SusumuKatagava

47RONINA

T

Šogunov zakon

rinaestimart1907.SuncejeokončalosvojputnadPacifikomipočelodasespuštau

vodekojesuopkoljavaleJapanskaostrva.Najugozapadu,naputukojije vodio pored Unutrašnjeg mora, visoki muškarac na snažnomždrepcu zastade da, pošto je pokrio čelo i zaštitio se od jakih zrakazalazečegsunca,osmotrisvojputkrozborovušumu.

Njegovo ime bilo je Oiši. Bio je glavni vazal samurajskog klanaAsano, feudalaca koji su vladali tim brdskim imanjem vekovima.VraćaoseuzamakAkoposlecelodnevnog jahanjapookolinizamkasagospodarevommalomćerkom,kojajejahalaporednjeganaponijusakovrdžavomgrivom.

Bili su neobičan par. Oiši je bio naočit muškarac u ranimčetrdesetim, sa izbrijanim temenom i visokim čelom, jakomčetvrtastomvilicomisaizgledomkojijeodavaoautoritet.Poperčinu,suknjikojasenazivahakamaidvamača,moglistedaunjemuodmahpoznate samuraja, pripadnika japanske ratničke klase. Devojčica jebilamalaiživahna,svajesijalaodzadovoljstvaiizgledalakaoleptiriću kimonu pritegnutom širokim pojasom. Iako su se razlikovali poizgledu, videlo se da se osećaju prijatno zajedno. Kod devojčice nijebilaprimetnastrogadisciplinaukojojsujevaspitaliroditelji,aOišijesanjombioopušten,verovatnoopuštenijinegosabilokimdrugim,paječaksanjomizbijaošale.

Utrenutkudoksusenjihovikonjinestrpljivopribližavalištali,njihdvoje bili su ćutljiviji nego obično. Oišija je uznemirila situacija ugradu, koja je bila neobična, a devojčica je zaćutala videvši njegovuuznemirenost.

Celog života Oiši je slušao budističke propovedi koje supodučavaleprotivnasiljaisurovosti,aliupraksi,ovaučenjasučestoustupalamestozdravomrazumu.Nekadaječovekmoraodaubijedabiseodbranioodneprijatelja,iliakosuupitanjubiledivlježivotinje,da ih ubije da bi se ishranio. On je lično bio protiv surovosti i nije

voleo raniji običaj da se psi na ulicama gađaju i ubijaju kopljima istrelama, pa je pozdravio ukidanje takve prakse. Ali, šogunov noviZakon za očuvanje života bio je baš preterivanje. Životinje su timzakonomstavljenenapijedestal iznadljudi,dobilevišeprivilegijeodnjih,štojeljudenaljutilo,azemljudovelouekonomskihaos.

U gradu je Oiši često viđao seljake koji su molili za bilo kakavposao, jer im zakon nije dozvoljavao da ubijaju štetočine koje imuništavajuletinu.Lisice,jazavci,pticeiinsektislobodnosunapoljimajeli ono što im se sviđa, dok su oni koji su zemlju obradili i posejaliseme,stajalibespomoćnopostrani.

Oiši je znao da se piletina prodaje tajno u skrivenim zadnjimprostorijama nekih uglednih radnji, ali sve u svemu, zakon je biostriktno poštovan. Ne samo da je šogunova vladina mašinerija bilavišenegoefikasnauhvatanjuonihkojisukršilizakonvećsuikaznesamozapovređivanježivotinja idrugihživihbićabileveomastroge.Zaubijanježivotinjekaznajebilasmrt.

Bilojedruštvenihslojevakojisubilijoštežepogođeninegoseljaci.Zanimanja kao što su lovac, zamkar ili štavilac koža, postala supotpuno retka, a ljudi koji su se njima ranije bavili dolazili su ugradove da traže neki drugi posao, kako bi ishranili porodice. Nanjihovo zaprepašćenje, u gradovima su samomogli da saznajuda jeposlasvemanje,adasucenehranesveviše,jerjekoličinahranekojase proizvodila bila sve manja. Jedina „roba” koja je bila jeftina natržištubilesumladedevojke,spremnedaspavajusasvakimkoplati,jer su mnogi seljaci prodavali svoje ćerke javnim kućama kako bismanjilibrojgladnihusta.

Kaoiobično,kadabiobilaziogradsaćerkomgospodaraAsanoa,Oiši je daleko zaobilazio kvartove zadovoljstava, ali se prostitucijatoliko širila da su javne kuće počele da se otvaraju i blizu javnihputeva,paihjebiloteškozaobići.TajprizorjebiotolikouznemirujućidajeOišiodlučiodagospodarutosaopštičimsebudevratiouzamak.

Iakopripadnicinjegoveklasejošnisuosetiliekonomsketeškoće–samuraji su platu dobijali iz sredstava dobijenih prodajom pirinča,koji jetadabiopriličnoskup–njihovnačinživotabiojepogođennadruginačin.

Nijevišebilomnogovežbiustreljaštvu,nititakmičenja,jerjebilozabranjenočupatiguščijeperjezastrele.Nijevišebilolovauzpomoć

sokolova, jer su sve životinje i ptice bile pod amnestijom, pa je biootpušten čak i šogunov glavni sokolar. Jahanje je postalo skoronemoguće, jer je bilo strogo zabranjeno potkivanje konja, iliskraćivanjenjihovegrive.Ali,zaOišijajeusvemubilonajgoretoštojegeneralnoopadanjemoralapočelodaseširiizšogunoveprestoniceusvedelovezemlje.

Kao sin samuraja, Oiši je ceo život proveo izučavajućikonfučijansku etiku, kao deo neophodnog treninga ratnika, kome jelojalnost prema gospodaru isto toliko važna kao i ponašanje uodlučnoj bici. Zbog toga je bio pogođen vestima da je ljubav premaigrama i pozorištu, koja je vladala u Edou, prestonici šogunaCunajošija,počeladaseširiidaomekšavasrcasamurajauudaljenimoblastima.Čuoječakpriče,ukojejeteškomogaodapoveruje,dasusamurajibili viđeniupozorištukabukiuKjotu, graduhramova, ali igraduzadovoljstava.

„Čiko”, zapita ga devojčica, „zašto seoska imanja izgledaju takoneuredno?Da libimoždatrebalodaprijavišseljakemomocujerneizvršavajusvojedužnostikakotreba?”

Oišiseizsrcazasmeja,pokušavajućidasmislikakodajojobjasnida stvari nisu toliko loše koliko izgledaju. „Moždanebi bilo lošedaprvosaslušamoseljake,davidimoštaoni imajudakažuna to”, rečejoj.

„Ali, kakvo objašnjenje može da postoji ako neko zapustisopstvenoimanje?”

„Devojčicemoja,nisuoninamernozapustilisvojaimanja,negojeZakon za očuvanje života zabranio bilo kakvo ubijanje životinja i tonamuništavazemlju.”

„Ali,zaštonamzabranjujudaubijamoživotinje,naročitoonekojenamčineštetu?”

„Zatošto ješogunrekaodaje lošeubijatiživotinje,amimoramodabudemolojalnisvomegospodaru,tvomeocu,kakonebismonanelisramotu njemu, jer bi ispalo da on nije poslušao naređenja svogagospodara–šoguna.”

„Ali,zaštoješogundoneotakološzakon?”Oiši uzdahnu. Iako je zakon donosio mnogo teškoća svima, on

lično razumeo je razloge koji su naveli šoguna Cunajošija da gaproglasi.

„Naš šogun više od svega na svetu želi da ima dete, slatko, lepodete,kaoštosi ti.Njegovo jedinodete,dečakodčetirigodine,umroje.A sveštenici kojima se obratio za savet rekli sumuda je za smrtdeteta kriv neki njegov greh, možda greh koji je počinio uprethodnom životu, kada je negde svesno uzeo život nekom živombiću.Tisiprimetiladamivišenekoristimopsetokomnašihviteškihturnira,arazlogza to ješto jenaššogunrođenugodinipsa.Zato jeubijanjepasapostalosmrtnigreh.”

„Zarnemožešdaubiješnipsakojitenapadne?”Oiši razmisliza trenutak,paodgovori: „U tomslučaju,moždabi i

mogao,alibibiloveomadobrodaimašsvedokakojićepotvrditidajepaspreujeotebenegoštosimutiuzvratio.”

Onseosmehnudevojčici,onamuuzvratiosmeh,alionanijebilasigurnada li jeon to rekaoozbiljno, ili se samošalio.Odlučila jedaistopitanjepostaviocukadasebudevratioizEdoa.

Uzviknuvši, ona obode konja i krenu u galop. „Trkamo se dokuće!”, uzviknu ona, a u tom trenutku je već bila izmakla za desetkonjskihdužina.

Oišiglasnouzviknu,kaoratnikunapadu, inastavidagalopirazanjom.Razmakmeđunjimanijesesmanjivaodoksujuriliuzbrdo.Kadsu stigli na vrhbrda, usred širokedolineugledaše zamak, sa takvimpoložajemdaneprijateljnijemogaodamusepribližiadaganikoneopazi.

Divno je izgledao iz daljine, sa visokim kamenim zidovima ivelikim kulama od belih blokova, a njih dvoje nisumogli da sakrijusvojedivljenje.

Sunce koje je zalazilo bacilo je dugu tešku senku iza njih utrenutkukada su, sišavši sa brda, ujahali u zamak.Oiši shvati da će,kada tosuncesutraopet izađe,početiposlednjidandužnostikoje jegospodarAsanoimaodaobaviuEdou.Nadaosedajedosadasveišlodobroukomplikovanimceremonijamakojesuutomšogunomgradubiletolikovažne.GospodarAsanojebiopoznatkaostrpljivčovek,alitakođe i po tome što je bio srećniji ako ima što manje takvihkomplikovanihdužnosti.Usvakomslučaju,uskoroćeodnjegačutištasesvedešavalozavremeboravkauEdou.Dokjedevojčicaprednjimprojahalakrozkapiju,aonujahaozanjom,daprihvatipozdravesvihsamuraja,pomisliojesamoto:„Sutrajeposlednjidan.”

S

Smrtna presuda

vanula jezora,hladno jutro, iznadEdoa,sedištašoguna–vojnogvladaraJapana.Biojeturobandan,bezsunca.Hladnivetar,kojije

duvaoizpravcasnegomprekrivenihokolnihplanina,zatresaobiprvodrvenavrataseoskihkućavangrada,aonda,prenegoštobiušaougrad,dugodizaoprašinusaputevanajugozapadu.

Vetar je sa sobomnosio zadah đubriva sa pirinčanih polja,mirisdima koji se izvijao iz mangala sa ćumurom, na kome su domaćiceranoranilice pripremale doručak, kao i slani miris vazduha iznadzalivaEdo.

Kada je sišaomalo niže, vetar izgubi snagu dok je prolazio krozuske ulice, opkoljene nizovima drvenih kuća, u kojima je živelo isvakodnevno poslovalo blizu sedam stotina hiljada trgovaca izanatlija.Vetarjeduvaožustrodaljeiznadcrepovimapokrivenihkućaprema uzvišenijem delu grada, da bi i dalje snažan stigao dokamenjemuokvirenogopkopa,kulaipalatazamkaEdo,ukomejebiodvoršogunaCunajošija,neprikosnovenogvladaraJapana.

Vetarpočedazviždikadjenaišaonagroblje,kaoinaširokopoljena kome su vršene egzekucije. Tu se zviždanju vetra pridružilozavijanjehiljadapasa lutalica.Ovi zvucipostadoše skoronesnosni, anisuzaobilaziliniskloništaprosjaka,nirezidencijebogatihljudi.

Gospodar Asano, feudalni vladar oblasti Ako, izgledao je skorodečačkiusvojojtridesetpetojgodini,dokjejahaoporedsvogglavnogvazala Oišija. Njih dvojica išla su tragom velikog medveda koji jeubijao životinje i uznemiravao seljane. Dok su ulazili sve dublje udebeli zid magle, jezivo mumlanje se začu iz blizine, što uznemiriAsanovog konja i odjeknu u njegovim ušima. Oiši oprezno zaustavikonja,aligospodarAsanonestrpljivokretedalje,nestajućimutakoizvida.

„GospodaruAsano”,uzviknuzabrinutoOiši,„vratitese,vratitese!”AligospodaruAsanouponosnijedozvoljavaodaseokrenenatrag,

nego nastavi u nepoznato, prema vakuumu ispunjenom maglom, iz

koga semumlanje čulo sve jače, pretvarajući seu zastrašujući urlik.Onoseti strah, jer ga tourlanje svegaobuze, a i zato što jepotpunoizgubioosećajzapravackojimjetrebalodaide.Belinamaglekaodagajeoslepela,onizgubiravnotežuipočedapada.Urlikanjezveribilojesvebliže ionshvatidaćemoratidaseborinaživot ismrtodtogdemona,kojigaječekaodagarastrgne.OnzavikazapomoćiutomtrenutkuprobudiseusvojojrezidencijiuEdou,blizušogunovepalate,doksejoščulourlikanjepasa,kojejedonosiovetar.

„Mužu moj!”, viknu njegova žena, koja se podigla u postelji,posmatrajući ga spremnog da iz korica izvučemač, koji je uvek bioporednjega.„Štasedogodilo?”

Sad već potpuno razbuđen, on samo zavrte glavom i spustimač.„Psi”,promrmlja,„prokletipsi!”

„Nastavi da spavaš”, a vedri osmeh joj pređeprekonjenog lepogzaokrugljenoglica.„Trebalojedasedosadanaviknešnanjih.”

„Nikada se neću navići na njih, niti na bilo šta drugo u ovombednomgradu.”

„Samo još jedan dan, a onda ćemo moći da se vratimo u Ako ividimonašućerku”,podsetigaona.

„Samojošjedandan”,ponovionnekakoočajničkiiizgubljeno,„jošjedansmrdljividan.”

Pokušao je da ponovo zaspi, ali srcemu je još jako lupalo zbogsećanja na ružan san, pa nikako nije mogao da zatvori oči.Bespomočno je posmatrao kako je svetlost dana polako puzila poasurama na podu i stigla do njegove postelje. Gospodar Asanouzdahnu i odgurnu teški pokrivač, ustade drhteći za trenutak, odhladnoće koja je navalila na njega, ogrnu ogrtač, i odgurnuvšipomičnavrataodpapirarazapetognalakimdrvenimramovima,stupiuhladnihodnik.

Hodnikgajevodioizmeđustubovaodčempresovogdrveta,zidovaod papira i spuštenih drvenih zastora na strani prema vrtu. Drvenizastoritreslisusenavetru, lupajući,agospodarAsanopomislikakotabukanijeništaboljaodurlikanjakojeječuousnu.

Otvorivratakojasuvodilaukuhinju,akadjestupiouprostorijusavelikimognjištemizdubljenimupoduizaštićenimglinom,onvidedvojicu samuraja koji su bili na dužnosti i tu se grejali. Kada su gaugledali,kleknušeidubokomusepokloniše.

Mlađi samuraj, čije je ime bilo Kataoka, imao je lice kaoiskreveljeni majmun. On pokuša da gospodara razvedri nekimpošalicama, ali kad vide izraz njegovog lica, odustade. GospodarAsano je bio poznat kao prilično napet čovek, ali toga jutra bio jenapetiji nego obično, pa Kataoka shvati da treba da začuti. Drugisamuraj, ratničkog izgleda, koji se zvaoHara,delovao je ćutljivo, pasamosačekadagospodarsedneporedognjišta,kakobiion,zajednosaKataokom,seoporednjega.

„Nisi morao da ustaneš toliko rano”, reče gospodar Asano Hari,„danas će me pratiti samo Kataoka, mada ni za njega neće bitinikakvogposla.Trebasamodastojinapoljuidadokmečeka,gledaukrovovezamkaisanjaopovratkukući.”

Hara potvrdno promrmlja nešto, oči mu za trenutak zasijaše, aonda se ponovo okrenu svojoj činiji sa pirinčem, iz koje je pre togajeo. Kataoka spusti glavu, a lice mu se razvuče u osmeh, kao uzadovoljnog majmuna, srećan očigledno što će biti jedini pratilacgospodaru u tako značajnoj prilici. Ali, osmeh mu pobeže kada mudim sa ognjišta polete u lice. GospodarAsano je u tom trenutku biopokušaodaskinečajniksavrelomvodomkojijevisionadvatrom,alikadmudimzasmeta,onodustadeodtoga.

„Mimura!”, pozva on, a lupanje koje se začu iz pravca ormara,potvrdimudajeMimuračuonjegovpoziv.

Visoki nezgrapni momak ulete užurbano u kuhinju i pokloni segospodaru.Kad jepodigaooči,video jeda jedim ispunioprostoriju,pa brzo dođe do ognjišta da iz žara izvuče zelenu granu, koja je iizazvalatolikuzbrku.

„Kojestaviotugranuuvatru?”,prekorigaoštrogospodarAsano.„Tisiobičnomnogobolji,Mimura,zarnemožešdanampomognešdaovajbednidanpočnemaloprijatnije?”

Mimura se izvini, objašnjavajući sve nizom uljudnih rečenica izkojihjeproizilazilodajenovipomoćnikukuhinji,dečak,napraviotugrešku,pakretedagapozove.Zvaojenekolikoputa,doksedečak,saogromnomcrnomneurednomkosom,nepojaviuhodniku.Mimuragaprekori zbog neopreznosti oko loženja vatre, a umesto da dobijeizvinjenje,izdečakovihustapoletehiljaduobjašnjenjaotomekakojeonveštu loženjuvatre idrugimkućnimposlovima,panakrajurečedasesvedogodiloslučajno.Aonda,bezpozdrava,dečakseokrete i

zalupivratazasobom.Samuraji oko ognjišta bili su šokirani dečakovim ponašanjem, a

Hara, mahinalno, izvuče svoj dugi mač da dečaka kazni. „Kako seusuđuješdarazgovaraš takosamnom?”,govorio jedok jekretaozadečakom.

„Nemoj, sačekaj!”, zaustavigagospodarAsano,autoritativno. „Onje samo dečak, a zbog napada na njega samo možeš da upadneš unepriliku. Ovde vladaju drugačiji zakoni, pa ne možemo da seponašamokaokodkuće.”

„Ali, uvredio jemene, vašeg slugu, a to kao da je uvredio i Vas”,insistirao je Hara. „Trebalo bi bar damu odsečem jezik, akomu neodsečemglavu.”

„Sedi, sedi tu ipopijčaj.Treba tivremenadoksenenaviknešnanačin života u Edou. Ovde se feudalci iz provincije smenjuju svakogdana, pa to više ne predstavlja razlog za strahopoštovanje nipomoćnikuukuhinji.”

Još gunđajući, Hara spusti mač i ponovo sede. On vide kakoMimurakrenupremavratima,aondase,uskoro,začušezvucišamaraijaucidečaka,paseiHaraiKataokaglasnonasmejaše.

„To će naučitimalogmajmuna kako da se ponaša”, viknuHara isam praveći izraz lica koji je podsećao na majmuna. I Kataoka senasmeja, shvativši da je to pomoglo da gospodar zaboravi na svojebrige–makarprivremeno.

„Voleobihdaovako lako izađemonakraj sa svimproblemimauEdou”, reče gospodarAsanodok je sipaopirinaču činiju. „Bojim se,međutim,danije lakosa svima,naročitoonimakoji sunanekakvimpoložajima.”

Samurajisepogledaše.Tačnosuznalinaštamislinjihovgospodar.„Ovidvorskiplemićisutolikouobraženidabiimbašbilodobroda

imseukloneglave”,gunđaojeHara,dokjeKataokapotvrdnoklimaoglavom. „Oni govorekao žene i oblače se kao žene, a isto kao žene,samodonosenevolje.”

„Usvakomslučaju,svećebitigotovodanas”,rečegospodarAsano.„OndamožemodakrenemokućiuAkoidazaboravimonaovajgrad.Zamislikakobinambilokadbisada,kaouvrememogaoca,feudalciizprovincijemoraličitavihpolagodinedaprovodeuEdou.Itosvakegodine.”

Doksujelipirinač,klimalisuglavamauznakdaseslažu.Haraježalosnogledaoudnopraznečinije,agospodarAsanoshvatištaovajmisli.„Da,shvatam,utodobauzpirinačsujeliimesoiliribu,asadaskorodajedemosamopirinač.Moždaćesetidanivratiti,akoseikadapovuče ovaj Zakon za očuvanje života. Taj zakon je možda doneonekukoristživotinjama,aliljudimajedoneosamonevolje.”Onspustisvojučinijuiponovouzdahnu.„Većinazakonaovdesmišljenajesamoda nam pravi probleme. A pravila etikecije na dvoru su jošneprirodnija. Još samo da su mi dodelili nekoga drugoga zainstruktora,aneonogaKiru.”

On pijunu u znak gađenja, a Hara i Kataoka izmeniše zabrinutepoglede. Gospodar nikada nije mnogo govorio o ličnim stvarima,posebno o problemima koje je imao, ali prema onome što su čulishvatalisudajevelikidvorskimajstorceremonijaKiraučinioAsanouživotnepodnošljivim.Aznalisu,takođe,daoniutomeništanemogudamupomognu.

Samo to što je izgovorioKirino ime, učinilo je da se Asano osetikaodamu se velika kost zaglavila u grlu.Onni ranije nije uživaouposetamaEdou, alimunikadado sada životnijebionepodnošljiviji.Ovoga puta bio je ne samo posmatrač neprijatnih događaja nego iučesnik, u mnogo bliskijem kontaktu sa šogunovim nepočinstvima.Kirajebiopopoložajumnogonižiodnjega,jeronnijeimaoposednitijeupravljaoičim.Ali,činjenicadajeprenekolikogodinabioposlatuKjoto, na carev dvor, da se tamo obuči ceremonijama, dala mu jeprestižimoćkakvupretoganijeimao.Kirajetokoristiodaodonihkojisuzavisiliodnjegauzimavelikesumenovcanaimemita.

GospodarAsanojeprošlenoćisvomglavnomvazaluOišijunapisaopismooKiri.Oišijebioneštostarijiodgospodara,alinijeimaotolikoiskustavauodnosimakojisuvladaliušogunovojprestonici.Asanoje,zbogtoga,u formisavetaOišijukakodaseponašakadadođeuovajgrad,izneosvojenezadovoljstvoKirinimponašanjem.

„Treba dobro pripaziti na Kiru”, napisao je on. „On uživa velikošogunovopoverenje,kaonjegovnavodnivernisluga,alionjeustvaribeskrupulozničovekkojiiznuđujemitoisveradisamozasvojuličnukorist.Nemanačinadasenormalnokomunicirasatimčovekom,osimdase igraonakokakoonkaže.Ali, ja samodbioda toučinim.ZbogtogamiKirastvaramnogoproblema,alisenadamdaćesetozavršiti

dokrajaovogadana.Bezobziraštasedesilo, janemislimdaplatimKirizanjegovelekcijeizetikecije, jeronzatodobijaplatunadvoru.Moždasejaponašamtvrdoglavo,alionakokakojagledamnastvari,tojejedininačinnakojisamurajkojizaslužujepoštovanjemožedaseponaša.Ne očekujemda ja sammoguda zaustavimovaj talas opštedekadencije koji je zapljusnuo šogunov dvor, ali ću pokušati dazadržimsvojuglavuiznadmutnevodedoposlednjegdaha.”

PitaosedalićeOišimoćidagarazume.UAkounijebiloničegasačime bi mogao da uporedi situaciju na šogunovom dvoru. Niko nemožedazamislitakvukorupcijukojaovdevladadokseutoneuverisopstvenimočima.NadaosedaOiši,kojirazmišljakaopravisamuraj,ipak može da ga razume. Sumnjao je da će njegove reči ikada bitishvaćene kao savet, ali mu je u svakom slučaju laknulo kad ih jeispisao.

Onzavršisajelomiustade.„Vremejedanasebeobučemklovnovskoodelo”,rečeKataoki,sa

kojimkreteusobu,dokjeHara,ostavšiukuhinji,proklinjaookolnostikojesudonosilenevoljenjegovomgospodaru.

U zamkuEdo iKira je ustao rano.Kao velikimajstor ceremonija našogunovomdvoru,stalnosetrudiodabudebesprekornoobučen,kaoštojetrebalodabudebesprekornoinjegovoponašanje.Odećakojajebila spremna za njega bila je slična po kroju onoj kakvu će nositifeudalci u poseti dvoru, pa i velikodostojnici sa dvora. Ali, da bi seistakaomeđunjima,Kirajeodabraotkaninucrneboje,nakojojjebiovelikibeligrbnasrediniipojedanistitakavnarukavima.

Iakouranimsrednjimgodinama,Kiraseponašaokaodajemnogostariji,mislećidaćemutodonetidodatniugled.Ali,osimdvadubokauseka između njegovih obrva, lice mu je bilo skoro bez bora, anjegovopriličnoglomaznotelodelovaloječvrstoiveomapokretljivo.Uskladusanajnovijommodom,njegovizubibilisuzacrnjeni,takodabi, kadabi otvaraoustadaneštokaže, njegovi sagovornicimogli davide samo duboki tamni otvor. Iako mu je položaj na šogunovomdvorudavaoskoroneograničenumoćuodnosunasvefeudalce,Kiruje počelo da brine ponašanje jednoga od njih. Gospodar Asanopripadaojestarojsamurajskojškoliiizgledalojedauopšteneshvata

dauovodoba,umestojavnedemonstracijelojalnostišogunu,mnogovišekoristimožedaimaakoizvesnusumunovcastaviunjegovdžep.TakvoponašanjegospodaraAsanoapredstavljalojedirektnupretnjunačinuživotakojijevodioKira.

Već tri dana Kira je pokušavao da prvo laskanjem, ondanagoveštajima, pa na kraju i uvredama, nekako objasni gospodaruAsanoudajeneophodnodaVelikommajstoruceremonijadaizvestanpoklon u novcu, kako bi mu zahvalio za njegov trud. Ali, gospodarAsanojenastaviodagaignoriše,paseKiraplašioda,akotakoostanedokrajaobuke,tomožedaposlužikaološprimerdrugimfeudalcima.Kirinaplatakaodvorskogvelikodostojnikanijebilavelika,paonnijenameravaodaseodreknedodatnihprihodasamozbogtvrdoglavostigospodara Asanoa. Bio je siguran da postoji način da se taj mladičovekubedidaseponašakakoseodnjegazahteva, jerKiradosadanikada nije sebi dozvolio da ga neko od tih plemenitihmladih ljudizapostavi.Niovogputaniježeleodanapraviizuzetak.

Iznenada,mislimu prekide nailazak zadihanog sluge, koji objavida šogun Cunajoši želi da ga odmah vidi. On požuri da se obuče,nervirajućiseštonijemogaoda toučini lagano,kako jenameravao.Onda izlete na vrata, pa preko prostranog dvorišta palate požuri unjen unutrašnji deo, razmišljajući neprekidno šta je to što je šogunanateralodagazoveuranojutro.

U dvadeset prvoj godini svoje vladavine, šogun Cunajoši imao jesve razloge da bude zadovoljan sobom. Već decenijama nije bilopobunaprotivvladavinešoguna,jersunjegoviprecibiliveomastrogiusvimsvojimpotezimaujedinjenjaJapana,prvoosvajajućiborbom,aonda učvršćujući svoj položaj tako što su strateške feudalne posedepredalisvojimrođacima.Njegoviprecisutakođeproteralisvestranceizzemlje,osimmalegrupeholandskih trgovaca,koji sudobilipravoda uspostave svoju postaju na jednom od ostrva na jugu. Uticajhrišćanstvanadogađajeu Japanutrajao je jošnekolikogodinaposleproterivanjahrišćanskihmisionara,pajedošlodovelikepobuneprešezdeset godina, ali je odlučnim napadom na njih kod Šimabareizvršenmasakrprotivnika,štojezemljiobezbedilostabilnostzaduževreme.

Sada, posle dugog perioda mira, gradovi su rasli i napredovali,trgovina cvetala, a umetnost se razvilau velikojmeri. Istina jeda je

cenapirinčaporaslazbogtogaštoseljaci iznekihrazloganisumoglidasasvojezemljeostvaredovoljnoprinosa,ališogunCunajošiuopštegledanonijeimaonekivelikidržavniproblemkojibigabrinuo.

Kad Kira uđe kod šoguna, uzdišući više nego što je biloneophodno,odmahvidedajeCunajošizbognečegazabrinut.Kirasepokloni što je dublje mogao, pa diže oči prema visokom mršavomčoveku u pedesetim godinama, koji je koracima merio salu zaprimanje.

Ispostavilo se da šogun Cunajoši nije zabrinut zbog nekogdržavnogproblema,većgajevišebrinulokakoćesepokazatinjegovaigračkagrupa tokompredstojećihceremonija.On jeodabraosvakogoddečakaiztegrupeiobučavaoih,pamujebiloveomavažnodaseonidobropokažu.Zbogtogajepomisliodanebibilološedaseuočiceremonijepriredi još jednaproba,pa jezatopozvaoKira.Rekao jedaželidasedečacištopreokupeuHoluodhiljadutatamija1,kakobimoglidajosjedanputisprobajusvojnastup,prenegoštouglednigostistignu.

„Tineshvataškolikomitoznači”,rekaojeKiri,mahnuvšivelikimrukavomsvogkimonapriličnoženstvenimpokretom.„Tolikosamsetrudiodanjihovaigrabudebesprekorna–onijednostavnomorajudabudusavršeni!”

Kirasepokloni.„Potpunorazumemvašuekselenciju,alimislimdanemate zbog čega da brinete. Ceremonije će, kao i uvek, proći bezgreške.”

„Ceremonijemožda,aliigra,tojeonoštomijevažno!Igrenisudosada bile uobičajene u ovakvim prilikama, pa ako ne prođu kakotreba,svićenamsesmejati!”

„Nikomenećepastinapametdasesmeje”,uverigaKira.„Onikoji znaju sveo igrama smejaćemi se iza leđa, čak i ako to

javnonepokažu”,rečeCunajoši. „Dobro,nadajmosedaćesveproćikakotreba.Kakostojisaostalim,imašlinekihproblema?”

„Uvekimaproblema,ekselencijo,aliništašto janebihmogaodaprevaziđem.”

„Dobro”,nasmešisešogun.„Tovolimdačujemodsvojihdvorjana.Voleobihdasusviefikasnikaoti.”

Kiramuuzvratiosmeh,otkrivajućisvojecrnezube.„Sveštoznam,naučiosamodvas”,rečeon.

Onsepokloni ikrete,aliseondavrati i reče: „Ima jedanpriličnoneugodni mladi daimjo2, ali se nadam da ću uspeti da ispravimnjegovoponašanjeprenegoštonasosramoti.”

„MislišAsano,zarne?Primetiosamdaonnijetakoopuštenkolikobitrebalo.Dalihoćešdaporazgovaramsanjim?”

„Ne, mislim da neće biti neophodno. Biće on u redu kad mujedanputpokažemgdemujemesto.”

„Dobro, ostaviću tebi da odlučiš o tome. Ali,molim te da okupišmojeigračeštopre!”

„Ne brinite, gospodaru”, odgovori Kira, duboko se poklonivši, aondapožuri,hodajućionolikobrzokolikomu jeodećadozvoljavala.IziskustvajeznaodaCunajošinećedozvolitidanekogadugočeka.

Obučenusvojuceremonijalnuodeću,poštojevišeputaproveriodalije sve obukao prema dvorskim pravilima, gospodar Asano je seo unosiljku,kojaćegaodvestiušogunovzamak.Kataoka,takođeobučenslikovitijenegoikada,tamansespremaodaosmoricisnažnihnosačaizda naređenje da krenu, kada iz rezidencije izađe žena gospodaraAsanoa i pozva ga da stane. Kataoka zaustavi nosače, a onda istupikorakustranu,dagospodaruomogućirazgovorsasuprugomnasamo.

„Molimte”,rečemuona,nagnuvšisekrozotvornanosiljci,„molimte da mi obećaš da ćeš se uzdržavati, ma šta se dogodilo. PokažidvorjanimauEdoudaimiuprovincijiznamokakosetrebaponašatiu društvu.Možda, kažemmožda, ipak nije kasno da staviš nekolikozlatnikaunečijidlan...”

Gospodar Asano odmahnu nervozno rukom, ali shvativši kolikomu je žena zabrinuta, spusti glas i obrati joj se nežno. „U ovakvimsituacijama se ja i moji savetnici slažemo, dati Velikom majstoruceremonijanovacumestouobičajenogpoklona,kojisamvećdao,biobinepristojan,čakvulgaranpotez...”

„Tvojisavetniciseslažu,jerznajudasitivećdoneoodlukuidajeuzaludno da ti se suprotstave. To je jasno i meni i tebi... Makar miobećaj da ćešprihvatiti njegove instrukcijeudobrom raspoloženju idanećešizgubitiprisebnost,hoćešli?”

„Obećavam ti”, reče on, na šta se ona nasmeši i povuče koraknazad, a gospodar Asano dade znak Kataoki da nosiljka može da

krene. Kada su zašli za ugao, Kataoka ugleda Haru kako ukočenogpogleda gleda prema njima, pokušavajući da ih makar pogledomupozori na opasnosti koje ih vrebaju. „Pazi dobro na našeggospodara”, reče on Kataoki, mada je bio siguran da ovaj sa terazdaljine više ne može da ga čuje. Kataoka shvati poruku i samoklimnuglavomuznakpristanka.

Krenuli su kroz prostrani vrt, koji je okruživao rezidencijugospodara Asanoa u Edou, a gospodar shvati da, iako je drveće jošbilo golo, vrt izgleda veoma lepo na jutarnjoj svetlosti. Vrt je biojednostavan, ali je sav odražavao veličanstvenost prirode, onakavkakvoggajesagradioAsanoovdedauvremekadajezemljabilajošuopasnosti od novog građanskog rata i kada su feudalci provodilimnogo više vremena u Edou. Opasnosti od sukoba su prošle, agospodarAsanonijedoživeonijedanrat.Onshvatidaježivotuvremekadajerezidencijasagrađenabiomnogouzbudljivijiistvarniji, jerjemačimaomnogovećuuloguuodređivanjukakvićebitiodnosimeđuljudima.

Nosači su već bili prošli kroz kapiju, krećući se trkom, dok ih jeKataoka pratio, ali kad zađoše u ulice u kojima je bilo mnogoprolaznika,morali sudauspore ikrećusepolako.Trgovci,prodavcirazne robe na ulici, kupci, okretali su se, prepoznavali da je reč onosiljci u kojoj je neki feudalac, i većina se sklanjala da je propusti.Nekimeđunjima, ipak,pravili su sedaneprimećujužurbunosača inastavljalisusasvojimposlovimadok ihbukvalnonisuprimoralidasesklone.

GospodarAsanonikakonijemogaodasenaviknenaovakvamestakao što je Edo, gde su ljudi različitih klasa dolazili u kontakt takoblisko.Oddvorjananajvišegrangadonajsiromašnijihgrađana,svisuse gurali tu na ulici, pokušavajući da kupe ono što žele uprodavnicama.Bilojetuiljudikojisuseizdvajalisvojomneobičnompojavom,kaonekolikoronina,samurajabezgospodara,kojisuhodaliu svojoj otrcanoj odeći. Bilo je tu imnogo seljaka, koji su, pošto naselunisumoglidaishraneporodicu,dolaziliugraddanađubilokakavposao.Ti seljacibili susuvišeponosnidaprose,aligrad jebiopun iprofesionalnihprosjaka,kojisupozivaliprolaznikedaimudelenešto,glasom i izrazima karakterističnim za Edo, koji gospodara Asanoapodsetiše na onog dečaka koji je jutros napravio haos svojom

nesposobnošćudakakotrebazapalivatru.Togdečakasudosadavećizbacili sa posla, ali je on verovatno imao dosta prilike da nađeposlodavca umesto koga će da poziva mušterije, ili da prerušen uneku vrstu sveštenika od ljudi na ulicama uzima priloge za nekeizmišljenepotrebeiciljeve.

Gužva jevećbilavelika, ali se iznenadazačušeglasovikoji su semolilizamrtve.Kataokanaredinosačimadasklonenosiljkuustranu,kako bi sahranamogla da prođe. Povorka se sastojala od samo dvačoveka, obojica su bili sluge, koji su na velikoj motki nosili malenimrtvačkisanduk.

„Ovonambašinijenekidobarznak”,primetigospodarAsano,štozaprepasti Kataoku. Kataoka vide da je lice gospodara Asanoadelovalomračno,papoželedagaoraspoloži.

Slugekojesunosilemalimrtvačkisandukzaustavilesusebaš tuporednjih,unameridaseodmore,paKataokapodviknunanjih:„Hejvasdvojica,zarvamtrebaodmorsatakomalimsandukom?Ikakostegatospustili,pokažitemalovišepoštovanjapremapokojniku!”

„Ovaj čovekželidaznazaštonepokazujemovišepoštovanja.Damupokažempokojnika?”,rečejedanodslugudrugome.

„Pokažimu”,rečedrugi,„zaštodane?”Jedanodslugupodižepoklopacnamalomsandukuipokazamuu

njegovoj unutrašnjosti telo malog psa, skoro prepolovljenog jakimudarcem. Očigledno je bilo da je njegova smrt bila posledica nekenesreće.Slugabrzozatvoripoklopac,kakoljudiokonjih,kojisuvećpočelidaseokupljaju,nebiprišlibližeividelipsa.

„Premaovompsusenikadanijeboljepostupalonegosada”,rečeonsaprikrivenimosmehom.

„Gdeganosite?”,zapitaKataoka.„Nagroblje,naravno.Gdebismomoglidrugde?Znate,naravno,da

zakonkažedaseipsisahranjujunaistimmestimainaistinačinkaoljudi.Misamoizvršavamonaređenjašoguna!”

Slugesespremišedakrenudaljesasvojimtovarom.„Znatešta,kadgavećnosite,nemojtedasežalitedavamjetežak

teret”,rečeimKataoka.„Viizgledaneznatekolikostesrećništojenaššogun rođen u godini psa. Štamislite, kako bi vambilo da je nekimslučajemrođenugodinikonja?”

Slugesenasmejaše ikrenušedalje,aKataokazadovoljnoprimeti

daseigospodarAsanonasmejao.Ondadeznaknosačimadakrenu,aovipočešeponovodaseprobijajukrozgomiluljudinaulici.

Doksuganosili,gospodarAsanorazmišljaojeomrtvompsukogajeupravovideo.Uovomgraduukome jesve izvitopereno,životinjesetretirajukaodasuljudi.Onpomislidanikadanećerazumetiljudeuovomgraduipoželedaještodaljeodade.Onuzdahnujošjedanput,aonda se okrete da gleda ljude na ulici, jer primeti da su se većpribližavaliopkopuzamka.

Vodauopkopubilajemnogonižeodnivoaulice,panijemogaodaje vidi iz nosiljke. Mogao je samo da vidi ogromne gromade odkamenjaodkoga jebio izgrađenzidokozamka,zidkoji je sakrivaozgradu šogunove palate. Nosiljka se približavala mostiću koji jeprelazio preko opkopa, pa tek kada su stupili na most, gospodarAsanovidedubokuvoduuopkopu.

Stražari na kapiji zamka primetiše nosiljku koja se približavala.Bili su naoružani kopljima i nekom vrstom halebardi, koje spustišeprema došljacima i vratiše ih u prethodni položaj tek kada Kataokaobjavi ime svog gospodara i razlog posete zamku. Propustiše ih, panosiljkakrozkapijuuđeuvelikodvorištezamka.Sadesnestranebilajedrvenazgrada,ukojojjebilačitavajedinicastražara,kojiihtakođezaustaviše, a kojima je Kataoka ponovo morao da iznese traženepodatkeoposetiocuirazlogunjegoveposetezamku.

Nastavilisudaljesporije, jersutakonalagalapravilabezbednostiuzamku,pastigošedogrupezgrada,pravogmaloggradaukomesuživeli velikodostojnici, dvorjani i njihoveporodice.Bilo jemalo ljudinapolju, jer se većina stanovnika tih zgrada pripremala za dužnostikojesuihočekivaletogadana.

Daljeodatle,postojaojejošjedanzid,ukomejebilaglavnazgradapalateiunjojzvaničnašogunovarezidencija.Opkoljavaojujetakođezidodogromnihkamenova,zajednosaopkopomispunjenimvodom.Prekoopkopajebiopokretnimost,prekokoganosiljkapređemirnimkorakom,jersutakonalagalastriktnapravilaupalati.

Nauglovimaprostoraunutarzamkavelikenaslageutabanezemljesuopkoljavalevišezgradaukojimasubilistražari.Unutartogabiojezamak, sa visokom belom kulom u sredini, a gospodar Asano iKataoka izmeniše poglede kad su ugledali zamak. Obojica sumisliliisto – zamak ih je podsećao na kuću. Zamak je bio izgrađen od

ogromnihkamenova,sličnihonimakojisubiliuspoljnimzidinama,nazidovima okrečenim belo bili su mali uski prozori, a na kitnjastomkrovulučnogoblikanauglovimabilisubronzaniukrasiuoblikuribe.Njihov zamak Ako nije bio istih dimenzija kao šogunov, ali je pooblikubioskoroisti,patounjimaprobudiuspomenenakuću.

Naulazuu zamak, nosiljka stade, a gospodarAsano izađe iz nje.Izašao je direktno na drvenuplatformu ispred ulaza, tako da nosačinisumorali damupomažuu tome.Odećamu je bila svetlozelena, aon, pogledavši se u trenutku, postade još namršteniji, jer nije biozadovoljan svojim izgledom. Uvek kada bi boravio u šogunovojprestonici jedanodnjegovihnajvećihproblemabila jeodećakoju jemorao da oblači. Osim velike kape, koja mu je potpuno pokrivalaglavu i čak bila nakrivljena na jednu stranu, preko kimona imao jeveliki kruti prsluk kamišimo, koji ga je stezao, ograničavajući muslobodupokreta.Najgoreodsvegabilesuteškeglomaznepantalone,kojemujeKataokamalopodigaoipritegaoprenegoštoćedauđeuzamak.

Pantalone su bile mnogo duže od Asanoovih nogu, pa su senogavice vukle zanjimdok jehodao.Takvepantalone trebalo jedadodajulepotučitavojnjegovojpojavi,alisumuveomaotežavalehod.Prilično nestrpljivi gospodar Asano zbog toga se osećao skučeno iranjivo.Imaojestalnupotrebudasejošvišeukoči,umestodapokušasa opuštenijim ženstvenim pokretima koji jedini mogu da budunormalniutakvojodeći.Kataokamupopraviodećukolikojemogao,aondasenakloniipovučekastražarnicikodkapije,gdeje,zajednosanosačima,trebalodasačekagospodaradokseceremonijeuzamkunezavrše.Onnijemogaodauđeuzamakutakvimokolnostima,jersunaceremonijalnedočekecarevihizaslanikabilipozivanisamofeudalciivisokidostojanstvenici.

Gospodar Asano se uspravi i poče da hoda prema zamku. Iakorazdaljina koju je trebalo da pređe nije bila velika, izgledala mu jeogromna, jer je hod u pantalonama kakve je imao na sebi bioneverovatno težak. Pažljivo je podizao jednu nogu, dok je bila uvazduhu morao je da trzajem stopala odbaci nogavicu da skladnopadne, a onda bi tek mogao da stupi na do. I to se ponavljalo sasvakimkorakom.Posmatrali suga samostražari, ali on se trudiodahodapravilnokaoštobihodaopredsamimšogunom.Znaojedaćega

Kiranemilosrdnoukoritiakobinapravioijedanpogrešankorak,pasezatotrudiodapokažesvimadačakifeudalacizprovincijeumedaseponašapopravilima.

Dok mu je jedan od stražara pridržavao vrata prostranogpredsobljaispredHolaodhiljadutatamija,gdejeceremonijatrebalodaseodrži,gospodarAsanostupiunju.Kadjeušao,zaustaviosenatrenutak,damuseočipriviknunaunutrašnjusvetlost.

Predsoblje je bilo veliko, sa visokom tavanicom, pozlaćenimgredamaiizrezbarenimstubovima.Kadjestupionaprostirke,takođeoivičenezlatom,gospodarAsanoprimetida je, iako je stigaomnogoranije nego što je trebalo, već nekoliko feudalaca bilo u predsoblju.Svi su bili obučeni u sličnu dvorsku odeću, kao i on, različitu samodonekleudetaljima,zavisnoodranga. Jedanodnjih,saodećomkaošto ju je imao gospodar Asano, ali sa pantalonama zlatkastosmeđeboje,bacipogledpremanjemukaodagapozivadadođe.

Gospodar Date od Jošide bio je čovek u tridesetim, snažnogizgleda.On je bio istog ranga i imao je iste zadatkeu ceremonijamakaogospodarAsano.Njihova imenasu izvučenaunekojvrsti lutrije,kako bi se odabrali zvanični predstavnici šoguna na ceremonijidočeka carevih izaslanika izKjota. Takve ceremonije priređivane sujedanput godišnje i bile su jedan od retkih kontakata dva vladaraJapana, šoguna, koji je zemljom vladao de fakto, i cara, koji je biosamotitularnivladar.OtkakosušogunovipreciizporodiceTokugavaujedinili zemlju i stavili joj sena čeo, oni subili apsolutni gospodariJapana.

Obojica, igospodarDate igospodarAsano,pokušali sudaodbijuučešćeuceremonijama,saobrazloženjemdanisunaviklinadvorskuetikeciju, ali nisu uspeli u tome. Bili su povereni Kirinoj brizi iprimorani da nauče sve detalje komplikovane ceremonije. Date nijeimaomnogoproblemasaKirom,dokjeinstruktorstalnoprekorevaoiispravljaoAsanoa,govorećidaseovajponašakao„provincijalac.”TogposlednjegjutragospodarDateizgledaojeopušteno,dokjegospodarAsanobiovidnonapet.

„Dobrojutro”,rečegospodarAsanouzduboknaklon.„Dobrojutro,gospodaruAsano”,nasmešimuseDate,„poraniliste,

zarne?”„Vidim i vi ste”, odvrati gospodar Asano, „možda ste vi ipak

nervoznijinegoštoizgledate.”Date se nasmeja. „Vi ste očigledno nervozni. Svako ko vas vidi

možedapomislidakrećeteubitku.”„Voleo bih da je ovo bitka”, reče gorko gospodarAsano, „ja sam

momakizprovincijekojinijenavikaodasedružisaovimuglađenimdvorjanima.LjudikaoKira”,ontoimeizgovorisagađenjem,„nižegsuranganegomi,alimimoramodaskočimonasvakinjihovpoziv.”Onodmahnu glavom: „Stvarno, ne znam šta ja ovde radim i gde mi jepravomesto.”

„Ne znam zašto Vi imate toliko problema sa Kirom”, reče Datesmešeći se, „on se premameni ponaša s poštovanjem, iako sam i jaistotakonespretankadsuupitanjuceremonijekaoivi.”

„Nemojdamislišdajaneznamtvojutajnu,gospodaruDate”,rečemu Asano prekorno, ali i prijateljski, „popustio si pod njegovimpritiskomiplatiomuonoštotraži...”

„Nisamuradioništaslično”,naljutiseDate.„Moždanisi ti, ali tvoji savetnici su toučiniliumesto tebe.Nemoj

damipričašdaneznašštasedešavautvojojkući!”Datepocrveneihtededaneštoodgovori,alisevrataholaotvoriše

i gospodarKira stupi u predsoblje.On se snishodljivonasmeši grupifeudalaca u prostoriji, pokazujući svoje crne zube, što gospodaraAsanoa, kao i svakog puta, zgrozi, jer je taj običaj smatrao izrazomnajveće dekadencije. Sredstvo za zatamnjivanje zuba od zelenihorahovihkorabilo jeveomaskupo,pa jeAsanosmatraoda je takvorazmetanjejednogvelikodostojnikanajvišičinvulgarnosti,štojebilopotpuno suprotno od načela jednostavnosti koje su propovedali iBuda i Konfučije. Asano je smatrao da je Kira predstavljao simbolsvegaonogaštojebilološenašogunovomdvoru.Biojekorumpiran,beskoristan i uobražen, toliko daleko od tradicionalnih idealasamuraja.

Poštosuizmenilipoklone,KirapogledaAsanoa,nadajućisedaćevideti neki znak promene u ponašanju prema njemu, jer se stalnonadao da će moći da nekako dopre do tog uvaženog provincijalca.Razmišljaojeotomedabiumestorazličitihnačinaubeđivanja,moždapomoglo kada bi povredio njegov ponos. Vredelo je pokušati, a zatakavpokušajnijebiloboljeprilike.Znaojedajebezbedan,jeriakojeAsano, kao svaki samuraj, bio naoružan, izvaditi mač u šogunovom

dvoru bio je potez na koji niko ne sme da se usudi, jer se strogokažnjavao.

U trenutku kada je Kira krenuo prema njemu, Asano seinstinktivno okrenu i okrete mu leđa. Iznenađeni Veliki majstorceremonija u svom crnom kimonu zastade, pa ljutito krete premagospodaru Dateu. Ovo okretanje leđa pred svima, za Kiru jepredstavljalo poslednju kap koja je prelila čašu i ubedila ga da odAsanoanećeuspetida izvučenovacna lepnačin.Onu tomtrenutkuodlučidanateraAsanoadaplatizasvojepoštenje izasvojugrubostpremanjemu.

KirapočedadajeuputstvaDateu, a gospodarAsano shvati da jemoždapreteraoidaseneštovelikospremaprotivnjega.Shvatiojedaje ponovo naljutio Kiru, a ako ga ovaj sada ne obuči, neće znati štatreba tačnoda radi za vremepredstojeće ceremonije.U trenutku gauhvati panika, jer se neće samoonobrukati nego će ljagapasti i načitavu porodicu. Shvati da je preterao, jer je Kira bio upućen u svetajne etikecije,ma kakva se onanjemu činila, pa je trebalo da budemalopažljivijipremanjemu,iakomujekaoosobabioneprijatan.

Razmišljao je o nekom prigodnom načinu za izvinjenje, kada sevrataiznenadaponovootvoriše.Pulsmuseubrzaoprisamojpomislidabitomogaodabudecarskiizaslanik,aliseumirikadavidedajetojedanodpratilacašogunovemajke.Biojetomali,debeljuškastičovek,koji se zvao Kađikava, kome gospodar Asano obično nije poklanjaoposebnu pažnju, ali to ovog puta nije želeo da pokaže. Dok jeKađikava oprezno posmatrao ljude u prostoriji, gospodar Asanomuuputi pogled ohrabrenja. To je upalilo, jer Kađikava se dubokopokloniiobratimuse:

„Gospodaru Asano, čuo sam da ima promena u rasporeduceremonije, pa bih voleo da mi to kažete, jer treba da o tomeobavestim gospođu majku. Ako vam nije teško...”, delovao jesnishodljivoiočiglednomujebilostalodaštopredobijeodgovor.

Gospodar Asano nevoljno pogleda prema Kiri, jer je on jedinimogaodaodgovorinatopitanje,atadavidedagaKiraspremnočeka,jerjevećčuopostavljenopitanje.

„Pitajte me, gospodaru Asano”, reče Kira napadno glasno, „to jeneštoštojevezanozaceremoniju,pamožeteuvekdapitateilimeneiligospodaraDateailibilokogaodslugu–jerislugeboljeznajuono

štosedešavauovomdvoruodvas!”Kađikava pocrvene, a očimu se još više raširiše od iznenađenja,

dokseidaljeklanjaoineodlučnostajaotugdesezatekao.GospodarAsanopobledekaomrtvacistajašenepomično,kaodasepretvorioukamen. Kađikava oseti da je situacija dobila veoma opasan obrt, papokuša da se približi izlazu. Očigledno je shvatio da je doveo uneugodnusituacijugospodaraAsanoa ida jeboljedaodenekud,padapitanekogaoddvorjanaonoštoježeleodasazna.Dokjeprilazioizlazu, vide kako se Kira pokreće, dolazi pred gospodara Asanoa inešto mu tiho govori. Nije bio siguran, ali učinilo mu se da je KirapomenuoAsanoovuženu.

GospodarAsanoječuosve,alinijeverovaosvojimušima.„Mogli ste da sebe poštedite ovih muka, gospodaru Asano”,

govoriomu je Kira. „Ako vam je baš toliko stalo do novca i nematenameru da se od njega lako rastanete, ima i drugih načina da sezadovolje moji prohtevi za lepim stvarima. Čujem da imate veomalepuženusalepimokruglimlicem,kaomesec...”

GospodarAsanovišenijemogaodaizdrži.Krvmupoleteulice,ugrudimamuzalupa,arukamupođekamaču.Kiratakođeinstinktivnoposežezamačem,madajeznaodabibilatragičnagreškadapokušadagaupotrebi.GospodarAsanovidetajnjegovpotezipomislidajetoodgovor na njegov izazov, izvuče potpuno mač iz korica i naslepoudariuKirinompravcu.Pogođenurame,Kirapadenakolena,aondainapod,adokjegospodarAsanoponovodizaomačdazadakonačniudarac, gospodar Date i nekoliko drugih feudalaca poleteše da gazaustave.Ugužvikoja jenastala,Kađikava iskoristipriliku i izađe izprostorije.

GospodarAsano se naježi kad shvati šta je učinio, gledajući Kirukakoležinapoduiljudekojisumuoduzeliobamačaidržaligaispodpazuha.Stajaojepotpunonepomično,gledajućiuprazno,kadsevrataširomotvoriše i u prostorijuuđe šogunCunajoši. Izanjega videla segrupadečakaukostimimaza igru,a svi subiliukočeni,kaoda ih jenekozaledio.

Izgledajući kao žena u svom kostimu za igru, šogun Cunajošizadrža dah i povede se kao da će da padne. Pre samo sedamnaestgodina sličan incident dogodio se na tom istom mestu, baš u tojprostoriji isveovegodineCunajošinijemogaodazaboravituscenu.

Jedan mladi dvorjanin tada je optužio predsednika vlade da jepreuzeo suviše ingerencija koje inače pripadaju šogunu, napao ga iubio. Napadač je ubijen na mestu, tako da niko nikada nije saznaoprave razloge za napad, a priče o tome da je sam šogun nagovoriodvorjanina da ubije predsednika vlade nikada nisu mogle da buduproverene.

Šogunu je izgledalo da se sve to sada ponovo događalo, prednjegovim očima. Sa izrazom besa, on naredi slugama da iznesunepomičnogKiru izprostorije, a ondakada su izašli, nosećinjegovotelo,onseokrete feudalcimasapitanjem:„Štasedogodiloovde?!”Apoštomu niko ništa nije odgovorio, on se okrete prema gospodaruDateuizapitagadirektno:„Ti,kažimi,kažimištasedogodiloovde?!”

Date pusti ruku gospodara Asanoa, teško gutajući pljuvačku,pokloni se i rečepribrano,kaodaraportirazapovednikunabojnompolju: „Gospodar Asano se naljutio zbog nečega što mu je rekaogospodarKira.Nisamčuoštamu je rekao,ali sevideloda jeveomauzbuđen.VideosamkakojeizvadiomačiudarioKiru.Delovalojedajenatobioprimoran...”

„IzvukaojemačiudarioKiru?”,prekidegašogun.„Dalijeuopšteneko čuo šta je toKiramogaoda kaže da izazove takoneprikladnureakciju?”

Niko nije odgovarao, a jedini čovek koji je možda nešto znao,Kađikava, bio je daleko odade i očigledno nije imao nameru da seumešaurazgovor.

„Dobro, znači tako”, reče Cunajoši ledenim glasom, pa se okreteAsanou. „Vi, gospodine, nemate uopšte obzira prema dostojanstvuovogadvora!”

„Žaomije”,rečegospodarAsano,klekavšiičelomdodirnuvšipod,„nemaopravdanjazamojčin.”

