TEORIJE LIČNOSTI

Dr Milan Novaković,MD,PhD

- "Svaki ĉovjek je neponovljivi eksperiment prirode".

- Liĉnost je jedinstvena organizacija osobina koja se formira uzajamnim djelovanjem organizma i socijalne sredine i

koja odreĊuje opšti, za pojedinca karakteristiĉan naĉin ponašanja.

- Elementi: jedinstvenost, neponovljivost,pa interakcija mozga i informacija - "osobine koje odreĊuju opšti naĉin

ponašanja".

Osobine =crte liĉnosti su trajan - karakteristiĉan naĉin ponašanja i reakcija u istim situacijama.

- Teorije liĉnosti su nastale kao sinteza svih psiholoških prouĉavanja i saznanja.

- Ĉovjek funkcionionalno integriše a) naslednost; b) individualnost i c) interakcije sa okolinom.

- Formativni znaĉaj pojedinih ĉinilaca je jedinstvo u trojstvu - biološko, psihološko i socijalno.

- Crte liĉnosti > a) temperament = emocije, b) karakter = moral, c) adaptacija, d) navike,

e) sposobnosti, f) motivi g) hedonozam, h) stavovi, i) predrasude...

1. Ciklotimija-emocionalan, otvoren, spokojan < > 1.Shizotimija- uzdrţan, ćutljiv, bojaţljiv;

2. Opšta mentalna sposobnost- inteligentan,vješt < > 2.Mentalna defektnost- neinteligentan, tup;

3. Emocionalna stabilnost - realista < > 3. Neurotiĉarska emocionalnost -, simptomi neuroza;

4. Nametljivost, dominantnost, agresivnost < > 4. Potĉinjavanje, nesigurnost, usluţnost;

5. 0sjećanja - veselost, sreća, dosjetljivost < > 5.Povlaĉenje, depresija, pesimizam, flegmatiĉnost;

6. Postojanost karaktera- istrajanost, privrţenost < > 6. Povodljivost- prevrtljivost, nemarnost;

7. Ciklotimna preduzimljivost-društven, radoznao <> 7.Shizotimna skuĉenost- stidljiv, povuĉen;

8. Zrelost, uravnoteţenost-nezavisna liĉnost, <> 8.Osetljiva, detinjasta osećanja- zavisna liĉnost,

9. Socijalizovana liĉnost-uglaĊenost, sabranost < > 9. NeuglaĊenost-nespretnost, prostota;

10.Ciklotimna lakovernost-razuman < > 10. Paranoja- sumnjiĉav, ljubomoran

11.Boemska ravnodušnost- neobiĉanost < > 11. Konvencionalni prakticizam-bezosećajnost;

12.Mudrost - logiĉanost, uzdrţanost < > 12. Prostodušnost - sentimetalnost, odanost:

TEORIJE LIĈNOSTI PROUĈAVAJU: TEMPERAMENT, KARAKTER I MOTIVACIJE

TEMPERAMENT oznaĉava naĉine emocionalnog reagovanja ljudi.

- Hipokrat je ljude delio na 4 grupe: koleriĉni; sangviniĉni; flegmatiĉni - i melanholiĉni..

- Gilfordova faktorska analiza temperamenta sistematizuje te faktore u 3 grupe sa po 5 faktora.

- I grupu ĉine faktori temperamenta koji se odnose na ponašanje: samopouzdanje-nesigurnost; ţivost-tromost;

impulsivnost-promišljenost; uzdrţljivost-neobuzdanost; realnost-preosjetljivost.

- II grupu faktora ĉini emocionalnost: vedrina-potištenost; zrelost- nezrelost; hladnokrvnost-nervoznost;

trajanje raspoloţenja-naglo menjanje raspoloţenja; uravnoteţenost-egocentriĉnost.

- III grupu faktora ĉini ponašanje prema drugim ljudima: sigurnost-plašljivost; samostalnost-oslanjanje na

druge; socijalna inicijativa-pasivnost; prijateljski odnos prema drugima-neprijateljski odnos prema drugima; i

tolerantnost-kritizerstvo.

KARAKTER se odnosi na voljne i moralne karakteristike.

Radi se o sposobnosti upravljanja voljom i etiĉkim principima =vrednosni sistem....

Svaka osoba ima osnovnu strukturu liĉnosti = sistemska organizacija = motivi i potrebe, njegove osnovne

emocionalne dispozicije, zatim njegova glavna ubjeĊenja, stavovi i vrijednosti i

- poseban naĉin kako je sve to dinamiĉki povezano.

Strukture je evoluirala i razvijala se razumijevanja je posredstvom razvojnih procesa.

MOTIVACIJE kreiraju ponašanje na osnovama temperamenta i karaktera liĉnosti.

Teorije liĉnosti se bave razvojem i definisanjem ĉovekovih potreba koje uslovljavaju razvoj.

Teorije liĉnosti se dijele u 3 grupe: biologistiĉke, personalistiĉke i socijalne teorije liĉnosti.

BIOLOŠKE TEORIJE = nasleĊe, nagoni > reprezentant ove grupe je Frojdov koncept ĉovjeka...

PERSONALISTIĈKE = HUMANISTIĈKE = individualni, razvoj ĉovjeka... Olportova teorija;

SREDINSKE TEORIJE LIĈNOSTI = koncept Froma, Adlera i drugih...

1. SIGMUND FROJD (1856-1939) je utemeljio teoriju liĉnosti zvanu = p s i h o a n a l i z a.

DINAMSKA PSIHIJATRIJA analizira: A) Biološke osnove ljudskog ponašanja,

B) Teorija nesvjesne motivacije,

C) Mehanizmi Ego odbrane i

D) Razvoj liĉnosti.

A) BIOLOŠKA OSNOVA LJUDSKOG PONAŠANJA je usmjerenost ka nekom cilju.

- Biološki pristup ljudskom ponašanju pojednostavljuje ove ciljeve i svodi ih takoĊe na instinkte.

Najšire je prihvaćena srţ instinkta ţivota - Erosa, a dubiozna je ideja o instinktu smrti, Tanatosu.

Instinkt ţivota >1. Preţivljavanje - instinkt samoodrţanja, i 2.Preţivljavanje vrste - reprodukcija.

Radnje koje zadovoljavaju instinkt ţivota opaţaju se kao zadovoljstvo > hranjenje, seksualnost. Radnje koje se

suprotstavljaju realizaciji nagonskih ciljeva tj. izazivaju nelagodnost.

Princip zadovoljstva je tako jedna od baziĉnih poluga za ljudsko ponašanje.

Princip zadovoljstva se modifikuje ţivotnim iskustvom.

Princip zadovoljstva koji vodi jedinku u pravcu sopstvenog preţivljavanja i preţivljavanja vrste.

Princip realnosti je modifikacija principa zadovoljstva, odlaganjem, izbjegavanjem, doziranjem..

