Svet na dlanu broj 58

lBESPLATAN PRIMERAK lbroj 58 l APRIL 2015.

MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

Turska sa sedam zvezdica

Zemlja u kojoj je

rođeno hrišćanstvo

Latinoameričkišmek Floride

Bukurešt znači - sreća!

Izrael

Zemlja u kojoj je

rođeno hrišćanstvo

Ekskluziva

Turska sa sedam zvezdica

Majami

Latinoameričkišmek FlorideEvropski gradovi

Bukurešt znači - sreća!

4 Svet na dlanuSvet na dlanu februar 2015.

Svet na dlanuSvet na dlanufebruar 2015. 5

4 Svet na dlanuSvet na dlanu april 2015.

8

10

Ostrvo na kom se ibogovi zaljubljujuPosetite Rodos, upoznajte ovo prelepo grčkoostrvo i uveriti se sami koliko je jedinstveno.Istinski je kosmopolitski centar, turistički raj kakoza Grke tako i za brojne strance... Ponosi sečarobnom obalom, božanstvenim morem ifantastičnom klimom koja posetiocimaomogućava da uživaju tokom cele godine...

22Latinoamerički šmek FlorideMajami, sasvim je moguće da ćete u ovom po mnogo čemuneobičnom gradu čuti i rečenicu „Madona više ne stanujeovde“. Ali je stanovala...

28Blistava perla na krovu sveta Drugi, sličan njemu, jeste vozač Ciling. Izašao je iz kombija nosećikhate, bele svilene šalove koje nam je Rinčin, kao znakdobrodošlice stavio oko vrata. Na dnu paučinaste tkanine utkanoje: „Milost bogova“. Kasnije ću saznati da su khate neizbežne prisvakoj vrsti darivanja...

Dan u hladovini tamjanovog drveta

Marmaris je letovalište raskošne lepote na jugu maloazijskog delakontinenta. Ušuškan u zalivu bujne vegetacije, sa prijatnom mediteranskomklimom i vrhunskim hotelima, čistim morem i prelepom peščanom plažom

na koju se naslanja kilometrima dugo šetalište kroz borovu šumu...

26Gastinjica Rosija

Kroz prozor sobe „Gastinjice Rosija“ videli su se Kremlj i Crkva VasilijaBlaženog. Na listi znamenja upisao sam takođe Crkvu Hrista

Spasitelja i Bogorodicu Kazanjsku, Lenjinov mauzolej i Lubjanku.Hramovi na listi svakako su odudarali od grobnice vođe revolucije,

a još više od zloglasne zgrade tajne policije...

broj58

na dlanuna dlanulBESPLATAN PRIMERAK lbroj 58 lAPRIL 2015.MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

32Zemlja nacionalnih parkovaKon Tikijeva grupa doputovala je u Afriku, kontinent neiscrpnih lepota iinspiracije - pravi raj za avanturiste. Ovoga puta to je Uganda, koju jeVinston Čerčil nazvao ,,biserom Afrike”, pred kojom danas konačnostoji svetlija budućnost...

Svet na dlanuSvet na dlanuapril 2015. 5

Ne znam da li znate, ali i dalje je najskupljeturističko putovanje poseta Svemirskojstanici koje košta i do 27 miliona dolara.Od 2001. godine do danas za ovo

putovanje odlučilo se samo sedam osoba. Mi ovajaranžman nemamo u ponudi, ali ono što darujemoljubiteljima putovanja uistinu je i izazovno i atraktivno.Bilo bi lepo da predstojeće praznične vikendeiskoristite na ovaj način. S KonTikijem možeteavionom do najlepših evropskih gradova -Istanbula, Rima, Praga, Pariza, Lisabona,Barselone, Moskve, Amsterdama… Ukoliko imateviše slobodnih dana na raspolaganju, priuštite sebiuživanje putujući zemljama na zapadu Evrope ili upratnji naših sjajnih vodiča obiđite fascinantneprestonice Skadinavije. Oslo, Kopenhagen,Stokholm i Helsinki, nalik su na „švedski sto” - unjima će svako naći nešto najlepše za sebe. U obilazak Evrope možete i našim luksuznimautobusima. Konkretno do Beča ili moždaBudimpešte, gradova koji su u proleće, kada se svebudi, možda i najlepši. Upravo zbog lepote prirodezadovoljstvo je doživeti magiju jezera Italije,odnosno čaroliju istih u Austriji. Za praznike možetei malo dalje, do Dubaija. Čeka vas provod zapamćenje, ali i niz drugih zadovoljstava u ovomfuturističkom megapolisu. Bićete jednako srećni iukoliko se odlučite da okusite gostoprimstvoPekinga i Šangaja, kineskih gradova kojidoživljavaju apsolutni procvat. Ukoliko ste bašumorni, predlog je da se odmorite na pravi način -u spa i welness centrima Srbije i okruženja...Kod nas je stiglo proleće, na nekim drugimmeridijanima su druga godišnja doba... I ovosaznanje može putovanje da učini posebnim kaošto su posebni nacionalni parkovi zapadneAmerike ili kao što su to u junu dani i noći na Kubii u Meksiku. Ono što bi u ovoj priči mogao da budedoživljaj nad doživljajima jeste putovanjeTranssibirskom železnicom od Moskve do Pekinga.Tih sedam hiljada i nekoliko stotina kilometarauistinu su više od čarolije.Razmišljajte i o letu i godišnjim odmorima. Našičarteri s idealnim vremenima leta odvešće vas doletovališta u Turskoj ili na jedno od osambožanstvenih grčkih ostrva. Ovog leta možemo sedružiti i u Egiptu, Jordanu, Tunisu, Italiji i Španiji ili gdegod vi poželite. Mi smo tu da ispunimo sve vaše želje.

Svet na dlanuSvet na dlanu

Sve osim leta do Svemirske stanice

Magazin za ljubitelje putovanja, Izdaje: KT TRAVEL d.o.o., 27. marta 12, Beograd,Redakcija: 011/2098 033, E-mail: [email protected]

Glavni urednik: Slobodan Mićić, Odgovorni urednik: Zoran Šećerov, Lektura: Tatjana Janković,Layout: Dragan Milenković, Dragan Babić. Štampa: Color Print d.o.o., Novi Sad.

Svet na dlanuSvet na dlanu

CIP katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79magazin „Svet na dlanu“. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa.

KonTiki Travel - Call centar: 011/ 2098 000

uflebtf{obPeškiri sa čipom rešili problemIako zvuči grozno kad se ovako kaže, činjenica je da mnogi ljudi kao da ne mogu da odole da ne"smotaju" koji peškir kad se odmor završi i dođe vreme da se putuje kući.Kompanija Linen Tracking Technology sad ima rešenje - minijaturni čip za svaki peškir, tako da osobljeu svakom trenutku može da locira svoje vlasništvo. U svetu već oko 2.000 hotela koristi ovu tehnologiju,ali iz kompanije ne žele da otkriju o kojim hotelima je reč, prenosi "Dejli mejl".Kradljivci ne mogu biti kažnjeni, ali se može desiti da ih na odlasku iz hotela neko od osoblja pozoveda se vrate i ljubazno ih zamoli da vrate peškire koje su poneli sa sobom… Javno poniženje ponekadje najbolji lek za nedostatak domaćeg vaspitanja.

ibibib///

Pustinjskiminibus

SLOBODAN MIĆIĆ, glavni urednik


Preporuke LETO 2015.

10 noćenja, avionom

HOTEL OCEANIS, ND

od 459€

KARPATOS


SKIATHOS PALACE 4*, PP

od 569€

SKIJATOS


ELMI SUITES 4*, AI

od 575€

KRIT


EDEN ROC HOTEL 4*, AI

od 815€

RODOS

ČARTER LETOVI, JUTARNJI POLASCI ČARTER LETOVI, JUTARNJI POLASCI ČARTER LETOVI, JUTARNJI POLASCI ČARTER LETOVI, JUTARNJI POLASCI

Leto u zemlji sa 300 sunčanih dana

Antalija, jedna od najstarijih turističkih regija u Turskoj, „obećano jemesto“ od pamtiveka. Od nekadašnje Ateleie, prkoseći uticajima

brojnih civilizacija, izrasla je u prestižnu evropsku turističku destinaciju. Oko 300 sunčanih dana i izuzetno blaga klima čine je magnetnoprivlačnom. Turistička naselja, Kemer na zapadu i Belek na istoku,Antalijskoj regiji s prekrasnim plažama i veličanstvenom planinomTaurus u zaleđu, uz neizbežne mirise bajkovitog istoka daruju i svauzbuđenja savremenog življenja u danima odmora. Lepote Antalije su i danas vidljivi tragovi brojnih civilizacija, kao iveličanstveno susretanje prošlog i ovovremenskog. U starom delugrada su uske krivudave ulice sa starim kućama koje se naslanjaju nazidine drevne tvrđave. Novi delovi Antalije nalik su savremenimevropskim gradovima... Tu su naravno i brojni hoteli, uglavnom izvangrada i nadomak prelepih plaža...

AntalijaČARTER LETOVI,

VRHUNSKI HOTELI,BESPLATAN

SMEŠTAJ ZA DVOJE

DECE

MOSKVA I SANKT PETERBURG - BELE NOĆIPolasci 25.05. i 15.06, hoteli sa 4* i 5*

OD 692€

Raj za hedoniste

Sicilija, najveće italijansko ostrvo, očarava egzotičnim mirisima, jarkim bojama ičudesnom svetlošću. Smeštena na obodu Evrope i u centru Sredozemnog mora,

od pamtiveka privlači avanturiste. Arhajska lepota „terra sente“, kako je nazivajugostoprimljivi Sicilijanci, raj je za hedoniste...Rajske plaže Jonskog i Tirenskog mora, fascinantna priroda i ljudi, živi vulkan Etna, haotičan iemocijama nabijen život na ulicama Palerma i Katanije, čine je jednom od najuzbudljivijih KonTikijevih destinacija za odmor i sva druga zadovoljstva. Gastronomska kuhinja, dobra vina,zanosna muzika i neodoljivi šarm Sicilijanaca, učiniće vaše letovanje na ovom romantičnommediteranskom ostrvu, prepunom iznenađenja, nezaboravnim.

Sicilija

NAJBOLJI ODNOS CENE I KVALITETA

Moskva

Neodoljive lepotice Rusije

Moskva je jedna od najinteresantnijih svetskih prestonica. Glavnije grad i najveći megapolis Rusije sa skoro 12 miliona

stanovnika. Istovremeno je i politički, kulturni, naučni, privredni,trgovački i turistički centar ove po prostranstvu najveće države sveta. Kremlj, Crveni trg, Ulica Arbat, Hram Hrista Spasitelja, brojnispomenici, muzeji i galerije, Univerzitet Lomonosov, Boljšoj teatar,fascinantni metro... Ovo su samo neki od simbola grada jedinstvenelepote, životne snage i tradicionalnog gostoprimstva u kome se veštoprepliće istorija i tradicija, šarm i folklor, prošlo i ovovremensko.Izuzetan grad koji posetiocu daruje izuzetan doživljaj. Neka drugaRusija, a opet Rusija, prisutna je i u Sankt Peterburgu, graduarhitektonske raskoši i zadivljujuće lepote.

april 2015. Svet na dlanuSvet na dlanu 7


IONIAN SEA HOTEL & VILLAS 3*, AI

od 539€

KEFALONIJA


FIORENTINA STUDIOS, NA

od 239€

KRF


RAGIA STUDIO, NA

od 255€

ZAKINTOS

DION PALACE BEAUTY & SPA RESORT 4*, PP24.05., 8 noćenja,PP

već od 169€ po osobi

LITOHORO

GRATIS SMEŠTAJ ZA DVOJE DECEČARTER LETOVI, JUTARNJI POLASCI ČARTER LETOVI, JUTARNJI POLASCI ČARTER LETOVI, JUTARNJI POLASCI

OD 2830€MEKSIKO I KUBAMEKSIKO I KANKUN - HOTEL 4* AI; HAVANA I VARADERO HOTELI SA 4* ILI 5* AI Polazak 11.06, 18 dana

Kankun

Krstarenje Dunavom

OD 165€

OD 499€

KRSTARENJE DUNAVOM, 3 DANA/2 NOĆENJA (BRODOM I AUTOBUSOM)

KRSTARENJE SRBIJA - BUGARSKA - RUMUNIJA8 DANA/7 NOĆENJA (BRODOM I AUTOBUSOM)HOTELI SA 4*

Meksiko je zemlja radosti

Beskonačne plaže sa belim sitnim peskom i Karipsko more. Čistos hiljadu i jednim koralnim grebenom…Meksiko, ma gde bili - u

Meksiko Sitiju ili na Jukatanu - jeste zemlja radosti. Ovo bogatstvomalo ko još da ima. A na svakom koraku siromaštvo. Ili je to samoprivid. Meksikanci su, definitvno, bogati siromasi. Lepo je biti sanjima i u njihovoj zemlji… A kad ova radost prođe čeka vas Kuba iuživanje uz „Gvantanameru“, „Mohito“ i „Daikiri“, uz pirinač sa crnimpasuljem, jastoge ili prasetinu na žaru i pravu kohiba cigaru. To jeono što možete da priuštite sebi u bilo koje doba godine samo ijedino na Kubi, najvećem karipskom ostrvu. Tamo se svira i zanosnasalsa, uživa u klubu Tropikana, ispija piće u čuvenom hotelu Nacionalušuškanom na brežuljku Taganana, s kojeg je pogled fascinantan.Ovo su samo fragmenti iz brojnih priča koje kazuju da upravo zatotreba što pre doživeti Kubu, odnosno Havanu u svoj njenoj nevinostidok još nije kasno... Prestonicom Kube dominiraju suprotnosti, malekuće naspram visokih uređenih zgrada, uz špansku arhitekturu kojadaje nevidljiv pečat glavnom gradu. Havana je i siromaštvo kakvo seretko gde može sresti, ali siromaštvo koje životu ne može ništa...Puno toga na Kubi zapravo počinje u Havani, ali se tu i ne završava.Kuba je i fascinantno letovalište Varadero. More, ritam i opuštenostzadovoljiće vašu želju za provodom i zabavom... Čeka vasnezaboravan odmor doživljen pod vrelim suncem Kariba.

Dunav je mnogo više nego svedok istorijeNa našoj planeti ne postoji reka sa toliko imena i atributa koliko je

nadenuto i pripisano Dunavu. Istovremeno, malo je voda kojepripadaju tolikim narodima i jezicima kao Dunav. Za mene, to je znakgostoljubivosti i naklonosti ove moćne evropske reke prema svima kojisu svijali gnezda na njegovim obalama. Na svom putovanju od Crnešume do Crnog mora veliki Dunav je u svim državama koje danas krasibio svedok istorije, čvrsta ili nestabilna granica, iako se svojim tokomod zapada prema istoku suprotstavljao toku konvencionalnog vremenaod istoka ka zapadu. To „raspeće“ Dunava, taj vodeni paradoks, nekakouvek se odražavao i na Srbiju. Neke od važnijih evropskih kulturapraistorije kao da su umele bolje da iskoriste prednost ove plemenitereke nego što smo mi u stanju da učinimo. Savremena istorija obilujepodacima da je Dunav bio linija podele iako bi, po mom najdubljemuverenju, trebalo da bude suprotno. Nisu česte prilike da vam se pružimogućnost da govorite, čak mislite, na više srodnih ili nesrodnihjezika, što Dunav neretko omogućava svojim tokom“ – zapisao jejednom prilikom književnik Svetislav Basara.Dunavom, zato, treba ploviti. Uvek i kad god je to moguće. Ovu rekui sve što je na njenim obalama, treba doživeti da bi ovaj „vodeniparadoks“ sa svim njegovim značenjima mogli i na pravi način shvatiti.

Rodos

Ostrvo na kom se ibogovi zaljubljujuPosetite Rodos, upoznajte ovo prele-

po grčko ostrvo i uveriti se samikoliko je jedinstveno. Istinski je kos-mopolitski centar, turistički raj kako

za Grke tako i za brojne strance... Ponosi sečarobnom obalom, božanstvenim morem ifantastičnom klimom koja posetiocimaomogućava da uživaju tokom cele godine. AliRodos je uvek i u svakoj prilici i nešto više.

Dobio je ime po mitskoj nimfi Rodi. Ostalaje priča da se zanosna nimfa, baš ovde,upustila u ljubavnu vezu sa bogom Heliosom.Po grčkoj mitilogiji Helios je zaštitnikRodosa. Ostrvu je darovao blagorodne zrake,umivao ga talasima svoje svetosti, ukrasioplavetnilom, dajući mu, usput, svoju snagu isjaj. Kao takav Rodos je izrastao u biserDodekada s fascinantnom prirodom i nepro-cenjivim bogatstvom spomenika kao doka-zom ljudske moći i duha...

Četvrto je po veličini ostrvo Grčke neznat-no udaljeno do obala Male Azije. Činiprirodnu granicu između Egejskog i

Sredozemnog mora s obalom od 220 kilo-metara i prelepim peščanim, šljunkovitim ilikamenitim plažama. Rodos ima i svoju plan-inu s najvišim vrhom od 1.205 metara,izvore, doline, pijaću vodu i 100.000 gostolju-bivih stanovnika.

I istorija mu je darovala bogato nasleđe.Spominje se u Trojanskom ratu a opisuje ga iHomer u „Ilijadi“. Prvi stanovnici bili suMinojci a potom su gospodari ostrva postaliDorani, koji su na Rodosu osnovali tri grada:Lindos, Jalisos i Kamiros. Novi period poči -nje 408. godine pre n. e. Na severnom špicu,a zarad uspešnije odbrane od brojnih zavoje-vača, napravljen je novi grad - Rodos. Jedanod najlepših u antičkom svetu. Vrlo brzoRodos je izrastao i u pomorski, trgovački ikulturni centar Mediterana.

