Republika Srbija

VISOKA ŠKOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA

VRANJE

SEMINARSKI RAD

Tema: Posebni organizacioni oblici tržišta

Predmetni profesorProf. Dr Ljiljana Stošić Mihajlović

StudentGoran Krstić 158/pe

SADRŽAJ

Uvod.........................................................................................................3

Sajmovi....................................................................................................4

-Definisanje i karakterisanje sajmova......................................................6

-Vrste sajmova.........................................................................................6

-Značenje sajmova u savremenim uslovima............................................7

-Uticaj proširenja Evropske Unije na sajamski sektor.............................8

-Sajmovi kod nas i u svetu.......................................................................8

-Beogradski sajam-Najveća sajamska institucija u Srbiji......................10

-Najpoznatije sajamske manifestacije u Beogradu.................................10

-Najpoznatije sajamske manifestacije u Novom Sadu............................12

-Najpoznatiji sajmovi u inostranstvu......................................................13

Berze.......................................................................................................16

Aukcije...................................................................................................17

Privredne izlozbe....................................................................................17

Zaključak................................................................................................18

Literatura.................................................................................................19

2

UVOD

Pod tržistem,u konkretnom smislu,podrazumeva se celokupna trgovinska mreza i svi posebni oblici trzišta:Sajmovi,privredne,izlozbe,berze,aukcije,tržnice na veliko i pijac.

Ove posebne ustanove su iznikle iz potrebe da se na jednom mestu koncentrišu ponude i tražnje robe,sa ciljem da se olakša sklapanje ugovora i da bi se ubrzao robni promet.

3

SAJMOVI

Savremene uslove privređivanje karakterise visok stepen tehnološkog razvoja u svim granama privrednog stvaralastva.Istovremeno sa unapredjenjem tehnoloskoh procesa izezutne paznja se poklanja smanjenju troskova proizvodnje,kako bi se proizveo kvalitetan proizvod a koji ce biti jeftiniji od konkurentskih proizvodjaca.Konkurencija na svetskom trzistu je izuzetno jaka i borba za osvajanje trzista i animiranje potrosaca sve snaznija.Vise i nije problem proizvesti dobar proizvod,vec kako ga prodati i kako ostvariti profit.Veliki svetske kompanije su to odavno shvatile i veoma mnogo poklanjaju paznju marketingu a jedan od najvaznijih marketinskih aktivnosti je nastup na sajmovima.Permanentni nastup velikih kompanija na odredjenim sajmovima dovelo je do rangiranje sajmova i izdavanja nekih sajmova u svetski poznate sajmove i ostale sa manjim rejtingom.

Rejting jednog sajma se odredjuje prema broju svetskih poznatih kompanija prisutnih na sajmu i velicina sklopljenog ugovora o plasmanu,a najveci uspeh kompanije je ako postigne plasman ukupne proizvodnje jer je proizvodnja za poznatog kupca najizvesnija za ostvarenje profita.

Prvi sajmovi su imali veliki znacaj za samo snadbevanje stanovnistva osnovnim zivotnim potrebstinama posebno u periodu slabo razvijenih saobracajnih komunikacija.Tada su potrošači mogli da kupe robu ne samo od domaćih veći od stranih trgovaca.S druge strane u to doba trgovci su imali velike koristi od sajamskih priredbi jer su im feudalne vlasti najcesce garantovali licnu bezbednost i bezbednost za robu kojom su trgovali.Prvi sajam uzoraka odrzan je 1894.godine u Lajpcigu.Na osnovu izlozbe uzoraka sada se sklapaju kupoprodajni ugovori.Sajmovi uzoraka imaju vaznost za vremensku i prostornu koncentraciju ponude i traznje,cime se olaksava poslovanje.

Pod medjunarodnim sajmovima podrazumevaju se velika trzisna zbivanja,otvorena za proizvode svih sektora proizvodnje koji se odrzavaju na istom mestu u odredjenim razdobljima i sa ogranicenim trajanjem.Prodaja robe uz odnosenje na njima nije dozvoljena.Opste-prihvatljivu definiciju sajmova dala je Unija medjunarodnih sajmova na kongresu u Barseloni:Sajmovi su privredne

4

manifestacije ogranicenog trajanja,koje se stalno odrzavaju u jednom istom mestu u fiksiranom ili varijabilnim intervalima.Sediste Unije medjunarodnih sajmova se nalazi u Parizu.