Kod ĉovjeka meĊuodnosi su komplikovaniji, jer se više ukljuĉuje bitna društvena komponenta. Instinkt stada je

dio instinkta ţivljenja, i neki ga ubrajaju i u tzv. socijalne instinkte.

Prihvatajući da ţivi u grupi ĉovjek prihvata i pravila grupe> podjele posla, specijalizacije...

B) TEORIJA NESVJESNE MOTIVACIJE > motivi i ciljevi ponašanja su i nesvjesni.

Frojd je to uoĉio na primjeru omaški, zaboravljanja i kroz analizu snova.

Sastavni dio ove teorije je uĉenje o potiskivanju u nesvjesno> prepuno potisnutih sadrţaja i ţelja.

Psihiĉki ţivot ljudskih bića sastoji se iz dva osnovna dijela: svjesnog i nesvjesnog.

Svjesni dio podstiĉe ĉovjeka na akciju voĊen principom zadovoljstva i sigurnosti.

Nesvjesno u kome su potisnute ţelje i drugi sadrţaji aktivno i stimuliše ĉoveka na akcije.

Pojam potiskivanja i nesvjesnog se bolje shvata ako se liĉnost dijeli na: Id, Ego i Superego.

1. Id (Ono) sastavljen od baziĉnih instinktivnih impulsa i strasti.

On je biološka datost, vezuje se za nasleĊe i operiše po principu zadovoljstva.

Id je prepun energije za akciju i nema organizaciju, već zakon protivrijeĉnosti.

Id je ĉesto i sinonim za nesvjesno u nama, za nesvjesne zabranjene ţelje, porive, nagone.

2. Ego (Ja) je dio liĉnosti koji je u sadejstvu sa spoljnim svijetom.

To je sinonim za ono što u svakodnevnom ţivotu oznaĉavamo pojmom - Ja, moja liĉnost.

Ego je izvršilac i u stalnoj je potraţnji formi i naĉina izvršenja zadataka iz Ida i Superega. .

Funkcionisanje Ega je pod uticajem: a) Impulsa iz Id-a; b) Superega; i c) Socijalne sredine.

Ego ima zadatak da izvrši sintezu potreba liĉnosti, saţimanje i ujedinjavanje duševnih zbivanja.

3. Superego (Nad-ja) je sistem vrijednosti i ukljuĉuje u sebe restrikcije instinktivnog ponašanja. Superego je

samoposmatraĉ savjesti i nosi i Ja-ideal, sa kojim se Ja poredi i teţi ka njemu. Vaţna funkcija Superega je i

potiskivanje, kao njegov dio ili to ĉini Ego koje mu je pokoran.

TEORIJA O KONFLIKTIMA je sastavni dio uĉenja dinamske psihijatrije.

Pojava konflikta je moguća kad razliĉiti impulsi deluju na Ego.

Instinktivni impulsi mogu da budu u sukobu-unutar Ida> seksualni i instinkt preţivljavanja.

Instinktivni impulsi mogu da budu u sukobu sa stavovima i vrednovanjima Superega.

Pojedine vrijednosti i norme Superega mogu da budu u konfliktu same sa sobom.

Postoje konflikti u samoj liĉnosti i konflikti i sukobi na relaciji - liĉnost > < spoljna sredina.

Najĉešći konflikti u praksi su: separacioni, narcistiĉki, autoriteta, sadistiĉki, ljubomorni, sujetni...

Kakva je uloga svih konflikata i kako čovjek reaguje na njih?

Konflikti proizvode neugodnost, anksioznost i disfunkciju, loše funkcionisanje liĉnosti.

Ĉesto se rješavaju tako što se jedan od konfliktogenih elemenata previdi i iskljuĉi iz svijesti.

To je proces potiskivanja, a mehanizam potiskivanja je da se iz svijesti iskljuĉe neugodnost, bol.. Oni se tako

potisnu u druge dijelove svijesti, u nesvjesno.

Nivoi svijesti, koji su od znaĉaja za potiskivanje, su sledeći:

1. SVJESNO - to je svjesnost sebe i okoline; ograniĉeno na misao u jedno odreĊeno vrijeme.

2. PREDSVESNO - misli, sjećanja i impulsi koji mogu lako da se donesu u svjesno.

3. PODSVJESNO - misli, sjećanja i impulsi potisnuti, a u stanju da se iskaţu daju neugodnost.

4. NESVJESNO - duboko potisnute misli, sJećanja i impulsi nisu za verbalnu predstavu.

Sadrţaji iz nesvjesnog se pojavljuju u snovima = "snovi su carski put ka nesvesnom".

Potisnuti sadrţaji mogu da budu potisnuti na razne nivoe zavisno od jaĉine potiskivanja.

Sadrţaji ţele da doĊu u svjesno i dublje potisnuti teţe se "privode" i vrlo jaku energiju...

Od energije potisnutog konflikta i dubine potiskivanja zavisi i srţ psihopatološkog ispoljavanja.

ANKSIOZNOST nekad nastaje zbog slabog potiskivanja što daje unutrašnju napetost.

Potiskivanje je nesvjesni fenomen i javlja se sa ciljem da:

1. Sprovede prevenciju neugodnosti,

2. Da sprovede vremensku ekonomiju i uštedi napor, tj. energiju.

Nesvesna ekonomija ima svoju logiku i tumaĉi se sliĉno svjesnim odluĉivanjem uz predrasude.

Potiskivanje je specifiĉan nesvjesni proces ekonomije i uštede napora.

C) MEHANIZMI EGO ODBRANE >dio psihiĉkih fenomena za podršku procesa potiskivanja. Osnovna

funkcija odbrane je: a) smanjenje anksioznosti, b) zaštita Ega, c) podrška potiskivanju.

Ego ima zadatak da liĉnost prilagodi zahtjevima spoljne sredine.

Kod izvršenje tog zadatka Ego koristi racionalne Ego funkcije, a nekad odbrambene mehanizme.

Pomoću odbrambenih mehanizama Ego daje intrapsihiĉki konflikt reši na najbolji mogući naĉin.

Mehanizmi Ego odbrane su:

1. Nesvesni = osoba ih koristi, a da nije svesna da to radi, a većina ih ipak ima i svjesnu podlogu.

2. Oni nisu patološki i koriste ih zdravi, a ţeljene ili neţeljene posledice zavise od okolnosti.

Mentalno zdrav ĉovek koristi suoĉavanje sa problemom i svjesno prevazilaţenje.

Mentalno oboleli više koristi mehanizme Ego odbrane = patološke, a manje savlaĊivanje.

EGO istovremeno koristi više mehanizama Ego odbrane i tako se tumaĉi i ponašanje.

1. POTISKIVANJE je je primarni mehanizam Ego odbrane.

To je nevoljno iskljuĉenje konfliktnih = neprijatnih misli, sjećanja i impulsa iz svijesti.

Ono nastaje kada ţelja, impuls ili misao, postajući svjesni izazivaju jak konflikt > anksioznost.

Potiskivanje je smještanje impulsa u dublji nivo i cio akt se obavlja automatski, nesvjesno.

