EKOLOŠKO-TEHNOLOŠKO-BIOLOŠKA KOMBINOVANA METODA PČELARENJA DVOJNIM

DRUŠTVIMA U LR KOŠNICI

      Autor: Mag. pčelarstva NAUM BANDŽOV, 

 U zborniku referata Jugoslovenskog skupa o pčelarstvu sa međunarodnim učešćem koji se održao u Sremskim Karlovcima od 1. do 3. juna 1994., u mom referatu: "Uspešno biološko-tehnološko suzbijanje varoe u pčelarenju dvojnim društvima", naveo sam moje razlike u odnosu na originalnu Venerovu Kombiniranu metodu pčelarenja dvojnim društvima. Mislim da je dobro da ih sada navedem za naše čitaoce-pčelare koje su to razlike, sa ciljem da bolje shvate i eventualno primene moju Ekološko-Biološku Kombiniranu metodu pčelarenja dvojnim društvima.

Razlike su sledeće:

       1. Umesto Snelgrove pregrade sa otvorom 10 x 10 cm, sa duplom mrežom (razmera 2 – 3 mm), koja služi za odvajanje pomoćnog društva od osnovnog, ja u određenim periodima koristim žičanu pregradu preko celog otvora LR-ovog sprata sa razmerom rupica od 2 - 3 mm, s time što imam napravljen ulaz za usmeravanje pčela gore i dole i sa zadnje strane.

       2. Pri uzimljavanju pčelinjih društava, polunastavak koji sam uveo u sistem pčelarenja još 1975. godine, nalazi se isključivo ispod desetoramnog LR nastavka, a u vreme sezone jedan ili dva polunastavka se nalaze iznad matične rešetke u medišnom delu, zavisno od pčelarske godine (slaba, normalna ili dobra),

       3. Obavezno u prvoj polovini avgusta kada pristupam pripremi za uzimljavanje pčelinjih društava, donja matica je stara jednu do dve godine, u zavisnosti koja je ostala pri prošlogodišnjem spajanju dva društva, a gornja matica je obavezno mlada, starosti jedan do dva meseca,

       4. Metoda koji opisujem je izvodljiva samo sa manjim brojem košnica (do 50 proizvodnih) i odgovara amaterima, a ne profesinalcima koji pčelare sa većim brojem košnica (ponekad je u amaterskom pčelarenju obavezno intervenisati sa ramom u interesu bioloških zakona u pčelinjem društvu za dobijanje većih prinosa pčelinjih proizvoda.

        U pomenutoj kombinovanoj metodi G-din Vener je prihvatio neka moja viđenja i operacije koja imaju bioločku opravdanost, a nešto sam i ja prihvatio od njegovih profesionalnih tehnoloških viđenja i operacija. Ovo uzajamno dopunjavanje sigurno je doprinelo da kvalitet pčelarenja LR košnicom bude na višem nivou od prethodnih. U pčelarskoj nauci timski projekti uvek daju bolje rezultate od pojedinačnih. (ovo se potvrdilo i u timskom projektu Nove tehnološko-biološko-preventivno genetske metode za suzbijanje Američke truleži legla,objavljene u Makedonskom časopisu Melitagora br 7-8/97, str 241-246,  Niška Matica br. 10, 11, 12, i 13/99, kao i u Poljoprivrednom kalendaru za 2000. godinu).

METODA KAO KRITIKA DOSADAŠNJIH METODA

    Dosadašnji realni uslovi pčelarenja sa varoom i nekim drugim okolnostima (prskanje voća insekticidima, prskanje protiv komaraca i dr) idu na štetu brojnosti-jačini pčelinjeg društva, čime se narušava biološka celina u odnosu na mlade pčele prema starijima koji omer treba da bude 2 : 1 u korist mladih kućnih pčela, a time pčelinje društvo-organizam slabi i postaje podložan raznim bolestima (nozema, američka trulež, evropska trulež, krečno leglo i dr). Široko je prihvaćena metoda ojačavanja samo jednog pčelinjeg društva koje predstavlja najsavremeniju proizvodnu laboratoriju za pčelinje proizvode, na račun drugog ili trećeg pčelinjeg društva, koji postaju pomoćna (u savremenoj - najnovijoj tehnologiji za tako nešto ne postoji opravdanje).

U Jugoslaviji, odnosno sada u svim bivšim republikama postoje pčelari koji se deklarišu da pčelare sa 100, 200 i više košnica, a sele, odnosno pripremaju  samo 1/3 do najviše 1/2 za pašu, a ostatak ostavljaju na oporavak. Takvo rešenje napravljeno je iz potrebe ili ličnih iskustava i znanja pčelara t.j. nepoznavanja boljih rešenja za stvaranje vrlo jakih društava i dobijanja većih prinosa. Ovakvo pčelarenje i nije tako loše, ali ima mnogo slabosti, a to su što:

- traži više od dvostrukog ulaganja u kupovini košnica

- više rada i žrtvovanja pčelara

- pri pojačavanju proizvodnih društava leglom, narušava se prirodna biološka celina društva i potstiče ih prirodnom rojenju, što za pčelara pretstavlja nepopularno krajnje rešenje, a rezultat toga je šteta u količini pčelinjih proizvoda i velikog oduzimanja vremena, a znamo, da je VREME NOVAC.