Karakteristike medjunarodnih sajmova su:

1.Sajamske priredbe po pravilu se odrzavaju na jednom mestu,odnosno gradu

2.Vremenski posmatrano sajmovi imaju ograniceno trajanje a intervali su unapred fiksirani,

3.Kupoprodajni ugovori zakljucuju se samo na bazi izlozenih uzoraka,

4.Na sajmu se izlaze roba jednog ili vise privrednih grana.

U nekim drzavam se organizuje veliki broj sajmova:Nemacka vise od 200,Francuska 82,Velika Britanija 49,Italija 36,SAD 41,Singapur 27.Najvise sajmovskih gradova ima Italija gde se odrzavaju i najcuveniji medjunarodni sajmovi (Rim,Trst,Milano,Djenova,Napulj,Firenca,Palermo,Padova,Bari,Verona),zatim u Francuskoj (Pariz,Marelj,Lil,Bordo,Nica,Lion,Mec),Nemacka (Hanover,Frankfurt,Dizeldorf),a kod nas u Srbiji su Beograd i Novi Sad.Pokusaj da se u Beogradu organizuje ,,medjunarodni vasar po ugledu na postanski i lajpciski,, ucinjen je jos 1724.godine.Uredbom o odrzanju panadjura u Srbiji,a 1839. u Beogradu je otvoren jedan od sedam petodnevnih panadjura ,,za sirove zemaljske i strane proizvode i stoku,,.I danas je poznat u Beogradu ,,Markovdanski Vasar” koji se odrzava svake godine 8.maja na dan ,,Slave Sv.Marka na Tasmajdanu.Pored verskih manifestacija uobicajenih za crkvene sabore ovo je ,,najatraktivniji dan starog Beograda,pa ga je svako zivo celjade moralo posetiti i ona cuda videti”.

Novosadski sajam organizuje 6 sajamskih priredbi godisnje a najznacajnija je Medjunarodni poljoprivredni sajam.Sajmovi mogu znacajni vid promocije proizvoda kao i prodaje proizvoda samo ako su dobro osmisljeni.Sajmovi mogu biti veoma skupi ako su cesto na velikom broju sajmova i izlozbi.Iz tog razloga neophodno je izvuci zakljucak da proizvodjac mora pazljivo odabrati sajmove i izlozbe na kojima ce nastupati kako u zemlji tako i u inostranstvu.

5

DEFINISANJE I KARAKTERISANJE SAJMOVA

Na kongresu Unije medjunarodnih sajmova koji je odrzan u Lilu 1955.god uslovljene su sledece definicije:Obicno se pod medjunarodnim sajmovima podrazumevaju velika trzisna zbivanja,otvorena za proizvode svih sektora proizvodnje,koji se odrzavaju na istom mestu u odredjenim razdobljima i sa ogranicenim trajanjem.Prodaja robe uz odnosenje na njima nije dozvoljena.

Medjunarodni saloni su specijalizovane priredbe tehnickog komercijalnog karaktera,koji se odrzavaju takodje periodicno i sa ogranicenim trajanjem.U periodu od 1958 do 1962.godine uocava se cinjenica da specijalizovani sajmovi postizu sve veci komercijalni uspeh a opsti sajmovi postaju sve vise politicki i ekonomsko-propagandni susreti razlicitih zemalja sveta.

VRSTE SAJMOVA

Svi sajmovi se mogu svrstati u 4 kategorije:

1.Opsti sajmovi (velesajmovi)

2.Specijalizovani sajmovi (saloni)

3.Glavni industrijski i glavni trgovinski sajmovi

4.Sporedni industrijski i sporedni trgovinski sajmovi

Na velesajmu nije ustanovljena lista artikala koji ce se izlagati vec sami ucesnici samostalno biraju svoje eksponate.Cilj opstih sajmova jeste da privuku kupce i potrosace,a u velikim paviljonima mogu postojati i mesta za prodaju.

Specijalizovani sajam ima unapred utvrdjen spisak proizvoda koji se mogu izlagati.

