1

1. Elektronske jedinice za detekciju I dojavu pozara

Javlja (detektor) poara je osnovni deo sistema za otkrivanje i dojavu poara, Sastoji se od tri celine:a- senzorski deo (ulazni

elemenat), osetljiv na parametara okoline b- pretvaraki deo, podatke od senzora pretvara u elektrinu veliinu c- deo za

kondicioniranje signala (pojaanje, filtriranje, normalizacija) Klase javljaa sa aspekta integrisane tehnologije:

I - nema deo za kondicioniranje /obrada elektrinih vrednosti izvan javljaa/ II - ima sve tri celine: senzorsku, pretvaraku i

deo za kondicioniranje III - funkcije pretvarakog dela i kondicioniranje su integrisane IV - sve funkcije (senzorska,

pretvaraka i kondicioniranje) jedinstveno integrisane (funkcije su objedinjene/upakovane u jedan/dva ipa koji su osnova tzv.

inteligentnih senzorskih sistema)

2. Osobine savremenih inteligentnih javljaca pozara

Pametan javlja obavlja:a- konverziju merene veliine (dim, toplota, EM raenje) u elektrinu, b- kondicioniranje

elektrinih signala, c- kontrolu merene veliine /definisan prag/, d- lokalnu zvunu/svetlosnu signalizaciju, e- lokalnu obradu i

odziv na adresu prepoznavanja, f- komuniciranje sa centralnom jedinicom sistema, g- samotestiranje i autokalibraciju

Prednost pametnih javljaa u odnosu na konvencionalni javlja:

a - preciznija lokacija poara, b - jeftinije oiavanje (jedna parica 200 veza), c - vienivoiska signalizacija, d -

funkcionisanje i kod kratkog spoja, e - vienivoisko alarmiranje,f ukljuivanje izvrnih jedinica/sprinkler, g nadzor nad

drugim javljaima.

OPTE KARAKTERISTIKE: ukupno vreme odziva zavisi od vremena:- pojave konkretne opasnosti po ljude i imovinu

tH - prenosa proizvoda poara do javljaa tt - porasta poara do nivoa detekcije tf , - odziva javljaa kada ja dostignut nivo

detekcije tD,- efektivnog odziva kad je poar detaktovan tE. tr = tH - ( tt + tf + tD+ tE )tr preostalo (rezidualno) vreme, koje

mora da bude vee ili jednako nuli

a - POUZDANA DETEKCIJA + b - PRAVOVREMENA DOJAVA+c - BRZA INTERVENCIJA =EFIKASNO

GAENJE POARA

3. Podela javljaca pozara

I- prema nainu aktiviranja na: * automatski javljai** termiki javljai** dimni javljai*** jonizacioni

*** optiki javljai** javljai gasa ** javljai plamena. * runi javljai obavezni su deo stabilne instalacije sistema zastite od

pozara, prema konstrukcionim resenjima pripadaju kontatknim javljacima, instaliraju se tako da budu lako dostupni.

II- prema povrini pokrivanja na:* takasti javljaci integralni * linijski javljai, neintegralni, III- prema nainu odziva na

detektovanu pojavu:- javljai granine vrednosti- javljai razlika- javljai brzine promena. IV- prema mogunosti resetovanja

na:- mogue resetovanje javljaa poara - resetovanje mogue zamenom delova- resetovanje nije mogue. V- prema nainu

resetovanja na:- automatsko resetovanje - runo resetovanje

RUNI JAVLJAI POARA- obavezni deo stabilne instalacije,- jednostavni su za upotrebu,- konstruktivno pripadaju

kontaktnim javljaima,- moraju da budu dostupni i vidno obeleeni,- od aktiviranja do signalizacije oko 3 s- a visini oko 1.5 m,

na rastojanju oko 40 m

4. Javljaci toplote

Vecina javljaca toplote radi na principu bimetalne trake koja se sa povecanjem temperature siri a sa smajnenjem skuplja. Na

osnovu korienih efekata, koji se javljaju kao posledica promene temperature sredine, javljai toplote se mogu podeliti na

javljae:- koji koriste topive metale, - koji koriste termodinamiku silu, - koji koriste efekat zavisnosti elektrinog otpora

od temperature, - koji koriste zavisnost magnetne indukcije od temperature, - javljae kombinovanog karaktera. - senzor

javljaa toplote istovremeno je i prekida strujnog kola. Prednosti ovog tipa javljaa je njihova jednostavna konstrukcija i veoma

pouzdan rad. Vremenom dolazi do starenja i zamora materijala, ime se smanjuje pouzdanost sistema. Mana ovih javljaa je

to imaju malu brzinu odziva na detektovanu pojavu poveanja temperature. zbog njihove manje osetljivosti u odnosu na druge

javljae, toplotne javljae treba izbegavati koristiti u visokim prostorijama i tamo gde i manji poari mogu da izazovu vee

tete. Ipak njihova primena nije marginalizovana jer su pogodni za korienje u sistemima na onim mestima gde nisu uspeno

primenjivi javljai dima i javljai plamena.

TAKASTI JAVLJAI TOPLOTE- javljai fiksne temperature (termostatiki) reaguju na dostignutu temperaturu- standard EN

54 - granina vrednost temperature je 57 C u praksi ova vrednost je oko 70 C, da bi se izbegli lani alarmi javljai gradijenta

temperature (termodiferencijalni) reaguju na promenu temperature. TERMOMAKSIMALNI JAVLJA SA TOPIVIM

ELEMENTOM- topivi elemenat najee je legura bizmuta (50%), olova (25%), kalaja (12.5%) i kadmijuma (12.5%) pod

nazivom Vudov (Wood-ov) elemenat, koji se topi na 70 C prekoraenjem fiksnog praga temperature dolazi do topljenja

elementa, to izaziva razdvajanje krajeva poluga i prekida strujnog kola i automatskog alarmiranja.