              Za prevazilaženje ovih nedostataka, koji su jako bitni za pčelara, a u potrazi za boljim rešenjima, 1988 god. kada sam počeo istraživanja za DOKTORAT na Poljoprivrednom fakultetu u Skoplju na katedri Pčelarstvo kod Prof. Dr Bogoljuba Konstantinoviće koji je vodio tu katedru u nedostatku pčelarskih kadrova iz Makedonije uveo sam  ovu EKOLOŠKO-BIOLOŠKI kombinirani sistem  pčelarenja dvojnim društvima, sa ciljem da smanjim ukupne investicije, rad i da sprečim prirodni roidbeni nagon što je osnovni preduslov za dobijanje viskoih prinosa. Isto tako se uštedi dosta vremena, što mi omogućavalo da učestvovanjem na raznim predavanjima, simpozijumima i kongresima kao i više vremena za privatne poslove, za porodicu i sl. jer ne smemo biti žrtve samo pčelama i pčelarstvu.

Šema 1.

 

Slika 1. Šema 2.

                                                                

 

                                     Slika 2                              Slika 3  

  Sada sa ovom metodom pčelarenja dobijam još jednu veliku pogodnost, a to je ušteda u hrani i povećanje proizvodnje za 15-20 kg. Ako sam do sada za uzimljavanje jednog dvojnog  društva (Šema 1 i Sl. 1) pod jednim krovom za zimu ostavljao sam po 20 kg meda svakom društvu (ukupno 40 kg), sada za jedno vrlo jako, uzimljeno društvo upotrebljavam 25 kg hrane, a pri tome se ne

gubi u prinosu pčelinjih proizvoda u narednoj godini već naprotiv dolazi do povećanja. Suština novog sistema je, da se pčele od jednog dvojnog društva sa dve matice zazimljuju sa jednom maticom, tako da se u društvu nalazi 30000 – 40000 pčela i 20 do 25 kgr. meda. (Vidi šemu 2 i Sl. 2) Ako neko želi da napravi dvojno društvo, može to učiniti krajem septembra, stim što se na osnovnom društvu preko Snelgrove pregrade postavi slabije društvo-nedorazvijeni nukleus sa mladom maticom (ne slabije od 6 ramova i dovolne količine mladih pčela) (Vidi Sliku 3)

 EDUKACIJA USLOVLJAVA PRIMENU                                                 

       Ovu Ekološko-Biološku kombinovanu metodu mogu da primene i isplativa je za sve pčelare koji žele da se edukuju preko pčelarskih knjiga, časopisa, Web sajtova, poseta iskusnim pčelarima, izložbama, savetovanjima, raznim simpozijumima kao i boljom organizacijom u pčelarskim udruženjima ili društvima. Ulaganje u pčelarsku nauku i praksu nikada ne može da šteti. Štetu će imati samo onaj ,,nazovi,, pčelar koji ne želi da se usavršava, ne želi da menja svoja iskustva sa drugima, misleći da su samo njegova najbolja. Takav pčelar ostaće da bude samo čuvar košnica sa pčelama zauvek. Pčelar koji misli da štedi na račun stručne literature neka proceni koliko svojim neznanjem izgubi u jednoj pčelarskoj godini u proizvodnji pčelinjih proizvoda ili gubitkom pčelinjih duštava.

 Osnovna karakteristika ove metode je, da se stvarno radi sa proizvodnim košnicama i

pčelar koji kaže da radi sa 50, 100 ili 200 košnica, da to stvarno radi sa toliko košnica, za razliku od onih koji je ne primenjuju i navodno pčelare sa 100 - 200 ili više košnica, a ustvari na proizvodnju pčelinjih proizvoda (ne samo meda) rade samo sa 1/2 ili 1/4 od tog broja.

      Opravdanost za ovu moju EKOLOŠKO-BIOLOŠKU kombinovanu metodu našao sam u lakoj zameni matica svake godine i uvođenje druge matice u košnicu posle bagremove paše, a da pri tome ne likvidiram postojeću maticu. U naredna tri meseca obe matice  ce  

razdvojene Snelgrovom pregradom, pregradnom daskom, pregradnom žičanom mrežom, matičnom rešetkom ili Rošfusovom pregradnom daskom i Pošfusovim nastavkom rade na proizvodnji pčelinjih proizvoda bez opasnosti da dođe do

roidbenog nagona, zato što sam taj inače biološki prirodan fenomen napravio veštački i time sam ostvario moj cilj da pod jednim krovom i jednom podnjačom proizvodim sve pčelinje proizvode (med, polenov prah, propolis, vosak, matice, rojeve i pčela) (Vidi Sliku 4) 

         

Slika 4      

 

 

                                   

                                           Crtež 1 ( V e n e r 9 4 )                                                                       

Crtež 2(Vener 97)        