„Za svaku situaciju postoje pravila”, nastavi Cunajoši, „postojepravilakojasvakomoradapoštuje.Nemaizuzetakanizakoga,čaknimoji najbliži saradnici nisu izuzeti od toga. Verujem da ni vi, kaodugogodišnjifeudalac,gospodarposeda,nemožetetodazahtevate.”

„Ne,ne...”,mrmljaojegospodarAsano,komesečinilodasveovosamosanjaidaćeseuskoroprobuditi.

Cunajošiseokretepremaostalima.„Prekršajjejasan,takojejasnaikaznakojaćeslediti!Zadržiteovogčovekadoksejasasavetnicima

nedogovorimotomeštatrebaučiniti.Umeđuvremenu,ceremonijaćebitiodložena!”

Šogunsagađenjempogledatragovekrvinapodu,aondaseokretei ode prema velikoj dvorani, gde ga je na otvorenim vratima čekaodvorjanin. „Ovo je strašno!”, reče mu šogun, „svi naši planovipropadaju zbog jednog neodgovornog samuraja koji u svom zamkunije mogao da nauči pravila ponašanja. Zbog svega moramo daodložimoinašuigru.”

GospodarAsanoostadesaljudimakojisugasadačuvali.Nastaviojedaklečinapodu,gledajućipredsebe,doksugafeudalciposmatraliutišini.Pokušavaojedamirnorazmišlja,alimujeustomakubilokaoda se nešto kuva. U trenutku je pomislio da će pasti, ali uspe da sepovrati i danepokaže znake slabosti. Samo jemisliona todamorasvimadadokažedanijelošepostupio.

Prošao je skoro čitav sat pre nego što se čulo kako grupa ljudidolazi spolja. Gospodar Tamura, feudalac iz Ićinosekija, sav crven ulicuiužurbanogizgleda,uđeuprostorijupraćengrupomsamuraja,alistadevidevšiAsanoakakokleči.GospodarTamurajeranijebiojedanod dvorskih dostojanstvenika, zbog čega ga je šogun Cunajošiverovatno odabrao da izvrši ovaj zadatak. Ali, ma koliko je biouspešan dok se borio sa raznim prekršiteljima zakona u Edou, nijemogaohladnokrvnodadođeiuhapsičovekaistogranga–gospodaraposeda.OnsepribližiAsanou,koji jeklečao, i stavi rukunanjegovorame.

„Dolazim po šogunovom naređenju”, reče on jednostavno, agospodar Asano ustade i mirno pođe za njim. Napolju je čekalanosiljka,sadesetinomsamuraja,višeodtridesetoroslugu,alinikogaodnjihnijepoznavao.Uzalud jepogledom tražioKataoku.Prenegoštojeušaounosiljku,zaustavigaTamura,kojimudadeprostuodećujednogslugedaprebaciprekosvojedvorskehaljine.GospodarAsanoshvatidajetozanjegovodobro,kakoganebiprepoznalidokprolaziulicamaEdoa.Onstaviodećuprekoramena iuđeunosiljku,aslugegospodaraTamureprebaciševelikumrežuprekonosiljke ivezaše jevelikim konopcem, kako bi se isključila svaka mogućnost dazatvorenik pobegne. Onda, povorka krete prema rezidencijigospodaraTamure.Kad suprolazili kapiju,prošli suporedKataoke,kojinijeznaoništaodogađajimauzamku,nitijeshvataodajenjegov

gospodarupravoprošaoporednjega.TekpopodneKataokapomislida trebadasezabrinezasudbinu

svoggospodara.Ceremonijesuočiglednoodavnobilezavršene,jerjemnogofeudalacadošlodokapije,ušlousvojenosiljkeiotišlokućama,ali nigde nije bilo glasa o gospodaru Asanou. Najzad, on ugledanosiljkugospodaraDateaipotrčadagazaustavi.

GospodarDatejebiojošuzbuđenzbogdogađajatogajutrainijenishvatio šta ga to Kataoka pita. On nije znao šta se dogodilo sagospodaremAsanoom,samojeznaodagajeodveogospodarTamura.Onda,onshvatidaKataokaneznaništaonapadunaKiru,papokušada na diplomatski način saopšti Kataoki šta se dogodilo, kako bipreneopratiocimagospodaraAsanoainjegovojporodici.

„TvojgospodarjeurezidencijigospodaraTamure.Predlažemtidaodmahodeštamo”,rečemuon.

„Daliseneštodesilo?”,pitaojeKataokauznemireno.„Dogodioseincident,umešanisutvojgospodarigospodarKira...”PotrajalojenekovremedokKataokanijeshvatioštamujerečeno.

Kadjeshvatiosveposlediceovogdogađaja,onosetiprazninuudubinisvogstomaka,austamuseosušiše.

„Znači,nosiljkamunećebitipotrebna?”,zaključion.GospodarDateklimnuglavom,pazastavšidaseuveriuKataokinu

sposobnost da deluje, krenu dalje.Ništa više nijemogao da učini zasvogprijatelja,feudalca,kaoštojeionbio.

Poklonivšiseuznakzahvalnosti,Kataokakrete.Pokušaojedanetrči,kakonebiprekršiopravilokojejetozabranjivalo,alijestigaodonosiljkeunajkraćemmogućemvremenu.Nabrzinu,onsastavikratkuporukukojućenosačiodnetiHari.Nosačisubili izAkoa i imao jeunjih poverenja, ali nije bio siguran da sme da im poveri sve detaljedogađaja.SamojejednomodnjihrekaodajegospodarAsanoodlučioda poseti gospodara Tamuru, pa je otišao u njegovu rezidenciju.Nosači je trebalo da kažu Hari da odmah krene u rezidencijugospodara Tamure, gde će ga čekati Kataoka. Kretoše zajedno, doknisu stigli do glavne kapije i mosta preko opkopa. Kad su izašli nagradske ulice, on krete svojim putem, a onda potrča svom snagom,kaodagađavoli jure,neobazirućisenaprotestegomile.Svevremedokjetrčao,pitaosekakojetakoneštomoglodasedogodinjegovomgospodaru.

UrezidencijigospodaraTamure,gospodaruAsanoubidozvoljenodapromeniodeću,kakobiseoslobodiooneceremonijalne,asvisuseprema njemu ponašali veoma ljubazno i sa poštovanjem. Bio jeodvedenujednuodmanjihprostorija,gdesumudalipapiripriborzapisanje,kakobimogaodanapišeporukuženi.Većinaljudiiznjegoveokoline trudilasedamnogonekomunicirasanjim, jernikonijebiosiguranukakvomjeonstvarnopoložaju.

GospodarAsanojepokušavaodasredisvojemisliidasamomsebipredstavi šta se to stvarnodesilo sa njim i Kirom, kada iznenada čudolazak nekoliko ljudi iz dvora. Kao predstavnici šogunovog savetaonisudošlidasaopštegospodaruTamuriodlukuosudbinigospodaraAsanoa,pajeončuonjihovšapatususednojprostoriji.ČuvšikakojereagovaogospodarTamura, on shvati da jepresudaveoma stroga–smrt! Čuo je delove rečenica, u kojima je pominjano to da je šogunCunajošiveomaljutzbogtogaštojenjegovbliskisavetniknapadnut,ada,zatoštoseneštosličnodogodiloprenekolikogodina,trebadasedonesepresudakojaćebitiprimerdrugima...

Gospodar Tamura uđe u sobu i pokloni se duboko, sa najvećimpoštovanjem. „Naš milosrdni šogun odlučio je da vaše pogubljenjetreba da se izvrši brzo, pa treba da mu budete zahvalni na tome.Takođevamjeodobrenoda,zbograngakojistezauzimali,umretenačastan način”, reče mu. Gospodar Asano je ćutao. Tamura to shvatikaostoičkoprihvatanjepresude ibizadovoljanzbog toga. „Svavašaimovina biće konfiskovana i do daljeg naređenja, stavljena podkontrolušogunovevlade”,dodadeTamuranakraju.

Gospodar Asano je ćuteći gledao u beli zid prostorije u kojoj senalazio, sve dok se gospodar Tamura nije povukao. U glavi mu jeodjekivalo zavijanjepasa i osećao je kako tone, anemamupomoći.Onda,gospodarAsanonastavidapišepismo,koje jepočeoprenegoštosugospodarTamurainjegovapratnjabiliušli.PratiocigospodaraTamure,kojisubiliostaliispred,sačekašedazavršipismo,zajedničkiga zapečatiše i pokušaše da mu pomognu da ustane. Ali, gospodarAsanoje,uprkosteškojodećinasebi,uspeodaustanesamiponosnojestajao.Ondakrenuzapratiocimaiizađeuvrt.

TamojebioKataoka,kojije,jurećibezdaha,stigaonavremeprenego što mu je gospodar izašao. Kataoka zamoli da se pozdravi sagospodarem, a Tamura mu, pošto se konsultovao sa šogunovim

predstavnikom, to odobri. Kataoka je oklevao, ne želeći da pokažeosećanjapreddrugima,alikadavidegospodara,onpadenakolenaiizvinjavašemuseštonijepreshvatioštasedogađauzamkuištoprenijedošaodonjega.

„DragomiještotevidimGongoemone”,rečemugospodarAsano,oslovivšigaličnimimenom,neprezimenom,kakojebilouobičajeno.„Tisiprviprijateljkogasam.videoodjutros.”

Kataokaosetikakomusuzenaviru,alisegospodarAsanopraviodatoneprimećuje.Onmupredadepismokojejebiopripremio.

„Ovo je moja poslednja poruka za ostale na posedu. Predaj jemojoj ženi.” Ćutao je neko vreme, a onda nastavi: „Kaži svima, kažiim...Oišiće,ustvari,znatištatrebačiniti.

U sredini vrta bila su postavljena tri tatamija, prekrivena belimkomadomtkanine,aokotogmestaokupišesesamurajikojisubilisagospodaremTamurom.Noćjevećpočeladapada,paupališenekolikopapirnih fenjera i postaviše ih na uglovima te improvizovanepozornice.GospodarAsanosedenasredinutogobeleženogprostora,na mestu na kome je na postolju čekao oštri bodež dug tridesetakcentimetara. GospodarAsano uze bodež u ruku i vide na njemu grbporodice Tamura. On se nakloni Tamuri, nemo mu zahvaljujući natomeštomu jepoverioporodičnooružje imirnosačekadašogunovpredstavnikpročitapresudu.Uglavimujeidaljeodjekivalozavijanjepasa,takodanajvećideoonogaštoječovekčitaonijeničuo.

Znao je šta se od njega očekuje i imao je dovoljno pribranosti isnagedatoučinidostojanstveno.Uovakvimsituacijamatačnojeznaogdemujemesto.

Onstežebodežobemarukama,izgovorikratkumolitvuiondagapostavi levo ispod pojasa. Pritisnuo je i zabio bodež duboko u svojtrbuh,aondagavukaoudesnoinagore,svedokčovekkojimujebioodređen za asistenta u tom činu ne stupi napred i odrubimu glavujednimsnažnimzamahomdugogsamurajskogmača.

Z

Samurajska čast

ašto nisi sa gospodarom?”, zapita ljutito Oiši kada su usred noćipred njega doveli Haru, prljavog i svog u znoju. Oišiju je samo

poglednasamurajatakvogizgledaizazivaoosećajsrama.Ali,Haragajegledaotakvimpogledomdaonbrzootpustislugukojigajedoveo,dabičuoštaHaraimadamukaže.

„Našgospodar jemrtav”, izleteHari, „anašzamak trebadabudekonfiskovan!”

Oišiosetikaodagajenekousnupoliohladnomvodom.Zanemeoje,šokiran,mislećidasamosanjastrašansan,najstrašnijikojimožedasezamisli.HteojedaprekineHaruinedozvolimudadaljegovori,alisam sebe prisili da ga sluša. Nikako nije mogao da prihvati da jegospodarAsanomrtav.Oduvek jeonjemumisliokaoo sopstvenombratuinijemogaodazamislidaćeikadadoživetitakavgubitak.

Klečeći u predsoblju, gde su ga uveli, Hara, neprekidno mašućiglavomgore-dole,ispričasvojupriču,jecajući,aMimura,kojijedošaosanjim,samojepotvrdnoklimaoglavom.

„Kira je kriv za sve! Veliki majstor ceremonija izazvao je našeggospodaradaganapadneudvoru.Gospodarjemoraodaizvučemačiudari ga, iako je dobro znao, kao što svi znamo, kakva je kazna zatakavjedančinušogunovomzamku.

„Šta,akaznajeizvršenaodmah?!”,zapitazabezeknutoOiši,dokješkrgućućizubimamislionaonekojisuodgovornizato.

„Da, istogdana”,rečenemoćnoHara. „Nismoniznalida jekaznaizvršenadoknamnisujavili.”

„Šta je sa gospođom Asano”, zapita brzo Oiši, „da li znaš šta sedesilosanjom?”

„Otišlaje”,rečeHaraječeći.„Čimjeobjavljenodajenašgospodarmrtav, vojnici sa dvora su došli u rezidenciju u Edou i konfiskovalisve.Mi smo svi izbačeninapolje, a gospođaAsano jeposlataukućusvojihroditelja.Zabranilisujojdasevratiovde,uzamakAko,pačakidakontaktirasrodbinomiobavestiihomuževljevojsmrti.”

Oišiosetikaodaganekoprobadakrozsrce,kadpomislinamaludevojčicukojaujednojodsobablizunjegačekanamajkuiocadasevrate.Iznenada,onshvatiogromnerazmeretragedijekojajepogodilakućuAsano i sve njene članove. On se okrenuMimuri i posla ga dadovede Ćuzaemona Jošidu, jednog od starijih samuraja, čiji bi musavetsadabiodobrodošao.

„Kakositičuovestosmrti?”,zapitaOišiHaru,komesusenalicupokazivali znaci velikog umora posle iscrpljujućeg putovanja dozamka.

„Kataoka je bio prisutan kada je gospodar izvršio harakiri –dozvolilisumudačasnoumre.Miostalibilismodalekoodatie.Ulicesubile prepune ljudi, pa ljudi koji sunosili gospodarau zamaknisustiglidasebrzoprobijudorezidencije i javenamnavreme.Mismopokušali damakar zaštitimo gospodaricu, ali su šogunovi ljudi imalipismenu naredbu, pa nam je gospodarica rekla da se uzdržimo odborbe.Ništanismomoglidasačuvamo,svesuodneli,jerjeunaredbipisalodatrebaneodložnokonfiskovatisvuimovinu,itojeispunjeno.”

„A,ovajzamakAko,zarćeinjegakonfiskovati?”„Da”,rečeHaranevoljno,„vojniciizEdoaćedoćidasproveduito.”„AštajebilosaljudimakojisuostaliurezidencijiuEdou?Dalisui

oninaputuovamo?Nebi trebalodabudemorazdvojeniuovakvomtrenutku.”

„Ostavio sam mladog Horibea da isplati račune i naplatipotraživanjakojesmo imaliuEdou,poštosammisliodaće ti tobitivažno”, rečeHara gledajući ga, „oni će ostati tamo dok neprijatelj –mislimnašogunovevojnike–nekreneovamo.Kakobinamjavili.”

Oiši shvati da Hara ne razmišlja o predaji zamka, već opripremamanaopsaduiborbu.Itomusesvide,jerjetobiojedanodnačinadasamurajipovratesvojponos,aliOišishvatidatakvuodlukunesmedadonosinabrzinu,prenegoštoosvemudobrorazmisli.

NjihovrazgovorprekidesedokosiJošida,čijejeokruglolice,kaouBude,bilosmežuranoizabrinuto.Kadsumureklištasedogodilo,onpade na kolena, pokušavajući da zaustavi jecaje. Celog svog života,kaosamuraj,nijedoživeotakostrašnetrenutke.Oiši takođeosetidaćedazaplače,alimoraojedasesuzdrži.Onjebionajstarijipočinuisvi su u njega gledali kao u primer. Odlučio je da ostane pribran idonesepraveodlukeutakoteškomtrenutku.

Oiši posla slugu da donese mangal, kako bi malo zagrejaoprostorijuidaovremenaJošididasepribere.Pomisliojedanikosemljudi u toj prostoriji ne bi još trebalo da zna o tome šta se desilo sagospodarem. Mimura je bio u službi gospodara Asanoa od svogdetinjstvaiunjegajemogaodaimapoverenja.

Kadasudonelimangal,OišipokazadagapostaveblizuJošide,kojije sedeona podudok sumu suze lile niz obraze.Oiši iHara sedošeporednjega,kakobisemalozagrejali,aMimurasedeporedvrata,dasprečidanekouđenenajavljen.

„MoždanebibilološedapozovemoiOnoa”,rečeJošidanesigurno.Ono jebrinuooblagajni zamka,pabinjegovsavetuovomtrenutkumogaodabudevažan.Ali,Oišiodmahnuglavom, jer jemislioda jošnijevremedaserazmišljaomaterijalnimstvarima.Ono jebiosklonda imovinska pitanja stavlja iznad svih ostalih, a Oišiju se to nijesviđaloutomtrenutku.

„OvonemavezesaOnoom”,rečeonJošidi,„mićemosamiodlučitištatrebadauradimo.”

HaragajegledaosaodobravanjemiklimaojeglavomdokjeOišigovorio.NionnijedavaomnogoznačajaonomeštomisliOno.

Zaćutali su i svakoodlutazasvojimmislima.Oiši sevratiusvojumladost,kadajekaomladisamurajprolazioobuku.PodučavaogajestariJamagaSoko,kojigajebašutojistojprostorijiupozoravaodajestara konfučijanska etika u odumiranju i da je neka vrsta novogkonfučijanizma zarazila ljude na dvoru. Jamagu su zbog protivljenjatakvim tendencijama i proterali u provinciju, jer je bio, kako sugovorili, „van vremena.” Ali je on u provinciji našao verne slušaocemeđu samurajima iz Akoa, do kojih zaraza slabljenja i dekadencije,koja je već obuhvatila sve na dvoru, još nije bila stigla. Sećao senjegovih reči koje su se odnosile na dvor u Edou, a koje su zvučalekao da su izgovorene danas: „Sada se uzvišeno žrtvuje u imeelegancije.” Ta rečenica kao da je bila proročanska najava smrtigospodaraAsanoa.DokjerazmišljaootomekakojenjegovgospodarnapaoKiru,biojesigurandajebioupravuštojetoučinio,samojetotrebalodauradinanekomdrugommestu.

Nijebilovremedasekritikuješoguninjegovipostupci,alijebilodovoljno da se pomisli koliko se njihov nesavesni vladar udaljio odučenjaBude. Šogun je razmišljaooBudinimučenjimaouzdržavanju

odnasiljanadživimbićimakada jedoneoZakonzaočuvanježivota,ali da li je taj isti princip primenio kada je u pitanju bio gospodarAsano? Da ne govorimo o taštini kada su u pitanju bili vlast ibogatstvo, obaveza da se čovek uzdržava od suviše velikihzadovoljstava, o lepoti života u osami i predanosti meditaciji. Ne,šogun Cunajoši je od Bude i njegovih učenja uzeo samo ono štomuodgovara,atojebiloveomapodložnokriticisvakogakojemalovišeznaooživotu.

Oiši se vrati u stvarnost, kad iz ćumuraumangalu sinuše iskre, ionda shvati da ga Jošida posmatra. Verovatno je i on razmišljao onečemsličnomiotomenijemoralonidasekaženištanaglas.

„Moramodasedogovorimoštadaradimo”,rečeJošida,pazadrhtaišakamapređeprekoukočenoglica.

Oišiseiznenadi.Odstarogčovekaočekivaojekonkretnepredloge,ali sada vide da nema mnogo nade da od njega dobije neki savet.NikadauistorijisamurajskogklanaAkonijesedogodiloništaslično,pa je Jošida, kao i verovatno većina mladih samuraja u zamku, biobespomoćankadjeupitanjuredosledpotezakojetrebapovućiutomtrenutku. Oiši bi bio srećan da Jošida može da mu pomogne, ali utrenutkubimujasnodaćesvemoratidaodlučisam.Biojeuverendaćemoćidadonesepraveodlukeinadaosedaćenjegovsudprihvatitiiostalisamurajiuzamku,kakobimoglidasvizajednouradeonoštojenajboljezakućuAsano,ada takoumireduhnjihovogpreminuloggospodara.

Hara protrlja ruke i nestrpljivo pogleda Oišija. Po njegovommišljenju, trebalo je sazvati ratni savet i napraviti plan za odbranuzamka.„Hoćemolidapozovemoostale?”,rečeon.

Oišitamanhtededaodgovori,alividekakoJošidapročišćavagrloiprogovara: „Da sačekamo do zore”, predloži on. „Hajde da pustimonaše ljude da se dobro odmore pre sutrašnjeg dana, borili se ili ne.Biće impotrebnasnagačak i samodasaslušajuvestogospodarevojsmrti.”

„Slažemsesa Jošidom”, rečeOiši,upotrebivšiuznjegovo imerečsensei (učitelj) kako bi pridao važnosti onome što je stari rekao.„Ujutrućemomoćidarazmišljamomnogoboljeidasesuočimokakotrebasaproblemimakojisuprednama.”

„Trebadaseodmahpripremimozaodbranu”,biojeuporanHara.

Mimura,koji jesedeoporednjega,gledaoga jezabrinuto,paseOišiponovookrenuHari.

„Dalisisigurandasimirekaosve?”,rečeonHari.„Daliznamsveo ovom tragičnom događaju? Kira je ubijen, a naš gospodar je bioosuđennasmrtnukaznuikonfiskacijusvesvojeimovine–dali jetocelapriča?”

Hara je oklevao. „Kad dobro razmislim, u svemu tome postojijednanejasnoća...Kirusuodmahodnelisamestanakomegajeudarionašgospodar,takodanijesigurnodajemrtav.Moždaječakpreživeonapad.Daznamtačno,rekaobihti.Ali, iporedsvega,neznamzaštooklevašdadonesešodlukuoodbranizamka.Šogunovivojnicićestićisvakog časa i moramo tačno da znamo šta ćemo raditi kada buduovde.”

„Bićemo spremni na sve što nas bude snašlo, ne brini. U ovomtrenutkumislimda jenajbolje za svenasdapokušamoda semakarmalo naspavamo. A i meni treba malo vremena dok dobro nerazmislimosvemu.”

On ustade i pokloni se s poštovanjem Jošidi, a onda se nakloni iHari.Dok je izlazio izsobe,zanjimkreteMimura.Kadsustigliprednjegovu spavaću sobu, on se okrete i reče mladiću: „Okupaj se ipokušaj da se malo odmoriš. Sutra nas sve čeka težak dan. Znamkolikomnogo činiš za kuću Asano svojim zalaganjem i poštujem tekaotakvog.”

On se okrete da uđe u sobu, alimladić iznenada pade na kolenaprednjimiglavomdotačepod,dubokoseklanjajući.

„MoraosamdaobećamHaridavamnećuništareći,alimislimdabibiloneprikladnodavineznatesveštasedogodilouEdou, jernavamaležinajvećaodgovornost”,rečeonskorošapatom.

Oišigauhvatizarameipodižesapoda,gledajućigauoči.Čekaojedamladićkažeonoštomujenaumu.

„Pre nego što smo krenuli iz Edoa”, poče Mimura, sada većsigurnijimglasom,„bilismodaposetimogospodarevogmlađegbrataDaigakua Asanoa i njihovog ujaka, gospodara Todu, gospodara odOgakija. Obojica su bili veoma ožalošćeni, kao što je moglo i da seočekuje,iznalisuzaodlukuokonfiskacijicelokupneimovine.”

„Da,i?”„Vi znate da je Daigaku prilično bolešljiv i neodlučan čovek, a i

gospodar Toda je već u godinama... Obojica su rekla Hari da jenajbolje da semirno predamo, kako dodatna sramota ne bi pala nanjihovoporodičnoime.”

„Tako,znači”,rečeOiši ipokazamladićudamožedaide.Mimurasepoklonijošjedanputikretenizhodnik,molećiseusebidajeučiniopravustvartimeštojerekaosveOišiju.BrinuosesamodagaHaraneubijeakosaznadajeprekršioobećanje.

Oišishvatikolikojevelikiproblemkojiseisprečioisprednjega.Onnikako nije mogao da se suprotstavi želji porodice, ali je takođemorao da shvati i dobre namere ljudi kao što je Hara, koji mu teporukenijepreneo,pa jemoraoda, tražeći rešenje, izaberenajboljiput.

On ode u svoju sobu i obuče se toplije. Vest o smrti gospodaraveoma ga je pogodila i znao je da neće moći da zaspi. Postojalo jesamo jednomestonakome jeeventualnomogaodazatražipomoć isavetuovojsituaciji,paonodlučidakrenetamo.Stražana izlazu izzamka bila je iznenađena njegovom pojavom, pa mu na brzinuotvorišemalavrataporedglavnekapije.

Noć je bilamračna, a vetar ju je činio još hladnijom, dok seOišipenjaouzstrminu iznadzamka.Doksepenjao,vetar jepostajaosvejači,paondobroobaviogrtačokosebe.Satevisineleposusevideliobrisi zamka na noćnom nebu, dok se ispred njega, na vrhu brda,videlo malo groblje. To je bio hram Kegakuđi, pored koga su sesahranjivaličlanoviporodiceAsano.

Onprođekrozniskuograduipogledaokosebe.Natommestubilisu sahranjeni posmrtni ostaci članova porodice Asano, onih koje jepoznavaocelogsvogživota,ali ionihkojenijemogaodaupozna, jersu umrli pre nego što je on bio rođen. Njihov pepeo bio je polaganispodkamenihspomenika,nakojimasubilaispisananjihovaimena.

„GospodaruAsano”, reče on sav usredsređen, „obraćamvam se imolimdamisejaviteizsvogasveta..”

Nije bilo odgovora. Samo se čuo vetar i videlo se uznemirenotumaranje suvih listova, koje je vetar nosio otkidajući ih sa suvihgrana.Oišiosetida jeovdenajbliži svomgospodaru ipokušadamuprenesesvojemisli.

„Samodasammogaodabudemsavama”,rečemu,uzviknuvši,pakleče sa šakama sklopljenim tako kaoda traži oproštaj.Onda spusti

šakenakolenaipoklonisejošdublje,savojađen.„Gospodarumoj,znajdateminekrivimozbogtvogčina.Učiniosi

ono što bi svaki muškarac uradio da zaštiti svoju čast. Krivac jesigurnonaonojdrugojstrani.”

Oiši je gospodara Asanoa poznavao čitavog života i uprkospovremenim izlivima njegovog naglog temperamenta, smatrao je danema boljegmeđu feudalcima u celom Japanu. U tomdelu zemlje ukome je bio zamak Ako, samuraji su bili poznati po strogompoštovanju tradicionalnih vrednosti njihove klase, pa je slobodnomoglo da se kaže da nije bilo nikoga tako dobrog, darežljivog, takohrabrog, toliko iskrenog u želji da živi u skladu sa samurajskimidealima,kaoštojebiogospodarAsano.Oišijebiospremandatakvoggospodara prati i u grob i ne bi oklevao da izvadi bodež i završi sasvojimživotomtu,natommestu,akobitomoglodapomogneubiločemu.

Njegova ruka krete ka kratkom maču za pojasom, ali je brzospusti. Njegova glavna dužnost u tom trenutku bila je da ostane živ.Svi u zamku, od gospođe Asano i njene ćerke, od samuraja, pa doposlednjegstanovnikazamka inaseljaokonjega, svi suočekivahdaon učini ono što je neophodno u tom trenutku. Jednog dana, kadanjegovosamoubistvomožedadonesekoristi,onćegaradoizvesti.

U tomtrenutku trebalo jedadonesevažneodluke imolio jeduhsvoga gospodara damu u tome pomogne. Da li bi njegov gospodarželeodapredazamakšogunovimljudima,ilibiviševoleodaseboriiposledugeopsadesviizginudoposlednjegčoveka.Ili,dalidasvionijednostavno kleknu ispred ulaza u zamak i izvrše harakiri u znakprotestaprotivnepravednepresudenjihovomgospodaru?Oiši jebionavikao da izvršava naređenja, ne da planira i vodi politiku. Ovo jebilo neobično i teško iskustvo za njega. Shvatio je da sada svaodgovornostležinanjemuinanjegovojsposobnostidadonesepraveodluke.Akojemogaodamukažedasuteodlukepravilne?Nadaoseda će ga njegov gospodar tiho voditi iz sveta u kome je sada, a nakrajućeračunezasvojepotezepoložiti samomsebi.Stazomčasti jebilo lakohodati, samo je trebaloznatikudaonavodi.Znao jeda svineće isto reagovati u ovoj situaciji, što se pokazalo sa Harinomreakcijom,aliznaojedasvenećemoćidazadovolji.

Iz šume u brdima začuše se neki životinjski glasovi, izgledalo je

kaodasu lisice.OkoOišijasubilikamenispomenici,poređani jedanporeddrugog,kaonekačvrstaograda.

Oiši se nadao da je i duh gospodara Asanoa negde tu. Dušagospodara Asanoa sigurno još nije nalazila mira, jer je ono što jeučinio donelo javnu sramotu kući Ako. Oiši shvati da će ta duša bitiumirenatekkadasetasramotaskinesaimenaporodiceAsano.Znaojedaonutometrebadaodigraodlučujućuulogu.

Oiši se duboko pokloni jednom po jednom spomeniku na tomgroblju.Oseti kakodrhti, jer jeono što sedesilo zapretilo toj časnojporodicidabukvalnonestaneslicazemlje.Akoporodičnoimeostaneosramoćenoitogrobljećeuskorobitizapušteno,članoviporodicećeprestati da dolaze, a duhovi predaka lutaće nemirni ko zna kolikodugo.Toćebitivelikaštetaizažive,jerćeprekinutivezesamrtvimakoji su im neprekidno davali blagoslov. Oiši je znao da mora da sebori, ali mu je takođe bilo jasno da bi opsada zamka i sukob sašogunovimtrupamabiovelikagreška.Akobitubitkuizgubili,grobovipredakabisigurnobilijošzapušteniji.

Utomtrenutkuonprviputpočedarazmišljaiosamomesebi.Vrlobrzoon više nećebiti glavni savetnik feudalca, poštovani doglavnik,kao što je bio do sada. On mora da postane ronin, samuraj bezgospodara,jedanodonihkojesvisažaljevaju,jernjihovidanislavesuprošli.Prestaćedabudevojnik,komandirdrugimvojnicima,odsadaonćemnogozavisitiodvarljivesreće.Kadmaloboljerazmisli,moždajeHarabioupravu.MoždatrebaignorisationoštosurekliDaigakuiToda. Možda je bolje boriti se do poslednjeg nego ostati živ iposmatratikakomuporodicaosiromašujeijednogadanagladuje.Dapadnenanajnižednosiromaštvaibede.

Zatresao je glavom da se oslobodi tih misli, pa krete niz brdopremazamku.Moraojedadobrorazmislištaćerećinasastankusvihsamuraja, koje ćemorati da okupi. Ujutro će, takođe, zamoliti svojuženudaćerkicigospodaraAsanoasaopštidajojsemajkaiotacnećevratitikući.

S

Vernost do smrti

ledećeg jutra, Oiši ukratko ispriča svojoj ženi šta se dogodilo uEdou prethodnih dana. Bila je vidno potresena, ali, rođena u

tradicijistarihsamurajskihporodica,nijebriznulauplač,nitipustilaisuzu. Rekao joj je šta da uradi sa devojčicom, poklonila se spoštovanjem i otišla da uradi ono što joj je rekao. O budućnostisopstvene porodice uopšte nisu razgovarali – o tome će morati dapopričajukasnije.

Jošslabodnespavanja,Oišijepolakohodaopremaprednjemdeluzamka,gde je trebalodaseokupesvi samuraji saposeda,alidok jeprolazio ispred prostorija u kojima je sinoć razgovarao sa Harom iJošidom,začuglasove,pazastade.

NekojenaglasčitaotekstKonfučijamonotonimglasom,paonneizdržaiotvorivratanasobi.

Onoštojevideounutravratigatridesetgodinauprošlostipodsetina dane kada je to isto činio. U sobi je na podu klečao njegovpetnaestogodišnjisinĆikara,izgledakaodajevećodrastaomuškarac,a isprednjega,naniskomstočiću,bilisukomadihartijenakojimajeispisivao rečenice iz Konfučijevih dela. Ispred njega sedeo je njegovbledi učitelj, u sivoj odeći i sa kapom kao kod sveštenika, i glasnočitajući diktirao mu konfučijanske tekstove. Oiši je znao da ćesvakodnevno radeći sa učiteljem i slušajući njegova predavanja izknjiževnosti i moralnih pravila, dečak uskoro biti isto onolikoindoktrinirankaoštojeionsambioumladosti.

Prostorija jebilaveomavelika isvetla,aodvrtadelio ju jesamozid od papira na pomičnim zidovima, koji uopšte nisu sprečavaliprodiranjezimskehladnoće.Ćikarajeočiglednotubiosedeonekolikočasova neprekidno, a Oiši ponosno konstatova da, iako su mu šakebilecrveneodhladnoće,nijepokazivaoznakedaželidapokušadasezagreje,ilidapromenipozicijuukojojsenalazio.Oišijevsinjepratioocausvimvidovimaživotaionshvatidaćedečakuskorobitičovekkojićemoćidaprihvatisveodgovornostikojegačekajuubudućnosti.

Ali, kadpomisli na sve što se dešavalo tih dana, pomisli na to da zadaljuobukudečakanećebitimnogovremena.

Oišitihozatvoripomičnavratanaprostorijiikretenizhodnik,dokjeučiteljevglaskojijeidaljeslušao,biosvetišiitiši.Kadjestigaodoglavnekapijezamka,stražarimujeotvorišeionstupinapolje,gdesugačekaliokupljenisamuraji.

Svi Asanovi vazali samurajskog ranga bili su okupljeni ispredkapije. Obično bi u ovakvim prilikama oni bili postrojavani napolju,izvanopkopazamka,aliovogputaOišiježeleodaljudimakaženeštoštonebitrebalosvakodačuje,paihjeokupiounutaropkopa,ispodsame kule zamka.Oko tri stotine ljudi bilo je rašireno oko kapije, anekisustajaličakimalodaljeuvrtu.

Svi su bili isto obučeni, u odeći preko koje jemogao da se stavioklop, ako bi to bilo neophodno. Bili su različitih životnih doba, odljudiušezdesetim,kojibimoždačakmogliidazasmetajunabojnompolju,dodečakakoji jošnisudostiglipunoletstvo,snažnihibrzih,alibez mnogo mudrosti i neophodnog iskustva. Većina je ipak bila utridesetimičetrdesetim,anjimaseustvariOišinajvišeiobraćao.

Iznenadni Harin i Mimurin povratak u zamak usred noći nijemogaodabudeneprimećen,pasuljudivećpočelidagovoreotome.Nisu znali šta se tačno dešava, ali njihovi poluglasni razgovoriprestadošeistogtrenutkakadaOišipodižerukuizatražidaseutišaju.

Toghladnogjutra,njegoverečibehuistotakohladnekaovazduhokonjih: „Naš gospodar jemrtav.” Kad je to rekao, pogledaše ga sanevericom.Dajetouzviknuosaisukanimmačemdignutimuvazduhipozvaonaakciju,prebigarazumeli.Alimirnitonkojimjeizgovorioterečigovoriojedajesituacijaukojojsenalazebeznadežnaidaništanemožedaseučiniprotivtoga.Dokimjeobjašnjavaoštasedogodilo,mnogima potekoše suze, suze tuge, ali i suze besa, muškaraca kojinikadanebiplakaliakobiimživotbiougrožen.

Rekao im jeda je šogunovVelikimajstor ceremonijamaltretiraona različite načine njihovog gospodara i da ovaj to nije mogao daizdrži,adokjegovorio,uzvici ljutnječulisusesasvihstrana.Rekaoimjeda jegospođaAsanovraćenanjenojporodici,adaćešogunovipredstavnici doći da konfiskujune samo zamaknego i celo imanje isvusvojinukućeAko.Idaljejebilopovikaprotesta,alioniprestadošekadaOiši, na kraju, ne gledajući uopšte u pravcu u kome se nalazio

Hara, reče da je odluka Daigakua Asanoa, naslednika njihovoggospodara,dasezamakpredamirnoibezborbe.

Hara ga pogleda dok je izgovarao tu rečenicu, a onda pogledompotražiMimuru.PoštojeMimurabiosamosluga,nijebioprisutan,pase Hara zakle da učini sve da ovaj požali što ga je izdao. Ali, nijemorao da dugo čeka na to. Mimura se iznenada pojavi na kapijizamka,aOišikretepremanjemudavidištasedešava.

Kadashvatidaga jeOišiprimetio,Mimurapožuripremanjemu iprošaptamuneštoštoostalinisumoglidačuju.Dokgajeslušao,Oišije bio bukvalno zabezeknut, a onda mu klimnu glavom. Mimura sepovuče,aOišiseokretepremasamurajima.

„Stigao je čovek sa porukom iz Edoa”, reče im on. „GengoemonKataokajedoneovestzanasizprestonice.”

UtomsepojaviKataoka,sasvojimlicemsličnimmajmunu,bled,saodećomutotalnomneredu,onklečeipoklonisedubokoOišiju.Biojeočiglednoiscrpljeniteškojedisao,alijedavaosveodsebedaprikupisnaguiobratisesvojimdrugovima.

„Kataoka”, reče Oiši, „molim te, kaži nam šta si to saznao. Svi totrebadačujemo,jersenanassvepodjednakoodnosi!”

Kataokajeoklevao,skorosumnjičavojepogledaonekolicinuokosebe,aondajeglasnorekaoneštoštonikonijeočekivao:„Kiraježiv!”

Utomtrenutkuatmosferanaovomskupuseiznenadapromenila,svi kao da su poludeli od besa, a Hara je bio prvi koji je to glasnoizgovorio: „Onda, on mora da umre!” Svi samuraji uzviknuše kaojedan, podržavši ga u tome. Oiši shvati da se situacija menja upotpunosti, ali jeodlučioda sačeka jošmalo,dapodrškakojamu jebilapotrebnabudejošsnažnija.Ljudise,malopomaloutišaše,jersusvi bili pomalo začuđeni prilično neodređenom reakcijom koju jepokazaoOišinavestdajeneprijateljnjihovoggospodarajošuživotu.

„Slažemose,onda,zarne”,rečeOišimirno,„Kiratrebadaumre.Jasamprvičovekkojibiodmahkrenuounapadnanjega,alimimoramoda budemo veoma oprezni i da sve dobro isplaniramo ako želimoneštodapreduzmemo.MislimdasmokaogrupaipaksuvišeslabidakrenemounapadnaEdoidaubijemonekogakojeunutaršogunovogzamka. Treba da dobro razmislimo i da svoju akciju dobroisplaniramo. Danas, ja želim da razgovaramo o onome što nasneposredno čeka, a to je predaja zamka i cele imovine. To mi je u

ovomtrenutkunajvažnije.”Veliki broj samuraja bio je iznenađen prilično hladnim tonom

kojimjeOišiovorekao.Međunjimazačuseprvošapat,paondačakiskorootvorenonegodovanje.Ali,jedinijeHaranašaosnagedamuseotvorenoobrati.

„GospodineOiši,nisamsigurandasamtedobrorazumeo.Upravosmo čuli da je neprijatelj našeg gospodara, baš onaj koji je izazvaonjegovu smrt, u životu, a ti namkažeš da imamnogo važnijih stvarikojetrebadaseurade?!”

Onseokrenusamurajima,kaodatražipodrškuodnjih,aonamuodmah stiže, jer je više njih uzvicima propratilo njegove reči.Prebledeoulicu,onnastavi:„ZarnijeimiroljubiviKonfučijerekaodanijedan čovek ne može ostati da živi pod istim nebom pod kojim iubicanjegovoggospodara?”

Samurajijošglasnijezavikaše,podržavajućiga,aliihprekideOiši,digavšizapovedničkiruku.

„Visezaboravljate!”,rečeon.„VitrebadapokažetelojalnostkućiAsano. Naša prva dužnost je da sledimo naredbe koje nam je izdaobratnašeggospodara,koji je izakonskinasledniknjegovogposeda.”Onzastade,aondapogledauHaru.„ZarKonfučijenijerekaoitodajelojalnostnajbeznačajnijameđupetvrlina?”

„Bratnašeggospodaranijenašgospodar!”,viknunekootpozadi,apratioga jenizuzvikaodobravanja.Haraponovoustadedagovori idirektnosezagledauOišija.

„Lojalnost nije u pitanju!”, reče on. „Mi smo svi lojalni. Jedinopitanjejekakonajboljepokazatitusvojulojalnost.Ajakažemda,akoseneosvetimoKiri,predstavićemose svimauzemljikaokukavice islabići!”

Oišimuuzvrati ledenimglasom.„A jakažemdanijevažnoštaćekorećionama,svedoksmouverenidačinimopravustvar.Samozatrenutakpomislinanašugospodaricu,gospođuAsano,inanjenumalućerku. Da li će oduzimanje života takvoj bednoj kreaturi kao što jeKira pomoći da ona dobije natrag svoj dom? Ne, nego će i one bitipogubljene, zajedno sa svima nama, ako naš pokušaj ne uspe.RazmotriitoštaćezaposedAkoznačititakootvorenapobuna.Daliće preci porodice Asano biti zadovoljni kada im grobovi buduoskrnavljeni,azamakuništen?”

„DalićetiprecipočivatimirnoakoznajudasuvazaligospodaraAsanoa bili toliko velike kukavice da nisu smeli da osvete njegovusmrt?”, viknu besno Hara. Mnogo je samuraja koji su uzviknulizajedno sa njim, u znak da se slažu sa njegovim mišljenjem. Oišizastade, kaodaokleva, a ondamirnodade znak Jošidi, koji je biougomili.SamurajsasedombelomkosompođenapredidođedoOišija.

„SoemoneHara,moramdateprekorimzbogovogaštosiupravorekao našem vođi”, reče on tvrdo. „Nema razloga da sumnjaš unjegovu lojalnostsamozatoštonemamišljenjekoje jeslično tvome.Sa moje strane, nalazim da je njegov stav potpuno razuman. Akopostupimo po šogunovim naredbama i ako se ne usprotivimo,dobićemomnogovišenegoako seupustimouborbudoposlednjeg.Ako se ponašamo razumno i bez grešaka, šogun će s vremenommoždashvatitikojepravikrivaczaovusituacijuikaznitiKiru.”

„Da,možda, ko znakolikovremena trebadaprođe?” čikaoga jeHara.„Tisistarčovek,Jošida.Zarneželišdasepravdaizvršiprenegoštoumreš?”

„Ja sam star čovek”, odgovori Jošida, „i više od svega na svetuželimdaprenegoštoumremovakućapovratisvojučast.Jakažemdatreba da molimo šoguna da razmotri svoju odluku, pre nego štopreduzmemobiloštadrugo.”

Začušeseuzvicipodrškeovakvommišljenju,aOišijulaknukadtoču. U svakom slučaju, bilo je dobro što većina nije protiv njega. Utakvojsituacijipostojali suuslovidasepostignekompromis,koji će,barnakratko,zadovoljitiobegrupesamuraja.BiojezadovoljanštojepripremioJošidudaizložitakavplan,kojimujedavaomogućnostdasepredsvimapredstavikaonepristrasnisudija.

BlagajnikOnoustade,aOišiutomtrenutkupožalištoseisanjimnijekonsultovaopresastanka.Onojebiočovekugodinama,smirenogizgleda,uzdržanogosmeha,takvogkarakteradajesverazmatraokaošto računa na svojoj računaljci. Njegovo mišljenje je bilo priličnocenjeno među samurajima, a bio je i čovek sposoban da napravinepriliku,paOišijulaknujerjedelovalokaodaseonslažesaJošidom.On je bio čovek koji prvo razmotri svemogućnosti, pa onda donosiodluku.

„Slažem se sa mojim prethodnicima koji su se založih daapelujemo na šoguna da razmotri odluku o konfiskovanju zamka”,

rečeOiši,kadaOnoovoizlaganjeispadedajeupotpunostiuskladusaonim što je rekao Jošida. „Sve što su rekli u potpunosti je na linijionogaštojerekaodaželiDaigakuAsano,barpremaonomeštosamčuootome.”OnutomtrenutkupogledapremaHari,kojisenervoznomeškoljio. „Nadam se da ćemo imati dovoljno vremena da sepripremimozaonoštonasčeka.”

„Dasepripremimo,azaštato?”,zapitaHara.„Da se pripremimo za borbu i opsadu, ako naš zahtev bude

odbijen”,odgovoriOiši.U tomtrenutkuprviput jerekaoštastvarnomisli i videlo se da to nailazi na odobravanje. „Odmah ću sesti inapisati molbu šogunu, a onda ću je preko kurira poslati na pravuadresuuEdo.Umeđuvremenu,javasmolimdapreispitatesvojasrcaisami donesete odluku za koju mislite da je najbolja za vas. Tolikostvari se dogodilo u kratkom vremenskom razmaku, pa vampreporučujemdaosvemudobrorazmislite.Sastaćemoseopetsutradarazmotrimomerekojetrebadapreduzmemouslučajudatrebadapružimo otpor, a kažem vam sada da očekujem da se sutra nasastankupojavesamoonikojisuspremnidaseboredokraja.”

Svizaćutaše,jerakoupočetkunijesvebilojasno,utomtrenutkusvi shvatišeo čemugovoriOiši. „Možemoda seborimo,možemodapoginemo u borbi, ili ćemo odlučiti da, pošto nas je nedovoljno,kleknemo svi ispred ulaza u zamak i izvršimo harakiri predšogunovimpredstavnicima.Nitonebibiološgestsanašestrane.”

Svi zaćutaše, čak se nije čuo ni Hara. Harakiri je bio poslednjinačin na koji su mogli da se bore protiv nepravde. Harakiri, iliseppuku,biojedeoborbeneobukesamuraja,takodajesvakoodnjihznao kako i kada da ga izvrši. To je bio čin koji je prvi put biopomenutnaovomskupu.PomenuvšiisamoubistvoOišiimjestvarnodaomnogomaterijalazarazmišljanje.

Kad je sastanak bio završen i samuraji se vratili svojimdužnostima,OišiseokrenuKataokiipozvagadamudetaljnoispričasveštosetihdanadogađalouEdou.

„Ne brinite, sve smo preduzeli što smo mogli, a Horibe će znatitačno šta treba da učini”, reče mu Kataoka jasno. On objasni da jeHoribezadužendaosmatrasveizlazeizšogunoveprestonice,kakobimogaodasaznakadakrenuvojnicikojitrebadapreuzmuzamakAko.Horibeovipomoćnicisu,takođe,osmatralisveštosedogađaokoKire,

takodabuduspremniakoseukažetrenutakinapadnuga.Oiši se malo brinuo, jer je Horibe bio poznat kao impulsivan

momak,pajeovadužnostmoždabilaprevelikaodgovornostzanjega,aligaKataokauveridamujeizdaopodrobnanaređenjaidaćesesvedogoditikaodasuionisvitamosanjim.Shvativšidaotomenemoravišedabrine,OišiposlaKataokudaneštopojedeidaseodmori,aonkretepremakonjušnici.UsputsreteHaru,kojipokušadaseizvinizasvojeponašanje.

„Molimtedashvatišdamijeveomažaoakosamrekaoneštoštote jemoždauvredilo”, rečeon. „Jednostavnonemogudaseuzdržimkadaseuzbudim,madaznamdatomožesamodameuvučeunevolju.Ali,takavsambiouvek,tiznaš.”

„Znam da sada shvataš sve i to mi je milo”, reče mu Oiši saosmehom.Tisizastupaojednomišljenjeidragomiještositoučiniotolikostrastveno,jermijeveomapomoglodaljudestavimpredjasanizbor. Ili će se povući ili će pristupiti nama koji želimo da neštopreduzmemo. Da ti nisi govorio onako kako jesi, bilo bi mi mnogoteže.Ovako,svimaćenambitilakšedaseodlučimo.”

Haragapogledazačuđeno,autompogledubilojeineograničenopoštovanje. Shvatio je da sam nije imao dovoljno mogućnosti dapronikneupravusuštinu situacije ida sveproblemesagleda sa svihaspekata, kao što je to mogao Oiši. Shvatio je koliko dobrog vođuimajuutomtrenutku.

„Mora da ti je teško, jer ti moraš da vodiš računa omišljenjimasvih, ali i o svimaspektima situacije.Divim ti se.Molim te dabudešsiguran da na mene možeš da računaš u svakom trenutku i da ćuizvršitisvakotvojenaređenje”,rečeskromno.

„Hvala ti, stari prijatelju. Znam da na tebe mogu da računam usvakojsituaciji”,rečeOišisaosmehom.

Haramu se zahvalnopokloni i zajednokrenušedalje.Oiši uđeukonjušnicudavidiukakvomsu stanjukonji, ali zatečeveoma jadanprizor.Konjiočiglednonisubilitimarenikakotrebaitužnosustajalina svojimmestima.On pozva nadzornika konjušnice i naredimudaistimarikonjeiučinisvedabuduuštoboljemstanju.Poštosuranijenaredbe, u skladu sa šogunovim zakonom, bile da konje treba štomanje jahati i upotrebljavati u ratničkim aktivnostima, nadzornikkonjušnice se obradova i požuri da izvrši Oišijevu naredbu, kako se

ovajnebimoždapredomislio.„Paovoznačidaćemosemiipakboriti”,shvatizačuđeniHara.„Nemoradaznači”,odgovorimumirnoOiši,„aliusvakomslučaju

samurajtrebadauvekbudespremannasve.”Hara jestajao isaveseljemgledaokonjušarekakosuserastrčali

okokonja, timareći ih, aOiši gaondauhvatinespremnog i rečemu:„Oprostiosamtionoštosirekaonasastanku”,rečeonnespremnomsamuraju,„alinemogudatakolakopređemprekotogaštosikrioodmene ono šta su vam rekli gospodar Toda i gospodar Daigaku, prenego što ste se vratili u zamak. Da nisam to saznao na drugi način,ostao bih bez informacije kojami je bila veoma važna u trenutku ukome trebadadonesemvažnuodluku.Takavpropust sledećegputamožedanaskoštaživota!”

„Žaomiještosamtakopostupio”,rečepokornoHara.„Mislim da ču to lakše oprostiti i ako mi obećaš da nećeš ništa

učinitiMimuri,zbogtogaštojebiohrabrijiodtebeisvemirekao.”Hara se nasmeši i nakloni se neodlučno. Oiši je bio dovoljno

pametandapredvidiitodasespremaodapreslišamladićaikaznigazbognjegovebrbljivosti.

„Ne zaboravi, moraš da mi obećaš da će sve biti u redu. Bićuprimoran da te pred svima osramotim, jer si nameravao da meobmaneš.”

Harashvatidajepreteraoisamosemirnopokloni.Oišijemogaoda bude miran, jer ga je saterao u ugao. Onda Oiši krenu, a Haraostadedasesabereposletograzgovora.

Oišijebioprimorandasebepodvrgneprobisposobnostidabudelideruteškimsituacijama.Akosesamomalideo ljudipojavinasledećemsastanku,nadadaćemoćidaosvetigospodarevusmrtbićeizgubljena.Sledećeg jutra,dok su se samuraji okupljalinadogovorenommestu,on je, skriven iza jednog prozora u kuli, posmatrao kako dolaze.Nameravaojedapočnedaihbroji,kakobibiosigurandalisepojaviodovoljanbrojiline,kadgaiznenadiHarinapojava.Ionsebiopopeonakulu,sanameromdaizdalekaprocenikolikosesamurajaokupilo.Počeli su da zajednički broje i razočarano konstatovaše da će brojljudikojiseokupiobitidanasmnogomanjinegojuče,kadaihjebilo

okotristotine.Onoštosumoglidaizbroje,nijebilovišeodšezdeset.Hara jebio razočaran, aliOiši toprihvatimnogomirnije. „Makar

znamonakogamožemodaračunamo”,rečeonsakiselimosmehom.„Ali, kako ćemo se odbraniti ako opkole zamak?”, zapita ga

zabrinuto Hara. „Rekao si da ćemo se boriti, ako ne odgovorepozitivnonanašzahtev!”

„Nećebiti opsade,barne saovimbrojem ljudi”, reče,pokazujućikroz prozor na okupljene samuraje. „Ne možemo da se borimo saovoliko malo ratnika. A ako dobro pogledaš, videćeš da je međuokupljenima najviše ili sasvim mladih ili onih u poodmaklimgodinama,nesposobnihdasedugobore.”

„Značidanemamodrugiizbornegodasepredamoidapustimodasveprođebezotpora?”zapitaHaravrtećiglavom.

„Mi imamo izbor,nebrini”, rečeuzosmeh, ali taj osmehnijebionikakoveseo.

Oiši iHara izađošepredokupljenesamuraje.Oišipodižerukudaodnjihzatražitišinu,aliidaimpokažedvadokumentakojajedržaoudesnojšaci.

„Uovojrucidržimnašzahtevšogunovimpredstavnicima,ukometražim milost za preživele članove Asanoovog klana. Tražim danaslednici našeg gospodara zadrže imanje i sve što je na njemu, arazlogzatotrebadabudevekovnavernaipredanaslužbaAsanoovihpredaka šogunu i njegovimprecima. Tu piše damolimoda gospođaAsanoibratnašeggospodaraDaigakuAsanopreuzmuposedinastavedanjimeupravljaju,kaoštojetogospodarčiniodosada.GengoemonKataokaćekrenutiuEdo,iakoznamdajeumoranodputasakogajetekstigao.Onpoznajedobrogradiodnoseunjemu,čovekjekojiumeda brzo misli i da brzo donese odluku, ako dobije ponudu na kojutrebaodmahdaodgovori.”

Kataokaustade samestanakome je sedeo,nogu savijenih ispodsebe, iuzpoklonpreuzepismo.Ondaponovosede.AOišinastavidagovori.

„Akonašzahtevbudeprihvaćen,nemamoočemudabrinemo.Ali,akonam,sdrugestrane,zahtevodbiju,moramodabudemospremnida odlučimo šta ćemo uraditi u tom slučaju. Kako ja to vidim, miimamo dve mogućnosti. Jedna je da kleknemo svi ispred ulaza uzamakidauznakprotestaizvršimoharakiri.Adrugamogućnostjeda

mirnopredamozamak,razdvojimose,čekajućipravitrenutak,ikadaondođe,zajedničkinapadnemoKiruiosvetimogospodara.”

Kada je izgovorio poslednje reči, Hara ustade i pozdravi ga uzuzvik, a pridružiše mu se i ostali. Oiši se nasmeši, videvši njihovojedinstvo,aliondaponovodižeruku,jerje,očigledno,imaojošneštodakaže.

„Moram da vam kažem da, iako je odluka o osveti normalna zaljude kao što smo mi, takva namera je nezakonita, jer je osvetastavljenavanzakona.Takodamoramdavasupozorimdaćemo,čakiakouspemou svojoj nameri, biti tretirani kaoprotivnici zakona.Netreba da vam kažem da je kazna za čin koji pripremamo smrt. Netreba da imamonikakvih iluzija, jer teško da će iko pokazatimilostprema nama. Da li će nam dozvoliti da izvršimo harakiri, ili ćemoumretiod rukedželata, svejedno, sledinam jedinosmrt.Našagrupaljudijegruparešenihdaumru,alirešenihdaumručasno!”

Čulisusepoviciodobravanja,madanetakosnažnikaoupočetku.Ipak, bili su iskreni, pa Oiši zadovoljno konstatova da će sa ljudimakojisubiliokupljeniokonjegamoćidaseboridokraja.Onondarazvidrugi svitak papira, koji je držao u ruci, položi ga na široki kamenispredsebe,iobjavivšiimdajetonjihovazvaničnaizjavaolojalnosti,zamoliihdajesvipotpišu.Kadsuseokupiliipočelidapotpisuju,Oišiprimetidajemeđunjimadečakkojisigurnonijebiopunoletan.Zapitaga za godine, a ovaj mu uzvrati da je napunio šesnaest, mada jeizgledalo kao da je mnogo mlađi. Nemavši srca da ga ispituje iproverava njegov uzrast, Oiši mu dozvoli da i on priđe i stavi svojpotpisnaizjavuolojalnosti.