TERMOMAKSIMALNI JAVLJA SA BIMETALOM - koristi bimetalnu oprugu i vijke za podeavanje

temperature (40 -100 C) grejanjem ili hlaenjem bimetalne trake dolazi do uspostavljanja/prekida kontakta u takama 1 i 2

na ovaj nain doi e, uz ispunjenje uslova preddefinisanog temperaturskog praga, do alarmiranja. TERMOMAKSIMALNI

JAVLJA SA IVOM-sastoji se od U cevi delimino napunjene ivom ostatak je vakuumiran, sa platinskim kontaktima na

jednom kraju U cevi je toplotni izolator u ivu su uronjena dva platinska kontakta ive pri zagrevanju kraj cevi gde je izolator se

sporije greje drugi kraj se bre zagreva, pomerajui nivo ive i prekidajui kontakt. TERMIOMAKSIMALNI JAVLJAC

SA SONDO promena zapremine prenosi se preko kapilarne cevi na valjkasti deo, koji se iri ili skuplja, to zavisi od nastalih

promena kretanje izaziva prekid kontakta i prestanak proticanja struje, odnosno nastanak alarmnog signala.

Sastoji se od: kapilarne cevi, sonde, mikroprekidaa,opruge,vijka, valjka

Senzorski deo predstavlja sonda ispunjena tenou (alkohol), koja prati promenu temperature poveanjem i smanjenjem

zapremine. Termodiferencijalni javlja sa bimetalom- sastoji se od bimetalnih traka razliitog koeficijenta irenja pri poveanju

temperature gornja traka je inertnija, to ima veliki uticaj pri malim promenama temperature kada je promena temperature vea,

inertnost gornje trake obezbeuje njeno manje irenje ponaanje donje trake je obrnuto. Termodiferencijalni javlja sa

dijafragmom- metalna dijafragma stvara vazdunu komoru osetljivu na nagle promene porasta temperature na donjem delu

nalazi se mali otvor, koji pri manjim promenama temperature slui za izjednaavanje pritiska u unutranjosti i van komore pri

naglim temperaturskim promenama, otvor ne uspeva da propusti dovoljno vazduha u jedinici vremena, te dolazi do podizanja

dijafragmedolazi do uspostavljanja kontakta. Termodiferencijalni javlja sa termistorom- ima dva termistora NTC1 i NTC2 koji

su spregnuti u tzv. Whatston-ov most na termistor NTC1 deluje temperatura ambijenta kada doe do naglog porasta temperature

u okolini njegova otpornost naglo opada u odnosu na otpornost termistora NTC2, koji se nalazi u javljau promena otpornosti

uslovie pojavu alarma.

Posebne vrste javljaa: U komercijalne svrhe na tritu se nude: kombinovani javljai- reaguju i na fiksni temperaturni prag

daju krivu porasta temperature u jedinici vremena poveana upotrebljivost i pouzdanost u registrovanju poetka poara primena

u prostorima gde je visoka temperatura- kotlarnice, kuhinje i slini prostori, gde su javljai dima nepouzdani jer reaguju i na

poveana isparenja /

Linijski javljai - primenjuju se tamo gde se titi dui poarno ugroeni prostor (tuneli, hodnici, magacini,

parkinzi) Funkcioniu na principu: poveanja zapremine gasa u zatvorenom prostoru usled porasta temperature u normalnom

radu pritisci gasa su isti u samom javljau i senzorskoj cevi grejanjem senzorske cevi raste pritisak gasa kapilara ne moe da

kompenzuje pritisak dolazi do pomeranja membrane i uspostavljanja strujnog kola,ime se stvaraju uslovi alarma

5. Javljaci dima

DIM predstavlja smeu vrstih (mineralne nesagorive estice) i tenih (razne org. kiseline, vodena para, formaldehid i sl.)

supstanci i gasne faze (C-monoksid, C-dioksid, metan i druge gasovite komponente organskog i mineralnog

porekla) . JAVLJAI DIMA -Javljai dima (eng; Smoke Detector), u zavisnosti od principa na kojem funkcioniu u zoni

obuhvaenoj poarom i konstrukcionih reenja, dele se na:- jonizacione javljae /eng. Ionozation Smoke Detector/ - optike

javljae /eng. Photoelectric Smoke Detector/ kod pojave jednog broja poara, prolazei kroz fazu tinjanja, prvo se javlja dim,

a potom toplota i plamen zbog toga je ovaj tip javljaa naao iroku primenu u sistemima zatite. Kvantitativna zastupljenost

dima u prostoru obuhvaenom poarom, moe se izraziti kao masa (mg/l ili mg/m) ili preko optike gustine (%) JAVLJAI

DIMA - veliina poetnih estica dima 0,01- 0,4 m - prvo se javlja CO2 i dim /prednost ovih javljaa - imaju visoku

osetljivost i malu inertnost

a- jonizacioni javljai dima: - osetljivost na estice veliine 0,01 0,4/1.0 m - smetaju im vee koliine dima. Reaguju na

proizvode sagorevanja koji uticu na promenu jonizacione struje, primenjivi su u sl ciste vatre, odnosno pri manjim kolicinama

dima. Jer im se osetljivost smanjuje ako je prisutan jak gust dim.