        Posle završetka aktivne pčelarske sezone (mesec avgust) g-din Vener dvojna pčelinja društva, posle ubijanja gornje stare matice, svodio pčelinje društvo na jednu maticu u plodištu, prvo sa jednim polunastavkom iznad plodišta (Vidi crtež 1) koji je objavljen u časopisu ,,Pčelar,, br. 1/1995  str. 2 do 7,,. Nakon izmenjenih svojih iskustva 1997 god. G-in Vener na svoj prethodni postojeći sistem uveo je i drugi polunastavak kojeg ga 1997 god. stavljao ispod plodišta (crtež 2 iz “Pčelara” br 1/98  str. 59 - 63)          

          Posle završetka aktivne pčelarske godine (druga polovina avgusta) jedno dvojno pčelinje društvo svodim ga na jednu maticu u jednom plodišnom nastavku sa obavezno jednim polunastavakom koji se nalazi ispod plodišta (crtež 3)

                                Crtež 3                Crtež 4               Crtež 5        

 Crtež 6              Slika 5              Crtež 7 

       Zbog čega to radim pokazuje šema prirodnog biološkog položaja jednog pčelinjeg društva sa dva LR nastavka gde vidimo da se pojavljuje višak jednog praznog prostora u donjem nastavku (crtež 4). Pri sjedinjavanju 2 društva od 1 – 15 avgusta od jednog dvojnog društva, (Crtež 7) samim pčelama ostavljam da odaberu koju će od dve matice zadržati. Moja istraživanja u spajanju jednog

dvojnog društva pokazuju da u oko 80% slučajeva ostaje mlada matica, a u 20% slučajeva ostaje stara matica od prethodne godine. Nemam ništa protiv toga i ostavljam je da prezimi, ukoliko su je pčele same odabrale i nikada pčele nisu me prevarili. Ukoliko konstatujem u pripremnom periodu da nedostaje dovoljna količina hrane (20 - 25 kg) u drugoj polovini avgusta koristim kombinovanu zbeg hranilicu u koju može da stane 2-3 kg sirupa i jedna Ram hranilica u plodištu,(Crtež 5) ili koristim još jedan prazan sprat iznad društva gde stavljam dve ram hranilice zapremine od po   2,5 – 3 litre, (Crtež 6).   

       U jednoj se nalazi pogača koju sam pripremam, a druga se koristi za dodavanje tečne hrane, pri čemu cilj nije mi stimulativno prihranjivanje, već pravo prihranjivanje iz nužde, i to sa većim količinama sirupa zbog nadoknađivanja razlike u hrani 20 - 25 kg. Najnovija napredna svetska pčelarska tehnologija preporučuje prihranu većim količinama hrane i što brže smeštanje u košnicu u ranijoj fazi (kraj avgusta) da ne bi kasnije opteretili mlade zimske pčele koje treba da prezimu i odgoje mlade pčele u početnoj fazi februara i marta meseca. Ova preporuka ima opravdanje sa biološke tačke gledišta, za očuvanje mikroklime u pčelinjem društvu u slučalu hladnijeg septembra, kako ne bi matica smanjila nošenje jaja. Mikroklima u centru pčelinjeg klubeta ne sme da se poremeti gde se gaji podmladak (zimske pčele). U septembaru i oktobru mesecu noćne temperature vrlo često, znaju da budu i ispod 10OC,. Potrebnu temperaturu, odnosno mikroklimu, jedino može da se očuva samo sa prisustvom dovoljne količine hrane-meda, jer med kao vrlo termostabilna supstanca koja teško se zagreva, a još teže se hladi čuva mikro klimu za nesmetan razvoj legla.

(Naučno je dokazano da zimske pčele hranjene sa dovolnim količinama polenovog praha, gubitci kod zimskih pčela iznose samo 5%, dok pčele hranjene samo šećernim sirupom bez polena, gubitak kod zimskih pčela iznosi 76%. Ako prihvatimo ovaj naučni podatak, tada sigurno ćemo nabaviti i koristiti skupljače polenovog praha, sakupljati ga i višak čuvati u zamrzivač koji će nam koristiti kao najbolji koncentrat u proleće kod proizvodnje MATICA, ROJEVA i veće količine legla-pčela.).

Ako obezbedimo gore spomenute zahteve, imaćemo neometan razvoj legla u septembru i oktobru, a maticu ćemo zadržati u maksimalnoj biološkoj mogućnosti za nošenje jaja, a sa time ću imati i veoma jako društvo i garanciju da će pčelinje društvo  rano (krajem januara) poćeti sa leglom i biće dovolno vremena da se maksimalno razvije do prve bagremove paše, a time ćemo dobiti i maksimalne prinose pčelinjih proizvoda u narednim pašama, odnosno u sledećoj kalendarskoj (pčelarskoj) godini.

             U ovom pripremnom periodu u prvoj polovini meseca avgusta obavezno je potrebno intervenisati nekim od lekova za suzbijanje varoe, ili primeniti tehnološko-biološku metodu za suzbijanje varoe. Pčelar uz pomoć iskusnog pčelara neka se opredeli koju će metodu primeniti.            Što se tiče nekakve preventive protiv Američke truleži legla (ATL), ne radim i ne preporučujem nikakvu preventivu antibioticima ili hemoterapeuticima kod zdravih društava, kao što ne preporučuje ni Dr Vilson, autor masne pogače sa oksitetraciklinom. Davanjem nekakve preventive za ATL zdravim društvima kao što preporučuju neki naši i strani “stručnjaci”, samo sakrivamo BOMBU koja može eksplodirati sledeće godine, kao što navodi i Edvard Alen (Melitagora br. 3/96). Ako neki pčelar dijagnostikuje AT u ovom periodu u košnici sa pokretnim saćem, preporučujem primenu brze tehnološko-biološko-preventivno-genetske metode koja ne predstavlja lečenje već suzbijanje ATL. 

