Теорија системаТеорија системаОРГАНИЗАЦИОНИ ОРГАНИЗАЦИОНИ

СИСТЕМИ СИСТЕМИ

NASTANAKNASTANAK�� Razvoj nauke u pravcu njene specijalizacije u I Razvoj nauke u pravcu njene specijalizacije u I

polovini 20 v. doveo je do gubitka predstave o celini i polovini 20 v. doveo je do gubitka predstave o celini i interesa za celovitu sliku objekata istražinteresa za celovitu sliku objekata istraž

�� Kibernetika i opšta teorija sistema nastale su na ideji Kibernetika i opšta teorija sistema nastale su na ideji o prevladavanju ovakvog pravca.o prevladavanju ovakvog pravca.

�� Kibernetika je interdisciplinarna nauka koja se bavi Kibernetika je interdisciplinarna nauka koja se bavi otkrivanjem zakona i principa upravljanja i koja otkrivanjem zakona i principa upravljanja i koja otkrivanjem zakona i principa upravljanja i koja otkrivanjem zakona i principa upravljanja i koja uopštava analitičkouopštava analitičko--istraž. metode više naučnih istraž. metode više naučnih oblasti i primenjuje ih na upravljanje sistema, kako na oblasti i primenjuje ih na upravljanje sistema, kako na prirodne, tako i na veštačkeprirodne, tako i na veštačke

�� ZZa razliku od kibernetike koja se bavi problemima a razliku od kibernetike koja se bavi problemima upravljanja kompleksnim dinamičkim sistemima, upravljanja kompleksnim dinamičkim sistemima, opšta teorija sistema je metodološki utemeljena opšta teorija sistema je metodološki utemeljena nauka o sistemimanauka o sistemima

Opšta teorija sistemaOpšta teorija sistema�� Osnove opšte teorije sistema su postavljene početkom 50Osnove opšte teorije sistema su postavljene početkom 50--

ih godina 20 v. kada je austrijski biolog Bertlanfi ukazao da ih godina 20 v. kada je austrijski biolog Bertlanfi ukazao da postoje bitni elementi koji su zajednički svim područjima postoje bitni elementi koji su zajednički svim područjima stvarnosti što omogućava da se razviju principi koji važe za stvarnosti što omogućava da se razviju principi koji važe za sve sisteme.sve sisteme.

�� DDoprinos opšte teorije sistema razvoju savremene nauke oprinos opšte teorije sistema razvoju savremene nauke sastoji se u: razvoju opšte metodologije proučavanja sastoji se u: razvoju opšte metodologije proučavanja složenih dinamičkih sistema; integraciji znanja jer se složenih dinamičkih sistema; integraciji znanja jer se složenih dinamičkih sistema; integraciji znanja jer se složenih dinamičkih sistema; integraciji znanja jer se problemi stvarnosti proučavaju kao interakcija različitih problemi stvarnosti proučavaju kao interakcija različitih sistema i podsistema.sistema i podsistema.

�� OOpšta teorija sistema se zasniva na: teoriji skupova, teoriji pšta teorija sistema se zasniva na: teoriji skupova, teoriji informacija i odlučivanja, teoriji upravljanja, teoriji informacija i odlučivanja, teoriji upravljanja, teoriji organizacije i teoriji učenja i adaptacije.organizacije i teoriji učenja i adaptacije.

�� UU proučavanju sistema koristi: proučavanju sistema koristi: –– SSistemski pristup, istemski pristup, –– Sistemsko mišljenje, i Sistemsko mišljenje, i –– Sistemsku analizuSistemsku analizu

Sistemski pristupSistemski pristup

�� Metodološki pristup koji stavlja akcent na Metodološki pristup koji stavlja akcent na analizu odnosa u sistemu i na analizu odnosa analizu odnosa u sistemu i na analizu odnosa sistema sa okruženjem.sistema sa okruženjem.