KadajedošaorednaHarudapotpiše,ončetkicomkojujeuzeouruke pokaza prema zamku, kao da želi da Oišiju obrati pažnju nanešto.Kapijazamkabilajepoluotvorena,aizanjejestajaomuškarackoji ih je svevremeposmatrao.Oiši shvatida je toMimura.Prvo senaljuti što taj mladi sluga nije došao na sastanak, a onda shvati damomaknije nimogao da prisustvuje, jer nije imao zvanje samuraja.OišishvativažnostHarinoggesta. „Mimura”,pozvaonmomka,akadvide da im on prilazi, okrenu se samurajima: „Evo još jednog ko ćenam pristupiti. Iako on nije samuraj i samo je mladi sluga, on ćepostatinašdrugpooružju.Već jedosadadokazaoda je lojalan istokaosvakiodnas.Štakažetenato,daligaprimamo?”

Začuše se uzvici odobravanja. Prednjačio je Hara, koji povučeMimuruzarukavidovedegadaionpotpišeizjavu.Njegovpotpisbioješezdesetdrugiitobešeposlednjinalistiosvetnikakojisepotpisomzaklešedaizvršesvojzavet.

K

Predaja

ataoka je otišao u Edo, a Oiši i njegovi ljudi počeše da rade natomedazamakiokolinauštoboljemstanjudočekajušogunove

izaslanike.Nisuhtelida čekajuodgovorna svoj zahtev,madasubilisvesnidajenajvećaverovatnoćadaodgovorbudenegativanihtelisudabuduspremnizasvakislučaj.

Počeli su radovi na opravkama zidova i kapija zamka, a onda jeceloimanjesređeno,kakonanjemunebibiloništaštoćeihpostidetikadanekosastranedođedagavidi.Popravilisusveštosumoglinazidovimazamkaiuzgradama,anapravljen je i inventarsvegašto jena imanju bilo u njihovoj svojini. Kao blagajnik, Ono je zadužen danapraviobračunsvihdugovanjaipotraživanjaisavnovacizblagajneprikupi na jednom mestu. Oiši je nameravao da najveći deoprikupljenognovcapodelisamurajimaidrugimčlanovimaklana.

Svevremejašućinakonju,Oišijeobilazioimanje,pokušavajućidautvrdi šta bi moglo da padne u oči šogunovim izaslanicima i šta bimogli da mu zamere. Našao je kamene mostove, kojima su nekikamenovi bili ispali ili se klimali, drvene ograde, koje je trebalopopraviti,krovove,nakojimajetrebaloučvrstiticrep,malasvetilištaihramovekoji subilipriličnozapušteni,a iusamomnaseljuublizinizamkatrebalojesreditimnogezgrade,auliceočistitiidovestiured.Uselunijeizdržaoadaneprekoristarijuženu,kojajeunukapustiladavršinužduudvorištu,umestonadkofom,kojaseupotrebljavalazatesvrhe.Đubrivanikadanijebilodovoljnozanjive,pajesveresursetrebaloiskoristiti.

Svi se dadoše na posao. Najviše posla je bilo oko opravke putaizmeđu grada i zamka, za šta su angažovani svi građani i seljani izokoline,pa inekisamuraji.Zaopravkuputabilo jepotrebnomnogokamena, pa se dugi redovi radnika u svojevrsnoj mobi naređaloizmeđuputa ikamenoloma,kakobi, iz rukeuruku,štobržeprenelivelikekoličinematerijala.Radnicikojisupopravljaliputradilisuodrane zore do zalaska sunca, ne brinući o hladnoći, a znoj im se

neprekidnoslivaonizlice.Oiši je baš bio na drumu, nadgledajući radove, kada je Kataoka,

zadihaniprašnjav,stigaosaputauEdo.Licemujebilopotpunocrnood prašine, koja se usadila u sve bore na njegovom licu, a kad videOišija,onbukvalnoskočiskonjaprednjim.

„Oprostimi,jedvasamstigao”,rečeon,klanjajućimusedubokouprašini,„žuriosamizsvesnagedapreteknemšogunoveljude,kojisuvećnaputuovamo.”

Oiši razočarano pognu glavu. Nije očekivao šogunove izaslaniketakobrzo.Jednoodpitanjakojejošnijebiorešioikojimjemisliodase bavi toga dana, bilo je to šta da uradi sa gospodarevom ćerkom.Gospodarici,njenojmajci,bilojezabranjenodakontaktirasaljudimaizklanaAko,alinikakvonaređenjenijebiloizdatozamaludevojčicu,gospodarevućerku.

„ZaštonamHoribeništanijejavio?”,zapitaonljutitoKataoku.„Zarnijebilorečenodaćeonosmatratisveizlazeizgradakakobinamnavremejaviokadašogunoviljudikrenuovamo?”

„Izgledadasukrenuliprvounekomdrugompravcu,patekondazaokrenuli prema nama”, odgovori mu Kataoka. „Većina stanovnikaEdoa ljuta je naKiru zbog ovog slučaja sa našim gospodarem, pa ješogun očigledno hteo da polazak svojih ljudi prema našem zamkuobaviutajnosti.”

Oiši jebioneprijatno iznenađenzbogtoga,ali istovremenomu jeprijala činjenica da su ljudi u Edou bili na njihovoj strani. Ali, javnomnjenje nijemoglo da ima neki uticaj na ceo slučaj, da, na primer,obustavikonfiskacijuzamka.

„DaliznaškadbimoglidastignuuAko?”,zapitaonKataoku.„Zadva ili tridana”,odgovoriovaj, jošzadihanodbrzog jahanja.

„GospodineOiši,neznamdalisampostupiopravilno,alisamuEdoubio kodbrata našeg gospodaraDaigakuaAsanoa i njegovogujaka, ipitaoihdaliimajunekeinstrukcijezanas.”

„Ureduje,ištasurekli?”,odgovoriOiši.„Pokazaosamimtekstnašegzahtevašogunu,aonisugapročitali

uz veliko nezadovoljstvo. Rekli su mi da ne smemo ni pod kojimokolnostimadasesuprotstavimokonfiskacijizamka i imanja.Poslalisutiovopismo.”Onizvadipismoiznaborasvogkimonaipredademuga.

Oišigarazviodmahipročita,tuprednjim.DaigakuiTodapisalisuda je pisanje zahteva dobra ideja, a većinu tačaka označili kaorazumne. Ali, nije im se sviđalo to što je u zahtevuOiši napomenuokako nije siguran da će moći da kontroliše sve svoje ljude i dagarantujezanjihovopozitivnoreagovanjenakonfiskacijuzamka.Tojemoglodaseprotumačikaopretnja.Insistiralisudapredajazamkaiimanjamoradaseizvršipremapropisima,čakiakošogunneprihvatinijedanodzahtevasamuraja.

Oišisenasmeši.Nijebioiznenađentakvimtonompisma,aKataokilaknu kada je video da ga starešina neće kazniti zato što je zahtevpokazaogospodarevimrođacima.

„Ašta jesaKirom?Da liseoporavljaodsvojerane igdesesadanalazi, ima li nekih informacija o njemu?” zapita ga Oiši, naokonemarno, mada je bilo očigledno da mu je ta informacija veomavažna.KataokashvatidamujevestoKiričakvažnijaodonogakakosureagovaligospodarevirođacinanjihovzahtevšogunu.

„Horibe kaže da se Kira skoro oporavio, kao i da je i dalje ušogunovomzamkuuEdou.Naščovekjedanjuinoćuublizinikapijezamka iprimetiće svakinjegovkorak.Čimbudemogaodasekreće,mićemotosaznatinavreme.”Oišijukrvpojuriulice.Nijemogaodazamislidajekrivaczagospodarevusmrtžividaseponašakaodaseništa nije dogodilo. Ali, znao je da mora da se smiri i da sada imamnogovažnijihproblemakoje trebadarešava.Dok jeušogunovomzamku, nemogumuništa, a za njega će biti dosta vremena kasnije,kadsepotpunooporavi.

Kasnije te večeri, Oiši je u prostoriji u kojoj je nedavno dočekaodolazakHareizEdoa,razgovaraosastarimJošidom.Utojistojsobiukojoj jenjegovsvet iznenadapočeodaseruši,njihdvojica jošpokoznakolikoputarazmatrašesveaspektesituacijeukojojsenalaze.

„Odlučio sam da zamak predamo šogunovim ljudima, odbranezamkaisukobanećebiti”,rečeonJošidi,„alivišemeodsvegabrinetoštobratnašeggospodaraDaigakuAsanoinjegovujakTodauopšteneshvataju razmere sramote koja je naneta porodičnom imenu. Njihdvojicagovoreozakonimaidužnostima,anaosvetuKirinijedanodnjihdvojicedosadaizgledanijenipomislio!”

„Potpunorazumemtvojuzabrinutost”, rečemustarisamuraj, „alipokušaj da to sagledaš sa njihove pozicije. Obojica se verovatnoosećaju kao da svakog trenutka i onimogu da ostanu bez svega štoimaju, bez položaja, bez prihoda, pa o časti razmišljaju manje. Onipokušavajudaseizvukuizovesituacije,painerazmišljajuotomekoih jeunjuuvukao.OnisučlanoviporodiceAsano,alisu ipakdalekoodavdeinanjihsveštoseovdedogađanematolikouticaja.Višesmopogođenimi,jerćemouskoroizgubitinesamosvojdomnegoičastiprihodeisveštosmoimali.”

„Upravusi”,odgovorimuOiši,„moždasamsedosadasuvišeljutionanjihdvojicuzbogtakvognjihovogstava.Njihdvojicuionakonisamnameravao da uključim ni u jedan od naših mogućih planova. Akodođedonasilja,boljedanjihdvojicanebuduuvučeniuto.”

Jošidaseupotpunostisložisnjim.Dogovorišesedasutradanopetokupesamuraje ispredulazauzamak idaju imposlednjanaređenjaprenegoštostignušogunoviljudi.

Kad su se okupili sledećeg jutra, Oiši im prvo pročita pismoDaigakua Asanoa, koje izazva mnoge uzvike razočaranja međuljudima. Ono što je svima njima izgledalo daleko još samo prenekolikodana,sadajebilopredvratima.Zamaksumoralidapredajui to bi moglo da zaustavi samo čudo, a u čuda nisu mogli više daveruju.

Oišiiskoristiprilikudaimukaženačinjenicudačakiakošogunovipredstavnici budu imali blagonaklon stav prema njihovom zahtevu,nećemoćiništadaučinedokpismonebudepredatošogunuličnoionneodlučiosvemu.Dotlećeproćijošmnogodana.

„Došao je dan kada porodicama treba da saopštite da je našodlazak iz zamka neminovan. Svi moraju da spakuju ono što jenjihovo i ono što će moći da ponesu. Sve ostalo biće predatošogunovimljudima,kojiotomeimajustriktnanaređenja.”

Onda Oiši objavi da je na red došao razgovor o finansijskimpitanjima.Deonovcakojisezatekaoublagajnibićepredatlokalnomhramu,kakobi sveštenicinastavili da sebrinuo grobovima članovaporodice Asano. Jedan deo novca biće poslat gospodarici, a ostataksume biće podeljen samurajima i običnim građanima, svima koji sučiniliklanporodiceAsano.

„Vidim da nemate ništa protiv načina kako sam odredio da se

sredstvarasporede”,rečeOiši,bacivšipogledpremaHari,„aliimajošjedna stavka. Jedan deo novca biće ostavljen na stranu, kako bi seponovopodiglakućaAsano.”

Začuše se uzvici odobravanja, ali neki među ljudima se izgledanisupotpunoslagalisaovimposlednjim.MeđunjimajebioblagajnikOno, koji je bio jedan od ljudi na visokom položaju i, prema tome,trebalodadobijevećideonegomnogi.Ostavljanjemnovcanastranuutakvesvrhenjegovudeosesmanjivao.Ali,iakojebilogunđanja,nakraju se svi složiše i podela novca poče. Delilo se prema položaju irangu, prema godinama službe, ali čak i oni koji su dobijali više odostalih sa zebnjom su pogledali sumu koju su poneli kućama. Prednjimasubiledugegodinebezslužbe,avremenasubilateškačakizaonekojisuslužbuimali.

Stupalisu,ipak,disciplinovanojedanpojedan,prilaziliblagajnikuinjegovompomoćniku,koji im je isplaćivaoonošto im jepripadalo.Oišiihjesvevremeposmatrao,razmišljajućiotomekolikojesvakiodnjihrazličit,akoliko ihčeka ista ilisličnasudbina.Zanekolikodanaonićeidaljepripadatiklasisamuraja,alićebitisamurajibezslužbe,ronini,lutalicebezstalnogdomaibezikakvogugleda.Idaljećeimatiprivilegijudanosedvamača,dugiikratki,alitimačevićeslužitisamonjimasamima,negospodarukaodosada.

Ništanijelakšenegodaroninpotpunopropadne.Nekisupostajaliprosjaci,nekikaluđeri,alibilojeionihkojisubilispremnidaubijuzanovac,dapostanuplaćenicizabilokogaizabilokojicilj,samoakoihdovoljnoplate.Dok ih jedosadavodila lojalnost,odsadaće interesbiti prvo o čemu će razmišljati. Mnogi ronini postajali su običnikriminalci,kojisusvojuveštinuuvladanjuoružjemkoristilidaotmunovac i stvari od slabijih od sebe. Nadao se da se to neće desiti sanjegovim ljudima, jer kako je on razmišljao, oni i dalje imaju jednustvarkojaihvezuje.Tojeosvetasmrtinjihovoggospodara.

Kadsusviprimilinovac,stajalisujoštugdesusenašli,kaodaneželeda se raziđu.Oišiodlučida imseobratiposlednjiput,poslednjiput kao njihov starešina, koji ih je vodio godinama. Ko zna da li ćenekeodnjihikadaviševideti.

„Bilokudadakrenete,bilokudadaodete,nezaboravitedasteumislima našeg pokojnog gospodara vi i dalje samuraji kuće Asano.Ponašajte se tako da nijedna mrlja ne padne na čast ove nekada

veoma ugledne kuće. Verujem da nas gospodar Asano sve vremeposmatra, pa bih želeo da se svi zajednički potrudimo da ga svojimponašanjemobradujemo,nedagaražalostimo.”

Samuraji mu se još jedanput pokloniše, a onda, jedan po jedan,počešedaserazilaze.PoslednjisastanaksamurajakućeAsanobiojezavršen.

„Evo ih,dolaze”,povikao ječoveksaosmatračnicenakapiji,a jedansamuraj dotrča i to javi Oišiju. On brzo dovrši svoju jutarnju zdelupirinča, pa požuri na osmatračnicu, odakle se videla dolina ispredzamka. Na putu koji je vodio prema zamku, video se veliki oblakprašine,siguranznakdašogunoviljudidolaze.

Oišibrzoizdadenaređenja,pazanekolikotrenutakasvisamurajibehu u svojim oklopima za slučaj početaka ratnih dejstava, straže upripravnosti,akonjiosedlani ispremnizapokret.Onsamobukao jeodećuukojoj jeobičnojahao,ananjoj jebiovidljivvelikizlatnigrbporodice Asano. On se stavi na čelo jedinice na konjima, postrojeneispredzatvorenekapijeispremnedakrene.

Krozdolinu je išla prethodnica sastavljena odpešaka, koju je nakonju predvodio jedan oficir, čovek pedesetih godina, ponosnogizgleda, a njegov konj, koji je hodao polako, bio je dobro istimaren.Oišijeznaodanjegoviljudiutomtrenutkunesmejudapokažuništaštobiseprotumačilokaootporšogunovimljudima,jersuoni,madaumalombroju,imalipravodaupomoćpozovusvefeudalceizokolinedaimpomognu.Malačetašogunovihljudiišlajelagano,alisigurnimkorakomividelosedajeodlučnadaizvršisvojzadatak.

Čovek koji ih je predvodio sedeo je na konju i sve vremeposmatraookosebe.Bio jeočiglednozadovoljanstanjem i izgledomzamka, njegovih utvrđenja i svega što je video na prilazima. Bio jestigao do sredine doline, kada čovek na konju, verovatno njegovzamenik,samurajnervoznogizgleda,pretečekolonupešakaipokazavođinakapijuzamka,kojajepočeladaseotvaraprednjima.

Na kapiju izađe Oiši sa svojim ljudima, svi u strogom vojničkomporetku,ališogunoviljudiodahnušekadaihvidešedasepostrojavajuokolo kapije kako bi ih svečano dočekali. Vođa šogunove jediniceprimeti da sukonji dobro istimareni i gajeni, kao što je bio i njegov

konj. Bio je srećan što šogun to nemože da vidi, jer je novi zakon,između ostalog, predviđao mnoge restrikcije u korišćenju konja zajahanje.

„DobrodošliuzamakAsano!”,viknuOišikadasusešogunoviljudizaustavili da ih pozdrave. Vođa šogunove jedinice se nakloni,odgovarajućinaOišijevpozdrav,istovremenomuodajućipriznanjezatakav kurtoazan doček. Napetost se naglo smanji, a opusti se inervoznizamenikvođešogunovihljudi.

Takav doček, sa svim počastima, pomogao je odmah da seuspostavi atmosfera uzajamnogpoverenja, koja jemnogo značila zapredstojećedaneukojimajetrebalodaseizvršiprimopredajazamka.Vođa šogunovih ljudi predstavi se kao Araki, izjavivši glasno da jezadovoljanstanjemukomezatičezamakideoimanjakojijedotlebiovideo.

Oiši im pokaza gde će biti smešteni, kako bi se odmorili posledugogputovanja,aondapredadepismenizahtevšogunu,kakav jeuEdo pre toga nosio i Kataoka. On ukratko izloži Arakiju istorijuporodice Asano, koja je služila prvog šoguna iz vladajuće porodiceTokugava,čuvenogIejasua.OnrečedasusamurajirešenidaučinesvekakobizamakiposedbilipredatibratunjihovogpokojnoggospodaraDaigakuuAsanou,kakobisetastarasamurajskaporodicasačuvalainjen posed nastavio da napreduje. Rekao je Arakiju da su samurajispremniidazajedničkiizvršesamoubistvonagrobusvoggospodara,kako bi pokazali svoju odanost njemu i rešenost da učine sve štomogudaočuvajunjegovuglediposlesmrti.

Araki nije krio da je impresioniran iskrenošću Oišija i njegovihljudi, pa obeća da će učiniti sve što je u njegovojmoći da šogunovavladarazmotriovajzahtevAsanoovihsamuraja.Onobjasnidanemaovlašćenjadapregovaraniočemu,nitidaištagarantuje,aliobećadaćedatisveodsebedanjihovzahtevbudekakotrebatretirannadvorušogunaCunajošija.OnpredOišijemnapisasvojupreporukudaseovajzahtevštopodrobnijerazmotri,paizahtevipreporukuuputiodmahuEdo,pospecijalnomkuriru,kogajeodmahposlaonaput.

Oišijupadekamen sa srca, shvativši damožeda verujeArakiju injegovojželjidaučinisveštojemogaozanjihuEdou.Oišishvatidajestari ratnik Araki iskreno postupio prema njemu, koji je bio sličnihgodinaiiskustava,pasaolakšanjemiščekivaševestiizprestonice.

Inspekcijastanjazamkaiostaleimovinepotrajalajepetdana.Nakraju petog dana, Araki izjavi da je, kao šogunov predstavnik,potpunozadovoljanstanjemimovine,kaoipopisom,kojijebiotačanidetaljan.Onrečedajespremandaupotpunostipreuzmezamak,kakomujebilonaloženo.

Te noći Oiši ponovo ode u hram Kegakuđi, u kome su bilisahranjeničlanoviporodiceAsano.Tamonaiđenamnogosamurajasaposeda,kojisutakođedošlidakažuzbogomgrobovimapredaka,a ida se još jedanput pozdravemeđusobno. Oiši je prilazio jednom pojednom,porazgovaraokratkoiobjasniogdećebitismešteninakojinačin će komunicirati sa svimanjima. Reče imda ne pokušavaju dastupeuvezusnjimprenegoštoprođudvameseca,kakobiseonikojipazenanjihovokretanještovišeumirili.Onpredsvimaizjaviponovodasenadadaćeslavaičastnjihovoggospodara,patakoinjihova,bitipovraćeneidaće,kakosenadao,onisviponovobitizajedno.Rekaoimjedasenadadaćenjihovmoralostatineokrnjen,madajepotajnobrinuo da će veze koje ne budu više svakodnevne sigurno oslabitinjegovuticaj.

Sledećegjutra,tačnoušestsati,kapijanazamkuseotvori,aArakii njegovi ljudi prvo preuzeše straže oko kapije, a onda i sva drugavažna mesta u zamku i na imanju. Samuraji iz zamka i njihoveporodice krenuše uskoro pešice, vukući na kolicima sve ono što sumoglidaponesuodsvojeimovine.Kadjekolonaodmaklaputemkojije vodio iz zamka,Oiši iAraki izmeniše formalnepozdrave, akapijazamka ponovo se zatvori. Šogunovi ljudi su bili potpuno preuzelizamak.

Oiši i članovi njegove porodice okrenuše se poslednji put daizdalekapogledajuzamak,ukomesuproveliskoročitavsvojživot,aplačsenečučakniodžena,kojesukaosuprugesamurajamoraledabudu disciplinovane kao oni. Onda jedna beba zaplaka, pa povorkaponovokrete,dabisevećnaprvojraskrsnicimnogiodnjihrastali,jernikonijeimaosigurnoutočišteitekjemoraodagatraži.

Oišiičlanovinjegoveporodiceišlisudoglavnogputa,kojijevodioprema gradovima Osaki i Kjotu, a tim putem krenuli su i Hara,KataokaiMimura.Oišijevodiosvogakonjaporedkolicanatovarenihstvarima, a njegov sin Ćikara hodao je pored njega. Iza njih je išlanjegova žena, sa troje manje dece, svi obučeni u odeću kakva se

običnonosilanaputovanjima.NikoodprolaznikanijemogaodaznadajejednoodtotrojedeceustvarićerkagospodaraAsanoa,kojujeOiši odlučioda zaštiti po svaku cenu,makarmoraoda za toda svojživot.Onjenomprisustvušogunoviljudinisuznaliništa,jerjenekouEdou jednostavno to izgleda bio prevideo, a u razgovorima saArakijemOišinijenipominjaoporodicupokojnoggospodara.Oiši jebio rešen da odgovornost za devojčicu preuzme na sebe, jer nijemogaodabudesigurankakvubijojsudbinunameniliuEdou.ArakijeizgledabiouverendajegospođaAsanouzsebeimalaidevojčicu,aušogunovomdvoru tonikonijeni pokušavaodaproveri.Oiši jošnijeznaoštaćesanjom,ali jemislioda jezapočetakboljedadevojčicaostanesanjegovomporodicom.

Oišibacipoglednadevojčicu, koja jehodalaporednjegovedecebezsuzauočima.Biojezadivljennjenomsamokontrolom,jernalicunijemoglodajojsevidinitodajetihdanaizgubilaoca,nitidajojjemajkauegzilu,štobisvemnogovišepogodiloiodrasluosobu.Bilojeočiglednodajedevojčicabilaodgajenakaosamurajevaćerkaidajebila spremna da podnese sve udare sudbine, koji bi na njena slabaplećamoglidanavalekaovetarnažalosnuvrbu.

S

Špijun sa kapuljačom

taru prestonicu, grad Kjoto, tog proleća pogodile su velikepoplave. Reka Kamo, koja protiče kroz centar grada, porasla je,

provalilanasipena stotinakmesta inanelamnogo štete.Poginulo jemnogoljudi.Većinaglavnihmostovabilajesrušena,pajeprolazkrozgradzaOišija,samalomdecomistvarima,bioveomaotežan.Godilomujejedinotošto,utakvojsituaciji,špijuniizEdoa,kojeješogunvećverovatnoposlaozanjim,nisumoglidagaprate.

Ćerku gospodaraAsanoa doveo je u Kjoto sa nameromda joj tunađeporodicuukojojbimogladabudeodgajena.Akokasnijenebimogla da se pridruži majci, ta porodica je mogla i da je usvoji.NajvažnijejebilodanikonesaznadajedevojčicaizporodiceAsano,jerbišogunovislužbenicimoglidajeodveduidržekaotaoca,kakobisprečiliOišijainjegoveljudedaseosveteKiri.

Kjotonesamoštojebiojedanodnajvećihjapanskihgradovanegoistaraprestonicasanajvišehramovaisvetilišta.Najmanjedesetpostoodpetstotinahiljadastanovnikagrada,pripadalojesveštenstvu.Iakoje uticaj budizma slabio, u gradu je i dalje bilo mnogo budističkihhramova,auznjihmnogo„svetih ljudi”,koji suosnivali svojegrupe,škole,išetaliulicamakoloritnoobučeni.

ObližnjigradOsakabio jepoznatpoposlovimai trgovini,aKjotoje bio i grad zadovoljstava. U gradu su postojala čak tri kvarta ukojimasubilekućegejši,međukojimajebionajpoznatijikvartGion.Poslovni ljudi izOsake idrugihokolnihgradovabili sustalnigostiutimkvartovima.

Oišijanisuinteresovalinihramovinizabavnikvartovi.OnjedošaouKjotozatoštojeunjemubiodvorcaraHigašijame.Oišisenadaodabi njegovamala štićenica tu najlakšemogla da nađe utočište, jer ješogun, vojni vladalac, koji je imao svu moć u zemlji, gledao da neuznemiravacaradogađajimavezanimzašogunoveposlove.Zbogtogaje svojevremeno šogunov dvor i prebačen u daleki Edo, kako bi sevlastidržavniposloviodvojiliodnemoćneličnosticara,kojije,tako,

bio samo šogunova marioneta. Postojao je, međutim, prećutandogovor da šogun, ma koliku moć imao, ne uznemirava cara bezvelikograzloga.Takođejebioprećutandogovordacarneučininištašto bi moglo da ugrozi šogunovu apsolutnu vlast u zemlji. Ako muuspedaAsanoovu ćerkunabilo koji način stavipod zaštitu carskogdvora,Oišijebiosigurandaćemoćidamirnospava.

SudbinafeudalcaAsanoabilaseraščulapocelojzemlji,pajetakopostalopoznatoiOišijevoime.Ali,malojeljudiznalokakoonizgleda,takoda je,u jednostavnojodeći,mogaodasvugdeprođenezapažen.Striktnojepoštovaopravilokojejesebiodredio–danekontaktirasasopstvenom porodicom, kako špijuni iz Edoa ne bi mogli da galocirajuugradu, ali kako je vremeprolazilo, aon jošnijebionašaodovoljno sigurno utočište za devojčicu, poče da razmišlja o tomedaipakodesvojima.

PosetiojemnogeporodicekodkojihjemisliodasmestiAsanoovućerku, ali jedna po jedna je otpadala, ili su same porodice nalazilerazlog da odbiju Oišijevu molbu. Neki od njih tvrdili su da nemajudovoljno novca da odgajaju devojčicu, dok su drugi otvorenoizjavljivalidabi imbioproblemako sebeuvukuunekeodnosekojinisubilibašsasvimčisti.SasvimanjimarazgovaraojeOišisam,ačakikadabivodiodevojčicusasobom,prekrivaojojjelicedanikoodnjih,akobijekasnijevideo,nebimogaodajeprepozna.

Već je bio izgubio svaku nadu da će za devojčicu naći utočište,kada ga poznanici uputiše na kuću uglednog čoveka samurajskogranga,kojijedavnobiouprijateljskimodnosimasaAsanoom.Čoveknakogajenaišaomoždajebionajboljiizbor.Imaojepriličnougledanpoložaj na carevom dvoru, dovoljno novca da može da bez teretaizdržavadevojčicu,aporedtoga,imaojeisvojudecu.Onobećadaćerazgovarati sa ženom i ponovo se sastati sa Oišijem i devojčicomsledećegdana.

U zakazano vreme Oiši i devojčica stigoše u rezidenciju blizucarevepalate.Devojčicaostadesaposlugomupredsoblju,aOišiuđeda razgovara sa domaćinom. Ali, kad je ušao u sobu u kojoj su gačekali muž i žena, oni zatražiše da odmah vide devojčicu. Oiši jeoklevao, ali izađe u predsoblje, i pošto je devojčici rekao da stavimaramu preko glave, uvede je u sobu. Bila je u svom najlepšemkimonuiizgledalatolikolepo,daporodicaodmahodlučidajeprimi,

zamolivši Oišija da ne traži dalje. Rekli su da će je prihvatiti ipredstavljatikao„rođakusasela”,takodasenikonećeniraspitivatiotomekojeiodakleje.

Oiši je bio srećan što je konačno uspeo u svome naumu, ali musada bi teško da se odvoji od devojčice. Domaćini se povukoše udrugu sobu, pa ostaviše Oišija sa devojčicom. Kad su oni izašli,devojčicaseokretenadrugustranu,verovatnoželećidaOišinevidisuzeunjenimočima.

„Pčelećeizujedationogakoplače”,rečekaoušaliOiši,dokgajestezalougrlu,adevojčicajepokušavaladasenasmeši.

„Čiko”, reče ona, „pozdravimimamu kada je vidiš”, pa onda, nemogavšivišedaizdrži,briznuuplačibacimuseunaručje.

„Hajde,hajde”,rečejojontešećije,„nećusigurnozaboravitidatokažemtvojojmami,alinemojnitidazaboravišdasićerkasamuraja,padatakotrebadaseponašaš.Jajesamtvojčika,jermikaodasmorod,alitrebadamislimoinaosećanjaporodiceukojuulaziš.Oninećemoći odmah da shvate kako se ti i ja osećamo, pa to moramo dazadržimosamozasebe.”

Devojčica prestade da plače, odmaknu se od njega i obrisa oči.Nateralajesebedasenasmeši,pareče:„Uradićukakotikažeš,čiko,uradićutozatebe”,rečeklanjajućise.

„Nezamene,negozasvojuporodicu,detemoje”,rečejojon,„svimoramo da znamo da sve što radimo je za povratak časti porodiceAsano.”

On se brzo pokloni i izađe iz prostorije. Bio je tužan, ali izadovoljanštojeuspeoutomvažnomnaumu.Sadjeostalodasebavisamim sobom i svojom ženom i decom, koje je čekala neizvesnasudbina.

RođacikojisuživeliuKjotunašlisusmeštajzaOišijainjegoveukućinekoliko kilometara na istok od grada. Kuća je bila na putu premaOsaki, što jebilo zgodno, jer jeuokolini toggradanajvišeAsanovihsamuraja našlo utočište, a to je bio put koji je vodio u Edo, gde ćejednogdanamoratidapođu.Kućajebilastara,alijedelovalaudobno,pajeOišibiozadovoljan,jerjebiosigurandaćebitipogodnazanjegainjegovuporodicu.Okokuće jebiozidodgrubo tesanogkamena,a

po njemu je bila i niska drvena ograda. Stara drvena kapija bila jemasivna,aokonjejebilonekolikoprozora,krozkojejemogaodasevidisvakokodolazi.Kućajeizgledalakaomalatvrđava,aličakidanepostavi stražu na kapiju i zidove, garantovala je izvesnu dozuprivatnosti.

Oišiuvedeporodicuukuću,zajednosamladimMimurom,koji jeodlučiodaimsepridružikaonekavrstakućnognadzornika.Obišlisuzajednički kuću, koja je bila prilično prostrana, sa mnogo soba ijednimprostranimholom,štoihsvepodsetinazamakAko,čijijekućabilaumanjenakopija.Oišiprimetidajekućauveomadobromstanju,madajetrebaloizvršitimnogomalihopravkiudrvetuinazidovima,alisvetonijebilosuvišeobimno.OdlučiojedapohvalisvojerođakeizKjota,Šindoa,čovekašiljatognosa,iKojamu,čovekanevinogizgleda,kojisumupomoglidanađetukuću.

Vrlo brzoposle dolaskauKjoto i smeštaja u toj kući, stigošemupozivi od nekih feudalaca iz okoline koji su želeli da ga vide kaopredvodnika svojih samuraja, ali njegovaodanost kućiAsanobila jetolikovelikadaonuputisvimaljubazneodgovoreda,zbognarušenogzdravlja,nemožedaprihvatinijednuslužbuukojojjebioneophodansvakodnevniicelodnevniangažman.Onse,stvarno,osećaoumornoisvevremeotkakojekrenuoizzamkaAko,osećaojekonstantanbolustomaku, nadajući se da ćemu se zdravlje vratiti u potpunosti kadašogunudovoljinjihovomzahtevuipovratisjajporodiceAsano.

PrviposetilacukućibiojesamurajKataoka.PredolaskabiojeuOsaki,gdesevideosaHarom.Hara jeu tomgradunašaozaposlenjekao instruktor u streljaštvu, u čemu je biopravimajstor, a to će ga,kakojeverovaoKataoka,zadržatiudobrojformi,jerćesvakodnevnovežbatizajednosasvojimučenicima.

KataokajetolikooduševljenogovorioonovomnameštenjukojejenašaoHaradanijeodmahprimetionezadovoljstvonaOišijevomlicu.Oišijujesamapomisaodajedanodnjegovihnajboljihsamurajatrebadapodučavaobičnegrađanedaupotrebljavajulukistrelubilatolikošokantna da iako je znao da je to odlična stvar, nije mogao da seraduje štonjegovsamurajodjednomtrebada sebavi takobanalnimposlovima.PokušavaojesebidakažedajetajHarinposaoodličanzapoduhvatkojizajedničkizamišljaju,alisamapomisaodaHararatniksadatrebadabudeHaranastavnik,bilajeneštoštojeteškomogaoda

prihvati.Mladi Kataoka brzo shvati o čemu je reč i nastavi razgovor o

drugoj temi, pokušavajući da do kraja boravka u Oišijevoj kući nepomeneHarinoimejošjedanput.OnseponudidapomogneOišijuokoopravke kuće, jer je naišao baš u trenutku kada je grupa zidara,spremnih da počnu da rade, stigla. On zajedno sa Oišijem postrojimajstore i malo porazgovara s njima o njihovom dosadašnjemiskustvu, kao i poreklu, raspitujući se iz koga mesta su potekli.SamurajiizporodiceAsanoznalisudamorajudabuduveomaoprezniu susretima sa ljudima koje ne poznaju, kako im se ne bi provukaoneki špijun iz Edoa. Sa šogunovog dvora sigurno je poslato mnogoljudi koji trebada utvrde šta rade samuraji koji su potekli iz zamkaporodice Asano, pa je na sumnjivce trebalo obratiti pažnju. ZatoKataokaodlučidaostane ipomogneOišijuokonadzora radnika svedok oni budu u kući. On je nadzirao dolazak i odlazak radnika,pokušavaodačujeočemurazgovarajuimotrionanjihovoponašanje.

Jedne večeri, kada su radnici otišli sa gradilišta, Kataoka uđe usobukodOišijasazabrinutimizrazomnalicu.Većsuprošladvadanaotkako je primetio lutajućeg sveštenika, koje su nazivali komuso,kakosasviralomurucistojiprekoputakuće,čestobacajućipogledeprema dvorištu, koje jemogao da vidi kroz otvor na zidu. Video jetakođekako je sveštenik izmenionekolikoreči s jednimodradnika.Izgledalo je kao da mu radnik prilazi da mu da novčić, što je bioobičaj, ali je bilo veoma neobično to što je naoko primivši novacsveštenikondapozvaoradnikamalodalje ineštorazgovaraosnjim.Kataoka odvede Oišija, pa zajedno a njim vide kako se „sveštenik”vraća na mesto na kome je ranije stajao, dok radnika nije bilo navidiku. Sveštenik je oko glave imao crvenu pletenu korpu od pruća,kojusučlanovinjegovogredačestonosilidalicesakrijuodmogućihpoznanika iz svoga prethodnog života. Takva pojava bila je odličnamaska za jednog radoznalog špijuna koji je želeo da špijuniraAsanoovesamuraje.

Oiši se složi da se sveštenik ponaša veoma neobično, ali i on iKataokasuznalidanemogumnogodaučinekadasutakvipokušajiupitanju.Odlučišedaobratevišepažnjenaradnikakojijekontaktiraosa sveštenikom, pa ako se pokaže da su bili u pravu, tog radnikaotpustepodnekim izgovorom.Znali sudamorajuda jošvišeobrate

pažnju šta govoremeđu sobom, jer jedna nepažljivo izgovorena rečmožebržedapreletidošogunanegoštotrčikonjugalopu.Takođesumorali da paze i namoguće lopove koji bimogli da iskoriste gužvukoju su stvarali radnici i pokušaju da opljačkaju novac koji je Oišiimaoukući,novacnamenjenpovratkuugledaporodiciAsano.

Iako je postojala opasnost od špijuna, Oiši odluči da 14. avgustaode na poklonjenje u hram Reikoin u severnom delu Kjota. Bilo jetačnopetmeseciodsmrtigospodaraAsanoa,apoštosuutomhramusahranjeni neki članovi Asanovog klana, delovalo mu je da je tonajprikladnije mesto za poklonjenje senima gospodara. Pored toga,hramjebiomestokojejeOišioznačiokaomogućemestosastankauKjotunadankadasuserastajaliuzamkuAko.

Stigao je rano u hram, koji je bio sakriven u gustom šumarku.Kataoka je ostao na kapiji, da sačeka druge samuraje, aOiši ode daposeti grobove članova klana Asano. Stao je pored grobova,pokušavajući da uspostavi komunikaciju sa gospodarevim duhom, ipodneomu izveštajosvemuštosedogađalodotogadana.Naravno,jednaodglavnihstvari jebilavestosmeštanjugospodarevećerkeuuglednuporodicu,kaoiopismenomzahtevušogunudasevratiugledporodiceAsano.Ali,pitanjeosveteidrugiproblemiostalisuotvoreni,pa Oiši nije bio siguran koliko jemogaomira da donese duši svogagospodara.

Kadasuostalistigli,Oišiihtoplopozdravi.Biojezadovoljan,jerjevećinaodonešezdesetdvojicekojisujavnopotvrdilisvojulojalnost,bilastiglauhram,aliuprkostome,togadanatrudiosedanegovoriobudućnosti, većdase tajdanposveti sećanjunamrtve.Rekao im je,ipak, da će svakog meseca dolaziti u taj hram, na isti dan, kako bimogao da se sastane s njima i pozvao ih da oprezno održavajukontakte među sobom. Išao je od jednog do drugog samuraja i sasvakimrazmenionekolikoreči,pokušavajućidasvakomodnjihulijedodamo samopouzdanje, kako bi zajednički stigli do cilja. Onda,lagano, ljudi počeše da se razilaze u malim grupama, po dvojica-trojica,kakonebiupadaliuoči.OišiiKataokasuostaliposlednjiivećje uveliko pao mrak kada su izašli na kapiju hrama. Bili suzaprepašćenikadavideše lutajućeg sveštenika sa crvenompletenomkorpomnaglavikakoihgledasdrugestraneputa.

„Ovojemoždasamoslučajnost”,prošaputaOiši.Sveštenikasličnog

izgledauKjotujebilosigurnonekolikodesetina.OnpogledaKataoku,kojijeočiglednobiospremannaakciju,uhvatigazarukav,povuče,pakrenusnjim.Vremezaakcijujošnijebilodošlo.

„Slušaj”,rečeonKataoki,„jaćukrenutisamnapred,ativididalićedameprati.Naćićemoseukući.”

Razdvojilisuseikrenulirazličitimputevima.Moždaćetakodobitiprilikudasaznajukoječovekspletenomkorpomnaglavi.

Oiši se trudio da što više zametne svoj trag, pa je išao cik-cak,skrećući svakog časa, bez ikakve logike, kad se u jednom trenutkunađeujednomodkvartovazadovoljstava.Zanjega,tojebiošokantandoživljaj.Ovakvikvartovispavajuprekodana,abudesetekuvremekadasuncekrenesvomezalaskuivelikilampionisezapaledaosvetleuske ulice. Najviše je bilo klasičnih javnih kuća, koje su se lakoprepoznavale prema devojci koja je stajala na ulaznim vratima ipozivalamušterije.Tedevojkenavratimaobično subileprostitutkekoje jegazdakazniozbognekegreške,pasumoraledadajusveodsebedanaveduprolaznikadasvratibaškodnjih,ubeđujućigadaćeza najnižu cenu dobiti vrhunsku uslugu. Oiši nije morao da dođe uKjotodashvati taj sistem, jer je takobiloumnogimgradovimakrozkoje je prolazio u zemlji, pa čak i u gradiću pored njihovog zamkaAko.

Kadsezađedubljeukvartzadovoljstava,nailazio jenaneštoštonikada nije video u životu. To su bile prelepe kuće, sa vrtovima, ukojimasumušteriječekalemnogoskupljezabavljačice,gejšeizkvartaGion. Tu, na obalama reke Kamo, bile su najsjajnije, najveselije inajzabavnijekućegejši, kakvenikadanijevideou životu, akoje je isadamogaodagledasamouprolazu.

Ali, ubrzo mu zadovoljstvo dok je gledao te lepo uređene kuće,pokvari susret sa nekim pripadnicima sopstvene klase, samurajima,koji suseponašali ispodsvakognajnižegnivoanjihovogstaleža.Bilisu pijani, galamili su, valjali se po ulicama, pa je Oiši morao da senekolikoputauzdržidaneizvučemačinaučiihkakodaseponašaju.Ali,znaojedanemožedaseprepuštaosećanjima,jerjebilomogućedasušpijuninegdeokonjega.Akogavidedatakoreaguje,višećeseplašiti od njegove odlučnosti da preduzme akcije kao što je osvetasvogagospodara.Uzmnogožaljenja,onuspedasesmiriikretedalje,alijejošdrhtaoodbesazbogponašanjatihljudikojisuzaboravilina

kodeksponašanjasvojeklase.Kadsevratiokući,nijezatekaoKataoku,alimladićstiževrlobrzo

poslenjega.KataokajeuvrdiodajesveštenikpratioOišijaivideogaje kako ponovo zauzima svoje mesto za osmatranje preko putanjihove kuće. Oiši i Kataoka izađoše u dvorište, pa su ga posmatralikroz mali otvor na zidu. Taj špijun bio je uspešan, jer je videosamurajekućeAsanokakoseokupljajutogadanauhramuiOišijasanjima. Izveštaj o tome on će sigurno odmah poslati svojimposlodavcima.

Iznenadiše se kad su videli još jednog sveštenika identičnogizgleda, sa istom korpom na glavi, kako dolazi i zauzima mesto nakomejeprvisveštenikstajao,aovajnekudodlazi.Bila jetoklasičnasmenastraže.

„Da krenem i pratim onog koji odlazi”, zapita ga Kataoka. „Akouspem damu vidim lice,moždamogu da saznam nešto više o celojstvari. Ako ih pustimo da rade sve što žele, uvek ćemo ostati udefanzivi.”

„Dobro, idi onda! Ali, obećaj mi da nećeš preduzeti ništa što biugrozilo naš položaj! Ako budemo nasilni prema špijunima, oni ćeshvatiti kakve su namnamere i biti veoma oprezni, pa onda nikadanećemodobitiprilikudaugrozimoKiru!”

Kataoka ga uveri da će biti oprezan, pa se vratiše u kuću, gdeKataokaprebaciprekosebeogrtačsatamnomkapuljačom.Izašaojena zadnja vrata, obišao oko kuće, tako da ga novi stražar ne vidi ikrenuo za sveštenikom koji je odlazio putem. On je već bio dostaodmakao, ali pošto nije bilo drugih puteva iz Jamašine do Kjota,Kataokauspedagaugledakakohodaputemnamesečini.

Nije ga dugo pratio, jer se čovek vrlo brzo zaustavi u jednomsvratištuupredgrađuKjota.Očiglednojetubioodseo,jerprvostadepored ulaza, skide korpu od pruća sa glave, bacivši je zajedno sasviralomnegdeumrak,aondauđekoracimakojisupokazivalidatuulazisvakodnevnovećduževreme.Kadskinekorpuiuđeusvratište,niko neće ni pomisliti da je to sveštenik koji je stajao pored puta isvirajućiprosio.

Čovek je bio mršav i visok, a Kataoka shvati da se kreće kaosamuraj.Kadajeušaounutra,Kataokasepribližiulazudapokušadasazna nešto. Srećom, bila je topla noć i pomični zidovi bili su

pomaknuti u stranu i širom otvoreni, pa se mnogo šta videlo uunutrašnjosti. Kataoka vide čoveka kako se penje stepeništem nasprat,pabrzoprođeuunutrašnjedvorište,navremedagavidikakoulaziujednuodsoba.Kataokajeimaomajmunskoliceizbogtogasugačestozadirkivali,aliinjegovipokretisubilitakvi,kaoumajmuna.Zasamonekolikotrenutakauspeojedasepopnenakrovjednenižezgrade i posmatra šta se događa u sobi na spratu u koju je lažnisveštenik bio ušao.U sobi subila još dvojica iKataoka jemogaodavidinjihovesiluete.

Čim je ušao, lažni sveštenik poče da im priča događaje od togadanaiotomeštajesveradioOiši.Imaojepriličnosnažanglas,pasesvedostadobročulo.Kataokasezačudikoliko jedetaljnosvečovekbiovideo i zapazio, pa ga iznenadi i činjenicada je znao imena svihsamurajakojisusetogadanaokupiliuhramu.Onimtakođerečedamisli da je primećen, jer se Oiši rastao sa svojim pratiocem i išaoneuobičajenim putem do kuće. Nije izgledalo da ga brine što su gaprimetili, jer je očigledno bio siguran da Asanoovi samuraji nećepreduzimatiništaprotivnjega injemusličnihkakonebiodali svojenamere.

Čovek skide gornju haljinu, koja je ličila na svešteničku, a ondaskide i kratki kaputić haori, koji je nosio ispod nje. Očima je tražiomestonakomećezakačitihaori,svevremegovorećidamorabrzodasastavi izveštaj o tomedanu. Sastanak samuraja u hramuReikoin jebila prva važna i opipljiva stvar koju je imao da javi o Asanoovimsamurajima,poslenekolikonedeljakolikojepratioOišija.Rekaojedaželi da izveštaj što pre pošalje, jer je bio veoma važan njegovimnadređenima.Ondaizađenabalkoniokačihaorinaogradu,bukvalnopred Kataoldnim nosem. Kataoka se zaledi, pomišljajući šta da radiakogaprimete,dokgajehaorilažnogsveštenikabukvalnookrznuo.Ali,poštojebioumraku,ačoveknasvetlu,ovajganijevideo.

Onadrugadvojicapočešedanaglaskomentarišuizveštajdošljakai Kataoka uspe da po glasu prepozna jednog od radnika u Oišijevojkući.Drugog čovekanijeprepoznao, ali se iz razgovoravideloda jelažni sveštenikvođa temale grupe.Kataoka shvatida je video i čuodovoljno, pa odluči da krene. Dok je silazio sa malog uzvišenja nakome je stajao, on primeti znak koji je bio izvezen na haoriju iprepoznadega.

„TajznakbiojegrbporodiceUesugi!”,rečeonglasnoOišiju,kojigaječekao na vratima kuće. „Ljudi koji nas prate su u službi porodiceUesugiizJonezave,znašonajsamurajskiklankojijepoznatposvojimdobrimstrelcima!”

„ZnačiUesugi?”,rečeOiši.NaravnodajeznaozaklanUesugi.Kirinunuk je nedavnousvojenu tomklanu, što znači da seKira orodio snjima.HoribejetučinjenicupominjaousvojimranijimizveštajimaoKirinomponašanju.GlavnisavetnikklanaUesugizvaoseĆisakaibioječovekveomaprekenaravi...„Kakosezvaočovekkogasipratio?”

„MislimdaimeĆisakanikonijepomenuo.OvogasusvizvaliFuđii”,rečeKataoka.

„To jeondaprofesionalni špijun.Ćisaka je sigurnouzeou službunajboljeguzemlji.Njemujeovoveomavažno.”

„Ali”,pitaoseKataoka,„štaĆisakaimasatimeštosedogodiloKiri.Nijemu valjda toliko važan tajmomak koga su usvojili? Ako sumuvažni Kirini poslovi, to znači da ćemo morati da se borimo protivUesugijevihstrelaca”,rečeonOišiju.

„Pretpostavljam”, reče Oiši, „mada ne znam koliko će to dugotrajatiikolikojeĆisakaspremandaseumeša.Ćisakanatogledakaonaporodičnustvar,jerakonekonapadneiubijeKiru,toćeosramotitii njegovog gospodara Uesugija, a tako nešto ne bi voleli da im sedogodi.”

Kataokapotvrdnoklimnuglavom.„Ondamoradaimjejakostalodasaznajusveonašimnamerama.Sigurno imnije skupodaplaćajušpijune, ako će to smiriti njihovog gospodara. A šta ćemo onda sanašim sastancima? Da li da prestanemo da se viđamo sa svojimljudimajednovreme,daizazovemomanjesumnje?”

„To ne možemo sebi da dozvolimo”, odrečno odmahnu glavomOiši, „možemo samo da se nadamo da će naše sastanke u hramushvatitikaoritualodavanjapoštovanjagospodaru,anekaoprilikuzaratnedogovore.Akosenaduževremeodvojimoodsvojihsamuraja,odlučnostzaakcijumožepolakodapočnedabledi.”

Kataoka potvrdno klimnu glavom, ali je i dalje gledao u zemlju,kaodaželidasenečegaseti.„Neštomebrine,biojetrećičovekutojsobi,abojimsedabitomogaodabudenekokonamjemoždablizak.”

„Ko bi tomogao da bude, nije valjda neko od naših samuraja?”,zaprepastiseOiši.

„Ne,nikako”,požuridagarazuveriKataoka,shvativšidajemoždasuviše zaplašio starog samuraja. „Ne neko od nas, ali neko iz ovogdomaćinstva.Učinilomisedaličinaonogkuvarakojijepočeodaradiovdeukući,akogajepreporučiovašrođakŠindo.”

„Tišpijunisunamprišlisuvišeblizu”, izleteOišiju.Nijemogaodaverujedajenekoizkućemogaodabudeneprijateljskišpijun.

„Znamdaga veoma cenite kaokuvara”, rečemuKataoka, „pabisada bilo čudno ako ga iznenada otpustite.” On izvadi mač malo izkorica,danagovestiOišijuštabionnajradijeuradiosakuvarem.

„Ne,ne,nikako!”,viknuOiši,digavširukuuznakprotivljenja.„Tisigori i od Hare! Hteo bi odmah da uradiš nešto što bi nas uvalilo uvelike nevolje. Naši neprijatelji će znati da nešto smeramo akopočnemo da ubijamo njihove ljude. Ne, zadržaćemo tog čoveka, alićemonaćinačinadaonnamaposluži,aneminjemu. Jer,kadadođevreme,onćebitinašnajlakšinačindaprosledimo lažnu informacijuonomekometreba.”

„Odlično!”, uzviknu oduševljeno Kataoka. „Ali, moramo daupozorimosvenašekojeonikakvesumunamere,kakobiznalikakoda se ponašaju. Čak i vaša žena i deca treba da znaju ko im je ukuhinji.”

„Ne,mojaženaidecatonetrebadaznaju!”,odbiOišitajpredlog.„Verujemdaćeonibitiuvekopreznikadagovoreovažnimstvarima,pamakartobilo ipredčlanovimanašegdomaćinstva.Akobismoimrekli da je kuvar špijun i onipočeli da seneprirodnoponašajuprednjim,onbimogaodashvati,atonamnikakonijeodkoristi.Onmoradabudeopuštenidamislidanikoneznaništaonjemu.Samotakoćenamkoristiti!Daliseslažešsamnom?”

Kataokasenevoljnosloži,alimuostadezabrinutiizraznalicu.„Štajesada,očemusadrazmišljaš?”,zapitagaOiši.„Voleobihdanisamsaznaodaješpijun”,rečeKataoka.„Azaštoto?”„Zatoštoćuodsadajestisamanjeapetita.Kadabudemmisliona

tokomijeskuvaojelo,nećemiprijationolikokolikomiobičnoprija.”„To je dobro”, nasmeja se Oiši, „jer to znači da ćeš jesti mnogo

manjenegodosada,pasenećešvišegojiti.”

Kataoka se namršti i izgledaše nezadovoljno, ali je u suštini biosrećan.Ovo jebioprviputotkakosuotišli izzamka,ada jenanekinačinnaveoOišijadasenasmejeizabavi.Itojebiovelikinapredakzasvenjih.

Sledećeg dana Oiši je bio primoran da se oneraspoloži, jer su uistom danu stigle dve neprijatne poruke iz Edoa. Prvu poruku jeposlao Araki, samuraj koji je preuzeo zamak Ako od Asanoovihsamuraja, koji je pisao da je lično otišao kod nekih šogunovihsavetnikada sezaložidapažljivo razmotreOišijevzahtevšogunuzavraćanje ugleda porodici Asano.U poruci Araki je napisao damu jedelovalodaodnjegovogpokušajanećebitinekihvelikihrezultata,jerje naišao na veoma hladan doček kada su čuli o čemu želi darazgovara.

Druguporukuposlao jeHoribe,čovekkoji jevodionjihovumalugrupu u Edou. On je tražio dozvolu da neizostavno izvede akcijuprotivKireiubijega.Oišiserastužikadjetočuo.Biojesigurandasunjegovi ljudiuEdoupodstalnomprismotromšogunovih iliĆisakinihšpijuna, pabi svaki pokušaj napadaunapredbio osuđennapropast.NijeznaokakodatoobjasniHoribeusatakovelikedaljine,abilobisuviše opasno ako on sada krene na put u Edo. Njega su takođepomno pratili, a Horibeu je nekako trebalo objasniti da moraju dačekajuzvaničniodgovornanjihovzahtevšogunu.

OnnajzadodlučidapošaljeHaru,kojićesvomprijateljumoćidaobjasnisituacijuboljenegobilokodrugi.OdmahjepozvaoKataokuirekaomu da ćemorati da zameni Haru u časovima streljaštva kojedržiuOsaki,kakobiovogamogaodapošaljeuEdo.Harajesledećegdana došao u Jamašinu, gde mu je Oiši sve objasnio i posebno gaupozorionagrupušpijunakojepredvodionajvisokisamuraj,kojisepretvaradajelutajućisveštenik.

Sledećihnedelja, kada je ispratioHarunaput zaEdo,Oiši je biozabrinut.Brinuojemadajeznaodaće,iakojeHaraupočetkubiozaenergičneakcijeprotivKire,ovaj,kaonjegovdugogodišnjisaradnikusvim akcijama, ipak znati da njegov stav objasni mladom Horibeu inagovori ga na uzdržanost. Uskoro stiže pismo od Hare, koji mu jejavljaodanijeuspeodaubediHoribea.Problemjebioutomeštosumladi samuraji iz Asanovog klana svakodnevno bili u velikomiskušenju,jerimjeKirabiobukvalnoprednosem,pasustalnoželeli

da ga napadnu. Hara mu je napisao da shvata razloge njegovoguzdržavanjaodputauEdo,alisituacijajebilapostalatakonapetadaje jedino njegovo prisustvomoglo da zadržiHoribea da ne napadneKiru.

Oiši nije mogao da veruje. Shvatio je da nije dobro procenioosećanjasamurajakojejeuputiouEdo,idajeHarapotpunoupravu.Iakojeznaodasurazloziprotivputovanjajaki,znaojedaćeboljebitiako na put krene što pre. Za njega je, ionako, u Edou bilo i drugogposla,patoputovanjenećebitiuzaludno.