Konstrukciona resenja ovih javljacu su dve odvojene komore od

kojih je jedna referent a dr merna komora. Do laznih alarma dolazi kada upadnu cestice prasine u javljac.

b- optiki javljai dima: - osetljivost na estice veliine 0,5 - 10 m - odlikuju se velikom osetljivou na dim imaju malu

inertnost pri odzivu, najefikasniji su gde je u startu velika kol. Dima. JAVLJAI DIMA -Nisu podesni za upotrebu u

sluajevima kada je:- temperatura prostora iznad +50 C i ispod -10 C - brza promena temperature prostora, koja dovodi do

oroavanja,- relativna vlanost vazduha 95%- velika koliina lebdee praine- prisutan dim uslovljen radnim procesomstrujanje

vazduha iznad 5 m/s

I JONIZACIONI JAVLJAI DIMA- koriste radioaktivni elemenat Am-241 (USA) Pl-239 (Rusuja) koji emituju estice,

koje jonizuju estice gasa izmeu elektroda, dim smanjuje stepen jonizacije gasa smanjuje se protok struje, usporavanjem jona

esticama dima jaina struje u komori zavisi od pritiska, jaine radioaktivnog izvora i napona koriste se javljai sa 2 komore /

merna i referentna/ ovi javljaci su:- Osetljivi su na male estice (otvoreni plamen)- Relativno neosetljiv na vee (gorenje PVCa,

poliuretanske mase...) Lane dojave su posledica:- prodora estica praine- prisustva vodene pare- pojave turbulencije

vazduha. uvanje rashodovanih punjenja ovih javljaa zahteva posebnu opreznost.

II- OPTIKI JAVLJAI POARA (eng. Smoke detector Photoelectric ) - reaguju na proizvod sagorevanja materije - dim,

koji dovodi do refleksije ili apsorpcije u IR-, UV- i vidljivom delu spektra EM zraenja baziraju se na korienju odnosa veliine

estica dima i talasne duine svetlosti apsorpcija svetlosti /slabljenje/ prijemnik registruje oslabljeni svetlosni zrak

- refleksija svetlosti /rasipanje/ prijemnik registruje samo reflektovanu svetlost. Ova j tip javljaa dima odlikuje se velikom

otpornou na prisustvo vlage, vibracija i eventualnog prisustva elektromagnetnog zraenja, to im smanjuje mogunost lanog

signala.

Refleksioni javlja dima sastoji se od izvora svetlosti, zastora i svetlosnog prijemnika ( fotoelemenat ) .

Svetlost od izvora

u uslovima kada nema prisutnih estica, ne moe pravolinijski doi do svetlosnog prijemnika, ali u prisustvu estica, koje

regflektuju emitovanu svetlost izvora, u svim pravcima ( difuzna refleksija svetlosti Thyndall ov efekat ), deo svetlosti e

pasti i na prijemnik, to e se registrovati, u zavisnosti od predviene promene u elektrinom signalu, kao alarm. Registrovanje

dima, odnosno pojava signala predviena je ukoliko se pojavi merljiva koncentracija dima u toku odreenog vremena (5-10 s ),

odnosno stvaranje bljeska na fotoelementu dva tri puta. Refleksioni javljai nisu osetljivi na vazdune turbulencije te se mogu

koristiti u ventilacionim kanalima i sl., ali su osetljivi i na estice praine, koje takoe mogu ostvariti efekat refleksije svetlosnog

zraka, ime se stvaraju uslovi davanja lanog alarma.

a- REFLEKSIONI JAVLJA DIMA (eng. Light-scattering smoke detector, reflected light smoke detector) sastoji se od izvora

svetlosti, zastora i svetlosnog prijemnika (fotoelemenat) u prisustvu estica, koje reflektuju emitovanu svetlost izvora,u svim

pravcima (difuzna refleksija svetlosti- Thyndal- ov efekat), deo svetlosti e pasti i na prijemnik registrovani efekat, u zavisnosti

od predviene promene u elektrinom signalu, moe emitovati alar. Registrovanje dima, odnosno pojava signala:

pri merljivoj koncentraciji dima u toku odreenog vremena (5-10 s), odnosno stvaranje bljeska na fotoelementu dva tri puta,

javlja se alarm.

Refleksioni javljai nisu osetljivi: - na vazdune turbulencije te se mogu koristiti u ventilacionim kanalima sa brzinom vazduha

i do 15 m/s - na iste poare ( plamen alkohola)- osetljivi su na estice praine, koje takoe mogu ostvariti efekat refleksije

svetlosnog zraka /lani alarm/

b- APSORPCIONI JAVLJA DIMA:- funkcionie na osnovu efekta apsorpcije svetlosnog zraka od strane estica dima dve

komore merna i referentna struja na izlazu iz merne komore je proporcionalna koliini dima prisutnim esticama dima, koje

apsorbuju polaznu svetlost izvora. Apsorpcioni javlja dima funkcionie na osnovu efekta apsorpcije svetlosnog zraka od

strane estica dima, ime se registruje promena u elektrinom signalu .

I kod ovog tipa javljaa konstrukciono su bazirane dve

komore jedna merna, a druga referentna.Struja koja se meri na izlazu iz merne komore proporcionalna je koliini dima, to

je praktino uslovljeno koliinom prisutnih estica u dimu koje, apsorbuju polaznu svetlost izvora.U novijim generacijama ovog

tipa javljaa,umesto do sada korienih klasinih izvora svetlosti, koriste se laserski izvori ( laserski optiki javljai - eng. Laser

optical detector ).

Linearni javljai dima funkcioniu na slinom principu kao i takasti javljai s tim to im je mogunost korienja proirena

na vee prostor ( vee i vie prostorije ). I ovde se primenjuju slina konstrukciona reenja, izvor iraenja IR- ili neki drugi (

predajnik ), reflektujua povrina ( ili bez nje ) i prijemnik zraka. U novijim generacijama ovog tipa javljaa, umesto do sada

korienih klasinih izvora svetlosti LED diode, koriste se laserski izvori (laserski optiki javljai - eng. Laser optical detector)

LINIJSKI JAVLJAI DIMA(eng. Linear smoke detector, infrared beam detector) Koriste se za specifine namene pokrivanja

prostora:- pokretne stepenice- magacinske prostorije- tuneli - energetska postrojenja i dr.(alarmni

pragovi:25%,35(50)%,50(70)%,rastojanje izmeu predajnika i prijemnika i do 100m, na visini od 18m i zatitom prostora do

1800m2). ** Linearni javljai dima funkcioniu na slinom principu kao i takasti javljai s tim to im je mogunost

korienja proirena na vee prostor ( vee i vie prostorije ). I ovde se primenjuju slina konstrukciona reenja, izvor iraenja

IR- ili neki drugi ( predajnik ), reflektujua povrina ( ili bez nje ) i prijemnik zraka. LINIJSKI JAVLJAI- koriste se za

specifine namene pokrivanja prostora (pokretne stepenice, magacinske prostorije,tuneli , energetska postrojenja i dr.Linijski

javljai poara mogu biti integrisani i neintegrisani .