Glavni industrijski sajmovi su specijalizovani i obicno imaju medjunarodni karakter.Dobro organizovan industrijski sajam postaje dogadjaj od najveceg interesa za odredjenu industrijsku granu (Sajam koze i obuce u Beogradu,Sajam tekstila i sl.)

6

Sporedni industrijski i sporedni trgovinski sajmovi predstavljaju manje sajmove.Pre nastupa na tim sajmovima treba dobro analizirati sve aspekte tih nastupa.

ZNACENJE SAJMOVA U SAVREMENIM USLOVIMA GLOBALIZACIJE

Na kongresu unije Medjunarodnih sajmova koji je odrzan 1925 god. u Milanu formirana je Unija medjunarodnih sajmova.Zadatak ove organizacije sastoji se u uskladjenju termina odrzavanja sajmova kako se slicni sajmovi ne bi odrzavali istovremeno.Sediste Unije se nalazi u Parizu.

Na poslednjem zasedanju Kongresa Medjunarodne unije sajmova prihvacen je rekordni broj novih clanova ove organizacije,koji pokusava objediniti sve relevantne ucesnike na podrucju sajamske industrije.Na poslednjem zasedanju primljeno je vise novih organizatora sajmova iz desetak zemalja,a isto tako je prosiren broj medjunarodnih sajmova i strucnih izlozbi pod vodstvom Unije.

Kongres Medjunarodne Unije sajmova je danas u savremenim uslovima podeljen na 4 sektora:

1.Afrika-Srednji istok koji sada ima 28 clanova,

2.Amerika koja sada ima 11 clanova,

3.Azija-Pacifik koja sada ima 42 clana,

4.Evropa koja ima 159 clanova.

UTICAJ PROSIRENJA EVROPSKE UNIJE NA SAJAMSKI SEKTOR

Sva slozenost novog pristupa Unije,posebno kada je rec o novim idejama,inpulsima,dosla je i do izrazaja i kod Unije medjunarodnih sajmova SUMMER SEMINAR 2004 u Zagrebu.

7

Sajmovi su se uglavnom oporavili od gubitaka odnosno smanjenje poslovne aktivnosti u poslednjim godinama brojne sajamske manifestacije,odrzane 2004,2005. i u prvoj polovini 2006.godine,pokazaju uglavnom zadovoljavajuci broj izlagaca i posetilaca sajmova u odnosu na ranije godine.

Ova nepovoljna desavanja otvorila su i neka otvorena pitanja savremenih sajamskih desavanja.

1.Pad posetilaca sajmova i domacih izlagaca ne znaci da su sve sajamske organizacije poslovale nepovoljne.Dobitnici su sajmovi koji su znali prilagoditi svoju ponudu novonastalim okolnostima i trzisnim uslovima,sajmovi koji su ponudili nove koncepte i nove priredbe ili koji su primenili posebne marketinske strategije.

2.Konkurencija medju sajmovima usla je u potpuno novu fazu.To podrazumeva borbu za svakog izlagaca i svakog posetioca sajma.

SAJMOVI KOD NAS I U SVETU

Na sajmu u Beogradu najpoznatije su sledece priredbe:

1.Medjunarodni sajam tehnike

2.Medjunarodni sajam odevanja ,,Moda u svetu”

3.Medjunarodni sajam automobila

4.Medjunarodni sajam namestaja,opreme i unutrasnje dekoracije.

U Ljubljani se odrzavaju sledece sajamske priredbe:

1.Moda

2.Medjunarodna izlozba nastavnih sredstava i skolske opreme

3.Salon namestaja

4.Poljoprivredno,Prehrambeni sajam

5.Vino

8

6.Savremena elektronika

Novembra 1951 god u Skopju je odrzana prva sajamska priredba pod nazivom ,,Sajam Uzoraka”.Najznacajnije priredbe u Skopju su:

1.Medjunarodni sajam duvana i masina

2.Medjunarodni sajam namestaja

3.Medjunarodni sajam robe za siroku potrosnju.