            Pčelari koji pčelare sa jednom maticom, često i pored velikog uloženog rada, pažnje, potrošenog vremena i uzimljavanja sa dovoljnom količinom hrane, nisu zadovoljni sa jačinom mnogih društava zimi, pa na proleće ta društva izlaze kao škart. Ako primene kombinovanu metodu i ispune osam principa za uspešno pčelarenje – uzimljavanje kao i ako obezbede mirovanje u zimskom periodu, mogu sigurno da očekuju visoke prinose od svih uzimljenih pčelinjih društava čak i u srednjim godinama nektarenja.

  

PRIPREMA ZA GLAVNU BAGREMOVU PAŠU

         Kod ovako pripremljenih jakih pčelinjih društava, leglo sa pojavljuje već krajem januara, ili ako je zima jako hladna onda početkom februara. Najbolja stimulacija jakog društva za brže i dobro razvijanje je dovoljna količina dobre hrane (20 - 25 kg meda i minimum 1780 cm2 cvetnog praha). Potreban minimum polenovog praha garantuje da gubitak pčela preko zime ne bude veći od 5%. Do sredine aprila leglo bi trebalo da je lepo razvijeno i da preovlađuju mlade novoizležene pčele. U ovom periodu se zaokružuje potrebna biološka celina 2 : 1 u korist kućnih mladih pčela u odnosu nad izletnicama. Isto tako u ovom periodu, kao i preko cele sezone, rezerve hrane ne smeju da padnu ispod 10 kg. U suprotnom mora da se prihranjuje i održava potreban minimum koji je dala nauka i praksa za normalni razvoj žlezdi koje luče matični mleč i vosak. Ova

dva pčelinja proizvoda, normalno sa prisustvom dovoljnih količina meda su najvažniji za rađanje podmladka. Ako se rezerve meda i polena smanje ispod potrebnog minimuma, u pčelinjem društvu počinje instiktivna štednja, čime se narušava metabolizam, društvo se slabije razvija, a to znači da mlade pčele proizvode manje matičnog mleča (potrobnog svim larvama prva tri dana) i voska. Matica se slabije hrani, a samim tim slabije nosi jaja i društvo stagnira, odnosno ne razvija se onom brzinom kojom želimo.          Ovo navodim jer želim da pčelarima usmerim pažnju na važnost biologije pčelinjeg društva, koja je jako važan momenat zbog određivanja vremena za proširivanje prostora u košnici. Pčelar mora sam da oseti i tako odredi kada to proširenje trba da se uradi. Svako prerano dodavanje nastavka i proširenje legla sa ramovima sa izgrađenim saćem ili satnim osnovama, može da izazove prehlađivanje legla i pojavu raznih bolesti, dok svako kašnjenje će se odraziti pojavom prirodnog nagona rojenja. Ovo je posebno važno ako je pčelar sa svojim košnicama smešten u oblastima sa dobrim pašnim uslovima za rani i brzi proletnji razvoj. (Ja sam u Maradiku vrlo zadovoljan) Cvetanje voća i rana livadska paša u prisustvu uljane repice, deluju posebno stimulativno na razvoj i jačanje društva.To je ustvari vreme kada se u ovoj kombinovanoj metodi vrši proširivanje odnosno dodavanje jednog polunastavka br. 3 i nastavka br. 4 (Vidi crtež 8) To se radi na sledeći način:             Na podnjaču se prvo stavlja prazni polunastavak 3, a na njega plodište 2 zajedno sa maticom, a na nju prazni nastavak (4) i na kraju polunastavak (1) koji je bio ispod plodišta sa dosta hrane. U nastavak 4 pored izgrađenog saća, stavlja se i dva do tri rama sa satnim osnovama, da bi zadovoljili biološki nagon mladih pčela koje izlučuju vosak. Ako uspemo (ako vremenski uslovi dozvoljavaju) da se u nastavak 4 iz plodišta 2 stavimo dva rama sa zatvorenim leglom, učinili smo mnogo. Sa ovim proširenjem, sa nastavkom 4, dobija se veliki prostor. Ovaj prostor je potreban za smeštaj viška mladih pčela koji vrše pripremu, odnosno čiste izgrađeno saće da bi matica počela da nosi jaja, a takođe taj prostor služi da prerađeni nektar pčele skladiraju u medište. Sa dva rama izgrađenog saća koji su stavljeni u plodište 2, omogućavam veći pristup kiseonika u leglo, a time se smanjuje angažovanje mladih pčela koje ventiliraju i troše veliku količinu nektara. Polunastavak 1 sa medom se stavlja najvišlje da bi zadovoljio instikt pčela da hranu skladiraju iznad legla.                                                                               U praznom prostoru nastavka 4, zbog meda u polunastavku 1 popraviće se mikroklima i pčele će ga sa zadovoljstvom popunjavati s medom iz  polumedišta 3 i plodišta 2, gde ga nose izletnice i tako će oslobođati prostor matici za nošenje