Iako se ono što je potisnuto ne doţivljava kao svjesno, ono ostaje aktivno.

Ego se oslobaĊa samo u sluĉaju sublimacije, koja se ponekad naziva "uspješno potiskivanje". Kod pravog

potiskivanja na kontrainvesticiji ono što je potisnuto djeluje iz nesvjesnog.

Otuda potiskivanje zahtijeva utrošak energije da bi se odrţalo potisnuto i ono teţi ka svjesnom. Ta

kontrainvesticija kod nekih bolesnika se kliniĉki manifestuje sa astenijom i adinamijom.

2. SUBLIMACIJA je slabljenje snage jednog instinktivnog impulsa korišćenjem energije drugog. To je zamena

spoljašnjeg cilja praţnjenja nagona u korist socijalno konstruktivnije aktivnosti.

Sublimacija je poţeljan mehanizam i kombinuje se drugim> inhibicija, pomeranje, simbolizacija.

3. INTROJEKCIJA je asimilacija objekta u svoj sopstveni Ego ili Superego.

To je jedan od najranijih mehanizama odbrane i u djetinjstvu roditelji su skoro dio djeteta. Roditeljski stavovi,

sistem vrijednosti i zabrana prihvataju se takoreći kompletno.

Introjekcija je primitivni proces simboliĉnog uzimanja ţeljenog objekta ili osobine u sebe. Primer je

kanibalizam - "ako te ja pojedem, ti si u meni" - a atavizam je hranjenje na sahranama.

4. IDENTIFIKACIJA je nesvjesno prihvatanje modela druge osobe.

Neko se moţe identifikovati i sa vrijednostima ili stavovima grupe.

Svjesni analog identifikaciji je namjerna imitacija drugih i napori da se pripada odreĊenoj grupi. Identifikacija

je znaĉajna u detinjstvu, kada se dijete identifikuje sa autoritativnom figurom.

5. POMJERANJE = SUPSTITUCIJA je zamjena objekta sa kojim se instinkti zadovoljavaju.

To je zamjena emocionalne komponente od prijatnog objekta ili ideje ka nekom drugom. Pomeranje

je često, a ne uvijek! zadovoljavajući i prihvatljiv mehanizam.

6. RACIONALIZACIJA je prihvatanje socijalno logiĉnom, tumaĉenju odluke iz nesvesnog.

Ona sluţi: za opravdanje ponašanja i odbrana od prodiranja nepoţeljnih motiva...

Ovim osoba se obmanjuje kao slušalac- ţelja tumaĉenja socijalno i etiĉki opravdanim motivom.

7. REAKTIVNA FORMACIJA je put u drugu krajnost = suprotnost = nadkompenzacija.

Neţeljeni impuls se obuzdava u nesvjesnom naglašavanjem njegove suprotnosti.

Izbjegavajući svjesno prepoznavanje straha osoba se angaţuje u aktivnostima kojih se plaši.

8. PROJEKCIJA je lokalizovanje u objekte spoljašnjeg svijeta misli, emocije ili impulse.

Ovo je neprihvatljivo ili neţeljeno ponašanje i ĉesto je prisutan u nastanku sumanutosti.

9. REGRESIJA je teţnja da se liĉnost vrati u koja je prijatniju situaciju, jer ne podnosi novu.

U nekim psihiĉkim poremećajima to je povratak sa realnosti na fantaziju i kod normalnih ljudi. Rekreacija, igre

odraslih, opuštanje i infantilno ponašanje je i znak uravnoteţenosti.

Regresija na infantilne nivoe mišljenja i ponašanja moţe da se javi i u snu.

10. BJEŢANJE U BOLEST je zaštita beţanjem u bolest dok je opasnost, Ego nema ozdravljenje. Okonĉanjem

konflikta tj. "stvaranjem" bolesti je kompromis, prihvatljiv i za Ego i za Superego. Primarna dobit = razriješen

konflikt, svekundarna dobit = materijalna > histerija, hipohondrija...

11. KONVERZIJA preobraća unutrašnji nesvjesni konflikt razrješava u tjelesni simptom.

Energija može da se konvertuje u motornu, senzornu ili vegetativnu inervaciju.

12. SAMOKAŢNJAVANJE je "pozajmljeno" iz djetinjstva. Kazna rješava konflikt i sklanja strah.

Model: greška-strah od kazne; kazna-nestanak straha i uspostavljanje odnosa-zaboravljanje..

13. PONIŠTENJE je kada jedna radnja ili komunikacija parcijalno negira predhodnu.

Simptomi koji su ispaštanje pripadaju ovoj kategoriji, jer se time poništi raniju radnju.

Ispaštanja je izraz vjerovanja u mogućnost magijskog poništavanja> ritualno pranje ruku...

14. NEGACIJA je potpuno odbijanje stvarnosti.

To je negiranje bolnih senzacije i ĉinjenice kao izraz neprihvatanja neprijatne realnosti.

15. IZOLACIJA je mehanizam gde se afekat= bolna uspomena - drţi izolovano u svijesti.

ViĊa kod opsesivnog poremećaja i vremenom se redukuje kapacitet za intimnost.

16. OBRTANJE=PREOKRETANJE je mehanizam kojim se cilj instinkta okreće u suprotnost. Aktivnost se

obrće u pasivnost, a pasivnost u aktivnost= sadomazohistiĉke alteracije.

17. KOMPENZACIJA je ojaĉavanje slabosti i frustracije u nekim sferama ljudske aktivnosti. Potenciranje

jedne funkcije na raĉun insuficijentne = proces korekcije hendikepa i ograniĉenosti.

18. POMOĆNA INHIBICIJA =KOĈENJE je postavljanje ograniĉenja instinktivnim zahtevima. To je

prihvatanje delimiĉnih ili modifikovanih ţelja i impulsa.

19. IDEALIZACIJA je uveliĉavanje ţeljenih osobina i umanjivanje nedostataka ţeljenog objekta. Osoba

idealizacijom svoje neispunjene potrebe i ţelje ostvaruje u svojoj fantaziji.

20. SPLITTING = RAZDVAJANJE znaĉi razdvajanje afekata od misaonih sadrţaja i dogaĊaja. Podjela ljudi

na dobre i loše, bez ambivalencije, ljudi se dijele = razdvajaju na dobre i loše.

Isti stav je i prema samom sebi (self-image), tj. prema sopstvenim osobinama.

D) RAZVOJ LIĈNOSTI je sastavni dio dinamske psihijatrije. (???Pitanje rađa pitanje)

Kako se formira naš psihički život?

Kako teĉe razvoj liĉosti od najranijeg detinjstva, od momenta raĊanja?

Da li individualna ţivotna istorija jedinstvena i neponovljiva ima neke iste crte za sve nas?

Princip realiteta je pragmatiĉnost udovoljenja instiktivnim potrebama i stiĉe se postepeno.

Dijete tek roĊeno je krajnje bespomoćno i zavisno od odraslog, od roditelja.

