*TA JE SOCIOLOGIJA?

KLASA, STRATIFIKACIJA I NEJEDNAKOST I

KLASA, STRATIFIKACIJA I NEJEDNAKOST

Socijalna stratifikacija (društveno raslojavanje) - izraz nejednakosti između pojedinaca i grupa u okviru ljudskih društava

Najčešće određenje na temelju imovine ili vlasništva, ali i drugih činilaca – pol, starost, verska pripadnost, položaj u vojsci

Različit (nejednak) pristup pojedinaca i grupa nagradama na osnovu položaja unutar stratifikacione šeme

Određenje stratifikacije: strukturalna nejednakost između različitih grupa ljudi

Stratifikacija kao geološki slojevi stena na površini zemljePrivilegovani u društvu na vrhu a manje privilegovani na

dnu


Četiri osnovna sistema raslojavanja (stratifikacije) u istoriji: ropstvo, kasta (kastinski sistem), stalež (staleški sistem) i klasa (klasni sistem)

1. Ropstvo – ekstremna nejednakost među ljudima (posedovanje drugih osoba); danas gotovo u potpunosti iščezlo

2. Kasta (kastinski sistemi) – društva i kulture indijskog potkontinenta; verovanje u ponovno rađanje; pojedinci koji ne poštuju dužnosti svoje kaste u sledećoj inkarnaciji će zauzimati niži položaj; zabrana kontakata pripadnika različitih kasti (ranga)

3. Staleži – feudalna društva u Evropi; slojevi sa različitim obavezama i pravima; najviši stalež – aristokratija i plemstvo; drugi stalež - sveštenstvo, te treći stalež


Klasni sistem različit od ropstva, kasta ili staležaKlasa: široko grupisanje ljudi koji dele ekonomske

resurse, što snažno utiče na način života koji vodeOsnove klasnih razlika: posedovanje bogatstva i

zanimanjeRazlikovanje klasa od ranijih oblika nejednakosti:

Klase se ne uspostavljaju na osnovu pravnih ili religijskih propisa, nasleđene pozicije ili zakona i običaja; veća fleksibilnost klasnih sistema, granice među klasama nisu jasno i striktno definisane; nema ograničenja stupanja u brak pripadnika različitih klasa

Sticanje a ne dobijanje rođenjem pripadnosti klasi; intenzivnija društvena pokretljivost (uzlazna i silazna) – u kastinskom sistemu nemoguća


Utemeljenje klasa na ekonomskoj nejednakosti između grupa pojedinaca – razlike u pogledu imovine i kontrole nad materijalnim resursima; u drugim sistemima ključni neekonomski činioci (npr. uticaj religije na kastinski sistem u Indiji)

Zasnovanost nejednakosti na temelju ličnih odnosa dužnosti i obaveza kod ranijih tipova stratifikacije: gospodar i rob, feudalac i kmet, pripadnici više i niže kaste; klasni sistemi zasnovani na širokim vezama bezličnog karaktera; osnov klasnih razlika nejednake plate i uslovi rada – odnosi se na sve pripadnike istog zanimanja (rezultat ekonomskih uslova u celokupnoj privredi)

TEORIJE O KLASI I STRATIFIKACIJI

Teorije Karla Marksa i Maksa Vebera kao osnov najvećeg broja socioloških proučavanja klase i stratifikacije

Dalje razvijanje Marksovih ideja u marksističkoj tradiciji

Neoveberijanski pristupi

Izlaganje: analiza teorija Marksa i Vebera te neomarksističkog pristupa Erika Olina Rajta

TEORIJA KARLA MARKSA

Većina Marksovih radova o stratifikaciji ali bez sistematičnog određenja pojma klase

