7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

1/34

3. SISTEMI ZA PREIAVANJE OTPADNIH VODA I PRIMARNA OBRADA

3.1.PROCESI, OPRERACIJE, LINIJE I SISTEMI ZA PREIAVANJE OTPADNIH VODA

U tretmanu otpadnih voda koriste se tehnoloke operacije kao i fiziki, hemijski i biolokiprocesi.

Operacije i procesisu osnova uklanjanja zagadjenja iz otpadnih voda a obavljaju se pomouodgovarajuih maina i aparata.

Linije za preiavanje otpadnih voda su specifian skup pojedinanih procesa i operacija kojiomoguava uklanjanje jedne vrste zagadjenja.

Sistem za preiavanje otpadnih voda obuhvata sve maine i aparate koji se koriste zapreiavanje odredjene otpadne vode.

Postrojenje za preiavanje otpadnih voda obuhvata primenjene sisteme, objekte i prateuinfrastrukturu koja se koristi.

U procesimaprisutno zagadjenje trpi promenu svoje hemijske prirode i to:

- mikrobnim metabolizmom kod biohemijskih postupaka preiavanja i- hemijskim ili fiziko-hemijskim transformacijama i postupcima za preiavanje (najeerazgradnja do mineralnog oblika ili prevodjenje u separabilan gasovit ili vrst oblik)

U operacijamaprisutno zagadjenje se uklanja iz vode zadravajui prvobitan hemijski sastava eventualno mu se moe promeniti agregatno stanje (najee otparavanje). Ovde se koristesve vrste separacionih procesa (sita i reetke, talonici, flotacioni uredjaji, evaporatori,apsorpcione tehnike itd.).

Linije za preiavanje otpadnih voda su specifian skup pojedinanih procesa i/ili operacijakoji omoguava uklanjanje jedne vrste zagadjenja (plivajueg, lebdeeg, suspendovanog,rastvorenog).

Sistem za preiavanje otpadnih voda obuhvata vie pojedinanih linija za preiavanjeotpadnih voda sa zadatkom da se iz otpadne vode uklone svi oblici prisutnog zagadjenja.

Da bi se oblikovao sistem za preiavanje otpadnih voda potrebno je:- odabrati odgovarajue procese i operacije,- formirati linije obrade od odabranih procesa i operacija,- formirati sistem za obradu nizanjem linija obrade u tehnoloku celinu.

Osnovni zadatak pri projektovanju postrojenja za preiavanje otpadnih voda je pravilanizbor osnovnih procesa i operacija. Za taj izbor potrebno je raspolagati nizom podataka odkojih su najbitniji:

- podaci o karakteru otpadnih voda (vrsti, hidraulinom i biolokom optereenju),-

zahtevane norme za stepen preiene vode pre isputanja u recipijente,- tehnoloke norme za projektovanje,

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

2/34

- zakonske norme za projektovanje.

Vrste linija za preiavanje otpadnih voda

Nakon izbora osnovnih procesa i operacija pomou kojih se moe postii zahtevani stepenpreiavanja konkretne otpadne vode pristupa se formiranju linija za obradu. Linije seformiraju prema potrebnom stepenu obrade.

Stepeni obrade. U inenjerskoj (projektantskoj) praksi govori se o sledeim stepenima obrade:

- prvi stepen obrade (primarno preiavanje) obuhvata operacije mehanikogpreiavanja kojim se uklanja plivajue, lebdee i taloivo zagadjenje,

- drugi stepen obrade (sekundarno preiavanje) obuhvata procese za uklanjanjebiorazgradljivog zagadjenja biolokim, hemijskim i/ili fiziko-hemijskimprocesima,

- trei stepen (tercijarno preiavanje) obuhvata procese za uklanjanje nutrijenata(azot i fofor), biolokim ili hemijskim procesima,

- etvrrti stepen (kvaternerno preiavanje) obuhvata procese i operacije zauklanjanje preostalog zagadjenja (obino filtracijom i apsorpcijom) i dezinfekcijuvode ako to norme preiavanja zahtevaju,

- sistem za obradu mulja, slui za obradu mulja izdvojenog u prvom i drugom(ponegde i u treem i etvrtom) stepenu preiavanja, a moe biti u sklopusistema za preiavanje otpadne vode ili se moe nalaziti dislociran na nekomdrugom pogodnom mestu, to je, inae, redji sluaj.

