СВЕТИ ЈОВАН РУСКИ ЧУДОТВОРАЦ Колико је светила у тами, зар да по мраку ходимо!? Сјајна звезда хришћанскога света, путоказ и водиља кроз овоземаљски живот до небеске домовине јесте истински подвижник и исповедник, Јован Руски Чудотворац. Свети Јован Руски роди се од побожних родитеља у Малорусији, крајем 17. века. Детињство и рана младост Јованова беху испуњени молитвом, постом и подвизима и када стаса, беше позван у војску Цара Петра I где, као обичан војник, учествоваше у руско – турском рату. 1711. године, Јована и његове саборце заробили су Татари а Јована продаше као роба заповеднику турске коњице, који га одведе у своју постојбину, Малу Азију, у насеље Прокопи. Турци су заробљене Русе на све начине приморавали да промене веру и да приме мухамеданство а најчвршће у вери су страшно мучили и понижавали на разне начине. Такав беше и Јованов господар, који беше веома окрутан али никакве претње ни уцењивања нису могли поколебати Јована да се одрекне Христа и промени веру. Остало је забележено да је Јован рекао своме господару :'' Као хришћанин сам се родио као хришћанин ћу и умрети. Узалудно покушаваш то да промениш''. Од тог времена, мада живеше веома бедно и оскудно, Јован више није био примораван да промени веру и дане проводише чувајући стоку и радећи све послове у домаћинству са великом усрдношћу, смирено носећи свој крст, без роптања а вечери проводише у пламеној молитви. Иако, због савесног обављања својих дужности, често трпеше погрде и подсмех и од осталих слуга, Јован пружаше љубав и помоћ свима. Видећи смиреност и поштење Јованово и његов господар га силно заволе и имаше велико поверење у Јована а због близине праведника, његово имање брзо напредоваше у свему. Чак је Јовану предложио да се пресели код њега у кућу што Јован одби и остаде да живи у штали јер не хтеде да умањи свој подвиг и да прекине непрестано општење са Господом а такође је могао дуго и несметано да се моли. Често је ноћу одлазио у цркву светог Георгија и до јутарњих часова се молио а у празничне дане одлазио је на литургију и причешћивао се. Велики беше Јован у милосрђу и љубави својој и мада и сам у великој оскудици свима помагаше. После много трудова и патњи чудесно осети да му се приближио крај живота и позва свештеника пред којим се