Osjećanje inferiornosti naglašava ulogu roditelja, koji imaju vaţan udio u formiranju liĉnosti. Hereditarni i

kongenitalni faktori imaju vaţan udio u formiranju adaptivnog kapaciteta.

Genetski faktori nisu definisani, a je utvrĊeno da utiĉu na inteligenciju, temperament impulse...

Organski uzroci ne mogu, za sada, da objasne i da budu uzrok mentalnim oboljenjima.

Socijalni faktori = faktori okoline igraju vaţnu ulogu u formiranju liĉnosti.

Treći faktor - individualno ţivotno iskustvo, ne zna se kako utiĉe liĉno uĉenje i iskustvo???

Za liĉno iskustvo vaţni > sredina, kulturni modeli, imitacija, kopiranje i utiĉu na Ego i razvoj.

Razvoj liĉnosti moţe da se posmatra kao:

a) Fiziĉki razvoj

b) Intelektualni razvoj i

c) Psihoseksualni i psihosocijalni razvoj

a) MILJOKAZI FIZIĈKOG RAZVOJA - Gezel, su sledeći:

- sa 1-2 nedelje normalno razvijeno dete se smije;

- sa 2-4 nedelje prati objekat oĉima;

- sa 4-8 nedelja smije se znaĉajno na liĉnosti = "socijalni osmeh";

- sa 16-18 nedelja vokalizuje;

- sa 3 mjeseca dijete je sposobno da drţi glavu;

- sa 6 mjeseci moţe da sjedi;

- sa 9-12 meseci moţe da stoji;

- sa 12-15 meseci u stanju je da prohoda i da progovori prve rijeĉi.

b) RAZVOJ INTELIGENCIJE - Pijaţe, ima 4 stadijuma:

1. Senzornomotorni stadijum = od rođenja do 18 mj. = preverbalni stadijum = bazična znanja.

2. Preoperacionalni stadijum = od 18 mj. do 7-8 g. = poĉetak organizovanog jezika.

3. Stadijum konkretnih operacija = od 7-8 g. do 11-12 g. = mišljenje konkretno > ne apstraktno.

4. Formalno-operativna faza = po 11-12 g = stadijum razvijen kapacitet za apstraktno mišljenje.

Razumijevanja razvoja liĉnosti ĉovjeka >>> psihiĉko zrenje i rast adaptivnog kapaciteta djeteta.

c) PSIHOSEKSUALNI I PSIHOSOCIJALNI RAZVOJ je vezan za instinkta ţivota ili Erosa...

Zadovoljenim instinktivnih potreba ljudsko biće, doţivljava kao iskustvo zadovoljstva.

Zadovoljstvo asocirano = udruţeno sa seksualnošću opisuje se kao erotiĉno.

U detinjstvu erotiĉno zadovoljstvo je vezano za izbor odgovarajućih erogenih zona.

U poĉetku usta su vaţna erogena zona i sisanje dojke, prsta, cucle je kao seksualni ĉin.

Ko ima teškoće u prolazu kroz rane stadijume razvoja > imaće i kasnije u psihiĉkom razvoju.

Rani infantilni psihoseksualni razvoj> razvijeni seksualni ţivot> psihiĉke karakteristike liĉnosti.

Prepoznaje se znaĉaj ranih psihoseksualnih fiksacija i frustracija, ali i ne mora da znaĉi.

Rani psihoseksualni i psihosocijalni razvoj prolazi kroz 5 stadijuma:

1. Oralni stadijum

2. Analni stadijum

3. Falusni stadijum

4. Faza latencije

5. Genitalni stadijum.

ORALNI st. = I g. ţivota i duţe > pasivni = sisanje, zavisnost i aktivni = griţenje, sadizam.

ANALNI st. = II g. ţivota ima > : izbacivaĉku = ekspulzivnu i zadrţavajuću = retentivnu fazu.

URETRALNI st. je nekad opisivan kao odvojen i predstadijum falusnom periodu.

FALUSNI st. se javlja od 3 - 5, 6-te g. ţivota; latencija od VI-VII god do puberteta,

GENITALNI st. = pubertet = 11-16 g. je sastavni dio adolescencije koja se nastavlja direktno.

FIKSACIJA I REGRESIJA

Uticaj ranih stadijuma je odreĊen relativnim zadovoljstvom i frustracijama u svakom stadijumu.

I zadovoljstvo i frustracije, ako su u većim koliĉinama, imaju znaĉaj za fiksaciju i regresiju. Iskustvo uĉi šta se

oĉekuje od okoline, drugih ljudi ili od svojih sopstvenih aktivnosti i napora.

Dijete ima radost ili nezadovoljstvo i uĉi da su krize vezane za nadu, strah ili neizvesnost.

Svaki stadijum odlikuje specifiĉna aktivnost > - "ti si već toliko star da to više ne treba da radiš".

FIKSACIJA je zaustavljanje puno ili delimiĉno zaustavljen na bilo kom stadijumu.

To se dogaĊa kada aktivnosti pojedine faze delimiĉno nagraĊuju same sebe iz djetetove okoline.

Fiksacija moţe se desiti i kada su iskustva u nekoj fazi razvoja nezadovoljavajuća, frustrirajuća.

Fiksacija moţe da zaustavi- uspori razvoj u daljim stadijumima i vodi karakterne crte liĉnosti...

Fiksacija se dogaĊa kada je odreĊeni stadijum ili veoma ugodan ili nezadovoljavajući.

REGRESIJA >a) uticaj stresa u bilo koje doba ţivotu, i b) tokom ranog psihoseksualnog razvoja. Regresija

moţe da bude prolongirana ili prolazna.

Tokom nekog fiziĉkog oboljenja mnoge osobe se vraćaju na oralnu fazu razvoja...

Falusna faza razvoja kao loše iskustvo, vraća osobu na analnu ili ĉak oralnu fazu.

I. ORALNI STADIJUM RAZVOJA

Za vreme ovog stadijuma mogu da se pojave razne frustracije:

1. Manja koliĉina hrane,

2. Iako dobija dovoljno, djetetu treba više hrane,

3. Mehaniĉke teškoće u hranjenju,

4. Intolerancija prema hrani,

5. Gubitak fiziĉkog kontakta sa davaocem hrane.

Kasnije se unose drugi objekti u usta >bradavica dojke, cuclu zamenjuju igraĉke, prsti> palac.

Sledeća faza je aktivnija> napušta prvu gratifikaciju - sisanje dojke, cucle, predmeta.

Prestanak dojenja> naglo ili postepeno.

Ţelje za nezavisnošću> traţenje stvari, kretanje i komunikacija: satisfakcija> < frustracija.

Da li je hranjenje uopšte zadovoljavajuće iskustvo i ima li dovoljno hrane?

Da li je hranjenje dovoljno ĉesto da sprijeĉi dug period gladi i nekomfora = nelagodnosti?

Da li se hrana dovoljno dobro podnosi?