Sarajevski ubraja se u red najmladjih sajamskih organizacija.Najpoznatije sajamske priredbe su:

1.Cvece-Moda-Lepota

2.Medjunarodni sajam turizma i sporta

3.Medjunarodni decji sajam

4.Medjunarodni sajam drveta

5.Medjunarodni sajam plastike i gume

Sajam u Leskovcu odrzava se maja ili juna svake godine pod nazivom ,,Medjunarodni Sajam Tekstila i Tekstilnih Masina”.

U Subotici se odrzavaju:

1.Panonija

2.Medjunarodni sajam industrije i male privrede.

BEOGRADSKI SAJAM-NAJVEĆA SAJAMSKA INSTITUCIJA U SRBIJI

Svojim kapacitetima i sa zaposlenima sajam je osposobljen da zainteresovanim poslovnim partnerima pruzi najraznovrsnije usluge.Beogradski sajam ima zatvoren

9

i otvoren izlozbeni prostor.14 hala Beogradskog sajma poseduje 100 000 kvadratnih metara izlozbenog prostora.Na Beogradskom sajmu se odrzi godisnje vise od 30 redovnih medjunarodnih sajamskih manifestacija.Sajmovi se odlikuju visokim nivoom organizacije pa su mnoge priredbe uclanjene u ugledne medjunarodne organizacije.I to:

-Medjunarodni sajam tehnike i tehnickih dostignuca

-Medjunarodni sajam odevanja

-Medjunarodni sajam namestaja,opreme i unutrasnje dekoracije

-Medjunarodni sajam gradjevinarstva.

NAJPOZNATIJE SAJAMSKE MANIFESTACIJE U BEOGRADU

Slika 1:Medjunarodni sajam automobila MSA

Medjunarodni sajam automobila osnovan je u Beogradu 1938 godine.Beogradski sajam i poslovno udruzenje proizvodjaca,drumskih vozila su organizatori Medjunarodne manifestacije automotivne industrije.To je najstarija zvanicna Medjunarodna izlozba drumskih vozila u ovom delu Evrope u tradicionalnom terminu po kalendaru.

Slika 2:Medjunarodni sajam energetike

Medjunordni sajam energetike osnovan je 2005 godine.Organizator sajma je Beogradski sajam.On se odrzava jednom godisnje.

10

Slika 3:Medjunarodni sajam gradjevinarstva

Medjunarodni sajam gradjevinarstva osnovan je u Beogradu 1976 godine.Sajam se odrzava jednom godisnje.Na sajmu se izlazu sledece robne grupe:Hidro i zvucna izolacija,boje,cevi i instalacije,laminati,lamperija,parketi,trakaste zavese,drvena stolarija i dr.Statisticki podaci su pokazali da ovaj sajam obidje oko 75 000 posetilaca.

Slika 4:Medjunarodni Beogradski sajam knjiga

Osnovan je 1956 godine.Sajam se odrzava jednom godisnje.Na sajmu se izlazu sledece robne grupe:Bilateristika,Religija i Teologija,Prakticna knjiga,Antikvarna knjiga,Decija knjiga,Racunarska knjiga i Periodika,Knjizevna-Naucna Prodika.

Slika 5:Medjunarodni sajam turizma

Osnovan je 1978 godine.Organizator sajma je Beogradski sajam a sajam se odrzava jednom godisnje.Robne grupe:Nacionalne turisticke organizacije,Lokalne turisticke organizacije,Hotel i usluga,Kampovi,Banje,Turisticke agencije,Rent-Car,Finansije i osiguranje,Internet usluge.

11

Slika 6:Medjunarodni sajam koze,obuce i opreme

Osnovan je 1979 godine.Sajam se odrzava jednom godisnje.Robne grupe:Koza,Krzno,Obuca,Kozna galanterija i dopunski asortiman.

NAJPOZNATIJE SAJAMSKE MANIFESTACIJE U NOVOM SADU

Treci medjunarodni sajam obrazovanja-pod nazivom ,,PUTOKAZI” odrzava se u Novom Sadu.Sajam opravdava epitet vodeceg sajma obrazovanja u Srbiji.Sajam obrazovanja se organizuje uz podrsku republickog ministarstva sporta i pokrajinskog sektora za obrazovanje i kulturu.

Medjunarodni sajam knjiga –Sajam knjiga,Sajam kancelarijske i skolske opreme i izlozbe umetnosti odrzavaju se u halama NovoSadskog sajma.To je jedinstvena smotra kulturnih radnika i ljubitelja pisane reci i likovnih umetnosti u najvecoj biblioteci i galerije u zemlji.