O

Put u Edo

iši jeodlučiodanaputuEdosa sobompovedesvoje rođake izKjota, Šindoa i Kojamu. Nijednog od te dvojice u normalnoj

situaciji ne bi poželeo za saputnike, ali pošto oni nisu nikada bili uslužbigospodaraAsanoa,smatraojedaćenjegovodlazakušogunovuprestonicu sa njima dvojicom biti protumačen kao normalnoputovanje,anekaopripremazanekisukob.Smatraoje,takođe,idanjihdvojica,budućidasumuizrazilapotpunuodanost,nećetakolakopotpastipoduticajnjegovihvećfanatičnihsamuraja,kojisugačekaliuEdou.

Izašli su na Tokaido, put koji je povezivao Kjoto i Edo, krajemoktobra, u vreme kada su okolna brda „gorela” u crvenim bojamajesenjeglišća,akadajevazduhvećbiodovoljnosveždaudobnomožedaseputuje.Oiši je sedeonakonju,koji jebiopretovarennjegovimličnimstvarima,prtljagom,paiposteljinom,takodajejedvaimaogdenoge da smesti. Išli su prilično polako, dok su se sva trojica njihalanapred-nazad na konjima, a glave im bile pokrivene širokimslamnatim šeširima. Nosili su ih jer su takvi šeširi bili uobičajeni zaputnike,nedabisakrilisvojalicaodeventualnihradoznalaca.

IzmeđuKjota iEdoapostojalesupedeset tristanice, ili trošarine,na kojima su putnike proveravali šogunovi službenici. Trošarine suobičnobilenavrhovimabrda,ilinauzvišenjimanaputu,saredovimaomorika uokolo, zasađenim kako bi putnicima koji se tu zaustaveobezbedile neophodnu hladovinu. Na tim mestima bilo je i redovaiskopanih rovova, nad kojima bi putnici mogli da se olakšaju, a tinužnicisubilizamišljeniikaopomoćseljacimaizokoline,kojisubilistimulisani da pražnjenjem rovova obezbede dovoljno đubriva zasvojenjive.Oišiodmahzapazidanužnicinisudugopražnjeni,anikonije čistio ni konjsku balegu, ni oko trošarine, niti u njenom krugu.Očigledno je bilo da su seljaci iz okoline prestali da se bore protivštetočinakojesusenamnožileposledonošenjašogunovogzakona.

I gradovi pored puta delovali su zapušteno. Malo je bilo velikih

naselja sa opkopom ili zidom, i onih sa utvrđenim kapijama. Svakigradjeimaonajmanjedvedrvenekapije,naulazuiizlazu,itojebilosve,aiakosuimalizidove,onisubilisamookokapijainisubilivelikedužine.Kućesuuglavnombileniske,građeneoddrveta,sakrovovimaprekrivenimcrepovima ili šindrom,a ispredvrata iprozoravisilesupletene zavese od tankog bambusa ili slame, da ukućane zaštite odradoznalihpogledaprolaznika.Poredulazaukućunajčešćejemogladasevidislikabožanstvakoještitiporodicu,anajvišejebiloprizorazmajevailidemonaizpakla.

Ulice u gradovimabile su uvekprepune ljudi koji su neprekidnorazgovaraliilineštouzvikivali,ausputihjebukvalnonapadalaarmijaprosjaka,tolikovelikadatakvuOišinikadanijevideo.Svugdejebilomnogoprodavacasvegaisvačega,kojisuglasnopozvaliprolaznikeiliizvikivalinazivesvojerobe,ačestosunailaziliinasahrane.Povorkeožalošćenihišlesusredinomulice,apredvodioihjesveštenikkoji jemahao nekom vrstom peruške, izvodeći uobičajeni ritual. Ugradovima kroz koje su prolazili bilo je mnogo javnih kuća, čiji suvlasnici ili službenici glasno pozivali putnike da svrate kod njih,odmore se i priušte sebimalo uživanja. Oiši i njegovi saputnici nisuimalinamerenidakupuju,nitidasezabavljaju i samosunastavljaliput,gledajućipravoispredsebe.

U gradu u kome ih je zatekla prva noć Oiši se nadao da će naćimirno svratište ili krčmu, gde bi mogli da se dobro odmore, ali serazočarao. I u svratištu u kome su odlučili da prespavaju, žene sunavaljivale na njih, nudeći svoje usluge. Među prostitutkama bilo jenajviše kćeri osiromašenih seljaka, koje su očigledno tim zanatompočele da se bave tek odskora. One su mogle da se nađu u svimkrčmama i svratištima, pa i onim najboljim, u koje su dolazili daprespavajuputnici.OišijenaovajputuEdokrenuokaonanekuvrstuhodočašća, jer je u šogunovoj prestonici sada bio grob njegovoggospodara, ali njegovim saputnicima sve je bilo interesantno iprijatno,pačestonijemogaodazaspikadabionipili ilisezabavljalidokasnounoć.

Počelisudadovodeiženedaihzabavljajuprekonoći.Oišijajednenoći probudi ženski uzvik, skoro krik, pa on brzo zgrabi mač, alishvati da je to u stvari bio uzvik zadovoljstva družbenica njegovihsaputnika.Odlučiojedatomebrzostanenaput.

Nisu mnogo odmakli od Jamašine, kada Oiši shvati da ih nekoprati.Visoki,mršavisamurajinjegovpratilacišlisuzanjimaputemizastali bi uvek kada bi se oni zaustavili. Tomora da je Fuđii, čovekkoji semaskirao kao lutajući sveštenik i stajao ispred njegove kućedanima,pomisliOiši.

Upočetku,OišinijenatoželeodaukažepažnjuŠindou iKojami,kojiuopštenisushvatalištasedogađa,alibašzbognjihovogstalnogzabavljanjausvratištima,odlučidaimtokaže.

Sledećegdana,onjenamernoišaosporo,takodasuFuđiiinjegovpratilacbiliprimoranidaimsevišepribliže,aonda,iznenada,odlučida zastane u jednoj krčmi da to ručaju. Ljudi koji su ih pratili nisuimali drugenegoda i oni sednuu istukrčmu.Tako seOiši i njegovipratioci,kao idvojicakojisu ihpratili,nađošeurestoranu,nanekojvrsti drvene terase, koja je gledala na put, i to jedni pored drugih.Šindo i Kojama uživali su, jer je krčma imala veoma lep pogled naokolnabrda,obraslašumom,drvećemčijelišćejebilojarkocrvenoiližuto. Njih dvojica su se glasno dogovarali kakvu će sebi zabavu daprirede sledeće večeri, kada Oiši iznenada ustade i reče da ide daopere ruke. Dok je prolazio pored čoveka koji ih je pratio, on senapravidasesapleoipadenanjega.

Fuđiibesnoskoči iu istomtrenutku izvučemač izkorica.Oiši sepraviokaodasesvedogodiloslučajnoinajsmernijeseizvinjavao,pasamuraj,neznajućištadaradi,spustimač.ShvatiojedajeOišijevpadmožda insceniran, ali nije imao druge, nego prihvati izvinjenje iponovo sede na svoje mesto. Shvatio je da više neće moći daneprimećen ide iza njih, ali je u tom trenutku počeo da grčevitorazmišljakakodaiskoristitosituaciju.

ŠindoiKojamasedelisućutkekadaseOišivrationasvojemesto,ibilisuočiglednozaprepašćeni.Zapazilisuodmahgrbnasamurajevommaču i prepoznali u tom grbu simbol samurajskog klana Uesugi.Odmahsushvatilidasutogčovekaviđaliprethodnihdana,svevremeizasebe,otkakosukrenuliizJamašine,paimsituacijapostadejasnija.Odmahsuizgubiliapetitiinteresovanjezabezazlenezabave.ZnalisudajekućaUesuginatraguOišijuiodmahimbijasnodaćenjihdvojicada budu označeni kao pomagači bivšem vazalu gospodara Asanoa.Shvatili su da je situacija ozbiljna, pa postadoše mnogo smerniji ićutljiviji.

Sledećeg jutra,kadasubilinapolaputadosledećegkonaka,Oišiih u jednom gradu povede pored gubilišta, koje je bilo na samomobodu grada. Na gubilištu je bio visoki drveni krst, na kome je bioprikovan tek ubijeni čovek, koji je konopcima bio vezan za krst, anekolikokopaljabilomujezabijenougrudi.

„VidimdapripadnicikasteEtaovdeimajuposla,iakovišenemajumnogokožadaihštave”,rečeOiši.Tojebilanekavrstagorkešalenaračunkasteprokaženih,ljudikojisuvekovimauJapanuubijaliidraliživotinje, da bi mogli da im štave kože za prodaju. Pored ubijanjaživotinja,štoseubudističkomsvetusmatraloprljavimposlom,onisubiliupošljavaniikaodželati.

Oišipriterakonjablizukrsta,kaodaželidaboljepogledamrtvaca,anjegovisaputniciseukočišeodstraha.

„Smrtnakaznazbog falsifikovanjanovca”,pročitaglasno tekst sanatpisa, ispisanog na papiru i prikačenog za krst. „Da, da, toga imamnogo ovih dana. Kako vrednost novca pada, imamnogo onih kojipokušavajudanađuputevedaizbegnuraznevladinemere,kakobisevrednostnovcaočuvala.”

Šindo i Kojama šaputaše nešto jedan drugome, a Oiši nastavi dapriča o stvarima koje, po zakonu, ne smeš nikako da učiniš, jer sukažnjive.„Ubiješlisicu,ubiješpsa,ubiješčoveka,kaznajeistazasvakiodovihzločina,smrttečekausvakomslučaju.”

Njegovi saputnicinastavišeda jašu,obojicazapanjeni iotvorenihusta,shvativšiporukukojuimjeOišinaovajnačinslao.Hteojedaimkažedasuoninaputusačovekomkojijepodprismotrom,čovekomzakogasesumnjadaćeosvetitismrtsvogagospodara,štojetakođebilo nezakonito, tako da svaka neozbiljnost može sve da ih koštaživota. U takvoj atmosferi više im nije uopšte bilo do zabave, pakrenušedaljeumnogosmirenijojatmosferi.

Prolazilisuporedmnogobudističkihhramova,hramovaukojimaje bilo velikih drvenih statua božanstava, a šinto svetilišta su lakoprepoznavali ponjihovimvelikimkapijama zvanim torii. PoredputajebilomnogoikamenihstatuabudističkogbožanstvaĐizo,čestovanhramova. Preko reka bili su postavljeni mostovi napravljeni odmasivnihbalvana, sasigurnomogradomzakojusumoglidasedržeputnicidokgaprelaze.Nanekimrekamabržegtoka,voda jeodnelamostove,pasubiliprimoranidakoristebrodoveiliskele,dabiprešli

na drugu stranu. Prešli su tako i reku Oigava, između Totomija iSuruge, plašeći se da nanekimmanjim rečicamamoždanećeni bitiskela,nitičamacakojimabimoglidapređuputinastavepremaEdou.

Na jednommestu ukazala im se prelepa planina Fuđi, koja ih jedugo pratila putem, jer su, zbog njene visine i neobičnog položaja,moglidajevidesamnogihmestadužputa.JošjedanusponkojijebiotežakbiojeklanacHakone,gdesušumebileprelepe,punecrvenogipožuteloglišća,aodaklejepoglednaplaninuFuđibionajlepši.Dasubili obični putnici, sigurno bi uživali u lepim pejzažima na koje sunailazili,alinjihovzadatakjebiotolikoozbiljandasulepotuprirodejedvaprimećivali. Poslovicakaže: „Nije važnokoliko je lepaplaninaokonjega,lovacnajelenetulepotunikadaneprimećuje.”

UEdou,Kiri seosušišeustaod strahakada je čuovestda jeOišinaputu prema šogunovoj prestonici. On bez odlaganja ode u zamakUesugi,dasevidisaĆisakom,čijimujeglasnikdoneotuvest.

„Gospodine Ćisaka, baš dobro izgledate”, poče on razgovor, sausiljenimosmehomnalicu,pokazujućisvojezacrnjenezube.

„I vi dobro izgledate, gospodaru Kira”, odgovori mu mali ćelavisavetnik, neuglednog izgleda. „Ima mnogo priča da želite da sepovučetezbogslabogzdravlja.Tonemožedabudeistina.”

Kiri se ta tema nije sviđala. Istina je bila da je tražio da ode upenziju,zbogsituacijeukojojsenašaoposlesmrtigospodaraAsanoa,alijetakođebiosigurandajetotajnakojunikonezna;osimglavnihšogunovih službenika. Nije očekivao da će Ćisaka saznati za to presvih.

„Vratilesumisenekestareboljke”,odgovorion,„nemamizbora.Ali, tomepodsećadasamželeodavasneštopitam.Poštoćumoratidaodem iz šogunovog zamka, u kome sada živim, bićemipotrebnomestozastanovanje...Nadamseda...”

„Lično ću vam pomoći da nađete kuću koja vam odgovara”,prekidegaĆisaka,uplašivšisedaKiranezatražidastanujeuzamkunjegovoggospodara.

„Ali, meni je potrebnomnogo više od obične kuće”, insistirao jeKira, „potrebnisumistražarikojićemeneprekidnočuvati,azanjihmijetakođepotrebansmeštaj.”

„Nisamjauplašenzasamogsebe”,dodadeonskorokiselo,„danepominjem da su naše kuće sada u srodstvu i da ne bih želeo dagospodarUesugiimaikakveneprilikezbogmene.”

„Dobićete sve što vam bude potrebno”, obeća mu brzo Ćisaka,madajevećunapredpatio,pomišljajućinatroškovekojimaćemoratida se izloži. Ali, bio je siguran da će se troškovi isplatiti ako budeuspeo da Kiru i njegove probleme drži na velikom odstojanju.DogađajiokosmrtigospodaraAsanoapostalisutolikovelikiproblemkakav niko nije očekivao. Znao je da mora da se bori sa timproblemomdaonnebipostaojošveći.

„Dobro, sada kada smo se dogovorili, hoćete li da popijetemaločaja?”,zapitaonKiruusiljenoseosmehujući.

Kira je oklevao, a onda, sa svojim crnimosmehom, izjavi: „Zaštone? Trebalo bi stvarno da semalo opustimo i porazgovaramo, kakobismoseboljeupoznali.Verujemdaćemoseubudućnosti još češćeviđati.”

Injihdvojicasedoše,čekajućida imslugadonesečaj.Nijedanodnjihnijehteodapriznakolikoćemutajčajbitigorak.

P

Osvetnici

osledvanaestdanaputovanja,Oiši,sasvojimsaputnicima,stižeuEdo. Za njima je stigao i čovek koji ih je uhodio, samuraj Fuđii,

koji je od onog susreta u krčmi držaomalo veću distancu. Na putupremagradu,onikratkozastadošeuhramuSengakuđi,ukomejebiosahranjengospodarAsano.Oiši sam izađenanjegovgrob,polivšigavodom iz kutlače od bambusa, spremne za tu priliku. Duboko sepoklonio i krenuo, pošto je svome gospodaru rekao damu je verankaoštojeuvekibio.

Saputnicisugačekaliispredhrama,pakrenušedaljepremagradu.Ulice ogromnoggradabile suneobične čak i zanjih, koji su živeli ustarojprestoniciKjotu,agužvananjimabila jenezamisliva.Oišiju jesmetalotoštosugaprolazniciguralisasvihstrana.Biojevećsumrakkadasunašlikrčmuukojoj sumoglidaprespavaju tenoći. Jedva ječekaosutrašnjidan,davidisvojepristalicekojesubilepuneželjezaosvetom,alijemoraodaobaviinekeveomavažneposete,zakojemuje bilo neophodno da se presvuče u neku odeću prikladniju odputničke,koju je imaonasebi.Stomakga jeboleo,kaošto je tobiločesto poslednjih dana, pa ode u postelju veoma rano. Čak i kada sesmrklo,bukasaulicase idalječula,adeo tebukebilo je izavijanjepasa,kojihjebilosvugde.UEdousenikadanijeosećaolepo,padugonije mogao da zaspi. Tek kada mu se misli vratiše porodici koja jeostalauJamašini,onpadeusan.

Sledećeg dana prvo je posetio osobu kojamu je u tom trenutkubila najvažnija, gospođu Asano, u kući njenih roditelja. Nije biosiguranda li jeonapodprismotrom,alinijebilonikakvestražeokokuće i odmah ga bez problema uvedoše kod nje. Nađe je u malojprostoriji u koju se ulazilo iz dvorišta, u kojoj nije bilo ničega, osimmalogstolazapisanje,asobajeizgledalakaonekoudaljenoutočište,na kraju sveta. Bila je obučena u odeću sličnu onoj kakvu su nosilebudističkekaluđerice,anastolu i svugdeokolopopodubili susvicipapira sa ispisanim budističkim sutrama, koje je ona očigledno

danonoćnoprepisivala,unadidatakonađemiriutočišteodbolakojijujeiznenadapogodio.

„Nadamsedasusviutvojojporodicidobro?”,zapitagaona,aonshvatidagaustvaripitazasvojućerku.

„Svi,svisudobro”,odgovorijojon,„čakionomalodete,kojesmoostaviliuprijateljskojkući.”Onjojjeranijeupismuvećizneodetaljeokousvajanja njene ćerke, ali je znaoda ni najdužepismonemožečovekadasmirikaoštomožeizgovorenareč.

„Dalisijevideoovihdana?”,pitalajedalje.„Ne,gospođo.Mislimdajeboljedaneodlazimčestotamo,jerbise

moždanekozapitaozaštometolikointeresujedeteuporodicijednogcarskog dvorjanina. Ne bih voleo da mi neko kaže da se bavimpolitikom,”

Tojerekaokaoušali,alisegospođaAsanonenasmešiniutrenu.Uporno je postavljala pitanja, raspitujući se posredno o svimokolnostimaukojimajesadanjenaćerka.

„Dalijeosobakodkojejenavisokompoložajunadvoru?”zapitanakraju.

„Da,naveomavisokompoložaju”, rečeon,pokušavajućida sebeprimora i ne oda joj ime porodice u kojoj je njena ćerka. To je biloboljeizanjuizadevojčicu,kakonikonebimogaodaimnaudi.

GospodaAsanoshvatinjegovunameruirečemu,smirena:„Dobro,onda sam sigurna da će imati priliku da dobije veoma dobroobrazovanje,kaoštoisledujedeciizporodicaizvisokogdruštva.”

„Siguran samda hoće”, rečeOiši i prestade da govori o toj temi.OdlučiojedagospođiAsanokažeonjihovompismuizahtevušogunudapovratičastporodice.Onjojukratkoispričasadržajpismašogunuisveotomekakojezamakpreuzet,alijeizgledalodanjusvetomanjeinteresujeidaonanemanadedaćešogunodobritidaseizmenineštoštojezanjegavećbilagotovastvar.

Znao je, takođe, da ne sme da joj ništa kaže o svome planu zaosvetu gospodareve smrti. On se pokloni pred njom i reče joj da,uprkos svemu što se dogodilo, on sebe smatra vazalom porodiceAsano, kao i da namerava da to ostane do smrti. Rekao je da jezastavuporodicenosiotolikogodinaidanameravadajenosiidalje,kaodajegospodarjošživ.

„Sačekajte malo”, iznenada mu reče ona i ode u susednu

prostoriju.Donelamu je pismo koje je gospodarAsanonapisao noćprenegoštoćeizvršitiharakiri.„Uzmitepismoikasnijegapročitajte”,rečemu.Kadajekrenuo,očisujojbilepunesuza,aobraziiočicrveniodplača.Kadgajedopratiladoizlaza,većjebilasmirenija,paonode,shvativšidajebilodobroštojujeposetio.Istogtrenutka,onodlučidavišenedolazikodnje,kakonebiugrozioninju,anipoduhvatkojijepripremao.

Pošto ga je preuzeo jedan sluga, on ga zamoli da mu pokažedvorište,padobrozapamtipoložajkapijaistaza,kaoizgradaunutarvisoke ograde, znajući da mu to jednog dana može biti potrebno.Voleo bi da jednog dana ponovo sastavi majku i ćerku, ali nije biosiguran da li bi tako nešto bilo ikakomoguće. Ne bi voleo da svojunadupreneseigospođiAsano,kakounjojnebipodsticaobezrazložnenade,prenegoštobiloštamožedaučini.

Istog danaOiši ode da vidi Arakija. Našao ga je u njegovoj kući,gdemujeponovopreneozahvalnostzanjegovstavpremanjemu,aliizapomoćokotogadasenjihovzahtevprenesešogunu.Arakigalepoprimi, a posebno je bio zadovoljan videvši da je Oiši u Edo došaootvoreno,nekrijućise,nitipreduzimajućiištaštobinekogamoglodaugrozi. Oiši se i dalje ponašao kao glavni vazal jednog velikogfeudalnog poseda i Araki je to znao da ceni. Ali, samuraj u službišogunanijemogaodaOišijaobradujenekom lepomvešću.Šogunovisavetnici su mu stalno govorili da je zahtev Asanoovih samuraja uproceduri,pajejedinomogaodaseizviniOišijuštojošnemanikakvevesti o tome kako je zahtev primljen. Oiši bi poslužen čajem, njihdvojica porazgovaraše o vremenu i opštim temama, pa se ondarastadošeunajboljojmogućojatmosferi.

„Nijebilorezultata,alisvejeboljenegodasmoodbijeni”,rečeOišisam sebi i krete da se vidi sa svojim samurajima, nestrpljivimda seosvete.

Ali, pre nego što se vidi sa njima, znao je da mora da učini jošnešto, da poseti sadašnjeg najvišeg predstavnika porodice Asano,Daigakua Asanoa, brata pokojnog gospodara, kao i njegovog ujaka,gospodaraTodu.KrenuojeprvourezidencijugospodaraTode.

U ogromnoj rezidenciji u koju je ušao, zatekao je miriszapuštenosti. Na svakom koraku osećalo se da je nekadašnja slavavlasnikabilamnogoveća,adasebrigaoimanjunevodivišekaošto

sevodilaranije.Kadjeušao,naleteojenapsa,kojijeležaoutravi,alisenijepomeriokadjeonnagazionanjega.Ili jebiomrtav, ilisuvišelenj da se pomeri kad je naišao došljak. Njegova poseta nije bilanajavljena,pamurekošedajegospodarTodaodsutan.Ali,kazašemu,u rezidenciji je gospodar Daigaku Asano, kome je posle smrtinjegovogbratabilonaređenodaostaneuujakovojkući,kaounekojvrsti kućnog zatvora. Daigaku ga radosno dočeka. Bio je to mladimršavi čovek, koji je delovao nervozno dok je izvikivao pozdravedobrodošlice, istovremeno pokušavajući da prodre u Oišijeve misli,kakobiotkrionjegovepravenamere.

„Stvarnomi jedragošto tevidim”, rečeonOišijukonačno, „dugosenismovideli!”

„Nadamsedastebidobro,gospodaru”,rečeOišiuznaklon.„Ne znam šta da ti kažem”, rečeDaigaku, pokazujućimu prstom

nekamestana svome telu, „eto, vidi, bolimeugrudima, a imam jošnekedrugetegobe.Stvarnoneznamštadaradim.”

„Svismobilipodvelikimpritiskomzbogsvihovihdogađaja”,rečemuOiši,pokušavajućidagaumiri,„svećebitiboljekadastvarikrenusvojimnormalnimtokom.”

„Neznamkadaće ištapostatinormalno,moždavišeništanikadanećebitinormalno”,rečeDaigakugorko.

„Da li ima reči o tome da vas postave za zakonitog naslednikavašegbrata,njegovogimanjaisvihnjegovihtitula?”

„Nikominegovoriništaotome,aligospodarTodakažedaidaljepostoješansedasetoostvari.Moramodačekamoividimokakoćesestvarirazvijati.Nesmemodabudemonestrpljivi”,rečeDaigaku.

„Ne,nikako”,odgovoriOiši.Njihovrazgovorprekidebukaizhodnikaiprednjimaseiznenada

pojavigospodarToda,očiglednouvelikojžurbi.Daigakusenasmeši,sa olakšanjem. Više je voleo da njegov ujak bude prisutan kadarazgovarasaOišijem.

Gospodar Toda, mali narogušeni čovečuljak, sa izgledom osobekoja nemamnogo smisla za humor, bio je potpuna suprotnost svomnećaku, koji je odavao izgled potpuno neodlučnog čoveka. Todarazmeni sa Oišijem formalne pozdrave i naklone i odmah pređe nastvar: „ČujemdameđutvojimsamurajimapostojinekagrupamladihljudikojaagitujezaakcijuprotivKire?”

„Imamnogo onih koji razmišljaju o tome da treba oduzeti životonom bezvrednom bedniku koji je prouzrokovao smrt našeggospodara,kaoidajetojediniputkojimvrediići”,rečemuOiši,poštogajeprethodnodobropogledaoinakloniomuse.

„Glupost”,uzviknugospodarTodašmrknuvši, „čistaglupost!Da lioniznajudaKiraživiušogunovomzamku?Daliuopšteznajukolikosudebelizidovišogunovogzamkaikolikojezamakdobročuvan?”

„Svesni su svega toga, gospodaruToda, alimoždaunekokasnijevreme...”

„Glupost”, prekide gaToda. „Šogunovonaređenje glasilo je da sesamurajiuzamkuAkopredajuidaseražaluju.Timetrebadasestavitačkana sve...Dobio samobaveštenjeda sibioveomakooperativanprilikom predaje zamka i na tome ti zahvaljujem. Takvi postupci ćesačuvatinašeporodičnoime.Nikakoizazivanjekrvoprolića,kaoštobivolelinekimladićiusijanihglava...”

Nameravao jedavišegovori,alistadekadavideOišija,kojiga jeposmatraozaprepašćeno.

„Dobro,dobro.Što jebilo,bilo je.Onoštotrebadauradimojestedasprečimodasesituacijapogorša.”

„A kakva je verovatnoća da gospodar Daigaku nasledi pokojnoggospodara?”, zapitauljudnoOiši, nameravajućida tupriliku iskoristidabiispitaosveopcije.

„Verujem da su šanse za to velike”, odgovori gospodar Toda,počevši da koracima meri prostoriju u kojoj su se nalazili, „samomoramodaučinimosvedaneuznemirimošogunavišenegoštojebiouznemirendosada.Kadaprođejošmalovremena,duhovićesemalo-pomalo smirivati, pa će svi na problem gledati drugačijim očima. Sadugomistorijomverneslužbenašeporodicevladajućemdomu,bilobičudno da sve izgubimo preko noći. Ali, strpljenje treba da bude rečkoja će nas voditi u budućnosti.” On zastade da Oišija pogleda jošjedanputuoči,panastavi:„Strpljenjeiizdržljivostusvakomtrenutku,jedinotakomožemodadostignemosvojcilj.”

Oišiseljubaznopokloni,agospodarTodaizgledašezadovoljno,jerjemisliodagajestarisamurajrazumeo.Popilisuzajednočaj iondaOiši ode. Dok je odlazio, razmišljao je o tome da je ovaj susret biokoristanmakarzbogtogaštojemogaodaocenidasudvojicarođakanjegovog pokojnog gospodara, i stariji i mlađi, neverovatno slabe

ličnosti.Bilojejasnodaodgovornostzasprovođenjeosveteudeloležisamonanjegovimplećima.

Te noći, visoki mršavi čovek sa dva samurajska mača za pojasom,dođe u zamak Uesugi, gde ga u audijenciju primi glavni savetnikĆisaka.

„Vašsamslužbenik”,rečesnažnimglasomvisokičovek,dubokosepoklonivšipreduvaženimdomaćinom.

„Milo mi je te vidim. Gde se on sada nalazi?” zapita Ćisaka bezoklevanja.„Verujemdagadržišpodstalnomprismotrom.”

„U svakom trenutku znam gde se nalazi. Dok nas dvojicarazgovaramo,onjenasastankuujednomrestoranuupredgrađu.”

„Nasastanku?”„Sastanak sa samurajima klana Ako, koji su ostali u Edou posle

ubistvanjihovoggospodara.”„Hoćešdakažešposleegzekucijenjihovoggospodara,neubistva.

Zaštotinisitamo,dasaznašštaplaniraju?”„Ja nisam pozvan na njihov sastanak”, reče suvo Fuđii. „Oni,

uostalom, već znaju kako izgledam, pa mi ne bi dozvolili da im sepribližimadanebudemotkriven.”

Ćisakajebiovidnouznemiren.Nijevoleotakavnačinrazgovorasaljudima koji su po položaju bihmnogo ispodnjega.Ovaj samuraj seponašaosuvišenadmenoiarogantno.

„Neboj se”,prekidemumisliFuđii, „jedanodnaših ljudi je tamoprerušenuslugu,kojiradiukrčmi,paćemoučinitisvedasaznamoočemusurazgovarali.Nisamsigurankolikoćeuspetidačuje,alineštoćemoznati.”

„TisamobriniotomekakoćešdasaznaješstvariFuđii”,rečemuhladnoĆisaka,„ajaćuocenitištajeodtogavredno,aštane.”

Fuđii se nemo pokloni, a Ćisaka pomisli kako bi mogao da sezakunedamujenalicuvideosarkastičanosmeh.

„Šta te čini toliko sigurnim da oni baš u ovom trenutku nepripremaju napad na gospodara Kiru?!”, zapita besno Ćisakasamuraja.

Fuđii podiže glavu, ćutke. Uzdahnuo je. „Njihov vođa je veomainteligentan čovek, čovek koji im neće dozvoliti da urade nešto

nepromišljeno. Kako, uopšte, mogu da pomišljaju da odseku glavugospodaruKirikadjeonsiguranuzidinamašogunovogzamka?”

Ćisakasesinshodljivonasmeši. „Nebrini.Rekaosamtidaostavišzaključke meni, a ti mi samo prikupljaj informacije. Ja, pored tebe,imam i neke druge izvore informisanja, tako da sam u poziciji dasastavimkamenčićeovogmozaikaboljenegoti.”

Fuđii pognu glavu i kiselo se nasmeši, shvatio je da je moždapreterao sa svojim sarkazmom. „Žao mi je ako sam vas uvredio.Ubuduće ću se truditi da radim samo ono što mi je stavljeno uzadatak.” Uprkos pomirljivom tonu kojim je govorio, na licu mu sevidelodanijezadovoljannačinomnakojiĆisakarazgovarasanjim.

„Dobro”, reče Ćisaka kao da ništa ne primećuje, „radi ono što setražiodtebe,aakozadatakobaviškakotreba,kaoštosamtiobećao,zatebećeseuovomdomunaćistalnomesto.Mislimdasmoobojicabilisrećnikadasmoseupoznali.Utrenutkukadasitikaoronintražiokrovnadglavom,menijebiopotrebannekokodobropoznajeKjotoiokolinu.”

Fuđii je ćutao. Nije voleo da ga podsećaju na neprijatni deonjegoveprošlosti.

„Hajde”,rečeĆisaka,„krenidanastavišposaotamogdesistao.”Fuđiishvatidajedošlovremedakrene,pasepognudaprikladno

pozdraviĆisaku,kadmuovajiznenadarečeneštoštoječuvaosvedokrajanjihovogsusreta:„Slušaj,mojdobroobavešteniprijatelju,stvarisuseodnedavnopromenile.Kiravišeneživiušogunovomzamku.”

„Tako je”, govorio je Horibe, dok mu je perčin na glavi treperio,„dobrostečuli,Kiravišenijeušogunovomzamku!”

Horibe je stajao pred grupom od petnaestak samuraja lojalnihklanuAko,međukojimasubiliOiši iHara i jošsedmoricakoji su tadošliizKjotaiOsake.

Prostorija koju su iznajmili za tu priliku bila je iznad veomabučnogrestorana,takodasumoglislobodnodarazgovaraju,jernikosastranenijemogaodaihčujeodbukekojajedolazilaodozdo.Kadasu začuli te njegove reči, samuraji zadovoljno zagrajaše, pokazujućikolikosuuzbuđeni.

„Ovojetrenutakkojismočekali!”,viknujedanodsamurajakojisu

ostaliuEdou,„hajdedagaodmahnapadnemo!”Oiši je takođe bio uzbuđen kada je to čuo. Znao je da mora da

razmišljarazumno,paustadeipogledamladesamuraje,koji,videvšinjegovoozbiljnolice,odmahzaćutaše.

„Budale jedne”, reče on hladno i grubo. „Kakva smo mi snaga ikoga možemo da ugrozimo ako skačemo na svaku glasinu kojučujemo.AkoHoribepotvrdiovuvest,onaćesigurnopozitivnouticatinanaše dalje planove, ali zapamtite da sunaše glavne snage veomadaleko odavde, a nama je potreban svaki čovek da bismomogli daračunamonauspeh.”Onzaćuta,kakobiuhvatiodah,aondaklimnuglavomHoribeu,dajućimuznakdanastavi.

HoribenapravitakvugrimasukojabisigurnozaledilaKirinukrvužilamada jemogaoda jevidi. „Kiraćebitioslobođensvihzvaničnihdužnosti. Jutros je premešten u predgrađeEdoa, daleko, pored rekeSumida.Ličnosamgaotpratiodonde.”

„Odličnosiizvršiozadatak!”,pohvaligaOiši.Horibesenasmeši,uznakzahvalnosti,alitajosmehnijebioosmeh

zadovoljstva. „NemogudavamkažemmnogooKiri”, dodade.Ondapočedapričaosvemu,odpočetka,kakojeKirapokušavaodaiznudinovacodgospodaraAsanoa,otomekakojebiokorumpiran.Znaoje,čak,ikakvesumerebezbednostiukućiukojujeizzamkaprebačenKira.Imaojegrupudobroobučenihstrelaca,spremnihdagabrane,aisam Kira bio je vešt mačevalac. Ali, jedno je bilo sigurno, Kira seplašionjih,Asanoovihsamuraja.

Kad jeHoribezavršiosvoje izlaganje,samurajizagrajaše,aHara,vidnouzbuđen,nijemogaodaizdržiadaneupadne.

„Ima nekih ljudi u Osaki koji tvrde kako mi u stvari nemamonameru da osvetimo svog gospodara. Zar nije došlo vreme da impokažemodanisuupravu?”

NamernonijegledaouOišijevompravcu,panijemogaodaocenikolikoćeganjegoverečipogoditi.On,međutim,nijemogaodaznadajeOišisvojaosećanjauvekpodređivaozajedničkominteresu.

Oišisačekamalo,pa imponovopolako izloživažnoststrpljenjautomtrenutku,kadajošnijestigaoodgovorodšogunananjihovzahtevza rehabilitacijukućeAsano.Morao jeda ihubedida trebadabudustrpljivi,alida,istovremeno,buduuvekspremnizanapadnanjihovogkrvnogneprijatelja.

„Ali, zar ne vidiš”, viknuHoribe, „šogunovi savetnici samo igrajuigrusanama.Oninemajunameruda ikadavrate imanjebratunašeggospodara. Oni samo žele da nas zamore i da nas dovedu u stanjetotalnekonfuzije.Štodužečekamo,našmoralćeopadatiitimećenasnakrajuuništiti.Timeštosmopasivni,samoimidemonaruku!”

„Ali, ne zaboravi, mi smo pod stalnom prismotrom”, suprotstavimuseOiši,uzuzdah,„uJamašinisunasšpijuniralibukvalnodvadesetčetirisata,apratilisunasisvevremedoksmoputovalipremaEdou.Iovde,ušogunovomgradu,moradanassvevremeposmatraju.Zarneshvataš da će na prvi znak dami krećemo u napad, biti obavešteniKirini moćni rođaci i doći da ga spasu? Da li ćeš u kuću koju jezahvatilavatradauletišuogrtačuodslame?Kakoćeizgledatimoralnaših ljudi ako neuspešno izvedemonapad i svoju krv prolijemo poulicamaEdoa?”

Začusetihokucanjenavratima,ajedanodsamurajaotvorivratada propusti slugu, koji im je svima doneo još čaja. Sluga se sporokretaoposobi i laganoraspoređivaošolje sačajem, tolikoupadljivosporodajeHarapočeodagunđaidagapožuruje.Iakoječovekidaljesveradiolagano,nikoneprogovorinirečdokjeonbiouprostoriji.

„Znamo da su špijuni oko nas”, promumla Horibe, pokazujućipremaslugikoji je izašao, „alimožemoda ih izbegnemo i osujetimoako smo pažljivi u svemu što činimo, a naši planovi budu dobropripremljeni. Ja ne tražim da izvršimo napad večeras ili sutra, alimislim da je potrebno odrediti dan za napad, nikako kasnije odsledećeg marta. Ako niste zaboravili, to je godišnjica smrti našeggospodara,adotleKiratrebadabudeonemogućen,nabilokojinačin.Dalinekomožedamikažedačemosačuvatireputacijuhrabrihljudiakočekamodužeodgodinudananaosvetu?”

Odobravanje svih u prostoriji bilo je tako snažno i žestoko da jeOišimorao dobro da razmisli kako da reaguje u ovakvom trenutku.Premaonomekakosusesviponašali,izgledalojekaodasusviprotivonoga što je on govorio, čak i Hara, na čiju je podršku računao.OčiglednojebilagreškatoštojeHaruposlaoranijeuEdo,gdesugamlađi samuraji bukvalno inficirali, puni želje za osvetom. I dalje jedržao dizgine u svojim rukama, ali nije bio siguran koliko će dugomoćizadržavatidanepreduzmuneštonasvojuruku.MoždajeHoribebio u pravu kada je rekao da odluka o napadu na Kira treba da se

donesepremarta.Usvakomslučaju, shvatio jedanemože jošdugodaimseopire.

„Dobro”,rečeonpokušavajućidaizaoklevanjasakrijesvojepravenamere, „počećemo da planiramo našu akciju za mart. Vratiću se uJamašinuipočetipripreme.”

Samuraji su bili presrećni, shvativši da je signal za akciju koji sudugočekalikonačnodat.Pljeskalisurukamailupalijedandrugogporamenimaileđima.Oišijećutao,doksuonipočelidasipajusakekakobiproslavili.Haramupriđeipružimušoljicusasakeom,danazdravi.

„Zanašuspeh!”,rečeHara.„Za naš uspeh”, složi se Oiši i ispi svoj sake u jednom gutljaju.

Razmišljao je oposlednjempismugospodaraAsanoa, kojemu je odjučebilostalnonaumu.Čitaogajeprošlenoći,aonogajeokrenuloprotiv Kire još više nego ranije. Bio je siguran da je gospođa Asanoodlučila da mu preda to pismo baš da bi izazvala takav efekat.IzgledalomujedajeigospođaAsanoustvaribilazabrzuiefikasnuosvetu,makakveposledicetogčinabile.Oišijebiosigurandajenećerazočarati, ali je takođe znao da neće krenuti u akciju dok ne dođepravovremezato.Makolikovršilipritisaknanjega,znaojedaćeunapadkrenutitekkadadođepravitrenutak.

P

Nesloga

ut natrag za Kjoto prošao je bez ikakvih posebnih događaja.Špijuni,Fuđiiinjegovpomoćnik,pratilisuihinaputunatrag,ali

imnisuprilazilisuvišeblizu,takodasusvibiliopušteniji,mnogovišenego kada su putovali prema Edou. Trojica putnika skoro da nisurazgovarala. Svako od njih, Oiši, Šindo i Kojama, bio je zanet usopstvenemisli,pasuuglavnomćutali.DvojicaOišijevihsaputnikateksuuEdoushvatilasavznačajonogauštasuseupustila,pasusvijedvačekalidastignuuKjoto.

Godinasebližilakraju,pasebojaplanina ibrežuljakaokoKjota,odcrveneižutebojejesenjeglišća,pretvorilaubelubojusnega,kojijepaonapočetkuzime.Došla je iNovagodina i ceremonijekojeuznju slede, mada Oiši nije mislio da bi u njegovom domaćinstvu bilorazloga za pune razmere novogodišnje proslave. Svugde u gradumoglisudasevidemuškarciusvečanojodećisaoznakamaklana iliplemićkekućekojojsupripadali,kakoobilazekućesakojimasubiliurodbinskim ili prijateljskim odnosima, a među onima koji su ihdočekivali, bilo je mnogo žena u kimonima jarkih boja i sa mnogoveza i ukrasa. Dečaci su puštali zmajeve, a mnogi od njih nosili sunožiće,daupogodnomtrenutkupresekukanapsvogasuparnika,kojibipoželeodaihpobediutomnevinomtakmičenju.Devojkesubileunajlepšoj prazničnoj odeći i igrale su igru sličnu badmintonu, sareketima od drveta i metalnim lopticama, na kojima je bilapričvršćenamalaperuškajarkihboja.

Tojebilodobakadasuvazaliislugeposećivalisvojegospodareinadređenepopoložaju,daimizjavesvojulojalnostiprivrženost,autimuzvišenimkućamadočekivalisuihkaonajmilijegoste.ZaOišijevuporodicu i njegove ljude iz klana Ako, taj običaj je morao da budezaboravljen,jeronivišenisuimaligospodara.

Oiši je želeo da svi znaju da je njegova porodica u žalosti zapoginulimgospodarem,takodajeideciidrugimčlanovimaporodicezaNovugodinuzabraniodaizlazevandvorišta.Onježeleodapokaže

žalost, ali se takođe brinuo za bezbednost članova svoje porodice,kojimabinekoutodobasvakodnevnegungulemogaodanaudi.Niježeleo da dâ priliku Ćisaki da nekoga od njegovih, pa makar i dete,uzmezataocaitakoOišijaonemogućiunjegovimnamerama.

Neštokasnije,u januaru,odHoribea jestiglaporuka,zbogčije jevažnostiHarapožurioda izOsakedođeu Jamašinu.Kira je teNovegodinebioizvaničnopenzionisan,aglasinesugovoriledaćemubitiponuđeno da živi u Jonezavi, na imanju gospodara Uesugija. Ako seuzmeuobzirbrojčananadmoćtrupakojejeimaogospodarUesugi,tobi Kiru stavilo u poziciju da doživotno bude bezbedan, isto onolikokoliko jebioušogunovomzamku.Zbogtoga jeHoribepredlagaodaseneštoučiniprenegoštoKiraodenatulokaciju.

Hara je takođe smatrao da je poslednji trenutak za napad, a da,akogapropuste,moguna tu zamisaoda zaborave zauvek.Rekao jeOišiju da je vreme da pripreme oružje i svi krenu u Edo, da nepropustepriliku.

Oišijejošmisliodatrebadaseprvosačekaodgovornazahtevkojisu uputili šogunu, pa se nije složio sa Harom. Trebalo je ponovonekakosmiritiHoribea,alijeznaodaakosamodeuEdo,tomožedasezavršilošeponjega.OnodlučidaumestonjegakreneJošida,jedanod starijih samuraja u njihovoj grupi, koji se u potpunosti slagao sasvimnjegovimstavovima,akojićeznatidaubedimladesamurajedajošmalosačekaju.DobrojebilotoštojeOiši,ustvari,biojedinikojijemogao da donese odluku o napadu, pa ako Oiši ne bi bio u Edou,Horibećemoratidasejošmalostrpi.

Hara jemolio i nakrajudobioodobrenjeda ide sa Jošidom, kaonjegovčuvar, iakojeOišiviševoleodaHaraostaneuOsaki inastavisa svojom školom streljaštva. To je obezbeđivalo mir, kada su upitanjubiliUesugijevi špijuni.Takođe, iHoribe iHarabili su sličnogtemperamenta, pa je, ako se jednom zapali, vatramogla da progutasvenjihovenade.

KadajeHaraotišaouEdo,KataokajetrebalodakrenezanjimuOsaku, da ga zameni u školi streljaštva, ali je stalno odlagao danpolaska, kako bi se našao Oišiju. Oiši je bio zabrinut ne samo zbogonogaštoseodigravalouEdounegoizbogtogaštojemrežašpijunaokonjegovekućebilaočiglednopojačana.Senkesupratilesvakogodčlanova njegovog domaćinstva, ili njegove goste, svugde gde bi išli i

makakvimsetrivijalnimposlombavili.Oišinijemogaodashvatištase todogađaloumozgovimanjegovihneprijatelja.Ako jeneprijateljojačavaosnagekojima jenjegovakućabilaokružena, toznačidasuočekivali napad na Kiru. A na Kiru je napad mogao da se očekujesamouslučajudazasvojunovurezidencijuizaberedeoEdoakojinijetako siguran kao deo Uesugijevog imanja. Da je on odlučio da sepreseli u zamak Jonezava, Uesugijevi ljudi ne bimorali da brinu, alipošto jenjihovobručokoOišijapostajao sve jači, to je značiloda jeKiradoneonekudrugačijuodluku.

OišiposlapoKataokuiodmahmureče:„SiguransamdaKiranećedasepreseliuzamakJonezava,gdebibiobezbedanodnas.Sigurnojeodabraonekodrugomestozastanovanje!”

„Da, i meni izgleda da je tako”, reče Kataoka, kome je sve toizgledalonepovezano.

„Znači, ako Ćisaka ne premešta Kiru u zamak Jonezava, postojiopasnost da gami napadnemo. Zato su se Ćisakini špijuni uzmuvaliokomojekućevišenegoranije.”

„Takoje,imenitakoizgleda.”„ToznačidaĆisakainepredviđanikakvoKirinopreseljenje,jerbi

im u zamku Jonezava sigurno bio na smetnji. Kira će ostati negde uEdou, gde ćemomoćida ganapadnemokadbudemoželeli, pa zbogtoganemoramodažurimo.”

Kataoka se složi sa njim, aOiši kretedamuobjašnjavaudetaljesvojuzamisao.

„OvomipotpunoličinaĆisakuinjegovkarakter.OnjestedužandazaštitiKiru,kojijeuvelikojopasnostiodnas,alineželidagaodvedepod krov svog gospodara, jer bi im tada bio suviše blizu i smetao umnogim situacijama. Možda gospodar Uesugi i ne želi da se tolikodirektnosukobljavasakućomAsano,makolikoonabilaunevoljama.Ćisaka sigurno želi da izbegne da jedan samuraj visokog rangaučestvuje u obeščašćenju drugog samuraja visokog ranga u tolikovelikojmeri.”

„U pravu si”, rečemu Kataoka. „Sada i jamislim da je baš tako.Bolje jedavidimoštaćesedesiti,pa tekondadakrenemosanašimplanovimazanapad.”

Njih dvojica odlučiše da napišu Jošidi detaljno pismo, kako bi ganaveli daubedimlade samurajeupotrebuda seumire i čekaju.Ali,

prenegoštosuzavršilipisanje,stižepismoizEdoa,odJošide.Jošida im jeudetaljeopisaokakva je situacijaunjihovojgrupiu

Edou, koje su sve struje koje postoje među njima, ma koliko bilimalobrojni, ikakva jenjegovazamisaobilada ihubedidaodustanuodakcije.Oišibiveomazadovoljanštojeposlaostarogsamuraja,jerje ovaj ne samo bio iskusan i vešt u postupanju sa ljudima nego jeimao i jake živce koji su mu pomagali da ostane hladnokrvan i dasvojim ponašanjem ubedi i druge da se smire. Jošida je, kao iOiši,smatrao da treba čekati na šogunov odgovor, kako bi sebi dalimogućnost da povrate ugled kuće Asano. Jošidi se suprotstavljaoHoribe, koji je bio za neodložan napad na Kiru, kako bi se osvetaizvršila.Postojalajeitrećagrupa,kojajeimalastrpljenjadačeka,alikako je Jošida mislio, njeni pripadnici nisu bili dovoljno odlučni dadruge ubede u svoje mišljenje. Članovi te grupe su sada podržavaliOišija i Jošidu, ali ako njihov zahtev bude odbijen, ko zna da se oninećerazbežati,kaoštolišćeujesenpobegnesadrveća.OišijeznaodaJošida ima nos za procenu situacije i potpuno je verovao njegovommišljenju.

U drugomdelu Jošidinog pisma sa zabrinutošću se iznosilo da jemrežašpijunaokoAsanovihsamurajapojačanaiuEdou,pasu,zbogdogovorakojisubilineophodni,HoribeinjegovisamurajipredlagalidaOišisamnedolaziopetuEdo,negodaseonisvizaputeuKjoto isastanuuOišijevojkućiuJamašini.Nedasupredlagali,većjeizgledajedandeonjihvećkrenuonaput,dokjeHoribeostaouEdou,rekavšidanemožedaostavinikogakobimogaodapratiboljeKiruodnjegasamog.

Oiši je bio besan, čuvši da je Horibe tako brzo doneo nekolikoodlukaokojimasenijeposavetovaosanjim,aliznaojedanesmedareaguje impulsivno, jer je Horibe i dalje bio motorna snaga grupemladihsamuraja,kojisubiligarancijazauspehborbenaživotismrt,akodonje dođe.On odluči da ne ukoriHoribea, negoda se ponašakao da mu je on ranije savetovao da pošalje samuraje u Kjoto nasavetovanje,kakosetenzijemeđunjimanebiuvećavale.

Grupa samuraja iz Edoa stiže u Kjoto u februaru. Sastali su se ukući u Jamašini i prvo pitanje koje je postavioHara bilo je šta je saoružjemiopremomzanapad,kojajetrebalodavećbudespremna.

Oišimirnoustadeipočedagovori.Govoriojedugo,kakobismirio

atmosferu koja je na početku pretila da izađe van kontrole,objašnjavajućiprocesodlučivanjaušogunovomdvoru,koji jeveomakomplikovanidugačakizbogkogaonijošnemaju,odgovornanjihovzahtev.Tekkadabudejasnodajezahtevprihvaćeniliodbijen,počećepripremezaakciju,koja,zbogtoga,nikakonemožedabudeumartu,kako su ranije zamišljali. Bio je februar, a za pripreme i odlazak doEdoa, a da ih ne primete špijuni i šogunovi ljudi, bilo je potrebnomnogoviševremena.

Hara onda postavi novo pitanje. Nijemu prijalo to što ga je Oišiposredno u svom govoru označio kao člana grupe fanatičnonastrojenih,pajeusvomgovoraželeodaseprikažeudrugomsvetlu.Dobro, ako šogun čak i prihvati njihov zahtev, vrati posed bratunjihovoggospodaraipovratičastporodiciAsano,dalićetoznačitidaoninesmejudanapadnuKiruidaosvetemrtvoggospodara.

„Dalićetoznačitidaosvetenikadanećenibiti?”,zapitaon.Oiši uzdahnu kad je saslušao mladog samuraja. Morao je da

napravidobrupauzudaodgovorinatakoveštopostavljenopitanje.„Povratak poseda i restauracija kuće Asano i osveta su dve

različitestvari”, rečeonmirno. „Tisiupravu,Hara,kadkažešdabi,ako kuća Asano bude ponovo povratila svoju čast, bilo u najmanjuruku nezahvalno prema onima koji su to omogućili da se sprovodiosveta po svaku cenu. Jer, iako je Kira sada penzionisan, napad nanjega bio bi napad na jednog od dugogodišnjih vrhunskih savetnikašogunovogdvora...”

HaraotvoriustadokjeslušaoOišija,jernijeočekivaotakovelikuiotvorenuiskrenostodsvogavođe,kojijebionamukamadazadovoljimnogezahteveinađenajboljarešenjazasve.

„Ali”, nastavi Oiši, „ako dođe do povratka poseda kući Asano ipovratkanjenesamurajskečasti,jaćulično,takosamčvrstoodlučio,kao pojedinac, osvetiti preminulog gospodara. Osvetiću ga ja sam, uimesvihvas.”

Nastao je tajac. Niko nije očekivao ovakav završetak govoranjihovogvođe.PrvoprogovoriHara:„Zarnevidiš,Oiši,daakoosvetuizvršištisam,svimi,kojismoodpočetkabilisatobom,uočimasvetapostajemokukavice!”

Začusežamorodobravanja.„Svako na svetu zna da samuraj ne može da živi pod istim

nebeskim svodom sa ubicom svoga gospodara.Ma šta da se dogodi,svi mi moramo da dobijemo podjednaku priliku da osvetimogospodaraAsanoa!”,viknuHara.

Nastade buka, galama, gužva, u kojoj je svako govorio kad ježeleo,mahalo semačevima, sevalo pogledima, a pored Jošide i starisamuraj Onodera stade uz Oišija, da i demonstrativno pokaže da jepotpuno na njegovoj strani. Nastala je takva situacija da argumentinisuznačiliništa.Svakojegovorioštoglasnijemože,aniječuoništaštajegovorionjegovsused,akamolinekokojebioudaljenodnjega.

Oišishvatidajepotpunoizgubiokontrolunadsituacijomidamoranešto da učini da smiri duhove. Nije bilo načina damlade samurajeubedi u snagu svojih argumenata, pa jemorao da im ponovo priđe,kakobigaidaljepodržavalikaovođu.

„Dobro, dobro!!!” zavika on, „nemogu da budem sam ili na čelugrupemalobrojnihprotivsvihvas.Saslušajtemesamojošjedanput!”

Samurajiseponovoutišaše.„Evo, slažem se sa vama da svi moramo da zajednički delimo

sudbinuidatakotrebadaostane.Japrihvatamdazajednoostanemogrupaosvetnika,alizahtevamodvasdabudetestrpljivijošmalo.Martjeprednama i nikopametannemožedamisli da je napadumartumoguć.Jatražimodvasdasačekamojošmaloividimokakavćebitiodgovor šoguna na naš zahtev. Neka to bude jošmalo vremena, alivreme neće biti važno, jer kako moje informacije govore, Kira ćeuskoro biti sam i bez jake zaštite. Moći ćemo da ga napadnemo samnogovišenadezauspehnegosada.”

On im ispriča sve što je saznao o razmišljanjima u kući Uesugi ipotezimakoje jevukaoĆisaka.Kiraćeuskorobitiu rezidencijikojanije toliko čuvana kao što je šogunov dvor, niti što bi bio zamakporodice Uesugi. Kada takav trenutak dođe, svi će ga zajedničkinapastiiosvetitismrtsvogagospodara.

Atmosfera se brzo smirila, zakleše se još jedanput na vernost ilojalnost,paseraziđoše.JošidajeponovobioposlatuEdo,daHoribeukažekakavjedogovorpostignut,HarasevratiuOsakunasvojemestoučitelja streljaštva, a Onodera ostade uz Oišija u Jamašini da mupomaže u svemu. Kad su se razilazili, samuraji su iz kuće izašli unekolikomanjihgrupa,podvojica-trojica,pa je špijunimabilo teškodaihprate.Ali,špijunidadošesveodsebeisveštosusaznali,atonije

bilomnogo, javišeĆisaki iprekonjegaKiri.Ćisakaodlučida jošvišepojačašpijunskesnage,ali tadadonese joščvršćuodlukudaKirunepozovedaživiuzamkunjegovoggospodarauJonezavi.

P

Porušeni mostovi

roleće je donelo kišu u Kjoto. Kiša je lila kao iz kabla, a rekepoplavilesveokosebe.Oiši jesedeousvojojkućiu Jamašini, sa

dovoljnovremenadarazmišljaosituacijiukojojsenašao.Osećaosekaopribijenvelikimekseromodrvo,jernijemogaonikuddamakne,adatoneznajuĆisakinišpijuni.Utakvojsituacijijošboljejerazumeokako se osećajuHoribe i drugimladi samuraji, koji su neprestanouKirinojbliziniivelikomiskušenjudagausvakomtrenutkunapadnu.Oišijevineprijateljibilisuskoronevidljivi,panijenimogaodaudarinanjih ida jehteo,ali jeonznaoda ihnebinapaonidasumubilipred nosom. Dok je padala kiša i svugde bilo poplavljeno, Oiši,međutim,uspeda smisli jedanneobičanplan.Tajplannije zahtevaorizike kao što bi bio oružani napad mačevima, ali je bio opasan sasvojedrugestrane.Oišiipakpomislidavredipokušati,jerzaborbusaprotivnicimamačnijeuvekbiodovoljan.