Rukopis Kapitala prekinut kod pitanja: “Šta čini klasu”?Sporenje tumača Marksovog dela o njegovom shvatanju

pojma klaseDvočlana, tročlana ili višečlana klasifikacija?Klasa: grupa ljudi koja ima istovetan odnos prema

sredstvima za proizvodnju ili sredstvima pomoću kojih zarađuje za život

Pre razvoja industrije osnovno sredstvo za proizvodnju zemlja i oruđa za obradu, kao i uzgoj stoke

Predindustrijska društva: vladajuća klasa – zemljoposednici (robovlasnici, aristokratija i plemstvo)


Podređena klasa – oni koji obrađuju zemlju (kmetovi, robovi, slobodno seljaštvo)

Moderna industrijska društva – primat fabrika, poslovnih prostora, mašina i bogatstva ili kapitala

Vladajuća klasa – industrijalci ili kapitalisti (vlasnici sredstava za proizvodnju)

Podređena klasa – radnička klasa ili proletarijat (vlasnici radne snage)

Feudalizam: neposredna eksploatacija – davanje dela prinosa od strane kmetova feudalcima ili obaveza rada na njihovim imanjima

Složeniji karakter eksploatacije u kapitalizmu


Radnici u proizvodnji stvaraju više od onog što im kapitalisti plaćaju za održavanje egzistencijalnog minimuma (nadnica)

Višak vrednosti – izvor profita kapitalistePrimer proizvodnje 100 odela: prodaja 75 odela

obezbeđuje pokrivanje troškova proizvodnje (uključujući i najamnine), prodaja preostalih 25 odela predstavlja čist profit

Protivrečnost kapitalističke proizvodnje: društveni karakter proizvodnje i privatni karakter prisvajanja

Marksova kritika nejednakosti u kapitalizmu: stvaranje ogromnog bogatstva ali samo za kapitaliste

Relativno siromaštvo radnika i akumulacija bogatstva za kapitaliste


Pauperizacija: proces u kojem radnička klasa postaje sve siromašnija u odnosu na kapitalističku klasu

Čak i kad radnici postaju apsolutno imućniji u relativnom smislu su sve siromašniji u odnosu na kapitaliste

Nejednakost se ne odnosi samo na ekonomsku dimenziju

Rad u modernim fabrikama i upotreba mašina dovode do monotonije u radu

Fizički i psihički zamor pri obavljanju rutinskih zadataka iz dana u dan u istom okruženju (repetitivnost, odsustvo komunikacije)

TEORIJA MAKSA VEBERA

Osnov u Marksovoj analizi ali uz modifikacije i dopuneSličnost: postojanje sukoba oko moći i resursa u

društvuMarks: u središtu društvenih sukoba ekonomski činioci

i klasni antagonizamVeberovo shvatanje društva složenije

(višedimenzionalno)Socijalna stratifikacija zasnovana na klasi, ali i statusu i

partijiKlasa zasnovana na objektivno datim ekonomskim

uslovima ali ne samo na vlasništvu nad sredstvima za proizvodnju ili imovinom

Važnost i stručnog znanja, obrazovnih i drugih kvalifikacija – sve utiče na radno mesto pojedinca


Važan uticaj pozicije pojedinca na tržištu za ukupne životne šanse

Razlikovanje menadžerskih ili stručnjačkih poslova u odnosu na poslove manuelnih radnika (veće zarade i ukupno povoljniji radni uslovi)

Značaj kvalifikacija (školskih) i stečenih stručnih znanja

Razlikovanje visokokvalifikovanih te polukvalifikovanih i niskokvalifikovanih radnika

Status: razlike između društvenih grupa u pogledu poštovanja ili prestiža koje im pridaju drugi

Moderna društva: izražavanje statusa kroz stilove života ljudi


Simboli i obeležja statusa: mesto stanovanja, odeća, način izražavanja, zanimanje

Stvaranje zajednice osoba istog statusa – osećaj zajedničkog identiteta

Marks: statusne razlike kao posledica klasne podele u društvu

Veber: status nezavisan od podele na klase – posedovanje bogatstva često donosi visok status ali ima i izuzetaka