Sistem za preiavanje otpadnih voda

Obrazuje se pomou formiranih linija za preiavanje. Koliko stepeni tj. linija zapreiavanje e on obuhvatati zavisi od karakteristika otpadnih voda i normiranog stepenapreiavanja.

Izbor sistema za preiavanje pre svega zavisi od zahtevanog kapaciteta koji moe biti uirokom rasponu od nekoliko stotina, nekoliko hiljada, desetina i stotina hiljada ES(ekvivalentnih stanovnika). Postrojenja do 500 stanovnika i istog broja ES iz industrijskih

pogona su malog kapaciteta i grade se i isporuuju kao gotova sa opisom i uputstvom za rad.

U zavisnosti od kapaciteta postrojenja, pojedine zemlje normiraju i kvalitet preiene vode.Tako, na primer, Austrija postavlja normu za BPK5 vrednost 25 mg 02/L za postrojenja do500 ES, ali vrednost 15 za postrojenja vea od 50.000 ES. U Srbiji je trenutno vaea Uredbao graninim vrednostima emisije zagaujuih materija u vode i rokovima za njihovodostizanje, ("Sl. glasnik RS", br. 67/2011).

Pre pristupa projektovanju sistema za preiavanje otpadnih voda iz naselja i indutrijepotrebno je razmotriti potrebu prethodne obrade otpadne vode u svakom pojedinom pogonu.U tom smislu se propisuju norme zagadjenosti otpadne vode za isputanje u javnukanalizaciju. Ukoliko se one premae, potrebno je postaviti sistem prethodne obrade.

Predhodna obrada otpadne vode, odnosi se, pre svega na industrijske otpadne vode, vri se usamom pogonu. Njome se spreava negativan uticaj industrijskih otpadnih voda kako na

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

3/34

postrojenje za preiavanje tako i na kanalizacioni sistem. Toleriu se poveana zagadjenjabiorazgradljivim supstancama u odnosu na komunalne otpadne vode ali se moraju korigovatisvi parametri tetnog uticaja, a posebno toksici. Jedan od tih parametara je termikozagadjenje koje se esto zanemaruje.

Linija primarnog preiavanja

Ova linija obrade slui za uklanjanje grubog zagadjenja uz primenu odgovarajuihoperacija, i to:

- grubog vrstog zagadjenja pomou reetki i grubih sita,- tekog vrstog materijala, pomou peskolova,- flotirajueg organskog zagadjenja u taloniku ili pomou uredjaja za flotaciju,- taloivog organskog zagadjenja gravitacionim taloenjem i finim sitima.

Ponekad se ova linija obrade deli na dva stepena:- preliminarni stepen obrade kome je zadatak da zatiti pumpe i ostalu opremu od

havarija.U njemu se uklanja grubi plivajui i lebdei materijal kao i teak , vrstimaterijal, vre se merenja protoka (ponegde i sastava), vri egalizacija protoka i

ponegde hlorisanje,- primarni stepen obrada u kome se u taloniku uklanja suspendovan taloiv

materijal (mogu dodatak sredstava za taloenje) i mogua egalizacija protoka(gradnja egalizacionih bazena).

Efekti preiavanja otpadne vode u ovoj liniji su priblino sledei:- do100% grubog i vrstog matrijala,- bez dodatka koagulanta 50-70% suspendovanog zagadjenja,- uz dodatak koagulanta 80-90% suspendovanog zagadjenja,- 25-35% BPK5,- 10% fosfora,- bioloka aktivnost zanemarljiva.