JAVLJAI DIMA SA UZORKOVANJEM(eng. Air sampling smoke detection system)- primenjuju se kod detekcije u vie

taaka - tada postoji mogunost razreenja dima koji ulazi kroz jedan otvor ukoliko vazduh ulazi sa vie strana - ventilatorom

se usisava vazduh kroz vie cevi u jedinicu koja detektuje prisustvo dima- bitno je da se ne postigne brzina usisanog vazduha

vea od maksimalno dozvoljene za instalirani javlja- nekada se postave i dva javljaa (jedan signalizira predalarm, a drugi

alarm). Prednost javljaa sa uzorkovanjem:- ne naruavaju estetiku prostora (kod starih zdanja)- u prostorijama gde se odrava

stalna temperatura i vlanost-raunarski kabineti i sl.)- u prostorijama sa visokom tavanicom- u hladnjaama, gde su cevi od

plastike da se ne hvata led i najmanja udaljenost od 10m od normalne ambijentalne temperature

6. Javljaci plamena

JAVLJAI PLAMENA (eng. Flame Detector)- Ukoliko u poetku nastanka poara doe do tinjanja, razvoja dima i toplote,

a potom i plamena, javljai dima i toplote bie efikasni u detekciji poara. Meutim, kada doe do paljenja lako zapaljivih

tenosti i gasova, bez faze dima i poetnog tinjanja, nego se odmah stvara plamen i zraenje, efikasniji su javljai plamena.

Najvanije osobine javljaa plamena:- primena kod lakozapaljivih gasova i tenosti /gde nema dima/ - velika osetljivost

na plamen koja osigurava detekciju- veoma velika brzina odziva- neosetljivost na zraenja koja nisu iz poara- blokada

apsorpcije zraenja od zaprljanosti /ulje, praina, voda, .../- nije bitna udaljenost od poara.

Pri izboru opdgovarajueg javljaa plamena, neophodno je dobro proceniti: - vrstu zraenja plamena /to zavisi, pre svega od

specifinosti gorivih materijala/ - potom odabrati onaj koji ima najbolju selektivnu spektralnu karakteristiku- tako e biti

izbegnuti lani signali. Javljai plamena dele se prema talasnoj duini koju koriste za detekciju na:- ultraljubiasti - do 0.3 mvidljivi

- od 0.3 do 0.8 m- infracrveni- za dva podruja - od 0.8 m do 1,3 m- od 1,3 do 10 m- kombinovani- kombinovanje

prethodnih.

ULTRALJUBIASTI JAVLJAI PLAMENA(eng. UV Flame Detektor) Osetljiv je i registruje UV deo spektra plamena -

UV zraci sunevog zraenja apsorbuju se slojevima atmosfere, te ne utiu na stvaranje lanih signala detektora- Konstrukciono

reenje ovih javljaa obuhvata hladnu katodnu cev /slina cevi Gajger-Miler ovog brojaa/- Podruje registrovanja UV

zraenja plamena je ue definisano (185 nm-245 nm /0.185-0.245 m/. UV javljai poara detektuju plamen na rastojanju

do desetak metara, za par sekundi, ali im se vreme odziva moe praktino meriti milisekundama kod detekcije UV zraka

eksplozije.- Ova vrsta osetljivih javljaa koristi se kod sistema zatite od poara gde se nalaze lakozapaljive tenosti, gasovi i

poari metala bez dima- Lane alarme mogu dati detekcijom zraka blica, autogenog zavarivanja, Rtg zraka i dr.- Osetljivost na

poar se meri detekcijom plamena nafte na 0.1m2 (10-12m rastojanje).

INFRACRVENI JAVLJAI PLAMENA:(eng. IC Flame Detector)- Detektuju IC deo spektra elektromagnetnog zraenja, koji

dominira u zraenju otvorenog poara.- Ovaj tip javljaa konstruktivno je reen tako da detektuje oblast spektra izmeu 4.15 m

i 4.55/4.70 m, ime se izbegava oblast IC zraenja Sunca (IC zraci su manje talasne duine). IC JAVLJAI PLAMENAFilterima

za odreenu frekvenciju IC-zraka, brojaem i posebnom memorijskom jedinicom prati ulazee impulse po jedinici

vremena - Kada se dosegnu definisane vrednosti za ovaj tip javljaa (talasna duina i uestalost treptanja/ 2-10Hz), javlja

proizvodi alarm- IC javljai ugrauju se u sisteme koji tite lakozapaljive tenosti i gasove.- Lani alarmi mogu potei od IC

zraka Sunca. Javljai dima sa uzorkovanjem- primenjuju se u sluaju kada se detekcija vri u nekoliko taaka, jer tada postoji

mogunost razreenja dima koji ulazi kroz jedan otvor ukoliko vazduh ulazi sa vie strana ventilatorom se usisava vazduh kroz

vie cevi u jedinicu koja detektuje prisustvo dima bitno je u primeni ove vrste javljaa da se ne postigne brzina usisanog vazduha

vea od maksimalno dozvoljene za instalirani javlja.

