SadrajOptika

337

Optika 338Elektromagnetno polje i elektromagnetni talasi 340Elektromagnetni talasi i elektromagnetni spektar 344Geometrijska optikaZakoni odbijanja i prelamanja svetlosti 346Ogledala 347Sferna ogledala 349Zakoni prelamanja svetlosti 352Totalna refleksija 356Primena zakona prelamanja 357Soiva 359Nedostaci soiva 365Optiki instrumenti 366

FotometrijaIzvori svetlosti 368Fotometrijske veliine i jedinice 369Talasna optikaTalasna svojstva svetlosti. Interferencija svetlosti. 372Difrakcija svetlosti 378Difrakcija svetlosti na jednoj pukotini 381Difrakcija svetlosti na optikoj reetki 382Difrakcija X-zraka 384Bragov zakon 385Polarizacija svetlosti 387

338

OPTIKAKorpuskularna (Njutnova XVII vek) teorija svetlosti - uspela da objasnipravolinijsko prostiranje svetlosti, refleksiju i prelamanje.

Talasna (Hajgensova XVII vek) teorija svetlosti - longitudinalni talas koji seprostire kroz etar (hipotetika supstanca koja proima ceo prazan prostor).

Hajgensov princip svaka taka prostora pogoena talasom postaje i sama izvorsekundarnih talasa koji se prostiru u svim pravcima pogodan nain da seobjasne neka talasna svojstva svetlosti.

Jang i Frenel (XIX vek) dokaz talasne prirode svetlosti i razrada principainterferencije i difrakcije svetlosti na bazi teorije o talasnoj prirodi svetlosti.

Pojava polarizacije potvruje talasnu prirodu.

Elektromagnetni karakter svetlosti Maksvel i Herc (druga polovina XIX veka).

339

OPTIKAProblem fotoelektrinog efekta i raspodele energije zraenja crnog tela reenuvoenjem hipoteze o kvantnoj prirodi energije svetlosnog zraenja (Plank -1900.).

Svaki izvor svetlosti emituje energiju u odreenim energetskim iznosima -kvantima (fotonima).

Otkrie Komptonovog rasejanja fotona na elektronima (pri kome fotoni menjajutalasnu duinu), kao i fotoefekat potvruju estinu prirodu svetlosti.

De Brolj (1924.) - dualistiko shvatanje prirode svetlosti proiruje na elementarneestice (protone i elektrone) - kako talasi imaju i estina svojstva, tako i esticeimaju i talasna svojstva (difrakcija elektrona).

340

Vremenska promena elektrinog polja u taki P uokolini elektrinih provodnika u kojima se periodinomenja smer struje.Elektrino polje se u okolini provodnika ne uspostavljau svim takama trenutno, niti istovremeno, ve se saizvesnom brzinom udaljava od njega.

Vremenska promena magnetnogpolja u taki P u okolini elektri-nog provodnika se poklapa sa pe-riodinim promenama struje.

I magnetno polje se prostire uokolni prostor slino elektrinom.

Elektromagnetno polje i elektromagnetni talasi

Jedan od moguih naina stvaranja elektromagnetnihtalasa: dva pravolinijska provodnika spojena na izvornaizmeninog napona.

341

Elektromagnetno polje i elektromagnetni talasiVektori jaine elektrinog i magnetnog polja osciluju u meusobno normalnimravnima i normalno na pravac njihovog irenja (prostiranja).

I elektrino i magnetno polje koje stvara elektrini provodnik (tzv. elektrinidipol) veoma brzo slabi (opada intenzitet) sa udaljavanjem od njega i zato postojisamo u njegovoj blizini. To je tzv. blisko polje.

Meutim, drugi efekat je odgovoran za formiranje talasa elektrinog i magnetnogpolja na velikim rastojanjima od provodnika i u dielektrinoj (neprovodnoj)sredini, pa ak i u vakuumu - radijaciono polje.

342

Elektromagnetno polje i elektromagnetni talasiPromena magnetnog polja u okolini provodnika sa promenljivom strujomproizvodi (indukuje) promenljivo elektrino polje (Majkl Faradej zakonindukcije). Promenljivo elektrino polje proizvodi promenljivo magnetno polje(Dejms Maksvel).

Radijaciono polje nastaje usled toga to promene magnetnog polja u okoliniprovodnika stvaraju elektrino polje koje se periodino menja, a ove promenestvaraju magnetno polje.