Medjunarodni poljoprivredni sajam-Na sajmu se promovisu nove vrste traktora,kombajna i ostalih poljoprivrednih masina,a na izlozbi hrane i pica vrse se promocije novih prehrambenih proizvoda,masine i opreme za prehrambenu industriju.Na sajmu se izlazu i najkvalitetnija stoka domaceg uzgoja.

Slika 7:Medjunarodni sajam i opreme,,AMBIENT”

Sajam doprinosi marketinskoj popularizaciji drvno preradjivacke industrije u zemlji ali je i pravo mesto za promovisanje stranih proizvoda iz te oblasti.Na sajmu

12

se mogu videti najnoviji modeli kuhinja,stolova,stolica,ormana,namestaja za kupatilo.

Pored ovih sajmova postoje i medjunarodni sajam gradjevinarstva,motocikala,sajam lova ribolova i sporta,izlozba pasa,gastro festival,medjunarodni sajam zlatarstva i optike.

NAJPOZNATIJI SAJMOVI U INOSTRANSTVU

Slika 8:Medjunarodni sajam glazbe i multimedija

Posetioci na sajmu glazbe mogu videti i cuti sve ono sto je aktuelno i relevantno u industriji glazbe i zabave,uporediti najnovija tehnoloska dostignuca i isprobati razne muzicke instrumente.

Slika 9:Medjunarodni sajam lepote i vencanja

Dani vencanja predstavljaju najvece i najznacajnije dogadjanje vezano za prezentaciju proizvoda i usluga za vencanje.Na ovom sajmu se vrsi prezentacija novih modnih trendova i moze se doci do najboljih ideja za vencanje.Na sajmu se vrsi prezentacija pratece opreme i to:Vencanice,pozivnice,zahvalnice,torta,meni,limuzina i td.

13

Slika 10:Medjunarodni sajam ,,WORLD FOOD”

Ovo je najveca izlozba prehrambenih proizvoda u Rusiji.Na sajmu se predstavljaju proizvodi od mesa kao i voce i povrce.

Slika 11:Sajam milionera u Moskvi

Sajam milionera koji se odrzava u Moskvi okuplja na jednom mestu milionere i one koji tek planiraju da postanu.Sajam se odlikuje glamurom,sjajem,bogatstvom pa i sam naslov kaze da se tu okupljaju muskarci odeveni u odela sivena po meri i zene u vecernjim haljinama ukrasene skupocenim nakitom.

Slika 12:Sajam automobila u Frankfurtu

Za Nemacku je sajam automobila veoma vazna grana a to upravo pokazuje cinjenica da je svako sedmo radno mesto upravo u automobilskoj bransi.

14

Slika 13:Sajam knjiga u Frankfurtu

Na sajmu se vrsi prezentacija domace inostrane produkcije knjiga i kupoprodaja autorskih prava.

Slika 14:Medjunarodni sajam automobila u Parizu

Na sajmu automobila koji se odrzava u Parizu vodeci svetski fabrikanti automobilske svetske industrije imaju mogucnost da predstave svoje automobile na najbolji moguci nacin i da ubede kupce da je bas njihov auto bolji od automobila konkurencije.

Slika 15:Sajam automobila u Tokiju

Najvecu paznju su privukla vozila koja nisu stetna po prirodnu okolinu.To su automobili koji imaju nezavisnu kontrolu na sva 4 tocka,radi lakseg parkiranja u

15

malom prostoru,kao i hibridni model pogona sastavljen od gorivne celije i benzinskog motora.

Slika 16:Bugarski ,,PLOVDIVSKI” sajam

Sajam je u 2006 godini oborio rekorde kako po broju izlagaca,tako i po broju ucesnika.Statisticki podaci su pokazali da je prvog dana sajma prodato cak 100 novih atraktivnih automobila.

Slika 17:Sajam racunarstva CEBIT-2006 U Hanoveru

To je jedini sajam koji na jednom mestu predstavlja celokupan digitalan svet i on je mnogo vise od izlozbe proizvoda.Sajam CEBIT predstavlja vodecu izlozbu novijih tehnologija.U 2006-toj godini na sajmu CEBIT bilo je vise od 6300 izlagaca iz 70 zemalja.