“Otmena sirotinja” u Britaniji (osiromašene aristokratske porodice)

Suprotan primer: “novi novac” ili “skorojevići”


Stvaranje partija u modernim društvima – značajan aspekt moći koji utiče na stratifikaciju (nezavisno od klase i statusa)

Partija: grupa pojedinaca koji zajedno rade jer su im poreklo, ciljevi ili interesi zajednički

Organizovana delatnost partije ka ispunjenju nekog cilja koji je u interesu njenog članstva

Marksovo objašnjenje statusnih razlika i pripadnosti partiji pomoću pojma klase

Iako utiču na klasne podele, ni status ni pripadnost partiji se ne mogu svesti na njih

Privlačnost partija za pripadnike različitih klasa (mogu se zasnivati na religijskoj ili nacionalnoj pripadnosti)


Marksističko objašnjenje sukoba katolika i protestanata u Severnoj Irskoj: različite klasne pripadnosti – više katolika nego protestanata među radnicima

Veberijansko objašnjenje: mnogi protestanti potiču iz radničkih porodica – partije odražavaju klasne i religijske različitosti

Ocena Veberove teorije: ukazivanje i na ostale dimenzije stratifikacije pored klase

Veberovo shvatanje fleksibilnija i bolje razrađena osnova za proučavanje stratifikacije nego Marksovo shvatanje

TEORIJA KLASE ERIKA OLINA RAJTA

Uticajna teorija klase – kombinacija Marksovih i Veberovih shvatanja

Tri dimenzije kontrole nad ekonomskim resursima u modernoj kapitalističkoj proizvodnji – tri glavne klase:

1. Kontrola nad investicijama ili novčanim kapitalom2. Kontrola nad fizičkim sredstvima za proizvodnju

(zemljištem, fabrikama, poslovnim prostorom)3. Kontrola nad radnom snagom Kapitalistička klasa: kontrola sve tri dimenzije u

okviru proizvodnog sistema Sa druge strane, radnička klasa ne kontroliše

nijednu dimenziju


Postojanje grupacija između dve pomenute klase – menadžeri i radnici beli okovratnici – protivrečne klasne lokacije ili pozicije

Uticaj samo na neke aspekte proizvodnje i veći stepen kontrole nad radnim okruženjem u odnosu na manuelne radnike

Nisu ni kapitalisti niti najamni radnici, ali imaju neke karakteristike obe kategorije

Oko 85-90% populacije prodaje svoju radnu snagu pošto nema kontrolu nad sredstvima za proizvodnju ali uz znatne razlike unutar ove kategorije

Dva činioca razlikovanja: odnos prema rukovodstvu i posedovanje veština ili stručnih znanja


1. Privilegovaniji položaj menadžera u odnosu prema rukovodstvu nego pripadnika radničke klase

Pomoć u kontroli nad radničkom klasom: nadgledanje ili evaluacija radnika – nagrađivanje većim nadnicama ili mogućnostima napredovanja

Ipak, ostajanje pod kontrolom vlasnika – kapitalista: istovremeno eksploatatori i eksploatisani

2. Posedovanje stručnih znanja i veština Specifičan oblik moći u kapitalizmu pripadnika

srednje klase koji imaju stručna znanja: primer stručnjaka za IT danas

Teža kontrola zaposlenih sa stručnim znanjima i veštinama – bolje nagrađivanje

MERENJE KLASE

Višeznačnost pojma klaseOperacionalizacija pojma: pretvaranje apstraktnog

pojma (klasa) u merljivu varijablu – moguća provera putem iskustvenih istraživanja