Uzajamne oscilacije elektrinog i magnetnog polja se prostiru na velika rastojanjau obliku transverzalnog talasa.

343

Elektromagnetno polje i elektromagnetni talasiLinije sila elektrinog polja u okolini antene. Radijaciono polje se prostirebrzinom c u svim pravcima od antene.

Prikaz intenziteta elektromagnetnih talasau okolini elektrinog provodnika (tzv.elektrinog dipola) u zavisnosti od ugla uodnosu na njegovu osu.

344

Elektromagnetni talasi i elektromagnetni spektarPoznato je da statiko naelektrisanje stvara elektrino polje u svojoj okolini.

Naelektrisanje koje se kree konstantnom brzinom stvara i elektrino i magnetnopolje, ali ne i elektromagnetne talase.

Naelektrisanje koje ubrzava (usporava) stvara elektromagnetne talase, kao ielektrino i magnetno polje. Ubrzavajue naelektrisanje takoe i emituje energiju.

Dakle, osim u okolini provodnika kroz koji protie promenljiva struja,elektromagnetni talasi se formiraju u svim sluajevima kada postoji ubrzano(ili usporeno) kretanje nosilaca naelektrisanja.Osnovne fizike veliine koje opisuju elektromagnetne talase su brzina prostiranjac (ili v), frekvencija i talasna duina :

=c

m/s103 8c

Elektromagnetni talasi se mogu prostirati i kroz vakuum i kroz materijalnesredine. Brzina prostiranja elektromagnetnih talasa u vakuumu iznosi:

345

Elektromagnetni talasi i elektromagnetni spektarOvom brzinom se prostiru, osim talasa, i sva ostala elektrina i magnetna dejstvau prostoru.

Brzina prostiranja elektromagnetnih talasa u materijalnim sredinama se smanjujeu odnosu na brzinu u vakuumu, a istovremeno se smanjuje i talasna duina.

Spektar frekvencija i talasnih duina elektromagnetnih tala-sa je izuzetno irok i obuhvata frekvencije od 1041024 Hz(radio talasi, mikrotalasi, IC, vidljiva svetlost 380780 nm,ultraljubiasti talasi, X-zraci, -zraci).

346

Geometrijska optika.Zakoni odbijanja i prelamanja svetlosti

Zakoni odbijanja svetlosti (ogledalska refleksija):

1. Upadni zrak, normala i odbijeni zrak lee u istojravni.

2. Ugao upadnog zraka i i ugao odbijenog zraka r (uodnosu na normalu) meusobno su jednaki:

ri =

U osnovne oblike odbijanja svetlosti spadaju ogledalska i difuzna refleksija.

347

OgledalaOgledala su optika tela uglaanih povrina sa ciljem dase na njima vri refleksija svetlosti.

Ravna ogledala

Likovi koji nastaju u preseku imaginarnih zraka (tj.produetaka reflektovanih) su imaginarni.

Predmet i njegov lik stoje simetrino u odnosu na ravanogledala (na istom su rastojanju od ogledala) i iste suvisine.

348

Ogledala

2Rf =

Sferna ogledala

Sferna ogledala su uglaani delovi sfernih povrina.

Konkavno (izdubljeno) ogledalo

Konveksno (ispupeno) ogledalo

349

Sferna ogledalaKonstrukcija likova kod izdubljenih sfernih ogledala (ia je realna) likovi surealni (formiraju se u preseku odbijenih zraka):

ili imaginarni (formiraju se u presekuproduetaka odbijenih zraka):

350

Sferna ogledalaKonstrukcija likova kod ispupenih sfernih ogledala - likovi su imaginarni:

351

Sferna ogledala

Jednaina ogledala - povezuje inu daljinu f i rastojanja predmeta p i lika l odtemena ogledala.

l

111+=

pf

Jednaina konveksnog (ispupenog) ogledala:(znaci ukazuju na imaginarnost ie i lika). * l

111=

pf

Uveanje je odnos veliina lika i predmeta:pP

Lu l==

Jednaina konkavnog (izdubljenog) ogledala:

* Moe se uzeti za jednainu konveksnog ogledala izraz identian jednaini konkavnog ogledala (svipredznaci pozitivni), ali su onda brojne vrednosti za f i l negativni brojevi.

352

Zakoni prelamanja svetlostiPri prelasku svetlosti iz jedne u drugu materijalnusredinu dolazi do promene pravca prostiranja, tj. doprelamanja (refrakcije).