Linija sekundarnog preiavanja

Ova linija obrade slui za uklanjanje finog zagadjenja koji se nalazi u obliku koloidnih ilipravih rastvora zaostalih nakon primarne linije obrade. U optem sluaju ona moe bitisastavljena od biolokih, hemijskih, fiziko-hemijskih procesa ili njihovih kombinacija.Medjutim, pod sekundarnom obradom otpadne vode najee se podrazumeva bioloka

obrada. U sluaju otpadnih voda zagadjenih organskim biorazgradljivim sustancama koje su uobliku pravih rastvora (prostija organska jedinjenja organski monomeri, ukljuujuineorganske mikro i makronutrijente) i u obliku koloida (organski polimeri) u ovoj liniji se, u

principu, mogu nai razliite vrste biolokih procesa za preiavanje otpadnih voda,pojedinano ili u kombinacijama.

Izbor vrste biolokih procesa koji e biti ukljueni u liniju sekundarne obrade zavisi odoptereenja otpadnih voda ali i od vrste zagadjenja, koje moe biti u njima:

- otpadne vode nieg i srednjeg stepena zagadjenosti sa biolokim lakorazgradljivim zagadjenjem (otpadne vode domainstva i dela prehrambene

industrije),

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

4/34

- otpadne vode jae zagadjene (BPK5 preko 1000mg/L) sa bioloki razgradljivimsupstancama;

- otpadne vode koje su jako zagadjene ( BPK5 vie hiljada mg/L) birazgradivimzagadjenjem

Pri formiranju sekundarne linije obrade, kao poseban sluaj razmatraju se procesi kod velikihhidraulukih optereenja otpadnih voda sa umerenim zagadjenjem. U tom sluaju, naroito uoblastima umerene klime i kada je na raspolaganju dovoljno prostora, najee se koriste tzv.aerobne ili fakultativne lagune, gde su procesi sporiji, ali se odvijaju u znatno veoj zapreminiu odnosu na standardne postupke, pa se postie dovoljan efekat uklanjanja zagadjenja.

Efekti preiavanja u ovoj liniji su priblino sledei:- vie od 85% BPK5 i ukupnog suvog ostatka,- mala efikasnost u uklanjanju makronutrijenata, tekih metala, biorezistentnih

organskih sustanci, mikroorganizama i virusa.Za postizanje normiranog stepena obrade ova linija, u svom produetku mora sadrati

talonike za uklanjanje rezdualnog organskog, neorganskog i nastalog biolokog mulja(sekundarni talonici). Istaloeni mulj u sekundarnim talonicima se, po odvodjenju iztalonika, mora obraditi u posebnoj liniji za obradu mulja.

Linija tercijarnog preiavanja

Ovaj stepen obrade je neophodan kod otpadnih voda zagadjenim velikim koliinamamakronutrijenata, azota i fosfora. Ovi nutrijenti se u vodi mogu nalaziti u neorganskom iliorganskom obliku.

Uklanjanje azota. Za uklanjanje organski vezanog i neorganskog azota primenjuju se razliitibioloki procesi ili viestepeno bioloko preiavanje.

Uklanjanje fosfora. Velike koliine fosfornih jedinjenja ne mogu se ukloniti biolokimpostupcima, to je posledica tzv. zakona minimuma, koji definie neophodan odnossadraja ugljenika, azota i fosfora, da bi se odvijao mikrobioloki proces (C:N:P=100:5:1). Zanjihovo uklanjanje koristi se taloenje hemikalijama postupkom predtaloenja, simultanog ilinaknadnog taloenja.

Nakon obavljenog biolokog stepena preiavanja, makronutrijenti se mogu ukloniti iz vode

procesom fotosinteze u aerobnim lagunama i jezerima. Poto odnos prisutnog azota i fosfora uvodi u principu nije iznivelisan prema fiziolokim zahtevima fotosintetskih mikro imakroorganizama, u vodu se dodaje nedostajua koliina azota ili fosfora u obliku mineralnihdjubriva.

Linija kvaternernog preiavanja

Za uklanjanje zaostalog organskog i neorganskog zagadjenja u ovoj liniji se koriste postupcifiltracije (najee peana filtracija ali se koriste i mehanika mikro sita), taloenje uzdodatak hemijskih sredstava (obino aluminijum sulfat), apsorpcija na aktivnom uglju itd.

