Zatita vodaTema :
TERMALNO ZAGAENJE VODE
Student: Kristina Dakula 368/07
Profesor: Dr Boo Dalmacija
Najjednostavnija definicija termalnog zagaenja vode je
degradiranje kvaliteta u procesu promene uobiajene vodene
temperature. Termalno zagaenje je uglavnom povezano sa poveanjem
temperature vode u potocima, rekama, jezerima, morima i okeanima
usled isputanja otpadnih toplih voda iz industrijskih postrojenja,
kao to su npr. termo elektrane. Do poveanja temperature dolazi i
zbog nestanka oblinje vegetacije tzv. senke (drvea i rastinja),
bilo renom erozijom, vodenom bujicom ili delovanjem oveka, koja
slui kao prirodni izolator od direktnog zagrevanja vodene povrine
pod uticajem sunevih zraka.
Termoelektrana jedan od glavnih uzroka termalnog zagaenja
vode
Usled visoke temperature dolazi i do reakcija izmeu pojedinih
supstanci iz vode pri emu nastaju materije tetne za okolinu. Pored
toga smanjuje se i sposobnost vode da odri optimum rastvorenih
gasova, ukljuujui i kiseonik neophodan za vodeni svet. Ako je
temperatura izrazito visoka sadraj rastvorenog kiseonika moe da
bude suvie nizak, a ukoliko je previe niska, suvie visok to moe
ugroziti opstanak nekih vrsta.
Takoe velika temperaturna razlika dovodi do oka kod pojedinih
vrsta riba, kao to je pastrmka, koja zahteva hladnu vodu sa visokim
sadrajem rastvorenog kiseonika.
Termalni ok se javlja kada organizam prilagoen odreenoj
temperaturi biva iznenada izloen temperaturi van optimalnog opsega.
Kada voda postane toplija, druge vrste riba koje su otpornije na
toplotu mogu preuzeti stanite domainu.Pored toga, toplija voda
dovodi do prekomernog porasta bakterijskih populacija, rasta algi i
pojave koja se zove Cvetanje vode.
Termoelektranama je potrebna velika koliina vode zbog injenice
da je tokom godina sve vea potreba za elektrinom energijom.
Najjeftiniji i najlaki metod za napajanje postrojenja vodom je bio
povlaenje vode iz oblinjih reka, potoka i jezera.
Ovakvo korienje vode sada zahteva veoma stroge ekoloke dozvole
koje variraju od lokacije do lokacije pri emu imaju razliite
zahteve. Na primer, neki zahtevaju da se voda moe vratiti u
recipijent kada se postigne temperatura koja je bila u trenutku
crpljenja vode iz istog, dok druge pak imaju jednu zadatu
temperaturu prema kojoj se uvek ravnaju. U skladu sa dozvolom,
ogranienja se mogu menjati tokom godine u zavisnosti od godinjeg
doba i vodostaja.
Rashladni tornjevi mogu obezbediti zadatu temperaturu vode pre
isputanja u vodeno telo. Oni su najsigurniji nain za reavanje
problema termikog zagaenja jer se rezultati mogu predvideti sa
visokim stepenom preciznosti pre same izgradnje kule, ime se tedi
vreme i novac.
Poto potreba za rashladnim tornjevima moe biti sezonska oni se
mogu i iznajmljivati. Meutim, prednost postrojenja sa stalnim
rashladnim tornjevima je u veoj sinhronizovanosti rada i manjoj
potronji energije rashladnog sistema.
Veina strunjaka smatra da rashladni tornjevi esto najbre i
najefikasnije rashlade vodu. Te vode, nakon prolaska kroz
postrojenje, mogu se zagaditi do te mere da sadri materije koje su
kancerogene za ivi svet i ljude koji rade u postrojenju. Moe doi do
stvaranja trihalometana (THM) koji mogu da se formiraju kada se
organski zagaene vode tretiraju sa hlorom i bromom.
Termalna zagaenja ili pre-grejane vode, esto su povezane sa
industrijskim isputanjima, ali i neadekvatnim upravljanjem voda u
razvijenim oblastima . esto se deava da pljuskovi u toku letnjeg
perioda na asfaltu stvaraju bare koje se zbog visoke temperature
pregrevaju i tako zagrejane ulivaju u kanaliza-cione sisteme i
poveavaju tem-peraturu otpadnih voda koje se potom ulivaju u reke,
jezera ili neko drugo vodeno telo.
SVI VIDEMNOGI BRINU PONEKI RADE