�� Osnovne karakteristike:Osnovne karakteristike:–– Prihvatanje nadreñenosti celine elementima od Prihvatanje nadreñenosti celine elementima od

kojih je sastavljena kojih je sastavljena kojih je sastavljena kojih je sastavljena –– Posmatranje povezanosti elemenata na osnovu Posmatranje povezanosti elemenata na osnovu

uzajamnih interakcija uzajamnih interakcija –– InterdisciplinarnostInterdisciplinarnost

�� Osnovu sistemskog pristupa predstavlja Osnovu sistemskog pristupa predstavlja primena strukturalnoprimena strukturalno--funkcionalne analize, kao funkcionalne analize, kao glavne metode istraživanja, i sistemske analize glavne metode istraživanja, i sistemske analize kao osnovnog metodološkog postupka.kao osnovnog metodološkog postupka.

Sistemsko mišljenjeSistemsko mišljenje

�� Kontekstualno VS analitičko mišljenjeKontekstualno VS analitičko mišljenje

�� Osnovu sistemskog mišljenja čini mišljenje o celini, a ne o Osnovu sistemskog mišljenja čini mišljenje o celini, a ne o pojedinačnim delovimapojedinačnim delovima

�� Sistemsko mišljenje Sistemsko mišljenje se opisuje kao disciplina za sagledanje se opisuje kao disciplina za sagledanje celina celina –– okvir za uočavanje meñusobnihokvir za uočavanje meñusobnih odnosa i odnosa i posmatranje obrazaca promena, a ne statičnih prizora. posmatranje obrazaca promena, a ne statičnih prizora. posmatranje obrazaca promena, a ne statičnih prizora. posmatranje obrazaca promena, a ne statičnih prizora.

�� Osnovne odlike sistemskog mišljenja:Osnovne odlike sistemskog mišljenja:

–– premeštanje vizure od pojedinih delova ka celini;premeštanje vizure od pojedinih delova ka celini;

–– proučavanje odnosa, a ne posmatranje objekata;proučavanje odnosa, a ne posmatranje objekata;

–– usmeravanje pažnje na različite nivoe sistema (zbog usmeravanje pažnje na različite nivoe sistema (zbog različite složenosti različitih nivoa sistema, ista pojava različite složenosti različitih nivoa sistema, ista pojava ima različite odlike na različitim nivoima).ima različite odlike na različitim nivoima).

Sistemska analizaSistemska analiza

�� Sistemska analiza je opšta metodologija istraživanja Sistemska analiza je opšta metodologija istraživanja sistema, čiji je cilj da definiše probleme u sistemu i utvrdi sistema, čiji je cilj da definiše probleme u sistemu i utvrdi načine i puteve njihovog rešavanjanačine i puteve njihovog rešavanja

�� Ova metodologija dovodi do racionalnog sistemskog Ova metodologija dovodi do racionalnog sistemskog postupka:postupka:

–– postavljanja postavljanja pitanja i davanja odgovora u vezi sa ciljem pitanja i davanja odgovora u vezi sa ciljem –– postavljanja postavljanja pitanja i davanja odgovora u vezi sa ciljem pitanja i davanja odgovora u vezi sa ciljem sistema, ograničenjima, raspoloživim resursima, sistema, ograničenjima, raspoloživim resursima, funkcionalnim interakcijama i interakcijama sistema i funkcionalnim interakcijama i interakcijama sistema i okruženja;okruženja;

–– ukazuje na informacije i podatke koje treba prikupiti, ukazuje na informacije i podatke koje treba prikupiti, obraditi i upotrebiti radi upoznavanja karakteristika obraditi i upotrebiti radi upoznavanja karakteristika sistema ili poboljšanja njegovog funkcionisanja. sistema ili poboljšanja njegovog funkcionisanja.

–– upućuje na metode ocenjivanja i verifikacije izabranih upućuje na metode ocenjivanja i verifikacije izabranih rešenja ili donetih odluka.rešenja ili donetih odluka.