Riteri Jovanovci iz osam zemalja daju novudimenziju u istoriji Rodosa. Pristigli su naostrvo 1204. godine i obnovili grad... Najlepšegrađevine Rodosa, sačuvane i do danas,potiču upravo iz tog perioda. Jovanovci su

Istorija je Rodosu

darovala bogato

nasleđe. Spominje se u

Trojanskom ratu a

opisuje ga i Homer u

„Ilijadi“. Prvi stanovnici

bili su Minojci a potom

su gospodari ostrva

postali Dorani, koji su

na Rodosu osnovali tri

grada: Lindos, Jalisos

i Kamiros...


ostali na ostrvu sve do 1522. kada Rodos, učuvenoj opsadi, zauzima SulejmanVeličanstveni. Pod vlašću moćne Otomanskeimperije Rodos je bio sve do 1912. godinekada ga preuzimaju Italijani. U nadi da će naRodosu ostati za sva vremena obnovili supalatu Velikog majstora i u njoj čak postaviligrb Viktora II Emanuela... Na kraju, Rodos jekao i sva ostala ostrva Dodekaneza, pripaoGrčkoj. Dogodilo se to 1948. godine.

Grad Rodos, smešten na severnom špicuostrva, verovatno je jedan od najlepših uSredozemlju. Jako sunce obasjava ga tokomcele godine. Istočnu obalu zapljuskujeSredozemno more a zapadnu vetroviti Egej.Luka Mandraki smeštena je u istočnom delugrada. Na dva doka Mandrakija postavljenesu figure jelena i srne. Po predanju, baš natom mestu, stajala je čuvena figura Kolosa saRodosa, jedno od sedam čuda antičkog sveta.Nedaleko odatle je i ulaz u Stari grad, sa sple-tom uskih uličica i brojnim palatama u kojese ulazi kroz dvorišta prekrivena crveno-

belim mozaikom. Starim gradom dominirapalata Velikog majstora, danas muzej, dokoga se stiže originalnom ulicom Ipotonnastalom još u XIV veku.

Drugi po veličini grad ostrva je Lindos.Nazivaju ga još i „najlepše selo na svetu“verovatno zbog prelepe plaže u Zalivu aposto-la Pavla. Ili, moguće je, zbog kombinacije ri -terskih zidina i antičkog hrama iznad grada. Uuskim uličicama Lindosa su smeštene mnogo-brojne prodavnice sa u Grčkoj verovatnonajlepšim proizvodima od karamike.

Rodos danas živi dva sasvim različita živ-ota: život buke i vreve u letnjoj sezoni ispokojan porodični život u zimskim meseci-ma. U današnje vreme malo ko se na ostrvubavi tradicionalnim zanimanjima:ribolovom, pčelarstvom ili stočarstvom. Jošmanje su žene s Rodosa sačuvale ono počemu su bile nekada poznate - tkanje i vez.Na veliku žalost tempo savremenog životaim to ne dozvoljava jer je danas na Rodosuturizam osnovna privredna grana.

Peščane plaže i mala čuda prirode...l Ukras Rodosa su i dve fascinantne peščane plaže: Zambika i Afantu.l Na Rodosu je i predivna kamenita plaža „Entoni Kvin“ na kojoj su snimane sekvence filma „Topovi sa Navarona“.l Dolina leptirova je jedan od prirodnih ostrvskih fenomena. Reč je o dolini kroz koju protiče rečica koja

na kraju svog toka pravi jezero. Od juna do početka septembra tu se razmnožavaju i žive milioni crno-narandžastih leptirova.

l Skoro svim selima u unutrašnjosti ostrva dominiraju stare crkve i manastiri.l Rodos je ostrvo sa brojnim hotelima svih kategorija.l Od maja do oktobra folklorni ansambli nastupaju u većim hotelima s originalnim programima prože-

tim tradicijom ostrva.lOduševiće vas veliki broj restorana s bogatstvom grčke kuhinje ali i specijalitetima iz mnogih delova sveta.l Ljubiteljima morskih specijaliteta namenjene su brojne taverne kojih ima na skoro svakom koraku.l Vinski podrumi su takođe jedan od zaštitnih znakova Rodosa. Jedno od najpoznatijih vina je „Kavalieri“.l Turiste čeka i buran noćni život sa mnoštvom barova, kafea, diskoteka, kockarnica.l U starom delu grada su prodavnice sa suvenirima i tradicionalnim proizvodima od kože (sandale,

tašne, jakne), kao i brojne radnje s tkanim i vezenima proizvodima.l U gradu Rodosu je velika gradska plaža (3 km) sa ležaljkama i suncobranima čije se korišćenje naplaćuje.l Južni špic ostrva Prasonisi, idealna je za surfovanje.l Izuzetno je razvijen međugradski saobraćaj do svih značajnijih mesta i plaža.l Autobusom se može napraviti krug oko ostrva. Ova atraktivna vožnja traje oko tri sata...

MINI-TURISTIČKI VODIČ

Marmaris je tursko letovalište raskošne lepote

Marmaris je letovalište raskošnelepote na jugu maloazijskog delakontinenta. Ušuškan u zalivubujne vegetacije, sa prijatnom

mediteranskom klimom i vrhunskim hote-lima, čistim morem i prelepom peščanomplažom na koju se naslanja kilometrima dugošetalište kroz borovu šumu, ovozemaljsko jeutočište za miran odmor.

U Marmarisu je sve na korak od zadovoljstva:prirodne i kulturne lepote, živopisne pro-davnice, prijatni restorani i barovi, visok komforhotela sa najatraktivnijim sadržajima... Dodatakna lepotu i uživanje je i božanstveni gradićIčmeler do kojeg se stiže šetnjom pored miris-nih bašti. Za brojne turiste nešto sasvim poseb-no je nacionalni park Ataturk sa na svetu jedin-stvenom plažom u hladu tamjanovog drveta...

Marmaris je važna luka i jedno od najpopu-larnijih letovališta u Turskoj. Tačan datum osni-vanja grada nije poznat. Međutim, ono što sepouzdano zna jeste da je iznikao na ruševinamaantičkog grada Fiskusa. Jedini spomenik kojidanas ukazuje na prethodna vremena je tvrđavaiz XVI veka.

Drevni Fiskus bio je važna pomorska luka naputu od Anadolije preko Rodosa do Egipta.Njegovi razbacani ostaci, ruševine iz klasičnog ihelenističkog doba, vidljive su na brdu AsarTape, kilometar i po severno od Marmarisa.

Sulejman Veličanstveni sagradio je uMarmarisu tvrđavu uoči invazije njegovemoćne flote na Rodos 1552. godine. Gotovo iziste luke krenula je i Nelsonova flota koja je1798. godine isplovila za Egipat i u bici kodAbukira potukla Francuze...

Od 1980. godine, Marmaris počinje da serazvija u veliki turistički centar.

Pozicioniran je na spoju Egejskog iSredozemnog mora, duboko u zalivu koji pod-seća na fjord. Sa severa je okružen vodama zali-va Gokova, a na jugu Sredozemnim morem.Nasuprot je grčkog ostrva Rodos, do kojeg seferibotom stiže za tri sata.

Meštani rado preporučuju posetu spomenikuSarijane Turbesi. Posvećen je izvesnoj Fatimi, za

čije ime je vezana neobična legenda. Pre negošto je Sulejman Veličanstveni krenuo u osvaja -nje Rodosa, Fatima je njegovu vojsku osvežilamlekom jedine krave koju je imala što je, po leg-endi, doprinelo pobedi turske vojske a zauzvratFatima je proglašena sveticom....

Tvrđava koju je na brdu iznad luke 1522.godine sagradio Sulejman Veličanstveni restau-rirana je i danas je tu smešten Gradski muzej...

Na ulazu u luku Ičmeler, koji je danas prak-tično predgrađe Marmarisa, na stenovitomrtu nalazi se Amos sa ostacima helenističkihzidina...

U starom gradu Lorima, na samom krajuistoimenog poluostrva koje je u stvari linijarazdvajanja Egeja i Sredozemlja, vredi pogledatiruševine impresivne ovalne tvrđave sa kulamakoje prkose vremenu...

Marmaris se nalazi 95 kilometara udaljen odmeđunarodnog aerodroma „Dalaman“, koji jemodernom saobraćajnicom povezan sagradom. Transferi od aerodroma do grada odvi-jaju se brzo i bez zastoja.

Do Marmarisa se može stići i morem. Velika imoderna luka, kao i nekoliko marina, povezujuovaj turistički centar sa mnogim gradovimaMediterana.

U samom gradu razvijena je taksi-služba savozilima koja vas uz dogovorenu cenu relativnobrzo prebacuju do željene destinacije. Lokalnostanovništvo i brojni turisti neuporedivo višekoriste linijske dolmuše (mini-bus), koji su uzavisnosti od relacije na kojoj saobraćaju različi-to obeleženi.

Pijačni dan, naši turisti odlično znaju šta toznači, u Marmarisu je petkom. Svratite do grad-skog amfiteatra, uživaćete...

Dućani sa suvenirima u podnožju tvrđavenekada su bili menzilhane, poštanske stanice zapromenu konja. Plene originalnošću enterijera išarenilom robe...

Brojni brodići u luci nude mogućnost zajednodnevne izlete do plaža u okolini ili obliž -njih ostrva. Ukoliko ste ljubitelji ronjenja,možete iznajmiti i brodove specijalno opreml-jene za ovu vrstu aktivnosti...

Dan u hladovinitamjanovogdrveta


Marmaris se nalazi 95 kilometara udaljen od

međunarodnog aerodroma „Dalaman“, koji je

modernom saobraćajnicom povezan sa

gradom. Transferi od aerodroma do grada

odvijaju se brzo i bez zastoja


Turska sa sedamzvezdica Svake godine hiljade turista iz celog sveta otkriva prirodne lepote i

istorijske lokalitete zemlje koja je na mapi deset najvećih turističkihsila planete. Ali to kao da je tek početak, jer Turci ne kriju nameru da

budu u samom vrhu... Ono po čemu su već danas prepoznatljivi su vrhun-ski hoteli i hotelski kompleksi kojima se retko ko može pohvaliti...

CALISTA LUXURY

Belek

Sve je - unikatZašto je svaka od desetine zgrada hotela “Kalista”

u Beleku kružnog oblika? Sasvim namerno jer,kako kažu, kružni oblik je najprirodnije središte

čoveka... Ovaj hotel, u kojem vam se pruža čak imogućnost da prošetate tepihom vrednim 850.000dolara, sagrađen je po ideji arhitekte koji je svetupodario „Burdž el Arab“, najbolji hotel na svetu.

Šta ga sve razlikuje od drugih? Možda fascinanatnalepota. Da je tako nagoveštava i njegovo ime koje jedobio po boginji lepote. Kad se svemu pridoda stil,elegancija i otmenost enterijera, u kojem je gotovosvaki komad nameštaja unikatan, jasno je zaštomnogi rado koriste njegove usluge. U sobama su nar-avno i komforni kreveti sa vazdušastim posteljinama,mini-bar, džakuzi...

Osim svih relaksirajućih, društvenih, kulturnih isportskih aktivnosti, deo kompleksa ovog hotela su iluksuzne vile. U njima noćenje košta 25.000 dolara. Aza te pare dobijate zidove ukrašene „Svarovski“kristalima, pozlaćene elemente nameštaja, ličnogkuvara i masera, vaš spa centar, vaše tursko kupatilo,vašu salu za bilijar...

Usluga je naravno „ultra all inclisive“. A šta se svedobija teško je pobrojati. Preporuka je zapravo da štopre u svemu uživate.

PRIČA O PREFINJENIM OAZAMA LUKSUZA I EKSTRAVAGANCIJE

EKSKLUZIVA


Hotel od milijardu dolaraDa, baš tako. Turski „Rixos Premium“,

ponos prestižnog Beleka, u zvaničnojkategorizaciji je hotel sa pet zvezdica.

U nezvaničnoj je jedan od tri na svetu sa mak-simalnih sedam. To zapravo i nije hotel, većsvet u malom. Toliko je prostran da je i buk-valno potreban automobil kako bi se obišaosvaki njegov kutak. Okružen je jezerima, veš-tačkim vodopadima i baštama. Unutarogromnog kompleksa su i replike ulica i trgo-va, odnosno parkova najlepših gradova sveta.Konkretno, ukoliko niste videli Pariz evo pri-like da na Jelisejskim poljima „Rixosa“ popi-

jete svoju kafu...Ali to nije sve. Hotel ima i veliki akva-park,

jedanaest restorana, dvanaest barova, desetteniskih terena sa različitim podlogama, tereneza odbojku, košarku i skvoš... Naravno i centarza sportove na vodi, kao i trim stazu dužine770 metara. Tu je i božanstven šoping centar sanajpoznatijim svetskim robnim markama... Alipre nego se odlučite za kupovinu ne zaboraviteda dok ste na plaži iz snova imate i pravo na toda vam donesu mirišljave peškire ili termalnuvodu kako biste osvežili lice.

Mislilo se i na najmlađe. Za njih je „Rixos

Premium“ sa akva-parkom kojim dominiramaketa trojanskog konja visoka 25 metara izkojeg kreće pet tobogana „grad iz snova“. Zadecu je organizovan i dnevni boravak sarazličitim društvenim igrama, kao i delfinari-jum sa animatorima.

Spa centar je posebna priča. Dovoljno je rećikako je jedan od najboljih na svetu. I hotelskesobe su deo sveopšteg luksuza kome jepodređena ideologija jednog od najskupljihsvetskih hotela - hotela od milijardu dolara ukojem je jedini dodatni trošak kupanje učokoladi.

RIXOS PREMIUM

Belek


Jordan je i grad Džeraš,najbolje očuvani rimski gradna svetu. Dokaz suimpresivni Artemidin iZevsov hram, rimski Forum,Hadrijanov slavoluk...

Jordan i Sirija, sa svojim kontrastima, magnet su za turiste iz celog sveta

Uprkos činjenici da je moderni turizamosvojio skoro sve zemlje sveta i turisti-ma priuštio zadovoljstvo putovanjačak i u najzabačenije krajeve planete,

Sirija i Jordan su dugo, pre svega zbog političko-bezbedonosne situacije, bile izvan turističkihtokova. Međutim, KonTiki Travel je probio ledtako da i ove države, ne samo za našu turističkupopulaciju, više nisu „terra incognita“.

NAJVEĆA MALA ZEMLJASirija je zemlja za koju se tvrdi da je na njenom

nasleđu nastala istorija. Zato je i nazivaju„najvećom malom zemljom sveta“. Strateški jejedinstvena. Mesto je susretanja tri kontinenta -Azije, Afrike i Evrope - ali je i raskrsnica putevaizmeđu Kaspijskog jezera, Indijskog okeana,Crnog mora i fascinantne reke Nil. Kroz Siriju jenekada vodio i Put svile, od Evrope do Kine, odPalmire i Homsa do sirijskih luka naMediteranu... U vreme vladavine Grka i RimljanaSirija je bila ne samo kulturni već i politički cen-tar. Postojbina je feničanskog jezika, ali i mestorođenja monoteističke religije. Uostalom, najstar-ije crkve sagrađene su upravo na tlu ove zemlje.Nadiranjem islama Damask, jedan od najstarijihgradova sveta, postao je prestonica novog carstvapod Osmanlijskim kalifatom...

Sirija je u prošlosti bila i košnica civilizacije.Karavanski putevi koji su od plodnog Levantavodili ka moćnoj Mesopotamiji prelazili su upravopreko njene teritorije. Najzanimljiviji primer zaovu priču je Palmira, nekada aramejski Tadmortosa izvorom „efka“ (na aramejskom - lekoviti

izvor), u kojoj su se karavani zaustavljali dapredahnu ali i izleče umor i rane. Palmira je i gradlegendarne kraljice Zanobije, koja je preuzelapresto posle smrti svog muža Odonasta. Njenulepotu krasio je i karakter energične i mudre žene.Prvo je počela da naplaćuje takse za prolazak kar-avana da bi tim novcem svoj grad pretvorila upustinjsku metropolu sa pozorištem, sudnicom ibajkovitim gradskim četvrtima. Hram aramejskogboga Baala (ono što je Zevs bio kod Grka a Jupiterkod Rimljana) bio je ukras Palmire koji su uskoromnogi zavojevači poželeli za sebe. Najuporniji jebio ljubomorni i sujetni Aurelije, koji je posle dužeopsade uspeo da ga i osvoji. Kad je grad, 130.godine pre naše ere, posetio imperator Hadrijan unjegovu čast izgrađena je Trijumfalna kapija kojaod tada dominira gradom... Danas je Palmirajedno od najvrednijih areheoloških nalazišta naBliskom istoku sa spektakularnim spomenicimajedinstvenih oblika u kojim se kombinuju arame-jski, semitski, grčki i rimski uticaj.

GRAD NA ZAPADU PUSTINJEDamask je najveći grad Sirije i prestonica zem -

lje. Nekada poznat kao Al Šam, grad na zapadupustinje, čudesni je spoj suprotnosti starog inovog. Na mestu nekadašnjeg hrama posvećenogbogu Hadadu, Rimljani su sagradili Jupiterovhram, najveći ikad sazidan (310 x 380 metara). Uranohrišćanskom periodu pretvoren je u CrkvuSvetog Jovana Krstitelja u kojoj se i danas nalazisarkofag sa njegovom glavom. U osmom veku, uperiodu uspona kalifata, pretvoren je u džamijuOmejada...

Male velike misterije biblijskih zemalja

Palmira

Malula

Damask je danas nešto drugo. Osvaja svojomšarenolikošću, živopisnim sukovima u sklopuvelikih bazara, vrevom grada u kojem se mešaglas mujezina sa visokih minareta i muzikaMajkla Džeksona...

Alep je drugi po veličini grad Sirije i jedan odnajstarijih stalno naseljenih gradova u istoriji.Ovde će vam rado ispričati priču kako se jošAbraham utaborio na Akropolisu, mestu gde se idanas nalazi Citadela, jedna od najlepših građev-ina u istoriji vojne arhitekture... U Siriji obaveznoposetite i Malulu. Ovaj lokalitet sa kamenim kuća-

ma uzidanim u planinu jedistven je u svetu. Njenistanovnici i danas govore aramejskim jezikom,istim onim kojim je propovedao i Isus Hrist...

KRALJEVINA IZ BAJKEZa Jordan kažu da je „kraljevina iz bajke“. Od

kraja četvrtog pa sve do sedmog veka hrišćanstvo jena njenom tlu bilo dominantna religija. U Staromzavetu pominje se čak stotinjak mesta u Jordanu..