Ovaj postupak se najee primenjuje da bi se finalizovao kvalitet efluenta pre isputanja urecipijent, visokog kvaliteta, kada je potrebno, na primer, nakon biolokog tretmana sa vodom

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

5/34

koja ima BPK5 priblino oko 20 mg/L, svesti na nivo ispod 4 mg/L, to moe biti uslov upojedinim sluajevima.

U cilju zatite povrinskih voda u naseljenim zonama, radi spreavanja irenja zaraznihbolesti, preiena voda se dezinfikuje. Klasino sredstvo za dezinfekciju je hlor, ranije

gasoviti, a danas, zbog njegovih nedostataka i pratee opasnosti, sve ee se primenjuje uobliku hipohlorita ili hlordioksida koji se mogu generisati na samom postrojenju. Zadezinfekciju vode i mulja moe se koristiti i kreno mleko, a u novije vreme i tehnikeelektromagnetnog zraenja, pri emu njihova primena mora biti analizirana i sa ekonomskogaspekta.

Linija obrade mulja

Bez obrade mulja izdvojenog u procesima preiavanja otpadnih voda problem zagadjenja nebi bio u potpunosti reen jer se njegov znaajan deo nalazi u mulju. Mulj je veim delomorganske prirode i podloan je procesima truljenja. Zbog toga se on pre konanog odlaganja

mora stabilizovati. Iz toga sledi da linija obrade mulja ukljuuje postupke njegovestabilizacije.

Najracionalniji nain reavanja problema mulja je njegovo direktno korienje. Ako mulj nesadri bioloki tetne (toksine) supstance on se moe iskoristiti za djubrenje i istovremenonavodnjavanje zelenih, poumljenih i devastiranih povrina, deponija ljake itd. Za njegovokorienje u poljoprivredi postavljaju se strogi zahtevi u pogledu sadraja tekih metala,

pesticida i deterdenata kao i infektivnih mikroorganizama. Problemi infektivnosti mulja uprincipu se reavaju sterilizacijom dok se problemi prisustva toksinih supstanci teko mogureiti na ekonomski opravdan nain.

Zbog navedenog u praksi se primenjuje stabilizacija mulja koja se moe izvriti:- biolokom razgradnjom organske komponente mulja u tenom obliku,- biolokom razgradnjom organske komponente u suvom stanju (kompostiranje),- jednostavnim odlaganjem na zemljite,- suenjem ili- spaljivanjem.

Stepen i vrsta obrade mulja zavisi od njegovog sastava i zahtevanih normativa.

3.1.1. Sistemi za preiavanje otpadnih voda (konvencionalni sistemi)

Pod konvencionalnim sitemom za preiavanje otpadnih voda podrazumeva se opta formatog sitema koja ne ukljuuje liniju obrade mulja. Osnovni konvncionalni sistem za bioloko

preiavanje otpadnih voda postavljen je jo 1916 (Houston, SAD) i sadrao je samoosnovnu pimarnu i sekundarnu obradu, a karakteristike obradjene vode su bile daleko ispodonih koji se danas normiraju. U skladu sa pootravanjem zahteva u pogledu zatite ivotneredine sve vie su pootravane i norme kvaliteta preiene vode iz postrojenja za

preiavanje, pa je u skladu sa tim tekao i intenzivan razvoj procesa i operacija, a linijeobrade su postajale sloenije i efikasnije. Kasnije su u tretman otpadne vode uvedene itercijarna i kvaternerna obrada, kao i obrada mulja koji nastaje u postupku obrade otpadne

vode.

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

6/34

Pri sastavljanju sistema za zajedniko preiavnje sanitarnih (voda iz domainstava) iindustrijskih otpadnih voda, norme kvaliteta preiene vode danas se sve vie pootravaju i

postaju zakonska obaveza, pa sistemi ukljuuju sve sloenije linije i vei broj linija obrade,tako da ono to se nekada nazivalo konvencionalni sistemi, danas se mogu nazvati i napredni(poboljani) sistemi.