jaja. Leglo u plodištu (2) dolazi do same satonoše. Plodište 2, koje ima 60000 ćelija (10 X 6000), sasvim je dovoljno da matica zadovolji biološki maksimum, čak i najplodnije matice koja dnevno nosi 2000 – 2500 jaja. Ako znamo da biološki ciklus razvoja pčele radilice traje 21 dan, to znači da nam je potrebno od 42000 do 52000 ćelija, što je sasvim dovoljno za dobar razvoj. Ako imamo u vidu polunastavak 3 koji je ispod plodišta i koji služi za smeštaj sveže donesenog nektara sasvim je dovolno. Ako se maticapopne u nastavak 4, a dešava se, nemam ništa protiv.            Ova operacija je obično jedinstvena operacija kod pčelinjih društava pre bagrema. Ovako se pripremaju pčelinja društva i za selidbu i u ovakvom stanju se sele. Ipak moje opredelenje je stacionarno pčelarenje sa visokom tehnologijom na boljem pašnom području sa visinskom razlikom. U ovom periodu pripreme društva za bagremovu pašu, pripremam i odgajivačko društvo za odgoj matica.                                                                                                                       

ODGAJIVAČKO DRUŠTVO PO SISTEMU BRADER - ADAMOVE – METODE

 

            Odgajivačko društvo pripremam na sledeći način: Odabirem jedno srednje pčelinje društvo koje je na dva LR nastavka. Plodište svedem na jedan nastavak sa deset ramova. U ovaj nastavak stavim ram sa maticom zajedno sa pčelama i ostalih šest  ramova sa leglom. Ostala tri rama koje stavim sa zatvorenim leglom bez pčela su iz drugih košnica. Preko ovog nastavka stavljam matičnu rešetku i jednu novinska hartiju, pa preko toga stavim jedan nastavak sa sedam ramova sa leglom iz drugih košnica zajedno sa pčelama bez matice. U ovom nastavku stavim dva rama sa polenovim prahom, koji ga čuvam preko zime na temperaturi dubokog zamrzavanja (ko nema ovakve ramove može da doda dva rama sa polenom iz drugih košnica), kao deseti ram dodajem RAM-HRANILICU sa medno šećernom pogočom. Ovu košnicu (odgajivačko društvo) ga pokrijem KOMBINOVANIM ZBEGOM. Ovako pripremljeno "SUPER" društvo koje treba da gradi matičnjake ima 17 ramova sa leglom, 2 rama sa polenom i 1 ram-hranilicu sa medno šećernom pogačom. Pored ovoga, svaki treći dan u hranilicu koja je montirana u kombinovanom zbegu dajem po jedan litar meda razređenog u vodi u odnosu 1:1.

Posle osam dana pregledam gornji nastavak i svi prisilno izvučeni matičnjaci uništim na taj način što sa svakog rama prethodno otresem pčele da ne bi slučajno ostao neki matičnjak. U donjem nastavku, gde se nalazi matica,

društvo se zbog velikog broja pčela uveliko sprema za rojenje i posle nekoliko dana dostiže najoptimalnije stanje za izgradnju matičnjaka.

Petnaestog dana vršim poslednje primreme odgajivačkog društva koje će graditi matičnjake. Za svaki slučaj gornji nastavak pregledam još jedanput da ne bi ostao još neki matičnjak. Zatim taj gornji nastavak postavim ga na novu podnjaču koju je postavim pored odgajivačkog društva. Donji nastavak sa maticom premestim nekoliko koraka u stranu, a na to mesto stavim podnjaču sa gornjim nastavkom. Zatim pronađem maticu i privremeno taj ram ostavim sa strane. Pčele sa ostalih sedam ramova iz ovog nastavka istresem pred leto košnice-nastavka koji se nalazi na starom mestu (odgajivačko društvo), a ramovi sa otvorenim i zatvorenim leglom vraćam u košnice iz kojih sam ih uzeo, ili u slabije košnice na pčelinjaku. Nastavak gde se nalazi matica, sa tri rama sa leglom i pčelama ostavim na novo mesto gde sam prethodno pomerio na pčelinjaku.