Sistemska analizaSistemska analiza

Postoji pet osnovnih faza sistemske analize: Postoji pet osnovnih faza sistemske analize:

(1) formulisanje problema (1) formulisanje problema istraživanjaistraživanja (npr. terorizam kao ne(npr. terorizam kao ne--vojna pretnja)vojna pretnja); ;

(2) utvrñivanje ciljeva istraživanja; (2) utvrñivanje ciljeva istraživanja;

(3) utvrñivanje ograničenja i(3) utvrñivanje ograničenja i formulisanje kriterijuma; formulisanje kriterijuma;

(4) definisanje (izgradnja) sistema; (4) definisanje (izgradnja) sistema; (4) definisanje (izgradnja) sistema; (4) definisanje (izgradnja) sistema;

(5) ocena funkcionisanja (5) ocena funkcionisanja sistema. sistema.

U okviru faza vrše se odreñene aktivnosti U okviru faza vrše se odreñene aktivnosti -- funkcije funkcije kojima se kojima se prikupljajuprikupljaju i koriste informacije o sistemu. i koriste informacije o sistemu.

Osnovne funkcije sistemske analize: Osnovne funkcije sistemske analize:

(1) formiranje modela; (1) formiranje modela;

(2) prikupljanje informacija i (2) prikupljanje informacija i

(3) sinteza informacija pomoću modela.(3) sinteza informacija pomoću modela.

Opšte karakteristike sistemaOpšte karakteristike sistema�� celovitost sistema;celovitost sistema;

�� jedinstvenost sistema u odnosu na sredinu i druge sisteme;jedinstvenost sistema u odnosu na sredinu i druge sisteme;

�� relativna samostalnost sistema u odnosu na okruženje;relativna samostalnost sistema u odnosu na okruženje;

�� struktura sistema;struktura sistema;

�� povezanost i meñuzavisnost elemenata sistema;povezanost i meñuzavisnost elemenata sistema;

�� dinamizam meñu elementima sistema, koji ima karakter regulacije i/ili dinamizam meñu elementima sistema, koji ima karakter regulacije i/ili samoregulacijesamoregulacije unutrašnjih odnosa, što se može označiti i kao unutrašnjih odnosa, što se može označiti i kao samoregulacijesamoregulacije unutrašnjih odnosa, što se može označiti i kao unutrašnjih odnosa, što se može označiti i kao funkcionisanje sistema;funkcionisanje sistema;

�� determinisanost funkcionisanja sistema spoljašnjim faktorima;determinisanost funkcionisanja sistema spoljašnjim faktorima;

�� jasno definisane funkcije svakog dela sistema;jasno definisane funkcije svakog dela sistema;

�� specifična organizacija delova sistema unutar celine sistema, tako da specifična organizacija delova sistema unutar celine sistema, tako da sistem sistem ostvaruje svoju svrhu i funkciju;ostvaruje svoju svrhu i funkciju;

�� specifična svrha i uloga sistema unutar šireg sistema kojem pripada;specifična svrha i uloga sistema unutar šireg sistema kojem pripada;

�� stabilnost sistema, koja se obezbeñuje prilagoñavanjem i povratnim stabilnost sistema, koja se obezbeñuje prilagoñavanjem i povratnim informacijamainformacijama o funkcionisanju sistema, što predstavlja katalizator o funkcionisanju sistema, što predstavlja katalizator promene u ponašanju sistema.promene u ponašanju sistema.

Појам и подела системаПојам и подела система

�� СистемСистем (у организационом смислу)(у организационом смислу) је је скуп различитих елемената, који скуп различитих елемената, који функционишу као складна целина, ради функционишу као складна целина, ради остварења остварења одређеногодређеног циљациља

�� вврсте системарсте система су: су: �� вврсте системарсте система су: су: –– пприроднириродни

–– ттехнички ехнички ии

–– ooрганизационирганизациони

�� познати су и познати су и ппрости и сложени,рости и сложени,ддетерминистички и стохастички,етерминистички и стохастички,сстатички и динамички,татички и динамички, оотворени и творени и затворенизатворени системи.системи.