Savremeni konvencionalni sistem za zajedniko preiavanje otpadnih voda naselja iindustrije ili svaki od njih pojedinano, formira se od sledeih komponenti:

1. Crpnu stanicu za ostvarivanje protoka vode kroz sistem (najee puna pumpa), sabajpasom za odvodjenje vika vode u vreme veih padavina.

2. Reetka za uklanjanje grubog zagadjenja.3. Peskolov za uklanjanje peska i drugog vrstog mineralnog zagadjenja.4. Egalizacioni bazen u sluaju velikih oscilacija protoka i sastava otpadne vode5. Monitoring stanica za merenje protoka vode, a u savremenim postrojenjima i merenje

pojedinih parametara njenog sastava.

6. Primarni talonik za uklanjanje taloivog i plivajueg zagadjenja u cilju smanjenjaorganskog optereenja biolokih procesa.

7. Postrojenje sa procesom aktivnog mulja (redje bioloke filtracije) koje ukljuujebioloki reaktor, talonik biolokog mulja i pumpe za povratni mulj i za viak mulja.

8. Sekundarni talonik za uklanjanje mulja iz preiene vode, u koju se ponekad mogudodavati i hemiska sredstva, a pre svega koagulanti i flokulanti za poboljanje iubrzanje taloenja koloidnih estica, kao zagadjujuih materija.

9. Kontrolna stanica sa meraima protoka i pojedinih parametara kvaliteta otpadne vodekao i uzimanje uzoraka za detaljniju analizu.

Koliko e od nabrojanih komponenti sistema biti ukljueno u konkretnom sluaju zavisi odkarakteristika otpadne vode i od zahtevanih normi preiene vode za izlivanje u odredjenirecipijent.

Moe se rei da je opisani konvencionalni sistem za preiavanje otpadnih voda osnova svihostalih varijanti sistema. One se medjusobno mogu razlikovati po vrsti primenjene biolokeobrade, sa jednom ili vie vrsta bioloke obrade i po vrsti primenjene obrade mulja.

Konvencionalni sistem sa stabilizacijom mulja

U sastav osnovne linije za obradu mulja ulazi:

- napojni aht sa pumpom za mulj,- uguiva mulja,- anaerobni bioloki reaktor (digestor),- gasno postrojenje,- talonik za idvajanje mulja iz eflunta iz digestora,- uguivanje mulja,- dalja obrada mulja.

Po sastavu mulj iz digestora predstavlja veoma kvalitetno organsko djubrivo pa ga je mogueu te svrhe i koristiti. Medjutim njegova potencijalna infektivnost namee potrebu psterizacijeili sterilizacije, a potencijalno prisustvo tekih metala onemoguava njegovu primenu kao

organskog djubriva u poljoprivredi. Sve ovo je potrebno razmotriti a zatim primeniti jedan odsledeih postupaka obrade:

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

7/34

- aerobno termofilno kondicioniranje,- kompostiranje,- termiko kondicioniranje,- pasterizacija,- radijaciona sterilizacija,- suenje,- sagorevanje.

Mulj iz digestora najracionalnije je obraditi kompostiranjem pa zatim koristiti kao organskodjubrivo. Zbog visoke temperature koja se postie u kompostiranju, mulj se saterilie i saaspekta infektivnosti njegova primena nije limitirana. Limitni faktor moe biti prisustvotekih metala. U tom sluaju nije dozvoljena njegova upotrema u poljoprivredi ali se moekoristiti za remedijaciju devastiranog zemljita i deponija ljake. Ukoliko i to nije mogue,mulj se spaljuje.

Otpadne, zagadjene vode, bilo da se radi o komunalnim (gradskim) ili industrijskim otpadnim

vodama, pre isputanja u recipijent neophodno je preistiti. Stepen do koga treba preistitiotpadnu vodu zavisi od njenog sastava, mase, klase i veliine recipijenta i zakonskeregulative.

Osnovni zahtev je da isputena zagadjena voda ne dovede do promene kvaliteta voderecipijenta.