Ima li mehaniĉkih prepreka prilikom upotrebe cucle, dojke ili kašike?

Da li je hranjenje praćeno fiziĉkim kontaktom, sigurnošću, iskustvom, ljubavlju i neţnošću?

Da li teĉe normalni progres od pasivne zavisnosti ka aktivnoj nezavisnosti?

Da li je dijete frustrirano u pokušajima da radi po fiziĉkim sposobnostima i radoznalosti doba?

Da li se dijete obuzdava da se samo hrani, što je za majku lakše i manje prljavo?

Da li je dijete tako prezaštićeno da ne moţe da doţivi ni najmanje frustracije ili teškoće?

Tokom oralne faze dogaĊaju se znaĉajne pojave i iniciraju razvoj nekih crta liĉnosti odraslog.

Dijete postaje svjesno okoline, a Superego poĉinje da se formira kroz identifikaciju i introjekciju.

Karakterne osobine, stavovi i crte liĉnosti usmerene oralnim stadijumom razvoja liĉnosti su:

1. Crte liĉnosti koje su u direktnoj vezi sa a) hranjenjem, i b) korišćenjem usta.

a) Dijete bez frustracija, fiksacija i regresije će uživati u hrani i voliće veoma širok izbor hrane.

Prekomerno i slabije jedenje, posebne navike u jelu i hrani su teškoće iz oralnog stadijuma.

b) Stavovi i radnje sa upotrebom usta, a da nisu u vezi sa hranjenjem su iz uticaja ovog perioda. Pušenje,

pijenje kafe, alkohola, ĉaja, ţvakanje, ljubljenje, govorenje i pevanje, trubljenje...

2. Crte liĉnosti u vezi sa zavisnošću, pasivnošću ili ranim stremljenjima ka autonomiji.

Mentalno zdrava osoba se raduje dobijanju poklona,briţnosti>odnos prema zavisnosti od drugog. Tada se

formira povjerenje u nezavisne i samostalne sposobnosti.

Pasivnost ili odsustvo ţelje da se prihvati pomoć drugih - vuku korjene iz ovog perioda.

3. Crte liĉnosti koje asociraju sa fiziĉkim kontaktom, njeţnošću i ljubavlju.

Osjećanje da je ĉovek dotaknut ugodnost ili neugodnost od razliĉitih taktilnih senzacija.

Osjećanje da je u fiziĉki bliskom kontaktu sa drugom osobom - su crte iskustva oralne faze.

U ovom periodu se formira i veoma znaĉajna sposobnost da se daje i prima ljubav.

4. Crte liĉnosti koje su pod uticajem totalnog iskustva sigurnosti i komfora u ovom stadijumu. Optimizam ili

pesimizam u opštem oĉekivanju nekog iz okoline, ima start u ranom stadijumu. Balans izmeĊu pesimizma i

optimizma, u vezi je sa sposobnošću da se tolerišu frustracije. Tendencije ka depresiji, vezane za ovaj balans,

takoĊe se mogu pojaviti.

PredviĊanje dogaĊaja, odnos prema ishodu oĉekivanog, uticaj bitnih ljudi - potiĉu iz ovog doba.

Oralna simbolizacija us uspomene iz tog perioda, koje su ostavile traga u liĉnosti.

Kliniĉki sy> 1.Adipoznost; 2.Anoreksije; 3. Psihofiziološki por. GIT-a; 4.Alkoholizam- depresia.

II. ANALNI STADIJUM RAZVOJA

Zona zadovoljstva se premešta na anus.

Analne faze ide kada dijete stiţe sposobnost u kontrolisanju defekacije, tj. sfinktera.

U ranoj fazi zadovoljstvo je vezano za praţnjenje fecesa, a kasnije za zadrţavanje fecesa.

Dijete zna vaţnost defekacije i shvata ĉin koji izazova roditeljski bijes ili zadovoljstvo, ljutnju...

Roditeljski napori u "treningu" djeteta da nauĉi defekaciju, ukazuju da je u pitanju vaţna stvar.

U ovoj fazi dijete se susreće sa autoritetom, spoljnim pritiscima i kaţnjavanjem.

Dijete se upoznaje i sa moći kontrole samog sebe, a time i sa mogućnostima igranja sa okolinom.

Kada dete dugo sedi na noši ĉesto se zapravo igra sa okolinom: pustiću - neću pustiti sadrţaj...

Uskoro, kako faza sazrevanja napreduje, dete nauĉi da zadrţi feces i da kontroliše izbacivanje. Dijete ima moć

za zadovoljavanje roditelja, ili uznemiravanje - "pravljenje posla njima".

Sjedenje na noši i navikavanje na higijenu sfinktera moţe da dovede do teškoća u razvoju.

Preokupacija roditelja sa funkcijom creva znaĉajno utiĉe na razvoj nekih osobina liĉnosti.

Karakterne osobine, stavovi i crte liĉnosti usmerene analnim stadijumom razvoja ukljuĉuju:

1. One crte liĉnosti koje imaju direktnu vezu sa fecesom, tj. defekacija, ekskreti i toalet.

Izvestan broj rijeĉi vezanih za analnu funkciju koristi se da izrazi nezadovoljstvo ili mrţnju.

Analna masturbacija i stimulacija moţe da bude znak fiksacije u ovom stadijumu.

Prekomerno obraćanje paţnje na zadnji dio tijela - na fotografijama, oblaĉenju ide iz ovog doba.

2. One crte liĉnosti koje se odnose na ĉistoću, urednost, pedantnost.

Osoba moţe da uţiva u ĉišćenju stana ili ima osećanje krivice ako je stan neuredan.

Odnos prema prljavštini u stanu, na ulici ili u prljavom tuĊem stanu.

Zaĉetak iz ovog perioda nosi i ţelja za slikanjem, a mazanje prstima = prljavo i neuredno.

3. One crte liĉnosti koje su u vezi sa vremenom i taĉnošću.

Ovo ukljuĉuje i stavove prema efikasnosti, ĉekanju i poštovanju rokova za odreĊene poslove. Previše

neodgovoran odnos prema vremenu povezan je sa ispuštanjem fecesa "taĉno na vrijeme".

4. One crte liĉnosti koje se odnose na autoritet i spoljnu kompulziju (pritisak).

Stadijum ima veliki uticaj na to da li će neko biti komformista ili će se suprotstavljati autoritetu.

Utiĉe i na odnos prema naredbama uopšte i odreĊuje prirodu tog odnosa.

OdreĊuje i otpor prema tim naredbama, kao i otvorenost ili zatvorenost u odnosu na autoritet.

Moralna instanca ĉoveka, elementi Superega, su pod jakim uticajem ove faze razvoja.

5. One crte liĉnosti koje se odnose na neprijateljstvo, agresivnost i destruktivnost.

Ljutnja roditelja pri nepoštovanja higijenskih navika moţe da utiĉe na formiranje agresivnosti.