Организација као системОрганизација као системОсновни елементи организације као системаОсновни елементи организације као система су: су:

1.1. окружење окружење ((други системи, догађаји, простор, времедруги системи, догађаји, простор, време, , прописи (?))прописи (?)), ,

2.2. функција функција (управљачка и извршна(управљачка и извршна -- циљеви, послови, циљеви, послови, задаци, резултатизадаци, резултати, прописи (?), прописи (?))) и и

3.3. структураструктура (у ужем смислу (у ужем смислу –– као субјект и структура, као субјект и структура, односно као људска творевинаодносно као људска творевина -- људи, средства, људи, средства, структура, прописиструктура, прописи (?)(?))). . структура, прописиструктура, прописи (?)(?))). .

ПрПрописиописи се деле на: (1) зсе деле на: (1) законске и подзаконске;аконске и подзаконске; (2) (2) оорганизационерганизационе,, функционалнефункционалне и мешовитеи мешовите;; (3) (3) ннационалне и међународнеационалне и међународне

ЦиљЦиљ управљања системима је управљања системима је •• ппретварањеретварање система из једног у друго замишљено стањесистема из једног у друго замишљено стање,,•• оодржавањедржавање система у жељеном или истом стањусистема у жељеном или истом стању,, у условима у условима

утицаја којима се ремети његово функционисањеутицаја којима се ремети његово функционисање

1. Функција1. Функција као елеменат као елеменат системасистема

��у организационом смислу у организационом смислу представља скуп најразноврснијих представља скуп најразноврснијих послова који се обављају с истим послова који се обављају с истим циљемциљемциљемциљем

��функција обухвата функција обухвата циљевециљеве(релативно трајне и константне), (релативно трајне и константне), различите послове, прописеразличите послове, прописе и и резултатерезултате

ЦиљевиЦиљеви као сегмент функцијекао сегмент функције

��Циљеви могу бити: општи, посебни Циљеви могу бити: општи, посебни и конкретни; стратегијски, и конкретни; стратегијски, оперативни и тактички; трајни и оперативни и тактички; трајни и привремени; крајњи етапни и привремени; крајњи етапни и привремени; крајњи етапни и привремени; крајњи етапни и почетни.почетни.

��Циљеви морају бити реални, Циљеви морају бити реални, легитимни, јасно одређенилегитимни, јасно одређени

��ООстварују стварују се се деобом на послове деобом на послове или задатке или задатке

ПословиПослови као сегмент функцијекао сегмент функције

�� Представљају скуп оних активности које је Представљају скуп оних активности које је потребно реализовати да би се остварио(ли) потребно реализовати да би се остварио(ли) циљ(еви) стварања и постојања система.циљ(еви) стварања и постојања система.

�� Послови се обављају на основу Послови се обављају на основу надлежности надлежности (која је увек одређена законом и представља (која је увек одређена законом и представља скуп послова и у вези с њима, права и скуп послова и у вези с њима, права и дужности надлежних органа, њихових дужности надлежних органа, њихових скуп послова и у вези с њима, права и скуп послова и у вези с њима, права и дужности надлежних органа, њихових дужности надлежних органа, њихових организационих јединица и овлашћених организационих јединица и овлашћених службених лица да их реализују)службених лица да их реализују)

ПрописиПрописи као сегмент функцијекао сегмент функције

��могу бити функционалнимогу бити функционални, , организациони и мешовитиорганизациони и мешовити

��Функционални прописи су они који Функционални прописи су они који се односе на рад у најопштијем се односе на рад у најопштијем се односе на рад у најопштијем се односе на рад у најопштијем смислу (начин, метод, процедуре и смислу (начин, метод, процедуре и сл.)сл.)