Generalno,prema vrsti primenjenih procesa, tretmani otpadne vode se mogu podeliti na: mehanike, bioloke i hemijske.Dokprema zahtevanom kvalitetu efluenta, tretmani mogu biti: preliminarni, primarni, sekundarni i tercijarni.Kod procesa preiavanja otpadnih voda koriste se sledei osnovni postupci i operacije: mehaniko odvajanje komadastih i nerastvornih materijala, taloenje rastvorenih materijla, koagulacija i flokulacija koloidnih materija, procesi biofiltracije, procesi sa aktivnim muljem, taloenje sa hemijskim sredstvima, dezinfekcija preiene vode.Pored navedenih osnovnih metoda koriste se i pojedini dopunski postupci kao: meanje i aeracija, flotacija (npr pri separaciji masti i ulja), sorpcija, filtriranje, reversna osmoza, obrada nastalog mulja (aktivni mulj).

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

8/34

Primarnitretman

Sekundarnitretman

Predtretman

Tercijernitretman

Otpadna voda

Reetke

Taloenje

Gruba filtracija

Merenje protoka

Homogenizator

Ujednaenjeprotoka

Preaeracija

Dezinfekcija

Tretman muljaprimarne obrade

Tretman muljasekundarne obrade

Aktivni muljBiolokafiltracija

DezinfekcijaBistrenje

Tretman muljatercijerne obrade

DezinfekcijaUklanjanje

mikroorganizamaazota i fosfora

Recipijent

Recipijent

Recipijent

Recirkulacija

mulja

Recirku

lacija

mulja

Hemijskitretman

Slika- ema konvencionalnog sistema za tretman otpadnih voda

Obrada aktivnog mulja se provodi korienjem vie operacionih faza: uguenje, neutralizacija, hemijsko preiavanje, bioloka flotacija, filtracija pod pritiskom ili vakumom, centrifugiranje, digesticija (truljenje),

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

9/34

aerobna stabilizacija, suenje (konduktivno ili konvektivno) i spaljivanje mulja.

U zavisnosti od tipa otpadne vode koja se eli preistiti, koliine i kvaliteta vode, eljenogstepena preiavanja, vrste i kvaliteta vode recipijenta u koji se isputa preiena vodakoristi se kombinacija postupaka tretmana voda, koja je ematski prikazana na slici.

Shematski prikaz preiavanja otpadnih voda

Svaka linija obrade u sistemu za obradu otpadnih voda namenjena je realizaciji odredjenogefekta obrade. Efekti obrade, a time i linije, pa i osnovni procesi obrade, mogu se kategorisatina razliite naine, ali se to najee ini prema veliini estica zagadjivaa koje trebaukloniti i kasnijoj obradi ovako uklonjenih materijala.Da bi se na pravi nain definisao spektar razliitih estica koje se moraju ukloniti iz vode,moe se uvesti veliina, pL, koja ukljuuje upravo veliinu estice i definie se izrazom:

pL = - logL

gde je L karakteristina dimenzija u metrima. Na taj nainpL skala omoguava vrlo pogodnoklasifikovanje zagadjivaa prema veliini njihovih estica, a sama pL vrednost, kree se uintervalu od 0-10.

POSTUPCI PREIAVANJA

Mehan.prei.

Mehan.preci.

Mehan.prei.

Mehan.prei.

Mehan.prei.

Mehan.preo.

Biolokitretman

Biolokitretman

Hemijskitretman

Hemijskitretman

Tercijarnitretman

Biolokitretman

Tercijarnitretman

Dezinfe-kcija

Dezinfe-kcija

Dezinfe-kcija

Dezinfe-kcija

Recipijent Recipijent Recipijent Recipijent Recipijent Recipijent

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

10/34

Cela skala je podeljena na tri sektora, ije se granice donekle preklapaju i koji priblinoodgovaraju oblastima veliine estica, koje se uklanjaju pomou tri sukcesivne linije obrade.