7. Javljaci ugljenmonoksida

JAVLJAI UGLJENMONOKSIDA- javljai relativno novije generacije - ugljenmonoksid (CO) je proizvod nepotpune

oksidscije ugljenika, odnosno proizvod tinjajuih poara - u momentu nastanka plamena smanjena je koliina prisutnog

ugljenmonoksida, te je efikasnost ovih javljaa umanjena- u ranoj fazi poara deluju efikasno, kada imaju veliku brzinu odziva i

tanost. Konstrukciono i fenomenoloki je ureeno da je odziv ovih javljaa veoma brz i taan, ali oni ne mogu zameniti

javljae dima pogotovu u situacijama kada:- tieni prostor predstavlja komunikaciju za evakuaciju ljudi- se tite maine i

elektroinstalacije od pregrevanja- je tieni prostor pod strujanjem izduvnih gasova automobila i sl. - treba tititi zapaljive

tenosti. Javljai ugljenmonoksida postavljaju se kao dopuna javljaima dima u sluaju kada: - postoji rizik pojave tinjajuih

poara - postoji rizik od nastanka poara u zatvorenom prostoru. Primena samo javljaa ugljenmonoksida za otkrivanje i dojavu

poara preporuuje se:- kada postoji rizik iskljuivo od tinjajueg poara- kada je primena optikih javljaa dima nesigurna

zbog eventualnih lanih alarma - ako je veliina prostora koji se titi do oko 50 m.

8. Visekomponentni (visesenzorski) javljaci pozara

U poslednje vreme poceli su da se proizvode javljaci pozara sa vise komponenti tj sa vise senzorskih elemenata. Cilj mu je da

detektuje vise pocetnih fenomena pozara cime se pored ekonomicnijeg resenja postize I veca pouzdanost. Nacin kombinovanja

vise senzorskih javljaca je stvar I odluka dizajnera koji osmisljaju najprihvatljiviju kombinaciju za trziste. Npr u jednom

mozemo imati: opticki sensor dima, sensor toplote, I npr infracrveni sensor.

9. Odabir javljaca pozara

U zavisnosti od proizvoda sagorevanja, intenziteta, obima, vremena nastajanja, trajanja izbor je veoma razlicit. Da bi se mogao

odabradi adekvatan javljac potrebno je izvrsiti analizu nastanka I trajanja pozara. U labaratorijama se vrse ispitivanja javljaca

I glavni parameter odabira je brzina njegovog odziva na osnovu koje se definise njegova efikasnost. Da bi se izvrsila podela

detektora u klase neophodno je potrebno je izvrsiti labaratorijsko testiranje pri istim uslovima koji podrazumevaju istu kolicinu

I vrstu goriva kao I identicnost prostorije.

Neophodno je da se prati postignuta koncentracija dima u momentu registrovanja odziva.

10. Elementi uticaja pri odabiru optimalnih javljaca pozara

FAKTORI KOJI UTIU NA IZBOR JAVLJAA POARA - poetak poara i njegov razvoj u najranijoj fazi, koji se oekujepredvianje

daljnjeg toka poara - ambijentalni uslovi u kojima se odvija- pospeujui i ometajui faktori - geometrija prostora i

drugo. Pored ambijentalnih uslova, potrebno je pri izboru javljaa uzeti u obzir i druge uticaje okoline : - predmet tienja

(materijalna dobra ili ljudi i kombinovano)- materijali u neposrednoj blizini mesta izbijanja poara i njihov uticaj na tok

procesa- radni procesi u blizini, veliina objekta- namena objekta itd. Kritian parametar i granino dozvoljena vrednost poara

mogu biti:- granino dozvoljena snaga arita poara- granino dozvoljena temperatura poara- granino dozvoljena povrina

poara- vreme slobodnog razvitka poara, za koje prva jedinica za gaenje koja pristigne moe da ga ugasi.

Izbor javljaa poara- uticaj ambijentalnih uslova:- temperatura - ne sme da bude ispod, niti iznad propisane vrednosti za

konkretni javlja- strujanje vazduha - brzina vetra za javljae dima ne sme da bude vea od 5 m/s, ukoliko javlja nije

konstruisan za vee - kod termikih i javljaa plamena, strujanje vazduha praktino ne utie.- vibracije treba izbegavati

postavljanje javljaa na opremu koja vibrira- vlaga, dim, praina i aerosoli reenje ovog problema je ugradnja odgovarajuih

filtera, a kada je u pitanju vlanost, dozvoljena je relativna vlanost i do 95%, ali bez stvaranja magle i rose- svetlost kod

javljaa plamena potrebno je obratiti panju da ne smeju biti prekriveni.

Minimum osnovnih funkcija centrale za dojavu poara:- prikupljanje i obrada svih informacija o stanju na trasama dojave

poara, stanjima javljakih jedinica, ureaja za upravljanje i dr.- kontrola sopstvenih funkcija- svetlosna i zvuna signalizacijapotpuna

kontrola nad podsistemima (ukljuivanje, iskljuivanje, resetovanje). odluka o alarmiranju na osnovu signala

dobijenog od javljaa - zapis bitnih parametara (vreme nastanka poara i resetovanja, druga iskakanja sistema, osnovno

ukljuenje u rad itd.)- trenutno iskljuenje sistema za ventilaciju. zatvaranje poarnih klapni- automatsko zatvaranje poarnih

vrata- ukljuivanje dodatnog osvetljenja- pozicioniranje liftova na predvieni nivo - druge zadate funkcije u vezi evakuacije i

gaenja poara.

11. Detektori za gasove I paru

U praksi se veoma esto javlja potreba kontrole prisustva zapaljivih i toksinih gasova i para u cilju preventivne zatite od

trovanja, eksplozije i poaraOva potreba naroito je ispoljena u:1. industrijskim pogonima na razvodima gasnih mrea,2. kod

potroaa koji koriste gasove,3. oko ahtova i u drugim prostorima gde se oekuje nekontrolisan izlazak gasova iz zatvorenih

instalacionih sistema. Jedan rucni gasni detektor odlikuje: visoka preciznost merenja, pouzdan rad, jasan prikaz numerikih

vrednosti, zvuna signalizacija alarmnih stanja, jednostavno rukovanje, duga autonomija rada Detektor gasa zasniva rad na

poluprovodnikom senzoru smetenom u detektorskoj sondi povezanoj spiralnim kablom sa ureajem.