��мешовити прописи садрже мешовити прописи садрже функционалне и структурне нормефункционалне и структурне норме

2. Структура2. Структура као елеменат као елеменат системасистема

�� СтруктураСтруктура је целина је целина међусобно прожимајућих међусобно прожимајућих појава, појава, при чемупри чему свака од њих зависи од свака од њих зависи од осталих појава унутар структуреосталих појава унутар структуре

�� Садржај свих структура обухвата: (1) елементе Садржај свих структура обухвата: (1) елементе (људе и средства), (2) везе између елемената (људе и средства), (2) везе између елемената и (3) структурне прописеи (3) структурне прописеи (3) структурне прописеи (3) структурне прописе

�� организациона структураорганизациона структура може бити може бити централизована, децентрализована, централизована, децентрализована, функционална, линијска, територијалнафункционална, линијска, територијална и и мешовита (нпр. линијскомешовита (нпр. линијско--територијалнатериторијална

�� Организациона структура има Организациона структура има тритри димензиједимензије: : ххоризонталнуоризонталну (функц(функционална ионална и и територијтериторијалнаална), ), вертикалнувертикалну (орг(организационианизационинивои)нивои) и и мешовиту мешовиту (дијагоналну)(дијагоналну)..

ХХоризонталнаоризонтална димензијадимензија

организационе структуреорганизационе структуре�� представља диференцијацију организационих јединица представља диференцијацију организационих јединица

органа и организација које су на истом нивоу општости, органа и организација које су на истом нивоу општости, а која је изведена а која је изведена функцфункционалним ионалним и територији територијалним алним принципима деобепринципима деобе..

�� ФФункцункционална димензијаионална димензија настала је настала је диференцијацијом организационих јединица којом се диференцијацијом организационих јединица којом се изражава скуп најразличитијих послова који се унутар изражава скуп најразличитијих послова који се унутар њих обављају са истим циљемњих обављају са истим циљемњих обављају са истим циљемњих обављају са истим циљем

�� ТериторијТериторијалнаална димензијадимензија настала је настала је диференцијацијом организационих јединица органа и диференцијацијом организационих јединица органа и организација које су на истом нивоу општост којом се организација које су на истом нивоу општост којом се изражава скуп претежно истих послова који се унутар изражава скуп претежно истих послова који се унутар њих обављају, али на различитој територијињих обављају, али на различитој територији

�� ВВертикалнаертикална димензијадимензија организационе организационе структуре настала је диференцијацијом структуре настала је диференцијацијом организационих јединица органа и организационих јединица органа и организација на различитом нивоу општости, организација на различитом нивоу општости, којом се изражава њихов организациони ниво којом се изражава њихов организациони ниво (стратегијски, координирајући и оперативни)(стратегијски, координирајући и оперативни)(стратегијски, координирајући и оперативни)(стратегијски, координирајући и оперативни)

�� Мешовита димензијаМешовита димензија организационе организационе структуре настала је дијагоналним структуре настала је дијагоналним повезивањем организационих јединица које се повезивањем организационих јединица које се баве истим пословима на различитим баве истим пословима на различитим организационим нивоима исте организацијеорганизационим нивоима исте организације

Обележја сОбележја систеистемама

1.1. ХијерархијаХијерархија2.2. ДиференцијацијаДиференцијација3.3. ИнтеракцијаИнтеракција4.4. ЕнтропијаЕнтропија5.5. РегулацијаРегулација6.6. ЕквифиналитетЕквифиналитет

Функционисање системаФункционисање система7.7. Функционисање системаФункционисање система

ХијерархијаХијерархија

�� Космички живот је хијерархичан. Од Космички живот је хијерархичан. Од најстаријих времена се у људском друштву најстаријих времена се у људском друштву водила борба између космичког начела, тј. водила борба између космичког начела, тј. хијерархијског, и начела хаоса, тј. хијерархијског, и начела хаоса, тј. атомистичког и механичког начела. атомистичког и механичког начела. (Берђајев, 37)(Берђајев, 37)(Берђајев, 37)(Берђајев, 37)