Društvo koje treba da gradi matičnjake sada ima veliki broj pčela skupljačica nektara i ogroman broj mladih pčela, kao i hrane u izobilju. Ovo "SUPER" društvo u jako razvijenom stanju roidbenog nagona, bez matice, bez otvorenog legla, je u idealnom stanju da neguje presađene larve uzete od       odabranog društva koje se najhigijenskije odnosi, koje ima izražen nagon nošenja nektara i polena i koje je po prirodi mirno. Iz odgajivačkog društva izvadim ram-hranilica, ostale ramove pomerim i u sredini pored ramova sa polenovim prahom napravim mesto gde ću staviti ram sa veštačkim matičnjacima dali po Jenterovim ili Dulitlovom sistemu posle nekoliko sati kada se društvo smiri, odnosno u popodnevnim satima.           Presađivanje larvi radim, kako sam naveo po JENTEROVIM ili DULITLOVOM sistemu u plastične matičnjake. Kada ram sa prenesenim larvama iz JENTEROVOG aparata ili sa presađenim larvama po Dulitlovom načinu stavim (60 – 80 matičnjaka) u novo stvorenom ODGAJIVAČKOM DRUŠTVU ne postoji mogućnost da larve od Jenterovog aparata starosti 10 časova ili presađene larve po Dulitlovim načinom ne starije od 20 časova, budu zanemarene prvih nekoliko sati da ne budu hranjene sa odgovarajućim matičnim mlečom, kao što je slučaj kod drugih metoda.           Prihranjivanje razređenim medom u vodi u količini od 1 litra nastavim i to svaki drugi dan u sledećih šest dana, dok se matičnjaci ne zatvore. U popodnevnim časovima jedanaestog dana od presađivanja larvi matičnjaci se dodaju u ROŠFUSOVE OPLODNJAKE, koji se formiraju istog dana pre podne sa po dva rama.

Rošfusove oplodnjake formiram na mestu 10 do 15 društava koja su ostala slabija, odnosno koja se nisu dovoljno razvila za proizvodnju pčelinjih proizvoda. Na podnjaču se postavlja Rošfusova rešetka, pa na nju Rošfusov

nastavak sa tri pregrade, koji je podeljen na četiri dela. Tako se dobije 40 do 60 oplodnjaka sa po dva rama i to jedan sa leglom i jedan sa medom. Na svaki oplodnjak se stavlja poklopac koji je napravljen tako da može da primi medno-šećernu pogaču.

Matice izlaze posle dva dana od kad postavim zrele matičnjake i izvršim kratak i brz pregled kako bi video da nije neka matica falična, invalid tj. dali su krila, tri para nogu i drugo normalno razvijeni. Posle 10-15 dana treba da budu oplođene i da počnu da nose jaja. Ukoliko matica nije oplođena ili je nestala, stavlja se novi matičnjak. Prva partija matica obično se oplodi u vreme cvetanja bagrema. To znači da u vreme bagremove paše počinje komercijalna proizvodnja meda, matica, matičnog mleča, propolisa, polenovog praha, voska i veštačkih rojeva.

 BAGREMOVA PAŠA

         Na tri do pet dana pre bagremove paše dodajem još jedan nastavak 5 popunjen mladim izgrađenim saćem, a između tih ramova može da se nalazi i pet ramova sa satnim osnovama i to naizmenično postavljeni. Taj nastavak 5 postavlja se iznad matične rešetke iznad plodišta 2.                                   Kod ove operacije, sa biološkog gledišta kao i za veće prinose, neophodno je potrebno da pčelar iz plodišta (2) izvadi dva do tri, a može i četiri rama sa pretežno zatvorenim leglom bez matice i da ih stavi u nastavak 5, a iz nastavka 5 isto toliko ramova stavim u nastavak 2 u plodištu gde se nalazi i matica. Za vreme bagremove paše jednom dobro razvijenom društvu potrebna su dva do tri medišna nastavka, a to se dobija postavljanjem nastavaka 4 i 5. Ovaj postupak je neophodan za dobro iskorištenje bagremove paše (naravno uz dobro i vlažno vreme bez vetra). U nastavku 4 u bagremovoj paši ukoliko mi dozvole vremenske prilike, obično proizvodim matičnu mleč na posebnom ramu sa 70 – 80 plastičnih matičnjaka koga postavim u medištu 4. (Crtež 9 ili 10)           Ako je paša izuzetno dobra, a vaga 4 dana pokaziva unos nektara od preko 2 kgr. dodajem još jedan nastavak 6 (Crtež 10) sa satnim osnovama iznad matične rešetke i maksimalno iskoristim biološki nagon mladih pčela za proizvodnju voska, ali tako što ramove sa satnim osnovama naizmanično pomešam sa ramovima iz nastavka 5. Dodavanjem nastavka 6 maksimalno zaposlim mlade pčele na izgradnju voska i time sprečavam rojidbeni nagon.

        Radi svake sigurnosti da ne bi slučajno došlo do roidbenog nagona izvadim dva, tri do četiri rama sa zatvorenim leglom iz plodišta 2 u nastavak – medište 6, a mesto ramove sa leglom koje sam izvadio iz plodišta 2 stavljam ramove sa mladim izgrađenim saćem. Suština svih operacija koje sam uradio do završetka bagremove paše je bila u tome da u društvu ima dovoljno prostora kao i da zaposlim mlade pčele da ne bi krenule u roidbeni nagon. U vreme cvetanja bagrema nikako ne bi smelo da dođe do pojavljivanja matičnjaka, a to kontrolišem po izletu i doletu pčela na leto i eventualno kontrolisanim pregledom plodišta sa donje strane. Ovako pripremljena pčelinja društva su u stanju da za kratko vreme (10 dana) donesu i preko 60  kg. nektara, ako pašne i vremenske prilike dozvoljavaju. U slučaju pojavljivanja roidbeni nagom pomoću Rošfusovog sistema sprečavam roidbeni nagon u roku od 24 časa i unos pčelinjih proizvoda se vraća kao i kod ostalih društava. 