Tokom prve polovine aprila, on je odlazio u Kjoto češće negoobičnoičaktamoprespavaonekolikonoći,aliotomenijegovoriosvedomaja,kadagajeponovoposetioKataoka.

„Dragomi je što te vidim”, reče on Kataoki, sa izrazom lica kojisamurajniječestoviđaonalicusvogvođe.

„DaliimavestiizEdoaonašemzahtevušogunu?”,zapitasamurajmajmunskoglicakadsuušliukuću.

„Nemaničega”,promumlaOiši.„Nemaninaznakedaćeodgovorauopšte biti. Horibe i ostali mladići su izgleda u pravu. Šogunovisavetnicisamoodlažuodlukuupokušajudavremeprođe.”

„Neznam...”,počeKataoka,kadgaOišiprekide.„Ne moraš da ideš niz dlaku mojoj taštini”, reče Kataoki vođa

Asanovih samuraja. „Znam da sam pogrešio. Želja da sačuvam častporodice koja nam je svima mnogo značila, bila je jača od mojihsposobnostidavidimpotpunuipravuistinu.”

„Arakikažedamoždajošimamošansedadobijemoodgovor.”„Araki je takođe ljubazan, ali on ne shvata suštinu stvari. Ne

smemoda se više oslanjamoni namoj ni na bilo čiji optimizam.Odsada pa nadalje, treba da počnemo da razmišljamo drugačije i da uskladusatimnapravimonoviplan.”

„Misliš li da krenemo u napad odmah?” zapita Kataoka skoroozareno.

„Kad čovek misli da treba da požuri, možda je bolje da kreneobilaznimputem”,rečeOišioklevajući.„Trebapreduzetinekekorakekojesamdosadaoklevaodapreduzmem.Jaćuuraditionoštomislimdajeneophodno,aočekujemdaćešmeitipodržati.”

Legoše ranije, ali Kataoka još nije znao na šta Oiši misli, ali jesledećeg dana, kada se probudio, shvatio šta će biti potrebno da seuradi.

Togjutra,Oišijeustaorano,kaoiobično,doručkovaosaženomidecom, a kada su mladi krenuli napolje da se igraju, on ode dokuhinje,gdeježenabilaotišladasesakuvarimadogovoriotomeštaće se pripremati za ručak i večeru. Pozvao ju je da odu u sobu udrugomdelukuće,gdeješiromotvoriopapirnepomičnezidovekakobi sunce zagrejalo kuću. Bilo je kasno proleće i toplota je bilaneophodna svima. On pokaza ženi da sedne, a ona kleče poslušnoporednjega.Nijeuopšteznalaštatonjenmužspremadajojizloži.

„Svakim danom je sve toplije”, reče on kako bi je makar malosmirio.

„Da”,skoroprošaptaona,gledajućiupodisprednjega,„svejevišezrikavacaubašti,štoznačidaseletopribližava.

Ćutke ju je gledao, diveći joj se. Sve ove godine otkako ju jepoznavao,onaseuvekponašalaodmereno,mirnoikorektno.Znaojedamožeda računananjuu svakom trenutku, i sada iubudućnosti.Poslednjegodineona,kaoženasamuraja,bilajenanajvećojprobiodsvogarođenjaisvakiodtihtestovajeizdržala.

„Znam da poslednjih dana dolazim kući veoma kasno i da te touznemirava”, reče on, odlažući što duže može ono što je u tomtrenutku hteo da joj saopšti. Ona je, naravno, shvatala važnosttrenutkainijegapožurivala.

„Ništa nam ne smeta. Deca ionako rano zaspu, pa im ništa nesmeta,bilokadasetivratio.”

Shvatio je damu u ovom trenutku zamera što joj nije dolazio uposteljuvećkoznakolikodugo,alijebiozadivljennačinomnakojije

onatočinila.„Onoštoželimdatikažemjeveomavažnoinijemiuopštelakoda

toizgovorim,naročitozatoštotiniučemunisipogrešila...”„Reci,ništaminećesmetati”,prošaptaona.„Napisaosamovopismo”,rečeon, izvlačećiomot izsvogširokog

rukava.„Tojepismokojimserazvodimodtebe.”Onapoblede,alinerečeništadokjeuzimalapismo.Dokječitala

pismo, lice joj je bilo kao kamen, bez ikakvog izraza, a kada ga jepročitala,spustigaporedsebenapod.Onaseokrenuodnjega,aOišipogledaudrugustranu,kakojojnebivideosuzeuočima.

„Moralasidaočekuješovakonešto”,rečeonnežno.„Govorila sam sebi da se to nikada neće desiti”, reče ona,

pokušavajući da kontroliše glas i kako ne bi odmah zaplakala.„VerovalasamdaćestićišogunovodgovornatvojumolbuidaćemosesvizajednojednogadanavratitisrećniuzamakAko.”

„I ja sam se tome nadao, ali sada je vreme čekanja isteklo, a jamoramdauradimneštou šta ti idecane smetedabudeteumešani.Zatomoramodaserazdvojimo.”

„Zaštonemogudabudemumešanauonošto ti radiš?”, rečeonaposlekraćepauze. „Uveksam imalavezesasvimtvojimposlovima iakcijama.”

„Ne, ovog putamora da bude drugačije, jer nikada nije bilo kaosada!”,rečeonodlučno,aonapognuglavu.Shvatilajedavišenemožedamusesuprotstavlja.

„Želimdauzmešdecuivratišseroditeljima.Akotakoučinimo,svešto budem uradio u budućnosti, neće više imati veze sa vama. Nikoneće moći da vas smatra odgovornim za ono što ja budem učinio.Takomoradabudeitakoćemoučiniti.”

„Deca”,rečeona,„dalisimislionasvudecu?”„Ćikaraimašesnaestgodina”,odgovorion,„trebadamuostavimo

dasamodlučištaćedauradi,daodesatobom,ilidaostanesamnom.”„Znači,moramdavasizgubimobojicu?”,rečeona,prostrvšisepo

poduizajeca.Njenotelotreslosejednovreme,aondaseumiri.Opetsusečulisamozrikavciubašti.Onaustade,obrisasuzeisedeponovouspravno.

„Žaomije”,rečeona,„znamdajetoneštoštomorašdauradiš,ajaćusemolitizauspehtvogapoduhvata.Uveksamsemolilazatebe.A

kadaćemoratidaseizvršeformalnostiokorazvoda?”„Što pre, to bolje”, odgovori Oiši. „Molim te, idi i kaži Ćikari da

dođeovamo,jersadamoramdaporazgovaramsanjim.”Njihov razgovor time jebio završen.Ona sepoklonidozemlje, a

onda ustade i izađe iz sobe. Zvuk njenih stopala, šuštanje njenihčarapapo tatamiju,bilo jeneštoštoćeOišiuvekpamtiti i štoćemunajvišenedostajatiubudućnosti.

Ćikaru je zbunilo crvenilo namajčinom licu i način na koji ga jeposlalaocu,alibezpitanjakretedasevidisanjim.Onklečepredoca,pokloniseiondasede,dasačekaonoštoovajimadamukaže.

„Teškoćenakojenailazimouovomživotusukaznezagrehekojesmo počinili u našim ranijim postojanjima, ali takođe i poukaneophodnazavišistupanjživotakojinasčekaubudućnosti.Tosivišeputačuoodsvojihučitelja,zarne?”,rečemuotac.

„Da,oče.”„Onda,nemoramouopštedaoklevamo,negotrebadaizaberemo

težiputkojinasvodiubudućnost,tojenašadužnost,zarne?”„Takoje,oče.”„Ali, kada je u pitanju lojalnost, onda naša osećanjamogu da se

sudarenaputuodabiratogaputa.Sadanegovorimosebi, jer jemojputjasnozacrtanionoštotrebadaučinimjepotpunojasno.Ali,kadsitiupitanju,predtobomstojedvaputa.Kadasetvojamajkasatvojommalombraćomisestramavratisvojimroditeljima,možešdakrenešsanjom i brineš o svima njima. Tvoja odgovornost neće biti mala, adužnost nikako laka. Ako kreneš samnom, taj put te skoro sigurnovodiusmrt,alitasmrtćebitičasna.Sadatimorašsamdaodlučišštaćeš da radiš, jer si dostigao godine u kojima sammožeš da donosištakveodluke.Neželimdatajizborpravimumestotebe.”

Ćikara je dugo čekao ovakav trenutak i bio je spreman daodgovorinapitanjasvogaoca.Bezoklevanja,onreče:

„Oče,znamdašalješmajkuroditeljimadajezaštitiš,ajaćukrenutisa tobom.Akokrenemsanjom,makakvaopravdanja imao,ustvarićusamoštititisamogasebe,atonepriličisamuraju.”

Oišiosetineizmernusrećukadazačuovajodgovorsvogasina.Bioje ponosan na njega i vaspitanje koje mu je dao. Video je na deluvrednost izreke da cveće cveta iz korena koji su stari hiljadamagodina.„Nemorašodmahdaodlučišidašmiodgovor.Razmislidobro,

pamiondasaopštisvojuodluku”,rečeon.„Odlukusamvećdoneo. Idemsa tobom”,uverigadečak. „Jasam

muškarac,amuškaractrebadaidesamuškarcima.Svakidrugiputbiobikukavički.”

„Dobrodošaounašugrupu”,rečeOišisaosmehomiuzedečakazaruku.„Oddanastečekajupotpunoisteodgovornostikaosvakogaodnas.”

Ćikara mu uzvrati osmeh. Dobio je ono što je najviše želeo nasvetu,priznanjesvogaoca,paustadeiveseo,sanekimsjajemnalicu,odeizsobe.

Zasamo jedandan, žena idecabehuspremnidakrenu,aOiši ihispratinakapijisaizrazomnalicukojimjepokušavaodasakrijesvojaosećanja.Maladecasuplakalaiočisuimbilecrveneodplača,alikadvidešeoca,pokušašedazaustaveplač.Mimurajepredvodiopovorku,vodećikonjanakomesubilespakovanestvari,ažena,kadadođenakapiju,baciposlednjiputpogledpremaOišijuiondanastavidaljezaMimurom.IOišiiženaznalisudasevišenikadanećevideti.

O

Najlepša gejša

d tri velika kvarta zadovoljstava u Kjotu, Gion je bionajpopularniji. A među kućama gejši u Gionu najveću zavist i

ugled,pokvalitetusvojeusluge,izazivalajekućakojasezvala„Ždraluletu.”Hošino,vlasniktekuće,biojeznojaviodvratninitkov,koji jedaosveodsebedaodsvojekućenapravinajboljemestouKjotu,atajugledjestalnoodržavao.Dobrauslugasejošboljeplaćala,aHošinojenovacvoleonajvišeodsvega.

Togadanaposmatraojegosteujednojodsobakojesugledalenareku. Dvojicu gostiju znao je iz viđenja, to su bili lokalnimomci poimenu Šindo i Kojama. Ali, druga dvojica bili su samuraji, koji suočiglednoprviputušliukućugejši,panisuznalikakodaseopusteiuživaju. Jedan koji je bio važnijeg izgleda delovao je nervozno, paHošinopomislidanjegovomugledunebibilokorisnoda takavgostode nezadovoljan i da kasnije priča kako je „Ždral u letu” dosadnomesto.

Hošino je stajao u hodniku i znojio se, slušajući razgovor u sobikrozpapirnavrata,znojiosedokjeslušaokakokonverzacijazamiresve više i više, pa na kraju ne izdrža i, uhvativši za ruku jednu odkelnericakojajetudaprolazila,šapnujoj:„PozoviOkaru!”Devojkasepokloniiodedaizvršinjegovonaređenje.

Utojsobi,poredkojejestajaoHošino,Oišisestvarnodosađivao.Čajdžinicajebilalepouređena,asobaukojojsubiligledalajena

rekuKamo.Biojesigurandasudobilinajboljemestoukućigejši,alirazgovorčetirigejšekojesubilesanjimabio je takodosadandaonjednostavnonijevišemogaodaizdrži.

Biloihječetiri,jersubilačetirigosta,svakazapojednogodnjih,asvaka jebiladonelavelike lakiranepozlaćeneposlužavnikeprepunesakeaidrugogposluženja.Svesubileobučeneusjajnakimona,jarkihboja, od najboljegmogućegmaterijala, a pojasevi na njima bili su ukontrastu sa bojama kimona i odavali lep utisak. Lica su im bilaprekrivenajakombelombojom,kakojebioobičajkodgejši,adonje

usne bile su jako istaknute jarkim bojama karmina. Njihove frizurebilesupažljivonapravljeneikosapunanajskupljihukrasa.

Devojkesusenapočetkupredstavile,rekavšisvojaimena,adabisesviopustili,svakomeodgostijuodmahdadošešaljivenadimke.Oišijedobionaziv„Ujka”,Šindo„GospodinLisac”,Kojama„GospodinMiš”,aKataokajeprirodnodobioime„GospodinMajmun.”Pićasunemilicesipana, izvikivane zdravice, šolje za sake bile su pražnjene i opetpunjene do vrha, ali dok su Šindo i Kojama, pa do neke mere iKataoka,počelidaseopuštajuiuživajuurazgovoru,Oišinikakonijemogaoda imsepriključi.Devojkakoja je sedelaporednjegabila jetolikomladadajemogladamubudećerkaionseosećaoglupokadjetrebalo da pije sa njom. Već je bio skoro odlučio da krene, kada seneštoiznenadadogodilo.

Oiši jebašneštodošaptavaoKataoki,kadadevojkakojajesedelaizmeđu njih dvojice ustade i ponese poslužavnik sa sobom. Nisu niprimetili kada su za njomustale i krenule ostale devojke, a onda sevratile sa poslužavnicima prepunim bogatih jela, koja su vidnogovoriladaseutojkućinepoštujušogunoveodredbeočuvanjuživihbića.

Oišiseokreteposlužavnikukojijestavljenprednjega,dapogledaštamujetoposluženo,ali jošnijebioshvatiodajesadaporednjegadrugagejša.Sedela jetiho,nijebilabučnakaonjeneprethodnice,alijeneštogovorilodajojrazgovornijeneophodandabiseljudiporednje osećali opušteno. Oiši pogleda prema pridošlici i dah mu sezaustavi, jer je pored njega, sa blagim osmehom na licu, sedelanajlepšaženakojujeikadavideouživotu.TojebilaOkaru,gejšabrojjedan, najbolja u tom neobičnom svetu žena obučenih da zabave iusrećečoveka.

Niko ne bi mogao da pogodi koliko ima godina, mada je bilosigurnodanijebilamaladevojčica.Njenkimonojebiotakođeprelep,alinesuvišelepšiodkimonakojesunosileostaledevojke.Nanjenomlicunajupadljiviji jebio lepo istaknutiaristokratskinos,aliočisu jojbile još lepše ioneuhvatišeOišijevpogled.Bilesukrupne i jasne,saizražajnom dubinom, koja ju je odmah izdvajala od svih drugihdevojakaizbeljenihlica.

Tihim,alimuzikalnimglasom,onapočeda imobjašnjavakojasujela pripremljena za njih i poče da jede zajedno sa njima, unevši

odmahneverovatnuživostucelodruštvo.Doksukasnijedrugegejšeigraleipevale,onajeobjašnjavalaznačajsvakogpokretaisvakerečiupesmama,takodasugostiupotpunostimoglidauživajuunjima.

Onda je ionaustala i zaigrala, aOišija zapanjinjenagracioznost.Dokjujepratilajednostavnaalisenzualnamuzikasašamisena,onajeigralaipokretimaizražavalaosećanja,kojasumogladabuduiflertineuzvraćenaljubav,nikomenijetrebaloposebnoobjašnjavati.

Drugedevojkesuopet igraleposlenje,aondasuŠindoiKojamapočeli da imitiraju devojke u igri, stvarajući svojim pokretimaneverovatnuburlesku,na šta seOiši zasmeja,prviput togadana,paatmosferapostadenaglomnogobolja.

Kada jedošlovremedakrenu,devojkesu ih ispratiledoulaza,atamo ih je sačekao ivlasnikHosino.Rastajali susekaodasucelogaživotabilizajedno,adevojkesusedubokoklanjale imolile ihda imopetdođu.Gostisudavalisveodsebedauveregejšedaćeopetdoći,ali najuverljiviji je bio Oiši, koji nije skidao pogled sa Okaru cele tevečeri.Zanjegajetobilovečekojenikadanećezaboraviti.

Sabilokojetačkegledišta,OišijevodlazakukvartzadovoljstavaGionbio je veliki uspeh. Ljudi u Kjotu počeli su da o tome govore saiznenađenjem,atojebiloonoštojeonželeodapostigne.Štosuvišeljudi pričali o njemu i štomu je reputacija bila ugroženija, ljudi okoKire će biti manje zabrinuti da će ih on ikada napasti. Kuće gejšipostadoše mesta u koja je on svraćao svakodnevno, a to mu jepomagalo da, malo-pomalo, uruši ono što se nekada zvalo njegovugled.

Naglasonovomrazvojudogađaja,novišpijuni,kaopojačanja,bilisu poslati u Kjoto, jer su njegove aktivnosti sada bile postale tolikodinamične da ih nije bilo lako pratiti. Ne samo što su se zabrinuli uneprijateljskomratnomlogorunegojezabrinutostpočeladaserađaimeđunjegovimljudima,štomujetakođeutomtrenutkuodgovaralo.

Svakoga dana ustajao je sve kasnije, pojeo bi nešto umestodoručkaiodmahkretaougrad.Nekojeuvekišaosanjim,aliinjegovipratioci počeše da gube ritam, ne mogavši da postignu sve što jetrebalodabi seOiši redovnopratio. Špijuni su često išli prednjima,znajućitačnokudaOišinameravadaide,paihjeKataokaušalipočeo

danaziva„vodičimazakvartovezadovoljstava.”Špijunisupokušavalidasesakriju,ali jenjihovoponašanjebilo tolikoupadljivodasuvećsviznaliokomejerečiotvorenoimsepodsmevali.

Dešavalosedadanproveduupićuirazličitimigrama,nakojeseOišivećbionavikao,adaondakrenuudrugekvartove,kakobinegdevečerali,paondaišliinatrećeinačetvrtomesto,danastavedapijuizabavljajusedokasnounoć.Kadsusevraćali,Oiši jebiovećvidnopijan i privlačio je pažnju prolaznika na sebe, posebno kada bi sepribližilikućiu Jamašini, gde je idalje stanovao.Kadabivremebilolepo,onjeznaodasasobompovedečitavugrupugejši idasanjimana nekom javnommestu, kao što je park Gion, napravi pravi veselipiknik,koji suneometanoposmatrali sviprolaznici.StanovniciKjotabilisunaviklinatakveprizore,alidaunjimaučestvujetakoozbiljansamurajkaoštojebioOiši,bilojesasvimneobično.

Reputacijamusepogoršavalasvevišeiviše,alikaonagraduzato,dobio je činjenicu da njegov plan sasvim dobro funkcioniše. Svakogdana,svakenedelje,izKjotauEdoslatisuizveštajikakoOišibančipočajdžinicama,kakotrošinovackaolud,adaodavnonijeimaonijedansastanak sa svojim samurajima, koji su, i sami začuđeni, sedeli usvojim stanovima i čekali. Jedini koji su mu pravili društvo bili suKataoka, Šindo i Kojama, koji su bili proglašeni za ulizice i koje susamuraji počeli da ismevaju. Praćenje Oišijevih dnevnih i noćnihaktivnostikoštalojesvevišeiviše,jersušpijunitakođemoralidasegoste u restoranima i čajdžinicama u koje je on odlazio, tako da jeĆisakaujednomtrenutku,poštojesituacijabilaočigledna,odlučiodasveprekine i da ostavi samonekolicinu špijunada nastavedaprateOišija.Špijunažasevratilanasampočetak,jeruzOišijaostadošesamoFuđiiinjegovpomoćnik,kaoikuvaruOišijevojkući,kojijejošbiouslužbi,alijeimaosvemanjeposlaizajednuizadrugustranu.

Samodvojicašpijunasadasubilauteškojsituaciji, jer jeOišisvečinioda ih zbuni.On injegovi ljudibi se razdvajali, izlazilinadrugavrata, hodali različitim putevima, Fuđii je trčao za njima, ili isprednjih,nosećiidaljesvojukorpunaglavi,aliOišijebiosveopuštenijiiopušteniji,jerjenjegovataktikapočeladadajeploda.

Oiši se sve više navikavao na novi svet u kome je svakodnevnoobitavao, ali mu je najteže bilo da prati razgovore koji su često zatemu imali pozorište, popularne glumce toga doba, slikare i druge

umetnike.Dokihjeslušao,Oišiječestogledaosagovornikesatakvimlicemda ih je zasmejavao, aonda im jeobjašnjavaoda jeonobičansamurajizprovincijekojinijenikadaboravioutakvomsvetu.Jednogpopodneva u „Ždralu u letu”, kući koju jeOiši posećivao češće negodruge kuće gejši, vodila se posebno živa diskusija o kvalitetima imanamapojedinihpozorišnihglumaca.Oiši jeponovopokušaodaseizvuče i objasni kako ništa od toga ne razume, kada mu Okarupredložida jedanput lepoodeupozorištekabuki idavidiočemujesve to reč. Ostale gejše zagraktaše i zapljeskaše u oduševljenju natakavpredlog,aliseOišipraviodanijeprimetionjihovureakciju.

On se mirno okrete prema Okaru i ljubazno joj zahvali na tompredlogu.Zatrenutakjepomisliodagaonaizvrgavaruglu,aliodlučida ne reaguje na to, već da to prihvati kao ozbiljan predlog i da upozorište ode već sledećeg dana. „Nikada mi do sada nije palo napamet da odem u pozorište, ali ko zna, možda je stvarno takozanimljivo kako kažete”, reče on mirno. Nisu mu poverovali čak niŠindo i Kojama, koji namigivaše jedan drugome iza njegovih leđa,sigurni da to govori samo sake koji je Oiše popio, ne i pravi njihovvođa. Znali su dobro da on sam nikada ne bi otišao na neko takvomesto.

Njihovazabavatogadanapotrajala jedodubokounoć ikadasukonačno odlučili da krenu, Kataoka primeti da ih samo jedan odšpijuna sa korpom na glavi čeka ispred ulaza. On to reče Oišiju, paodlučišedasemalonašalesaumornimprotivnikom.Šindo iKojamaseprvooprostišesagejšamaivlasnikom,aondarazmenišeodećusadvojicom slugu, koji izađoše na kapiju. Špijun je krenuo za njima, asvesu tosabalkonaposmatraliOiši iKataoka,smejućise.Onda,svačetvorica izađoše na drugi izlaz. Nisu, međutim, primetili da ih sajednog prozora pažljivo posmatra gejša Okaru, na čijem je licu bilomnogovišenegoobičnoginteresovanja.

Sledećegdana,naopšteiznenađenje,Oišiobjavidaideupozorištekabuki.Šindo iKojamasuvećmnogoslušalio tomnovompozorištuzaplebs,mnogoživljemikoloritnijemnegostatičnopozorišteno,kojeseigralosamonadvoru,paodlučišedaionikrenuzajednosaOišijem.Kataokajetakođeodlučiodakrene.Njegapozorištenijeinteresovalo,moždačakimanjeodOišija,alijeshvatiodajeboljedabudeuzsvogavođu,makarkaonjegovčuvar.

Prvapredstavapočelajeokopodne,ali jeOišiusputinsistiraodasvrate u jednu čajdžinicu na sake, tako da su prvu predstavupropustili. Vreme je odmicalo, pa Šindo upozori ostale da bi bilodobrodakrenu,kakobistiglimakarnasledećupredstavu,jerakonestignu na vreme, sva sedišta mogu da budu rasprodata. Oiši ga jeignorisao, sipao je piće za pićem, pa je bilo kasno popodne kada sukrenuli.

KaoštoseŠindoiplašio,svasedištaupozorištubilasurasprodatakadasutamostigli.Nablagajnijebilomnogoljudi,kojisupokušavalida dobiju ulaznice, ali su sve vraćali. Oiši je, međutim, bio takoraspoložendajeodlučiodaupozorišteuđuposvakucenu.Pozvalisuupravnika,akadaseonpojavio,OišimuzapretidaćegabacitiurekuKamoakozanjihnenapravimestaugledalištu,itoodmah.Upravnikpogladisvojućelavuglavuiobećadaćeučinitisveštomože,aubrzodođemomakkojiimrečedaćeihuvestiusalu.

U sali je bio polumrak, ali se videlo da je pod bio prekriventatamijem,aprostorbiopodeljenunekuvrstu loža,koje susvebileprepuneposetilaca,svihdobaživotaiizsvihdruštvenihsredina.DabinašaomestazaOišija,upravnikjemoraodanateračetvoricutrgovacada izađu iz lože u samoj sredini gledališta i prepuste mestasamurajima. Trgovci su besno posmatrali kako došljaci ulaze unjihovuložu,asasobomsunosilinepojedeneobroke,kojesudoneliuspecijalnim kutijama. Oiši je predvodio svoje prijatelje, galameći ibuljeći okolo po pozorištu, pokazujući upadljivo u neke od loža, uzkomentare damožda nisu dobili najboljamesta. U pozorištu je bilonajvišetrgovacaidrugihgrađana,bilojemnogoigejši,ačakjebiloinekolikosamuraja.Bilojeinekolikoronina,međunjimajedanveomakrupan,kojijebiouložiblizunjih.Iakojepredstavabilautoku,Oišisenijena toobazirao,negopočedaotvara flašusasakeom,kojusubilidonelisasobom,napravivšitakojošvećugalamuigužvu,jermujebilopalonapametdapozoveupravnika, kakobi imdoneli vrućuvodu da u njoj zagreju flašu sa sakeom. Niko, naravno, nije imaohrabrosti da ga opomene, čak ni krupni samuraj u loži do njih.Posmatrao je neprekidno predstavu, samo usput gunđajući ikomentarišućiOišijevoponašanje.

Oišinijeuopšteobraćaopažnjunanjega,nitinabilokogadrugog,itekkadajedobiotopluvodudaunjojzagrejesake,smirioseipočeo

da prati predstavu. Kada je pogledao prema bini, vide da je na njojbilo postavljeno nešto što je predstavljalo seosku kolibu, a da suglumcisvibiliobučeniuseoskuodeću.Oišijutobešeneinteresantno,pajeglasnokomentarisaodasvugdevangradaimaselaiseljakaidanije potrebno da se dolazi u pozorište da bi ih čovek video.Komentarisao je i tošto ti seljacinabinigovore jezikomkojiuopštenijeličionaonajjezikkojimsegovorinaselu,biojesuvišestilizovanidaleko od životnog. Onda je primetio da su osećanja koja seljacipokazuju u predstavi suviše uzvišena da bi mogla da se primene utakvojjednojneotesanojsredinikakvojeselo.Pozvaojegledaocedane poveruju predstavi u kojoj se prikazuju tako nemoguće stvari.Slušaojeinijemogaodaverujedaseljacirazgovarajuostvarimakaoštojekonfučijanskaetika,iliizborizmeđudužnostipremaonimakojisunamnadređeniiosećanjapremaonimakojevolimo.Počeojedaseglasnopodsmeva,daguraKataokuibukvalnogaudaraispodrebara,pokušavajući da mu skrene pažnju na taj neobičan skup seljaka napozornici.

Kataoka se glasno smejao, a i ostali u njihovom društvu, alisamuraj u susednoj loži izgleda nijemogao da se složi sa tim, jer jestalno nešto došaptavao svojim prijateljima, očigledno se žaleći naOišijevoponašanje.

Onda senapozornicipojavi junakinjapredstave, koja jeudramibiladamavisokogranga.ToodmahOišijudadepovodadaizjavikakosuglumcisuvišehrabrikadpokušavajudaigrajunekogakojevišiporanguodnjihsamih.Upredstavinjujemaltretiraomužinakrajujujeoterao od kuće, pa je završila u kući nekog trgovca. Ona je bilapobeglaodkućeiukolibiječekalasvogamuža,aliOišinedozvolidasenjihdvojeuopštesretnu.

Ljutit,ustao je ipovikaoda jeglumacprevarant,daonuopšteneshvata kako treba igrati dame iz visokog društva i zatražio da sepredstava odmah prekine. Nastade veoma neprijatna tišina, kojuprekideuzviksamurajaizsusednelože,kojivišenijemogaodaizdržiOišijevomaltretiranje.

„Začuti ti, neznalico, životinjo jedna!”, povika on na Oišija.„Ponašašseprostijeodmnogihobičnihgrađana,akolikočujem,nijetiprviputdaodsebepravišbudaluovdeuKjotu!”

Oiši u početku nijemogao da veruje da neko izgovara te reči, a

ondazgrabidrškusvogamača.Ali,nijemogaodagaodmahizvuče,našta samuraj iz lože do njih podsmešljivo viknu: „Šta je, taj tvojmačvišenijenizašta,moždagakoristišukuhinji?”

„Pogledajte, pogledajte ovog čoveka, on sebe naziva samurajem,on tvrdi da je bolji od svih nas u sali, bolji od ljudi na sceni, a nosizarđalimač,kojinemožedaizvučeizkorica!”

Smejao se dok je to govorio, a Oiši, ne mogavši da to istrpi,zamahnumačemkoji jejošbioukoricamapremanjegovimnogama,tako da čovek, pokušavajući da izbegne udarac, pade na leđa, naprolaz između loža. Pao je na jednog posetioca, koji je baš tudaprolazio, inajednustarugospođu,kojaseobrecnunanjega.UstajaojedasesuočisasmehomOišijainjegovihpratilacaipokušavajućidasvoje ponašanje objasni staroj gospođi. Ljudi koji su bili u njegovojložipođošeka svojimmačevima,ali imonpokazada trebadabudumirni.Gledao je jednovremepremaOišiju,koji jedržaomačkaodaželidasebori, iakojejošbioukoricama,aondazabaciglavuipočedaseglasnosmeje,izsvegsrca.Onuzesvojmačidižegaiznadglave,da Oiši i svi drugi vide da je i dalje u koricama, a onda napade unjegovompravcu,udarajućidivljekaodajenekizamišljenineprijateljprednjim.

Ljudikojisuimbilinajbližinapravišenekuvrstupolukruga,jerjeizgledalo kao da će se taj mali incident pretvoriti u pravi dvobojsamurajskim mačevima, a Oišijevi pratioci i prijatelji samuraja izsusedne ložepostavišese takodanikonemožedauznemirinjihovevođe.

Njih dvojica stvarno počeše da izmenjuju udarce mačevima kojinisu bili izvučeni iz korica. Taj dvoboj odigravao se u polumrakupozorištaukomejepredstavajoštrajala,anjihovomahanjeoružjemiguranje smetalo je posetiocima oko njih. Obojica samuraja suočigledno bila pijana i u lošem stanju za jednog borca, tako dagledalištu dosadi ta iznenadna i nenaručena komedija, pa mnogipočeše da odlaze iz pozorišta. Ljudi su gunđali, govoreći da bi nekotrebalodaprekinetusvađu,aOišishvatidajepreterao,madajeznaoda takva scena ideukoristnjegovomglavnomcilju.Nikood takvogneobuzdanognespretnogpijancanijemogaodaočekujedaizvršisvojzavetzaosvetunepravednoosuđenoggospodara.

Oiši pokuša da završi tu neobičnu borbu, ali je njegov protivnik

delovao nespretno isto kao i on, pa njih dvojica još neko vremenastaviše da izmenjuju neprecizne udarce i da se guraju okolo popozorištu.NikadaOišinijesamsebiizgledaoblesavijeiprekorevaojesebeštojeupaoutakvusituaciju.Ali,istovremeno,shvataojedanijemogaodaizgledagorenegoštojeutakvojsceni.Onnajzad,glumećijoš veću nespretnost, pade na lice pred svojim protivnikom, koji seobradova i objavi pobedu. Samuraj iz susedne lože trijumfalno jesvimapokazivaoda je pobedio, aOiši, namernood sebepraveći jošveću budalu, pognu glavu, kao da se predaje pred pobednikom.Krupni samuraj se grohotom nasmeja i vrati se u svoju ložu, a sveostalookonjihseumiri.

Utom se svetlo upali, jer je predstava bila na kraju. Neki odgledalaca su bili još na svojim mestima, nadajući se da će delovipredstave koje su propustili biti ponovljeni, ali većina njih izađenapolje,izražavajućipritomsvojenezadovoljstvo.

Samuraj sa kojim se borio Oiši krete sa svojim pratiocima, kojipokupišestvariizlože,aOišipomislidajevremedaučiniisto,kada,pogledavšiokosebe,ujednojodobližnjihložavidegejšuOkaru.OnajesedelasasvojommladomučenicomMaikoirazgovarala,aOišinijebiosigurandalijeonaprisustvovalaonojnjegovojsceniiline.Ipakjepretpostavio da jeste, pa se okrenu u stranu, praveći se da je nijevideo.Kajaosezbogsvegaibilomujeneprijatno,alijebiosigurandamujesvetoštosedešavaloupozorištukabukisamokoristilo.

Oišiinjegovipratiociizađošeizpozorišta,akadsuizlazili,ŠindoiKojama se pokloniše prema Okaru, koja im uzvrati ljubaznimnaklonom.Oišinijeprimetiokadsuonirazmenilipozdravesagejšom,jer je razmišljao samo o svom nepristojnom ponašanju. Ipak, u dnusvog srca, bio je veoma zadovoljan. Ako je neko od Kirinih špijunaposmatraoštasedešavaloupozorištu,mogaojesamodazaključidaje predmet njihovog interesovanja obična pijana budala, nikako poživotopasnistrašnisamuraj.Njegovmačbiojeočiglednozarđao, jergadavnonije izvlačioizkorica,njegovaveštinamačevanjabila jenaveoma niskom nivou, a on nije imao ništa više ponosa od običnoguličnogprosjaka.

Nezadovoljan sobom, ali istovremeno srećan što mu uspeva dasvoju reputaciju poljulja što je više moguće, Oiši je insistirao da seodmore u prvoj čajdžinici na koju naiđu, iako je to bila baš jeftina

prčvarnica. U normalnim trenucima, on bi nadaleko zaobišao takvomesto, ali mu je sada odgovaralo da bude baš tu. Uđoše unutra izatražišedaihslužedevojke.Tusunastavilidapijusake,kojinijebiobašnajboljevrste,aslužilesuihnazovigejše,devojkekojesubilejošgore od pića koje su im donosile. To su bile devojke koje su učajdžinicustigledirektnoizsvogsela,bez ikakveobuke,aosimtogaštosuslužilepiće,zadatakimjebiodaspavajusamušterijamaakoovitoodnjihzatraže.Njihovesposobnostidazabavegostabilesuveomaograničene, a ceo njihov izgled bio je neprijatan. Čavrljale su nanekom lokalnom dijalektu, koji je bio neprijatan za uši onih koji ganikada nisu čuli, ali Oiši nije obraćao pažnju na to, jer je u tučajdžinicusvratiosamodapijeionsepotpunoposvetitomzadatku–dasenapiještovišemože.

Poslenekolikosatiprovedenihučajdžinici,ŠindoiKojamasetihoizvukošeiodošenekud,ostavljajućiOišija,kojijeležao,naslonjennakrilo jedne od devojaka, koja mu je pevala neku staru monotonunarodnupesmuizsvogzavičaja.Kataokajeležaoporednjegauugluispavao,umoranodtolikihaktivnostisvogavođe.

Iznenada, vrata seotvoriše sa treskom,anavratima je,užarenihočiju, stajao Hara. Oiši pokuša da se uspravi, ali skliznu i pade nadevojku,koja,videvširazbesnelogsamuraja,prestadedapeva.

„Hara”, promrmlja bunovno Oiši, koji je uspeo da se uspravi isedne propisno, „dobrodošao naš stari prijatelju... Kataoka, vidi konamjedošao,tojenašstariprijateljHara!”

Kataokase tekbudio, ionbunovan,akadvideko jenavratima,ispravi se i sede kako treba. Razmišljao je šta da kaže Hari, damuobjasni situaciju, ali kada je video izraz na njegovom licu, on sezaustavi. Nikada nije video Haru toliko besnog, pa mu reči,jednostavno,nisumogledaizađuizusta.

„Znači,onoštosepriča,istinitoje!?”,rečeHara,stežućidrškesvojadva mača, kao da će da ih izvuče i upotrebi ih. „Ma koliko su mipričali,nisammogaodaverujemdase todogađasavamadvojicom,pasamdošaodasesamuverim.A tisiOišibio toliko ljutštosamjapao toliko mnogo da od samuraja postanem instruktor streljaštva!?Štajeovo?”

„Čekaj samo malo”, poče Oiši i ustade, držeći se nesigurno nanogama,„stanimaloprijatelju...”

„Nisamjatvojprijatelj!”,hladnogaprekideHara.„Tisiosramotiosamo samurajsko ime.”Mahao je glavom u neverici. „Nikada ne bihmogaonidapomislimdatimožešdapadneštakonisko,nerazumemštasedogodilo!”

„Čekajmalo,stani!”,prekidegaKataokaljutito,alikaodaganikonijeslušao.

„Koplaćazasveovokurvanje iprovod,gospodaruOiši?!”, zapitaga dižući glas sve više i više dok je govorio. „Dok neki naši ljudi neznajukakodaishraneporodice,kotijedaopravodatrošišzajedničkinovacnaovajnačin?”

„Hara,ovogputasipreterao!”,viknuOiši.„Rekaosamdovoljno,rekaosamsveštomisliminemamnameru

da ti više pričam, ali niti da te slušam! Svimanašima ispričaćuda jeOiši postao bandit i lopov, koji nas krade i da niko ne treba damuveruje. Treba da vas obojicu ubijem ovde i da završim sa vama, totrebadauradim!”

Harakrenupremavratima,aKataokapotrčazanjim,upokušajudagazaustavi.

„Čekaj,Hara,zarnevidiš...”,počeon,pokušavajućidagauhvatizarukav,aliovajsebesnookreteistopalomdesnenoguudarigaposredgrudi,paovajodletenatrag.

„Životinjo jedna!”, dreknuHara na svog prijatelja, stisnutih zuba,okreteseiode.

Vrata su se zatvorila za Harom, a u prostoriji ostadoše Oiši iKataoka,dabrinuštadarade.Poslenekolikotrenutaka,devojka,kojaje bila pobledela i drhtala je, poče da ustaje i da se kreće premazadnjimvratimaprostorije,aliOišijeprimetikrajičkomokaizaustavije.Onseisprečiisprednjeinaterasebedaseosmehne.

„Slušaj, devojko”, reče on, „ne treba niko da se uzbuđuje okoovogaštosedogodilo.Našprijateljimanekastaromodnashvatanjaotome šta je važno, a šta ne u životu. On ne može da shvati da nasdvojicaponekadpoželimodasemalozabavimo.”

Devojkajećutala,alijojsebojalaganovraćalaulice,samoslegnuramenima,paseosmehnuiona.

„Sadvišenijevremedanastavimosapesmom,aliznajdanamsetvojepevanjedosadaveomasvidelo”,rečejojOiši,paotvorinovčanikdaiznjegaizvadinekolikonovčića.Prebacivaoihjeizšakeušaku,da

devojkadobrovidikolikojojnovcadaje,pajojreče:„Tićeš,naravno,zaboraviti šta se ovde desilo i nikome nećeš o tome da govoriš, zarne?”

Devojkadubokouzdahnukadavidenovac,paspustiglavuuznakpristanka.

„Hvalavam,gospodine,dođitenamopet...”,rečeona.Ispratila ih je, a oni kretoše prema kući u Jamašini, razmišljajući

štatrebadauradedauvereHarudajeonoštosudosadaradilibilokorisnozanjihovustvar.

U

Ljubavnici

sred noći, Oišija probudiše glasovi koji su nešto tiho govorili uhodnikuisprednjegovesobe.Nijesebiopotpunoprobudio,ima

koliko pokušavao, nije uspevao da čuje o čemu to ti ljudi govore.Pokušavao jedaostanebudan, jermu seučiniloda jenekootvaraopomičnavratananjegovoj sobi,pa ihponovozatvorio, ali jebio joštoliko iscrpljen od alkohola koji je pre toga popio da je ponovozatvorioočiizaspao.

Ujednomtrenutkuseponovoprobudioiosetiodajenekousobi.Ali,nesamousobi,negoiukrevetuporednjega!Nekotelojeležaloporednjegaionpomeriruku,dautvrdištasetodešava.

Prvo je pomislio da bi to mogla da bude njegova žena, koja sevratila iz svoje roditeljske kuće, pa oseti istovremeno želju da jezagrli,aliidajekaznizbognjeneneposlušnosti.Ali,osobaukrevetusepomeri,okrenupremanjemu inasjajumesečineonvideda je tobilagejšaOkaru.Razmišljaoještadaradi.Prvapomisaobilamujedasu je tu doveli Šindo i Kojama, pa ga to strašno naljuti i pomisli datrebadajeizbaciizpostelje.Bilojesuvišesurovošalitisesanjimnatakavnačin,dovoditimu„zamenuzanjegovuženu.”Odbijaojeisamupomisaodasanjomneštoima.Ali,kadjujemaloboljepogledao,videda ga ona posmatra sa radoznalošću, a onda i on nju malo boljeosmotri.Videnjenu lepumekukožu injenu tamnunamirisanukosu,pashvatikolikojelepaimoradedajojtoprizna.

Pružiojerukupremanjoj,dokgajeona,nepomična,posmatrala.Pružiojerukudajedotakneidaseuveridajeona,anenekaprikaza,aondakadaosetitoplinunjenihobraza,odjednomosetipravunavalustrasti.Rukamuprođedonjenogvrata,pasespustidomestagde jevratizlazioizokovratnikakimona.Rukamuseslobodnokretalaispodnjenogkimona,papočedagamalo-pomalorastvaraprednjim.

Najzad je kimono bio potpuno otkriven i telo joj se videlo upotpunosti. Njena koža bila je meka i nežna, tako savršena da jeprostooklevaoda jeponovodotakne.Onda,onspustirukunanjene

grudiiosetilupanjenjenogsrca.Ona sigurno nije ovde došla protiv svoje volje, mislio je u tom

trenutku. Bila je gejša najboljeg ranga imogla je da odbije bilo kogpartneraakojojsenesviđa,makolikonekoplatioumestonjega.Aštajenjegasprečavalodajeuzme–nijesramotazačovekadapojedeonoštojeserviranoisprednjega.

Uzdahnuoje,aondasepružioprekonje.Primilagajenasebe,kaoda jesamotočekala,aosećanjekojega jeobuzelonijemoglodaseuporedinisačimštojeosetiodotada.

Ušaojeunju,aondaosetioritmičnogibanjeunjenomtelu,kojegaje nepogrešivo odvelo do prave ekstaze. Onda, to osećanjezadovoljstvaseproduži,svedok iznenadanijeosetio takvubol,kojaga je odmah iscedila i oslobodila svake strasti. Nikada nije osetioneštotakvouodnosusaženom,paprvopomislida jetoneštošto jeona naučila kao vrhunska gejša, što joj je pomagalo da vlada irukovodimuškarcimaokonje.Dalijetobilatehnikakojojjujenekoobučio,ilijeimalatalenatkojiseretkonalazi?Nijesmeodajepitautom trenutku, a već u sledećem on oseti takav umor da je odmahzaspao.

Ujutru,kadaseprobudio,devojkajebilajošporednjega.Prvoštojeosetiobiojestidzbogponašanjaprošlenoći.Videojedajebudnaipočedajojgovorineštoštojeličilonaizvinjenje.

„Intimnost je nemoguća bez obostrane ljubaznosti”, odgovorimuonarečenicomkojunijemogaotakolakodarazume.

Ona mu se nasmeši i on shvati koliko je velika njena lepota.Neverovatna melanhohja koja se videla u njenim očima, i njen lepijednostavni osmeh, davali su njenom licu posebnu vrstumisterioznosti.

„Nemojdarazmišljašoonomeštosesinoćdesilo.To,uostalom, inijetakovažno”,rečemujednostavno,saosmehom.

Oišiseopustiibijojzahvalanzatujednostavnurečenicu,alionda,ponovo,onsesetištasesvedogađalosanjimprošlenoćiupozorištu.Onajebilatamoisigurnonijemogladaonjemuzaključineštoštobise smatralo pozitivnim mišljenjem. Gluposti koje je pravio predonolikoljudisigurnonikomenisumogledabudusimpatične.Akogaje videla takvogkakav je bio sinoć, zašto jepristaladadođe i legnepored njega, ma ko da ju je na to nagovorio? Da li je toliko volela

novac,kojijojjenekodaodadođeilegneporednjega,ilije,možda,iona jedanod špijunakoji trebadaotkrije kakve sunjegovenamerekadajebilaupitanjuosvetasmrtinjegovoggospodara?Dalijedošlasama,kaošpijun,ilijeiskoristilapozivŠindoaiKojamedabisaznalaneštovišeonjemuinjegovimnamerama?

Ona mora da je pretpostavljala o čemu on u tom trenutkurazmišlja,pamusenasmeši širokim lepimosmehom,aonodlučidanjenosmehiskoristizanapadnanju.

„Žena koja ima osmeh za svakoga žena je hladnog srca – takokažu”,rečejojon.

„Možebitidajetotačno”,rečeona,smešećiseidalje,„alikotijerekaodajaimamosmehzasvakoga?”

„Tojetvojposao.Tvojposao jedasesmešišsvakome,pa imeni.Zarmislišdasamjarazličitoddrugih?”

„Svimuškarcisuisti,aliopetitakomnogorazličiti”,rečeona.„Istina je”,složiseon. „Alinekemuškarcetreba izbegavati,ne ići

zanjima.Postojemuškarci, kao što sam ja,koji samozadajumuka ipraveproblemeonimakojisudužesanjima.”

„Nisam ja ovde zato što sam ja tako htela. To je sudbina. Rukavdotakne drugi rukav ne zato što tako hoće, nego zato što je takosudbinaodredila”,rečeonatiho.

„Aonošto se jedanput spoji,morada se jednogdana i razdvoji”,rečejojontiho.

Nijeočekivalatakvuprimedbu,pajenaglozaćutala.Itakoiskusnagejša nekada ne zna šta da odgovori ako joj je sagovornik dovoljnovešt.

„Kabukinijebioniblizuonogakakosigatiopisala”,primetion,danastavirazgovor,videvšidaseonaućutala.

„Žaomi ještonisiuživaoupozorištu,bašsamseradovala tvojojodlucidaodeštamo”,rečeona,radosnaštomožedapromenitemu.

„Rekla si mi da se u kabukiju stvari i događaji prikazuju kao ustvarnomživotu,dajesverealistično,alibilojebašsuprotno.Seljacise ne ponašaju onako kako su to prikazivali glumci, a čak ni ženavisokogranga,kojasepojavljivalaujednojsceni,neponašasetakoustvarnomživotu.”

Okarupokazadasečuditome,alinijekomentarisalaovenjegoveprimedbe.Samojepodiglaobrve,alijećutala.

„Žena samuraja nikada ga ne bi ostavila da bi otišla sa običnimgrađaninom, kao što se to prikazivalo na sceni tamo”, nastavi on dakritikuje. „Sve je bilo potpuno neverovatno i nerealistično.Ne znamkakoreagujuljudikojioživotuneznajumnogo,alionajkojisekretaou različitim krugovima u našoj zemlji, među plemstvom, ali i međuseljacima,videobiodmahdajeonoštoseudramiprikazivalototalnorazličitoodonogaštosedešavaustvarnomživotu.”

„Verujemdasitiupoznaovišeženaizvisokogdruštvanegoja, jaih retko viđam”, priznadeona, „ali ti nisi gledaopredstavudokraja.Onajmladičovekkojiseprikazujekaograđaninustvarijesamurajitobisaznaojersetoprikazujepredsamkraj.Titonisimoždamogaodapogodiš,alimnogiljudisuznali,jerljudikojivolekabukiponekadgledajuistupredstavuponekolikoputa.”

„Dobro”,slegnuramenimaOiši,„tomoždamožedabacidrugačijuslikunasve,alitoneopravdavanjenoneverstvopremamužu.”

„Aštaakoju jemužmaltretirao,akose lošeponašaopremanjoj,akojebiosurov?Štaakoseonrazveoodnjebezrazloga,aonanijeimalanikoganakogabiseoslonilauživotu?”

Ovaj deo razgovora počeo je da bude neprijatan za Oišija, papoželedatutemunisuninačinjali.„Moždasitiupravu.Aliženakojadržidosebenebacaseunaručjedrugogmuškarcatakolako”,rečeontiho,kaodaaludirananešto.

Sada seOkarunije osećalanajbolje, ali onaništaneodgovorinaovo.„Da”,nastavionaposlekraćepauze,„moždasitiupravu.Nisamupoznala mnogo žena iz visokog društva, mnogo poštenih žena, averovatnotiboljeznaškakoseoneponašaju.”

Oišitektadashvatikolikojenjegovkomentaroženamaizvisokogdruštva za nju bio uvredljiv, ali je bilo kasno da sada to pokuša daispravi. Umesto da popravlja situaciju, odlučio je da sa njom stupi udirektanrazgovor,bezikakvihpredrasuda.

„Štatiradišovde?”,zapitaje.„Tvoji prijatelji ili rođaci su me zamolili da dođem”, reče ona

jednostavno.„Reklisudati jepotrebnaženaukući,pada,akonekažena dođe kod tebe, nećeš morati da ideš okolo po kvartovimazadovoljstavasvakevečeri,što,kakokažu,ugrožavatvojezdravlje.”

„Kakosiihupoznala?Dalisudošlikodtebedatetraže?”,pitaojeon.

„Naravno,došlisukodmene.ZarmislišdabihjakrenuladatražimtvojerođakepoKjotu?”,zapitagaonadirektno.Malo jeoklevala,pasenasmešiireče:„Iženeželemuškarce,aliipakizgledamuškarcivišeželežene,”

OišijeneprekidnomisliodasuutobiliumešaniŠindoiKojama,paje nije mnogo ni slušao. Da li su oni stvarno brinuli o njegovomzdravlju, ili tu ima nečeg drugog? Zašto su mu doveli tu devojku ukrevet,moždasugaposmatraliividelikakomuseonasviđa,višeodsvihgejšikoje je ikadaposetiouKjotu.Da lisuonistvarnoželelidaučine nešto dobro za njega? Zar nisumogli da pretpostave da bi onmogaodasesuvišezagrejezanju ida takoupadneuklopku?Onseponovookretegejšiizapitajejošdirektnijenegopretoga.

„Šta će biti sa tvojim drugim mušterijama? Sumnjam da mogutolikodateplatimdabitimogladazapostavišsveostale.”

„Tonijetvojproblem,većmoj”,nasmejaseonanato.„Šta će ti stari izgubljeni muškarac kao što sam ja? Mogla bi da

nađešnekogmnogoperspektivnijeg.”„Rećićuti jednutajnu,staričoveče”,rečeonatajanstveno,„tinisi

tolikostarijiodmenekolikomisliš.”Oiši klimnuglavom, smešeći se. „To jemoguće.Moždami se baš

zbogtogasviđašvišenegodrugegejšekojesamupoznao.”Onzastade,jer nije želeoda kaženešto grubo, nešto što bi je uvredilo, a ona jećutala,kaodažarkoželidačuještaćesledećedakaže.

„Mislimdasumladedevojkepomaloglupe.Ali,istotolikosuglupimuškarcikadadostignumojegodine”,rečeon.

„Tineizgledaštakoglupo.”„Kakomožeš da kažeš tako nešto?”, zapita je, iznenađen njenim

komplimentom. „Ja sam trenutno najveća budala u Kjotu. Videla sikakosamsejučeponašaoupozorištukabuki.”

„Videlasam,alikaoštomislimdanisi tolikostar,mislimidanisitolikoglupililud”,rečeonajednostavno.

„Štatovidišumeni?”,zapitajeon,želećidačujejošneštolepoodnje.

„Vidimčovekakojijeneštovelikoizgubiouživotuinanekinačinsaučestvujemsatobom.”

„Dalisaučestvuješ,ilimežališ?”„Ne,nežalimtesigurno!Osećamdaćešjednogdanapovratitiono

štosi imao.Vimuškarcimakar imatešansudaneštoučinitezasamesebe.Miženesmoumnogogorojsituaciji.”

Oiši ju je posmatrao. Izgledalomu je kao da ta žena znamnogovišeonjemunegoštobitomogladaznaizonogaštoječulaodnjega.Ilijetobilasamomudrostipoznavanjeljudi,štojegejšamabilajačastrana?Gejšeuvekznajuštatrebadakažuljudimakojidođukodnjih,zatosutolikotražene.

„Tipričašgluposti”,rečeglasno.„Onoštosamja izgubionemožedasepovrati.Čak idasvesnageovogasvetaustanu istanunamojustranu,nebimogledamipomognu!”

„Moždasitiupravu”,rečeona,kaodaneželidaseraspravlja.„Videlasimeupozorištu”,rečeonzabrinuto.„Daliiporedonoga

štosividelamislišdasamčovekkojimožedasezaneštobori?”„Ako je neophodno, ti ćeš se sigurno boriti”, odgovori potvrdno

ona.„Aštatenavodinatakavzaključak?”„Znamtevrlokratkoinismomnogovremenaprovelizajedno.Ali,

činimisedajemnogoonogaštosedogodiloupozorištubiloučinjenosnamerom.”

„Kakotomisliš?”Onaustadeizposteljeikretepremaugluukojijeonodbaciomač

prošlenoći.„Napravila sam jednu opkladu – sa samom sobom”, reče ona,

vadećimačizplakara.Oišikretedajezaustavi,aliseonaodmačenadovoljnu razdaljinu da ne može da je zgrabi jednim pokretom.„Sigurnasamdanije takozarđao,kaoštosisepravioda jeste”, rečeona.

Stalajeiznadnjega,dokjeonjošbioupostelji,auruci jedržalamač.„Dalisamupravu?”,pitalaje.

Zuriojeunju,shvatajućidanemanačinadajezaustavi.„Da li sam u pravu?”, ponovi ona i onda, bez ikakvog napora,

izvuče svetlo sečivo iz korica.Onapodižemač visoko iznadnjegoveglave,kaodaćedaganapadne.

Oiši ju je ćutke posmatrao, a ona poče da se grohotom smeje.Vratila je mač u korice, a on, u tom trenutku, izmače nogom njenostopalo,paonaponovopadeupostelju,porednjega.

„Da li je ona špijun?”, zapita se u sebi, ali mu ona prekidemisli

dugim poljupcem koji je pritisnula na njegove usne. U trenutku jezaboravionasvesvojelošemislionjoj.

U

Prodaja časti

radnjizaprodajulukovaistrela,ukojojjepodučavaostreljaštvouOsaki,Haranikakonijemogaodasesmiri.Rukesumusetresle

dokjedržao luk ipokušavaoda izbacistreluumetu.Nesamošto jepromašiocentar,kojijeobičnolakopogađao,negojepromašioicelumetu.

Nijemogaodaverujedamusetodogađa,jernikadauživotonijebio uzbuđen i nervozan kao tada. Čak i kada je trebalo da odu izzamkaAko,imaojenadudaćepravdajedanputipakpobediti.Ali,ovoštogajezadesilosaOišijem,bilojestrašnijeodsvega.

Harajebiojednostavančovekinijemogaodazamislidajeonoštovidi laž.Osećaose izdanim iuvređenonimšto je činioOiši. I samsečudiokakogaonevečerinijeubionamestu.Njihdvojicasusedugopoznavali, bili prijatelji tolike godine, ali postojale su granice onogaštosamurajmožedaistrpi.

Dobroještotogdanauradnjizaprodajulukovaistrelanijebilonikogosimnjega,jerbisesvizačudilikakološegađastrelom,kojazanjega, inače, nije imala tajni. Shvatio je damora da se umiri i nađesnagedazaboravinaonoštomusedogodilouKjotu, jer sunjegoviučenicistreljaštvamoglidanaiđusvakogčasa.