Zakoni prelamanja (refrakcije) svetlosti:

1. Upadni zrak, normala i prelomljeni zrak lee u istojravni.

2. Odnos sinusa ugla upadnog zraka 1 i sinusa ugla pre-lomljenog 2 zraka je konstantna veliina relativniindeks prelamanja druge sredine u odnosu na prvu(karakterie sredine na ijoj granici se svetlost prelama).

2

11,2 sin

sin

=n

1, 2 su upadni i prelomni ugao u odnosu na normalu na graninupovrinu.

353

Zakoni prelamanja svetlosti

Relativni indeks prelamanja je odnos brzina svetlosti u I u odnosu na II sredinu:

2

1

2

11,2 sin

sinvv

==n

Apsolutni indeks prelamanja je odnos brzina svetlosti u vakuumu c i u datojsredini v:

vcn =

354

Zakoni prelamanja svetlostiTalasna duina svetlosti pri prostiranju kroz providnu sredinu indeksa prelamanjan se smanjuje u poreenju sa u vakuumu, a frekvencija talasa (broj oscilacijaelektrinog i magnetnog polja u sekundi) ostaje ista.

212122

11 vvvv

>>

==

22112

1

1

2

2

1

2

1

//

vv nn

nn

ncnc

=

===

n1

2

=Primer: Ako je prva sredina vakuum (vazduh) sa n1=1 (i v1=c) i u kojoj je talasnaduina svetlosti 1, a druga sredina ima apsolutni indeks n2=n, tada je talasna duinasvetlosti 2 u drugoj sredini n-puta manja:

2

112 n

n =

355

Zakoni prelamanja svetlosti

2211 sinsin = nn

Snelov zakon prelamanja:

Optiki gua sredina ima vei indeks prelamanja (svetlost se sporije prostirekroz nju).

1,21

2

2

1

2

1

2

222

1

111

vv

sinsin

vsin

vsin

nnn

nhtc

ht

h

nhtc

ht

h==

=

=

=

=

=

=

356

Totalna refleksijaPri prelasku iz optiki gue u optiki reu sredinu, za upadne uglove svetlostivee od nekog graninog c, dolazi do potpunog odbijanja svetlosti na granici dvesredine totalna refleksija.

)(sin 211

2 nnnn

c >=

)(90sinsin 2121 nnnn c >=

Granini ugao totalne refleksije c zavisi od prirode dve sredine na ijoj granici se ona deava.

357

Primena zakona prelamanja

Totalna refleksija se koristi u opticiza promenu pravca svetlosnih zraka

Prelamanje na prizmi providnooptiko telo ogranieno sa dve ravnenagnute povrine

Karakteristike: n (indeks prelamanja materijala prizme), (ugao prizme) i (ugao ukupnog skretanja, devijacije)

358

Primena zakona prelamanja - disperzija svetlostiDisperzija - pojava zavisnosti optikih karakteristika(indeksa prelamanja, skretanja zraka, ) od talasneduine svetlosti. Posledica je razlaganje svetlosti nakomponente.

)(= fn

359

SoivaSoiva su providna optika tela ograniena dvema sfernim povrinama ili jednomsfernom i jednom ravnom povrinom.Prema nainu prelamanja podeljena su na sabirna (konvergentna) i rasipna(divergentna) soiva.

360

SoivaKonstrukcija likova kod soiva karakteristini zraci (3)

361

SoivaKonstrukcija likova kod sabirnih soiva likovi su realni ili imaginarni

362

SoivaKonstrukcija likova kod rasipnih soiva likovi su imaginarni (dobijaju se upreseku produetaka prelomljenih zraka).

363

SoivaJaina soiva:

Za sloena soiva, jaine soiva se sabiraju. [D]1f

=

Jednaina soiva povezuje inu daljinu f i rastojanja predmeta p i lika l odcentra soiva.

l

111+=

pfJednaina sabirnog soiva:

Jednaina rasipnog soiva:(znak je oznaka za imaginarne lik i iu) *

l

111=

pf

Uveanje je odnos veliina lika i predmeta:pP

Lu l==

* Moe se uzeti za jednainu rasipnog soivaizraz identian jednaini sabirnog soiva(svi predznaci pozitivni), ali su onda brojne vrednosti za f i l negativni brojevi.

364

SoivaOptika jednaina soiva pokazuje od ega zavisi ina daljina (n indeksprelamanja materijala soiva, r1 i r2 poluprenici krivina zakrivljenih povrinasoiva).