Tabela - Spektar veliine estica zagadjivaa

pL Veliina Vrsta materijala Oznaka0 1 m krupni kamen1 10 cm sitni kamen2 1 cm ljunak3 1 mm pesak, flokule estica4 100 m suspendovane estice

a

5 10 m suprakoloidni materijali6 1 m koloidne estice, bakterije

b

7 100 nm subkoloidni materijali8 10 nm rastvoreni materijali9 1 nm nano estice

10 0,1 nm molekulske veliine

c

a - krupne, grube estice; b - suspendovane estice, c - rastvorene estice

Prva linija obrade, linija uklanjanja grubih estica izdvaja iz vode veliinu estica sa pLvrednou 4 ili manjom.

Radi jednostavnijeg prikazivanja pojedinih sistema obrade i linija obrade unutar njih,uvedeno je skraeno oznaavanje osnovnih procesa. Tako oznaka Pij predstavlja osnovni

proces obrade, indeks i liniju obrade u koju spada taj proces, dok indeks j oznaavamesto koje proces Pij zauzima u liniji obrade i.ematski prikaz moguih postupaka obrade, kao i simbola koji se koriste pri izradi projektnedokumentacije i lakeg razumevanja ema, koje ilustruju nain obrade, dat je u sledeoj tabeli.

Tabela- Uklanjanje grubih estica

Grube esticeProces obrade grubi otpaci inertne materije flotirajue organske

materijetalone organske

materijeP11 - gruba sita

(reetke)

P12 - uklanjanjeinertnog materijala

P13 - flotacija

P14 - taloenje

P15 - fina sita

P16 - gravitacionaseparacija

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

11/34

Ukoliko u sistemu obrade, posle ove linije, sledi linija uklanjanja suspendovanih estica, kojauklanja sve estice veliine koja odgovara pL vrednosti jednakoj 6 ili manjoj.

Tabela Uklanjanje suspendovanih i koloidnih estica

Suspendovane i koloidne esticeProces obradeOrganske Neorganske

P21 - bioloka filtracijaa - biooksidacija

b - taloenje

a bP22 - aktivni mulja - biooksidacija

b - taloenje

a b

P23 - bistrenjea - koagulacija i flokulacija

b - taloenjec - filtracija

a b cP22 - oksidacione lagune

Ukljuivanjem u sistem i tree linije obrade, linije uklanjanja rastvorenih materija, moe seostvariti praktino uklanjanje svih zagadjivaa, prisutnih u vodi koja se obradjuje. Osnovni

procesi ove linije obrade dati su u sledeoj tabeli.

Tabela ema postupaka kojim se uklanjaju rastvorene esticeRastvorene materijeProces obrade

gasovi organske materije joni bakterije i virusiP31 - aeracija

P32 - adsorpcija

P33 - precipitacija

a - koagulacija italoenje

b - filtracija a b

P34 - joinska izmena

P35 - membranska

separacija

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

12/34

P36 - dezinfekcija

P37 - ekstrakcija

P38 - destilacijavodenom parom

P39 - uparavanje

P310 - neutralizacija

P311 - oksidoredukcija

Redosled obrade unutar sistema za obradu je posebno znaajan i uz vrlo retke izuzetke, uvekje isti: linija uklanjanja grubih estica, linija uklanjanja suspendovanih estica, linijauklanjanja rastvorenih estica. Treba naglasiti da se, zavisno od irine spektra veliine esticakoje su prisutne u obradjivanoj vodi i od irine spektra veliine estica koji je dozvoljen uefluentu, sistem obrade moe sastojati i iz samo jedne ili eventualno dve linije obrade.

Kao to je znaajan redosled linija obrade unutar sistema obrade, znaajan je i redosledosnovnih procesa unutar svake pojedine linije obrade. Alternativni procesi za ostvarivanjeistog efekta obrade nalaze se u istoj koloni.

Materijali, koji se izdvoje u sistemu obrade, ine otpadni mulj i najee se moraju podvrgnutiposebnoj obradi pre konanog odlaganja. Ova obrada ostvaruje se primenom odgovarajuekombinacije osnovnih procesa linije obrade mulja.