�� У руској револуцији је управо дошло до У руској револуцији је управо дошло до разарања хијерархијског система, рушели разарања хијерархијског система, рушели разарања сваке хијерархије квалитета. Али разарања сваке хијерархије квалитета. Али разарање сваке хијерархије је разарање разарање сваке хијерархије је разарање личности, јер личност је у вези са личности, јер личност је у вези са хијерархијом. Само је у хијерархији могућа хијерархијом. Само је у хијерархији могућа разноврсност квалитета индивидуалности.разноврсност квалитета индивидуалности.(Берђајев, 25)(Берђајев, 25)

ХијерархијаХијерархија

�� Хијерархијско начело може да постане фиктивно и инертно и да постане Хијерархијско начело може да постане фиктивно и инертно и да постане препрека сваком стваралачком кретању. Тако је од најстаријих времена препрека сваком стваралачком кретању. Тако је од најстаријих времена хијерархијска власт цара или првосвештеника не само управљала народима хијерархијска власт цара или првосвештеника не само управљала народима и водила их ка светлости, него је и кочила стваралачко напредовање. и водила их ка светлости, него је и кочила стваралачко напредовање. Хијерархија царства и свештенства треба да ослобађа простор и слободу Хијерархија царства и свештенства треба да ослобађа простор и слободу пророчкоме духу, у противном она се изрођава у мртво слово закона. пророчкоме духу, у противном она се изрођава у мртво слово закона. Међутим, Међутим, треба раздвајати сам принцип, саму идеју од грешног треба раздвајати сам принцип, саму идеју од грешног фактичког стањафактичког стања. Изливање светлости у овоме свету треба да се одвија . Изливање светлости у овоме свету треба да се одвија по ступњевима по ступњевима –– постоји вечна разлика између езотеричког и постоји вечна разлика између езотеричког и егзотеричкогегзотеричког. Хијерархијске преграде чувају светионике. Све велике . Хијерархијске преграде чувају светионике. Све велике религије су знале за разлику између езотеричког и егзотеричког и стварале религије су знале за разлику између езотеричког и егзотеричког и стварале егзотеричкогегзотеричког. Хијерархијске преграде чувају светионике. Све велике . Хијерархијске преграде чувају светионике. Све велике религије су знале за разлику између езотеричког и егзотеричког и стварале религије су знале за разлику између езотеричког и егзотеричког и стварале су хијерархијски систем, окренут не оном скривеном већ оном спољашњем су хијерархијски систем, окренут не оном скривеном већ оном спољашњем свету. На тај начин се спречавало да квалитет буде прогутан од квантитета. свету. На тај начин се спречавало да квалитет буде прогутан од квантитета. Дионизијско је непријатељски расположено према свему свему Дионизијско је непријатељски расположено према свему свему хијерархијском, према сваком езотеризму. Дионизијско тријумфује у хијерархијском, према сваком езотеризму. Дионизијско тријумфује у епохама револуција, у масовним народним покретима. Аристократско епохама револуција, у масовним народним покретима. Аристократско начело, начело хијерархијског склада, начело облика и граница, које начело, начело хијерархијског склада, начело облика и граница, које успоставља разлике и дистанце, спасава највиши вид духовног живота. успоставља разлике и дистанце, спасава највиши вид духовног живота. Личност не подноси хаотично мешање, плебејско потирање свих разлика и Личност не подноси хаотично мешање, плебејско потирање свих разлика и граница. граница. Лично начело је квалитативно. (Берђајев, 39)Лично начело је квалитативно. (Берђајев, 39)

ДиференцијацијаДиференцијација

Вертикална Вертикална ХоризонталнаХоризонтална

�� територијална територијална

�� функционалнафункционална

ИнтеракцијаИнтеракција

�� РРазмена, односно проток информација, азмена, односно проток информација, енергије или материје између елемената енергије или материје између елемената система и између система и окружењасистема и између система и окружења. .