Nijebrinuootomeštaćeonjemudamislivećinaučenika,kojiustvari nisu imali nikakve nade da ikada postanu dobri strelci. Ali,postojao je jedanmladić, veoma lepo razvijen i talentovan, do čijegmišljenjajeHaribilostalo.Mišićavi,uveknasmešenimomak,zvaoseKoniši, pokazivao je veliki talenat tokomnjegovih časova, pamu je,čak, postao neka vrsta asistenta. Pa i prijatelja. Voleo je da slušaHarine lekcije o tomekako trebadržati luk i izbacivati strelu, ali je,posle časova, voleoda sluša ipričeo životuu zamkuAko.Koniši sepredstavio kao sin trgovca, aHari je rekaodaprenjeganikadanijerazgovaraonisajednimsamurajem.

MladićjebiotolikozainteresovanzaučenjedajeHaraodlučiodamuposvetiposebnupažnju.Pomišljaoječakdaakomladićnastavida

napreduje kao u početku, razgovara saOišijemdaKonišija uzmu začlana svoje grupe. Ali, sada kad se seti kako je Oiši izgledao, on jesamomogaodase ljutina sebešto jeuopšteneštoozbiljnomislioosvome vođi. Odlučio je da sa Oišijem prekine sve kontakte i da sanjimevišenikadanerazgovara.Štosetičeosvetegospodara,znaojedasadamoradaseosloninasamogasebe.

Iznenada, Koniši uđe u prostoriju u kojoj je bio Hara. Ušao jebučno,biojesavzadihan,alikadajevećbiouprostoriji,dubokomusepoklonio,dosamogapoda.

„Hej,momče,kakotoulaziš?Štasedogodilo?”,zapitagaHara.„Učitelju”, oslovi ga Koniši, dišući teško, „nikada nećeš pogoditi

kogasamvideodanasuOsaki!?”„Nisamraspoloženzaigre,recimiodmahnaštamisliš!”,rečemu

gruboHara.„Video sam jednog od tvojih zemljaka!”, odgovori mladić

oduševljeno,aHaraseiznenadaokrenukanjemu.„Nekoodmojihzemljaka,mislišnanekogaizzamkaAko?”„Da, bavi se velikim poslovima ovde i izgleda da mu ide veoma

dobro.”„Poslovima?Kobitomogaodabude?Daliznašnjegovoime?”„Ne,imeneznam.SamosamprepoznaogrbAkoanaradnjiispred

kojejestajao.”„Stvarno? A kakav je posao kojim se bavi, da ne drži i on školu

streljaštva?”„Ne,učitelju.Bavisetrgovinomhranom.Radnjamujeogromna!”Harazastadeuneverici,aondakretepremaizlazu.„Hajde”, reče grubo, „odvedi me u tu radnju na kojoj stoji grb

porodiceAsano.”KonišiiHarakrenušebrzimkoracima.

Nije trebalo mnogo proći ulicama Osake, u centru gde su najvećegužve, da se dođe do mesta na kome je Koniši video prodavnicuhrane. Stigli su pred radnju, a Hara se odmah uveri da je mladićgovorio istinu. Na velikoj prodavnici, u ulici prepunoj prolaznika,stajao je istaknut grb porodice Asano, kao da je tu postavljen dareklamirarezanceodpirinča.

Harazaškrgutazubimakad je tovideo,dokga jeKonišipratioustopu.Hara jeznaodamladićanesmedaumešaniukakveposlovenitiraspraveuvezisklanom,pamurečedagapričekanapolju,aonsamuđeuradnju.

Radnjajebilaprepunarobe,aunjojjemnogomladihmuškaracaposluživalo, prodavalo i nudilo različite vrste hrane. Hara nikogameđunjimanijepoznavao,ali iznenadazačupoznatglas,papogledabolje oko sebe. Iz jedne prostorije pozadi izlazio je čovek koga jepoznavao–stariblagajnikklanaAsano,kojisezvaoOno.

Hara je prvo bio iznenađen, ali vrlo brzo shvati da je Ono biočovekkojijetakoneštomogaolakodauradi.Daporodičnigrbjedneugledne samurajske familije iskoristi kao nešto što ćemu poboljšatiprodajuhrane.HaranijerazmišljaootomedalijeOnonovackojimjezapočeo taj posao zaradio pošteno ili ne, ali je mogao da zamisli ukakvim je sve prilikama Ono mogao da dođe do novca za samogasebe.

Haramupriđeizgrabigazaokovratnik.„Molimvas,pokažitemisvojunajboljurobu”,rečeonposprdno.GuraojeOnoaunazad,upravcuizkogajedošao,inajzadgaugura

u jedan odmagacina pozadi. Bacio ga je na neke bale platna, ali jenastaviodadržinjegoverukečvrstostegnute.

„Moramdatičestitam,gospodineOno,tebistvarnodobroide!Tebijesigurnoboljenegobilokomroninukoji jeovamodošao izzamkaAko!”

Unjegovomglasu ipaknijebilonikakvepretnje,pa seOnomaloopusti.NijemubilovažnoštajeHaramislioonjemu,važnojedaneželidamunaudi.

„Hajde,stariprijatelju”,rečeonHari,„nemaničegalošeguonomeštosamuradio.”

„Zar sam rekao da ima nečeg lošeg?”, zapita ga nevino Hara.„Mislimdasiuradiodivnestvarisaonomalootpremninekojusmosvidobili.Uveksamznaodatiznaškakosepostupasanovcem.Vidimdadobroznaškakodagaumnožiš.”

„Radio sam veoma vredno, prijatelju”, reče pomirljivo Ono.„Proveosamsateisatesvakodnevnoradećidabihstigaodoovoga.”

„Čoveksamomožedatičestita”,rečeHara,kaodaseslažesanjim.Ono semeškoljio. Nije bio siguran štaHara hoće od njega, ali je

znaodamuuovom trenutkunepreti ništa rigorozno.Odlučio jedapokušadaigranaprijateljskukartu.

„Stvarnomiježaoštotebistvariidulošije”,rečeon,pokušavajućida licu da izraz saučešća, „čuo samda imašmalomušterija u svojojprodavnicilukovaistrelaidaimašmaloučenikastreljaštva.Višeputasam mislio da svratim i da vidim kako ti je, ali znaš, posla imasvakodnevnotoliko...”

Harajećutao,aOno,pomislivšidajenadobromputu,nastavi.„Baš sam juče razgovarao sa sinom i pomenuli smo te. Slušaj,

rekao samsinu, hajdedapozovemoHarudanamsepriključi.On jedobar i disciplinovan čovek. Sigurno bi mogao da zajedno sa namadobrozaradi.”

Hara ga je i dalje bezizraznoposmatrao, aOnonastavi damelje,kaovodenica.

„Da li ti je potrebna ikakva pomoć, prijatelju?Možda bi ti dobrodošaonekizajam...”

Stari čovek potrča prema uglu sobe, pa ispod neke robe izvadikutijuukojojjedržaonovac.

„Evo!Evo, tosamzaradio teškimradom, investirajućikadtreba ikupujući i prodajući robu. Uzmi koliko ti treba, a ja ću samo da napapirićuzabeležimsumu...”

Harastupinaprediuzekutijusanovcemsvojimkrupnimšakama.Shvatio je da je to odlična prilika da popuni blagajnu koju je Oišisvojim ponašanjem verovatno dobro ispraznio. Bez reči, on kretepremaizlazuizradnje,azanjimjetrčaoOno,teškodišući,kaoribanasuvom.

„Ali,ne,nesve!”,govoriojeon,aliseHarapraviodaganečuje.Harastadeiokretesepremanjemu.„Ovoneuzimamza sebe.Ovo je zanešto što svimanamamnogo

znači.Bićešsrećanštosidaotakovelikiiznačajanprilog.”Onponovopođe,alizastadenaizlazu.„AgrbporodiceAsano,kojisiovdeistakao,trebadaseskine,zar

ne?”,rečemuHaraskoroljubazno.„Akočujemdaganisiskinuo,doćićusamačem,davidimštajepotrebnodatiseplatizato.”

Onojegledaozanjimdokjeodlazio.Ondašutnunekubaluplatnakoja je bila tu pored ulaza. Bio je opljačkan usred svoje sopstveneradnjeiništanijemogaodaučinidatospreči.

Naizlazu,HaranaletenaOnoovogsina,kojijebašulazio.Videojekutijusanovcemishvatiosituaciju,alinijenizastaodazapitaštasedešava, nego se kratko poklonio Hari i nastavio. Hara samo slegnuramenima, sinništanijebiobolji odoca.Takvi ljudi su samokvariliprosekklanaAko.

NapoljugaječekaoKoniši,kojijeumiraoodželjedasaznaštasedešava u radnji, ali mu Hara ne reče ništa. Grabio je napredprašnjavim ulicama, žureći da stigne u svoju radnju u kojoj jeprodavao lukove i strele i obučavao retke radoznalce u streljaštvu.Tamoježeleodanamiruizbrojikolikojenovcabiloukutiji.

OdlučiojedaonovcuništanegovoriOišiju,negodajošistevečerinapiše pismoHoribeu i da najzad stvari krenuonimputemkojim jevećinaželeladaidu.

J

Sumnja

ednogjutraOkarujebilaiznenađenakadadođeglasniksaporukomod njenog starog poslodavca, vlasnika kuće gejši „Ždral u letu.” U

porucijepisalodaćeHošinodoćitogdanadajeposeti,akoonanemaništaprotiv.Oiši jebiootišaonegde,aona jebila samaukući,osimĆikare imale učenice za gejšu,maiko, koju je bila dovela da živi sanjom.Nije imala ništa protiv, pa posla poruku da se slaže, iako nijeznalaštabitomoglodabude.NjeniodnosisabivšimposlodavcembilisuudostalošemstanjuotkakojeprešladaživikodOišija.

Okaru je imala prošlost o kojoj se malo znalo među gejšama.Ponekad je samo pričala o njoj svojoj maloj učenici. Otac joj je bioseljak,kojijemoraodaodesasvojezemljeposledonošenjaZakonaozaštiti života. Da bi izdržavao porodicu, on je počeo da se bavitrgovinom,što jebiotežakudaraczaporodicu, jer je takopreskočiodve klase na društvenoj lestvici. U Japanu su, naime, pored klasesamuraja,kojajevladala,prvinalestviciposlenjihbiliseljaci,kojisuhranili sve ljudeu zemlji. Tekposlenjihdolazili su zanatlije, koji supravilipredmeteirobuneophodnezasvakodnevniživot,anakrajusubili trgovci, koji su nekada smatrani najnižomklasom, jer ništa nisuprivređivalisvojimradom.NatojlestvicinijebilokasteETA,ljudikojisu se bavili prljavim poslovima kao što su klanje životinja i obradakože, ili subili dželati, ali pripadnikeovekastenikonijeni računaomeđuljude.

U početku, njenom ocu je sve išlo teško, jer je posao trgovca zanjega bio potpuno nov. Ali, uskoro, njemu posao krete, a onda setolikorazviodajenakrajupropao,jerje,štojevišenovcazarađivao,sve više trošio na lepu odeću, nameštaj, stvari koje su više bile zaklasuplemićailisamuraja,anezanovebogataše.Prvosugradskiocidobili izveštaje o njegovom trošenju novca, pa je onda sve javljenošogunovojvlastiuEdou.Čim je informacijaonovombogatašustigladošoguna,izEdoajestiglaporuka,kaonaređenje,danjenotactrebada „da prilog” za izgradnju novog budističkog hrama uOsaki, gradu

kojijeneprekidnorastao.Nije imao izbora, nego je morao da plati sve do poslednjeg

novčića,onolikokolikojekoštaomaterijaliradnasnagazahram,atojebilotačnoonolikokolikojebiozaradio.Toješoguninameravaodauradi,damuuzmesavnovac.Tako jenjenotaczavršio tamogde jepočeo,beznovca,aliibezponosaiželjedapočneponovodasebori.Umro jeveomabrzopošto je isplatiosvojudonacijuzahram,aženagajepratilasamonekolikonedeljaposle.Poštojeimalamlađegbrata,koga je trebaloda izdržava,Okaru je iskoristilaobrazovanjekoje sujojroditeljidalidakraćimputemoduobičajenogpostanegejša.

Kadjestupilaukuću„Ždralu letu”,nijerazmišljalaosebi.Sve jebiloboljenegoumretiodgladi.Posvetilaseposlutolikodajeuskoropostalaekspertzanajteže,najneobičnijegoste imušterije, sakojimasu druge gejše teško izlazile na kraj. Bila je stručnjak da saslušanesrećnoginezadovoljnogiutešiojađenog,pasujesvečešćetražili.Poslodavac joj jedavao svevišeprihoda i sveboljipoložajukući, aostale gejše, pošto je bila ljubazna prema svima, nikada nisu bileljubomorne na nju. Vlasnik Hošino nije voleo što je gubi, jer mu jemnogoznačilauposlu,aliponudakojusumudaliŠindoiKojamadaotkupenjenu slobodu, bila je veomadarežljiva, panijemogaoda ihodbije.TaponudadobrodošlajeOkaru,poštojeionavećdugoželeladaprekinesasvakodnevninaporniposaogejše.

Od prvog susreta, nju je nešto bilo privuklo Oišiju. Možda joj jeizgledaokaonekokojeizgubioneštovredno,ilinekudraguosobu,alise unjemuvideloda još gaji tračaknadeda ćepovratiti izgubljeno.Nešto slično je osećala i ona. Ona je prošla kroz slična iskustva iizgledalo joj je da može da mu pomogne. A kad je čula da kupujunjenuslobodudabiživelasanjimunjegovojkući,tojezanjubilokaozgoditaknalutriji.

U početku nije bila svesna da Oiši nije znao ništa o njenomdolasku, ali, malo-pomalo, njih dvoje su se složili i počeli da živeharmonično. Sad kad je bila sa njim, osećala je da ga nikada nećesvojevoljnonapustiti,anadalasedaonnećeotićiodnje.Ali,takođejeznala,poštojebilapametnaženasajakiminstinktima,dajeončovekkoji imaneki zadatakpred sobom i danajmanje razmišljala o sebi isvojoj budućnosti. Najmanje što je mogla da uradi, bilo je da mupomogneutome.

Ali,sadajerazmišljalaotomeštajeHošinohteoodnje.Dalimujenedostajalanaposluidajenepozovedasevrati?Zajednubivšugejšunijebilouobičajenodasevratiukvartovezadovoljstavaakojedanputodeiznjih.Ali,poštojeonabilagejšaprveklase,teškodabimogladasevratinaistupoziciju,jersusvestalnemušterijevećčuledaježivelasajednimmuškarcem.

Hošino je stigaouvremekoje jenajavio,ugojen iuvekumornogizgleda. Bilo je neobično što je došao sam, jer je uvek išao sapratiocima,ilinekimodslugu.Onteškosiđesanosiljke,paondauđeukuću.

„O, Okaru!”, povika kada ju je video. Videlo se da mu jenedostajala. Izgleda da je bio zaboravio koliko je ona bila lepa iprijatna, pa još više zažali što ju je prodao drugome. Ona mu sedubokopokloniiuvedegaukuću.

KataokajetevečeriprvistigaouJamašinu.TogadanaišaojeuOsaku,dapokušada razgovara saHarom, ali toputovanjepokazalo sekaouzaludno. Kad je stigao pred kuću, iznenadi se kada vide nosiljku inosače koji čekaju. Posumnja da nije neka opasnost, pa se sakri usenciporedzida,doknesaznakojetoušaoukuću.

Začudio se kada je video debelog Hošinoa, jer nije mogao dazamislinikakavrazlogzajednutakvuposetu.KadajedošladaživisaOišijem,Okarubitrebalodajeprekinulasvevezesa„Ždralomuletu”,pa je zato bilo još čudnije što vlasnik te kuće sadadolazi u posetu ipokušavadamoždaponovouspostavinekeodnosesanjom.Kataokajebioljutnanjega,aistovremenomujesvedelovalozagonetno,takodaodlučidapratinosiljku,kadajeHošinoušaounju,davidikudaćedaode.Krenuojezanjim,alidobrojepaziodaganeprimetišpijunizEdoa,kojijeneprekidnoboraviosadrugestraneputa.

Hošinosevratiopravousvojukućugejši,paKataoka,razočaran,odlučidaseodmahvratiuJamašinu.Ali,utrenutkukadajemisliodakrenenatrag,videdvojicumuškaracakakouvrtučekajunapovratakdebelog vlasnika kuće gejši. Video je kako im je on prišao čim jeizašao iz nosiljke, pa su onda počeli da se oko nečeg raspravljaju,madanijemogaodapogodiokočega.Nijemogaodapogodiokočegajebila rasprava, ali sevidelokako imseHošinoneprekidnoklanja i

kaoda ihmoli zanešto.U jednom trenutku, jedanoddvojice izvadinekoliko zlatnika, baci ihHošinou i onda obojica kretoše. Hošino jeostaotugdesezatekao,brišući licevećdovoljnovlažnomiprljavommaramicom.

Upovratku,dvojica ljudikoji su razgovarali saHošinomprođošeblizuKataoke,paoniznenađeno,videdaje jedanodnjihonajvisokitankitip,kojiihjeneprekidnošpijuniraoikojisezvaoFuđii,asanjimjebioinjegovpomoćnik.Kadsuprošliporednjegaiputpostadečist,KataokapožurikućiuJamašinu.

„Ti,đubre!”,viknuoniponovojeudariprekousta.Okarujepokušaladazaštitilicerukom,aliodsilineudarcapadei

udariuzid.Nijeplakala,nitivikala.Kataoka je zgrabi za okovatnik kimona i povuče prema sebi.

Ponovo ju je ošamario, a ona ćutke pade. Krv joj je lila iz usana,gledalagajepravoulice,kaodagamoli,alionnijeobraćaopažnju.

„Kakosimogladauradištakonešto?Itočovekukomesirekladagavoliš?”

Onjeponovopovučepremasebiispremaosedajeponovoudari,kada se vrata iza njega otvoriše i uđeOiši. On ulete u sobu i zgrabiKataokuzaruku.

„Štajetebi,jesilipoludeo?!”Kataokapadenakolena,savusuzama.„Voleobihdasampoludeo!Voleobihdanisamvideoonoštosam

video!”„Štasi tovideo?”,pitaoga jeOiši,dokga je jošdržaozaruku,ne

dajućimudasepomeri.SvevremezuriojeuOkaru,kojajeležalanapodu.

„Nevolimštojamoramdatitokažem,aliovaženaješpijun!”Oiši ispusti Kataokinu ruku i pođe korak unazad, kao da ga je

neštoudariloodozgo.Okarupočedaplače,alinijegovorilaništa.Oišiionako ne bi mogao ništa da čuje. On pođe korak prema vratima,otvoriihisamopromrmlja:„Idi,uzmistvariiodlazi!”

Ondaizađeizprostorije,ostavljajućiKataoku,kojijeidaljeklečao,buljeći neprekidno u pod.Okaru nastavi da plače, sva izbezumljena,paseondaprostrepopodu,saizrazomstrahauočima.

Ćikarajujenašaonaistommestutenoći.Probudiogajevrisak,paonustadeiotrčaudeokućeodređenzažene.

Ušao jeusobuizkoje jedolaziovrisak ishvatida jetobilamalaučenicazagejšu,kojajeneštopokazivalaprstom.

Bila je to sobau kojoj je živelaOkaru, a Ćikara je vide kako visiobešenamaramomogredunaplafonu.Ćikarajepodižesvomsvojomsnagom, uspe da razveže maramu i da je spusti na pod. Kada jeoslušnuo,shvatidaonajošdišeiuskorodođesebi.Bilaježiva.

„Brzo!”,rečeonmalojdevojci,„idiipozovimogoca!”

„Ali, video sam ga svojim očima!”, ponavljao je po ko zna koji putKataoka. „Video sam špijuna koji nas pratimesecima, onoga koji sezoveFuđii.StajaojetamoispredkućegejšiidavaonovacHošinouzanjegoveusluge,aHošinojepretogabioovdedasevidisaOkaru.Štabitrebalodamislimotome,recimi!”

„Ćuti”,šapnumuOiši,dokjeklečaoporedsvojeljubavnice,kojajeležalanapoduporednjih.Pokušavaojedasipanekolikokapičajaunjenausta,dajepovrati.

„Verujemsveštogovoriš,alitrebalojemoždadaprvosaslušamoinju. Da li ti je ona ikada ličila na špijuna?” Ona je ležala, jošnepomična,atragmaramekojomjepokušaladaseobesi,videojojsenavratu.

Kataoka i Oiši zaćutaše, a pored njih ćutali su mala učenica zagejšu iĆikara.Svi suse trudilidaneuznemireOkaru,koja jepočelanormalnodadiše.Oiši dade znakĆikari i devojčici, pa oni odošedalegnu.

„Izvini, molim te”, najzad progovori Okaru. Počela je da plače.„Nisammogladapodnesemdaživimkadasamvideladamevišenevoliš.”

Oiši joj šapnu na uvo nešto, što izmami smešak na njenom licu.OndaseonokreteKataoki.

„Hajde,idileziiti.Okarućebitidobro.”UskosuOišiiOkaruostalisami,akućapotonuutišinu.„Kataoka je delimično u pravu. Hošino je tražio od mene da te

špijuniram, ali odbila sam ga i rekla da ne mogu da radim takvestvari.”

„Dobro, dobro, znam”, rečeOiši. „Hajde, lezi da spavaš, pa ćemosutrapokušatidasvizaboravimoštanamsenoćasdesilo.”

Legaojeporednjeinjihdvojeuskoročvrstozaspaše.

B

Uhode odlaze

ilo je doba praznovanja budističkog običaja Ura Bon, koji seodigravasredinomleta,paOišiodlučidagategodineobeleži,jer

jemisliodaćetosamobitikorisno,aneštetno.Propustilisumnogepraznikezbogžalostizagospodarom,aovajobičajjeionakovezanzasećanjanamrtve.

Kuću su ukrasili papirnim lampionima, figuramaptica od papira,kaoipovrćemkojepredstavljahranuzaumrlepretkeidrageosobe.Na samom ulazu u kuću načinili su malo svetilište za božanstvoOšorjusama,kojepredstavljasvedušeumrlihpredaka.Svakoodnjihispisao je imena umrlih predaka i dragih osoba i stavio papire saimenima u svetilište, a sve vreme su ispred svetilišta goreli mirisništapići, neka vrsta tamjana. Svakoodukućana izgovarao je posebnemolitve, na svoj način, za svojemrtve, prema tradiciji koja kaže dasvakotrebadasepokloniipomolisopstvenomBudi.

Poslednjeg dana obeležavanja ovog običaja, stavili su hranu umale čamce ispletene od duge trave, odneli ih na reku i pustih daotplove.Uranuzoru,zapalilisumalesveće,kojesutakođestavljenenačamceod trave ipustili ihniz reku.Doksu čamci takoosvetljeniplovilinizvodno,okupljeninaobaliizgovaralisuporukeoproštajaodOšorjusame, božanstva koje će ih posetiti ponovo u isto doba idućegodine.

Ćikara i mala učenica za gejšu bili su zaduženi za pravljenječamaca i njihovo puštanje niz reku. Bilo je očigledno da su obojeuživali u tome. Kad su svi ostali otišli, njih dvoje su ostali na obali,posmatrajućirekudok iposlednjičamacsasvetiljkomnijenestaosavidika. U to vreme mrak je skoro već potpuno nestao i pojavilo seprvojutarnjesunce.

„Baš razmišljam o tome gde ćemo biti iduće godine na ovaj dan,kadaOšorjusamabudeponovoovde?”,rečedevojčicakadjeposlednjičamacnestaosavidika.

„Niko ne zna”, odgovori Ćikara bez ikakvog opterećenja, „u

današnjemsvetučakisledećikorakjesvakomeneizvestan.”„Da li bi želeo da znaš šta će biti sa tobom iduće godine u ovo

vreme?”,pitalagajedalje.„Dalimislišdaćemonasdvojeuopštebitiživiuovodoba?”

„Kakvajerazlikaizmeđuživotaismrti?Dušijedobroiujednomiudrugomsvetu.”

„A,ne”,mahala jeglavomona, „nemamesta lepšegodovogagdesmosada.”

Ćikara nije znao šta da joj kaže. Znao je da nikome ne sme dagovorioplanovimasvogaoca,kojiuključuju injegovusudbinu.Nijesmeodajoj,takođe,dajenikakvelažnenade.

„AštajesakućomgejšiukojojsiranijebilasaOkaru?Zartitonijebilo jednoodmestakojasivolela?”, zapita jedaskrenerazgovornadrugutemu.

„Da,volelasamtomesto,doksmobiletamo,alisemnogoradilo.Dokjeovdestalnomirnoitiho,tamojestalnobilanekagužvainekanapetost.”

„Mislimdajeovdesuvišemirno”,rečeĆikaramaloodsutno,„kadavodišživotkaosamuraj,potrebnotijemaloakcijedabiseosećaodasiživ,daseneucrvljaš.”

„Imenimalo nedostaju zabave koje su priređivane u kući gejši”,priznade ona, „ali ako su zabavepo ceo dan i svakogdana,malo sezamorišodsvegatoga.Bilobinajboljekadabihmogladatamoradimdeo dana, a da se onda vraćam ovde da se odmorim – to bi bilosavršeno.”

„Štaraditenatimzabavama?”,zapitaonradoznalo.Onnikadanijeušaoukućugejši,nitijemisliodaćeikadamoćidauđe.

„Pa,znaš,služimočajisake,osmehujemosegostima,pokušavamoda razgovaramo o lepim i zabavnim temama. Uglavnom sam nazabavama posmatrala šta radi Okaru i druge gejše koje se smatrajunajboljima,jerodnjihdevojkamoženajboljedanaučikakodazabavii razonodimuškarca.Tamosunasučilida igramo,pevamo, svakogadana smo vežbale sviranje na šamisenu, tako da bismo, kadodrastemo,mogleimidabudemogejšeprveklase,kaoOkaru.”

„Kadočekuješdaitipostanešgejša?”„Meni je potrebno još oko dve godine, kada budem napunila

šesnaestgodina. Jedvačekamdanapunimtegodine.Kadapostanem

gejša,volelabihdadođešidamevidiš.Obećavašlidaćešdoći?Dalićeš doći uGion?Bila bih veoma srećna kada bihmogla da igram zatebe.”

Ćikara je ćutao, a onda odluči da treba nešto da kaže, makarslagao,pajojobećadaćesigurnodoći.NjihdvojenisuprimetilidaizanjihstojeOiši iOkaru,koji sudošlidavidezaštosedvojemladihnevraćajusareke.Stajalisuslušajućinjihovrazgovoriosmehivalise.

„Bićuveomasrećnakadamojaobukabudezavršena”,nastavilajedapričadevojčica.„Mislimdasamvećpriličnodobrazasvojegodine,alimijejošteškodapodnesemonečasovekadatokomzimetrebadasatimasedimonepomičneujednompoložajuustrašnohladnojsobi.”

„Šta,ivitoradite?”,upadeĆikara,„jasammisliodasamosamurajiprolazerigoroznuobuku!”

„Možda je biti samuraj i biti gejša u stvari veoma slično, šta timisliš,Ćikara?”,zapitagaonazapanjeno,kaodajeotkrilanekuvelikuistinu.

„Nebihrekao,mislimdaipakimamnogorazlika”,protestovaojeon, „samuraji moraju da nauče da jašu konje, da se bore mačem,kopljima,strelama,daučekaligrafijuijošmnogoštaštogejšeuopštenerade.”

„Ali,ipakimasličnosti”,insistiralajeona.„Mi,kaoivi,moramodamnogo vežbamo, da primoravamo i svoje telo i duh da bududisciplinovani,kakobipostiglisavršenstvo.”

„Možda,utomsmisluimasličnosti”,rečeon,alibrzododade:„Alinemojnikomedakažešdasamtepodržaoutomstavu.”

Na obali, Oiši se nasmeši Okaru i njih dvoje se odmakoše, da ihmladinevide.Kadsusedovoljnoodmakli iprišlikući,Oiši joj reče:„Dalisiitiprošlaturigoroznuobuku,kaoiovadevojčica?Čakisamosedenjeuhladnojsobibezpokretajeveomateškastvar.”

Okarusenasmeja. „Štosemenetiče, izbeglasamdosta tihstvari,jersamsepriličnokasnopojavilautojprofesiji.”

„Znam,tomijejasno”,rečejojon,nanjenovelikoiznenađenje.„Štatiznašomeni?”,zapitaga.„Znamsveotebi,bašsve,jermijeonajradoznalimajmunKataoka

sveispitaoiispričao.”Ćutalajeizvesnovreme,aondaprogovorilaponovo.„Znači, shvataš šta sam mislila kada sam rekla da mogu da

razumemnekogakojepatiouživotuiizgubiosvojemestoudruštvu?”„Ali,tisiipakpovratilamestoudruštvu.Čuvenagejšajesigurnona

društvenoj lestvici nešto više od trgovačke ćerke. A još si sve topostigla sopstvenim trudom i uzmnogo prepreka koje simorala dasavladaš.”

„I tićešpovratitionoštosi izgubio”,rečemuonasa iznenadnomozbiljnošćuu glasu, „sigurna samda ćeš i ti uspeti dapovratiš svojemesto.”

Oiši je znao da pred njom više ne mora da ima tajni, jer jeočiglednobilananjegovojstrani,paodlučidasevišenepretvara.

„Ti znašdaovo sanamanemožeda traje večno i da ćeš jednogdanamoratidasevratišukućugejši?”,rečejojskoronežno.

Okaru podiže obrve. Oiši je verovatno znao da povratak u kućugejši,kadsejednomizađeiznje,nijetakolak.Unjenomslučajumožedabudebukvalnonemoguć.

„Sutraćeduvatisutrašnjivetar”,rečeona,citirajućistarujapanskuposlovicu. „Počeću da brinem o budućnosti kada budućnost budedošla.”

„Nadam se da nećeš imati suviše problema kada dođe vreme dasamabrinešosebi”,rečeon.

„Nikada se nisam pokajala što sam postala gejša”, reče mu ona.„Iako taj život ima svojihmana, ima i nekih prednosti. Kada jesenjivetarpočnedaduvakroztvojesrceikadonopostanenepotrebnokaolepeza koju si koristio u leto, znaću da se snađem, kao što sam sesnalazilairanije.”

Oiši klimnu glavom u znak da je shvatio. Okaru je tačno znalakakva je situacija i bilomu je lakše štonemorada joj objašnjavaudetalje.Nijemoraodajojgovoridajevoli,dasenikadanećeumoritiodnje,većdagačekasudbinakojaćeihvečnorazdvojiti.Onajesvetoosećala.

Nastavili su da lagano hodaju prema kući, dok je jutro postajalosve toplije, a počeli su da se oglašavaju i cvrčci iz šumaraka.Oiši seseti da je baš u to doba godine, pre tačno godinudana, predao ženipismo kojim se razveo od nje, a onamu obećala da će semoliti zanjega.Nadaosedaćeijednaidrugaženaunjegovomživoturazumetinjegova osećanja prema njima. Bilo je mnogo žrtvovanja na obemastranama,anjegaječekalanovažrtva.

Kadasustiglipredkuću,Oiši,višeiznavike,pogledaokolodavidida li su špijuni na svojimmestima i vide da je sve u redu. Špijun sakorpomnaglavistajaojenasvomuobičajenommestu.

Okarugasasimpatijompogledaipomislisakolikohladnokrvnostion prihvata sve to što se plete oko njega. Znala je da ga je najvišepogađalasituacijasaHarom,koji jeneprekidnoodbijaodaodgovorinanjegoveporuke.Razmišljalajeonačinunakojibionamogladamupomogne. Najbolje bi bilo da njegove neprijatelje skrene sa pravogputa,kakobiOišimogaodamakarmalopredahneodnjih.Padejojnapametdabimogladasepravidagašpijuniraidaobaveštavanjegoveneprijatelje o njegovim navodnim koracima. Ali, tu je bilo i mnogoopasnosti,jersušpijunimoglidajojseosvetezbogtoga.

Znala jeda jebrojuhoda smanjenotkako jeonadošladaživi saOišijem u kući u Jamašini, ali smanjenje nije bilo toliko značajno.Odlučila je da o tome porazgovara sa Oišijem,možda će joj on rećinačinnakojibimogladamupomogne.

Jednogranogjutra,špijunFuđiidošaojedazauzmesvojeuobičajenoosmatračkomesto.Zevaojekadajestaopredsvogkolegu,sakorpomnaglavi,izapitaogaštasedogađaloprethodnenoći.

„Ništasenijedešavalo”,glasiojekratakizveštaj.„Nitijekoulazio,nitiizlazio,celenoći.”

Fuđii slegnu ramenima. To je već postala stalna praksa, koja jetrajalanedeljama.Čaknijebilomnogoaktivnostiukući i okonjenipreko dana. Nije mu bilo jasno šta se događa. Da li se možda Oiširazboleo, pošto odavno nije išao na pijanke u Kjoto? Fuđii jerazmišljaootomeštasedogađa, jermujetakvasituacijabilaveomasumnjiva. Ono što je svakodnevno javljao Ćisaki delovalo je kaoizveštaj o tome da jeOiši otišao u penziju. Da li je dolazakOkaru ukuću u Jamašini bio trik, ili je Oiši stvarno odlučio da se povuče umiranživotsasadavećbivšomgejšom?

Čovek iz noćne smene je otišao, a Fuđii zauzeo njegovo mesto.Stavio je korpuna glavu, kaoobično, da ganeprepoznaju,mada suvećsviznalikojeon,paosetikakojeunutrašnjostkorpetopla.Akojetako toplo već u rano jutro, oko podne će možda biti neizdržljivo.Samokadbineštopočelodasedešava,darazbijemonotoniju.

U kući je, međutim, i dalje bilo mirno. Povremeno bi ugledaoOišija, kako saOkaru izlaziukraću šetnjupovrtu, ali svakanjihovašetnja ličila je jedna na drugu. Njih dvoje delovali su sada kaoharmoničan par. Oišijev sin je, takođe, imao svoga para u malojučenicizagejšu,sakojomjedostavremenaprovodiozajedno.Ukućijebilotiho,ništasenijedogađalo.Fuđiiježeleodaseneštodogodi.

Aondase,togajutra,dogodiloneštoštonebimogaodazamisliniunajluđimsnovima.Samoneštovišeod satotkako jeFuđiipreuzeoosmatranje kuće, Oiši izađe napolje, noseći nešto neobično. Naramenu mu je bila motika. I ne samo što ju je nosio nego je biloočiglednodaželiidajeupotrebi.

Fuđiipomerikorpu,kojujenosionaglavi,takodaboljevidištasedogađa.VidekakoseOišispremadaokopadeozemljištaizvankuće.Onsepripremaozarad,aOkaruizađeizkuće,saželjomdaposmatra.Pokazivala je Oišiju koji deo zemljišta treba okopati, a Fuđii nijemogaodaverujesvojimočima.Dali jetoonajvelikiratnik,samuraj,koji jepretiodapodignevelikupobunuprotivšogunovevlastiizbogkogaontustojivećmesecimaiuhodiga?Nijemogaodazamislidaćeglavni vazal kuće Asano da učestvuje u jednoj sceni porodičneharmonije.

Oiši je već uveliko kopao, a kad sunce postade jače, on svučegornjuodeću,ikaosviseljaciuJapanunastavidaradisamoudonjemrublju.VidelosedavrućinapogađaiOkaru,kojajesvemanjegovorilaipomagalamusavetima.

„E, tako, sada kopaj tu! Hej, treba da dublje zabijaš tumotiku!”,govorilamujevrednoupočetku,alikakojebivalosvetoplijeitoplije,njenikomentaripostadošeredi.

Oišinijeništagovorio.Samojekopao.„Da li misliš da je taj komad zemlje koji si do sada okopao

dovoljan? Ako želimo da imamo uvek sveže povrće u našem vrtu,moraćešdaokopašmnogovećupovršinu!”, nastavidamu „pomaže”Okaru.

Oišistadedaseodmoriipokušadaobrišeznojkojimujeulaziouoči.

„Nezaustavljajsesada”,viknumuona,„boljenastavidazavršišštopre,jerćeuskorovrućinabitijošnesnosnija!”

„Završio bih ja mnogo ranije da si ti tamo u kući i da ne pričaš

toliko”,najzadjojodgovorion.Onanijemogladaverujedaseon ljutinanju,papočedaplače i

ulete u kuću, a Oiši nastavi da vredno radi, kao da se ništa nijedogochlo.Fuđiijegledaotuscenuzapanjenizadivljenistovremeno.

Čim je te večeri završio svoju smenu, napisao je hitnu porukuĆisaki, a ovaj ga za nekoliko dana pozva da dođe u Edo da seposavetuju.

Ćisaka se šetao ispredFuđiija, koji je sedeonapodu ipokušavaodasakrijezevanje.

„Šta je, zar ti je dosadno ovo što govorim?”, reče on sarkastičnošpijunu.

„Ne, ne”, požuri Fuđii da ga umiri, „samo nisam mnogo spavaoposlednjihdana.”

„Ako je ono što si mi ispričao istina”, reče Ćisaka, posmatrajućiFuđiijapomnoimislećidasvetonijenekaprevara,„ondasisigurnoimao mnogo vremena za odmor. Ako je Oiši počeo da vodi miranmonotoni život, danikudne ide, nikudne izlazi i daokopavabaštu,ondatinisiimaozaštadaseumaraš,zarne?”

Fuđii uzdahnu. „Prema onome kako se Oiši ponaša već priličnodugo,izgledadajeodlučiodasesmiriipotpunopovuče.Ali,jaidaljeimamosećajdatuneštonijeuredu.”

„Znamdajetvojemišljenjeveomavažnoidasiuvekveomablizuistine.BiosinaOišijevomtraguvećveomadugoiverovatnoneželišdatakolakoodustaneš.Ali,jasamtajkojitrebadaanaliziraonoštotisaznaš,apremaonomeštosimiispričao,mislimdajedošlovremedaprekinemo svakodnevno praćenje, jer svi ti troškovi opterećujublagajnumoggospodaraUesugija.”

Fuđiinijemogaodaveruje svojimušima.Da li jemoždauvredioĆisaku,kadjeovajpočeodaseponašatakohladno?

„Jasamvojnik”,rečeonjednostavno.„Izvršavaćutvojanaređenjanajbolje štomogu i ne postavljam pitanja zbog čega nešto treba daučinim.Potpunoprihvatamdasutvojizaključcidobri.”

Ćisaka se nasmeši. Voleo je kada mu priznaju superiornost naddrugima, pamu je to davalo prostorada surovost delimično zameniblagošću.Onpročistigrlo,panastavi.

„Bio si veoma vredan saradnik, Fuđii”, reče on prijatnim glasom,„nameravamdatenagradimzbogtoga.”

„Ja te molim da dobijem privilegiju da nastavim da služim kućuUesugi”,rečeFuđiipokorno.

„Baš samo tomeželeoda razgovaram”, rečeĆisaka,uhvativši gazaruku.Gledaoga je izblizauoči,pokušavajućidamupogodimisli.„Nemogudakažemda tene želimmeđunašim strelcima.Naprotiv,znamkolikosiveštugađanjustrelomiudrugimveštinama.Ali,svesemoradobrorazmotriti.Anajvećiproblemtumožedabudefinansijski.

„TiznašdasmozauhođenjeOišijainjegovihljudipotrošiliveomavelika sredstva poslednjih nekoliko meseci. Ti znaš koliko i ja daizdržavanje samo jednog dobrog borca u plemićkoj kući ne koštamalo. Mi sada živimo u periodu mira, pa smo poslednjih godinasmanjivalibrojsamurajaidrugihnaoružanihljudiunašojslužbi.Bilobiveomaneobičnoakobismotesadadoveliiangažovalizastalno.”

Fuđiiiskoristipauzudasamkaženešto.„Neznamdalishvataš,aliako se povučemo i prekinemo praćenje Oišija, onda će on bitislobodandaidekudahoćeidaradištaželi.OndapostojisamojedannačindaseobezbediKira.Daseokonjegapostave jakesnage, ljudikojiznajudaseboreidamogudagaodbraneodsvakognapadača.”

„Mislimdaimamodovoljnotakvihljudi”,rečemirnoĆisaka.„Štajesatobom?Zarnemožešdanađešmakarnekinačindame

zadržišuslužbi,štatiimašprotivmene?”,skorojepoludeoFuđii.Ćisakajećutaonekolikotrenutaka.„Vidi,nesviđamisedaostanešumojojblizini,jermepodsećašna

celututeškupričusagospodaremAsanoom.Ajabihdasvetoštoprezaboravimidatajslučajzauvekzatvorim.”

Fuđii zatvori oči, pokušavajući da se smiri, kako ne bi reagovaoneprimereno. Ovaj špijunski posao započeo je zbog samo jednograzloga–zatoštojeunjemuvideošansudadobijestalniangažmanujednojplemićkojkućiiprestanedabuderonin.Ali,kaoštosevideloizovograzgovora,tojebilasamopustanada.

Okaru jeprvadonelaukuću lepevesti.Bila je izašlaurano jutrodazalije leje koje je nedavno okopao Oiši, kada joj se nešto učiniloneobičnim.Razmišljalaještabitomoglodabudeinijeodmahmogla

dapogodi.Aondajepogledalanadrugustranuputa,gdejeuvekstajaošpijun

sa korpom na glavi i videla da ga više nema. Nadzor nad kućom jeočiglednoprestao.

Požurila jeuOišijevusobu ikleklaporednjegovepostelje. Još jespavao,akadječuodaonaulazi,onlagano,pospanootvorioči.Kadjevideoizraznanjenomlicu,probudiosepotpuno.

„Štabiželeonajvišenasvetu?”,zapitagaona,kaodagazačikava.Onsenasmešiipružirukedajezagrli,aligaonaizbežeipovuče

gazaruku,daustane.Onda,svevremeseširokoosmehujući,onagaizvededokapije.Onpogledanapoljeishvati.

PrviputotkakojedošaouJamašinu,ispredkućenijebilošpijunasa korpom na glavi, koji je neprekidno promatrao kuću. Oiši jepogledasazahvalnošću,aonda ispusti takavuzvikdasusvidotrčalidokapije.

Kad sumalobolje pogledali, videli suda je i kuvarnestao.Oiši iKataokasesamopogledašekadasučulidaganema,jertojepotvrdilonjihovu staru sumnju. Kuvar ih je sve vreme špijunirao. Došlo jevremedaseopuste iOišiodlučidatoproslavi.Okaruimalaučenicazagejšuodošeukuhinjudaspremeneštozagozbukojusuželelidaprirede. Vreme iščekivanja bilo je završeno, pa su samuraji iz Akoanajzadmoglidasepokrenu.

UEdou,Kiranikakonijemogaodapomislidabitrebalodaslavi.Kadaje prestao da dobija kopije izveštaja od špijuna, koji sumu do tadaredovnostizali,onodedoĆisake,davidištasedogađa.Gladećisvojuobrijanu glavu, Ćisaka mu jednostavno saopšti da su troškovišpijuniranjapostalitolikoveliki,dajetomoralodaseprekine.

„Ali, to znači da ja nemam nikakvu zaštitu...”, poče Kira sazabrinutimizrazomlica.

„Hajde, ne brini toliko”, prekide ga Ćisaka, smejući se glasno,„pratilismoihišpijuniralimesecima.Očiglednojedanemajunamerudaištaučine.”

„Nebihbiotolikosiguran”,rečeKiramašućizabrinutoglavom.„Hajde da razmotrimo sve. U vreme kada je zamak konfiskovan,

nisunimrdnuli.Tojebilovremezaotpor,daliseslažeš?Aposletoga

nisu napravili nijedan sumnjivi korak. Čak i kad je njihov vođa Oišidolazio u Edo i ti se plašio njegovih nepredvidljivih poteza, nije sedogodilo ništa čega bimorao da se plašiš. On je bio došao samo daobiđegrobsvogmrtvoggospodara,zarne?”

„Ali,biobihmnogobezbednijiako...”,počeponovoKira.„Slušajte,gospodaruKira!”prekidegagruboĆisaka.„Sadozvolom

gospodaraUesugija,pripremiosamgrupunaoružanihstražarakojićeneprekidno paziti na vašu kuću i moći da vas zaštite ako vas nekonapadne.Tojemnogoobavezazameneimnogoposla,aistovremenoimnogotroškovazablagajnukućeUesugi. Iakosmosmatralidanijeneophodno,mi ćemovas čuvatiunedogled, alinemožeteda tražitevišeodtoga...”

Kiraiznenadashvatištasedogađa.Prvo,bilojeočiglednodaakoželidagaštitejošbolje,moradapodmitiĆisakujerjeovajodobravaotakvepoteze.Poštonije imaodovoljnonovca,otkakosepovukao,tonije dolazilo u obzir. Takođe je shvatio i da Ćisaka neprekidnoizbegavadagasmestinegdeunutarzamkaUesugi,gdebibiopotpunobezbedan.

„Zarranijenijebilogovoraotomedabi jatrebalodastanujemuzamkuUesugi?.”..

„U zamku nema dovoljno prostora za sve. A nema ni razloga dadolazite tamo”,prekidegabrzoĆisaka. „Rezidencijaukojojboravitejedovoljnoblizunašegzamkadamožetedapozoveteupomoćubilokomtrenutku.Javamgarantujempojačanjesnagakojećevasčuvati.Danegovorimoo tomedaste iviveomadobarmačevalac.Takvomborcunisupotrebničuvari.”

Kira uopšte nije bio zadovoljan, ali shvati da ne može ništa daučini.JedinomujeostajalodaodedirektnokodgospodaraUesugijaiprotestuje,aliniježeleodasuvišečestozloupotrebljavačinjenicudajenjegovunuknadobrommestuutojkući.ZatoseonzahvaliĆisakiiode.

Da je znao da je Hara već poslao porukuHoribeu u Edo, premakojoj su njih dvojica bili na pragu odluke da preduzmunešto protivKire bez Oišija, bio bi mnogo zabrinutiji. Kada je dobio tu poruku,HoribejeodmahkrenuouOsaku,dasesaHaromosvemudogovori.NjihdvojicasuutomtrenutkubilisigurnidaćevećinasamurajakućeAkobitiuznjih.

UškolistreljaštvauOsakineštokasnijetogmesecadonetajeodlukaonapadunaKiru,alinačinnakojijedonetabiojeneobičan.

Hara je bio sazvao sastanak svih samuraja, koji su se nalazili uokolini Osake, da im objasni kako je Oišijevo ponašanje prevršilosvakumeruidabitrebalodaprestanudagasmatrajusvojimliderom.Hara je poslao poruku u kojoj je rekao da on preuzima vođstvo,zajednosaHoribeom,idanjihdvojicavišeneželedagubevreme,većplaniraju da što pre izvrše odlučujući napad na Kirinu rezidenciju uEdou.Mnogosamuraja jeodbilodaprihvatiHarinpoziv,verujućidaje Oiši još spreman da ih vodi, ali prilično veliki broj samuraja sepojavio,paHara,videvšiih,pomislidajekucnuonjegovčas.

U velikoj prostoriji, osvetljenoj samo jednom jedinom bakljom,Hara jeokupiosamuraje ipočeoda imgovorio tomezašto ih jesvepozvao,kadseiznenadazačukucanjenaspoljnimvratima.

Hara je zaćutao, a okupljeni samuraji zadržašedah, razmišljajućiko bi tomogao da bude.Oni koji su bili ostavljeni da čuvaju ulaznavrata, otvoriše ih, spremni da se bore ako treba, ili da zadrženeprijateljadoksesvisamurajineizvukunasigurno.Ali,ništaodtoganijebilopotrebno,jersamurajnavratima,poštojepogledaonapolje,dotrčadoHareišapnumunešto.

„DošaojeOiši”,rečemuon,„OišiisanjimKataoka.”HarapogledauHoribea,zatrenutaksuobojicaoklevali,alinajzad

Haradoneseodluku.„Pustiihdauđu”,rečemladomsamurajunavratima.Horibe je bio neodlučan, ali ga Hara pogledom smiri. Oiši je bio

njihovvođainijebilonačinadagaodbijukadimdođenavrata.Mladisamurajotrčadovrataiotvoriih,dapropustiOišija,kojije

naglaviimaoširokislamnatišešir,kakavsuupoljunosihseljaci,asanjimejebioKataoka,takođeobučenuseljačkuodeću.Oišiprođekrozvelikuprostoriju,koja jesvakodnevnoslužilakaosalazavežbanjeustreljaštvuiukojojsunajednojstranibilepostavljenemete,padođedo mesta na kome su sedeli Hara i Horibe. Okrenuo se premaokupljenimsamurajimaipočeodagovori,držećiurucistrelu,kojujepokupiosapodausput.

„Žaomi je ako samvasomeounečemu”,počeonmirno, kaoda

razgovarasaprijateljimakojisuseokupilidazajednopopijučaj.„Ali,postoji jednahitna stvarokojojmoramdavas sveobavestim, jerbimoždamogladapromeninekevašeplanove.”

Pogledao je po okupljenim samurajima, primetivši da je većiniveoma neugodno i da ne znaju kako da se postave u tom trenutku.Pokušadazapamtinjihova lica,kakoizgledajuutomtrenutku,dabijednogdanamogaodaimotomepriča.Znaojedasuuznemireni,paodlučidaihštopreumiri.

„Prvobihželeodavamkažemdanećunikoganizaštakriviti,zatoštosteseokupiliovdebezmene.Takođenemamništaniprotivonihkojisupomislilidaimajupravodavasovdeokupe.”

HaraiHoribegledalisuupod,nepomišljajućidaodgovore.„Svestan sam da su mnogi od vas izgubili poverenje u moje

mogućnosti i sposobnosti da vas vodim, zbognačina života koji samjednovremevodiouKjotu.VerovatnosteotomečuliodHare,kojijesvedokdasamseprovodiosaženamanajgorevrsteitrošionovacnateprovode,novackojipripadasvimavama.”

Neki od samuraja počeše da semeškolje na svojimmestima, jernikoodnjihnijeočekivaoovakopomirljivitonodsvogstarogvođe,aOišinastavidagovori.

„Takođestemoždačulidasumeviđalinajavnimmestimanotornopijanog, pa sume čak videli kako sebe izvrgavam ruglu u pozorišmkabuki...Moramdavamiskrenokažemdajesvetotačno.”

Oišisačekadasesmirižagor,kojijenastaoposletihnjegovihreči,paseondadirektnookrenuHari.

„MoramtakođedavamkažemdasamsenadaodaćemimojstariprijateljHaradatiprilikudaobjasnimtakvosvojeponašanje,prenegoštodođedonekihprebrzostvorenihzaključakaipokušadapreuzmevodstvoovegrupeodmene.”

Haranapravipokretkaodaželidaneštokaže,aligaOišiprekide,panastavi.

„VeomapoštujemsveštojeHarauradiootkakosmoserazdvojili.Njegovaželjadaosvetinašegpokojnoggospodara,tvrdimvamovde,nijevećaodmoježelje,nemožedabude.Znamda jemnogouradiostvarajućiovuškolustreljaštva,kojamujepomogladasestvoriutisakdajesvakoodnasrešiodanastavisvojimputem,aliidalanačinadanetrošisredstvakojasunamostalaikojasupotrebnazaosvetu.

„Ali,njegovnačinimojnačinvodilisuistomcilju,auobaslučajapostiglismouspeh.”

Svisućutali,jernikomenijebilojasnokudavoditoštoOišigovori.„Uspeli smo! Špijuna oko nas više nema. Prvi put otkako je naš

gospodarzavršioživot,nemauhodaokonas i jaosećamda jedošlovreme da sprovedemo planove koje smo davno napravili, ali ovogaputasavelikimnadamanauspeh.”

Začuseglasanžagorodobravanja,aOišiseokrenupremaHari.„Gdejetvojpomoćnik,onajkojisezoveKoniši?”Harajeprvoćutao,neshvatajućikakoOišiznačaki imemladića

kojijeboraviounjegovojškolisvakogadana.„Ne znam, izgleda da je otišao. Nisam ga video bar dva dana!”

odgovorionsmušeno.Oišiklimnuglavom.„Da,otišaoje.Hara,imašmnogosrećeštonisi

pokušao da ovaj sastanak organizuješ pre nekoliko dana, jer bi nasastankuimaouhoduporedsebe.ZartinijejasnodajetvojpomoćnikjedanodljudikojejeangažovaoFuđii?”

Harapokušadaodgovori,alijebiloočiglednodajebionespremanzatakavrazvojdogađaja.

„Kataokagajevideokadajedolaziokodtebedatiprenesemojuporuku,kojutinisiželeodasaslušaš.Prepoznaogaje,jergajevideoiuKjotu,ondakadasimezatekaouonakvomstanju...Ali,datepitamsamonešto?Kakosiuopštemogaodamenađešidaznašgdesam,date tamonijedoveo jedanodšpijunakoji supratili svakimojkorak iznali gde se nalazimu svakom trenutku?Da li si ikada razmišljao otome?”

Hara je sedeo široko otvorenih usta. Sada je tek shvatao šta sedešavalo.

„Da, špijuna iuhodavišenema”,nastavidagovoriOiši. „I ja vamtvrdim da je to rezultatmog ponašanja, jer sve ovo vreme ja nisamuživaouonomeštoradim,pijančiminaizgledseprovodim,negojetobilamojagluma,kojajemoraladazavaračitavutumrežuuhoda,alikojajeprevarilačakivas.Tojedokazkolikosambiodobarusvemuštosamradio.Eto,tosekriloizamogponašanjaovihmeseciimislimdasadasvimožemodarazgovaramootvorenoikažemokolikonamjestalo da osvetimo smrt svog gospodara. Mi smo se svojevremenozakleli jedandrugomda ćemo se osvetiti i ja se nadamdaniko nije

zaboraviotuzakletvu.”Zatrenutakjevladaomuk,aondasezačužagorodobravanja.„Dobro”, zaključi Oiši. „Najzad je došlo vreme da možemo

otvorenodarazgovaramooakciji,neoakcijizanekolikogodinailizanekoliko meseci, već o akciji koja treba da počne odmah! Imamsaznanja,anadamsedaćeihpotvrditiivođanašegrupeuEdou”,onpogleda premaHoribeu, koji spusti glavu, „ta saznanja govore da jenašamolba šogunu odbijena. Daigaku Asano, brat našeg gospodara,poslat je u oblast Asano-Akinokami, gde će biti u nekoj vrstizatočeništva ili egzila. On će tamo ostati do smrti. Kažnjen je zbognavodnihgrehovasvogpokojnogbrata,aimeAsanobićeizbrisanoizspiskaplemićkihkućaunašojzemlji.SvenašenadedasezamakAkoponovooživiustaromsjaju,takosuizbrisanezauvek!”

Samurajiokonjegasedelisuzapanjeni,čuvšiprviputtuvest,kojaje zanjih svebila smrtnapresuda.Onda,njihovo raspoloženje seodrazočaranjapretvoriubesiodlučnost.

„Osveta,osveta!”,vikalisuuglas.„Sadamožemodasemirnedušeosvetimo!”

Dok su samuraji klicali, Hara ustade i duboko se pokloni predOišijem.

„Najzad možemo da osvetimo smrt našeg gospodara”, reče onjednostavno, brišući sve loše što je postojalomeđunjimaposlednjihmeseci.

Oiši samo klimnu glavom, dok su mu oči svetlele kao najjačebaklje.

„Molimtedamioprostišmojeponašanje”,rečemuondaHara.Oišisenasmeši,uzevšigazaruku.Utomtrenutku iHoribepriđe

da se pokloni i izvini, a Oiši prihvati i njegovu ruku. On pogledompotražiKataoku,amomakmajmunskog izgleda imsepriključi.Haragazagrliprijateljski,aizgrupesamurajazačuseuzvikoduševljenja.Utomtrenutkuopetsupostalijednoisamojesmrtmogladaihrazdvoji.