6. One crte liĉnosti koje se odnose na novac i posjedovanje.

To ukljuĉuje formiranje, kako škrtosti, velikodušnosti > feces se zadrţava ili daje.

Djetetov unutrašnji dohodovni servis> postaje sredstvo za plaćanje roditeljima.

Alternativna veza sa novcem je i odnos prema posjedovanju stvari i odnos prema taĉnosti.

Kliniĉkih sy> 1. Psihofiziološki por. GIT-a,; 2. O-K por.; 3. Obstipacija; 4. Neki poremećaji liĉnosti -

homoseksualizam; 5. Toksikomanije.

III. FALUSNI STADIJUM RAZVOJA > genitalni organi postaju glavna erogena zona.

Dijete postaje svjesno tih organa i zadovoljstava koja dolaze od njih.

Radoznalost i tendencija da se pokazuju polni organi ili da se uţiva u autoerotiĉnoj praksi.

Za ovu fazu bitni su: edipalna situacija, primalna scena, kastracioni strah i zavist prema penisu.

EDIPALNA SITUACIJA> dijete je seksualno privuĉeno roditeljem suprotnog pola.

Rijeĉ je uzeta iz Sofoklove tragedije i oznaĉava deĉakova seksualna osećanja prema majci.

Djevojĉice i seksualna osjećanja prema ocu > precizniji naziv Elektra situacija - kompleks.

Dijete se ponaša kao ljubomorno na istopolnog roditelja i "bori sa njim" za drugog roditelja.

Borba sa većim i jaĉim moţe da vodi u osećanje inferiornosti, a i u strah od kazne ili odmazde.

Interpretacija ove situacije je da je ona simbol sinovljeve pobune protiv jaĉine i autoriteta oca.

Taj sukob sa ocem, moţe da raĊa osjećanje krivice, i u ovoj fazi ono se obiĉno i indukuje.

PRIMALNA SCENA je opis kad dijete prvi put posmatra akt voĊenja ljubavi roditelja.

Neki koriste ovaj izraz i za trenutak kada je dete prvi put videlo nage roditelje.

Otac je obiĉno u superiornoj poziciji> zakljuĉuje da je pozicija oca agresivna.

Frustracije vezane za primalnu scenu mogu da budu kasnije izvor unutrašnjih konflikata.

KASTRACIONI STRAH > strah od povrede genitalija ili, ĉak, gubitak istih.

Kastracioni strah moţe još da se dovede u vezu i sa kaznom za autoerotsko ponašanje.

Djeĉakova spoznaja da ţene nemaju penis predstavlja dodatne elemente za nastanak straha

ZAVIST PREMA PENISU > strah od povrede genitalija- odnosi se na oba pola.

Djevojĉica moţe da ima ideju da joj je penis uzet ili skinut sa nje, moţda kao neka vrsta kazne.

Ovo moţe da ima znaĉaja u genezi vaginalno i klitorisno izazvanog orgazma u odraslom dobu. Djevojĉica moţe

da se oseća kao da je izgubila nešto što moţe da se ţeli jer djeĉak top ima.

U psihologiji deĉjeg uzrasta je da ţele da imaju sve ono što ima i drugo dijete >fenomen zavisti.

Tendencija ţena da zavide muškarcima = feministkinje, generira u zavisti prema penisu.

Zavist moţe da bude i posledica procesa vaspitanja i davanja slobode deĉacima tokom detinjstva.

RAZREŠENJA EDIPALNE SITUACIJE mogu biti sledeća:

a) Identifikacija sa roditeljem istog pola,

b) Konkurencija sa roditeljem istog pola,

c) Pomeranje seksualnog interesovanja ka drugim licima ili objektima.

Tokom falusnog stadijuma razvoja znaĉajno se razvija i seksualni identitet.

Dijete poĉinje da sebe vidi kao deĉaka ili devojĉicu sa svim svojim genitalnim karakteristikama. Spoznaja je

pod uticajem falusnog stadijuma i drugih faktori u vaspitanju.

Crte liĉnosti usmjerene falusnim stadijumom razvoja ukljuĉuju:

1. One crte liĉnosti koje su u vezi sa seksualnošću, mada se oni formiraju u adolescenciji.

Odnos prema seksualnoj aktivnosti kao agresivnoj ili emotivnoj, vuĉe korjene iz ovog perioda.

2. One crte liĉnosti koje se odnose na seksualne organe, sekundarne polne karakteristike.

Ovo podrazumijeva i ukljuĉuje i neke impulse ka skromnosti -ĉednosti, a i egzibicionizmu.

3. One crte liĉnosti koje se odnose na polni identitet.

Ovo se odnosi na naĉin doţivljavanju svoga pola i na stavove ka osobama drugog pola.

Osobe drugog pola eu osobe sa puno respekta; kojima se ĉovjek divi, ili koje izazivaju revolt. Razvija se toplina

ili mrţnja, sklonost ka kaţnjavanju osobama istog ili suprotnog pola.

4. One crte liĉnosti koje su asocirane sa konkurencijom i zavišću.

Ljubomora, strah od rivala ili mrţnja prema rivalima su pod uticajem ovog stadijuma. Tendencija da se traţi

takmiĉenje inferiornost znaĉajno je u vezi sa dogaĊajima iz ovog perioda.

5. One crte liĉnosti vezane za seksualnu radoznalost.

U seksualnoj aktivnosti odraslog radoznalost je bitan faktor, pokretaĉ ţelja i seksualnog uţivanja. Utiĉe se i na

formiranje radoznalosti, uĉenju, istraţivanju, i uopšte, stav prema nepoznatom.

U falusnom stadijumu fiksira i znaĉajno dalje usmerava isreaţivanje.

Etiološki sy> 1. Frigidnosti, anorgazmije, impotencije i drugih seksualnih poremećaja i devijacija; 2. Anksioznih

poremećaja; 3. Fobiĉnih poremećaja; 4. Konverzivnih poremećaja.

IV. PERIOD LATENCIJE kada je dete spremno za školu = 6 - 7-a godina.

Seksualni porivi se umiruju i to traje sve do puberteta.

Postoji radoznalost prema seksualnim zadovoljstvima, erotska aktivnost je minimalno znaĉajna. Većina

osećanja iz vremena falusnog stadijuma su potisnuta.

Masturbacija iz detinjstva, Edipalni porivi i situacije, primalna scena - sve je to "zaboravljeno".

Ako je u periodu latencije psihoseksualni razvoj umiren, psihosocijalni nije.

U ovoj fazi dete intenzivno napreduje u interakcijama sa drugima.

Predškolsko dete je okupirano samim sobom i neće provesti mnogo vremena u grupnoj igri.

Dijete se uĉi kompromisima podeli igre sa drugima, a ne da se igra samo za sebe.

Uĉi se kooperaciji, preuzimanje uloge u timu i drugim timskim aktivnostima.

Navikava se da se oseća kao dio tima, da igra fer, da sledi pravila igre u takmiĉenju.