�� Може се уопштити у виду Може се уопштити у виду улазнулазнихих и и излазних величинаизлазних величина, тј, тј: : улазулаз (утицај (утицај окружења, наређење,..), окружења, наређење,..), пролазпролаз(трансформација (трансформација -- одлука) и одлука) и излазизлаз(деловање на окружење, наређ(деловање на окружење, наређење,...ење,...))..(трансформација (трансформација -- одлука) и одлука) и излазизлаз(деловање на окружење, наређ(деловање на окружење, наређење,...ење,...))..

�� Обим интеракције (размене материје, Обим интеракције (размене материје, енергије и информација) између система енергије и информација) између система и његовог окружења одређује степен и његовог окружења одређује степен отворености система. С обзиром на отворености система. С обзиром на динамику динамику овеове интеракцијеинтеракције, , комплексникомплекснисистемисистеми функционишуфункционишу нана базибазидинамичкединамичке равнотежеравнотеже између елемената између елемената и повратних веза са окружењем и повратних веза са окружењем

ИнтеракцијаИнтеракција

�� ВезеВезе и и односеодносе унутарунутар системасистема нене требатребапосматратипосматрати каокао статичнестатичне, , већвећ каокаопроменљивепроменљиве и и развојнеразвојне категоријекатегорије. . ДаДа биби сесесистемсистем одржаоодржао и и постигаопостигао одговарајућиодговарајућистепенстепен стабилностистабилности, , алиали и и дада биби адекватноадекватноодговориоодговорио нана утицајеутицаје и и изазовеизазове изиз окружењаокружења, , он се мора прилагођавати променама. он се мора прилагођавати променама. одговориоодговорио нана утицајеутицаје и и изазовеизазове изиз окружењаокружења, , он се мора прилагођавати променама. он се мора прилагођавати променама.

�� Динамизам је способност система да Динамизам је способност система да путем путем одређених промена у унутрашњој структури одређених промена у унутрашњој структури и организацији обезбеди услов и организацији обезбеди услов заза својесвојеуспешноуспешно функционисањефункционисање, , одржавањеодржавање и и развојразвој. . У делу сликара човек жели да види У делу сликара човек жели да види не само шта је постало, него и нешто што не само шта је постало, него и нешто што постаје. постаје. ((Шпенглер, 222Шпенглер, 222))

ИнтеракцијаИнтеракција

�� Кад дрво расте, корен не страда због стабла које Кад дрво расте, корен не страда због стабла које га, иначе храни и одржава, баш као што и сам га, иначе храни и одржава, баш као што и сам корен одржава и храни стабло. Исто тако, стабло корен одржава и храни стабло. Исто тако, стабло не пропада због грана, лишћа, цветова итд., већ не пропада због грана, лишћа, цветова итд., већ све то скупа у својој целовитости даје једну све то скупа у својој целовитости даје једну савршену биљку, која не живи само захваљујући савршену биљку, која не живи само захваљујући подмлађивању, подмлађивању, већ и већ и узајамном очувању узајамном очувању подмлађивању, подмлађивању, већ и већ и узајамном очувању узајамном очувању њених деловањених делова. . (Соловјов, 104)(Соловјов, 104)

�� Најезде варвара су биле корисне и поучне за епохе Најезде варвара су биле корисне и поучне за епохе које су биле превише задовољне, мирне, затворене које су биле превише задовољне, мирне, затворене или су друге затварале и окивале. Човек увек живи или су друге затварале и окивале. Човек увек живи над понором и никакав конзервативизам не треба над понором и никакав конзервативизам не треба да прикрива ту истину. У маси, у гомили увек да прикрива ту истину. У маси, у гомили увек постоји тамни бездан, понор. И варвари и постоји тамни бездан, понор. И варвари и револуције су потребни остарелом светуреволуције су потребни остарелом свету. . (Берђајев, 37)(Берђајев, 37)