BERZE

Berze su trzisne ustanove na kojima se koncentrise ponuda i traznja,u principu zamenljive robe.Materijalno prisustvo robe,pa cak ni uzoraka nije prisutno,jer se berzanski poslovi zakljucuju pozivom na oznaku kvaliteta,naziva i porekla robe.Poreklo reci berza dolazi od latinske reci ,,Bursa”-Kesa; cime se simbolise znacaj berze kao trzista novca i hartija od vrednosti.Pod drugom tumacenju rec berza vodi poreklo od imena porodice Van der Bursen iz Briza,a na trgu ispred ove kuce su se okupljali trgovci i vrsili razmenu novca,menica i obaveznica jos 14

16

veka.U Antverpenu je sagradjena prva berzanska palata u Evropi i to 1531 godine.Cuvena njuroska volstrit berza osnovana je 1792 godine.Beogradska berza je osnovana 1886 godine a pocela sa radom 1898 godine.

Mogu postojati 3 osnovna tipa berzi:

1.Anglo-Saksonski tip

2.Kontinentalni tip

3.Mesoviti tip

Prema predmetu poslovanja berze mogu biti:Robne,novcane i efektne.

AUKCIJE

Aukcije su javne prodaje na kojima se kupci nadmecu.Na aukcijama se prodaje roba ne ujednacenog kvaliteta tako da je neophodno da se potencijalni kupci naime upoznaju.Naziv aukcija dolazi od latinske reci ,,Auctio” sto znaci nadmetanje,izazivanje,drazenje.Prve aukcije zvanicno je odrzala Holandska istocnoindijska kompanija za biber i cimet.Poznate su aukcije krzna u Londonu i Petrovgradu.

Aukcijska trzista su organizovana trzista na kome se cene konstantno prilagodjavaju promenama ponude i traznje.

PRIVREDNE IZLOŽBE

Razlikujemo vise vrsta privrednih izlozbi:

1.Privredne izlozbe mogu biti stalne i pokretne.

2.Pored nacionalnih organizuju se i svetske privredne izlozbe.Njihov je zadatak da postanu manifestacija razlicitih dostignuca svih naroda sveta.Prva svetska izlozba odrzana je u Londonu 1851 godine u cuvenoj kristalnoj palati i trajala je 140 dana.Svetske izlozbe se odrzavaju u intervalu od 15 godina,a jedna priredba moze da traje 6 meseci.

17

ZAKLJUČAK

Pijace su unapred utvrdjena i uredjena mesta u naseljima na kojima se nudi roba po pravilu od strane proizvodjaca direktno potrosacima.U Srbiji su najpoznatiji vasari:sabacki,loznicki,a sezona vasara je u toplijim mesecima od juna do septembra.

Trgovina prehrambenim poljoprivrednim proizvodima u velikim gradovima se posebno orijentise prema trznicama na veliko.Najvece trznice na veliko nalaze se u Parizu,Londonu,Minhenu,Milanu i drugim milionskim gradovima.Podela trznica moze da se izvrsi na vise nacina,zavisno od kriterijuma.

1.S obzirom na velicinu teritorije:Nacionalne,Regionalne i gradske.

2.Prema specijalizaciji za odredjene grupe proizvoda koje skladiste:Za poljoprivredne proizvode;doradu i preradu voca i povrca;za cvece.

3.Prema tehnicko-gradjevinskim karakteristikama:aTrznice sa hladnjacama,bez hladnjaca,sa centralnom halom,trznice na otvorenom i zatvorenom prostoru.

18

LITERATURA

1.Adizes I.-Upravljanje promenama,Novi Sad,1994

2.Barac Nada.-Menadzment poslovne logistike,Nis,2003

3.Babic,S.,(1979),Optimalna alokacija prvrednih resursa,doktorska disertacija,Beograd.

4.Babic,S.,Milovanovic,M,(1989),Cetiri predavanja iz mikroekonomije,Savremena administracija,Beograd

5.Babic,s.,Milovanovic,M.,(1991),Teorija cena,Ekonomski fakultet,Beograd.

19