Aman, grad na sedam brežuljaka, prestonica jeove zemlje i jedan od najstarijih gradova sveta.Ukrašen je Omejidskom palatom sagrađenom

unutar tvrđave koja je nekada bila rezidencijarimskih namesnika. Otuda i danas vidljivi ostaciForuma, jednog od najvećih u Rimskom carstvu...

Fascinacija je i Petra, grad isklesan u ružičastomkamenu. Po mnogo čemu je nestvaran... Ovekovečenje u filmovima iz serijala o Indijani Džonsu...

Jordan je i grad Džeraš, najbolje očuvani rims-ki grad na svetu. Dokaz su impresivni Artemidini Zevsov hram, rimski Forum, Hadrijanovslavoluk... Sve to jednostavno se mora videti. Odsrca vam preporučujem ovo putovanje koje se nezaboravlja. Slobodan Mićić, KonTiki Travel

Petra, Jordan

BALI - Hinduistička oaza među islamskim kraljevinama

Ostrvo bogova uIndonežanskomarhipelagu

Ostrvo bogova uIndonežanskomarhipelagu

Bali je skoro neprimetna zelena mrlja na mapi sveta. Ostrvo bogova. Ili samo jednood 17.000 ostrva Indonežanskog arhipelaga sa oko 20.000 hinduističkih hramova.Iako ima svega tri i po miliona stanovnika, što je iz ekonomskog ugla zanemarljivprocenat indonežanske populacije od oko 250 miliona, Bali je zahvaljujući turizmu

uz Džakartu epicentar indonežanske privrede. Bali je autentičan i apsolutno različit od brojnih svetskih letovališta u kojima su bezlični

hoteli nanizani duž obale. Možda je zato i tako privlačan. Oni koji jednom ovde dođu, rado sena Bali vraćaju. S razlogom. Stanovništvo je gostoljubivo, nasmejano i druželjubivo. Brojnihramovi i još brojnije skulpture bogova daju boravku na Baliju dimenziju više. Načičkaneplantaže voća, visoravni i termalni izvori, plus kristalno čista morska voda, ukusna hrana i jošpuno toga čine odmor na ovom ostrvu opuštajućim i zanimljivim.

Glavni grad Balija je Denpasar, u kom su smešteni svi organi vlasti, kao i većina univerzite-ta, dok je kulturni centar ostrva Ubud. Iako se nalaze na svega 40 kilometara jedan od drugog,Denpasar i Ubud su se razvili u dva grada toliko različita da boravak u njima ne ostavlja uti-sak da ste prešli tako malu razdaljinu.

Denpasar je glavni urbani centar Balija sa populacijom od pola miliona stanovnika. U pita -nju je administrativno i univerzitetsko sedište Balija, ali i centralno mesto za izučavanje tradi-cionalnih balinežanskih plesova. Iako se grad nalazi na obali i nema plažu poput Barselone iliTel Aviva, na svega petnaestak minuta vožnje motorom, koji je glavno prevozno sredstvo ugotovo svim gradovima Indonezije, stiže se do nekih od najpoznatijih letovališta na svetu.

Plaže Kute, Seminjaka i Legiana prostiru se južno od grada i predstavljaju pravi raj zasurfere, zbog ogromnih talasa koji ih zapljuskuju. Ali takođe i za sve one koji uživaju uodmoru u hotelima obraslim tropskim rastinjem i u blizini velikog broja restorana, SPA cen-tara i šoping molova.

Ako tragate za mirnim i udaljenim mestom, s jednim od najlepših pogleda na kristalno čistomore, nedaleko od Kute nalazi se plaža skrivena od većine turista koja se zove Bingin. Njuuglavnom posećuju surferi, koji prateći talase oko sveta nezaobilazno posećuju Bali. Smeštajna ovoj plaži je jednostavan i čine ga svega nekoliko kuća koje su raspoređene tako da delujukao da lebde u vazduhu iznad mora ili vise sa stene koja se strmo podiže iznad plaže.

Ubud, gradić u kom živi svega 30.000 stanovnika, okrenut je umetnosti i meditaciji.Skriven među pirinčanim terasama koje su jedan od simbola Balija, Ubud je magnet za tur-iste, ali i za sve one koji u nekom trenutku požele da se presele na Bali. Jedna od većih atrak-cija locirana na obodima grada jeste Šuma majmuna, koja se smatra nekom vrstom lokalnogsvetilišta. U njoj se nalazi hram mrtvih - Dalem Agung Padangtegal. Do njega se stiže nakonduže šetnje kroz šumu u kojoj ste okruženi stablima kakaoa i rambutana čiji plodovi viseiznad vaših glava. Čuvari šume su majmuni, koji će vas neumorno pratiti celim putem uko-liko sa sobom ponesete hranu.


Bali je autentičan i apsolutno različit od brojnihsvetskih letovališta u kojima su bezlični hotelinanizani duž obale. Možda je zato i tako privlačan.Ako tragate za mirnim i udaljenim mestom, s jednim od najlepših pogleda na kristalno čistomore, nedaleko od Kute nalazi se plaža skrivena odvećine turista koja se zove Bingin

u


S druge strane, u samom gradu ljubitelji tradicije, kostima i plesa mogu uživati ubrojnim koncertima tradicionalnog gamelana sastavljenog od udaračkih instrume-nata, kao i čitavom nizu balinežanskih plesova, kao i lutkarskog pozorišta.

Proslave na Baliju su čuvene po količini buke koju proizvode. Veliki broj cere-monija prolazi praćen tradicionalnim plesovima i muzikom gamelana koji svojomglasnošću ne samo da potpuno okupiraju prostor u kom nastupaju, već se mogu čutii mnogo dalje od scene. Ipak, svoju Novu godinu, Njepi, Balinežani proslavljaju upotpunoj tišini. Balinežanska nova godina se obeležava krajem februara ilipočetkom marta prema njihovom lunarnom kalendaru, a kao uvod u Njepi, poznatpod imenom Dan tišine, u selima širom ostrva se priprema velika proslava. Ovo jejedan od najvažnijih praznika, te se njegovom pripremanju pristupa mesecima, kadasvaka kuća ili grupa prijatelja počne da pravi ogo-ogo. Ta demonska statua napravl-jena od trske i papira često je ogromna a simbolizuje duhove i negativne elementeprisutne u selu. Tako, dan pre početka Njepija, u selu ili gradu organizuje se parada,gde svi iznesu na ulice svoju statuu i zajedno krenu u paradu do najbliže plaže. Usputse iznose i statue bogova koje svaka porodica poseduje, kao i ponude, tj. žrtve bogov-ima, koje su uvek biljnog porekla. Sve je praćeno glasnom muzikom i plesom. Kadaparada pristigne na plažu u večernjim satima, ogo-ogo, koji su inače urađeni sadosta truda, spaljuju se, što treba da dovede do nove ravnoteže bogova, prirode ičoveka. Nakon ovog rituala, odlazi se kućama i u šest sati sledećeg jutra počinjeNjepi. Tog dana, na snagu stupa pet zabrana - zabrana rada, putovanja, paljenjavatre, telesnih uživanja i zabrana uzimanja hrane koju poštuju najreligiozniji. Ovajdan treba da bude posvećen meditaciji i samospoznaji. Zanimljivo je i to što ni tur-isti nisu pošteđeni ovog pravila i što apsolutno niko ne može da izađe na ulice iliplaže tog dana. Čak je i aerodrom zatvoren i samo hitni slučajevi ili žene koje su predporođajem mogu biti izuzeti od pravila.

Njepi se okončava idućeg dana, takođe u šest ujutru. Novi dan predstavlja dan sus-reta sa bližnjima i dan uzajamnog opraštanja na samom početku nove godine. Ovoiskustvo ne ostavlja ravnodušnim one koji se nađu usred njega neočekivano i pogo-tovo bez plana šta raditi sledećeg dana. V. Bogdanov

Mnoštvo atrakcijaMeđu ostalim atrakcijama koje ovo ostrvo nudi je jošmnogo drugih, poput ronjenja, posete obližnjimostrvima sa belim plažama i bogatom faunom okomorskih grebena sa prozirnom vodom, posetajednom od dva aktivna vulkana, baštama saorhidejama, termalnim izvorima i tako dalje...Danas je Bali u višestrukoj opasnosti. Jedna od njihje svakako globalno zagrevanje koje preti da potopiovo maleno ostrvo a druga opasnost jeste njegovasve veća transformacija pod naletima turista. Uprkostome i cunamiju koji je pre nekoliko godina naneodosta štete, Bali, kao i mnogobrojni hoteli na njemune silaze sa top lista najprestižnijih turističkihmagazina i pregleda SPA centara sveta.

Vekovna inspiracija za legende Verovatno najlepši i najzanimljiviji hram na Baliju nalazise uz samu obalu, nadomak grada Tabanana, 20kilometara od Denpasara. Jedan od sedam morskihhramova, Tana Lot podignut je u XV veku na malomostrvu-steni, koje je prema legendi hinduistički sveštenikNirarta prepoznao kao sveto mesto. Ovaj hram, kojem jedao ime Tana Lot, što na balinežanskom jeziku znači„zemljište u moru“, namenio je obožavanju bogovamora. Danas se ne može ući u hram, a ranije je bilomoguće doći do njega u trenucima kada nastupi oseka itako oslobodi klizavi put koji vodi do ulaza. Međutim,možete posetiti sam lokalitet, opkoljen prodavcimasuvenira i turistima, osim ukoliko nemate sreće da dođeteu periodu kišne sezone kada je broj prvih, a naročitodrugih, značajno manji.Od kada je nastao, ovaj hram je bio inspiracija za brojnelegende. Prema jednoj od njih, ostrvce na kojem se nalazihram čuvaju morske zmije od zlih duhova, dok najvećameđu njima navodno boravi u maloj pećini, obezbeđujućihram od neprijatelja koji bi mu mogli naneti štetu. Druga,romantična legenda, kaže da ukoliko posetite Tana Lot sasvojim partnerom ili partnerkom sa kojim niste u braku,vaša veza će se ubrzo nakon toga okončati, što se uslučaju autora ovih redova i dogodilo. Da li je to dokaz oistinitosti ove legende? Možda. Uostalom, nije li lepotalegendi, osim u mističnosti, takođe u njihovojneproverljivosti.


Beogradski manifest - sajam svih sajmova na Beogradskoj tvrđavi od 22. do 24. maja

Da li ste znali da će Beogradskatvrđava od 22. do 24. maja bitinajzabavnija turistička destinaci-ja u Srbiji? Veliki sajam mani-

festacija, destinacija i degustacija, u organi-zaciji Udruženja „Beogradski manifest“ i JP„Beogradska tvrđava“, predstaviće lepote ičari Srbije kroz nesvakidašnji susret gradova,predela, najraznovrsnijih manifestacija, fes-tivala kulture, gastronomije, kreativnih idejai uspešnih pojedinaca. Srbija na dlanu, sasvim svojim adutima biće gošća najstarijeriznice grada, utvrđenja koje svojuuzbudljivu istoriju piše još od II veka n. e.

Gornji i Donji grad Beogradske tvrđavebiće ovoga puta osvojeni šarenilom mirisa,ukusa, boja, običaja i dobrog raspoloženja.

A šta vas sve tamo čeka? Sajam je podeljenu 20 programskih celina od kojih je svakajedinstven segment za uživanje... „AdutiSrbije“ je celina koja će nas upoznati sabogatstvom srpskog turizma kroz živopisnurazglednicu turističkih organizacija gradovai opština koji će se takmičiti u želji da nasočaraju i ugoste. Gurmanski spektakl „Svetdobre hrane“ uvodi vas u kuhinju naotvorenom, gde se specijaliteti i delicijezbog kojih biste bili spremni da vozite neko-liko stotina kilometara, ovde uživopripremaju. Probaćete i degustirati sva slovaazbuke srpske kuhinje, a za vas hranu spre-maju šampioni koji su na takmičenjima

poneli prve nagrade za kulinarsko umeće. Tradicionalne srpske „ijade“ od slanini-

jade, gulašijade, pasuljijade, kupusijade pasve do palačinkijade i ostalih poslastica bićena meniju ove svojevrsne kalemegdansketrpeze. Nećete odoleti ni najboljem voću iplodovima netaknute prirode. Dok polakoosvajate Srbiju na Kalemegdanu, staza vasvodi do nekadašnjeg zamka despota StefanaLazerevića. Na tom znamenitom mestuulazite u „Vinski grad“, rezervisan zasvetkovine, manifestacije i festivale u slavuvina i grožđa. Preko puta ovog grada, čekavas “pozorište van kuće“ , scena na kojoj ćese predstaviti tradicionalni pozorišni festi-vali. Tek da se zna, prvo srpsko lutkarskopozorište „Kuku Todore“ otvoreno je u blizi-ni. Krajem XIX veka na Malom

Kalemegdanu počinju da se organizuju prvecirkuske atrakcije, zabavni parkovi i projek-cije filmova. Taj segment „Beogradskogmanifesta“ nazvali smo „Svet mašte“ i name-nili smo ga našim najslađim posetiocima.Njih čeka nezaboravan provod i druženje.Damad Ali-pašino turbe je međa izmeđusveta mašte i filma. „Ponovo radi bioskop“,ovog puta pod krošnjama drveća, pravo jemesto da se opustite i odmorite od šetnje ipogledate filmove u izboru domaćih film-skih festivala.

Kada bismo se upustili u avanturu upozna-vanja svih manifestacija u Srbiji, za to bi namtrebalo oko pet i po godina. Prema podaci-ma turističke organizacije Srbije, u našojzemlji se održi preko 2.000 događaja godiš -nje. A upravo je manifestacioni turizamglavni motiv za dolazak stranih turista unašu zemlju. Provod, lepota prirode i pre-dusretljivost ljudi su naši najjači aduti, mag-ični trio o kome pišu prestižni svetski vodiči.

„Beogradski manifest“ će na jednom mestuda predstavi sve ono što nas čini jednom odnajpoželjnijih destinacija u ovom delu Evrope.„IQ“ zona, jedna od najlepših lokacija Gornjeggrada, tik do zgrade u kojoj je smešten Zavodza zaštitu spomenika kulture, biće ambijentposvećen promociji obrazovanja u kome ćemladi moći da se upoznaju sa ponudomkvalitetnih škola i univerziteta. Trijumfalnispomenik Kalemegdanske tvrđave „Pobe -

Najbolji povod zanezaboravan provod!

„Beogradski manifest“će na jednom mestuda predstavi sve onošto nas čini jednom od najpoželjnijihdestinacija u ovomdelu Evrope


dnik“ simbolizuje pobedu srpske vojske uPrvom svetskom ratu. Za vreme „Beogra -dskog manifesta“, on će biti oličenje kos-mopolitskog duha i srpske gostoljubivosti ideliće najlepši beogradski plato sa nacional-nim turističkim organizacijama, diplo-matskim predstavništvima, ambasadama uokviru celine „Stvaran svet oko nas“.

Poseta Beogradskom manifestu ne završa-va se turom po Gornjem gradu, on je samopočetak i savršena tribina za predstave kojenas čekaju na Kalemegdanskom polju. Donjigrad će oživeti baš na mestu gde su mani-festacije, vašari i brojne svetkovine počele daulaze u Beograd. To je prostor koji se pro-stire od Kapije Karla VI do Barutane.

Polje ili megdan Donjeg Grada biće scena

za atrakcije koje Beograd do sada nije imaoprilike da vidi. Revija velikih letećih balonaekipa iz cele Evrope biće više nego uzbudlji-vo iskustvo za sve goste, dok će nebo nadtvrđavom biti najveća pozornica festivala.

Petnaest ekipa balonara takmičiće se uviše disciplina: prelet, orijentacioni let,vezani let, dok će tačka „Night glow“ pruži-ti čudesan prizor u noći. Zamislite Ušće inebo nad Kalemegdanom obasjane svetlommnoštva šarenih balona. Spektakularne pro-jekcije na nebu dizajniraće i ekipe profe-sionalaca koje se bave ispaljivanjem umet-ničkih vatrometa, piro-muzičkih programa ilaserskih projekcija. Možemo da se pohval-imo da je predstavnik naše ekipe na prošlo-godišnjem takmičenju vatrometa u svetu

osvojio drugo mesto! Karnevali, plesni festivali razigraće Donji

grad uz muziku svih žanrova i stilova, odtamburaša, gajdaša, trubača, izvornihpesama, do regea, rok'n'rola, hip hopa pasve do elektronike i nastupa poznatih di-džejeva.

Beogradski manifest povešće nas nauzbudljiv put po Srbiji. Idealna su prilika zamini break i vikend putovanje do naše pre-stonice koja će pružiti sasvim drugačijidoživljaj Beograda, a za Beograđane svihgeneracija, predlog za savršeno subotnjepopodne. Počnite sa kafom u kafiću sanajlepšom panoramom na tvrđavi, pogleda-jte neki film, predstavu, đuskajte od jutarn-jih časova, oprobajte se u jahanju, pijucka-jte, mezite i opustite se sa prijateljima iporodicom.

Kao šampioni gostoljubivosti i provoda,učinićemo da se svet još više zaljubi u nas, ašto je još važnije upoznaćemo Srbiju saSrbijom na beogradskom terenu. U prilogtome ide i činjenica da je britanski list„Gardijan“ uvrstio srpsku prestonicu međudeset najboljih evropskih destinacija zagradski odmor. Kao idealno godišnje dobaza posetu preporučuje proleće ili jesen. Prviveliki sajam manifestacija, destinacija idegustacija održava se u baš u tom terminu,krajem maja, a osmišljen je da svojim jedin-stvenim sadržajima dominira turističkomponudom glavnog grada.

Sinergija je neizbežna, samo treba pratitislogan „Pojavi se - Provedi se!“


MajamiSasvim je moguće da ćete u ovom po mnogo čemuneobičnom gradu čuti i rečenicu „Madona više ne

stanuje ovde“. Ali je stanovala. Sve do razvoda i preseljenja u London. UMajamiju je živeo i legendarni modni kreator, kontroverzni ĐaniVersaće. U ovom gradu je i ubijen. Lokalni vodiči ne propuštaju prilikuda vam pokažu gde se to dogodilo. Ispričaće vam, naravno, i kako se svezbilo. Saznaćete i to da je stanovnik najuzbudljivijeg grada Floride bila izanosna Glorija Estefan. Danas, s ponosom, upiru prstom u vilu VilaSmita. Ili Hulija Iglesijasa. Kad čuju da ste iz Srbije, ispričaće vam i pričuda je u Majamiju igrao, ne tako davno, NBA košarku PredragDanilović... A ako iskorače u prošlost, eto i podatka da je s vremena navreme u ovom gradu boravio i Al Kapone. Tamo gde se on provodio, ilikontrolisao poslove, pevao je i Frenk Sintra...