+=

21

11)1(1rr

nf

+

=

211

2 1111rrn

nf

Za sluaj da je soivo indeksa prelamanja n2 u nekoj providnoj sredini indeksaprelamanja n1, optika jednaina soiva ima oblik:

Sloena soiva su kombinacije soiva razliitih oblika i indeksa prelamanja kojesu namenjene otklanjanju nedostataka soiva.

=

=n

i iff 111

365

Nedostaci soiva1. Sferna aberacija svetlosni zraci se na ivicama

soiva male ine daljine razliito prelamaju(ia nije jasno definisana) otklanja se ilipostavljanjem blende (zaklona) na put zraka ilikombinacijom soiva.

2. Hromatska aberacija posledica disperzije svetlosni zraci razliitih talasnih duina serazliito prelamaju otklanja se kombinacijomsoiva razliitih indeksa prelamanja.

Postoje i drugi nedostaci soiva koji se eliminiu kombinovanjem vie soiva ili njihovim oblikovanjem:KomaAstigmatizamDistorzija

366

Optiki instrumenti

Lupa sabirno soivo manje ine daljine slui za gledanje bliskih predmeta pod veimvidnim uglom.

Daje uspravan, imaginaran i uvean lik uveanje 2-10 puta.

1+fdu

d - daljina jasnog vida (25 cm)

f - ina daljina soiva lupe

367

Optiki instrumentiMikroskop sainjavaju ga dvegrupe soiva koje imaju ulogusabirnih soiva (objektiv i oku-lar). Slui za posmatranje sitnihobjekata, koji su nevidljivigolim okom.

Uveanje zavisi od inih dalji-na objektiva i okulara i duinetubusa t. Imaginaran lik seformira na daljini jasnog vida d.

21 ffdtu =

d daljina jasnog vida (25 cm)t duina tubusa (na slici L) rastojanje izmeu objektiva i okularaf1 i f2 ine daljina soiva objektiva i okulara

Tela koja emituju svetlost su svetlosni izvori.Primarni svetlosni izvori emituju svetlost na raun sopstvene energije toplotni zagrejana tela (Sunce, sijalica sa vlaknom, plamen, ), luminescentni ekscitovani atomi i molekuli (ZnO, ZnS , CdS, GaP, ), stimulisani spoljanja stimulacija izvora zraenja (laser).

Sekundarni izvori, u stvari, ne emituju sopstvenu ve svetlost drugih izvora naraun odbijanja.

Fotometrija je deo optike koji se odnosi na merenje energije elektromagnetnihtalasa koju emituju svetlosni izvori.

U zavisnosti od detektora svetlosti, jedinice fotometrijskih veliina se dele naobjektivne (energetske) detektori su fotoosetljivi ureaji ili supstance, isubjektivne (vizuelne) detektor je ljudsko oko, razliito osetljivo premarazliitim talasnim duinama i u razliitim spoljanjim uslovima.

368

Fotometrija. Izvori svetlosti.

369

Fotometrijske veliine i jedinice.Izotropni takasti svetlosni izvori zanemarljivih su dimenzija i ravnomernoemituju svetlosnu energiju u svim pravcima.

1. Svetlosni fluks je energija dW koju svetlosni izvor izrai u jedinici vremenakroz neku povrinu dS ili neki prostorni ugao d (snaga izraene energije):

tWd

d=

nm) 555 (za lm683W1 ==

W] [lm;

2. Koliina energije dW izraena u intervalu vremena dt od strane svetlosnogizvora je: dW=dt

370

Fotometrijske veliine i jedinice.

3. Jaina svetlosti I je osobina svetlosnog izvora izraeni svetlosni fluks d pojedinici prostornog ugla d:

Ukupan svetlosni fluks: uk=4I

4. Osvetljenost E je veliina koja izraava stepen osvetljenosti povrine dS na kojupada svetlosni fluks dpad, odnosno to je upadni svetlosni fluks po jedininojpovrini:

=ddI

SE

dd pad=

2244

rI

rIE =

=

Osvetljenost svake take sfere poluprenika r u ijem centru je izotropni takastisvetlosni izvor:

=

srW ;

srlmcd

= 22 m

W;mlmlx

371

5. Emisiona sposobnost (emitancija) R je veliina fluksasvetlosti koju emituje jedinina povrina svetlosnogizvora:

Lambertov zakon definie osvetljenost povrineudaljene za r od takastog (ili veoma udaljenog) izvorasvetlosti, pri emu normala na povrinu zaklapa ugao sa pravcem svetlosti:

= cos2rIE

SR

dd em=

Emitovanje vre primarni (sopstvena energija) isekundarni izvori (refleksija ili transparencija).