Tehnike karakteristike su: Senzor: na bazi poluprovodnika, temperaturno stabilisan Osetljivost na: metan, propan, butan, zemni

gas, amonijak, freon i td. Uzorkovanje: difuzijom Opseg detekcije: 0-50% DGE Svetlosna indikacija: bargraf u intervalima

od po 5% DGE Tanost: 3% DGE (za CH4 pri standarnim uslovima) Alarm: 20% DGE Radna temperatura: -15 C - +50 C

Napajanje: Li-jon baterije

12. Tehnicki sistem za kontrolu pristupa objektu

SISTEMI ZA KONTROLU PRISTUPA OBJEKTU- CCTV sistemi za identifikaciju,Identifikacioni sistemi na bazi kodova i

kartica, Elektrine brave, Biometrika idetifikacija na osnovu analize duice oka, geometrije ake, karakteristika glasa, otiska

prsta. Sa sistemom za kontrolu pristupa odreenom prostoru ili objektu uspostavlja se kontrola i registracija kretanja (ulazak

i izlazak) svih lica. Na putu pristupa lica tienim prostorima prvo se uspostavlja fizika barijera kao prepreka neovlaenog

prolaska, a kontrolu obavljaju lica za fiziku zatitu. Pored toga, na mnogim objektima postavljaju se odgovarajua tehnika

sredstva kao sistemi za kontrolu pristupa, gde se broj lica iz fizikog obezbeenja smanjuje

Kontrola pristupa obino se sprovodi radi: Ostvarivanja uvida u pristup svih lica koja ulaze u kontrolisani objekat.

Onemoguavanja neovlaenom licu da ue u objekat. Kontrole da zaposleni radnici ili posetioci ne iznose bez dozvole neke

stvari, proizvode i sl. iz objekta. Kontrole da lica pri ulasku u objekat (radnici koji su zaposleni ili posetioci objekta) ne unose u

objekat nedozvoljena sredstva i materijale (eksplozivna, zapaljiva, radioaktivna i sl.). Ulogu kontrole prolaska u prostor koji se

titi preuzimaju: Sistemi za identifikaciju putem kodirane ifre kojom se otvara brava na ulaznim vratima. Sistemi identifikacije

putem odgovarajue kartice i slinog dokumenta lica. Sistemi biometrike idetifikacije (papilarne linije, geometrija ake,

fotografija lica, osobenosti mree kapilarnih sudova na fundusu oka, analiza glasa i slino)

13. Identifikacioni sistemi na bazi kodova I kartica

Upotreba kodiranih brava- Kontrolisan ulazak na objekat moe se obaviti i upotrebom brava, koje su montirane na ulazima,

a koje se otkljuavaju i dozvoljavaju prolaz nakon ukucavanja odgovarajuih ifarskih oznaka, a nekada i kombinovano sa

provlaenjem i odgovarajue kartice kao idetifikacionog dokumenta za odreeno lice.Ovaj dvojni kombinovani sistem kontrole

pristupa ima prednost jer se na ovaj nain izbegava zloupotreba kartica koje, nakon gubljenja ili krae, mogu biti u posedu

neovlaene osobe.

Kodirane kartice- Idenifikacija lica pomou kodiranih kartica je iroko u upotrebi, kako zbog jednostavnog

korienja, tako i radi brze kontrole i provere vie podataka za jedno lice i uporeenje sa podacima koji su ranije pohranjeni u

arhivu kompjutera sa kojim je sistem kontrole pristupa integrisan. Na osnovu primene tehnologije rada delimo ih na: magnetne

kartice, kartice sa bar kodom, beskontaktne kartice, cip kartice i kombinovane kartice.Funkciju itanja i identifikacije magnetnih

kartica i kartica sa BAR kodom obavlja kartini terminal. Kartini terminal se, osim za dozvolu pristupa koristi i u sistemima za

evidentiranje radnog vremena, identifikaciju i evidentiranje proizvoda i dr. U praktinom funkcionisanju terminal automatski vri

diskriminaciju kartinih kodova, a njegova kompatibilnost sa raunarskom jedinicom omoguuva lako konfigurisanje u zatitnim

sistemima.

Kodirane /magnetne kartice- Magnetni itai itaju kartice na kojima postoji magnetni zapis u vidu jedne trake i praktino je

itanje kartica nezavisno od smera provlaenja kroz prorez na terminalu. Kartice se rade od plastike. Beskontaktne RF i FRID

(radio frequency i radio frequency identificatio). Beskontaktni cip emituje visokofrekventnu energiju u domenu frekvencije radio

talasa, kartica se priblizi polju signala dobijajuci pri tom energiju koju apsorbuje putem malog namotaja u kartici. Primljenom

energijom aktivira mikro cip koji ima jedinstven identifikacioni kod, u trenutku prijema energije kartica ponovo emituje

odgovorajuci signal nazad. Prednosti: nema provlacenja, nema potrebe za posebnim odrzavanjem, citac moze biti ugradjen u zid

ili kuciste, nemoguce je kopirati karticu, kartica moze biti ocitana bez vadjenja iz odece.

Optiki itai- Optiki itai itaju optike karticeKartice su istog oblika kao i magnetne, ali umesto magnetne trake na kojoj

postoji zapis, koriste optiki kod.Kod je standardizovan.Karticu je takodje potrebno provui kroz prorez na terminalu

Cip kartice pametne predstavlja id jedinicu koja zahvaljlujuci ugradjenom mikrocipu moze memorisati I vezati info

koju sadrzi uz neku prakticnu primenu, mikrocip moze primiti veoma mnogo info. Neke od ovih super pametnih kartica

dizajniraju se sa malim ekranom I tastaturom, njena aktivacija je moguca kada se unese odgovarajuca sifra. Ona ima veliku

pouzdanost.mikromodul u kartici ima integrisani cip s memorijom I mikroprocesorom, ove kartice najvecu primenu imaju

prilikom evidentiranja radnog vremena I sistema kontrole pristupa. Terminali za kontrolu pristupa su inteligentni, autonomni

uredjaji koji su povezani sa eksternim citacem I elektronskom bravom a sam terminal se obicno ne nalazi na vidljivom mestu.