Koliko je istinita priča o tome da je i Al Kapone bio stalni ili povremenistanovnik Majamija, teško je proveriti. Činjenica je, međutim, da seupravo zbog kockanja u Majamiju ludovalo između 1923. i 1925. godine.

I da se u njemu, zarad prohibicije, baš u tim godinama alkohol točio nahektolitre. Naravno, nikom nije padalo na pamet da spreči njegov nekon-trolisani uvoz sa Kube ili Bahama. Tada se pričalo da polovina ljubiteljadobre kapljice u SAD živi u Čikagu a druga polovina na Floridi. Ali...

Razorni uragan i ekonomska kriza zaustavili su uzlet Majamija.Kockarski hoteli preselili su se u Las Vegas i Atlantik siti... Činjenica je,međutim, da su se kroz vreme moć novca i istorija Majamija čudesnoprožimali. Ono što povezuje, na primer, Luizijanu, Aljasku i Floridu,jeste zapravo istina da su sve tri na isti način, kao države, inkorporiraneu moćnu zajednicu SAD. Najprostije rečeno, kupljene su. Za Floridu jeŠpancima isplaćeno pet miliona dolara... Floridu kojoj su upravo oni,Španci, nadenuli ime. Otkrili su je na dan Cvetne nedelje i zato su jenazvali Florida - „cvetna“.

Prvi stanovnici područja na kojem se danas proteže Majami bili suzapravo Tekesta Indijanci. Dolaskom Španaca bilo ih je sve manje imanje. Posle su stigli i Englezi. Istrebili su ih do kraja... Bilo je problemai sa indijanskim plemenom Seminolama. Crvenokošci, jednostavno,nisu želeli da se presele u Arkanzas i Oklahomu. Ratovali su 40 godina.Istorija kazuje da je to bio najduži i najkrvaviji „indijanski rat“ na teri-toriji SAD svih vremena. Naravno, izgubili su ga... Indijanci, kojih od1890. na tom području više nije bilo.

Ako ste voljni da slušate o prošlosti Majamija i Floride, nezaobilaznaje priča i o izvesnom Vilijemu Inglišu, koji je u vreme rata saSeminolama obnovio plantažu svog strica na obali reke Majami... Poslesu i neki drugi sledili njegov put isušujući okolne močvare. Naseobina jepostajala sve veća i veća. Krajem XIX i početkom XX veka na Floridu jezahvaljujući biznismenu Henri Morisonu Flagleru stigla i železnica.Čovek je čak nameravao da putem i prugom poveže Floridu i Bahame.Imalo se, moglo se. Ipak, nije ostvario namere. Iza njega je ostao i danasnajlepši gradski hotel „Royal Pal Hotel“...

LATINOAMERIČKIšmek Floride

Moć novca i istorija Majamija često su se prožimali

Koliko je istinita priča o tome da je iAl Kapone bio stalni ili povremenistanovnik Majamija, teško je proveriti.Činjenica je, međutim, da se upravozbog kockanja u Majamiju ludovaloizmeđu 1923. i 1925. godine. I da se unjemu, zarad prohibicije, baš u timgodinama alkohol točio na hektolitre

I ovo je priča o MajamijuMajami je od Beograda udaljen samo 8.824 kilometra.Majamiju su bliži Havana, Jamajka i Bahami nego glavni grad Floride Talahasi.Florida je najjužnija i za mnoge najlepša država SAD. Zovu je još i Sunčana država.Klima je tropska u varijanti karipske vlažne. Sezona kiša je od maja do septembra.Više od 60 odsto stanovništva grada koji ima oko 500.000 stanovnika rođeno je van granica SAD, što je zaista nesvakidašnji kuriozitet.Status grada Majami je zvanično dobio 28. jula 1896. godine. Tada je imao tačno 404 stanovnika.Sve se možda i ne bi dogodilo da železnički magnat Henri Flagler 13. aprila 1896. godine nije produžio prugu doMajamija kada je zapravo uspostavljen i redovan železničkisaobraćaj sa ovim gradom.Iste godine, 1896, Majami je dobio i prvi hotel.


Tajne koje kriju imena evropskih gradova

Bukurešt znači - sreća!Volite da putujete, upoznajete nove ljude, njihovu istoriju, tradici-

ju i običaje... A da li ste se nekada zapitali zašto se taj i taj grad baštako zove i kako je zapravo dobio ime... U priči koja sledi saznaćetemožda i ono što do sada niste znali iako ste šetali ulicama i bulevari-ma ovih prelepih gradova.

Naziv rumunskog glavnog grada Bukurešta dolazi od Bukura, istori-jskog junaka koji je, prema različitim legendama, bio princ,

odmetnik, ribar, pastir ili lovac, ili možda sve to. Na rumunskom jeziku"bukurija" znači "sreća".

Barselona svoje ime duguje generalu Hamilkaru, ocu čuvenog Hanibala.Hamilkar je utemeljio Barselonu, a ime grada vodi poreklo od njegov-

og porodičnog prezimena Barsa, što na punskom znači "munja".

Prema nemačkoj narodnoj tradiciji, Berlin je svoje ime dobio od reči"bär", što znači "medved", koji je i simbol Berlina. Ipak, prema drugoj

teoriji ime grada zapravo dolazi od slovenske reči za močvaru - "berl".

Istanbul ime duguje turskoj verziji grčke fraze "eis tan polin", što zapra-vo znači - "u grad". Sintagma je korišćena iz sledećeg razloga: Konsta n -

tinopolis je u toj meri bio iznad svih ostalih gradova na svetu da su gaGrci jednostavno zvali Grad, stoga su "išli u Grad".

Hamburg je ime dobio po reči "hamma", što znači "butina, zadnjideo kolena", odnosno u prenesenom značenju "savijenost, ugao".

To je referenca na njegovu lokaciju, naime podignut je na mestu skre-tanja reke. Druga, i manje verovatna, teorija kaže da dolazi od sred-njonemačke reči "hamme", što znači "zatvoreni prostor travnjaka".Drugi deo imena, "burg", znači "tvrđava, utvrđenje".


Ime Londona, prema jednoj teoriji, potiče od izraza "Londinium", štoznači "mesto koje pripada čoveku po imenu Londinos". Međutim, ova

je teorija odbačena, a drugog, zvaničnog objašnjenja za sada nema.

Minhen u korenu svoje reči ima izraz "mönch", što znači "monah".Osnovali su ga benediktanci.

Mančester, koji se ranije zvao Mamucio, današnji naziv je dobio odnaziva "Mameceastre" i složenica je od reči "mamm", što znači

"dojka" ili "brdo u obliku dojke", i staroengleskog "ceastre, chester", štooznačava rimski grad.

Liverpul svoje ime takođe duguje dvema rečima, staroengleskoj"lifer", što znači "debela, zgrušana voda" i "pool" u značenju

"bazen", što je povezano s bazenom.

Švedska prestonica Stokholm ime duguje kombinaciji reči "stäk", štoznači "zaliv" (ili, možda "stock" što znači "kolac", "dići sidro", "stub",

"motka") i reči "holm", što znači "ostrvo".

Glavni grad Norveške, Oslo, ime je najverovatnije dobio po staronordijskoj reči "os",što znači "ušće". Iako postoje i druge teorije, ova je najrealnija s obzirom na lokaci-

ju na kojoj se mesto nalazi. Kopenhagen u prevodu znači "trgovačka luka", ime jedobio od danske reči "køber", što znači "trgovac" ili "kupac", i "havn", što znači "luka".

Pariz se u antička vremena zvao "Lutecia Parisorum", a kasnije i"Parisii". Bio je utvrđeno naselje galskog plemena Pariza, koji su od

njega napravili svoju prestonicu.


Kroz prozor sobe „Gastinjice Rosija“ videli su se Kremlj i CrkvaVasilija Blaženog. Na listi znamenja upisao sam takođe CrkvuHrista Spasitelja i Bogorodicu Kazanjsku, Lenjinov mauzoleji Lubjanku. Hramovi na listi svakako su odudarali od grob-

nice vođe revolucije, a još više od zloglasne zgrade tajne policije. Zaštosam tada izabrao da posetim tako protivrečne spomenike? Iz samojednog razloga: svi zajedno su, nezavisno od namene, u svesti bili trajnoutisnuti kao mitski prizori, koliko i hram Aja Sofije i zidine Carigrada.

Mogla je, drugim rečima, Moskva da se prerušava koliko hoće, napomen njenog imena uvek bi se javljale iste slike. Kao simboli večnogtrajanja. To svakako nije imalo nikakve veze sa novim izgledom gradakoji me je istinski začudio. Mada su od mog poslednjeg boravka uMoskvi protekle cele tri decenije, nisam očekivao da će promene bititako upečatljive. Sva znamenja prestonice, naravno, bila su na istommestu, ali to više nije bio isti grad. Kao da sam na projekciji filma čija

je prva polovina crno-bela a druga u koloru, boje se jednostavno nisuslagale. Fasade mastodontskih građevina nekada su bile sive, kao iodeća građana, kao i njihova lica, najzad. Za razliku od nekada takođejednoobraznih teretnih vozila, gradom su sada tutnjali moćni automo-bili. Nova Moskva je odisala dinamizmom, nekom vrstom pomamnezahuktalosti koja je više priličila nekom američkom gradu, Njujorku,na primer.

Da sam ipak u prestonici Rusije, svedočila su zlatna kubeta crkava inalickane fasade barokne Moskve. Kremlj i Crveni trg, kao njena trajnaobeležja. Svaki od ovih toponima podupire priča. Bolje reći mit.Ponekad i čudo bez kojeg se priča ne bi održala.

Diveći se raznobojnim kubetima Crkve Vasilija Blaženog koja su pod-sećala na šarene vašarske kolačiće, nisam, ipak, dozvolio da mi bezazle-na ljupkost odvrati pažnju od krugova i u njih ucrtanih kvadrata uosnovi hrama koji su na simboličan, ali i smrtno ozbiljan, kako bi Rusi

Gastinjica Rosija

Zapis iz knjige “Miris lošeg duvana” Dušana Miklje

Gastinjica Rosija


rekli toržestveni način, izražavali shvatanje “idealnog grada”, ne samoovozemljskog. Nisam takođe zaboravio da je u vreme Napoleonovenajezde 1812. godine crkva sačuvana samo čudom, čemu za svoj spasima da zahvali i stoleće kasnije kada je član tada svemoćnog PolitbiroaLazar Kaganovič predlagao da se hram sravni sa zemljom jer je “na putuvojne parade”.

Crkva Hrista Spasitelja u prvobitnom vidu nije sačuvana jer je, poličnom Staljinovom naređenju, razneta dinamitom da bi na jednommestu nikla Palata Sovjeta. Sovjetska Vavilonska kula nikada nijeizgrađena jer je tonula u zemlju, ali zato je tlo dobro podnelo novucrkvu sa starim imenom.

U Sabornoj crkvi Naše Gospe od Kazana najveća dragocenost je ikonasvetiteljke koju je Kutuzov nosio u svim bitkama protiv Napoleona, svedo Pariza. Neodoljivo me je podsećala na plašt Bogorodice koji je nošenzidinama Carigrada pod opsadom. Čudotvoran plašt nije odagnao

napadače od vizantijske prestonice, ali je ikona iz skromne parohijskecrkve pomogla Kutuzovu.

U grobnici Lenjina, u vidu stepenaste piramide od crvenog mermerakoja je u mnogim istočnjačkim kulturama simbol večnosti, takođe samvideo analogiju sa Vizantijom. Nimalo, najzad, nije bilo nezamislivo daumesto vođe revolucije u njoj počiva neki od vasilevsa.

Mračno zdanje Lubjanke zauzima ceo jedan blok. Već i sam pogled namasivne kamene zidove, gvozdene rešetke na prozorima i glomaznavrata kao na srednjovekovnom zamku, svedočio je da mnogi koji su ušliu Lubjanku nisu iz nje živi izašli. Pošto su mi i doslovno klecala kolenapod teretom takozvane “istorijske svesti”, nisam mogao da razumemkako Moskovljani kraj zloglasne tamnice prolaze mirno ili bar bezvidljive nelagodnosti.

Na pitanje šta je bila svrha Lubjanke, sama njena suština, možda jenajbliži istini odgovor koji je dao jedan od njenih vrhovnih islednika:

“Da odbrani carstvo vrhovnih ideja u koje se ne sme sumnjati. U čijese ime upravlja. Da ukloni, ako treba i trajno, sve koji ne veruju da je isam vođa otelotvorena ideja. Njena jedina neprikosnovena istina”.

To me je, naravno, podsetilo na Vizantijsko carstvo. Nije li, predstav -ljajući samo božju volju, carigradski patrijarh, baš kao i Staljin, biootelotvorenje jedine i vrhovne istine?

Rusko “vizantijsko nasleđe“ je, najzad, vekovima prisutno ne samo ubojarskim i carskim palatama i velelepnim ckvama već možda više uuverenju da će komunizam s vremenom prevladati u celom svetu kaojedina ispravna i žrtvovanja vredna doktrina. Zar to nije obnova vase -ljenske ideje o središnjem carstvu koje kontroliše ne samo axis mundina zemlji već i onu vertikalnu osu koja se uzdiže pravo prema nebu, ocarstvu kao jedinom čvrstom uporištu i neprikosnovenom tumaču vereili, u postreligioznom sovjetskom društvu, nepromenljivih ideoloških ipolitičkih obrazaca?

Koliko me je ova ideja uzbudila, toliko me je, u Aleksandrijskomparku s druge strane Crvenog trga, tronuo spomenik posvećen bun-tovnicima od najstarijih vremena do danas. Manja kamena piramida sauklesanim, ali i izbledelim imenima svetskih revolucionara delovala jekao spomenik utopiji koja se, uprkos nebrojenim žrtvama, nikada nijeostvarila. Imena Spartaka, Sen Žista i Robespjera, Černiševskog iBakunjina, Panče Vile, Gramšija i Roze Luksemburg, mnoga drugakoja su nekada takođe sa zanosom izgovarana, bila su izbrisana, a neka,opet, jedva čitljiva, ali sva zajedno podjednako nagrizena vremenom izaboravom.

Sričući s naporom, s tugom sam mislio o tome koliko je mladih ljudi,boreći se za uzvišene ciljeve, postradalo. Kakva je korist bila od tolikihžrtava? Da li je smrt mladih ljudi nešto promenila? Ništa!

To je, najzad, središna tema celokupne ruske religiozne filozofije kojuje u svom delu sa opsesivnom redovnošću potezao Dostojevski: ko će daplati za minule patnje i nesreće? Kome podneti račun za njih.

Miris lošeg duvanaZapis Gastinjica Rosija, uz dozvolu autora, preuzet je izknjige „Miris lošeg duvana“ Dušana Miklje u izdanjubeogradske Lagune. Pripadnik mirovnih snaga, stalni dopisnik iz afričkih i evropskih zemalja, ratni

izveštač i diplomata, pisac i novinarDušan Miklja, jedan je od najznačajnijihputnika-pisaca koji stvara na srpskomjeziku, ispisuje nesvakidašnju priču oodrastanju, putovanjima kao načinuživota, istorijskim previranjima i ličnimusponima i padovima...

Tibet između oblaka i bogova

Blistava perlana krovu sveta

„Dobro došli u Tibet! Ja sam vaš vodič, zovem se Rinčin.“

Drugi, sličan njemu, jeste vozač Ciling. Izašao je iz kombijanoseći khate, bele svilene šalove koje nam je Rinčin kao znakdobrodošlice stavio oko vrata. Na dnu paučinaste tkanineutkano je: „Milost bogova“. Kasnije ću saznati da su khate

neizbežne pri svakoj vrsti darivanja.Krenuli smo i za dva sata stigli u glavni grad Lasu.Svuda oko nas su gola brda. Pusto je, nema ljudi, drveća, ni trave.

Pored vode je jak - tibetansko goveče neobičnog izgleda sa dugačkomdlakom. Kao snažnu i korisnu životinju poseduje ga svako domaćinst-vo. Mužjaci služe za rad, a ženke daju masno i gusto mleko.

Tibet je pravi „frižider“, zbog svežeg i suvog vazduha hrana se nikadne kvari.

Prolazimo pored sela napravljenog od zemlje i kamena. Umestovrata (drvo je ovde retko), razapeta je bivolja koža. Iznad nje je žutazavesa. Sve kuće imaju ravan krov sa molitvenim zastavicama jarkihboja i mnogo stakla zbog sunca - izvora toplote. Odžaka nema,Tibetanci se ne greju. Jedino gorivo koje služi za kuvanje su sušene„lepinje“ od jakove balege.

Ulazimo u Lasu koja leži na 3.700 metara nadmorske visine. „Ovo je glavni grad naše zemlje. Ne samo što je lep, već iz njega

možete telefonirati u bilo koji deo sveta!“, kaže sa ponosom Rinčin. Pitamo ga da li je ovde naučio engleski jezik.„U Lasi još uvek nema škola za to, a naučio sam ga u Indiji jer sam

bio gardista Dalaj Lame. Osam godina živeo sam bogato, ali nije vrede-lo. Mučila me je nostalgija i vratio sam se u moju Lasu“.

Još 1959. godine Tibet je izgubio nezavisnost i postao deo Kine kaoautonomna pokrajina. Prostire se na 1,2 miliona kvadratnih metara.Ova planinska zemlja sa prosečnom visinom od 4.000 metara ima višeod 30 vrhova preko 7.000 i 8.000 metara. Najviši na svetu je MontEverest sa 8.848!

Lasa ima 150 hiljada stanovnika. Sa obe strane široke ulice poređanisu dućani sa tezgama. Prisutni su biciklisti s prikolicama i rikše. Svakabočna ulica vodi u podnožje nekog od brda. Zastajemo ispred našeghotela „Sunčeva svetlost“. Iza je pustara i vrhovi pokriveni snežnomkapom. Podne, temperatura je 4º C.