ERER == r

Fotometrijske veliine i jedinice.

teloprovidno idealno -1,0r telocrno idealno -0,0rtelobeloidealno-0,1r

======

22 mW;

mlm

372

Talasna optika. Talasna svojstva svetlosti.Interferencija svetlosti.

Analogno mehanikim talasima, ikod elektromagnetnih talasa dolazido slaganja, interferencije to ima zaposledicu pojaanje ili slabljenjenjihovog intenziteta.

Za ostvarivanje interferencije talasakoji dolaze iz dva izvora, neophodnoje da su talasi: koherentni kod njih je razlika ufazi oscilovanja konstantna, tj. nemenja se tokom vremena; monohromatski (iste talasne duine).

Laseri su izvori koherentne svetlosti,a fluorescentne ili sijalice sa usijanimvlaknom nekoherentne svetlosti.

373

Interferencija svetlosti.Tomas Jang (1801.) je izveo eksperiment sa interferencijom monohromatskesvetlosti koja prolazi kroz dva bliska proreza dokaz talasne prirode svetlosti.Prorezi, sa jedne strane obasjani svetlou iz jednog izvora, predstavljaju dvaizvora koherentne svetlosti. Na zaklonu se formira slika od naizmeninih svetlih itamnih pruga.

374

Interferencija svetlosti.Jangov eksperiment interferencije svetlosti na dva uska proreza.

375

Interferencija svetlosti.Rezultati interferencije

376

Interferencija svetlosti

a) preeni putevi monohromatskih zraka od prorezado zaklona su jednaki svetla pruga;

b) razlika u preenim putevima zraka je jednakatalasnoj duini () svetla pruga;

c) razlika u preenim putevima zraka je jednakapolovini talasne duine (/2) tamna pruga.

interferenciona slika

377

Interferencija svetlostiPod pretpostavkom da je zaklon dovoljno daleko u poreenju sa meusobnimrastojanjem proreza, mogu se definisati uslovi za pojavu svetlih i tamnih pruga naodreenom mestu na zaklonu.

=

+

=

==K

K

l,2,1,0

2)12(

,2,1,0sin

kk

kkd

svetla pruga(konstruktivna interferencija)

tamna pruga(destruktivna interferencija)

378

Difrakcija svetlostiDifrakcija svetlosti je pojava savijanja, skretanja svetlosti sapravolinijskog puta na malim otvorima (pukotinama) redatalasne duine ili otrim ivicama, bez promene materijalnesredine kroz koju prolazi.

Svetle i tamne pruge na zaklonu (mogu biti i obojene,ako je svetlost polihromatska) posledica su interferencijekoja se deava nakon prolaska svetlosti kroz pukotinu.

Ako su na putu od izvora do zaklona svetlosni zraciparalelni, re je o difrakciji Fraunhoferovog tipa.

Ako su zraci konvergentni ili divergentni (dolaze podnekim uglom), re je o difrakciji Frenelovog tipa.

difrakcija zvunih (mehanikih) talasa

379

Difrakcija svetlostiDifrakcija na otroj ivici

Difrakcija na maloj pukotini

380

Difrakcija svetlostiPojava difrakcije se moe objasniti pomou Hajgensovog principa:Sve take talasnog fronta su novi (takasti) izvori elementarnih sekundarnih (sfer-nih) talasa, koji se dalje prostiru kroz materijalnu sredinu brzinom karakteristi-nom za nju. Posle izvesnog intervala vremena, novi talasni front je tangentnapovrina na ove elementarne talase.

U sluaju difrakcije, Hajgensov princip glasi:Svaka taka pukotine pogoena talasom postaje i samaizvor sekundarnih talasa.

381

Difrakcija svetlosti na jednoj pukotiniTalasi koji prolaze kroz pukotinu (ire se u svimpravcima iza pukotine) su koherentni i kao rezultatinterferencije, na zaklonu se javlja niz svetlih itamnih pruga.

K

K

,2,12

)12(sin

,2,1sin

=

+=

==

kkw

kkw difrakcioni minimum(tamna pruga)

difrakcioni maksimum(svetla pruga)

Primer za difrakcioni minimum:

382

Difrakcija svetlosti na optikoj reetkiNiz paralelnih pukotina na malom i jednakom meusobnom rastojanju predstavljadifrakcionu (optiku) reetku.