Od znaĉaja su i ranija iskustva u igrama sa ostalima; zatim, roditeljski stavovi prema igri.

Karakterne osobine i stavovi - crte liĉnosti pod uticajem iskustva iz ovog perioda su:

1. One crte liĉnosti koje se odnose na uĉešće u strukturisanim aktivnostima: igre, sportovi. Individualne

raznolikosti koje se pri tom formiraju, odnose se i utiĉu na frekvenciju angaţovanja.

2. One crte liĉnosti koje se odnose na aktivnosti vezane za posao, zanimanje.

Stavovi prema grupnim aktivnostima vezane za posao, zanimanje.

Grupne aktivnosti modeliraju u ovom stadijumu utiĉu i na odnose prema poslu kooperaciji.

U preadolescenciji mladi obiĉno imaju blisko prijateljstvo sa osobama istog pola.

Imali su oni i ranije sliĉna prijateljstva, ali ovo sada je intenzivnije i intimnije.

Poĉinje da se raspravlja o stvarima o kojima se ne moţe diskutovati u grupi.

U ovoj kratkoj homoerotskoj fazi mogu da se pojave i neke homoseksualne radnje.

Neke osobe, koja su imala frustrirajuća iskustva sa osobama istog pola u ovoj fazi, kasnije radije sklapaju

prijateljstva sa osobama suprotnog pola, odnosno ne ostvaruju zadovoljavajuće prijateljske kontakte sa

osobama istog pola.

V. GENITALNI STADIJUM RAZVOJA - poĉetak je perioda adolescencije i pubescencije. Pubertet poĉinje oko

12 godine ţivota - razlike postoje prema klimatskim i etniĉkim uslovima. Kod devojĉica poĉinje 12 - 18 meseci

ranije.

U ovoj fazi polni organi ponovo poĉinju da budu aktivne erogene zone.

Većina djeĉaka i djevojĉica poĉinju da masturbiraju ponovo izmeĊu 11-te i 13-te godine starosti. Interesovanje

za osobe suprotnog pola je uoĉljivo, kao i osećanje privlaĉnosti.

Vaţni dogaĊaji u ţivotu jedinke u ovom periodu su:

1. Uhodavanje stavova prema odrasloj seksualnosti;

2. Izbor zanimanja,

3. Odvajanje od roditelja - definitivno razriješenje konflikta za relacije: zavisnost-nezavisnost.

4. Razvoj liĉnog identiteta.

Adolescencija poĉinje genitalnim periodom do 25-30-te godine kao vaţan i socijalni fenomen. Adolescencija je

period kada se dovršava intelektualno i fiziĉko sazrevanje i nezavisnost liĉnosti.

Opisuju 3 faze ovog stadijuma: rana - od 11-14 g; srednja - od 15-16 g. i kasna - od 17-18 g.

1. Rana faza ima pojaĉane seksualne impulse.

U poĉetku su usmereni prema osobama istog pola, nastavljajući se na predhodni stadijum.

Odnos moţe da bude romantizovan, seksualne manifestacije su grube, primitivne i agresivne.

2. Srednja faza= ovom periodu heteroseksualna uloga postaje jasnija i već se praktikuje.

Grupno ponašanje je intenzivnije i sreĊenije = proces odvajanja i prihvatanja socijalnih normi.

3. Kasna faza = opredeljenje za izbor zanimanja i potpunije odvajanje od roditelja.

Ovde se pre svega misli na psihološko odvajanje, a manje na ekonomsko.

Javlja se faza usamljenosti, jedinka se povlaĉi, a nema adekvatnost kao zamjenu za grupu. Moguća je pojava

depresija, i ĉak suicidalnih ideja, a i zainteresovanost za toksikomanije. .

Traţenju sopstvenog identiteta se pojaĉava i zaoštrava se pitanje: zavisnost-nezavisnost.

Karakterne osobine i stavovi = crte liĉnosti odreĊene ovim periodom su:

1. Crte liĉnosti koje se odnose na seksualnu aktivnost odraslog.

Sposobnost da se naĊe zadovoljavajući objekat za zadovoljenje seksualnih impulsa.

Libido moţe da bude usmeren i prema sebi, potpuno ili djelimiĉno = narcizam ili narcisizam. Libido se

usmerava i prema roditeljima i da se tako dogodi reaktivacija Edipalne situacije.

Libido moţe da se usmeri i ka osobama istog pola ili prema devijantnom seksualnom ponašanju. Formira se i

stav prema braku, koji se obiĉno u ovoj fazi, ţeli i prihvata.

2. Crte liĉnosti koje se odnose na zanimanje, karijeru, ambicije i vezanost za posao.

3. Crte liĉnosti koje se odnose na, emancipaciju, samostalnosti i specifiĉnu odgovornost.

U ovom stadijumu se odvija i modifikacija zavisnosti ili nezavisnosti.

MEĐUODNOSI POJEDINIH STADIJUMA RAZVOJA su stepenasti.

Ĉak i kod odsustva fiksacija ili regresije uticaj svakog predhodnog stadijuma je znaĉajan.

Psihoseksualni i psihosocijalni razvoj mogu da se kombinuju na različite načine.

Jedinka prima uticaje iz svakog stadijuma "psihička fizionomija" je rezultanta svih stadijuma.

Nivelacija i minimizira uloga faza psihoseksualnog razvoja daje "psihijatriziranja" pacijenta!.

Vaţni specifiĉni dogaĊaji u detinjstvu su:

1. ODSUSTVO MAJKE zbog rada, bolesti naroĉito u oralnom stadijumu razvoja je vrlo vaţno. Ono moţe da

utiĉe na formiranje osećanja krivice, osećanja nesigurnosti, straha, depresivnosti.

2. RAĐANJE BRATA ILI SESTRE moţe da utiĉe na odnos prema rivalitetu.

Kao reakcija na taj dogaĊaj dete se ponekad vraća na cuclu ili nehigijenu.

3. SMRT U BLISKOJ PORODICI bitno utiĉe naroĉito smrt oca ili majke u falusnoj fazi. Obiĉno se naĊe

zamena za izgubljenog roditelja ili sklonosti ka depresiji.

4. INDIVIDUALNO TRAUMATSKO ISKUSTVO utiĉe na nesigurnosti i formu kompleksa. Imaju znaĉaja u

nastanku patoloških mehanizama odbrane.

Međutim, ova "pamćenja" su često i izraz fantazija i intuicije iz falusnog stadijuma razvoja.

2. Adlerova teorija liĉnosti = teţnja za superiornošću = "volja za moć" > Niĉe...

- Isticao je ulogu svjesnog dijela liĉnosti i znaĉaj sredinskih faktora..

- U ţivotnoj borbi svaku liĉnost gura potreba za prevazilaţenjem osećanja manje vrijednosti...

- Kompenzacija > < nadkompenzacija;

- U osnovi volje za moć nije seksualnost, nego agresivnost.