„Moj savet je da posle podne ležite i aklimatizujte se“, kaže Rinčin idaje nam ključeve.

„Samo da ostavimo stvari i nazad na ulice La...“, nisam ni završila kadmi ponestade snage i vazduha. Torba u ruci se pretvori u olovo, noge ugvožđe, hvatam se za zid.

Iza mene je Petar, torba mu kod nogu, a ruka na grudima. Čitavavečnost treba da konačno uđemo u prostoriju sa staklenim zidom.Ležem uz osećaj da nestajem, tonem...

„Visinska bolest!“, kao s druge planete čujem Petrov glas.Sutradan je sve bilo u redu ako izuzmem da su sve vreme boravka

moji nokti bili boje indiga, što me neprestano bolela glava, curila krv nanos i tresla zima. Ali ovo su Himalaji!

„Hotel nema nikakvo grejanje“, kažemo Rinčinu. „Grejanje je suvišno, jer temperatura u Lasi nikad ne pada ispod -15º C!“,

odgovorio je.Još od prvog dana boravka na Tibetu moj stalni pratilac je glad za vaz-

Blistava perlana krovu sveta

duhom i hladnoća koja je ponekad prelazila u osećaj smrzavanja.„Ovo niko nema, ovo nigde drugde ne postoji, posle OVOG ja ništa

više ne moram da vidim!!!“, uzviknula sam gledajući palatu POTALA -zimsku rezidenciju Dalaj Lame. „Blistava perla na krovu sveta“ leži naCrvenom brdu i kupa se u jutarnjem suncu tog aprilskog dana.Sagrađena još 640. godine (visoka 130 metara), diči se svojim kosimzidovima. Silna želja da se popnem do nje potire gušenje, zamor i „sasrcem u grlu“ preko 1.000 stepenica stižem do ogromnih drvenih vratasa mesinganim zvekirom.

Vrhovni verski poglavar Tibeta je Dalaj Lama (a politički PamčenLama). Poslednji, 14. Dalaj Lama, još uvek je u izgnanstvu dok drugiživi u Pekingu. Samo manji deo palate otvoren je za posetioce (treba

mesec dana da se uđe u svaku odaju). Ulazeći, uronila sam u neki drugisvet, nestvaran, tajanstven... Svet polutame, svet zastao u nekom veku,tajanstven, nedokučiv...

Bosonogi obilazimo, u svakoj odaji je lamaistički učenik ogrnut samotankim narandžastim platnom. Pri treperavoj svetlosti sveće, dan zadanom čuvaju neprocenjive relikvije Potale. O tri metra debele zidove,tamne od dima, okačene su tanhe sa religijskim motivima.

Izlazimo. Pred nama je panorama grada Lase sa svim prstenovima -starim jezgrom aristokratskih kuća od kamena. Imaju samo dva sprata- jer pogled može biti uperen samo GORE, u Svevišnjeg! Na pločniku sužene sa robom za prodaju. Ogrlice, narukvice, pojasevi od srebra, a svešto prodaju odmah možemo videti na njima.

Lasa ima 150 hiljada stanovnika. Sa obe strane široke ulicepoređani su dućani sa tezgama. Prisutni su biciklisti s prikolicamai rikše. Svaka bočna ulica vodi u podnožje nekog od brda.Zastajemo ispred našeg hotela „Sunčeva svetlost“. Iza je pustara i vrhovi pokriveni snežnom kapom. Podne, temperatura je 4º C


Tibetanke su visoke, rumene, sa crnom kosom. Imaju vrlo neobičnefrizure. Kosa podeljena na sredini, upletena je u bezbroj pletenica kojeobavijaju potiljak pričvršćene nekim ukrasom. Kratki kaput oblačesamo na jednu ruku, nose duge suknje i ravne cipele. Interesantne su,vrlo stidljive i plene svojom jednostavnošću. Decu nose na leđima umarami čiji su krajevi zakačeni ukrasnom kopčom. Kod nekolicine ženasevnuo bi zlatan zub kao statusni simbol.

Sunce ovde rano zađe, a sa prvim sumrakom nestaju ulični prodavci,smenjuju ih drugi. Iza širom otvorenih vrata počinje da cvrči, kuva i pržise večera. U blizini je pijaca, glavni artikal je beli luk veličine pesnice. Tusu i džakovi sa suvim gljivama, raznim korenjem, prosom i ječmom kaoosnovnom žitaricom. Na tezgi su reš pečene kokošije noge, malo daljeisto - samo presne. Kažu da su delikates! Iza pijace mirišu „listići“ pre-mazani seckanim lukom sa ljutim prelivom.

Terensko vozilo usporava - pred nama je najviši prevoj Laska-La na5.220 metara visine. Od hladnoće me ne štiti ni nekoliko slojeva džem-pera i čarapa (surova klima skraćuje ljudski vek - ovde je prosečnastarost 55-60 godina).Tibetanaci imaju problema sa glavoboljom i dis-anjem. Skrećemo sa puta i zaustavljamo se ispred kuće ograđenevisokim zidom.

„Tingri, ovde ćemo prespavati!“, saopštava nam Rinčin.„Gde to..?“, pitamo.„U hotelu!“, kaže i pokazuje na kuću ispred.Umesto vrata je razapeta koža. Iza - tama. Ne vidim nikoga, samo

hodnik i veliki ključ koji neko pruža. Soba ima prozor preko celog zida.S one strane stakla je gola pustara, oštar vetar od prašine pravi kovitlac,bespuće unedogled... Pomišljam da se svakog časa može pojavitiDžingis-kan sa svojom hordom... No, on ostaje u istoriji Tibeta a mioblačimo sve što smo poneli i ležemo pod tanko ćebe očekujući san.Uzalud! Zavesa navučena na prozor sve vreme leluja od oštrog naletavazduha, što svojim ledenim dahom obavija moju glavu, leđa, ruke...

„Čim stignemo u Nepal, ozdravićeš“, promuklim glasom govori Petar,a zna da je ispred nas dug put sa dva prevoja i - Lalung-La odakle se vidiMont Everest!

Penjali smo se nekoliko sati i zaustavili na nevelikom platou odakle senajbolje vidi najviši vrh sveta. Začudo, nisam osećala uzbuđenje jer sa

visine od 4.000 metara ispred nas je samo ostatak od 4.800. Za MontEverest Rinčin ponosno ističe da je najviši (8.848 n. m.) na planeti!

Dok kamere zuje, čujem još jedan zvuk. Ubrzo se pojavljuje plavikamion i zaustavlja se baš ispred našeg vozila. Pozadi, ispod ciradepojaviše se lica muškaraca bele puti i svetlih očiju.

„Piše Beograd...“, reče jedan na srpskom jeziku ovde, na kraju sveta, uhimalajskom bespuću na kom ne sretosmo nikog izuzev karavan jako-va. Osećam radost.

„Jeste li i vi iz Jugoslavije?“, pitamo.„Nekad bili...“, odgovori kratko i povuče se. Kamion odlazi, čovek diže

ruku i mahnu nam. Posle devet sati vožnje stižemo na granicu Tibeta i Nepala. Opraštamo

se sa Cilingom i Rinčinom i posle 970 kilometara dugog putovanjaprelazimo na drugu stranu. Još jednom se okrećem da pogledom obuh-vatim zemlju koju sam celog života želela da posetim.

Lama, Potala, jak - to je Tibet. Osoben, jedinstven. Dalek, tajanstven inedokučiv. Srećnici su oni koji ga dožive.

Mila Starčević, putnik KonTiki Travela



Uokviru GIGATRON prodajnog lanca,koji raspolaže sa 27 prodajnih objeka-ta širom Srbije, kupci imaju na raspo-

laganju brojne mogućnosti odloženog plaćan-ja. Potrebno je da se odlučite za vid plaćanjakoji vama najviše odgovara i možete izabratiproizvod iz bogatog asortimana računarsketehnike najvećih svetskih i domaćihproizvođača koje Gigatron nudi.

Novost je da od sada možete odabrati Superkredit i kupovati po neverovatnim uslovima -

svim Gigatron kupcima, Raiffeisen banka dajemogućnost kupovine putem kredita do 12mesečnih rata, uz 0% učešća i 0% kamate!Ovaj kredit će vam biti odobren istog dana i tosamo uz ličnu kartu. Pored toga, svim kupci-ma smo odobrili mogućnost plaćanja čekovi-ma građana u roku do 300 dana od datumakupovine, bez učešća i sa 0% kamate u svimGigatron prodavnicama. Kupac sam bira brojrata, datume dospeća rata na naplatu kao i vis-inu iznosa na čeku.

Prilikom svake kupovine u Gigatron radnja-ma stičete bodove koje može iskoristiti pri-likom sledeće ili neke druge kupovine, a samimtim ostvariti i dodatne popuste. Maksimalnipopust koji se može ostvariti koristeći bodoveje 50% od ukupne vrednosti kupovine. Bodovemožete iskoristiti u svakom trenutku, bez obzi-ra na sakupljeni broj bodova.

Za više informacija o ponudama i popusti-ma posetite www.gigatron.rs ili pozovite callcentar na 0800 30 40 50.

Samo u Gigatronu, kupovinauz bezbroj pogodnosti

Uganda


Zemljanacionalnih parkova

Zemljanacionalnih parkova

KonTikijeva grupa doputovala je uAfriku, kontinent neiscrpnih lep-ota i inspiracije - pravi raj za avan-turiste. Ovoga puta to je Uganda,

koju je Vinston Čerčil nazvao “biseromAfrike”, pred kojom danas konačno stojisvetlija budućnost.

Vozimo se kroz Kampalu, koja podseća naneke od afričkih prestonica u kojima smo većboravili. Kao glavni grad zemlje, to je centarpolitičkog, kulturnog i intelektualnog života injen privredni pokretač, grad sa puno zelenila,novih, modernih građevina i srdačnogstanovništva. Šetnja gradskim ulicama danasne predstavlja nikakav problem jer je potpunobezbedan od 1986. godine, tačnije od pobedearmije nacionalnog otpora Joveri Musevinija,današnjeg predsednika Ugande.

Da je Uganda zemlja koja sve više nalazisvoje mesto u svetskim turističkim programi-ma, go vore i Kasubi grobnice, koje smo posetili.Nalaze se na listi svetske kulturne baštine, agrađene su 1881. za vreme Mutesa I, 30. kabu-ka kralja Buganda dinastije. Pored grobnica, tuse nalazila i palata koja je dominirala celimbrdom. Grobnice i palata građene su na tradi-cionalan način od organskih materijala - drve-ta, slame i trske. Predstavljaju savršen primerarhitektonskog dostignuća. Buganda kraljevinaod 52 klana je najveća od svih postojećih udanašnjoj Ugandi. Imala je najviše uticaja unovijoj istoriji zemlje kada je 1962. kralj Mutesa

II postao prvi predsednik, a Obote ministarspoljnih poslova. Uskoro je sebe proglasio zapredsednika, a Idi Amina za ministra vojske,koji je 1971. izvršio puč i započeo eru terora,straha i ubijanja. Tada je stradalo između 300 i500 hiljada ljudi, pobijeno je mnogo intelektu-alaca i proterano 70 hiljada Azijata, što je naiš-lo na osudu sveta.

Put nas je vodio u jedini Bahai hram u Africigde su ljudi svih vera dobrodošli na molitvu i

meditaciju u skladu sa glavnim ciljevima ovesekte - ostvarenje jedinstva svih religija i celogljudskog roda. Zatim smo obišli Namugongohram mučenika, interesantnu gvozdenu kon-strukciju u tradicionalnom stilu - jedno odnajsvetijih mesta u Ugandi. Tu je 1886. prekodvadeset tek pokrštenih Ugandijaca bilo živospaljeno po naredbi kralja Mvanga II, koji jezahtevao da se odreknu religije belih ljudi. Nabrdu Numirembe, nalazi se najstarija anglikan-ska katedrala iz 1892. Danas je to impozantnagrađevina u koju se vernici pozivaju na službuudara njem u bubnjeve. Religija u Ugandi, kao iu ostalim afričkim zemljama, igra važnu uloguu svim sferama života. Dve trećine stanovništ-va su hrišćani, nešto manje od trećine su ani-misti koji veruju u moć prirodnih sila i uduhove, a ostali su muslimani, Siki, Indusi...

Uganda je danas zemlja koja se sve višeotvara za strane turiste jer realno ima šta dapokaže. Ugandijci su vrlo talentovan narod zarazne umetnosti, pa smo obišli i pijacu suveni-

Poznato je da je Ugandazemlja raskošne prirodei bogatstva biljnog iživotinjskog sveta sanekoliko izvanrednihnacionalnih parkova.Posetili smo Kibalešumu površine 766kvadratnih kilometara uoblasti Kigeza, poznatojkao ,,Švajcarska Afrika”

u



ra sa zaista lepim predmetima umetničkihzanata koji se izrađuju ručno od prirodnihmaterijala, tako da za ovakvu kupovinu nikadadovoljno vremena...

Uganda je jedna od deset zemalja kroz kojuprolazi ekvator, što joj određuje klimu: uvek jetoplo, sem na većim visinama, vlažno, sa sušn-im i kišnim periodima. Zauzima površinu od236.580 kvadratnih kilometara i ima oko 25miliona stanovnika. Kada se iz Kampale kreneka zapadu i dođe do sela, može se shvatiti da jezemlja prolazila kroz burnu i krvavu istoriju,naročito od stica nja nezavisnosti. Siromaštvo jejedna od či njenica sadašnjice. Ipak, narod sebori da prevaziđe nedaće, što se da zaključiti ponjihovom dobrom raspoloženju i ljubaznosti.Lokalna pijaca je uvek sjajno mesto za bližikontakt sa stanovništvom. Simpatična je bilastidljivost, ali i ljupkost devojaka i devojčicakoje su išle u školu jer je osnovno obrazovanjeobavezno.

Poznato je da je Uganda zemlja raskošneprirode i bogatstva biljnog i životinjskog svetasa nekoliko izvanrednih nacionalnih parkova.Posetili smo Kibale šumu površine 766kvadratnih kilometara u oblasti Kigeza, pozna-toj kao ,,Švajcarska Afrika”. Tu žive razne vrstemanjih sisara i primata, među kojima su i retkevrste majmuna kao crveni kolumbus i sitatun-ga. Naišli smo na ogromnog, snažnog crno-belog kolobusa, koji kao da je želeo da nampokaže neke od svojih bravura. Nema sumnje,impresionirao nas je svojim skokovima. Ipak,najpoznatije su šimpanze i još deset vrsta pri-mata. Primati Kibale su predmet mnogihizučavanja. Postoji 12 vrsta, od kojih su tri vrstenoćni, a ostali su vrlo aktivni u toku dana.

Uganda je poznata kao zemlja sa najvećim

brojem primata u svetu. Poseta nacionalnimparkovima mora se najaviti mese cima unapredda bi se dobila dozvola a pri ulasku se potpisu-je prihvata nje kodeksa ponašanja. Probijanjekroz gustu šumu u pratnji rančera je nezabo-ravno iskustvo. Uz sve mirise i zvuke divljinenestane i najmanji strah, naročito kada posleupornog traganja naiđete na šimpanze koje sujele voće, čije su koštice lukavo iskoristili da nasgađaju.

Vožnja kroz jugozapadni deo Ugande dovelanas je do interesantnog događaja u jednommestu gde su bili lokalni izbori na kojima pravoglasanja imaju i žene koje glasaju odvojeno odmuškaraca! Zanimljiv je tradicionalan načinobraćanja žena muškarcima: starijima, kao imužu i svekru - klečeći, ali se to po gradovimatakoreći izgubilo. Posmatrali smo lepu skupinužena obučenih u nacionalnu nošnju gomes,koja je dostojanstveno obavila građanskudužnost.

Zatim smo u oblasti Ankole naišli na neobič-na goveda sa retko dugačkim rogovima koja sedaju devojkama u miraz, a često su predmetmeđuplemenske krađe.

Put nas je konačno vratio na jugoistok zem -lje, gde smo doživeli neku sasvim druguUgandu. Stigli smo u Entebe, koji je glavnakapija Ugande jer se tu nalazi jedini međunar-odni aerodrom. Grad je udaljen oko 25 kilo-metara od Kampale i prostire se na obalamajezera Viktorija. Bio je prestonica za vreme bri-tanskog protektorata, da bi tek 1962. izgubiosvoj status u korist Kampale. Danas je lepamešavina starog i novog, sa puno zelenila, a unjemu se i dalje nalaze brojne vladine zgradekao i predstavništva stranih firmi. Hotel uEntebeu, moderan, nov, koji sasvim odudara

od celog ambijenta, verovatno je rezultat potre-ba turizma koji je u povoju. Za vreme našegkratkog boravka u gradu, najviše nas jeimpresio ni rao gradski taksi na motociklima.Ubrzo smo se našli na jezeru Viktorija. Zamnoge ljude sveta je pojam voziti se tim čuven-im jezerom, koje se samo jednim delom nalazina te ritoriji Ugande. Pored Ugande, jezero pri-pada Keniji i Tanzaniji. To je najveće jezeroAfrike sa površinom od 68.800 kvadratnihkilometara i drugo po veličini slatkovodnojezero na svetu. Viktorija jezero je i izvor naj-dužeg ogranka reke Nil, to jest Belog Nila.

Čamac nas je dovezao do ostrva Ngamba, nakome se nalazi veliko utočište za šimpanze.Šimpanze pripadaju porodici velikih bezrepihmajmuna u ekvatorijalnoj zoni Afrike. Danas jeto ugrožena vrsta i pod zaštitom je međunaro-dnog prava. Ovaj centar je otvoren 1998. u ciljuspasavanja mladunaca čiji su roditelji bili ubi-jeni od strane lovokradica, prodati zološkimvrtovima ili završili kao kućni ljubimci. Šim-panze imaju najviši procenat genetskih sličnos-ti sa čovekom, čak 98,4 odsto, više nego igorile.