Različite klasne šeme (teorijski okviri) za uočavanje klasne strukture društva

Većina klasnih šema nastala na osnovu strukture zanimanja – tipa zaposlenja

Sve razvijenija podela rada i profesionalna strukturaZanimanje kao jedan od ključnih činilaca određenja

materijalnog i društvenog položaja i životnih šansi u celini

Shvatanje da pripadnici istih zanimanja imaju sličan položaj i način života

MERENJE KLASEViše oblika klasnih šema zasnovanih na profesionalnoj

strukturi1. Deskriptivne: funkcionalisti – stratifikacija kao deo

“prirodnog” društvenog poretka2. Teorijske (oslonjene na shvatanja Marksa ili Vebera):

objašnjenje relacija među klasama u društvu Dominacija “relacionih” klasnih šema kod teoretičara

društvenih sukoba – primer shvatanja Erika Olina Rajta (analiza procesa eksploatacije iz marksističke perspektive)

V. Britanija: Matična knjiga socijalnih klasa (RGSC) – isključivi osnov zanimanje: profesionalci, međuklasa (nemanuelni radnici), kvalifikovani nemanuelni radnici, kvalifikovani manuelni radnici, polukvalifikovani i nekvalifikovani radnici

DŽON GOLDTORP: KLASA I ZANIMANJE

Uticajna Goldtorpova klasna šema – iskustvena istraživanja društvene pokretljivosti

Odražavanje “relacione” prirode savremene klasne strukture

Autorovo negiranje bilo kakvog teorijskog uticaja ali ocena drugih da je reč o neoveberijanskoj klasnoj šemi

Dva glavna faktora određivanja klasne pozicije: tržišna situacija i situacija na radnom mestu

Tržišna situacija: primanja, sigurnost radnog mesta i izgledi za napredovanje – naglašavanje materijalnih nagrada i ukupnih životnih šansi

Situacija na radnom mestu: nivo autonomije i ukupnih odnosa kontrole koji utiču na zaposlenog

DŽON GOLDTORP: KLASA I ZANIMANJE

Jedanaest klasnih položaja ali svođenje na tri glavna: “službenička klasa” (Klase I i II), “međuklasa” (Klase III i IV) i “radnička klasa” (Klase V, VI i VII)

Postojanje male elitne klase (posednici imovine) – zanemarljiva kategorija u empirijskim istraživanjima

Noviji pristup: isticanje radnih odnosa umesto situacije na radnom mestu – ukazivanje na različite vrste ugovora o zaposlenju

Ugovor o radu: razmena rada za strogo određenu i ograničenu nadnicu (radnička klasa)

Ugovor o zaposlenju: elementi za povećanje plate ili napredovanje (službenička klasa)

Međuklasa – ugovor koji ima elemente oba oblika

VREDNOVANJE KLASNIH ŠEMA

Primena i klasne šeme RGSC i Goldtorpove klasne šeme u iskustvenim proučavanjima

Prednosti: ukazivanje na klasne nejednakosti u pogledu zdravlja i obrazovanja, klasno utemeljenog glasanja...

Znatna ograničenjaKlasne šeme zasnovane na zanimanjima teško

primenljive na ekonomski neaktivne (nezaposleni, studenti, penzioneri, deca)

Ispuštanje iz analize vlasništva i bogatstva pri određivanju klasne pripadnosti: preduzetnici, finansijeri, “stari bogataši”

Takvi “menadžeri” se svrstavaju sa pripadnicima mnogo siromašnijih slojeva

VREDNOVANJE KLASNIH ŠEMA

Ispuštanje iz vida ogromne koncentracije bogatstva u rukama ekonomske elite

Kritika Džona Vestergarda: pogrešno isključiti bogate zbog malobrojnosti iz klasne strukture

“Ti ljudi su na vrhu, jer se u njihovim rukama, u rukama veoma malog broja ljudi nalazi ogromna koncentracija moći i privilegija...”

Teškoće stvaranja klasne šeme za uočavanje klasne strukture društva – dovođenje u pitanje svrsishodnosti pojma klase nekih autora

Savremene promene: nove profesije, uslužna ekonomija, ekonomija znanja, učešće žena u radnoj snazi

Documents

*TA JE SOCIOLOGIJA?