Neke kartice: MIFARE-frid koristi se u korporativnim aplikacijama gde sluzi kao elektronska propusnica I za elektronsko

placanje, bezbednost kartice se moze povecati primenom kriptografije npr. LEGIC- one pripadaju najvisoj sigurnosnoj klasi

beskontaktnih kartica za licnu identifikaciju. Upotrebljivati je mogu samo licencirani partneri legic-a, one obuhvataju kontrolu

fizickog I logicnog pristupa a mogu se upotrebiti I za skladistenje osteljivih podataka

Bezkontaktni itai- Bezkontaktni itai koriste elektromagnetnu indukciju za oitavanje kartica. Ove kartice u sebi sadre

oznaen kod koji prilikom prolaska kroz odredjena vrata ili primicanjem pored itaa biva oitan. BAR-kod skener LS300 (snima

na rastojanju od 300 mm ) iButton Touch memorijski itai- iButton Touch memorijski itai koriste kao medijum takozvane

Touch memorije koje su u obliku metalnih dugmia. U zavisnosti od tipa ove Touch memorije mogu u sebi memorisati vei

ili manji broj podataka kao i podatke o osobi koa je poseduje. Da bi se oitao, potrebno je Touch dugme prisloniti na ita.

ip kartice- ip kartice kod ovih itaa su u obliku velikih kartica za GSM telefone.U sebi mogu memorisati veliku koliinu

podataka. itanje ovih kartica je pomou odgovarajueg itaa. Svakako da u kontroli pristupa pomenutim karticama ima i

nedostataka, koje je potrebno i pomenuti:

- Zato ne koristiti bar kod ?Pre svega kartice za ovaj sistem je mogue kopirati na laserskom tampau. Oitavanje zavisi od

mnogo faktora: treba podesiti brzinu kojom se unose kartice u ita, kartice posle odredjenog perioda treba menjati,kartica nosi

samo kod, nema ni imena ni prezimena

Zato ne magnetni sistem ?Magnetne kartice i pored nekih zatita i premaza nisu u potpunosti pouzdane, Kartice se brzo habaju

i gube podatke sa sebe,Postoji mogunost lake sabotae itaa (prljavtina i sl.), Nije otporan na magnetno polje

Zato ne bezkontaktni sistem ?Nisu pogodne za evidenciju ljudi kada se u polju nadje vie od jedne kartice (kolizija).Postoje

i sistemi kod kojih je ovaj problem reen (antikolizioni sistemi), medjutim kod prolaska veeg broja ljudi ne zna se ija je

kartica oitana (mogunost manipulacije). Ovi sistemi se koriste najvie za identifikaciju vozila, paleta na pokretnim trakama,

kontejnera, itd.

Zato ne ip itai ?Ovi itai se koriste gde je potrebno da na kartici bude upisan veliki broj informacija o nosiocu iste, dakle

za specifine uslove. Samim tim i njihova cena je velika u odnosu na ostale itae i medijume. Brzina oitavanja je neto manja

nego kod ostalih sistema zbog velikog broja podataka koje nose u sebi. Kontakti ip kartica su predvidjeni za samo par hiljada

kontaktiranja

- Zato iButton Touch sistem ?iButton memorije su napravljene u oklopu od nerdjajueg elika. Nisu osetljive na mehanike,

atmosferske, kao i na druge uticaje, prilikom normalne upotrebe habanje je minimaln. itai iButton memorije su kao i

memorije robustni i mogu biti izloeni atmosferskim delovanjima, a otporni su i na mehanike uticaje. Brzina i pouzdanost

uitavanja je velika (1 sekunda za prijavu). Nose se kao bed i kao privezak za kljueve. Osnovni tip touch memorije nosi u

sebi podatke samo o identifikacionom kodu, dok vei nivoi mogu da sadre i mnogo vie podataka o nosiocu touch memorije.

Nemogue ih je kopirati, jer svaki proizveden iButton klju sadri u sebi odredjeni, jedinstveni na svetu, kod koji se pridruuje

identifikacionom broju koji je dodeljen odredjenom vlasniku

Sistem kontrole pristupa je sistem koji objedinjava sistem pristupa i sistem kontrole ulaza i izlaza sa kontrolom radnog

vremena Udaljenost od SERVER jedinice do itaa, za normalni rad sistema, moe biti veoma velika (do 1000 m) Zbog

velikog protoka ljudi i saobraajnih sredstava na svim mestima potrebno je postaviti po minimum dva itaa (jedan za kontrolu

ulaza, a drugi za izlaz) .

14. Biometrijska identifikacija

Identifikacija lica na osnovu oblika i metrikih proporcija ake. Trodimenzionalni oblik ake, njena geometrija, veliina i

proporcije pojedinih prstiju meusobno i u odnosu na celu aku veoma je individualno za svaku osobu, te je poreenje podataka

pri kontroli i njihovim poreenjem sa ranije memorisanim za dato lice dovoljno za identifikaciju

Neophodno je da lice koje je pristupilo kontroli prvo ukuca identifikacioni broj, a potom stavi aku pod skener, koji e veoma

brzo izvriti snimanje i preko raunarske jedinice dobiti komandu da li se radi o istom licu, kada je pristup dozvoljen ili ne,

kada pristup objektu se ne dozvoljava.U Australiji Security Group sa Univerziteta u Pertu (Australija) razvija ureaj sa hladnim

infracrvenim sistemom osvetljavanja ake i pravljenjem mape dobijene snimanjem ara vena i ila gornjeg dela ake.