Šimpanze su visoko razvijena društvena bića ižive u grupama od 20 do 100 članova. Svakagrupa ima svog vođu koji je ,,alfa” mužjak. Život-ni vek im je 50 godina. Vole voće, najomiljenijaim je smokva, ponekad jedu insekte, jaja i ptičijagnezda. Vrlo retko ubijaju i jedu druge majmune.Tužna strana ovog utočišta je groblje svih onihbića koja nisu mogla da izdrže nedaće i torturekojima su bila izložena. Jasno se vide i sprave koji-ma su bila mučena. Sreća je što postoje ovakvicentri za zaštitu već ugroženih vrsta, u Africi ihima 17. Ovo je jedan deo priče o Ugandi.

Piše: Marija Škiljaica Mićić

Najpoznatija bečka ulica 1. maja slavi 150. rođendan

Ringštraseraskošni simbol

carskog grada

Beč je carski grad i jedna od najstarijih metropola Evrope.Prestonica zadivljujuće prošlosti i raskošne sadašnjosti. GradMarije Terezije i Franje Josifa, barokne umetnosti, secesije,bečkih klasičara i valcera.... Grad predivnih zdanja i još

mnogo toga što je ovu evropsku prestonicu činilo posebnom.Ovog proleća Beč će slaviti ime svoje najprepoznatljivije ulice, rođendan

bulevara koji je simbol grada. Istorija kazuje da je austrijski car Franja Josif, 1.maja 1865. godine, svečano otvorio Ringštrase, ulicu dugu 5,3 kilometra.

Dovoljno dugu da se na njoj nađu brojna monumentalna zdanja koja su nasta-la u periodu između 1860. i 1890. godine. Kada je car 1857. godine naradio izgradnju poznate ulice, plemićke i građanske

porodice požurile su da duž bulevara podignu svoje raskošne vile. Mnoge od tihprivatnih palata mogu se i danas razgledati, ali uglavnom spolja. Stilovi kojima su zdanja u ulici Ringštrase građena su se mešali, pa su imitirane bro-

jne arhitektonske forme prethodnih epoha.U bulevaru Ringštrase su predstavljene najznačajnije arhitektonske vrednosti grada

poput Državne opere izgrađene u neorenesansnom stilu, zatim zgrade Parlamenta iGradske kuće (flamanska gotika), Burgteatar (novi barok), zdanja Bečkog univerziteta

(neorenesansa), Muzej primenjene umetnosti, Bečka berza i Votiv-crkva (nova gotika),podignuta u drugoj polovini XIX veka. Posebno se izdvajaju Muzej istorije umetnosti i Prirodnjački muzej, oba izgrađena u neore-

nesansnom stilu. Oni ne samo da čuvaju umetnička i prirodna blaga, već su prava arhitekton-ska remek-dela. Graditelji koji su ostavili trag u bečkoj Ringštrase su Teofil fon Hanzen, Karl

Frajher fon Hazenauer, Gorfrid Zemper, Hajnrih fon Ferstel i Fridrih fon Šmit. Neobičan prste-nast oblik bečke Ringštrase poslužio je i kao primer za izradu suvenira posebne vrste, tzv. bečkog

prstena koji ima oblik ove ulice. Ideja za izradu prstena potiče od dizajnera Zigfrida Baumgartnera.


PROSLAVI NEŠTO SVAKI DAN!

FRIKOM STRAUSS

Uživotu slavimo samo velike stvaria pritom često zaboravljamo da

život čine sitnice. Zbog malih stvarikoje nam život čine lepšim, svaki danje dobra prilika za slavlje.Strauss sladoledi – Vanila,Čokolada, Jafa torta, Cheesecake i Strauss Kapri, najbolji su izbor datakva slavlja učinimo još slađim.Ukoliko želite da podelite posebnetrenutke sa najbližima ili samo želiteda uradite nešto posebno za sebe idruge, uživajte u svim Straussukusima, svaki dan. Prepustite sesavršenoj harmoniji Strauss ukusa i nezaboravite da proslavite nešto svaki dan.

Rodos



Dobro došli u Gras, francuski grad parfema

Gras je šarmantni gradić u Primo -rskim Alpima u Francuskoj, koji senalazi na oko 40 minuta vožnje odKana. Izgrađen je na strmim litica-

ma miomirisne Provanse, pa ukoliko ste rešilida se zaputite do samog centra i prošetate nje-govim uskim uličicama očekuje vas pravoplaninarenje.

Od glavne autobuske i železničke stanice Grasa,koje se nalaze u podnožju gradića, očekuje vas200 stepenica i veoma strm uspon do samog cen-tra smeštenog na 350 metara nadmorske visine.Poseta ovom divnom gradiću, doneće sasvimnova iskustva, naročito ako ste ljubitelj parfеma ilijednostavnije rečeno, ukoliko uživate u mirisima.

Grad Gras se smatra svetskom prestonicomparfima i od XVIII veka do danas poznat je poparfimerijskoj industriji. U Francuskoj je jedanod glavnih centara ove industrije, a mnogiparfimeri koji su danas veoma poznati u svetutrenirani su upravo u ovom gradu ili su bar ovdeproveli neko vreme.

Njegova fenomenalna lokacija daruje povoljnuklimu za uzgajanje svih kultura koje su po kvalite-tu poznate u celom svetu. Gras se prostire naobroncima planine koja uživa sve klimatskeblagodeti Azurne obale. Iz samog centra gradapruža se fantastičan pogled ka Kanu i moru.

Veličina ovog malenog gradića je u samojproizvodnji koja dostiže grandiozne brojke nasvetskom nivou. Gras proizvodi čak dve trećineprirodnih aroma koje se koriste u parfimerijskojdelatnosti u Francuskoj, kao i arome za prehram-benu industriju.

Na putu do samog centra, ukoliko dolazitepešice, uživaćete u arhitekturi i žutonarandžastimfasadama koje se raduju suncu. Balkoni su veći-nom ukrašeni cvećem i nose dah nekog davnogvremena. Uličice su uske i neočekivano strme.

Ono što je najvažnije za našu priču jesu parfe-mi. Mnoge uvažene porodične parfimerije kojesvoju tradiciju prenose novim pokolenjima,

izlažu i prodaju svoje proizvode upravo u Grasu.U samom centru lako ćete pronaći imanje sa

muzejom i laboratorijom „Fragonar“ kao i jošdve „Fragonar“ prodavnice i manji muzej napočetku glavne uličice koja donosi mnogomirisnih uživanja.

Pored ove parfimerijske kuće, svoje mirisepredstavljaju i „Galimar“ i „Molinar“, ali i mnogedruge porodične parfimerije čije ćete mirise moćida probate upravo u šetnji uskom centralnom uli-com.

„Fragonar“ je kuća osnovana 1926. godine. Imeje dobila po uvaženom slikaru rođenom u GrasuŽan-Onore Fragonaru (1732-1806). Osim u častumetnika, ovo ime na svoj način obeležava umet-nička dostignuća tog doba i predstavlja vezuizmeđu umetnosti i tradicije koju ova kuća istins-ki neguje već godinama. Osnivač ParfimerijeFragonar je Eženi Fiš.

Donji sprat „Fragonara“ prikazuje tradiciju i

stari način spravljanja mirisa, dok se na gornjemnalazi postavka tradicionalnih nošnji i sama pro-davnica sa mirisima i proizvodima raznihpreparata za telo gde zaista možete probati sve štovam se dopada.

„Fragonar“ svake sezone, u skladu sa svojimtematskim fokusom predstavlja nove mirisnekolekcije koje slave miris i lepotu prirodnih sirov-ina. Tako je obeležio godinu mimoze, na primer,da bi posle toga u svom sjaju predstavio blistavi ineodoljivi cvet narandže!

Prekrasne i veoma povoljne toaletne vode (100ml - 20 evra) nude čiste i fine esencije limuna, cvetanarandže, verbene, frezije, vetivera, dok kompozi-cije određenih izdanja možete probati u nekolikokoncentracija po takođe prihvatljivim cenama.Neki od mirisa mogu se naći i po cenama od 12evra (Mimosa, Riviera Bleu, Riviera Riviera...).

Dragocene bočice ispunjene pure perfumekoncentracijama od 30 ml, dostupne su u luk-suznim zlatastim bočicama po ceni od 45 evra.Ljubazno osoblje parfimerije izaći će vam u susretu istraživanju i odabiru mirisa, kao i pratećegasortimana za negu tela i mirisa za kuću.

U glavnoj ulici postoje još dve prodavnice saistim asortimanom. Pored njih, mogu se naći iprivatne parfimerije sa brojnim mirisimatakođe veoma povoljnih cena a odličnogkvaliteta. Ako ste ljubitelj mirisnih sapuna ilipotpurija, mogu vam reći da ćete sigurno naćiproizvode za sebe u ulici koja miriše gde god dase okrenete i prođete.

Cene sapuna kreću se od jednog evra panaviše, a arome koje će vam prvo ponuditisadrže miris lavande, cveta narandže, jasmina,ljubičice, mimoze i centifolija ruže kojima seponose. Pored klasičnog oblika sapuna, dos-tupni su i oni u obliku srca, ružica, detelina,raznih cvetova, veoma ljupki i veoma mirisni.Sigurna sam da ćete odabrati neki za sebe,

Autor: Sandra Raičević-Petrović Izvršna urednica Punmiris.com i Fragrantica.comwww.punmiris.com i www.fragrantica.com

stepenica do hiljade mirisa 200

Fenomenalna lokacija daruje povoljnu klimu zauzgajanje svih kultura koje su po kvalitetu poznate ucelom svetu. Gras se prostire na obroncima planinekoja uživa prijatnu klimu Azurne obale. Iz samog centragrada pruža se fantastičan pogled ka Kanu i moru


nemoguće im je odoleti!„Galimar“ svoju prodavnicu ima u Palati

Kongresa (Palais de Congres) u samom centru.Bela velelepna zgrada u svom prizemlju nudi fan-tastičan izbor proizvoda. Parfemi, toaletne vode,sapuni, mirisi za kuću, kolekcije za telo, očaraćesve ljubitelje mirisa svojim aromama i dizajnom.Cene su takođe veoma pristupačne, a proizvodineodoljivi!

Izuzetno ljubazna prodavačica, pokazala mi je ipredstavila najpopularnije mirise kuće i ponudilanekoliko mirisa na bazi mandarine koje sam dazadovoljstvom testirala. Kompozicije mirisa sujasne, čiste i veoma kvalitetne, slojevite, bogate ivešto iznijansirane, što samo dokazuje tradiciju ikvalitet ove kuće.

Sapuni u obliku limuna odmah su privuklimoju pažnju kao i mini-setovi sa različitimmirisima, koji mogu biti prikladan poklon istraži-vačima parfimerije. Setovi sadrže šest bočicarazličitih mirisa u koncentraciji pure perfume odpo 15 ml i dostupni su po ceni od 53 evra.

Čisti parfemi u bočicama od 100 ml mogu senabaviti po ceni od 54 evra, parfemske vode od100 ml po ceni od 35 evra, dok se toaletne vodeu bočicama od 100 ml mogu nabaviti po ceni od20 evra. Pored bočica od 100 ml postoje i većebočice (edt od 1 litra po ceni od 60 evra). Ceneukrasnih sapuna i proizvoda za telo su takođe

veoma pristupačne.„Galimar“ je kuća osnovana 1747. godine.

Osnivač je Žan de Galimar, Lord of Seranon,dobri prijatelj Getea. Dvor francuskog kraljasnabdevan je upravo njihovim proizvodima (par-femima, pomadama i maslinovim uljem).

Već 250 godina „Galimar“ neguje svoju tradici-ju kvaliteta i nudi proizvode koji sadržedragocene esencije jasmina, cveta narandže,tuberoze, lavande i ruže spravljene i dobijene natradicionalan način.

Pored prodavnice u samom centru, možetezakazati i posetu fabrici gde će vam pokazatimuzej u kome su prikazani muzejski primerciproizvoda, samu laboratoriju i objasniti procesproizvodnje mirisa - estrahovanje aroma iz cveća,drveta, bilja...

U samoj fabrici nalazi se i prodavnica gde semože odabrati nešto iz bogatog asortimana„Galimara“, kao i „Studio des Fragrances“ gdemožete sami kreirati svoj miris uz pomoć struč -njaka iz kompanije.

„Molinar“ je treća velika kuća poznata u Grasu,osnovana 1849. godine a veoma cenjena uFrancuskoj i širom sveta. Svoju internacionalnureputaciju stiče kvalitetom svojih proizvoda iznanja koja se prenose generacijama. Jedan odnjenih parfemskih bisera je slavna „Habanita“.

Saradnja sa „Rene Lalique“ i „Baccarat“ pozna-

ta je još od davnina, sa ciljem i željom da se zaprva soliflore (monotematska) izdanja jasmine,rose i violet naprave prikladne luksuzne bočice.Upravo ove bočice moći ćete da vidite uizložbenom prostoru na samom ulazu u„Molinar“.

Poseta „Molinaru“ učiniće vas bogatijim zaupoznavanje sa "sapunskom sobom", destileri-jom, salonom „Des Cremes“ i galerijom u kojojmožete saznati više o istoriji Provanse. Takođe,sve proizvode moći ćete da probate i kupite u nji-hovoj prodavnici.

Pored obilja mirisa i predivne panorame kaAzurnoj obali, Gras krasi i Muzej parfema -International Museum of Parfum, divne bašte,vile i zdanja.

Šetnja uskim uličicama i upoznavanje sa istori-jom i tradicijom ovog ljupkog gradića ostavljadubok utisak svim posetiocima i poklanja jasnu ijedinstvenu sliku svakom ko se dotakne i uživa učarima parfimerije, podjednako važnu i stvaraoci-ma i poštovaocima parfemske umetnosti.

Ukoliko planirate posetu Grasu, obaveznoprošetajte i do Saracen kule, monumentalne kapi-je gradskog hotela, Placassier crkve izgrađene1644. godine ili do Musée d'Art et d'Histoire deProvence.

Neka vas prati sunce i vode prekrasni mirisi!Dobro došli u Gras!

Plavo je bojazadovoljstvaPlavo je bojazadovoljstva

Azurna obala

Kan, Nica, Monte Karlo...Azurnaobala. Ime joj je, 1887. godine,darovao za sva vremena književnikStefan Ližijer. Za Engleze, koji su

možda i najzaslužniji što je to danas jedna odnajatraktivnijih svetskih turističkih destinacija,ona je i dalje je samo „Francuska rivijera“.Otkrili su je još početkom 18. veka. Istina, bilisu to dani kada su u svemu, zimi, uživali ubrdima iznad današnje Nice, A onda su, ostalaje priča, jedne hladne zime odlučili da uredeobalu i naprave šetelište. Danas je to „ŠetališteEngleza“. Ostalo je ime i osam kilometara„staze“ uz obalu uz koju su smešteni najelitnijihoteli i vile ovog mediteranskog grada. I pričao uzbudljivim lepotama Azurne obale kojugodišnje poseti 10 miliona turista i potroši okopet milijardi evra.

NICA - Grci su je zvali Nikaea. Isto imekoristili su i Rimljani. Deo Francuske zvaničnoje postala 1860. Grad iz tri dela. Različita i pofizionomiji ali i funkciji: stari deo grada, Simez– staro rimsko regionalno središte i novi

urbani deo. Nica je i poluostrvo Kap-Fera saluksuznim turističkim naseljem.

Pariz ima najveći aerodrom u Francuskoj.Nica, drugi po veličini. U ovom gradu je inajveći broj muzeja. Naravno, posle Pariza.Nica ima i nekoliko pozorišta, operu, uni-verzitet i dve kongresne palate... Nica je i gradfestivala ali i karnevala. Onaj posvećen cveću jejednako uzbudljiv koliko i posećen.

Sva ova dešavanja odišu posebnošću koja seiskazuje kroz južnjačku vedrinu i prisnost.Između ostalog i to je objašnjenje zašto ovajgrad s oduševljenjem i tokom cele godineposećuju turisti iz celog sveta.

Nica je i grad detalja. Treba ih videti. Idoživeti. Zaliv anđela se proteže celom duži-nom obale Nice. Veruje se da su mu ime daliribari jer se u njihovim mrežama pojavljivalajedna vrsta neofanzivne ajkule čija krila pod-sećaju na krila anđela...

Atrakcija je i hotel “Negresko” osnovan još1912. Priča je čudesna. Rumun Anri Negreskostigao je u Pariz kao 15-godišnjak. Prvo je

živeo i radio u Parizu, zatim u Monaku... Prvikapital stekao je u Nici. Bio je direktor jednogod kazina. Zarađeni novac uložio je u hotel načije se zdanje, kao ahitekta, potpisao EduardNiman u svoje vreme najbolji među najboljimau svojoj struci. Ali to nije kraj priči. Pol i ŽanOgije su 1957. otkupili zgradu hotela ipreuredili je u palatu galeriju u kojoj su i danasizložena dela najpoznatijih umetnika sveta.Hotel “Negresko” ima devet salona, 600 soba,salu s imenom „Zaliv anđela“, 70 butika, pri-vatnu plažu...

U Nici se nalazi i najveća ruska crkva izvanmatice. Reč je o bogomolji Svetog Nikole zakoju je kamen temeljac postavljen još 1912.Mnogi je znaju i kao Rusku crkvu koja jesagrađena sredinom 19. veka kapitalomAleksandre Fjodorovne, udovice Nikole I, kojaje godinama posećivala Nicu u danima dugihruskih zima... Posle dužeg sudskog spora,evropski međunarodni sud proglasio je ovucrkvu vlasništvom Rusije.

Ljubitelju umetnosti rado posećuju Muzej

Matis. Čuveni slikar živeo je decenijama uovom prelepom gradu lečeći se od bronhitisa.U njegovom muzeju danas je stalna postavkasa 68 crteža i slika... Ne zaobilazi se ni Muzejsavremene umetnosti sa kolekcijom od preko400 dela američke i evropske avangarde. Akose u pravom trenutku nađete na pravom mestuuživaćete na ovom prostoru i u tematskimizložbama. U letnjoj sezoni posetioci su bili umogućnosti da, između ostalog, upoznajuslikarstvo Aboridžina...

Ukoliko želite da vidite Nicu kao na dlanu,ne propustite odlazak na brdo Parc d Chatean.Ono što vidite pamtićete ceo život.

KAN - Grad festivala. Od Nice je udaljen 35kilometara. Prvi put se pominje u 10. veku. Imeje dobio od reči kana što u prevodu znači trska.Od srednjeg do 19. veka bio je ribarsko mesto,a od 19. sastajalište bogatih. Danas Kan imajednu od najluksuznijih marina u kojoj su usi-drene najluksuznije jahte iz celog sveta.