Модел системског приступа Модел системског приступа управљању управљању

УПРАВЉАЧКИ ОБЈЕКАТ

УПРАВЉАНИ ОБЕКАТ

ДО ДО

ИВУИ УД

ПИ

УИ – УЛАЗНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

ДО- ДЕЛОВАЊЕ ОКРУЖЕЊА

УД- УПРАВЉАЧКА ДЕЈСТВА

ИВ- ИЗЛАЗНА ВЕЛИЧИНА

ПИ- ПОВРАТНА ИНФОРМАЦИЈА

ЕнтропијаЕнтропија

��Мера нереда, дезорганизацијеМера нереда, дезорганизације

��У свету друштвеног живота, као и у У свету друштвеног живота, као и у великом свету, као и у читавој великом свету, као и у читавој васељени, боре се космос и хаос. васељени, боре се космос и хаос. васељени, боре се космос и хаос. васељени, боре се космос и хаос. Свест о друштвеном животу треба Свест о друштвеном животу треба да помогне космичком начелу да да помогне космичком начелу да победи начело хаоса. (победи начело хаоса. (Берђајев, Берђајев, 36)36)

РегулацијаРегулација

��ППостизање циљева остизање циљева система система уважавајући ефектеуважавајући ефекте кола кола повратног дејства.повратног дејства.

��У сфери регулације долази до У сфери регулације долази до ��У сфери регулације долази до У сфери регулације долази до синтезе системског и кибернетског синтезе системског и кибернетског приступа управљању.приступа управљању.

РегулацијаРегулација

�� Дерегулација је извор напретка, Дерегулација је извор напретка, динамизма система. динамизма система. Неједнакост је Неједнакост је основа сваког космичког система и основа сваког космичког система и реда, оправдање самог постојања реда, оправдање самог постојања људске личности и извор сваког људске личности и извор сваког људске личности и извор сваког људске личности и извор сваког стваралачког кретања у свету. И стваралачког кретања у свету. И свако рађање светлости у тами знак свако рађање светлости у тами знак је појаве неједнакости, издвајање је појаве неједнакости, издвајање квалитета из масе, која је квантитет квалитета из масе, која је квантитет без квалитета. (Берђајев, 44)без квалитета. (Берђајев, 44)

ЕквифиналитетЕквифиналитет

��Обележје система које Обележје система које изражава његово својство изражава његово својство којимкојим се се исти резултат исти резултат може може постићи постићи на различите начинена различите начинепостићи постићи на различите начинена различите начине

Примењени системски приступ у Примењени системски приступ у менаџменту (препорука менаџерима)менаџменту (препорука менаџерима)�� Поједини менаџери усмерени су ИСКЉУЧИВО Поједини менаџери усмерени су ИСКЉУЧИВО

на по један од елемената система, тј. на на по један од елемената система, тј. на окружење, функцију, односно структуру! окружење, функцију, односно структуру!

�� Нешто блажа, али још увек лоша усмереност Нешто блажа, али још увек лоша усмереност менаџера односи се на њихову посвећеност менаџера односи се на њихову посвећеност двема димензијама система (окружење и двема димензијама система (окружење и двема димензијама система (окружење и двема димензијама система (окружење и функција, окружење и структура, односно функција, окружење и структура, односно функција и структура). функција и структура).

�� обе врсте усмерености менаџера потребно је обе врсте усмерености менаџера потребно је превазићи превазићи свестраним приступом свестраним приступом --системски приступсистемски приступ

ПИТАЊА ЗА ДИСКУСИЈУПИТАЊА ЗА ДИСКУСИЈУ

�� Које су предности системског приступа у Које су предности системског приступа у односу на остале организационе теорије односу на остале организационе теорије (теорије управљања)?(теорије управљања)?

�� Како видите своју организацију са системског Како видите своју организацију са системског аспекта?аспекта?аспекта?аспекта?

�� Како видите сопствену организациону јединицу Како видите сопствену организациону јединицу са системског аспекта? са системског аспекта?

�� Моделујте вашу организациону јединицу са Моделујте вашу организациону јединицу са спекта системског приступа управљању!спекта системског приступа управљању!

�� Будите самокритични са аспекта системских Будите самокритични са аспекта системских препорука за менаџмент!препорука за менаџмент!

�� Који су правци развоја теорије система?Који су правци развоја теорије система?