V

Rastanak

est izEdoada jemolbasamuraja izAkoaodbijena idaDaigakuAsano ideudoživotnozatočeništvo,donela jeukućuu Jamašini

istovremeno olakšanje i tugu. To je bio snažan udarac za Šindoa iKojamu,kojisudokrajaverovalidaciljmožedabudepostignutbezoružaneborbe.AKataokajetuvestdočekaosanekomvrstomradostii odlučnosti, koja je njegovom licu istog trenutka donela novi izrazneverovatnosnažneborbenosti.Ćikarajeutrenutkukadaječuovestpomisliokaodauzlećeunebo, ali je svevremedržao rukunadršcimača,anogenazemlji.

Posle prve gorčine koju je osetio u ustima, Oiši iznenada osetipotpunimir.Prviputodgospodarovesmrti,bilojejasnodamogudasespremajuzaakciju.Višenijemoraonikogadaubeđuje,nitidaseisa kim raspravlja oko toga da li treba napasti Kiru ili ne. Nije višemoraoništadaglumi,da izigravapijanca ilibudalu.Višenijemoraoda krije svoje namere, koje su svima u njegovom okruženju bilepotpuno jasne. Oni su odlučili da ubiju čoveka koji je kriv za smrtgospodaraAsanoa,bezobziranaposledice.Vremeiščekivanjabilojezavršeno.

U početku, plašili su se da vest o odbijanju njihove molbe iproterivanju Daigakua Asanoa u egzil može da im ponovo dovedeuhode na prag, pa je Oiši bio posebno oprezan. Ali, nekoliko danaprođe,aFuđiiinjegoviljudinisusepojavljivali.

Poslaojepozivsvojimsamurajimadaseokupe.IzgledalojedasuKira i njegovi zaštitnici još od samog početka radili na tome da semolbasamurajaizAkoaodbijeidaseDaigakuuzamaknevrati.Sadaim se želja ispunila, ali su upali u novu opasnost, jer nikada nećesaznatidaničaskadćeOišisasvojimljudimanapastiKiru.SadjeOišiusvojimrukamaimaojakooružje–faktoriznenađenja.

Samuraji su se okupili, dolazeći u malim grupama, u kući uJamašini. Četiri dana posle tog dogovora, Horibe i njegova grupakrenuli suuEdo.Dogovorili su sedaostalinastavedadolazeuEdo

poslenjih,takođeumalimgrupama,kakonebiizazvalipažnjumeđušogunovimljudima.KadstignuuEdo,prijavićesepodlažnimimenimai odvojeno čekati dok u šogunov grad ne stigne i poslednji, njihovvođaOiši.

Oiši je, zajedno sa Onoderom, koji je bio šef njegovog štaba udobrim vremenima, počeo da pravi raspored polazaka samuraja izKjota iOsakepremaEdou.Napapiru,njihovbrojbio jedostigaostodvadeset, ali je bilo jasno da taj broj u stvarnosti neće moći da sedostigne.Više ljudinegoštosemislilopripadalo je,kako je to Jošidavoleodanaziva,„trećojgrupi”–onimakojisubiliuzOišijauželjidase zamak vrati pod njihovu upravu i uspostavi ponovo pozicijaporodice Asano. Ali, kada se shvatilo da im je ostala jedna jedinamogućnost,osveta,mnogonjihsejednostavnopovuklo.

Zbog toga je odlučio da Kataoku pošalje da razgovara saneodlučnima, kako bi tačno znali na koliko ljudimogu da računaju.Oiši jeshvataodasunekiodnjihbrinuliostarimroditeljima imalojdeci, kojenisumoglida tako lakoostave same, ali je želeoda imsekaže da se što pre odluče. Niko im neće zameriti ako odustanu odzajedničkeakcije,ali to je trebalodakažuštopre.Sanekima je ionličnoobaviorazgovoriraščistiosaonimakojisubilineodlučni.

Jedanodonih sa kojima je razgovarao ličnoOiši bio jeEmonšićiJato, koji je imao samo sedamnaest godina, ali koji je već rizikovaoživot kad je Oišiju javio da Hara saziva sastanak samuraja u Osaki.Momak je živeo sa starim roditeljima u Kjotu, pa Oiši odluči da gaposeti kada je čuo da je potvrdio svoje učešće u akciji protiv Kire.PoštojeĆikaratakođebiousedamnaestojgodini,adozvoliomujedaide, nije mogao da Jatoa odbije na osnovu toga što je suviše mlad.Želeojedaodnjegovihroditeljadobijepristanakzato.

Živeli su u jadnoj kolibici i očigledno je bilo da veoma teškosastavljajukraj sakrajem,ali su roditelji insistiralidanjihov sin ide.ReklisuOišijudadečaknebimogaodapreživiakobigaOišiodbio,airoditeljisaminisuželelidanjihovsinrazočarasvojegospodare,atosubilipokojnigospodarAsanoisamOiši.

Oiši je znao da ne može da im protivreči, ali se osećao veomateško, shvatajući tek tada koliko veliku odgovornost uzima na sebe.Nanjemujeležalanesamoodgovornostzaživotenjegovihljudi,negoiodgovornostdanjihoviživotinebuduludostraćeni.Znaojedaćega

njegovi ljudi pratiti ma kuda krenuo, ali isto tako je znao da će gaproklinjatiakoihbudevodiouneuspeh.

Oiši je takođenameravaodaode iposeti Šindoa iKojamu, ali jebioiznenađenštomuseuopštenejavljaju.PoslenekolikodanaodŠindoastižepisamceukomeseoniKojamaizvinjavaju,jerkakojenapisao,njih dvojica nisu rođeni za borce i mogli bi samo da im smetaju unjihovojakciji.Napisalisudasushvatilidajeod„tridesetšestnačinazarešavanjeproblema”najboljionajkojipredviđabekstvo.Nadalisusedaćeimoprostiti.Oišinijebiomnogoiznenađenibiojezadovoljanštosutoodlučilinavreme,aneposlekadbibilosuvišekasno.Biojesrećan što subilimakar iskreni,mada senadaodaneće suviše ljudikrenutinjihovimputem.

KadseKataokavratio,podneomuje izveštajda jeokopola ljudiodonihnakojesuračunaliodlučilodaodustane,takodaihjeostalomanje od šezdeset. Kataoka je takođe naišao na različite slučajeve,mnogo bede i nemaštine, mnogo dece prisiljene da rade da biizdržavala odrasle, tako damu je bilo teško i da razmišlja o svemuonomeštojevideo.Nišezdesetnijebilomalo,naročitozatoštosubilisigurnidanate ljudemogudaračunaju.Koznada lićesviostatinabrojukadaseokupeuEdouikadasevremezanapadpribliži?

Videvši da Oišija mnogo pogađa takav razvoj događaja, Kataokamu,unameridagaoraspoloži, ispričaosamurajukoji jeodlučiodaodustanejermuženanijedozvoljavaladaide.„Samoštoganeljuljaukrilu”, reče Kataoka, ali Oiši ne obrati pažnju na njegovu pošalicu iizađeizsobe.

OišinijevideoOkarunekolikodana,zbogdogađajakojisuslediliposlevestiizEdoa,akadajeušaousvojusobu,onjezatečekakogačeka.Biojesrećanštojevidiiodmahležeporednjeupostelju.Hteoje nešto da joj kaže, ali se ona okrete prema njemu, zagrli ga, pripisvojenagotelouznjegaipočeglasnodaplače.

„Nemojdaideš!”,molilagaje,„nemojdaidešuEdo.Toštoradite,tojesamoubistvo!”

Iznenađennjenimplačem,zagrliojujeidržaounaručju.„Ti možeš da se ponašaš mnogo bolje”, reče joj. „Ti si

profesionalna gejša, koja je prošla strogu obuku. Kako smeš da

pokazuješsvojaosećanja?Štaćemušterijedamisleotebi?”„Baš me briga za sve”, plakala je. „Ti hoćeš da odeš u Edo da

umreš,ajatenepuštamdaideštamo!”„Svemislimdasitiustvariuhoda”,reče jojnežno,ušali, „tiznaš

sve moje planove i hoćeš da me nateraš da ih promenim, kako bipomoglamojimneprijateljima.”

„Hoću da promenim tvoje planove, kako bih donela sebi nekekoristi”,nastavionadaplače,„mislinamojživot,razmislikakoćešdasačuvašmojživot,aneotomekakodanekogaubiješ.”

„Timetoucenjuješ”,nastaviontajpolušaljivirazgovor,„pretišmisamoubistvom da bih ja odustao od svojih planova. Znaš da nikadanećuodustati.”

„Kakodajaištaznam?”„Znaš ti sve i ti si veoma jaka.” On se nalakti, da bi je bolje

pogledaoinastavi.„Tisiborilasvojubitku,uspelasidapovratišsvojupozicijuudruštvuitebenikonikadanemožedaporazi.”

„Ali, ma koliko pobeđivala do sada, ako pretrpim ovaj gubitak,nikadsenećupovratiti.”

„Morašdamidopustišdaijaiskoristimprilikekojesitiiskoristila,jedinojetopoštenodnos”,rečejojon.

„Ništanijepošteno,ako ti trebadaumreš”, rečeonagorko. „Akoubiješnekoga,itimorašdaumreš.Zarsenebojišzasvojživot?Dalirazmišljašuopšteosvojojporodici?”

„Kadseuporedisadužnostima,život jeništa.Dužnosti sumnogovažnije”,rečejojon.

„Ali, dužnost prema kome?”, zapita ga ona. „Tvoj gospodar jemrtav,nemašnikogapremakomeimašikakvudužnost.”

„Naravnoda imam”,rečeon,većodsutnimglasom.Onashvatidaviše ne može da ga ubeđuje, pa se i ona nalakti u postelji kako bimogladobrodagapogleda.Onjezagrli ipoljubidokje ležalaporednjega, a posle poljupca sledio je njegov veliki uzdah. Njih dvojepostadoše jedno i ono što je sledilo bio je ne više razgovor, negovođenjeljubavi,kojese,kadasezavršilo,pretvoriuzajedničkisan.

Oiši jebiospremandakreneuprvojnedeljioktobra.Prenegoštojepošaonaput,otišaojeuKjotodauzmeoružjeioklope,kojisumubili

posebnovažni i koje je želeodaponese lično.Nije želeoda rizikujetako što bi sve to poslao po nekome. Kada je sve bilo spremno zanjegovpolazak,većina ljudibila jevećstiglauEdo.SanjimsuostaliOnodera,KataokaiĆikara,sajoštrojicomsamuraja.SanjimajeostaoislugaMimura,zakogasuimaliposebanzadatak.

Jednog hladnog jesenjeg jutra, okupili su se ispred kuće danatovare konje „svilenom robom”, koju su navodno nosili. Svisamuraji bili su obučeni kao obični nosači, koji nose prtljag putemprema Edou. Prtljag je spakovan tako da izgleda kao da pripadanekombogatomfeudalcu,apratiogajenjegovsluga.

Okaruimalaučenicazagejšuobukošesvojanajlepšakimonadaihisprate. Izgledalo je kao da gejše prate svoje goste posle lepogprovodazavikend,idasenerastajuzauvek,negodaćesevidetivećsledećegdana.

MladiĆikaraselepopoklonipredOkaru,zaželevšijojsvenajbolje,a ona je bila zahvalna što joj je on jedanput spasao život. Onda seĆikaraokretepremadevojčici,učenicizagejšu,ipozdravisesanjom.U tom trenutku, ona shvati da više ne može da zadržava suze, pabriznu u plač, pokušavajući da sakrije lice iza velikog rukava svogkimona.

Ćikarakreteistadenasvojemestoukoloni.Oišipodižerukudadâznakzapolazak,alioklevaoje.

„Znaš...”, reče Okaru, ali nijemogao da nastavi. On spusti ruku ikolona na konjima krete. Okaru se hrabro nasmeši, kako bi jenasmešenuzapamtio,alikadasuizmakli izvida,njenaveselacrvenalepeza ispade joj iz ruke.Hladni jesenji vetarpočeo jedaduva.OnauzedevojčicuzarukuikretošepremaKjotu,samonjihdve.Vraćalesuse u Gion, kvart zadovoljstava, gde ih je ko zna šta čekalo. Ona jeodbila da špijunira Oišija, a kako će na njen povratak reagovatiHošino,tonijeznala.

M

Pripreme za osvetu

imurajekrenuonekolikočasovapreostalih.Poverenmujebioveomavažanzadatak,agrudisumusenadimaleodpomislina

odgovornost koja je ležala na njemu. On je takođe bio odeven kaoobičannosač,alisenijeuputioupravcuEdoa.PošaojepremaKjotu,ukasnopredvečerje,kadajesveokolovećbilomračno.

Kadjeušaougrad,skrenuojepremadelustareprestoniceukojojjebiocarevdvor.Ujednojodzgradablizupalate,staojeispredzadnjekapije jedne od velikih rezidencija, pogledao je dobro okolo da ganekoneposmatra,itekondatihozakucao.

Nije bilo nikakve svetlosti u zgradi, ali se kapija lagano otvorila.Čulo se šuštanje haljina, nešto kao tihi ženski jecaj, a onda semalaprilika pojavi pred njim u mraku. Bila je to mala ćerka gospodaraAsanoa,obučenauobičnugrađanskunošnju, aliunjenojpojavi inalicu,čakiumraku,videlosedausebiimaaristokratskekrvi.

I ne pogledavši da li ima nekoga na kapiji osimnje,Mimura uzedevojčicuzaruku ikretebrzimkoracimaupravcu izkoga jedošao.Nijetrebalonikomedasejavlja,jerjeOišipretogapismomobavestioporodicukodkojejedevojčicabilaostavljenadaželidajepovedesasobom ida ćenekoodnjegovih ljudidoćiponju.Mimuranastavidakoračabrzo,jervišenijebilovremenazagubljenje.

Sunce je izlazilo iznadkrovakućeu Jamašini kada seMimura sadevojčicompojavio namestu na drumu gde je trebalo da ga sačekaOiši sa ostalima. U trenutku kada je izašao na put, ugledao je Oišijakakosasvojimljudimahodaizakonja,natovarenihprtljagom.

Svisevidnoobradovaše,kadasuvidelidevojčicu,panekolikonjihčakuzviknu,madasusetrudilidabuduštotiši.OnapotrčakaOišijuibacimuseunaručje,aon ju je,pošto ju jekratkodržaouzagrljaju,podigaoiposadionaleđajednogodkonja.RekaojeMimuridauzmeuzde toga konja i sa njime zaostane jedan deo puta, kako bi, zbogsvakesigurnosti, izgledalodaon idevojčicanemajunikakvevezesaOišijevomgrupom.Uvekjepostojalaopasnostdaihprepoznaju,paje

biloboljedaAsanovaćerkaputujeodvojeno.Trudilisusedanikadaneodmaknusuvišedalekoodnjihdvoje,kakobimoglidasedovikujuakotobudepotrebno.

Nisužurili.Oišijemisliodabibiliupadljiviakobisekretaližurno,pa su izgledali kao najobičniji putnici. Noći su provodili pored puta,spavajućiuimprovizovanimšatorima,kakonebiupalinekomeuočiusvratištimaporedputa,ukojimajeuvekbiloljudioštrihočijuidugogjezika, koji bimogli da im nanesu štetu. Putujući lagano, proveli sudesetdananaputudoknisustiglidoprevojaHakone.

Usputseništanijedogađalo.Nijeviđennijedanuhoda.Oišishvatidamožedaseopustiiuživaujednomodnajlepšihpejzažaporedtogaputa, koji skoro nije ni primetio prilikom prošlog putovanja u Edo.Mogao je da uživa u svakomdetalju prizora prelepe i veličanstveneplanineFuđi.

Na prevoju Hakone postojala je trošarina, na kojoj su vojniciproveravaliputnike,poslednjapreulaskaudolinuKanto.Oiši jebiouveren da će proći tu proveru kao što su prošli i ostale pre nje,uverivšionekojisuimpostavljalipitanjadasuobičniputnici.

Udesioje,ipak,danatrošarinustigneponoći,kakobibilomanjeljudi na njoj. Duvao je hladan vetar, što im je omogućilo da pokrijuglaveipodignukragnenaogrtačima,patakomakarmaloprikrijusvojizgled. A i vojnici, sigurno, neće hteti da semnogo dugo zadržavajunapoljupotomvetru.

Ispalo je baš onako kako jeOiši očekivao. Vojnici su žurili da sevrateu svoje tople zaklone,pa imnisupregledaliprtljag.Provera jeprošlarutinskibrzoioninastavišeput.Izgledaloimjedavišeništanemožeda ihzaustavi.Kadsupočelidasespuštajunizprevoj,naputupremanjimapojaviseusamljenikonjanik,kojiimsepribližavao.Oišijoš dublje zari lice u svoju visoku kragnu i okrete se na suprotnustranu od one kojom je konjanik prolazio. Zaustavio je dah natrenutak,kadaprepoznadečovekanakonju,kojijeprošaoporednjih.Bio je to visok, mršav čovek, obučen kao ronin, čija je duga figuramogladapripadasamojednomčoveku–uhodikojiimjedugobiozapetamaizvaoseFuđii.

Oišistavirukunadrškusvogmača,spremandaga izvuče,dok jekonjanikpomnoposmatrao svakog člananjihovegrupe. Izgledalo jenemoguće da ih ne prepozna, ali on prođe bez zaustavljanja. Oiši je

gledaozanjimsvedoknijeiščezaosavidika,aondadadeznaksvojimljudimada stanu.U tom trenutkubilo bi najbolje daput nastave štobrže, ali je on brinuo o devojčici, koja je saMimurom bila iza njih.Odlučiojedasačekadokseonanepojavi.

Zatovreme,Fuđiijejahaoprematrošarini.PrepoznaojeOišijeveljude,aliniježeleodapokušadaimsesuprotstavi,jersubiliumnogovećembrojunegoštobionmogaodasavlada. „ŠtabiĆisakadaodasaznadagrupasamurajaizzamkaAkokrećepremaEdou?”,pitaose.Trebalo jemoždasamoda javivojnicimana trošarini,aonibimoglida zaustave Oišija i da pozovu šogunove ljude. Bio je siguran da bi,akobiveststigladoĆisake,on,Fuđii,dobionagraduzato,amoždabigaprimiliiuslužbukodgospodaraUesugija.

To je bila njegova prva misao. Ali, dok se približavao trošarini,nekedrugemislipočešedamuse rojepoglavi.Onvišenijeprimaoplatu kao uhoda, pa zašto bi morao da se toliko trudi. Njegovprethodnigazdanijebio tolikoblagonaklonpremanjemu,panijeniosećaoobavezudanastavidaradiunjegovominteresu.Čakiakoganagrade,dalićetanagradabitidovoljna?

Fuđii stiže do trošarine, a kad vojnici izađoše i počeše da mupostavljajurutinskapitanjaotomekojeikudaide,onshvatidajebilomnogo lakše izaći iz Edoa nego u njega ući. Razmišljao je da li davojnicimapomeneneštooOišijuinjegovojgrupi,makardavidikolikobibili iznenađenidatočuju,alishvatidavišenemapotrebudabudelojalanpremaĆisaki,kojijeprestaodagaplaća.ShvatidajenjegovalojalnostpremaOišiju,kaosamuraju,štojeionsambio,ustvarivećaidabiukaljaosvojusamurajskučastakobipotkazaosamurajakojiželidaseosveti.NjemuništanećedasedogodiakoOiši stignedoEdoa,desićesenekomdrugom,kojetomoždaizaslužio.OnshvatidaOišijakaočovekaiborcamnogovišepoštujenegoonedruge,paodlučidaipak ćuti.Vojnici se vrlobrzoumorišeod ispitivanja, pa sevratišeusvojeprostorije,aonponovouzjahakonja.

Baš kad je kretao, ugleda momka običnog izgleda, kako ide izakonja na kome je, pored prtljaga, bilo i dete. Nije ni pokušavao daprokljuvi ko bi to dvojemogli da budu, iakomu jemomak izgledaonekakopoznat.Samopomislidajedetetuhladnoutojvetrovitojnoćiidabimubiloboljekodkuće,panastaviput.Zaviosejošboljeusvojputničkiogrtačineodređenosenasmešio.

Oiši i njegova grupa stadoše kod Kamakure, četrdesetak kilometaraod Edoa. Odmarali su se u tom gradu tri dana, još ponekadpomišljajućinasusretsaFuđiijem,alikadausvratištuukomesubilinikonepomislidaihispituje,nitisepojaviikokobizanjihpitao,oniseumiriše.Sadsumoglidadišumnogoslobodnije,paodošedovelikeBudine statue u gradu, gde se Oiši pokloni i zahvali za dosadašnjeuspehe.Takođesepomoliozaonoštosuubudućnostinameravalidaučine.OišiposlasvogsinaĆikarauizvidnicu,aonipređošeusledećigrad,Kavasaki,kojijebionajbližiEdou.

Na mestu na kome su podigli svoj logor, odmarali su seposmatrajućišaraneubrzacima ipriroduokosebe.Ovde jeprviputposlepolaskaizJamašineOišiosetiodajedovoljnosigurandapopričasadevojčicom.

„Kakotiizgledaživotkojisivodilaucarevomokruženju?”,zapitajeon,sedećiporednjenasteniporedsamogpotoka.

„Bilomijedivno,čiko!”,rečemuona.„Porodicakojameječuvalabilajedobrapremameni,ponašalisusekaodasamimćerka.Zajednosa njihovom decom učila sam kaligrafiju i imala časove muzike, anekadasupriređivalizabaveiproslaverazličitihnarodnihobičaja.”

Oišijebiozadovoljan.Nadaosedaćebititakokadajujepoveriotimljudima.

„Ti znaš da tvojamajka sada vodimnogo drugačiji život. Ona ćeostatidugozatvorenaukućisvojihroditelja,aodtebećeseočekivatidaostanešsanjom.”

„Znam”,klimnuglavomona.„Tiželišdaponovobudešsasvojommajkom,zarne?”„Naravno!”,izjavionabezoklevanja.„Menijemestoporednje,svi

toznamo.”Oiši senasmeši.Damajci ponovodovede ćerku činilomu se isto

takovažnokaoda jeuspostavioponovostariporedakukući.Bio jesrećanštoćetoobećanjekojejedaosebimoćidaispuni.

Razgovarali su o životu uKjotu, kada se na obali pojavi Ćikara imahnuim.Ustadošeipožurišepremanjemu.

„Bezbednoje!”,uzviknudečak,„možemodanastavimodalje!”Oišiodmahizdadenaređenjedasepakujuidaštoprekrenu.

Pre nego što su ušli u Edo, razdvojili su se umanje grupe.Deo njihsmestio se u jednom od glavnih svratišta, a Oiši ode da otpratidevojčicu. Oni koji su ostali, trebalo je da stvari rasporede u školimačevanja,kojujeHoribenedavnootvoriouEdou.Tunećebitičudnoakonekozatekneoružje,kojesu,zakamufliranouprtijagu,doneli izKjota.

OišijedoveodevojčicudokućeukojojježivelagospođaAsano,alikako je ranijeobećao sebi,nije želeoda seponovosanjomvidi.Onobjasnidevojčicinakojiulazdauđe,kakodaprođekrozvrtigdedanađe majku, a onda je čekao dok se ona oprostila od njega i ušla.Samo nekolikominuta kasnije, čuo je vesele uzvike sa druge stranevisokog zida, pa nasmešen i zadovoljan što je ispunio deo svogzadatka,onseokreteikrenudasenađesasvojimljudima.

„Ovo mi se nikako ne sviđa”, govorio je tiho Hara. Došao je doNihonbašija, gde su odseli Oiši, Ćikara i Onodera, kako bi sa njimarazgovaraoosituaciji.

„OkošezdesetoricanasjevećuEdou”,nastaviHaradaizlažesvojemišljenje, neprekidno mašući glavom, „a niko nas nije primetio. Nemogudaverujemdanegdenismoprivuklipažnju,padaKirailišogunbuduobaveštenionašemdolasku.Dalijemogućedaneznajudasmotu?”

„Imeniizgledadostačudno”,složiseOiši,„izgledakaodasmozasvenjihnevidljivi.”

„Svemisečinidanampripremajuzamku”,nastavidabrineHara,„čimbudemonapravili neki pogrešan potez, na stotine njih navalićenanas.”

Oiši klimnu glavom u znak da i onmisli slično. I on je već dugorazmišljaonatakavnačin.

„Postoje samo dvemogućnosti”, reče onHari, „ili oni stvarno neznaju da smo stigli u Edo ili znaju, čekaju samo da povučemo nekipogrešan potez, pa da navale na nas. Meni se čini da je ova drugamogućnostbliža istini.Možda znajuda smo tu, ali nampraktičnonemogu ništa. Koji smo to zakon povredili time što smo došli u Edo?

Nijedan.Znači,nemajunikakvogopravdanjadanasnapadajudokneučinimonešto.”

„Ali,makolikomisesvečiniločudno,nisamprimetiodanas ikouhodi”,rečeHara.

„Možda i nemajunamerudanasuhode.Oni samo trebadabudupored Kire i da paze na njega. To jemnogo jednostavnije i zahtevamanjibrojljudi.”

„Ako je tako kako ti kažeš,možda bi trebalo da napadnemo štopre,dokseonineorganizujukakotreba”,rečeHara.

„To ti je dobro”, složi se Oiši, „ali je još važnije da sve dobroisplaniramo. Ako naš napad ne uspe iz prve, nećemo imati šansu zadruginapad.”

Harajeneštomrmljao,alisesloži.„Upravusi,tisiuvekupravu”,rečeon.„Prvastvarkojuželimdauradim”,nastaviOiši,„jestedadobrosve

ličnoosmotrim.Hajdedasenađemosutraujutru,dameodvedešdoKirinekućeidasvedobropogledamo.”

„Ništaminećebitiprijatnijenegoto”,zasjašeočiHari. „JedinoćubitisrećnijikadaseKirinaglavazakotrljapoblatu.”

„Onda, vidimo se u zoru, na mostu preko reke Sumida, onommostukojijenajbližikvartuHonđo.Obućićemosekaoslugekojesunekudkrenulenaposao.”

Oiši seprobudioveomarano,uzbuđenkaonikaduživotuOsećaosekaodajestigaonakrajdugogputaokomejetolikomaštao.Togjutraćeprviputvidetikakoizgledakrvnineprijateljnjegovoggospodara.

Našao se sa Harom tačno tamo gde su se dogovorili, pređoše ukvart Honđo i uđoše u deo grada nazvanMacuzaka, u kome je bilaKirinakuća.Srelisuveomamaloljudiusput,alijepasalutalicabilouogromnombroju.Oišipomislidabionimoglidaometunjihovnapad.Ako videmnogo ljudi na ulici, psimogu da se uznemire i počnu dalaju, što bi dalo signal neprijatelju. Moraće da razmisli o tomproblemu.

KadsusepribližiliglavnojkapijiKirinekuće,osmotrilisujedobroishvatilidajeveomačvrstaidabiteškomoglidajeobore.Videlisuuogradiprorezekrozkojesustrelcimoglidaizbacujustrelenanjih,ili

daihosmatraju.Obišli su oko kuće i došli do zadnje kapije, koja nije bila ništa

manječvrstaodglavne.Horibejeranijepodneoizveštajotomeičakimaoplancelekuće.Dobioihjeoddrvodeljakojisujegradili.Oišijošnijevideoteplanove,paodlučidaplanzanapadnapravidelominaosnovunjih.

Vratilisusedoglavnekapije,gdeje,prekoputa,bilamalapijaca.Tuzauzešebezbednamestaičekaše.Čekalisupriličnodugoivećsurazmišljali o tome da su postali suviše upadljivi, kada se začu zvukotvaranjakapije.

Prvo je grupa strelaca izašla ispred kapije i stvorila neku vrstuljudskebrane, a onda se pojavi nosiljka, čiji su nosači hodali veomabrzo. Iza njih se kretao još jedan odred strelaca. Oiši brzo pogledapremanosiljciiugledaonoštojedugoželeo.Uunutrašnjostinosiljkevidelase figuračovekakoji je,poopisukoji jedobio,bionikodruginego Kira. Video ga je samo na trenutak, ali shvati da nikada nećezaboraviti to ružno iskrivljeno lice i zacrnjene zube, koje je ugledaonačas. Zarekao se da će sledeći put kada bude gledao to lice, nositimačuruci.

OkrenuosepremaHariitekondashvatidajebiozadržaodah.„Mislimdasmodovoljnovideli”,rečeonikretošepremamestuna

komesuihčekaliostali.

O

Zakletva

išijevi samuraji bili su sada razbacani svugde po Edou, tolikodalekojedanoddrugogdalokalnevlastinikakonisumogledaim

uđuutrag,alicenatogabilaječinjenicadanisuutrenutkumoglidadelujukaojednajedinstvenasnaga.

Hara iHoribebili suzamenicikomandanta iprenosili suOišijeveporukevođamamanjihgrupa,aovisu,opet,kontaktiralidirektnosaljudimazakojesubilizaduženi.Poštojošnijebiloodlučenokadaćesetačnoizvršitinapad,OišijeodsvakogsamurajazahtevaodaobiđekrajukomejeKiraživeoidagadobroupozna.Zatražiojeodnjihda,akojeikakomoguće,videnanekinačinKiru,kakobitokomnapadamoglidagaprepoznaju.Nadaosedanikoodnjih,akoganegdevidinaulici,nećepastiuiskušenjedasopstvenomrukomubijetognitkovasazacrnjenimzubima.OišijesvimaporučiodasuKiriničuvariveomadobroobučeniborciidaćesvakiprenagljenipokušajdaseKiraubijebiti osuđen na propast. Pored toga, svaki neuspeh bio bi znak zauzbunuzaKiruinjegoveljude,pabinapadpostaonemoguć.

Poslušalisuga,pajesveišlokakojeplanirao.Ilisami,iliumalimgrupama,samurajisuprolaziliispredKirinekuće,nalazilibiseispredili u blizini kapije u vreme kada se očekivalo da Kira nekud krene,osmatralisudobroipamtilisvedetalje,anijedanodnjihnijedolaziomnogo puta, niti bi ostajao dugo u blizini kuće. Samo je jedan odsamuraja zauzeo stalnu poziciju preko puta Kirine kapije, u sobiciiznadjedneradnje,gdenikonijemogaodagaprimeti,ivodiodnevnikosvimpokretima,izlascimaiosvemuštosedešavalookoKirinekuće.Uvekkadasumogli,pratilisuKirinunosiljku,kakobiseupoznalisanjegovimnavikama imestimakojaposećuje, ali je samobilopitanjedanakadaćeKiriniljudiprimetitidaihnekoprati.

„Mi imamo jednu veoma veliku manu, gospodine Oiši”, reče mujednog dana Jošida, mašući zabrinuto glavom. To je bilo jedne noćikada suOiši i on imali sastanak saHarom,Horibeom i OnoderomuOišijevojsobiiznajmljenojunekojkrčmi.

„Naštamisliš?”,zapitaOiši.„Manajetoštosmopotpunooslonjeninatebe,naonoštotimisliši

odlučuješ. Ako bi se tebi nešto dogodilo, bili bismo obezglavljeni.Mislim da bi trebalo da ograničiš svoje kretanje i da malo boljerazmislimootvojojbezbednosti.”

Oišijemahaoglavom,jermunijepadalonapametdaograničavasvojekretanje,aliseostalisložišesaJošidom.

„Kira injegovi ljudi lakomoguda teotkriju ida ti seondaneštodesi,atisvugdeidešsam”,primetiHara.

„Pa, šta da radim? Nemogu da idem okružen čuvarima, tek bihondaupaouoči!”,protestovaojeOiši.

„Odgovorverovatnoležiutomeštosisadarekao.Nemojuopštedaideš nikuda”, reče mu Jošida. „Četiri ili pet samuraja uvek treba dabudeuztebe,atidaneizlazišnikuda.”

„Mislim da je Jošida u pravu, Oiši”, reče Horibe. „Ti si visok,krupan, tebemnogimogudaprepoznaju.Kakovremeprolazi, sve jevećamogućnostdatenekooduhodaprimeti idaobavestiKiru.Akosaznaju da je vođa Asanovih samuraja u Edou, naša zamisao će bitiosuđenanapropast.”

„Mrzim i samu pomisao da se zatvorim u četiri zida”, progunđaOiši.„BiosamzatvorenveomadugouJamašini.”

„Potpunoterazumemo,alinemamoništaodtogaakotividišKirujošjedanput.Većznaškakoizgleda.”

„NisammisliodaidemdavidimKiru,moždajebilodobrodaodemi vidim gospodaraDaigakua, ali i on je zatočen, a verovatno i njegaprate. Ionakonesmemništadamukažemonašimplanovima,pa jeboljedagainevidim”,složiseOiši.

„Ondasmosedogovorili”,rečeHara.„Jesmo.Da li jevećina ljudividelaKiru ida li znakako izgleda?”

zapitaOiši.Hara je taman pomišljao da odgovori, kada ga iznenada prekinu

kucanjenavratima.PogledaojepremaHoribeu,aovajskočidaotvorivrata,nakojimajestajaoKataoka.

Samuraj majmunskog izgleda duboko se pokloni Oišiju, ondaostalimaisedenapod,porednjih.

„Deluješzadovoljno?”zapitagaOiši.„Otkriosamnovnačindasezabavim,kaoisvidrugibogatitrgovci

u Edou”, reče Kataoka smejući se, jer je on bio obučen kaodobrostojećitrgovac.

„Hajde, ispričaj nam čime se bave bogati trgovci u šogunovojprestonici”,zapitagaOiši.

„Uzimaju časove, časove iz čajne ceremonije”, reče Kataoka saizrazomkaodaimodajenekudobročuvanutajnu.

„Čajnaceremonija!”,samoštoneeksplodiraOiši.„Naravno. Čajna ceremonija je lepa stvar, a vi znate da ja znam

mnogoonjoj,tolikodamilekcijeinisupotrebne.Ali,poštomojučiteljvolidapriča,koristimnjegovubrbljivostdadođemdomnogovažnihinformacija.”

„Očemutipričaučitelj?”,pitaogajeOiši.„Omnogočemuštosedešavanašogunovomdvoru”,rečeKataoka,

vidnozadovoljansobom.„Akakvetovezemožedaimasanama?”,pitaojeHaranestrpljivo.

„U ovom trenutku ogovaranja sa dvora su nešto što me najmanjezanima!”

„Ali, ako tako saznaš šta sve namerava Kira, onda to i nije takološe?”,pitaojeKataoka.

„Naravnodanijeloše”,složiseOiši.„E,pamojučiteljčajneceremonijeimaklijentakojiznamnogošta

oKiri.”„Bašmeinteresujekojeklijent”,rekaojeHara.„Većsampomisliodamenikadanikonećetopitati.Njegovklijent

je nekada bio majstor ceremonija na šogunovom dvoru i zove seKira!”

Svi su bili oduševljeni. Niko nije verovao da će Kataoka donetitakovažneinformacije.

„Bravo, Kataoka!”, reče Oiši sa osmehom. „Znao sam da nećešgubitivremeuglupostima.”

„Ne samo što nisam gubio vreme nego sam dobio i informatorakojićenamrećisveoKirikadanamtobudepotrebno.OntačnoznaštaikadaKiraradi,anamanetrebaništavišeodtoga.”

„Odlično”, bio je zadovoljan Oiši. A onda se okrenu Hari: „Hara,kažimikolikonašihljudijošnijevideloKiru?”

„Nebihmogaodatikažem,jernekolikoljudisanašegspiskavišenijenanjemu.Jednostavnosunestali”,rečeHarapognuteglave.

„Šta,nestali?Hoćešdakažešdasudezertirali?”„Da.”„Ikolikonassadaima?!”„Otišlajeotpriliketrećina.”„Azaštomitonisirekaoranije?”,pitaojeOiši.„Nisam hteo da te uznemiravam. Uspećemo i bez njih”, odgovori

tvrdoHara.„Tonebi trebalodanas iznenadi”, rečemuOnodera. „I ti si sam

govoriodaćemnogipoželetidaodukadasedanbitkepribliži.”Oišiklimnupotvrdnoglavom.„Znaosamdavremeradiprotivnas”,rečeonskorotužno.„Nijetovreme,negostrahodsmrti”,rečemuHoribe.„Malojetukrivaičinjenicaštonismostalnosvizajedno.Kadaseja

jošvišeizolujem,bićejošgore”,pomenuOiši.Oišishvatidaneštomoradaučinikakobi ljudizadržaliosećanje

zajedništva,papozvaMimuru,kojijestražarioispredsobe.„Mimura”, reče on, „imam specijalan zadatak za tebe. Potrebno

nam je mesto, možda neki restoran, u kome svi možemo da seokupimo.”

„Sviodjednom!?”,zapitaiznenađenoHara,uznemirenogizgleda.„Da”,potvrdiOiši,„vremejezaposlednjisastanakprednapad,na

kome ćemo potvrditi svoje namere i dogovoriti se šta treba daradimo.”

Svi zagrajaše zadovoljno. Shvatili su da je Oiši opet bio u pravu.Kadaseponovosvibudupogledaliuoči,nikovišenećepomislitidanapustiostale.

Posle nekoliko dana traganja za mestom pogodnim za sastanak,MimurashvatidajeOišijevaidejadasesviokupeunekomrestoranuveoma dobra. Umesto da se kriju, mogli su sasvim normalno da seokupe, kao što to svakodnevno čine slične grupe trgovaca ili drugihpripadnikarazličitihesnafa.

Pronašao je jedan restoran u centralnom delu Edoa Fukagavi, ukome je rezervisao veliku prostoriju u prizemlju. Smatrao je da jebolje da se okupe u prizemlju, odakle bi, u slučaju nekognepredviđenograzvojadogađaja,mogli lakšedase izvuku.Tražio je

dapogledaikuhinju,uzobjašnjenjedasunjegovigostidostaizbirljivikada je u pitanju hrana, i bio zadovoljan kad je video vrata koja bimogladaposlužezaizlazuslučajuopasnosti.Takođejemolioupravurestorana da ih što manje uznemiravaju tokom obroka, jer ćerazgovaratioveomaosetljivimfinansijskimtransakcijama,zakojejepotrebnavisokakoncentracija.

Kad je sve bilo dogovoreno, Oiši posla poruku svim svojimsamurajima u Edou da se okupe na određeni dan. Mimura i Oiši suprvistigli iušliu iznajmljenuprostoriju,daproveresve još jedanputpredolaskaostalih,papomislišedanije lošedapogledaju ikuhinju.Samo što je provirio u kuhinju, Mimura se povuče i potrča premaOišiju.

„Nećemo moći ovde da se okupimo!”, reče on uzbuđeno svomevođi.

„Štasedogodilo,Mimura?”,zapitazbunjenoOiši.„Zarnisirekaodajeovomestopogodnozanašsastanak?”

„Žaomije”,izvinjavaoseMimura,„nisamimaosveinformacije.”„Očemujereč,brzo,govori?!”,zapitaOiši.„Tujedečak,dečakkojijeposluživaougospodarevojrezidencijiu

Edou... pre nego što je gospodar umro. Dečak radi ovde u kuhinji.Srećom, nije me primetio, ali ako, zbog bilo kog razloga uđe uprostorijuukojojsmomi,shvatićeočemujereč...”

Oišijemoraodarazmišljabrzo.„Moždaonsamopomažeukuhinji,moždanasnećeslužitibašon...

Kako ga nisi primetio ranije, zar nisi rekao da si bio ovde da sveproveriš?”

„Žao mi je. Nije bio tu onog dana kada sam dolazio prvi put, ajutrossampropustiodaproverimsveprenegoštosmodošli.Neznamkakodaseizvinimzbogovoga...”

„Nemanampomoći”, rečeHara, koji je umeđuvremenunaišao ičuorazgovor.„Moramodasepremestimonadrugomesto.”

„Nemožemo sada damenjamoplanove, suviše je kasno.Naši ćevećpočetidadolaze.Nemanamdruge,negodanastavimotamogdesmostali”,rečeOiši.

„Ali, ako dečak vidi ikoga ko je bio u ono vreme u rezidenciji,prepoznaćenas...”,rečeMimura.

„Akonekogaprepozna,tvojzadatakjedasepobrinešzanjega.Ti

si nas uvukao u ovo, ti treba da nas iz ovoga i izvučeš... Budi poredvrata koja vode prema kuhinji, osluškuj ko dolazi i upozori nas napogodan način. Možeš da se nakašlješ, ili da iznenada predložišzdravicu, što će nam biti signal. A ako taj koji bude ušao bude tajdečak,nadamsedaznaškakodagasavladašidaumrevrlokratkomibezbolnomsmrću.Dalisimerazumeo?”

Mimuraklimnuglavomsočajničkimpogledom.„Dobro. Zauzmi svoje mesto, jer naši samo što nisu počeli da

dolaze.Nesmemodaodlažemo.”Oiši krete prema čelu stola, gde je trebalo da sedi, a Mimura,

zajedno sa Kataokom, sede pored vrata koja su vodila u kuhinju.Ostalisamurajipočešedadolaze.

Kadsuseokupili,počeojeručak,aOišijubilakšekadavidedaihsluže samo kelnerice. Donosile su jela jedno za drugim i odmah sepovlačile, kako im jebilo rečeno.Kad su završili sa jelom,Oišidadeznakdahoćedagovori.

„Prijatelji”,počeonsapunoemocijauglasu,„okupilismoseovdeidragomiještovassvevidim.Trenutakkojismočekalipribližavase,pa moramo da svedemo sve naše planove na jedan. Pre nego štokrenemo, moram da znam na koga mogu da računam u ovompoduhvatu. Ima nas tačno onoliko koliko je neophodno, ali bi biloopasnoakobinasbilomanje.Cenimvašuvernostivašuiskrenost.”

Začuše se glasovi odobravanja, pa on, ohrabren, nastavi. Objavioimjeda jepripremionovitekstzakletve,kojisvakoodnjihtrebadapotpiše svojom krvlju. Sačekao je malo, a onda počeo da čita tekstzakletvenaglas.

„Nijevažnokakavkozadatakdobije,nitikolikoenergijetrebadaunese u ispunjavanje zadatka, neće biti razlike u časti koja ćesledovatisvakomeodnas.Najvažnijejesamodasvakouradionoštoseodnjega traži ida touradi svimsvojimsnagama i sposobnostimakojeposeduje.Moramodasemeđusobnoispomažemoidanetežimopojedinačnoj slavi, već zajedničkom uspehu. To svi moraju dashvate...”

Njegovo čitanje iznenada prekide Mimura, koji se glasnonakašljao. „Dapodignemo čaše u zdravicu!”, viknuon što je glasnijemogao, „podižem ovu zdravicu našem prijatelju Hari, gospodinuHaranou,trgovcupirinčem!”

„Za Haranoa, trgovca pirinčem!”, viknuše svi i iskapiše čaše, utrenutkukadajejednaodkelnericaušladaproveridalijesveuredu.

„Još jedna zdravica za trgovca tekstilom iz Kjota!”, viknu tadaMimura, a ostali su ga pratili i ispili svoje čaše u Kataokinu čast.Kataoka se snebivao, ali se svi opustiše kada kelnerica izađe izprostorije.

Oišijenastaviodačitaipročitaotekstzdravicedokraja.„Moradanamsvimabudejasnodanesmedabudeindividualnih

akcija, čak i kad ubijemo Kiru. Red naših aktivnosti i poteza bićepoznatunapred,amoćićedasepromeniusput,zavisnooddogađaja,kojenemožemosvedapredvidimo”,zaključion.

Začulosezajedničkoodobravanje,akadaručakbizavršen,jedanpojedansamurajprilazilojeOišijuipotpisivalozakletvusopstvenomkrvlju. Ukupno je četrdeset sedam ljudi potpisalo dokument. Međunjimabio je jedansamurajkoji je imaosedamdesetgodina,petoricasu bila u šezdesetim, među njima Jošida i Onodera, četvorica upedesetim,među kojima je bio Hara, četvorica u četrdesetim,međunjima je bio Oiši, osamnaestorica u tridesetim, među njima su biliKataoka i Horibe, trinaestorica u dvadesetim, među njima je bioOnoderinsinKoemon, inakraju Jato iĆikara,koji su imali samoposedamnaestgodina.SvakomeodnjihOišijedaodetaljneinstrukcijeotomekojećeoružjenositi,kakvućeodećuioklopimatinasebi,mestogdećečekatidapočnunapadiimenaljudikojisuzanjihbilidirektnoodgovorni,kaovođegrupa.Svejebilodogovorenoudetalje,samojošnijerečenokada,kogadanaćeusleditinapad.

Samurajisuserazišlionakokakosudolazili,ugrupamaoddvojiceilitrojice,svedokurestoranunisuostalisamoOišiiMimura.Oišitekonda dozvoli sebi da se opusti i nasmeši. Posle nekoliko trenutakaodmora, on i Mimura, sa blagim osmesima na usnama, kretošenapolje.

Doksu izlazili,dečak izkuhinje,kogasuseplašili,uđeodmahzanjima ipočeda raščišćava sto.Dok je sakupljao sudove,onnapoduprimeti jednu papirnu salvetu na kojoj je bilo mnogo otisaka krvi.Prvojujeradoznalozagledao,aondamuseiznenadasmuči,pabacisalvetu preko posuđa. Da je bio malo radoznaliji, možda bi iz togamogao nešto da zaključi, ali i da izbroji da je bilo tačno četrdesetsedammrljaodkrvi.

Pošto ježeleoda isamneštoučini,poredKataokekoji jeuspostaviokontaktsaKirinomkućom,Harajeotvorioradnjuzaprodajupirinčapreko puta Kirine rezidencije i uskoro naveo upravnika kuhinje dapočne da se svakodnevno snabdeva kod njega. Upravnik je tražiotoliko nisku cenu damu je na kraju Hara prodavao pirinač po ceninižojodnabavne,alijetobiojedininačindagazadržiuzsebeiiztogaizvučenekukorist.Pokušaojedadobijedozvoludaisporučujepirinačdirektnoukuću,štonijeodobreno,alijezatoprekoupravnikadolaziodočitavognizainformacija.

Po količini pirinča koji je bio naručivan, mogao je uvek da znakada Kira ima goste, ili kada je manje ljudstva u kući. Horibe setakođe sprijateljio sa sveštenikom koji se družio sa Kirom, a drugisamurajinalazilisunačinadaionidođuunekikontaktsaosobljemizrezidencijesvogneprijatelja.

Ali, Kataoka, kao učenik čajne ceremonije, postigao je najvećiuspeh.Išaojeredovnosvakenedeljenačasove,sipaočajkojinijebašbio dobar iz prevelike šolje, kada jednog dana njegovog učiteljapozvaše da mu saopšte poruku. Kada se vratio, učitelj, sa potpunoobrijanomglavom,kaobudističkikaluđer,biojeveomauzbuđen.

„Znašštasedogađa”,rečeonuzbuđeno,„pozvansamnaprijem.”„To je lepo”, mrmljao je Kataoka, pretvarajući se da ga mnogo

zanima kvalitet čaja u šolji, „mora da je prijem kod neke važneosobe?”

„Da,pogodiosi!PrijemjeukućigospodaraKire!”Kataokazadržadahipotpunoprestadedadiše.„Ceremonija čaja u njegovoj rezidenciji šestog decembra ujutro.

Toliko sam srećan što je bašmene pozvao, jer nisam toliko dugo uEdou i sigurno ima poznatijih učitelja od mene. To će mi mnogoznačiti,jerćemiotvoritiputuvisokekrugove.”

„Da”,rečeKataoka,„ataceremonijaćeseodržatibašurezidencijigospodaraKire?”

„Jeste,bašunjegovojrezidenciji.Stvarnobihvoleokadbihmogaoda te povedem. Verovatno nikada nisi bio u nekoj od rezidencija ušogunovojprestonici?”

„Ne”, slagaKataoka, setivši se u trenutku jutra kada je gospodar

Asanokrenuo iz svoje rezidencijeuEdou, aongapratio,dagavišenikadanevidi.

„Žao mi je, ali ne mogu da te povedem sa sobom. Na takvimprijemimasuveomastriktnikadajelistagostijuupitanju.Znamdajeu njegovoj rezidenciji još prilično napeto jer se i dalje boji da bisamurajigospodaraAsanoamoglidaganapadnuiosvetemuse.”

„Stvarno? Ne znam zašto tako misli, pa otada je prošlo mnogovremena?”,pitaojeKataoka.

„Takoje.Ijatakomislim,jerdasuhtelidasesvete,sigurnobitodosadavećučinili.”

Kataokajepotvrdnoklimaoglavom,aučiteljjegovorioigovorio.„To je dokaz da je moral kod samuraja na najnižem nivou. Ako

samuraji ne poštuju svoje nepisane zakone, kako onda očekuju dadrugiljudiuovojzemljipoštujumoralnenorme?”

Kataokajegrizaosvojugornjuusnuićutao.„Da, da, biće to divan prijem. Nadam se da ću se lepo provesti”,

zaključinjegovučiteljinastavipodučavanje.Kataokasepraviodaispijasvojčaj,dokmujemozakgrozničavo

radio.Akojeprijemzakazanzajutrošestogdecembra,ondabinapadtrebalo izvesti uveče dan pre toga. Da bi dočekao sutradan svojegoste,domaćinmoradaobaveznoprenoćiusvojojkući.Nemožedabudenigdedrugde.

KataokapožuridavestoprijemusaopštiOišiju,kadaizdrugogizvorasaznadoše da je prijemotkazan. Samurajmajmunskog lica brzo odedoučitelja,pod izgovoromdahoćeneštodagapita, i saznadeda jeprijem stvarno odložen. Učitelj čajne ceremonije bio je skoro usuzama,žalećizaprilikomkojamusepružala, imolećisedagaKirauskoroponovopozove. Izgledada je šogun zakazaoprijemza svojegostezaistidatum,padajeiKirapozvannanjega.Moraojedaotkažesvojprijemkakobiotišaokodšoguna.

Samuraji se razočarašekada su to čuli, ali idućenedelje, kada jeKataokaopet imaozakazančaskodučitelja,njihovenadeseponovopojačaše.Ovogputaučiteljmu saopšti da ćeudecembru sigurno ićikodKire,naceremonijuopraštanjaodstaregodine,ali jošnijeznaotačandatum.OntopreneseOišiju,aovajodmahzatražiodHoribeada

informaciju proveri preko svoje svešteničke veze. Horibe je dobiozadatak od sveštenika da u Kirinu rezidenciju odnese pismo kojimprihvatapozivnaprijem.

Prijemjeovogputabiozakazanzačetrnaestidecembar.Samurajiosetiše kako im se krv ledi u žilama.To je biodatumkoji je zanjihimao poseban značaj, jer je četrnaestog decembra njihov pokojnigospodar Asano izvršio harakiri. To je bilo kao znak sa neba da jenajzaddošaodandaseosvetezanjegovusmrt.

S

Osveta

neg jepočeodapadauveče jedanaestogdecembra.Bio jeveomagustiizgledalojekaodaćepadatidanima.Naulicamajebilomalo

ljudi, pa su retki prolaznici, zavijeni u ogrtače,maloobraćali pažnjunaljudeokosebe.TojebiloidealnovremezasamurajeizzamkaAko.

Oišijev plan je bio jednostavan. Svim snagama će izvršiti napad,odjednom, na obe kapije Kirine rezidencije, prednju i zadnju. Kadazauzmukapije,nanjimaćeostatistarijisamurajiipazitinaonoštosedogađa napolju, dok će mlađi upasti u kuću da potraže svogneprijatelja.

Oišićepredvoditigrupukojaćenapastiglavnukapiju,Haraćebitizadužen za napad na zadnju kapiju, a Onodera i Jošida ćekomandovati grupamakoje će ostati na kapijama i paziti na napadespolja. Odeća koju će nositi, oklopi i oružje, bili su spremni i bićepodeljenineposrednoprenapada.Svaki čovekznao je svojemesto isvojcilj,takodavišeništanijetrebalodasečeka.

Sneg je padao celog dana jedanaestog i nastavio da padadvanaestog, a jošnijebiloglasaootkazivanjuprijemazakazanogzačetrnaestidecembar.Samurajisubilisvevišeuzbuđeni,znajućidasevremenapadanaKirupribližava,azajednosanjimabiojeuzbuđeniOiši.

U rano jutro četrnaestog decembra, Oiši sam ode u hramSengakuđi da poslednji put obiđe grob gospodaraAsanoa. To je bioprviputdarizikujeihodasamulicama,bezsamurajakojibigačuvali,alijeznaodamoradaidesam,kakougrupinebibiosuvišeupadljiv.

Očistio je nadgrobnu ploču i još jedanput razgovarao sagospodaromAsanoom.

„Gospodaru,spremnismodateosvetimo”,rečeonglasno,kaodamujegospodartu,isprednjega.Zastaoje,razmišljajućiotomekolikobigospodarAsanobiozadovoljankadabimogaodačujeovenjegovereči.

„Samurajikojisutilojalniokupilisuse.Prenegoštopadnemrak,

neki od nas, a možda i svi, žrtvovaće svoje živote, ali mi na svoježivotenemislimo,jerznamodajenašzadatakčastan.”

„Uspeliiline,sigurnismodaćemotiseuskoropridružitiovde,panam to daje dodatnu hrabrost. Neprijatelj je mnogobrojniji, ali našduhjesnažanisigurnismodaćemoihzbrisati– ilićemosviumreti.Nanašojstrani je faktoriznenađenja,auzmalosreće,nadamosedaćemo brzo naći čoveka koga tražimo, tako da ne prolivamo suvišekrvi.”

Još jedanputon izjavi lojalnost svomemrtvomgospodaru i posledubokogpoklonaodeizhrama.

Nauglu, gde je stazakojavodi izhramadolaziladoulice,bila jemalakrčma,aOišiuprolazuzačumuzikuipijanepovike.NaummupadeonoštojeuvekmrzeouEdou,nečasnoponašanjesamuraja.

Ondaonzačuzvukešamisenaiglasnekedevojkekojajepočeladapeva. Nasmešio se, jer je u tom trenutku pomislio na Okaru i jasnovideonjenolicepredsobom.SećanjenanjuidaneprovedenesanjomuJamašini,pratićegadokživi.Onuzdahnuinastaviput.

Malo dalje od ulaza u krčmu, slepi prosjak je glasno tražiomilostinju.Oiši samoštonenagazinanjega,paustuknu.Primetio jesamurajski mač koji je ležao pored prosjaka, a na njemu beše grbporodice Asano.Mogao je to da bude neki od njegovih ljudi, koji jebukvalnodotakaodno.

Onsenaženadprosjaka idademunekolikonovčića.Pošao je, aondasevratio.Izvadiojenovčanikiceloggaispraznioukorpukojujeprosjakimaoporedsebe.Krenuojedaljeulicomzavejanomsnegom,saosećanjemolakšanja,mirainekeneobičneslobode.Novacjeneštoočemuvišenikadanećebrinuti.

„Ovomepodsećanačinjenicudasmomiveomasrećniljudi.Jasamjošsrećniji što se taj prosjak našao na mom putu”, govorio je kasnijeĆikari,poredmalogmangalausobikrčmeukojojsuodseli.

„Vidiš”,rečeonsinu,„mnogiljudiživeceosvojživot,neznajućidali jeputkojim idudobar iline.Vetar ihnosi tamo-amo ioniustvarinikadaneznajugdejenjihovpravicilj.Tosenajčešćedešavaobičnimgrađanima, koji ne mogu da biraju svoju sudbinu. Za nas koji smorođenikaosamuraji,životjeneštodrugo.Miznamokoji jeputnaših

dužnostiihodamonjimebezoklevanja.”Došaojedoprozoradapogledanapolje,paondanastavidagovori

sinu.„Aliihodanjetimputemmoženekadadabudeteško,jernanjemu

često mogu da se nađu velike prepreke. Tako je sa onim slepimprosjakom.Moždaionimaželjuzaosvetom,alinemožedajeispuni,jer je slep. Ja ti kažem, mi smo srećni ljudi, mi znamo šta treba daučinimoiuložićemosvesvojesposobnostidatoizvršimo!”