Jedna od vrednosti ovog grada na Azurnojobali je i čuvena plaža La Kroazet. Kažu da ko

se ovde nije sunčao i kupao nije ni bio naAzurnoj obali.

Ipak, prva aocijacija na Kan je jedan odnajprestižnijih filmskih festivala na svetu. Prvije održan 1946. godine. Od tada pa sve dodanas sačuvao je imidž glamuroznog skupa iželje mnogih da u prisustvu oduševljene masei filmskih fanova prošetaju crvenim tepihomkoji preko 24 stepenika vode do – slave.Zaštitni znak festivala je „Zlatna palma“ dodel-jena pobedniku festivala prvi put 1955. godine.Ono što nas čini ponosnim jeste saznanje da jenaš Emir Kusturica bio dvostruki pobednik, atakvih je u svetu malo, ovog prestižnog film-skog festivala.

MONTE KARLO - Najveći gradKneževine Monako. Posle Vatikana druge naj-manje države sveta sa samo 30 hiljadastanovnika. Grad bogatih koji zarad čudesnomale poreske stope baš u bankama oveKneževine čuvaju svoj novac.

Slovi za jedno od najbogatijih mesta Evrope.Grad kazina, kockarnica, glamura... Grad koji

nije suđen običnim smrtnicima. Oni koji su seipak usudili da prošetaju njegovim ulicamakažu da ga zapravo treba videti i u njemu ništane dirati jer se i najmanji pokret – plaća! Cenanajobičnije kafe, primera radi, jeste skromnih10 evra. U prevodu, u njemu nema mesta zaljude bez para.

Bogatstvo i raskoš su zapravo odredniceMonte Karla i Monaka u celini. Ime porodiceGrimaldi, koja je vladala Monakom od 1295.do 1509. godine izgovara se s uvažavanjem.Lepo je znati da su stanovnici ovog gradazapravo predstavnici 123 nacije sveta što gatakođe čini posebnim.

Ako već odlučite da vidite i ovaj deo Azurneobale obiđite i katadralu u kojoj je sahranjenanezaboravna Grejs Keli čija je udaja za princaod Monaka izazvala tektonske poremećajaširom sveta... I prinčev dvor je otvoren zaposetioce, vredi obići i Napoleonov muzej.

A u maju... Najveći deo staze „Krug Monaka“je u Monte Karlu koji ljubitelji Formule 1 nezaobilaze u danima Velike nagrade.


Izrael ima posebno mesto u verskom životuJevreja. Sveta je i obećana zemlja ovog nar-oda razasutog planetom. Na od Bogajevrejskom narodu obećanoj zemlji rođeno

je hrišćanstvo, ali su sagrađena i najveća svetiliš-ta i mesta hodočašća. U zemlji Izraelu su i grob-nice najvećih jevrejskih predaka, kao i mestopolaganja Zavetnog kovčega sa Deset božjihzapovesti.

Izrael je danas moderna zemlja izuzetneprirodne lepote, velelepne istorijske i kul-turne baštine.

JERUSALIMDavne 1004. godine pre naše ere jevrejski kralj

David sagradio je „grad mira“ ili Jerusalim. Gradkoji je punih šest vekova bio ne samo prestonicaveć i politički centar države. Posetioci Jerusalimadanas obavezno posećuju Brdo hrama, mestogde je nastala i utemeljena jevrejska religija. AliJerusalim je i Zid plača, brdo Sion s grobnicomcara Davida, u njegovom okrilju je i grobnicakralja Heroda i pramajke Rahele, Solomonovistubovi, Sveto groblje na Maslinovoj gori...

TEL AVIVTel Aviv je posle Jerusalima najveći izraelski

grad. Nastao je 1909. godine na rubu drevnoggrada Jafe s kojim je 1950. povezan u celinu. Imasve karakteristike moderne urbane celine.Ekonomski je i kulturni centar zemlje, privrednosredište ali i grad u kojem su svoje velelepneposlovne centre izgradile brojne i vrlo prestižnekompanije iz celog sveta.

Smešten na obali Sredozemnog mora, s brojn-

im peščanim plažama, atraktivnim barovima,tržnim centrima i drugim sadržajima, Tel Aviv jedanas i izuzetno turistički zanimljiv tako da ga izgodine u godinu posećuje sve više ljubitelja lepihi atraktivnih putovanja.

SOLOMON I KRALJICA OD SABESolomon je bio kralj Izraela. Bog mu je

darovao mudrost i moć pa su svi kraljevi, odistoka do zapada, padali ničice pred njim. Imaoje nekoliko hiljada žena, sedam stotina supruga,tri stotine naložnica... Međutim, voleo je samojednu. Njeno prisustvo značilo je uzbuđenje zanjegovu dušu i telo, ona je bila njegov nemir ineiscrpna inspiracija. Pred njom, njegova veliči-na naprasno bi gubila moć. Uostalom, zbogBalkide, kraljice Etiopljana ili kraljice od Sabe,izgubio je i razum. Zbog kraljice i žene koja jebila voljena i koja je znala da voli. Solomonu jeposle razuzdanih noći ispunjenih ljubavnimzadovoljstvima darovala i sina. Legenda još kažeda je zaljubljeni Solomon posle toga kraljici odSabe darovao ama baš sve što je poželela.

JAFA POMORANDŽECeo svet zna za Jafa pomorandže. Izraelci ih

još zovu i „Shamouti“ po oblasti s nepregled-nim plantažama u kojoj se najviše gaje, uztradiciju dugu čak 120 godina. Po mnogočemu nalik su na one koje se uzgajaju u okoli-ni španskog grada Valensija, ali su neupore-divo slađe, što uvećava njihovu potražnju.Karakterističnog su ovalnog oblika, prepoz-natljive već na prvi pogled i sa jakom aro-mom. Boja im je svetlonarandžasta. Jedna od

karakteristika je i otpornost ove vrste naveliku hladnoću.

MRTVO MORENa „dubini“ od 400 metara ispod nivoa mora

smestilo se slano jezero koje je prirodna granicaizmeđu Izraela i Jordana. Zbog velike koncen-tracije soli, nedostatka životinjskog sveta i vrlooskudne flore, ovo jezero je dobilo ime i Mrtvomore. Od ostalih mora najviše ga različitim činimineralni sastav vode. Zanimljivo je da se unjemu ne može roniti ali ni potonuti u njegovuvodu, pa je zato plutanje po površini pravo zado-voljstvo. Zbog mnogih karakteristika smatrajuga unikatnim prirodnim lečilištem. Danas su naobalama Mrtvog mora locirana dva modernamedicinska stacionara i nekoliko sjajno osmiš -ljenih zona za odmor.

Jedna od zanimljivosti je i podatak da se uoblasti Mrtvog mora nalaze dva biblijskagrada, Sodoma i Gomora. Po predanju, ovegradove uništio je Bog zbog grehova njegovihstanovnika.

REKA JORDANSveta reka koja svojim vodotokom spaja

Izrael, Palestinu i Jordan i uliva se u Mrtvo more.Sa svojom najvećom pritokom Jarmuk značajanje vodotok Arapskog poluostrva. Na obali rekeJordan, u neposrednoj blizini Galilejskog jezera,Sveti Jovan Krstitelj, krstio je Isusa Hrista. Naistom mestu mnogi hodočasnici danas pristupa-ju istom obredu. Obale reke Jordan poznate su ipo mnogim arheološkim spomenicima iz epoheranog paleolita pa sve do krstaških ratova.

Sve što možda niste znali o Izraelu


VIA DOLOROSAVia Dolorosa ili „put suza“ je jedna od najstar-

ijih ulica u Jerusalimu. Po Bibliji, njenom kaldr-mom, prošao je Isus Hristos pre nego što je raza-pet na Golgoti. Na ovaj događaj danas podsećacrkva Svetog groba, jedno od svetih mestahrišćana.

Via Dolorosa obeležena je sa 14 stajališta.Svako od njih predstavlja neko od mestaHristovog stradanja. Poslednjih pet je unutarcrkve. Hodočasnici iz celog sveta obilaze ovomesto. U danima najvećih crkvenih praznika izobližnje Jerusalimske patrijaršije, po tradiciji,kreće litija ka hramu. Ne njenom čelu je ličnopatrijarh.

MENORA Menora je najrasprostranjeniji jevrejski

nacionalni i religiozni simbol. Ukras je svihsinagoga, dekorativni element i čest motivvitraža. Reč je zapravo o sedmokrakomsvećnjaku koji su Jevreji nosili sa sobom uvremenima višegodišnjeg lutanja po pros-transtvima pustinje. Detalji koji ukrašavajumenoru su naglašeno simbolični i kroz njihse iskazuje božanska svetlost, mudrost, sud-bina jevrejskog naroda i detalji iz života. Brojsedam datira iz apokaliptičnih viđenja SvetogJovana Bogoslova. Čuvena zlatna sedmokra-ka menora ukrašavala je Solomonov hram uJerusalimu. Danas je menora glavni ukrassvakog jevrejskog groba, dekorativni detaljispred zgrade Parlamenta, kao i jedan odnajomiljenijih predmeta prilikom kupovinesuvenira.

KUMRANNa severozapadnoj obali Mrtvog mora leže,

zaboravljeni i napušteni, 2.000 godina stariostaci grada Kumrana. Neseljavan je još odhelenskog perioda, ali je procvat doživeo zavreme vladavine Rimljana.

Ostaci ovog grada pronađeni su 1946. sasvimslučajno zahvaljujući 15-godišnjem beduinu kojije, čuvajući svoje stado, u praznim i mračnimpećinama pronašao više od 600 ćupova sa rol-nama papirusa. Proučavanjem je ustanovljenoda su to biblijski rukopisi i delovi Biblije starijiod svih do tada poznatih. Otkrićem ovihrukopisa osvetljeno je Isusovo vreme, kao istori-jski veoma važan period. Jezik na kojem sudelom pisani otkriveni rukupisi ponudio je novugrađu za proučavanje. Posebno interesovanjenaučnika i istoričara ponudila je veza izmeđuKumranskih rukopisa i perioda ranog hrišćanst-va. Otkriveno je, naime, da ovi rukopisi sadržemnoge hrišćanske ideje i pre rođenja Hrista.Hram knjige, pri Izraelskom muzeju uJerusalimu, čuva danas neke od ovih rukopisa.

MASADANa nepristupačnoj i visokoj steni u Judejskoj

pustinji, nedaleko od Mrtvog mora, car Irod IVeliki, sagradio je za sebe i svoju porodicusklonište kako bi se, pošto je primio judeizam,sklonio i zaštitio od razjarenih Rimljana.Sagradio je tvrđavu opasanu dugačkim odbram-benim zidom i kulama. Unutar zidina sagrađenje dvorac, brojne stambene nastanbe, sinagoga...

Kada su se Rimljani približili i kada se većnazirao kraj, dogodilo se ono što niko nije

mogao ni da pretpostavi. Doneta je hrabraodluka da svi unutar zidina izvrše neku vrstusamoubistva. Žrebom je odabrano deset dže-lata koji su prvo ubili sve ženu i svu decu, azatim i jedan koji je dobio zadatak da ubijesve ostale preživele i na kraju sebe samog.Zahvaljujući ovom činu Masada je i danasjevrejski simbol otpora i hrabrosti. Ovu nest-varnu priču ispričala je jedina preživelaosoba u zidinama Masade, žena koja seneprimetno sakrila u cisternu za vodu i takoizbegla sigurnu smrt.

KOŠERNa hebrejskom jeziku košer u doslovnom pre-

vodu znači „pripremljeno“. Reč je o hranipripremljenoj u skladu sa strogim jevrejskimzakonima čije konzumiranje dozvoljava Tora. Uzavisnosti od opštine razlikuje se i košer. Za onekoji su najreligiozniji sačinjena su pravila koja sezovu „glat košer“.

Postoje tri vrste košer hrane: mesna, mlečna ineutralna. Strogo je zabranjeno mešanje mesne imlečne hrane, ali je zato dozvoljeno konzumi-ranje neutralne sa mesnom, odnosno mlečnom.Za pripremanje ove vrste hrane postoje određenialati i posebni noževi za klanje stoke. Prilikompripremanja košera uz kuvara, kao neka vrstaposmatrača, po pravilu je rabin ili lice koje je onimenovao, kako bi se nadgledao procespripreme. Jevrejska kuhinja se zasniva načitavom nizu strogih pravila i brojnih zabrana,odnosno starozavetnih propisa. Košer je i rečkoja se koristi kako bi se opisale i naglasile svepomenute zabrane.

Zemlja u kojoj jerođeno hrišćanstvoZemlja u kojoj jerođeno hrišćanstvo

Globus


Originalni način uštede„American Airlines”, jedan od najvećih

avio-prevoznika sveta, daleke 1987.godine na originalan način uspeo je da uštedi 40.000 dolara. A kako… Tako što je vadio po jednu maslinku iz svake salate koja je služena u prvoj klasi…

Najstarijiaerodrom na svetuMeđunarodni aerodrom “Kingsford Smit”, usidnejskom predgrađu Maskot, najstarija jevazdušna luka na svetu. Otvoren je 1920.kao aerodrom Sidnej. Godine 1953. ime jepromenio u Međunarodni aerodrom“Kingsford Smit” (australijski avijatičar).Sa nešto više od 30 miliona putnika godišnjeovaj aerodrom istovremeno je najfrekventnijii najveći u Australiji. Na njemu su danas

smeštene i baze Kvantasa…

Ako je samojedna noga…Videli ste mnoge spomenike širomsveta, među njima i mnogo “konjanika”ali za jedno pravilo, verujemo, nisteznali. A to je…Ako je konju samo jedna prednja nogapodignuta, osoba je umrla od ranazadobijenih u borbi, a ako su konju svečetiri noge na zemlji, osoba je umrlaprirodnom smrću.

Koka-Kola je bila…Koka-Kola je gazirano bezalkoholnopiće i istoimena multinacionalnakompanija sa sedištem u Atlanti, graduu kojem je Džon S. Pemberton 8. maja1886. prodao prvo izdanje ovog pićanapravljeno od sirupa i gazirane vode.Ovo ste, pretpostavljamo, znali. Ali zato niste da je Koka-Kola uoriginalnoj verziji bila - zelena!

MAL

EVELIKEZ

ANIM

LJIVOS

TI!

Samo zakartarošeNa dugim putovanjima jedan odvidova zabave je i kartanje. A svaki“špil” ima i svoja četiri kralja. Zanimljivo je da svaki kralj u kartamapredstavlja jednog velikog kralja izistorije. Konkretno - pik: kralj David;tref: Aleksandar Veliki; srce: KarloVeliki i karo: Julije Cezar.


Malta ili priča kako izgleda život u snu

Ako ikada poželite da vam život izgledakao u snu, otiđite na Maltu. Fizički jemala, ali je beskrajno velika u onome štopruža. Savršena je kombinacija svega

dve boje - tamnoplavo more i beskrajno pros-transtvo nasuprot, kao od lego kockica složenih,kućica. Zadivljuje oker boja krečnjaka od kojeg sunapravljene i one iz daleke prošlosti, ali i kuće ihoteli nove gradnje. Nema odstupanja. Pomislio bičovek da je sve uštogljeno, dok se prvog jutra neprobudi na ovom predivnom ostrvu.

Miris mora, sunce koje, utisak je, takođe primaboju kućica kako bi se bolje uklopilo, još lepšeobasjalo i učinilo da se ljudi prepuste izobilju štoMalta skriva duboko u sebi. I još nešto što je uti-sak: Malta je raznolikost svega.

U Sliemi, prelepom gradiću, plaže su sten-ovite. Grad mladih. Pogotovo leti jer se baš tunalazi jedna od najprestižnijih škola jezika nasvetu. Škola ima i svoju plažu, tu je i bazen, akoneko više voli, mada malo njih može da odoli

predivnom Mediteranskom moru...Nasuprot Slieme je La Valeta - prestonica i rizni-

ca lepote. Turisti ne zaobilaze Katedralu SvetogJovana koju je oslikao jedan od malteških vitezova,čuveni Karavađo. Isto važi i za kuću koja se poizgledu ne razlikuje od drugih. Priča kaže da je bašu njoj lukavi Napoleon ljubazno zatražioprenoćište da bi narednog dana pokorio Maltu.

Kakva burna istorija grada koji je kroz vekove biouništavan ratovima ili skrnavljen od brojnih osva-jača. Uprkos svemu, La Valeta je i dalje zadržaladuh, tradiciju i lepotu. Sa Gornje terase, prelepogvidikovca, pruža se pogled na veliku luku koji oduz-ima dah. Turisti rado obilaze i Palatu velikog majs-tora u kojoj se i danasnalazi Malteški parla-ment. Svojom veliča -nstve nošću, Valeta -fascinira.

Da li postoji jošneko mesto na

Malti koje može da konkuriše prestonici?Naravno! To su Mdina i Rabat. Mdina, s razlogomnazvana Grad tišine, najstariji je grad na Malti ibivša prestonica. Teško je zamisliti da u XXI vekupostoji grad u kojem nema saobraćaja? U Mdiniga nema. Tišina je zadivljujuća. Rabat, predgrađeMdine, čuven je po mnoštvu katakombi. Kakve lise tajne tek tamo skrivaju?

U Plavoj pećini dobija se odgovor da li je zaistamoguće da na jednom mestu more ima tirkiznu iindigo boju? Brodić, poznat kao malteški luzu,turiste vozi u pećinu. Kad sve vidite odgovor glasi:zaista je moguće!

Vredi videti i ostrvo Komino. Ononije naseljeno, na njemu je samojedna plaža i mnogo turista. Ineverovatna Plava laguna.

U Beogradu, posle sna odsa -njanog na Malti, pokazujemprijateljima fotografije saodmora. Oni koji ne znaju gdesam bila pitaju gde je slikano.

„Pa, na Malti“ - odgovaram. „Zaista, izgleda da je slikano

u raju!“.Zamislila sam se nad fotografi-

jama: zaista su slikane u raju!