POSTUPAK ZA SPREČAVANJE ROIDBENOG NAGONA (Crtež 11) 

  

          Plodište 2 i polunastavak 3 (crtež 9 ili 10) sklanjam na stranu i na njihovo mesto dolaze polunastavak 1 (Vidi crtež 11) i nastavak-medište 5 ili 6 sa Crteža 9 ili 10 dolazi iznad polunastavka 1 i taj nastavak 5 ili 6 sa crteža 9 ili 10 dobija novu oznaku plodište broj 2. (Vidi Crtež 11) U plodištu 2 (Crtež 9 ili 10)obavezno tražim maticu koju brzo je pronalazim jer je obeležena i zajedno sa ramom sa zatvorenim leglom, gde nema matičnjaka, stavlja se u nastavak 6, odnosno sada plodište 2 (Crtež 11) mesto jednog rama. Na taj nastavak stavljam matičnu rešetku (MR), a na nju medišta 5 pa 4, pa polunastavak 3, koji je bio ispod plodišta 2 sa crteža 9 ili 10. Iznad polunastavka 3 stavljam Rošfusova pregrada (RP) pa Rošfusov nastavak – telo 7 (RT). U svaki od četiri oplodnjaka stavlja se po jedan ram sa matičnjacima iz plodišta 2 i po jedan ram sa medom iz nastavka 5 ili 4, time što mesto njih stavljam ostala četiri rama sa leglom iz plodišta 2. Za 24 časa gubi se roidbeni nagon i društvo normalno počinje da radi na medu i ostalih pčelinjih proizvoda a u Rušfusovom telu proizvode se matice. Obično se oplode tri, a retko sve četiri matice ali se i to dešava. U ovakvoj roidbenoj košnici vrši se veštačko rojenje sa prirodnim matičnjacima, za razliku od drugih, gde se ovo radi posle bagremove paše.

 

UVOĐENJE NOVE MATICE I STVARANJE DVOJNA DRUŠTVA (Crtež 12)

           Po završetku bagremove paše oduzimaju se medišta, obično 4 i 5 (Crtež 9 i 10) a u dobrim godinama i 6 (crtež 12), izvrcaju se, a posle toga vrši se priprema za uvođenje nove matice, odnosno vrši se veštačko rojenje, sa ciljem da se zadovolji biološki nagon za rojenjem. To se radi na sledeći način (Vidi crtež 10):         Na podnjaču se prvo stavlja polunastavak 1 sa crteža 7 ili 8 sa nešto meda koji se nikad ne cedi. Na njega se stavlja nastavak - plodište 4. Iz plodišta 2 ( iz Crteža 9 ili 10) uzimaju se tri do četiri rama sa leglom (pretežno otvoreno)zajedno sa starom maticom koja se posebno traži i stavlja se u nastavak – plodište 4, i dopunjava se sa praznim izvrcanim ramovima od meda. Na njega se stavlja Snelgrova pregrada (SP), a na nju se stavi plodište 2 sa crteža 9 ili 10, sa preostala 2 do 3 rama, sada sa pretežno zatvorenim leglom, dopunjenim praznim ramovima koji su ostali iz nastavka 4 ili 5. Na isto staro plodište 2 (Crtež 12) u kavezu stavljam mladu oplođenu maticu, a preko matične rešetke (MR), stavljam polunastavak 3 koji je i do sada pripadao tom društvu, a nalazio se na podnjači crteža 8 ili 10. Matična rešetka se ovde postavlja sa ciljem da mlada matica ne ode u polunastavak 3 i zalegne ga sa jajima.                            U donje društvo gde je stara matica, pretežno ostaju sve pčele koje su bile u gornjem polunastavku 1 (Crtež 9 ili 10) i sve izletnice koje se vraćaju sa paše na svoje staro donje leto. Pošto u plodištu 2 ima pretežno zatvoreno leglo, brzo će se pojaviti i mlade pčele, iz dodata 3 do 4 rama iz plodišta 2. iz crteša 9 ili 10 Donje društvo, sa polunastavkom 1, gde ima dovoljno hrane sa dovoljnom količinom polenovog praha, koga u junu mesecu ima dosta, stara matica povešće društvo u intenzivni razvoj.            Gornje plodište 2 ima isto tako 2 do 3 rama sa pretežno zatvorenim leglom i sve mlade pčele, i to predstavlja idealan roj za primanje mlade matice koju smo je dodali u kavezu. Za dodavanje matice koristi se bilo koj kavez. Ja koristim Jenterov plastični kavez za matičnjake, koji se odozgo zatvaraju sa žutim držačima, na osnovi za matičnjake u koje se stavlja pogača. Ovako pripremljeni kavez se pričvršćuje između ramova i pčela. Za jedan  do dva dana kad pojedu pogaču, pčele će osloboditi mladu maticu. Prijem matica je 100%. Mlada matica posle malog stresa brzo počinje da nosi jaja i za kratko vreme mlade pčele postaju izletnice, a od pretežno zatvorenog legla koje sam ostavio, izvešće se kućne pčele, čime brzo zadovoljavam biološku celinu i društvo će se lepo razvijati. U slučaju da se pri izvođenju spomenute tehnološke operacije

veštačkog rojenja naiđe na neko društvo koje ima povučene prirodne matičnjake vršim  tehnološku operaciju koja je opisana na crtežu 11. 