Svaka pukotina (prorez, mesto proputanja svetlosti) difrakcione reetke ponaa sekao novi izvor koherentne svetlosti, koja se u prostoru iza reetke prostire u svimpravcima i interferira stvara karakteristinu sliku na zaklonu, sastavljenu odniza osvetljenih i zatamnjenih mesta (difrakcioni maksimumi i minimumi).

383

Difrakcija svetlosti na optikoj reetkiUslovi za dobijanje difrakcionih maksimuma i minimuma na zaklonu:

K

K

,2,1,02

)12(sin

,2,1,0sin

=

+=

==

kkd

kkd difrakcioni maksimum(svetla pruga)

difrakcioni minimum(tamna pruga)

d konstanta difrakcione reetke

Primer za difrakcioni maksimum:

384

Difrakcija X-zrakaAko se X-zraci (elektromagnetni talasi male talasne duine, reda 0.1 nm) propustekroz kristalnu materiju (ima ureenu unutranju strukturu), dolazi do njihovedifrakcije, odnosno interferencije proputenih zraka koji padaju na zaklon.

Pravilan raspored difrakcionih maksimuma je posledica ureenosti strukturekristala i karakteristian je za svaki kristalni materijal, to omoguava njenoizuavanje i identifikaciju (kvalitativna analiza materijala).

Kristalna struktura NaCl

385

Difrakcija X-zraka Bragov zakon.Bragov zakon (sin i otac W.L. Bragg i W.H. Bragg *) definie uslove zanastanak difrakcionih maksimuma X-zraka (monohromatski, talasne duine ) nakristalnoj strukturi (vrsta tela sa pravilnim unutranjim rasporedom atoma).

X-zraci koji padaju na kristalnu (ureenu) strukturu reflektuju se (difraktuju) sarazliitih nizova paralelnih atomskih ravni, pri emu je rastojanje izmeu ravnijednog niza di razliito od rastojanja za drugi niz ravni dj.

Skup takvih rastojanja (d1, d2, ) jekarakteristian za dati materijal na kojise X-zraci usmeravaju moe se iskori-stiti za identifikaciju, tj. kvalitativnuanalizu sloenog ili smee materijala.

* Viljem Lorens Brag i njegov otac Viljem Henri Brag su podelili Nobelovu nagraduza fiziku 1915. godine za otkrie difrakcije X-zraka na kristalima.

386

Difrakcija X-zraka Bragov zakonV.L. i V.H Brag su sveli pojavu difrakcije monohromatskih X-zraka na kristalimana refleksiju od paralelnih atomskih ravni.

d je meuravansko rastojanje izmeu atomskih ravni u kristalima

upadni ugao X-zraka u odnosu na atomsku ravan

K,2,1sin2 == kkd

Kada se utvrdi pod kojim upadnim uglovima (1, 2,) se dobijaju difrakcionimaksimumi monohromatskih X-zraka, moe se odrediti skup rastojanja (d1, d2, )izmeu atomskih ravni u kristalima, koji su specifini za svaki kristalni materijal kvalitativna analiza.

387

Polarizacija svetlostiPolarizacija je dokaz transverzalne prirode elektro-magnetnih talasa.Polarizovana svetlost je okarakterisana oscilacijamavektora elektrinog polja (svetlosni vektor) u samojednoj ravni.Ravan normalna na ravan oscilovanja svetlosnogvektora je ravan polarizacije.Polarizacija svetlosti se dobija u procesima: odbijanja(prelamanja), dvojnog prelamanja, selektivne apsorp-cije rasejanjem,

388

Polarizacija svetlostiPolarizacija pri odbijanju (prelama-nju) svetlosti na granici dve sredinerazliitih indeksa prelamanja.

Polarizacija pri dvojnom prelama-nju svetlosti na nekim kristalnimsupstancama (kalcit, kvarc, )

Svetlost se razdvaja naredovan i neredovan zrakrazliitih brzina prostiranja(indeksa prelamanja) i obasu potpuno polarizovana.

389

Polarizacija svetlostiOptiki sistem koji polarizuje svetlost je polarizator, a koji analizira svetlostanalizator.

Malusov zakon: Intenzitet proputene polarizovane svetlosti kroz analizatorzavisi od ugla izmeu osa polarizatora i analizatora:

= 20 cosII