Ćikarine oči su sijale dok je slušao ono što govori njegov otac.Tamanjemisliodaionneštokaže,kadaseOišiiznenadatržeipribližiprozoru.

Dvojica konjanika približavala su se ulicom zavejanom snegom,jedankrupaniveliki,a jedanmali,kaodete.Zatrenutak,Oišisesetisebe imalećerkegospodaraAsanoa,sakojom jenekada tako jahaokrozpoljaokozamkaAko.

„Oče”,počeĆikara,aOišiseponovookrenunjemu.Zatrenutakjebiozaboravioštajegovoriodotada,pasamosetno,

skoroodsutnoreče:„Kaoštotikažem,mismosrećni.Srećnismo.”„Znamdajesmo,oče”,rečeĆikara,aOišimusenasmeši.„Takoje.Takogovorisamuraj!Zapamti,žrtvovanjepostojiusvim

oblastima života. Čak i čovekkoji pokušavada živimirnimživotom,jednog dana dođe u situaciju da se bori za njega.Moraš da znaš dakada jednomodlučiškojimćešputemda ideš,ondamorašdabudešspremandažrtvuješsvekakobipostigaosvojcilj.Onikoji toshvatesusrećniljudi.Onikojiznaju,trebadapokušaju.Štačovekvišemožedatražiodživota?”

Ćikara potvrdno khmnu glavom. Ni za njega nije bilo ničegavažnijegnasvetu,panjegovotacshvatidajeučiniodobroštojesinudozvoliodamusepridružiunapadunaKiru.

Doksuvečeralizajedno,Oišiseiznenadasetisvoježene,dečakovemajke,aondasesetiidanakadasudecabilamalaisvizajednosedelioko stola. Ta deca i ta žena više nisu sa njim i nikada ih više nećevideti, jer ih jeoteraoodsebe. Iznenadaosetisnažanbolugrudima,alinijedozvoliodanjegovsinprimetiočemuzazmišlja.

„Pazi, nemoj da se prejedeš večeras”, opomenu on sina, „biće tilakšedaseborišnepretovarenogstomaka.”

Ćikaraklimnuglavomiprestadedajede,iakojebiojošgladan.Uz

pirinač su imali veomamalo priloga, mesa i ribe nije bilo, jer je tavečera za njih bila neka vrsta pričešća. Bilo bi neprimereno da seprejeduprenegoštokrenunatakovažanzadatak.

Poslevečerelegošenakratkodaseodmore,madanikoodnjihnijemogaodaspava.Ćikarajepočeodarazmišljaozadatkukojijedobio,alimumislibrzoodlutašedaljeuprošlost.Razmišljaojeprvoomajci,omalombratuisestri,aondamuseumislimajavilikmaleučenicezagejšu,koju jepoznavaosamokratko,alikojamu jeostalausnažnojuspomeni. Znao je da nema ni male mogućnosti da je ikada vidiponovo,alinijemogaodaprestanedamislinanju...

Došli suda ih „probude”Kataoka iOnodera,koji su izmeđuseberazgovarali šapatom, što ih podseti na ozbiljnost celog trenutka. Utišini,oniustadoše,obukošeseiizađošenasnežnuulicu.

Mesto sastanka članova Oišijeve grupe bilo je u Horibeovoj školimačevanja,gdesusepresvukliuodećuzabitku.Bilasuodređenatritakva mesta za okupljanje, a svi bi trebalo da se sastanu i krenuzajedničkiunapadkadbudupotpunospremni.

Odeća imjebilapotpunonova,zbogdvarazloga. Jedan jebilotošto je za njih ona predstavljala simbol čistote, koja je trebalo da imobezbedibožanskupodršku,adrugi,dapokažudasenanapadnisuodlučili iz očajanja, siromaštva ili nečeg sličnog. Prekodonjehaljineodgrubesvile,imalisupamučnekošulje,čijisurukavibilivezaniokočlanaka, a preko toga išle su široke čakšire, koje su davale velikuslobodu pokreta onome ko ih je nosio. Preko svega išla je pancirnakošulja,presvučenasatenom,anasvakojjebiolakiranigrudnioklop,ukrašen ukrštenim gajtanima i sa velikim zlatnim grbom na sredini.Nosili suogrtače ikapuljačeoddebelogštofa,koje su lakomoglidazbace,uslučajudaimsmetaju,paimjetodavaloizgledvatrogasacauEdou.Oišisenadaodaćetakolakšeproćiulicamagradaadaihnikoneuznemiri.

OišijetuodećuioklopebionaručionanekolikomestauKjotu,itosamo po nekoliko odjednom, kako ne bi izazvao pažnju. Kad su seobukli, krenuše napolje po dvojica, ili trojica, do Harine radnje zaprodajupirinča,gdeimjebiloposlednjemestookupljanja.

Tu je Oiši okupio sve, ispitao da li sve znaju o svojim zadacima,

pregledaoimodećuiopremu.Kadjetoobavio,seojedaseodmoriisačeka čas za početak napada, kada mu neko pruži šoljicu sakea.PogledaojeivideoodlučnoHarinolice.

Bilo je vreme da se digne poslednja zdravica za uspeh njihovogzadatka, a način na koji je to učinio sve ih je obodrio. Onda dođevremedakrenu.

Napolju,poređalisuseuredovepočetvoricaikrenulinaOišijevukomandu. Nosili su dvoje merdevina, pa su izdaleka izgledali kaovatrogasna brigada u patroli, scena koja nije bila neuobičajena uEdou. Jedinarazlika jebilautomešto jeu jednojodspoljnihkolonakoračaoMimura,nosećivelikiplakatnakomesubileispisanenjihovenamere.Tajplakatsunameravalidaizlože,kakobisvivideliočemujereč.

Sneg je bio prestao da pada, ali ga je na zemlji bilo dovoljno dautiša odjek njihovih koraka. Na ulicama nije bilo nikoga, osimdežurnih čuvara od požara pojedinih kvartova, koji su povremenoizlazili, lupali svojimdaščicama,dajućinaznanjedasubudni idasunadužnosti.Onisupozdravljalisamuraje,mislećiverovatnodasutonjihovekolegevatrogasci,Oišiimjeotpozdravljaoitakosunastavljalidalje.

PrešlisuprekomostanareciSumidaukvartHonđoibašsustizaliu kraj zvani Macuzaka kada se desilo nešto nepredviđeno. Šugavimršavipas,kome jecelo telodrhtalo, isprečio imsenastazi ipočeodarežinanjih.Ustrahudapasnezalaje inapraviuzbunu,Oišidadeznak Hari, koji je bio pored njega. Ne zaustavljajući se, Hara izvadistrelu, zape luk i prosvira strelom kroz grlo životinje. Pas samozakrklja i pade mrtav, a samuraji nastaviše da marširaju. Dok sugledali u leš, shvatili su da je to bio njihov prvi javni potezneposlušnosti šogunu i njegovim pravilima, koje su sada prvi putprekršiliotkakosupostalironini.Samotoubistvopsadovodiloihjeusukobsazakonom,aznalisudajetosamopočetak.

Hara oseti gorčinu u ustima gledajući mrtvog psa, ali jeistovremenobiozadovoljansvojomveštinomustreljanju.Znaojeiondasutimpotezomkonačnoprošlitačkubezpovratka,kojaihvodiuodlučujuću bitku. Ovakav trenutak iščekivali su čitave dve godine istalnorazmišljalionjemukaoonečemuštonajvišežele.Štamožedabudeslađeuživotunegoiščekivanjeodlučujućebitke?

Dok je marširao zajedno sa svima, i Kataoka je razmišljao oubistvupsa. Setio se sahrane koju su videli na ulicamaEdoa, dok jepratiogospodaraAsanoapremašogunovomdvoru.Smrtpsazanjegajebiladobarznak,jerjetoznačilodaihnakrajuputakojisuzapočeličekaiKirinasmrt.NadaosedaćeonbititajkojićeprvipronaćiKiruiubitiga.Kirajebiopoznatpoveštinimačevanja,tojeznao,aliutomtrenutku Kataoka je bio toliko željan bitke da je mogao da sesuprotstavi ne jednom nego dvadesetorici Kira – i da ih pobedi.Njegovmačodnajfinijegčelikačeznuojedarasporiteločovekakojijeuništionjihovoggospodara.

Starijisamurajitežesuhvatalikorakudubokomsnegu,alinjihovkorak nije bio ništa manje odlučan. Onodera i Jošida su bili mirni irazmišljali suonapadukaoo igri go,ukojoj svaka figura imasvojuulogu. Ubistvo psa bio je prvi potez, ali tek će od njihove dobrestrategijezavisitidalićebitkanakrajubitizavršenaunjihovukorist.

Za većinumladih ljudi, pas je bio samo pas, nezgoda koju trebaotkloniti.Onisuzapraviizazovsmatralitrenutakkadasebudusuočilisa ljudimasakojimaće seboritihladnimčelikom,prviputu životu.Ćikaraiostalimislilisudaćetekondaznatidalisustvarnozaslužilinazivsamuraj.

KadjeMimaranaišaonatelopsa,brzogaprekrisnegom,kakoganebinašlidojutra.Kadsevratioukolonu,onsezagledausneg,kaodaganikadadotadanijevideo.Nikadamusnegnijeizgledaotakolepkaotadanamesečini.Pokušaojedasesetinekeodpesamaosnegu,alimunijednanijepadalanapamet.Nikadanijenipomišljaodasamnapišepesmu.Onjebiosluga,apisanjepesamabilojerezervisanozaplemićeisamuraje,kojisumoglidasopstvenerečiiskoristedaopišulepoteprirode.Onjesadabiosasamurajima,daimpomogne,madajeistotakoželeoosvetukaoisvioni.Pomislidabi,poredKire,voleodadohvatiionogdečkaizkuhinjeiočitamulekciju,alizadečakajebilasrećaštojebiodaleko,jerkoznakakobiseproveo.

Na čelu kolone, Oiši je već zaboravio na psa. Pokušavao je dashvatikakonjegovneprijateljrazmišlja,kakoćereagovatinanapad.Brinuojekolikobrzomogudadozovunekogaupomoć,jertobibiloveomaopasnozanapadače.

Najopasnije za izvršenje njihovog zadatka bilo bi ako bi nekouspeodadozovepomoćikadbipojačanjeKirinimljudimastiglopre

negoštoOišijevisamurajiuhvateKiru.ZnaojedauKirinojrezidencijiima najmanje šezdeset strelaca, što je bilo više od njih četrdesetsedam, a tu nije računao mnogobrojne sluge i pomoćnike, koji sutakođe bili sposobni za borbu. Ako neko sa strane uđe u borbu dapomogne Kiri, bio to neko od suseda, Ćisaka ili neko drugi iz kućeUesugi,znaojedamogudabuduporaženi.

Zbog toga je mogao da pretpostavi da će Kira pokušati da prvonekogapošaljepopomoć.Moždaimaspremnesignale,neštoštoćesebrzorasplamsati iukazatidaseneštoneobičnodešavaurezidenciji.Oiši je znao da takvu vatru treba odmah ugasiti, kako se u okolinirezidencijenebiuzbuniliprevremena.Moždaćepokušatidapošaljekurira, da odnese poruku i molbu za pomoć Uesugiju. Oišijevi ljudikojibudučuvalikapijemoraćedasepobrinudanikoživnepobegneizkuće,jerbiKiri,usuprotnom,vrlobrzostiglapomoć.Razmišljaojesamoo tomeda jenajvažnijepronaćiKirunavreme i sprečiti svakuaktivnostkojabimogladagaspase.

NaređenjekojesusvidobilibilojedapronađuKiruštopremogu,adatotrebadaučineizbegavajućidanapadajuonekojiimnepružedirektniotpor.ImalisunacrtkućeiznalikojabimogladabudeKirinaspavaća soba, ali onmože, kad čuje da se nešto događa, da potražispasnegdedrugde.

Oiši zatrese glavom. Pokušavao je da razmišlja o svemu ovihmeseci i godina, pa je sada samomogaoda se nada da će sve proćikakotreba.Ali,samoposlenekolikokorakashvatidamoradaostavisvarazmišljanjapostrani.StiglisupredkapijuKirinerezidencije.Bilojevremezaakciju.

Zaustavili su se pred visokom ogradom a da niko od njih nijeprogovorionireči.Izkućesenijeništačulo,štojeznačilodajošnikonijebiosvestannjihovogdolaska.

Oišipodižerukuipokazadasesamurajipodeleudvegrupe.Harapovedesvojugrupupremazadnjojkapiji,osluškujućisvevremedaliima nekih pokreta unutar kuće. Nije se ništa čulo, pa on dade znakKataoki, koji je u tom trenutku imao specijalni zadatak. Samurajmajmunskog lica bio je isto tako spretan kao životinja na koju jepodsećao,pase,uzMimurinupomoć,spretnopopenazidporedsamekapije. Pružio se duž zida, pomogavši sledećem da se popne kodnjega.BiojetomladiJato,komepomogošeHaraiMimura,azanjim

senazidpopešejošdvojica.Sačekalisudaimseočipriviknunamrakiondavidešedasuispodzidadvojicačuvara,kojisustajalinaslonjeni,nesvesnidaseištadogađaunjihovojblizini.

NaKataokinznakrukom,svačetvoricaskočišesazidaibacišesepravo na dvojicu čuvara, pre nego što su ovi mogli da pozovu upomoć. Četiri mača se zariše u njihova tela i obojica umreše utrenutku.Kataokapotrčapremakapijiiuzpomoćdvojicesvojihljudiuspedaihširomotvori,kakobisamurajimoglidauđu.Harainjegoviljudiuđošeudvorište,ostavljajućiJošiduinekolikostarijihdačuvajukapiju spreda. Nisu još imali informaciju o tome da li su njihovidrugoviušliudvorištenaprednjukapiju,pajeHaraoklevao.Želeojedaštopreuletiukuću,ali jeznaoda,akoprenagli,možedaizazoveuzbunuiugroziOišijainjegovugrupuakojošnisuotvorilikapiju.

Ispred prednje kapije, Oiši je čekao dovoljno da Kataoka pređeprekozida,baronolikodugokolikojemisliodamutrebadatoučini,pa onda naredi da se merdevine podignu i naslone na zid kako biprešli preko njega. Naslonili su jedne merdevine, nekoliko ljudi sepopelonazid,aondasuudvorištespustilidrugemerdevine,pomoćukojihsulakosišli.OsimOnodereinekolikostarijih,svipređošeprekozida, a prvimeđu njima koji su prešli zid iznenadiše takođe dvojicučuvara i savladaše ihprenego što suovimogli dapozovuupomoć.Poštosenisumnogoopirali,vezašeihizapušišeimusta,ostavivši ihtu gde su ih zatekli. To im je oduzelo više vremena nego što bi imtrebalodasuihubili,aliOišijeodpočetkaplaniraodasačuvaštovišeživota u napadu. Onda, na njegov znak svi pretrčaše dvorište što subržemogli i stigoše na vreme da zaustave Haru da ne krene sam ukuću.

Kadsusedvegrupespojile,dvojicaljudisamaljevimanavališenavrata i razbiše katance na njima. Pokazalo se da su katanci višedekoracija nego što su obezbeđivali vrata, jer su se raspali odmahposleprvihudaraca,alijetonapravilobukuiverovatnoposlalosignalonimaunutradasenapoljuneštodogađa.

Oiši injegovi ljudi izvršiše juriškrozvelikiulaznihol,upadavšiuokolnesobe,kakobisprečiliKirinečuvaredaseobukuinaoružaju.Usobinajbližojulaznomholunašlisupetoricunaoružanihčuvara,kojipadoše pod njihovimmačevima za nekoliko trenutaka. Napadači seondaraširišepocelojkući,žurećidazavršezapočetoprenegoštoih

nekosprečiutome.Kira se probudio trenutak pre nego što će izbezumljeni sluga

uletetiunjegovusobudagaobavestionapadu.Čuojezvukebitkeukućiishvatioštasedogađaprenegoštojeslugauspeodaištakaže.

„Gospodaru!”,viknustarislugaustrahu.„Tvojineprijateljisuušliunašedvorište!Štadaradimo?!”

Kiraskoči izpostelje,srušivšiposudusačajemkojamu jestajalaporeduzglavlja.

„Čuvari”,povikaon,tražećimač,„uzbuničuvare!”„Onisuvećnanogamaiboreseprotivnapadača!”,odgovorisluga.„Onda,kreniitidaimpomogneš!”Kirarečeipočedavezujepojas

preko svoje noćne haljine, kako bi za njega zadenuo mač. Onda,naoružan,kretepremavratima.

Kad je izašaouhodnik, zapanjigabukakojusustvaralimačevi iuzvici koji su se čuli sa svih strana. On potrča u suprotnom pravcu,doviknuvšislugi:„Pokušajdaihštodužezadržiš,budalojedna!”

„Zadržavaj ih koliko možeš, zadržavaj ih! Držite ih podalje odmenekolikomožete!”,vikaoje.

On nestade u mračnom hodniku, a sluga krete prema mestu nakome jebitkabilanajžešća, razmišljajući o tomekolikoonmožedapomognedasenapadači,kojisubilimladiinaoružani,zadrže.

Žurećibosonognizhodnik,premazadnjemdelukuće,Kiranaletena snažnog mladog slugu, koji je, očigledno pospan, stajao nanjegovomputu.

„Hej ti”, zapita on pospanog slugu, „da li si video nekog odneprijateljauovompravcu?”

„Neprijatelja?”,nijemogaodashvatimladić.„Samuraji izzamkaAko”,rečenestrpljivoKira,„zarneznašda je

našakućanapadnuta?”Sluga je bio zapanjen, ali je očigledno ipak bio pribran i nije se

plašio.„Slušaj”, rečemuKira, „trebadakreneš iodnesešporukuukuću

gospodaraUesugija.”Slugaklimnuglavom.Shvataoještaseočekujeodnjega.„JaviĆisakidapošaljesveljudekojeima.Alimoradaihpošalješto

pre!”Onsprovedeslugudozadnjegizlazaizkućeipogledaštasetamo

dešava.Nijesevideloništa,samonekesilueteudvorištu,paongurnuslugunapolje.

„Požuri!”,prošaputaonslugi.„Akopožuriš,moždaćešmoćidanasspaseš.”

Mladićnestadeumraku,aKirasevratiukuću.Onpožuriujednoudaljenokrilokuće,otvorivratajedneodspavaćihsoba,itamankadajeneštohteodakažeonomekojebiounjoj,začuzvukeborbekakosepribližavaju,pauleteusobuizatvorivratazasobom.

OišijesaĆikaromimalomgrupomsvojihljudiišaopremaKirinojspavaćojsobi.Znaojerasporedprostorijaukućibukvalnonapametinapredovao jeu tompravcu,susrećućigrupeuplašenihslugu,žena imuškaraca. Oni im se nisu suprotstavljali, pa im pokazaše premaizlazu,kakoimnebismetaliuborbi.

Ulazili suuspavaćesobe,prolazilikrozhodnike,alinisunailazilinaotpor.StiglisuidoKirinesobe,alinisunašlinikogaunutra.Zatosukrenuli hodnicima prema zadnjem delu kuće, pokušavajući da ganađu.

Celakućajebilaustanjuuzbune,jersuseodasvudčulikriciženaiuzvicimuškaraca.Zveketanjamačevabilo jesvemanje,poštosesvemanje ljudi suprotstavljalo napadačima, pa je bilo imalo prolivanjakrvi. Kada bi napadači uspeli da nekoga razoružaju ili primoraju daprestane da im pruža otpor, gubili bi interesovanje za njega, jer jenjihovaglavnamisaobila–kakopronaćiKiru.

Do tog trenutkavećsepostiglomnogo, jer jenajvećibroj slugu igostiju, koji su spavali u kući, već bio razoružan i savladan, pa su,ostavljeni sami sebi, lutali dvorištem ispred kuće. Kapija je bilazatvorena,asamurajiizAkoapostavilisustražaresabakljamaporednjih, kako bi sprečili da neko pobegne. Ali, mladi sluga, koga je popomoćposlaoKiravećjeuspeodapobegne,shvativšidajedinomožedaseizkućeizvučetakoštoćepreskočitizid.Uspeojedasepopne,aonda i skočio dole na ulicu. Onodera, koji je zapovedao grupom nastraži spolja, primetio ga je u trenutku kada je skočio i još bio nazemlji, pokušavajući odmah da se dokopa jedne od sporednih ulica.Onodera viknu glasno svoje samuraje, dok je istovremeno zapeoveliku strelu. Izbacio je strelu, ali je promašiomladog slugu, koji sebrzo kretao, a promašiše ga i ostali koji su pokušali da ga pogodestrelama.

Onoderanaredidvojicisvojihljudidapotrčezaslugomistignuga,ali je shvatio da nema mnogo nade da ga uhvate. Samuraji koji supokušalidagastignubilisuljudiugodinama,amomakjebiomladiupunoj snazi. Onodera shvati da je na početku već napravio grešku isamoseplašiodamomaknestignedozamkaUesugiiodandedovedepomoć, jer bi tada samuraji iz Akoa bili u suviše malom broju uodnosu na njih. Onodera se rešavao da i sam upadne u kuću, dapokuša da što pre pronađe Kiru, ali u tom trenutku pojavi se drugiproblem.

Sluge iz okolnih kuća počele su da se približavaju kapiji, dapokušajudasaznajuštaseunutradešava,aon jemoraoda ihubedida senemešaju, jer je tobilaprivatna stvar.OnbrzodoneseplakatkojijeOišipripremioiokačigaporedkapije.

Naplakatujepisalo:

„Mi, ronini koji su nekada služili gospodara od Akoa,Asanoa Takumi no Kamija, ove noći smo krenuli daprovalimo u rezidenciju čoveka koji je kriv za smrt našeggospodara i zove se Kira Kozuke no Suke. Molim vas dashvatite da nismo razbojnici niti pljačkaši, već ljudi kojipokušavaju da osvete svog gospodara. Nikakva šteta nećebitinanetasusedimanitinjihovimkućama.”

Dok su čitali, izgledalo je da postaju smireniji i da će ih tozadovoljiti. Onodera je po njihovim licima shvatio da niko od njihnema nameru da pomogne Kiri i njegovima, niti da nekoga zove upomoć.Ali,brigajeostala,jerdvojicaljudikojejeposlaozaodbeglimslugom vratiše se praznih ruku. Videli sumomka izdaleka kako trčivelikombrzinompremazamkuUesugi.

Unutar kuće potraga za Kirom se nastavljala, Oiši je predvodiogrupukoja jepretraživalaspavaćesobe,aHara injegovi ljudi tražilisu u kuhinji i delu kuće u kome je boravila posluga. Ćikara je imaonaređenjeda seneodvaja odoca i uspevao je daostaneuznjegaucelojtojgužvi.Biojeneverovatnouzbuđen,najvišeusvomživotu,alijepokušavaodasekontrolišedokječvrstostezaodrškumačauruci.Išao je ispredoca, spremandaposeče svakoga kobi pokušaoda ganapadne.Niježeleodasemnogoodmakneodocaunapred,kakonebi

postupio samovoljno, a opet, plašio seda zaostane, da senepokažekaokukavica.

Oiši shvati da treba da gamalo usmeri, pamu pokaza sistempokomećedaljepretraživati spavaće sobe.Pokazao jeĆikarida širomotvori pomična vrata na sobi, u koju je upadao Oiši sa naperenimmačemipozivaosveunutradasepredaju.Tosepokazakaoveomadobrataktika,jersumnogobržeprelaziliizsobeusobu.Pretogavišeputasusesudarali,nesigurnikoodnjihdvojicetrebaprvidauđe.

Nažalost, Kire nije bilo. Bilo je nekoliko uglednih ljudi sa dvorakojisutubilikaogosti,alinijedanodnjihnijepokušaodapružiotpor.Pored takvih, Oiši je prolazio kao da ih ne primećuje. Oišiju i Ćikariostalojejošsamonekolikospavaćihsobakojejetrebalodapretraže,kada ih prekide snažni Harin uzvik. Oiši potrča prema kuhinji, aĆikaraostadedačuvatajdeohodnika.

Harajebiootvoriovratakuhinje,gdejenaleteonagrupustrelacaiz dvorca Uesugi, koji su bili pod punom ratnom spremom i imalinapete strele. Oni izbaciše strele odjednom, u jednom trenutku, ajednaodnjihpogodiHaruu rame.Zbog silineudarca i iznenađenja,onsezateturao,štomujepomoglodaizbegneostalestrele,akadasunjegoviljudiuleteliukuhinjudasesuprotstavestrelcima,nađošeovesapraznimlukovima,jernisuuspelidauzmunovestreleiztobolaca.Uesugijeviljudipovadišemačeve,alisubilitolikopritešnjeniimanjesposobni da se bore tim oružjem, da ih za nekoliko trenutaka sveposekoše.

Harajeteškodisao,dokmujekrvisticalaizmestakojejepogodilastrela, ali nije pokazivao nameru da odustane od borbe. On slomistrelu, koja je bila čvrsto zabijena u njegovo rame, kako mu ne biometalakretanje,panastavidatražiKirupoostalimprostorijama.Zanjim pojuriše njegovi samuraji, puni neke nove energije koju im jedalaHarinahrabrostiizdržljivost.

Oiši je stigaodomestana kome je bioHara kada je već svebilogotovo. Njegov uzvik dao mu je nade da su pronašli Kiru, ali kadshvatidanisu,samoseokreteivratipremadelukućeukomesubilespavaćesobe.

Ćikara je ostao samuhodniku, ispredkoga subile spavaće sobekoje jošnisubilipretražili.Bio jenestrpljivdokjerazmišljaootomeda bi Kira mogao da bude u nekoj od prostorija koje još nisu bili

pretražili.Voleobidaonbudetajkojićegaotkritiiuhvatiti.Voleobida se sanjimenađeoči u oči i da gaubije bez ičije pomoći.Kira je,kako svi kažu, bio odličan mačevalac, ali je Ćikara bio tolikosamouverendajebiosigurandabipobedio.

Ali,moraojedaposlušaočevonaređenjedagasačeka.Iznenada,onzačukakosenekavrataotvarajunadnuhodnika,papojuriutompravcu,ali jesamovideosiluetučovekakojibimogaodabudeKira,kakoprotrčavakroznajdaljideohodnikaiprolećekrozvrata.Kadječovekprošaokrozvrata,staoje iondasezačuokarakterističnizvukkojimačpravikadgaizvlačeizkorica,pashvatidabičovekmogaodaganapadne.

Ćikaranijeoklevao,dotrčao jedovrata i širom ihotvorio.Tamonije stajaoKira, negomladić, dečak,njegovihgodina, upunoj ratnojopremi,kojidržimačspremanzaborbu.

Ćikara shvati da je to Sajoe, Kirin unuk i naslednik, koga nijepoznavao,ali jeznaozanjega, jersubili istihgodina.Obojicasubiliiznenađeniizurilisujedanudrugoga,aondaSajoeprvipodižemač.Mačevi im se sudariše i nijedan ne bi ozleđen. Počeli su pažljivo dakruže,samačevimauperenimispredsebe,dapokušavajućiprotivnikanapadnu u tom uskom prostoru. Mačevi su sekli sve okolo, pa kadnjegovmačprođekroz jedanodpapirnihzidova,Ćikarashvatidasadruge strane postoji još jedan hodnik. Sa nekoliko kratkih udaraca,Ćikara iseče zid i tako napravi još malo prostora za bitku. Dvobojpostade još dinamičniji, sa mnogo udaraca i manevara, a Ćikara jesebemoraodaprimoradanepozoveupomoć,jerježeleodadokažedamožeda reši situaciju potpuno sam.Umeđuvremenu, oseti da jenjegovprotivnikveomadobrouvežbanmačevalac,papočepostepenodasepovlačihodnikomkojimjedošao,nadajućisedaćenjegovotacstićiumeđuvremenu.

Vraćajući se iz kuhinje, Oiši začu udarcemačeva, pa pođe u tompravcu,nepomišljajućidabitomogaodabudenjegovsin,kojiseborina život i smrt. U pravcu iz koga su se čuli zvuci borbe bio jemaliunutrašnjivrt,paonpomislidaćemoćidadotledođenekimprečimputem. Stigao je na vremeda vidi kakodvojica boraca, jedanprekodrugog,padajukrozdrvenavratakojasudelilahodnikodvrta.VideojedajeĆikaraležaonazemlji,adajedrugimačevalac,kojijebiopaoprekonjega,upravopodigaomač,dagazarijeuĆikaru.

„Ćikara!”, viknu zabezeknuto Oiši, skrenuvši pažnju napadača zatrenutak. To je bilo dovoljno da se Ćikara izvuče ispod napadača,otkotrlja se nekoliko desetina centimetara u stranu, pa jednimudarcemmačapogodimladićaunogu.Kirinunukpadekaoposečenodrvo. Ćikara ustade i podižemač da zada fatalni udarac, ali ga Oišizaustavi.

„Stani,nemojdagaubiješ,onvišenepredstavljaopasnostzanas”,viknuojeizaustaviosina.

OnšutnuSajoeovmačdamunebiostaonadohvatruke,pautomtrenutkuobojicavidešenamačugrbporodiceUesugi,kojajemladicabila usvojila.Oiši potapša svoga sinapo leđima, u znak čestitanja zadobru borbu, pa obojica potrčaše dalje, da traže svog glavnogneprijatelja.

Sastali su se sa Oišijevom grupom i zaključili da u spavaćimsobamavišenemanikoga.Izgledalojedavišenikoganijebiloukući.Pretražilisusveostaveiplakare,aliodKirenijebilonitraga.Takosustigliidozadnjihvratanakući,akadasuprošlikroznjih,naiđošenaHaruinjegovesamuraje.Stajalisuneodlučno,jernioninisuimalivišeuspehaupotrazizaKirom.

Oiši tek onda primeti da Hara i dalje krvari. On brzo pozvasamurajakojijeimaobakljuurucidaboljepogledajuranu,ukojojjejošbiovrhstrele,aKataokaodmahkretedamuvadistreluizramena.Hara poblede, ali je izdržavao sve bolove, dok jeKataoka kopao ponjegovoj rani kratkimmačem.On uspe da izvuče vrh strele, aHara,besan zbogbolova i neuspeha, uzviknu iz sveg glasa: „Kira! Zar si tipacov,patrebadatedimomisterujemoiztvojerupe?!Izađiiborisekaočovek!”

Nastadetišina,aondasezačukakoseneštopomeraukućici,kojajeslužilakaoskladišteistajalaodmahporedulazaukuhinju.Vrataseotvoriše i svi videše Kiru, kako u beloj odeći za spavanje, sa dugimmačemu ruci, izlazi izkućice.Da li jeHarinapretnjavatromučinilasvoje ili mu je jednostavno bilo dosta sakrivanja, niko nije znao.Oišijevoliceseozari,alinikoodnjihnekretepremaKiri.

„Štaje,štastojite?!”,viknuKira,kaodamunekanovasnagaulaziumišice.„Hajde,navalite,mogudavaspobedimsvezajedno!Kolikovasje, možda stotina? Vi ste kukavice koje su hrabre samo kada su ugomili!”

Samuraji izAkoanisuočekivali da ćeKiranastupiti takohrabro,pasezatrenutakukočiše.ČakniHaranijenapravionikakavpokret,aliutomtrenutkuOišistupikoraknapred.

„Nikonekasenemeša”,rečeonmirno,„uzećugasamnasebe.Zatebenijepotrebnagomila,gospodaruKira.Dovoljansamtija.”

Sauzvikomkojiledikrvužilama,Kiraskočiinapadega.Borbanaživotismrtjepočela,advojicasamurajakružilisujedanokodrugog,pokušavajućidauhvateneprijateljanespremnog.Oišiuhvatipriliku iisečedeohaljinesaKirinogramena,otkrivajućiožiljakodranekojumu jenaneogospodarAsanopredvegodine.Zorakoja jepočeladarudidavala jedovoljnosvetlazadvojicuboraca,a iomogućiladasetaj ožiljak jasno vidi sa daljine na kojoj su stajali ostali samuraji.PoglednaožiljakdadejošvećusnaguOišiju,aKiraseosetikaodagajepotpunorazgolitio.Tajožiljakgovorioimjedasunašličovekakogasutražiliidasunakrajusvogaputa.

Kira jebio veomaopasanprotivnik.On jebiodobarmačevalac isvaki udarac bio mu je dobro smišljen. Ali, godine života našogunovomdvoru i svakodnevnauživanjaomekšali suga, anjegovoteško disanje pokazivalo je da je odavno prestao da svakodnevnovežbanje.Znaojedajesamidanemožebrzodaočekujepomoć,štomu je takođe oduzimalo i ono malo snage koju je imao. Bio je,međutim,očiglednospremandasvojživotnedatakolako.Očisumusjajile, ali mu je disanje postajalo sve teže i teže, pa u jednomtrenutku,upokušajudazada fatalniudarac,on seokliznu ipadenakolena.Mačmuudariukamen,aonshvatidamujedošaoposlednjitrenutak.

„Asano!” uspe samo da izgovori, a onda mu glava odlete saramena, jermu je Oiši, u divljem besu, obema rukama držećimač izamahnuvšivisokoiznadglave,zadaofatalanudarac.Samurajikojisuposmatraliuzviknušeuhoru,anjihovaradostpokazaonimakojinisubilidovoljnoblizu,dajenapadzavršensauspehom.

Oišijestajao,držećispuštenmač,ismešiose.„Uspelismo,uspelismo...”,govoriojesamo,asvizajedničkiosetiše

dasunjihovinaporiurodiliplodom.Pobeda jebilanjihova i tonikonijemogaodaimoduzme.

Oiši pozva sve samuraje da se okupe, a u tom trenutku stižeOnoderadasaopštida jeslugakoga jegoniouspeodapobegne.Oiši

musamoklimnuglavomipohvaligazadobrodržanje,doksuseostaliokupljali.

Kirinuokrvavljenuglavuuvili suu rukavnjegovehaljine, koji suodsekli,iondajezavezalizaMimurinokoplje,kojeonpodiževisokoikretenačelunjihovegrupe.Svisubilinabroju,jernikonijepoginuo.Samo su šestorica, uključujući iHaru, bila ranjena, ali ranenisubiletolikoteške,paionistadošeukolonu.Ondasamurajikretošelagano,delomizbogtogadabiranjenicimoglidadržekoraksanjima.

Mnogisamurajiželelisudautomtrenutkumoždajošmaloostanutu, na licu mesta, i proslave svoju pobedu, ali, plašivši se dolaskaUesugijevihstrelaca,Oišinaredipokret.

„Kadpobediš,stegnijoščvršćeuzicukojomvezuješšlem”,izgovorionpoznamposlovicu.„Uspelismodaubijemoneprijatelja,aliimajošstvarikojetrebadauradimo.”

Sneg je ponovo počeo da pada u to rano jutro, a oni kretošeulicama koje su vodile prema hramu Sengakuđi u čijem je vrtu biosahranjennjihovgospodar.Držalisusemalih,sporednihulica,trudećise da ne izazovu pažnju, kako ih ništa ne bi omelo da svoj plansprovedudokraja.

Kad su stigli u Sengakuđi, okupiše se oko gospodarevog groba,gologlavi, aKirinuglavu,kojusupre togadobrooprali, stavišepredspomenik gospodara Asanoa. Zapališe štapiće tamjana, a Oiši izvadisvoj bodež i njime pokazujući na Kirinu glavu glasno pozvamrtvoggospodaradaiskažesvojezadovoljstvo.

Onda je kleknuo i duboko se poklonio pred grobom, a ostalisamurajiučinišeisto,glasnoizjavljujućisvojulojalnostgospodaru.

Oišioseti izuzetanmirdok jeklečao ispredgroba,shvativšida jeduh gospodara Asanoa razumeo njihovu poruku i da je zadovoljanonimštosuučinili.Njegovduhvišenećenemirnolutatipozemlji,veććemoćidasepridružiduhovimasvojihpredaka.

Onda se svi ponovo pokloniše i uđoše u hram da se odmore.Nadzornikhrama,sveštenikvisokogranga,kojisemolioispredoltara,nađe se okružen naoružanim ljudima i u prvom trenutku bi veomaiznenađen.Ali,kadamujeOiširekaoočemujereč,onpozvadvojicusveštenikadaodu,staveKirinuglavuuposebnukutijuidajeodnesuunjegovurezidenciju.

Oiši reče svešteniku da će ostati u hramu dok neko od

predstavnika šogunove vlasti ne dođe po njih. Rekao mu je da neočekujumilost,većpravednupresudušogunovogsuda.

Onondasedeinakomadupapiraispisadetaljnosveonoćašnjemdogađaju. Ispisao je i imena svih učesnika u napadu, a Jošidi je daozadatakdaizveštajodneseusud.

Postojala je još jedna stvar koju je želeo da uradi pre nego štodođu po njih. Seo je i napisao pismo udovici gospodara Asanoa,obaveštavajudjeonjihovojosveti,aJošidirečeda,prenegoštostigneusud,svratidoudoviceiodnesejojpismo.KadajeJošidaponeoitopismo,Oišizajednosasvimamirnosedeičekašeuhramu.

K

Harakiri

ada je gospodar Sengoku, glavni šogunov inspektor, dobioizveštaj od Jošideo osvetiAsanovih samuraja, brzo se obukao i

otišaodapregledamestodogađaja.IzKirinekućevratiosebrženegoštojebilokoočekivao,ibledkaokrpakrenuoušogunovdvor.JošidijedozvoliodasevratiuSengakuđi,paovajstižedaobavestiOišijadajeutomtrenutkuutokuvanrednozasedanješogunovogsaveta,kojejegospodarSengokunarediodasesazove.

Jošida je svima ispričao da je gospodar Sengoku, iako šokiranvešćuoKirinojnasilnojsmrti,bioveomauglađenuponašanjupremanjemu. Čak se, kako se Jošidi činilo, sa posebnom pažnjom odnosioprema samuraju koji je lično učestvovao u tom neverovatnomdogađaju.

Jošidasevratioposlepodneva,alijetrebalojošsačekatinavestiizšogunovogdvora.Bio jemrakkadajedošaokurirsaporukomdaćesvibitiodvedeniurezidencijugospodaraSengokua,gdećeboravitidokonačne odluke. Vrlo brzo posle kurira stiže gospodar Sengoku načelumalearmijeodsedamstotinadozubanaoružanihsamuraja,aodOišijainjegovihljudizatražišedaseokupe.

Nikakvasilanijeupotrebljenaprotivnjih,nitiihjeikotretiraokaozatvorenike.Postrojilisuseukolonu,istukakvajebilaprenapadanaKirinukuću,ikrenulipredvođeniljudimagospodaraSengokua.Izašlisuukolonipodvojica,aOišiiĆikaraišlisunačelu.Samosušestoricaranjenika,kojisudotlevećbiliizgubilidostakrvi,stavljeniunosiljke,koje su nosili Oišijevi samuraji. Svugde gde su prolazili pratili su ihpoglediokupljenih ljudi,koje jekoznakoobavestioodogađaju.Svisućutaliitihosuimseklanjaliuznakpoštovanja.

Kad su stigli u rezidenciju gospodara Sengokua, formalnosti subrzoobavljene, aondasu imposlužiliobilnuvečeru.To jebilaprvahranakojusu jeli togadana,pasu jelisaapetitom,kaodanisuznalida ih smrt očekuje. Na kraju Oiši javno zahvali domaćinu za takotopao prijem, pa pre nego što su se povukli u spavaće sobe,

spremljenekaozagoste,pozdravisesanjim.GospodarSengokujebiouzdržan,alijenakrajurekaodasuonizaslužilitakavprijem.

UzamkugospodaraUesugijanijebilomirno.Gospodar jepozvaoĆisaku,aovajpadenakolena,drhtećiipokušavajućidaobjasnikakosedogodilodagospodarKiraostanebezodbrane.Dokjegovorio,onjepokušavaodaisamogsebeubedidajedobroučinioštonijeposlaopomoćkadjeKirinslugastigaosapozivomzapomoć.

„Sluga gospodara Kiremi je rekao da je više od sto ljudi napalorezidenciju i da je većina čuvara, koji su bili uz gospodara, već bilaubijenakadajeonpobegao.Misliosamdabislanjeljudiutakvubitku,koja jemožda tada već bila završena,moglo samo da baci ljagu navašeime...”

Stari gospodar Uesugi je stezao sopstvene ruke da pokuša dazaustavidrhtanje.

„Ali,zaštomenisipozvao?Utakovažnomtrenutku,kakosimogaodapreuzmeštakvuodgovornost?!”

„Nisamželeodavasuznemiravam,gospodara!”uzvratinesigurnoĆisaka.

GospodarUesugigledaojenemoćnouĆisaku.Kasnojeshvatiodajedaosuviševelikaovlašćenja tommalomambicioznomčovečuljku,kojijenaneotolikoštetenjegovomugledu.Međutim,ništanijemoglodaseuradi,jerještetavećbilaučinjena.

„Vaše gospodstvo”, nastavi Ćisaka, misleći da je gospodar nanjegovojstrani,„smatraosamdajegospodarKiravećbiopoginuoidabinašiljudistiglisuvišekasno,jerjetakodelovaloizonogaštomijeslugarekao.Takobinašiljudisamoizginuliuzalud.”

GospodarUesugijeidaljećutao.„Mislim, takođe”, nastavi samouvereno Ćisaka, „da niko i neće

mnogožaliti gospodaraKira.On je sebinapraviomnogoneprijateljazavremeslužbekodšoguna...”

Ko zna kako bi reagovao gospodar Uesugi na tu poslednjurečenicudaiznenadaneuđesluga,sakomadompapirauruci.

„Stigao je kurir sa porukom od članova šogunovog saveta”, rečeon,agospodarUesugimupokazadagauvede.

Ćisaka ustade da dočeka kurira na nogama, a ovaj, pošto sepokloni,odvivelikipapirnisvitakipočedačita.

„Povodom ubistva šogunovog prethodnog majstora ceremonija,

gospodaraKire, donete su sledećeodluke”, čitao je kurirmonotono.„Sveodlukedonetesunaosnovudržavnihzakona!

„Prvo:unukgospodaraKire,Sajoe,kojinijeuspeodakaosamurajodbrani svog dedu i nije se za njega borio do smrti, osuđuje se daizvršiharakiri,čimzatobudefizičkisposoban!”

„Drugo: svi oni vazali gospodara Kire za koje se utvrdi da supobegli sa mesta događaja bez borbe, osuđuju se na smrtnu kaznu,akosusamuraji.OninižegrangabićeprognanisaposedainećemoćidaostanuuslužbiporodicepokojnogKire.”

„Treće: Gospodar Uesugi”, ovde kurir napravi pauzu, pa sezakašlja,iondanastavi,„kojinijeposlaosnagedaspasesvogrođaka,čijegjeunukausvojio,osuđujesenagubitaksvojihposeda,kojićesvibitikonfiskovani!”

Kurir je nastavio da čita i ostale presude, ali ga više niko nijeslušao. Gospodar Uesugi je pao u nesvest i pokušavali su da gapovrate, a Ćisaka, takođe, pade na pod, shvativši da je i njegov svetpropao.

Sledećeg jutra samuraji gospodara Asanoa bili su podeljeni u četirigrupe i poslati u rezidencije gospodara Hosokave, gospodaraHisamacua,gospodaraMorijaigospodaraMizunoa,gdejetrebalodaostanudokdanzaizvršenjepresudenadnjimanedođe.

Iakobivoleodaostanesasvojimstarimprijateljimadokraja,OišiodrediHaru, Kataoku i Horibea da predvode po jednu od tri grupe.Znaojedasamurajepredajepravimljudima,kojićeznatikakodaseponašaju u svakom trenutku i koji će znati da svima daju primer.Okupili su se svi zajedno i pozdravili, jer su znali da im je tomoždaposlednjisusretuživotu

Svi su ćutali, a samo je Kataoka progovorio. „Sastaćemo se opetsvi,akoneuovom,ondauonomsvetu”,rečeon.

Ondasusviotišli,podeljeniučetirigrupe, ipočelidačekajudankada će nad njima biti izvršena presuda. Do njih su stizali različitiglasovi,odpomilovanjadosmrtnekazne,aliOišisebinijedozvoliodagatakvevestizainteresuju.Biojezadovoljanštojeizvršiosvojumisijunajbolještojemogaoibiojespremandaumreusvakomtrenutku.

JednogdanaOišijajeposetioAraki,samurajkojijepreuzeozamakodnjega u ime šogunove vlade, čovek kome su poverili njihovumolbušogunu da se povrati ugled kuće Asano. Visoki čovek ozbiljnogizgleda,Araki,rečeOišijudamnogiljudiizšogunovogokruženjamisledasamurajigospodaraAsanoanisutolikovelikikrivcikakvimželedaihpredstave.OdnjegaOišiču izasudbineKirinogunuka,gospodaraUesugijaiĆisake.

OišinarastankuzahvaliArakijuna timvestima,madanijemislioda stroge presude nekimamoguda imaju uticaj na presude njemu injegovimljudima.Šogunjejednostavnoželeodapokažedanijeninačijoj strani i primenio je feudalni zakon u punom smislu reči. Oiši injegovi ljudi su takođepovredili odredbe tog istog zakona, samonadruginačin.Osvetanakoju su seoniodvažili bila jeprotiv zakona ionićemoratidasnoseposledice,onjetoznao.

Arakimu je takođerekaoda jeu javnostipričaonjihovojosvetiodjeknula veoma jako i da ih mnogo ljudi simpatiše, pa je toverovatnoirazlogštosepresudasamurajimatolikoodlaže.Šogunjeišao čak toliko daleko da je od feudalnih gospodara tražio da seizjasne o tome šta misle o osveti Asanovih samuraja, a tražio jemišljenja i od mnogih učenih ljudi, kako bi bio siguran da nećenapravitinekugrešku.Većinaučenihljudi,naročitopravnici,tvrdilajudajeosvetomprekršenzakonidasusamurajizaslužilismrtnukaznu,alidasesanjimanesmepostupatikaosaobičnimubicama,akamolikriminalcima.

Pošto su Asanovi samuraji u početku predali zamak Ako napropisan način i nisu se nikome suprotstavili, to je govorilo da oninemajuništaličnoprotivšogunainjegovevlasti.

„Pa, kako stvari sada stoje?”, zapitao ga jeOiši na kraju, kada seAraki već pripremao da krene. „Da li vama izgleda da ćemo bitiubijeni,da lićenasmoždaprognati, ilizatvoriti imučiti?Kakovamaličnoizgleda?”

„Postoji jednajedinanada”,rečeozbiljnoAraki,„šogunjeodlučioda razgovara sa upravnikom hrama Ueno, najvišim budističkimsveštenikomuEdou.IzgledadašogunCunajošihoćenjegadanavededapreseče.”

„Nisam znao da smo postali toliko značajni”, reče Oiši,

zadržavajućidah.Nikadanijebioozbiljnijikadajetorekao.„Ceo Japangovoriovama”, rečemuAraki. „Zarnisteznalidaste

bukvalnopostalislavni?UpozorištimauOsakiiKjotuvećsupočelidaprikazujupredstaveovašojosvetiKiri.”

„Šta, zar nas igraju u kabukiju?”, reče Oiši sa pomešanimosećanjima. Brinuo je o tome kako će glumci interpretirati njihovaosećanja.

„Mene tako nešto ne bi brinulo, već radovalo”, reče začuđenoAraki. „Na taj način ćete postati primer svim generacijama, i to nesamosamurajimanegoljudimasvihrangovaudruštvu.”

„Značiiseljacima?”,zapitaOiši.„Naravno, i seljacima. Šta je bolje nego biti primer svim ljudima

kakonekotrebadabudesamodisciphnovanilojalan.Toćemnogimapomoći da postanu bolji ljudi i da učine nešto za druge i sebe uživotu.”

„Nadamsedanećenikomenaneti štetu, većdoneti koristi”, rečeOiši, smešeći se.On je znao jednuosobukojabi se radovalada čujeove njegove reči i koja će ga prepoznavati u pozorišmposlemnogogodina.

Susret šoguna Cunajošija i upravnika hrama Ueno bio je veomakratak.Šogun, iakoslabićkoji jeviševoleoetikecijuodmnogočegadrugog, iako ljubitelj pasa više od ljudi, iako ljubitelj dečaka, a netolikožena,biojeudilemi.Znaojedaćegamnogiljudiosuđivatiakoubije samuraje koji su pokazali lojalnost prema svom gospodaru,lojalnostkojajeuosnovisvihzakonafeudalnoguređenja.

Ali,budističkisveštenikimaojedmgačijemišljenje.„Postoji veoma jasan zakonprotiv krvne osvete imi treba da ga

poštujemo”, reče mu sedokosi sveštenik. „Pomisli na mogućeposledice, ako bi dozvolio da se oslobode ljudi koji su prekršili tajzakon.”

„Nisam ni mislio da ih oslobodim”, odgovori šogun Cunajošinervozno, „ali ako ti kao duhovni vođa u ovoj zemlji predložišmilosrđepremanjima...”

„Tonikakonemogu”,odgovoritvrdosveštenik.„Kaoitebeimenevezujuzakoni,maštaprivatnomislio.Nemoguništadaučinim...”

ŠogunCunajošijestajaomirno,aonda,poslekraćepauze,poklonisedubokosveštenikuiode.Sudbinasamurajabilajezapečaćenaituvišenikoništanijemogaodaučini.Mogaojedadonesejednujedinupresudu, samo tapresudamorala jedabude takvada sepoštovanjepremaovimneobičnimprekršiocimazakonaupotpunostipokaže.

Početkom februara četvorica feudalaca u čijim su rezidencijamaboraviliOišijevisamuraji,dobilasuobaveštenjedajepresudadonetaida će šogunovi predstavnici uskoro biti poslati da ih sprovedu.Gospodar Sengoku obavesti Oišija da ni upravnik hrama Ueno nijemogaodastanenanjihovustranu,pajezbogtogadonetaneminovnapresudasvioniosuđenisunasmrt.

Oišisesamopokloni.Tosurečikojejeiščekivaotolikodugo.Ali,onoštomujedaljesaopštiogospodarSengoku,obradovalogaje.Iakosu svi oni bili samuraji bez gospodara i iako takav tretman za takveljudenijebiopredviđenzakonom, članovi šogunovog savetaodlučilisu da im dozvole da svi izvrše harakiri, na ceremonijalan način, posvimpropisimasamurajskeklase.Oiši sebacinakolena idubokosepokloni, da zahvali gospodaru Sengokuu. Onda požuri da saopštidobruvestsvojimljudima.

Određenog dana šogunovi predstavnici dođoše u rezidencije četirifeudalcakodkojih suboravili samuraji. Jedanpo jedan izlazili sunaneku vrstu platforme postavljene u dvorištu, na kojoj je trebalo daizvršeharakiri.Prvo jena reddošaoOiši, zanjim je sledioĆikara, aonda su dolazili ostali, svrstani po rangu. Oiši se prvo pozdravio sasvima, zahvalivši im za sve.Dok sepripremao za ritual,mislio je nasuze svoje žene, na smeh Okaru, na sinovljevu hrabrost, ali i naneograničenulojalnostnjegovihljudi:Hare,Kataoke,Mimure,Jošide,Onodereidrugih.

Ondasevratiosebiiodlučiodaonoštomujeposlednjeostalodaučiniuživotuuradikakotreba.Dokjepostavljaokratkimačupoložajizkogaćesebiprobostiutrobu,onzahvalibogovimanebaizemljezapriliku koju sumu dali da dokaže sve svoje vrednosti kao samuraj.Znaojedajesvakomeživotograničen,alidaimemožedatrajezasva

vremena.Samuraji iz zamka Ako pokazali su neposlušnost i povredili

šogunovezakone,alisutimeštosuumrlizasvoggospodarapokazalisvojuprivrženostonomeštosusmatralidasunajvišamoralnanačela.Lojalnost šogunu, iako nametnuta zakonom, nikada nije stvarnostimulisana,jerbisetakolojalnostsvomfeudalnomgospodarujednogdanamogladaproširidolojalnostivladara.Takavstav,nepovoljanzašoguna, u stvari je pomagao samom šogunu da održi svoj nezavisanstavpremacaruuKjotu.

Mudrost takvog stava pokazala se vrednom u kontroverznojsituaciji koja je nastala 1868. godine, kada se, pošto je Japan bio uopasnosti od invazije sa Zapada, pokazala potreba da zemljomupravlja snažni vladar. Samuraji su se tada suprotstavili oslabljenojšogunovojvladiibukvalnojezbrisalitakoštosupodržalicara.

Četrdeset sedam ronina sahranjeno je u hramu Sengakuđi, naposebnom mestu, veoma blizu groba njihovog voljenog gospodara.Grob gospođe Asano takođe je tamo, nasuprot grobovima lojalnihsamuraja. Posetilac takođe može da vidi mesto na kome je opranaKirina glava, a umuzeju u okviru hramamogu da se vide oprema ioružjekojimasuseslužilisamurajiizzamkaAko.

Do hrama Sengakuđi možete da stignete za nekoliko desetinaminuta električnim vozom od bučnog centra Tokija, ali kad uđete udvorištehrama,naići ćetenaneverovatanmirkojivasvraćau starafeudalna vremena. Nad hramom leži dah starine, kao što se iznadnjegauvekuzdižemiristamjanaiborovihcepanicaredovnopaljenihpredgrobovimasamuraja,kojisupostalinacionalnosvetilište.

U

* * *

18.veku Japan jebiozemljakojusupotresalinemiri.To jebilodoba raskoši i korupcije u šogunovom dvom u Edou (danas

Tokio) iraspusnogživotaukvartovimazadovoljstavadrevnoggradaKjota, izolovanogod sveta socijalnebede i siromaštva.Umetnosti sucvetale, pozorište za plebs bilo je rođeno. Pošto je klasa trgovacajačala svoj uticaj, to je takođe bio kraj privilegijama profesionalnihratnika,samuraja,kojisuteškoprihvataligubitakpoložaja,auznjegainedostataknovca.

Uprkostimvelikimpromenama,erupcijanasiljanijebilo.Najvišeje bilo pobuna seljaka koji su gajili pirinač, a kojima je šogun, vojnivladalac Japana, razrezao suviše velike poreze, koje nisu mogli dapodnesu. To što pobuna nije bilo među samurajima, može da sezahvali njihovom rigoroznom treningu i njihovoj zadivljujućojsamodisciplini.

Ali,čaksi isamurajemogaodadoterašdoduvara.Posebnokadasumladi feudalnigospodaribiliprimoranidasesuočesa jalovošću idegeneracijomljudikojisuživelinašogunovomdvora.

Ova priča počinje u Edou 1701. godine. U trenutku besa ifrustracije feudalnigospodarAsanoodAkoanapao jekorumpiranogdvorskog velikodostojnika, započevši tako lanac događaja, koji seokončaojednomodnajkrvavijihosvetaujapanskojfeudalnojistoriji.Ti događaji šokirali su ljude u celoj zemlji, pa čak i samog šogunadoveliulegalniimoralnićorsokak.Kadajesvebilozavršeno,Japanjedobionoveheroje–četrdesetsedamronina–bivšihsamurajaposedaAko.

Istorijskapozadinanjihovihpodviga je jasna, a detalji sunekakoostali u magli. Proslavljani u pesmama, dramama i filmovima,doživljajiovihsamurajaopisanisuumnogorazličitihverzija.

1⇒ Podovi japanskih kuća prekriveni su asurama od bambusoveslame,razapetimnaramovimastandardneveličine90x180cm.Onesenazivajutatami,apobrojutatamijameriseipovršinaprostorija.

2⇒Daimjoznačifeudalac,gospodarfeudalnogposeda.