SLEDEĆE PAŠE

Pre početka druge paše, košnice proširujem na taj način što se na donje plodište 4 (crtež 13) postavim matičnu rešetku (MR), a na nju dva prazna nastavka 5 i 6 sa ramovima sa izgrađenim saćem. Na te nastavke umesto Snelgrove pregrade sada postavljam žičanu pregradu (ŽP), a na nju postavljam društvo koje se do sad nalazilo u gornjem položaju Crteža 12.          Istovremeno preko leta na žičanoj pregradi usmeravam pčele izletnice prema dole. Sve izletnice iz gornjeg društva prelaze u medište 5 donjeg društva i nose nektar. Pčele izletnice iz gornjeg društva pošto osećaju miris svoje bivše svoje matice, nektar skladiraju u natavak 5 (Crtež 13). Sada je donje društvo značajno pojačano i spremno za drugu i naredne paše, stim što, kada god je potrebno, usmeravam pčele izletnice iz gornjeg društva u donje.            Gornje društvo sa mladom maticom brzo se ojačava i mlade pčele iz tog društva izleću na leto sa suprotne strane. Pčelinje društvo koje je pripremljeno na ovakav način nije smanjilo svoju jačinu za donošenje nektara, već naprotiv ono je odlično društvo sa mogućnošću donošenja velikih količina nektara (ako pašne i vremenske prilike dozvole). Posle sazrevanja meda oduzimam medišta 5 i 6 i idu na centrifugiranje meda. Na njihovo mesto, može a ne mora u zavisnonsti od pašnih i vremenskih prilika, kao i od jačine društva, stavljam jedan ili dva nastavka ili jedan nastavak i jedan polunastavak sa izgrađenim saćem koje je namenjeno za prihvat pčela iz donjeg durštva i smeštaj eventualnih dopunskih prinosa nektara sa livade i sl.            Tehnološka operacija sa dodavanjem jednog sprata izgleda kao na crtežu 14. Polunastavak 1 i plodište 4 ostavljam ih na istom mestu, na podnjači. Iznad plodišta 4 stavljam matičnu rešetku (MR), a na nju jedan nastavak (5) sa izgrađenim saćem, a na njega žičanu pregradu (ŽP). Na tu žičanu pregradu postavljam gornje društvo sa natavkom 2, matičnom rešetkom i polunastavkom 3. U ovakvom položaju iskorišćava se i suncokretova paša. Ukoliko je paša bila dobra medište broj 5 iz donjeg društva i polunastavak 3 iz gornjeg društva idu na centrifugiranje.            Posle suncokretove paše vršim tehnološku operaciju, kojom pripremam društva za zazimljavanje prema crtežu 15.         

          Na podnjaču prvo stavljam polunastavak 1, na njega plodište 2 sa gornjom mladom maticom, pa na njega preko matične reštke prazni nastavak 5 sa Ram hranilicom. Mesto žičane pregrade (ŽP) sada stavljam matičnu rešetku, a na nju donje plodište 4 sa starom maticom. U nastavku 5 u Ram hranilicu stavljam pogaču od oko 3 kg. Pogača u ovom periodu služi kao stimulacija za obe matice da ne bi došlo do smanjenja nošenja jaja zbog obično sušnog perioda. Sada sam praktično oba društva spojio u jedno klasično dvomatično društvo razdvojeno matičnim rešetkama. Tako ga ostavljam da još jedno određeno vreme obe matice nose jaja i jačaju društvo sa mladim pčelama koje ću ih iskoristiti u drugoj polovini avgusta da prerade šećerni sirup. Na suncokretovoj paši izletnice se smanjuju.                Posle ovoga dolazi pretposledna operacija (Vidi crtež 16) kada praktično spajam dva društva u jedno sa mladom i starom maticom bez ikakvih mirisa ili novinskih hartija jer za to nema potrebe. Ovo društvo se ponaša kao društvo kada se vrši tiha zamena matica sa majkom (starom maticom) i ćerkom (mladom maticom). Ovo društvo sa 2 matice ostavljam ga toliko dugo, koliko to pčele radilice dozvoljavaju. Spajanjem oba društva ostavljam mogućnost pčelama da sami odaberu maticu sa kojom će prezimiti. Ova tehnološka operacija je biološki opravdana ako je uporedimo sa efektima prirodne tihe zamene kad se u jednom gnezdu nalaze dve matice. Moja iskustva pokazuju da u 80% slučajeva ostaje mlada matica, a u 20% slučajeva ostaje stara matica            U ovakvom obliku pčelinje društvo ostaje do perioda od 15 do 20. avgusta, kada ga svodim na polunastavak 1 i nastavak 2 plus jedan prazan nastavak i u njemu dve ram-hranilice (jedna sa pogačom a druga služi za dodavanje sirupa, ( crtež 17).          Ukoliko je broj ram-hranilica nedovoljan koritim kombinovanu zbeg hranilicu koja može da primi do 2 kg hrane (crtež 18). i tako zazimim Pčelinja društva.