3. Jungova teorija liĉnosti je višeznaĉna.

Ego i individualno nesvjesno u sklopu liĉnosti su i kolektivno nesvjesno, stavovi i funkcije... Kolektivno nesvesno

je zbir latentnih tragova sjećanja nasleĊenih iz ĉovjekove prošlosti. Komponente kolektivno nesvjesnog ĉine

arhetipovi, univerzalni oblici ĉovekovih misli i ideja. Najvaţniji stavovi su: introverzija i ekstraverzija.

4. Hornajeva teorija liĉnosti polazi od "baziĉne anksioznosti": osećanje bespomoćnosti djeteta! Dijete je

nesigurno u odnosu sa roditeljima što formira "neurotiĉarske potrebe"...

Potrebe su 1. za naklonošću i odobravanjem, 2. za osloncem, 3. za ţivot u uţim granicama, 4. za moć, 5. za

iskorišćavanjem drugih, 6. za ugledom, 7. za divljenjem, 8. za liĉnim uspjehom, 9. za samodovoljnošću i

nezavisnošću, i 10. za savršenstvom i nepovredivošću.

Potrebe su "poţeljne", a ukoliko one zagospodare jedinkom, onda se nazivaju "neurotiĉarskim".

5. Fromova teorija liĉnosti je najopširnija u tumaĉenju društvenih fatora ljudskog ponašanja. Liĉnost jedne

osobe je uobliĉena njegovim odnosima sa cijelim društvom.

Ĉovjek ima potrebu za udruţivanjem, statusom, za osećanjem identiteta, za stvaralaštvom. Ĉovek se liĉnim

razvojem osamostaljuje, ali ĉesto ne zna šta će sa slobodom.

On je "osuĊen je na slobodu" i u "bijegu od slobode" ima komformizam, autoritarnost, sadomazohizam, ĉak i

destruktivnost.

Prema Fromu jedino ljubav -"umjeće ljubavi" je puno osamostaljivanje slobode tj. osmišljavanje sopstvene

egzistencije.

Neuroza je nekad i šansa za ĉoveka, jer je vid nemirenja sa postojećom situacijom.

6. Salivenova teorija liĉnosti naglašava društvena odreĊenja liĉnosti interpersonalne relacije. Liĉnost je

"relativno postojan obrazac meĊuljudskih situacija koje oblikuju humano ţivljenje".

Nema liĉnosti mimo njenih odnosa sa ljudima.

Ono što ĉini liĉnost specifiĉnim jeste njeno ponašanje meĊu ljudima.

Salivanov razvoj liĉnosti ne završava u djetinjstvu, već u adolescenciji -razvoj ide u 6 faza: odojĉe, detinjstvo,

djeĉaštvo, preadolescencija, rana i kasna adolescencija, postadolescencija.

7. Geštalt model liĉnosti se bazira da "doţivljaj celine" ne zavisi od pojedinaĉnih komponenti. Kvalitet celine -

geštalt-kvalitet, kvalitet forme- je u stvari nova sinteza.

8. Transakcionalna teorija liĉnosti. I ova teorija je detaljno opisana u odgovarajućem poglavlju o psihoterapiji.

9. Bihejvioralna teorija liĉnosti se baziraju na Pavlovljevim uslovnim refleksima i drugim teorijama proizašlim

iz osnovnih teorija uĉenja.

Osnovna ideja je da se ponašanje uĉi tokom ţivota, tj. da se uslovljava.

Pozitivne posledice jednog ponašanja - bihejviora potkrepljuju ponašanje koje ih je izazvalo.

negativne posledice jednog ponašanja suzbijaju to ponašanje.

Drugim reĉima, nagrade favorizuju jedno ponašanje, a kazne ga suzbijaju.

Ove teorije sve više nalaze primenu u leĉenju odreĊenih psihopatoloških fenomena.

10. Olportova teorija liĉnosti tumaĉi da osobine imaju motivacioni karakter.

One ne pokazuju samo naĉin, doslednost u ponašanju,već podstiĉu liĉnost na odreĊenu aktivnost. Ĉovjek ima

mnogo motiva: instinktivnih - gladi, ţeĊi, seksualnosti i steĉenih - socijalni motivi.

Ĉovek je ĉinio da biološke potrebe postanu samostalna pokretaĉka snaga.

Ono što je bilo sredstvo da se zadovolji odreĊeni biološki motiv, autonoman je nezavisan motiv.

Takav nastanak motiva Olport naziva funkcionalna autonomija motiva.

11. Ego psihološke teorije liĉnosti smatra da Ego ima i druge funkcije pored intiktivnih.

Ciljevi Ega nisu uvek u vezi sa svesnim ciljevima.

Ego odbrane nisu uvek patološke, već su i konstruktivne i zdrave.

Ego psihologija posvećuje prilagoĊavanju Ega sredini.

12. Maslovljeva teorija liĉnosti. Mogu se pomenuti i druge znaĉajne ideje u vezi sa teorijama razvoja liĉnosti.

Tako Maslov navodi pojam samoaktualizacije kao idealni cilj, kao teţnju ka najpotpunijoj realizaciji sopstvenih

mogućnosti. Samorealizovana osoba je ona koja je razvila svoje potencijale do krajnjih granica, koja se odlikuje

visokom objektivnošću, humanošću, kreativnošću i sposobnošću da se raduje ţivljenju.

13. Eriksonova teorija liĉnosti shvata liĉnost kao neprekidan proces do duboke starosti.

On smatra da takvih faza ima osam i da je svaka karakterisana nekim bitnim osobinama.

Prva faza odgovara oralnoj fazi razvoja liĉnosti i modelira odnos prema objektima i svijetu. Otuda tu fazu

odlikuju baziĉno poverenje - nasuprot nepoverenju.

Druga faza odgovara analnoj fazi i nju odlikuju naĉini kako kontrolišemo svoje telo i misli i kako moţemo biti

razoĉarani u odnosu na sebe i druge.

Nju odlikuju autonomija nasuprot stidu i sumnjama.

Treća faza koincidira sa svim onim što se dogaĊa u Edipalnoj fazi razvoja i nju odlikuju inicijativa nasuprot

krivici.

Ĉetvrta faza se poklapa sa latentnim periodom i u njoj se oblikuje naĉin kako se dete odnosi prema školi, a

odnosi se na osobine oznaĉene kao preduzimljivost nasuprot inferiornosti.

Peta faza je vezana za pubertet i adolescenciju i odnosi se na identitet nasuprot konfuziji.

Šesta faza je rano odraslo doba: stvaranje emocionalnih veza,ljubavi> par intimnost-izolacija.

Srednje odraslo doba je sedma faza prema shvatanju Eriksona; nju karakteriše zrelost u komunikacijama i

sazrevanje, a obeleţena je parom osobina: razvoj ili stagnacija.

Konaĉno, poslednja faza je kasno odraslo doba, obiĉno posle 60-65 godine i nju obeleţava par osobina koji moţe

da ima pozitivan ili negativan ishod- Ego integritet ili oĉajanje.

------------------------------