Identifikacije lica pri njihovoj kontroli pristupa tienom objektu na osnovu papilarnih linija prsta- Veoma pouzdan nain

identifikacije lica pri njihovoj kontroli pristupa tienom objektu je i na osnovu papilarnih linija prsta. Ovaj sistem zahteva

skupu i sloeniju opremu, ali mu je efikasnost, brzina identifikovanja i pouzdanost u identifikaciji veoma veliki. Kao i kod

sistema kontrole na osnovu raspoznavanja ake i kod ovih sistema neophodno je prethodno u raunarskoj bazi arhivirati podatke

za odreeno lice koji e posluiti za uporeenje. U svetu postoji vie firmi koje se bave proizvodnjom tehnikih sistema za

biometrijsku identifikaciju lica: Identrix (Kalifornija), Fingerprint Tehnologies (Australija) i dr,koje razvijaju optike, optikoelektronske

i ultrazvune tehnolgije, koje uz pomo veoma monih raunarskih jedinica vre izuzetno brzu i nepogreivu

identifikaciju osoba na osnovu papilarnih linija prstiju i dlana.

Idetifikacija na osnovu izgleda lica osobe- Idetifikacija na osnovu izgleda lica osobe u obinom ivotu je najprimenjivija Kod

automatskog rada ureaja postoji niz potekoa koje nastaju zbog este transformacije izgleda lica menjanjem detalja kao to

su:promena frizure, putanje brkova i brade i njihovo menjanje, ugojenost, ozlede na licu i sl. Postoji vie ureaja koji se koriste

za ovaj nain utvrivanja identiteta: True Face- koristi standardnu video i raunarsku opremu, Siemens Nixdorf- koji poredi

izgled lica koje proverava sa izgledom memorisanim na kartici,FR 100 Tecnology systems- koristi kameru sa infracrvenim

zracima za dobijanje termike slike lica, mesta i izgled toplih linija i taaka koje nastaju cirkulacijom krvi kroz venski i arterijski

sistem sudova.

Identifikacija lica na osnovu glasa- Glas predstavlja specifinost i idenifikacionu karakteristiku za svakog oveka. Koristei ovu

osobinu mogue je kontrolu ulaska u neki tieni objekat izvriti veoma uspeno na ovaj nain. Kod ovog sistema neophodno

je da lice ukuca ifru ili se identifikuje preko kartice, a potom u mikrofon ureaja izgovori rei radi identifikacija. Kontrolom

izgovorenog glasa sa ve snimljenom bazom nedvosmisleno se vri identifikacija lica. U raunarskoj memoriji se npr. pohrane

referentne rei koje su kombinovane. Pri kontroli lice treba da izgovori kombinacije tih rei u mikrofon pri emu ureaj, koji

je integrisan sa raunarom, meri frekventne vrednosti i amplitudu tonova glasa u odreenom vremenskom periodu.Ukoliko se

identitet ne potvrdi prvi put, mogue je kontrolu izvriti ponovo sa sledee etiri izdvojene rei. Osnovni problem ovog naina

identifikacije lica je to se esto javljaju glasovne razlike pri ponavljanju referentnih rei (usled prehlade, pozadinski tonovi i sl.)

Identifikacija lica na osnovu analize mree kapilarnih sudova na fundusu (retina) oka- Pored ostalih, ve opisanih principa

na kojima se zasniva identifikacija lica zasigurno veoma interesantan je i nain identifikacije na osnovu analize mree kapilarnih

sudova na fundusu (retina) oka. Pokazalo se da je prostorni raspored kapilarnih krvnih sudova, njihova veliina i broj veoma

specifian za svaku osobu, tako da se dolo na ideju da se identitet lica vri upravo na osnovu ove osobine. Poznato je da i

blizanci imaju razliitu i neponovljivu sliku krvnih sudova retine oka (struktura irisa), to u ovim sluajevaima moe posluiti za

njihovu pouzdanu identifikaciju

Radi identifikacije obino se izaberu odreene zone (oznaene rafiranim kvadratima), koje imaju karakteristine izglede i

raspodelu krvnih sudova, pa se specijalno konstruisanim optiko-elektronskim ureajima integrisanim sa raunarima snimaju i

uporeuju sa arhiviranom slikom radi identifikacije i dozvole pristupa tienom objektu

Funkcionisanje tehnikih sistema zatite- Dobro funkcionisanje tehnikih sistema zatite podrazumeva ispunjenje najmanje par

uslova kao to su:pouzdanost sistema tehnike zatite, brza detekcija i rad sistema, dobra zatita sistema i dr.

Pouzdanost sistema tehnike zatite, kao bitan faktor dobrog funkcionisanja ovih sistema, zavisi od:vrste sistema, primenjenih

tehnikih reenja, materijala od kojih je sistem izgraen, strunog korienja i odravanja samog sistema i niza drugih faktora.

Pri odabiru sistema neophodno je prethodno definisati za koje potrebe se ugrauje sistem zatite, prostorno pokrivanje

projektovanim sistemom zatite, uslove u kojima e funkcionisati sistem i niz drugih uticajnih elemenata.

Brzina rada predstavlja vreme koje protekne od momenta aktiviranja alarma ili dojave naruavanja definisanih uslova rada

sistema do fizikog dolaska lica koja vre kontrolu i nadzor nad tienim objektom. Sistem tehnike zatite je efikasniji i zatita

potpunija, to je ovo vreme krae

Svaki sistem mora biti dobro zatien od bilo kakvog spoljnjeg naruavanja njegovog normalnog preddefinisanog rada. Sluajno

ili namerno, delimino ili u veoj meri onesposobljeni sistemi (oteeni strujni ili optiki vodovi, iskljuenje izvora napajanja

elektrinom energijom i sl.) predstavljaju lane sisteme zatite, iji je funkcionalni efeket tienja jednak nuli