~eva rodna ku}a od 13:Tribina Radionica zvuka (TanjaRadujevi} Susa Studenica - DveriSvetog Save), u saradnji sa RadioBeogradom 2;Dom kulture od 20: Koncert (Karl Orf:Carmina burana, Hor i Simfonijskiorkestar RTS i De~ji horovi izNegotina, solisti AleksandraJovanovi} - sopran, Dragutin Mati} -bariton Aleksandar Tolimir - tenor,dirigent Bojan Su|i});Dom kulture od 21.30 sati: Sve~anozatvaranje Festivala (dodela priznanja53. Mokranj~evih dana; Zavr{na re~selektorke, dr Sonje Marinkovi};Festival zatvara Vladimir Veli~kovi} -predsednik op{tine Negotin).

PROGRAM Mokranj~evi dani 53. putod 15. do 21. septembra 2018.

POSEBNO IZDANJE LISTA DANASUrednik: Dragan Sto{i}; Tekstovi: Jelena Bujdi} Kre~kovi}; Korektura: Marjana Stevanovi}; Marketing: Vesna La}arak;Prelom: Branislav Be{evi}.

53. MOKRANJ^EVI DANI

Metamorfozis

Vlatko Stefanovski

Bolivud

Aja Jung

Hor-RTS