Dve boje plavoDve boje plavo


Čitajte na odmoruČitajte na odmoruDUH POBUNE Luka Mičeta

„Svi pisci sa kojima je Luka Mičeta razgovarao zapravo su buntovnici – neki otvoreni i bučni, neki skriveni i tihi, ali sve ih ujedinjujenepristajanje na zablude, mitove i licemerje vremena u kome žive. A ni to vreme nije bilo koje vreme – svi razgovori u knjizi vođenisu tragičnih devedesetih, ratnih godina dvadesetog stoleća…Polazište buntovništva uvek sadrži sastojak gneva, u slučaju pisaca u ovoj knjizi i te kako opravdanog – ali sam gnev, za pobunupronađenog smisla, svakako nije dovoljan. Samo buntovnik koji istinski promišlja svoju pobunu, potkrepljujući je širinom pogleda idubinom uvida, dokazima i znanjem, može dovesti gnev pobune do uspešnog kraja – do mudrosti.I neka to bude merilo pomoću kojeg valja ocenjivati vrednosti višeglasja u ovoj knjizi – iskaza robusnog rokera Dušana Prelevića, piscaantiratnog očajanja mladog pokoljena Vladimira Arsenijevića, nepokorne i zamišljene Mirjane Novaković, nad usponima i padovimasrpske istorije sagnute Svetlane Velmar- Janković, uvek ljutitog i gnevnog Svetislava Basare... Iz pogovora prof. dr Aleksandra Ilića.

ISUSOVI MEMOARI Vuk Drašković

...Proču se, ubrzo, i da su svi iz Donje Čemernice bačeni u jamu, u nekoliko jama, jer je bilo jama koliko i priča, i da je šumar Rifat preživeo.Jedna čobanica, Srpkinja, u svakoj priči imala je drugačije ime, čula ga kako ječi u jami, spustila mu uže, izvukla ga nekako, sakrila ga uneku pećinu, tu ga, u potaji, hranila i pojila. Otišao je nekud, niko ne zna gde....Moj Hanibal je rođen u Donjoj Čemernici, ali on niti je musliman niti je pravoslavac, on je pas, samo pas, i pametniji je od svih vas....Majke, očevi, bake i dedovi izgubljenih jedinaca vešali su crne barjake na kuće, a na kućna vrata dovlačili trnje. Poštovan je strašni običajda se, trnjem na kućnom pragu, objavi da je nestao sin jedinac i da će, i te porodice i kuće, da nestane.Hromi foto-reporter Veljko Vujović, kome je nadimak Ćopavi Isus, kamerom i perom svedoči o smrti Jugoslavije, o starim i novimmržnjama, novim zločinima i zločincima. U novom romanu Vuka Draškovića pojedini opisi građanskog rata 90-ih godina prošlog veka,Beograda u vreme talasa demonstracija, Veljkovog zavičaja i porodice u Hercegovini, zakulisnih igara...

KIM I TINTIN Kristijan Ajzert

Kristijan Ajzert je 1988. kao učenik u Istočnom Berlinu prvi put čuo za tobogan u duginim bojama, koji je vlastodržac Kim Il Sungnapravio u Pjongjangu. To je ostavilo tako snažan utisak na njega da je posle dvadeset pet godina zajedno s najboljom prijateljicom,prgavom foto-reporterkom Tan Hoang, rešio da ostvari svoj dečački san i krene u potragu za tim toboganom. Rezultat je bio uvrnut– i komičan.Odmor u Severnoj Koreji pun je iznenađenja: auto-putevi na kojima nema automobila, hoteli kojima nedostaje peti sprat, ples nanajopasnijoj granici na svetu uz zvuke pesme Suze ne lažu. U potrazi za legendarnim toboganom, Kristijan i Tan proputovali su 1.500 kilometara kroz državu Kim Džong Una, i to pod stalnomprismotrom tajne policije. Stanovali su u hotelskim sobama sa automatom za sladoled i skrivenim uređajima za prisluškivanje; divili seočaravajućim aranžmanima napravljenim od cveća i raketa. I svaki put su uspevali da bace pogled iza kulisa sistema.

PO CENU SNOVA Aleks Kapi

Tri istorijske ličnosti u ovom romanu mogle su se sresti samo jednom: u novembru 1924. na Glavnoj železničkoj stanici u Cirihu –gde priča počinje... Mladi pacifista Feliks Bloh studira atomsku fiziku kod Hajzenberga u Lajpcigu, buntovna Laura d’Oriano odlučnaje da postane uspešna pevačica, a student umetnosti Emil Žiljeron prati čuvenog arheologa Šlimana u Troju, gde oslikava vaze irestaurira freske. Ali vremena se menjaju, nacisti dolaze na vlast, sprema se Drugi svetski rat. Životni putevi tri junaka se razilaze, ali njihove sudbineostaju na čudan način povezane. Mladić koji je sanjao o svetskom miru završava u Americi gde učestvuje u projektu izgradnje Atomskebombe. Nesuđena pevačica sada je saveznička špijunka u fašističkoj Italiji. A student umetnosti postaje najveći falsifikator svihvremena. Aleks Kapi gradi uzbudljivu priču preplićući fikciju i brižljivo istražene biografije svojih junaka koje su okolnosti primorale da,odustajući od svojih snova, obezbede svoje mesto u istoriji...

PREDIVNE RUŠEVINE Džes Volter

U zabačeno seoce na obali azurnoplavog Ligurskog mora, daleke 1962, doputovala je još neproslavljena mlada glumica. Vlasnik jedinoghotela u mestu, Paskvale, zaljubljuje se u tu divnu Amerikanku. Ona je njegov san o lepoj ženi, o Americi i svetu izvan litica što okružujunjegovo selo. No ona je smrtno bolesna, i ona voli drugog. Na papiriću koji je donela sa sobom napisano je ime nekog čoveka, i to je...…Majkl Din! Slavni ali već istrošeni producent, s kancelarijom u filmskom gradu Univerzalovogstudija, pokušava uz pomoć svojeasistentkinje Kler da se iščupa iz desetogodišnje stvaralačke krize. I dok bezuspešno pokušavamo da pogodimo kakva to ljubavna vezaod pre bezmalo pedeset godina povezuje Majkla Dina i divnu Amerikanku, Kler sklapa pogodbu sa sobom: ili će joj sudbina tog danadoneti makar jednu pristojnu filmsku prezentaciju, ili će promeniti posao. A onda, kad se u poslednjem času bude vratila u svojukancelariju da uzme nešto što je zaboravila…Upoznajući nove likove kao što su lokalni mafijaši, ambiciozni budući producent Šejn Viler, Ričard Barton (i nezaobilazna Liz Tejlor!),ribari Porto Vergonje, divni, tužni nesuđeni pisac Alvis Bender, propali muzičar Pet, lepa Amedea...

Razonoda


REŠENJE: ISKATI, MALDEN, ARARAT, LAN, TE, OČ, BAR, IPER, I, OL, I, ISKRA, HORIZONT, BARABA, BAVARAC, ARI, OPELKADET, DATIV, BOLNIČAR, AG, LOA, SIGNALI, NASA, KOTORANIN, TARNAT, NA, IVA,A, SIONAC, ĐA, UT, MATOR, KAMARAD, AVAN, LAKUNAR, M, NEN, KATARINICA, KRALJEVINA, KOEN, ASKETA, ATLANTA

AUTOR:MAČVANIN

BAR MALOSEDLARI,

REMENARI

ŠKOTSKARODOVSKAZAJEDNICA

ADRESA(SKR.)

POZORIŠTEFUDBALSKI

KLUB IZ MILANA

TRAŽITI, ZAHTEVATI

AMERIČKIGLUMAC,

KARL

ROMAN LAJOŠA ZI-

LAHIJA

TEKSTILNABILJKA

TELURŽITELJI

MESTA BELAREKA

OČNI (SKR.)

KUĆNI BIFEZADNJI DEO

NEČEGA

FRANCUSKAGLUMICA,

IZABELGRAD SA

SLIKE

INDUSTRIJ-SKO

TRGOVINSKICENTAR(SKR.)

GRAD UNIGERIJI

BIVŠI ITALIJANSKIDRŽAVNIK,

ĐUZEPE

GRČKO OSTRVO NA

KOM JE GRADSA SLIKE

RADIJUMOD POČET-KA (LAT.)

VODONIKITALIJA

ZAOBLJE-NOST

OPŠTINSKALIGA (SKR.)

ŽITELJIBIVŠEG

IVANGRADA

ISTOKAMERIČKAGLUMICA(„SJAJ UTRAVI”)

VARNICA

VIDIKAUTOMAT-SKA PUŠKA

(SKR.)

PROPALICA,SKITNICA

NEMAC IZBAVARSKE

EKONOMSKIBIRO (SKR.)

DELOVI HEKTARA

MODEL„OPELA”IME ISTO-RIČARA

RUVARCA

IME BIVŠEGFUDBAL-

SKOG GOLMANADASAJEVA

TREĆI PADEŽ

RADNIK UBOLNICI

GRUPA NAR-ODA U GANI

SREBRO

ŠPANSKAPOZORIŠNAPREDIGRA

DOGOVORENISUSRET

ZVUČNI ILIDRUGIZNACI

ODLIVATITEČNOST

AMERIČKASVEMIRSKAAGENCIJA

STANOVNIKKOTORA

NAR.-OSLO-BODILAČKIRAT (SKR.)

NEMAČKIFUDBALER,MIHAEL.

JORDANKAIZ AMANA

NATRIJUMPEVAČICADRAGICARADOSAV-

LJEVIĆ

VRSTA VRBEIME

STRELKINJEBINDER

ŠVAJCARACIZ SIONAPREDNJASTRANA

KOVANICE

6. I 1.SLOVOAZBUKE

NAŠ SLIKAR,MARKO

STARO IMENOTE „DO”HELENSKIPESNIK

STAR

PRIJATELJ(FR.)

MASA IS-TEKLA IZVULKANA

FALINKA, NEDOSTA-

TAK

KUHINJSKAPOSUDA SATUČKOM

UKRAŠENATAVANICA

(LAT.)SPORTSKAJEDRILICA

MEDIJANATREĆA

NEPOZNATAU JEDNAČINI

REKA U ENGLESKOJ

KATARINAOD MILJA

14. I 7.SLOVOAZBUKE

MONARHIJANAŠ SLIKAR,

LEONLITAR

PUSTINJAK,ISPOSNIK

GLAVNIGRAD

DŽORDŽIJE(SAD)

Jesen u Italiji


Buongiorno, Italia. Ne sećam se da li sam pri-likom prošle posete Rimu ubacio novčić uFontanu di Trevi ali, eto, vratio sam se. Ovazemlja prošlosti i sadašnjosti ima sve što putnik

može da poželi. Lepote predela, istorijske spomenike,divnu kuhinju i specifičan stil koji prožima sve od pon-ašanja, oblačenja, arhitekture i dizajna do načina života.Kada razmišljam o Italiji to je nešto što mi prvo padne napamet. Spomenike ima i Grčka, divne restorane svi veli-ki gradovi sveta, takođe i muzeje, lepe parkove, šetališ-ta… Ali Italija ima stil i način života na kome joj mogupozavideti svi, pa i oni mnogo bogatiji.

Sećam se dijaloga iz filma „Treći čovek” kada OrsonVels kaže svom prijatelju: „Italija je imala Bordžije i velikezavere, ratove, atentate, razne katastrofe, ali je stvorilarenesansu. Švajcarska živi u miru stotinama godina istvorila je samo sat sa kukavicom, ku-ku”. Ta Italija danasčuva i nezaboravan osećaj za lepo i fino trošenje slo-bodnog vremena. Porodice, pojedinci, prijatelji odlaze urestorane, piju vino, razgovaraju... I bogati i siromašniimaju onu šarmantnu mediteransku opuštenost, a govoremožda najmelodičnijim jezikom na svetu. Ostalo jeantička i hrišćanska Italija, renesansa i moderan dizajn. Upohode toj Italiji krenuo sam početkom oktobra, a vratiosam se sa utiskom koji sam upravo opisao.

Moje putovanje započelo je u pravo vreme, kad su blagii sunce i ljudi. Dobar izbor, kako to kažu konobari ma štada odaberete.

Prva stanica - Venecija. Odsedam u mestašcu koje sezove Lido de Jesolo. Odatle stižem brodom u glavnu tur-ističku luku Mletačke republike. Riva dei Skiavoni. Ovu,slovensku rivu Mleci su podigli na drvenim stubovimaposečenim u Dalmaciji. Ima Crnjanski jedan stih: „Kakavje to Slaven bio na rivi dei Skiavoni”. Melanholičan stih,kao što je i Venecija lepa poput renesansnog cveta kojinastaje u mašti umetnika. Taj osećaj sugerišu stare fasade,koje u dodiru sa vodom povlače tamne senke, pogledi nakupole crkava sa oreolom od jata golubova i gondole kojeklize ispod mostova. Veneciju čine i brojni turisti, suvenirikoji se sele u kućne vitrine po celom svetu, renesansniprozori iz kojih lepršaju tanke zavese na slanom vetru.Video sam most Rialto, Most uzdisaja, Trg svetog Marka,pio espreso kod „Floriana”. Vozio sam se i gondolom. Alinije se čulo: O sole mio. To je grad koji ponosito tone uJadransko more iz koga je izronio u V veku pred naletomHuna na Apeninsko poluostrvo. Tone aristokratski unajlepšem odelu sa nakitom koji polako nestaje u laguni.

Druga stanica - terme Monte Katini. Mala, udobnabanja u koju Firentinci dolaze na odmor. Nalazimo se uToskani. Nastavljamo za San Diminijano, srednjovekovnigradić na vrhu brda koji je nekad imao slavnih 14 kula.Toskana je kao rajski vrt. Divni vinogradi, blago zata-

lasan predeo, ušuškana seoca i manji gradovi… Jesen je,pa je priroda u zlatnožutim i smeđim bojama. U jednojtratoriji pijem kjanti uz sir sa lokalnih imanja.

Treća stanica - Rim. Caput mundi (prestonica sveta),La citta eterna (večni grad), Limen apostolorum (apos-tolski prag), La citta dei sette colli (grad sedam brežulja-ka), ili najkraće moguće - Roma. Vratio sam se, sada samveć siguran da sam ipak bacio taj sudbonosni novčić uFontanu di Trevi. Čujem da turisti ubacuju toliko novčićada ih sakupljaju malim bagerima. Tu su milioni evra umetalu. Nijedna fontana na svetu ne zarađuje toliko.Glavni grad Italije je doživljaj koji se pamti. Posećujemantičke i hrišćanske spomenike, Vatikan i Vatikanskimuzej, divim se Mikelanđelovim radovima. Za ovu pri-liku ne opisujem ni crkvu Svetog Petra, ni Sikstinskukapelu. O tome su drugi već sve rekli. Rim je kaoBotičelijeva školjka iz koje se rađa Venera. Ali strpljenjamalo. Tu slavnu sliku ću videti u Firenci.

Najzad - Firenca. Služi me lepo vreme. Grad na reci Arno.Prestonica renesanse. Gde god da se pogled uputi ugleda senešto lepo. Obilazim katedralu Santa Maria del Fiore.Provlačim se ulicama opkoljenim divnim zgradama za kojestručnjaci kažu da su po stilu između kasne gotike i rene-sanse. Preovladava plemenita boja cigle. Firenca nije velikigrad. Ima samo nešto više od 300 hiljada stanovnika, ali jekao i svi stari gradovi severne Italije puna muzeja i spomeni-ka. Nezaobilazna je skulptura Davida, a na Mikelanđelovgrob u bazilici Santa Kroče ide se kao na hodočašće.

Čujem da je u Firenci rođen italijanski fudbal. Igrali suga još pre 300 godina na jednom trgu. Nije to bio fudbalu današnjem smislu te reči. Dve ekipe su valjale nekuogromnu loptu, pa ko koga odgura preko crte. Ali,poslovni Italijani su od toga napravili turističku atrakciju.Organizuju i utakmice. Kažu da se tada, pre 300 godina,rodio Kalčo. Niti je to Kalčo niti fudbal, ali je veselo.

Stižem u Veronu. Grad Romea i Julije. Da nije bilo Šek-spirove tragedije, Verona bi bila samo jedan od lepih itali-janskih gradova. Ovako je grad ljubavi i treperavezaljubljenosti. Turisti posećuju Julijin balkon, ostavljajuceduljice sa ljubavnim porukama na jednom zidu. Ovde jesve u znaku turizma. Potomci zavađenih porodica Montegii Kapuleti žive u miru. Žive od turizma. Ali Veronu čini ivelika arena iz prvog veka u kojoj se održavaju svetskislavne operske predstave. To je događaj koji okuplja hiljadegledalaca, a na sceni se pojavljuju samo najveće zvezdeoperske umetnosti. Ovaj grad to zaslužuje, a to što su glad-ijatore zamenili debeljuškasti tenori nikome ne smeta.

Vraćam se kući. Pored mene, jednom beogradskomulicom prozujala je „vespa“. To je deo Italije u nama. Izamene ostaje zlatnožuta Toskana, mostovi Venecije iFirence, fontane Rima. A ja dođoh, videh i, naravno,opet ću doći. Zoran Arsenović

Toskana kao rajski vrtToskana kao rajski vrt

Italija, to je stil života i osećaj zalepo. Slovenska melanholija ufascinantnoj Veneciji i put u Rim.Plemenite boje Firence i mit oljubavnicima iz Verone


50 Svet na dlanuSvet na dlanu februar 2015.

Svet na dlanuSvet na dlanufebruar 2015. 51

* European Association of Urology Guidelines on Urological Infections 2013

Pre upotrebe detaljno pro~itati uputstvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama

na lek posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

STVAR LI^NE URINOKULTURE

Urobitrat® - biljni instant ~aj za osobe sklone infekcijama i stvaranju peska i kamena u mokra}nim putevima Deluje protivupalno i

pospešuje izbacivanje te~nosti iz organizma

Prijatnog ukusa, pogodan za svakodnevnu primenu

Kao dopuna antibiotskoj terapiji

Uro-vaxom® - jedini oralni lek za prevenciju urinarnih infekcija po preporuci Evropskog udruženja urologa* Kapsule koje ja~aju prirodni imunitet

organizma protiv Ešerihije koli Klini~ki dokazan tokom više od

30 godina primene Prakti~no doziranje jednom dnevno

Documents

Svet na dlanu broj 58