Tabela ema postupaka u liniji obrade mulja

Efekat obrade

Proces obrade smanjenjezapreminebiolokarazgradnja

org. materija

uklanjanjejona

uklanjanjevode

smanjenjevlanosti

sagorevanjeorganskihmaterija

P41 -zgunjavanje

P42 - anaerobnastabilizacija

P43 -kondicioniranje

P44 -obezvodnjavanje

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

13/34

P45 - suenje

P46 - spaljivanje

P47 - aerobnastabilizacija

Jasno je da se svakodnevno stvaraju nova reenja i u prethodnim tabelama su dati osnovnipostupci, dok savremena tehnologija vode prua i znatno iri izbor razliitih podvarijantipojedinih postupaka.

3.2. PRELIMINIARNA I PRIMARNA OBRADA OTPADNIH VODA

Reetke, egalizacija, sita, peskolovi, talonice

Kao to je u prethodnom delu ve naznaeno u preiavanju otpadnih voda na raspolaganjusu nam mehaniki, fiziko-hemijski i bioloki postupci preiavanja otpadnih voda.

Korienjem menikih postupaka preiavanja otpadnih voda odstranjuju se iz zagadjenihvoda nerastvorne materije kao i deo materija u koloidnom stanju. Pored odstranjivanjakomadastih i drugih vrstih materijala iz otpadne vode, ovim postupkom se odstranjujumaterije iz vode koje bi ometale ili optereivanje naredne faze preiavanja vode, kao i radsamih uredjaja.

Mehaniko preiavanje moe se svrstati u dve osnovne grupe: preliminarno preiavanje, i primarno preiavanje.

Preliminarno preiavanje predstavlja prvi stepen mehanikog ienja, a sastoji se oduklanjanja grubih sastojaka (komadastih materijala) kao to su drvo, papir, lie, guma, smeei dr., kao i uklanjanje tekih neorganskih materija (pesak, ljunak, metalni delovi, staklo) idelimino uklanjanje ulja i masti.

Za preliminarno preiavanje koriste se sledei uredjaji: grube i fine reetke, drobilice (kominutori), talonici za pesak (peskolovi), i bazeni za prethodnu aeraciju i separatori (odvajai) masti i ulja.

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

14/34

Reetke

Proces obrade otpadnih voda najee poinje uklanjanjem grubog, krupnog i sitnjenjempreostalog materijala. Razlozi za to su smanjenje stepena zagadjenosti otpadne vode, zatita

delova opreme u postrojenju od oteenja i zapuavanja, kao i efikasnije odvijanje narednihfaza obrade.

Osnovni uredjaji za uklanjanje grubog i krupnog materijala su reetke koje se obino sastojeod paralelnih ipki ili tapova koji su uglavljeni u metalni ram.

Usled nagomilavanja materijala na njima, reetke moraju biti iene, a to se radi runo iliautomatski. U sluaju runog ienja, reetke se postavljaju pod uglom od 30-45o u odnosuna horizontalu, dok kod automatskog ienja, mogu biti postavljene i vertikalno ili pod vrlomalim uglom u odnosu na pravac toka vode.

Slika Reetke sa runim ienjem na ulazu u postrojenje za tretman industrijske otpadnevode u pogonu Soko tark, Ljubovija

Reetke se postavljaju u poseban deo na poetku postrojenja, pri emu brzina proticanjaotpadne vode kroz deo sa reetkama, pri maksimalnom protoku, ne bi trebalo da predjevrednost od 0.6 m/s pri runom, odnosno 0.9 m/s pri mehanikom ienju reetki.

Osnovni uslov koji ugradjena oprema mora zadovoljiti, pored uklanjanja grubog materijala, jeda se, pri proticanju otpadne vode kroz kanal sa reetkom, javlja i relativno mali pad pritiska.

Polazei od Bernulijeve jednaine moe se odrediti pad pritiska pri proticanju otpadne vodekroz reetke:

2

22

2gCvVh

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

15/34

gde je:h pad pritiska, mV brzina proticanja vode izmedju reetki, m/sv brzina vode u dovodnom kanalu, pre prolaska kroz reetku, m/s

g ubrzanje zemljine tee, 9.81 m/s2

C koeficijent isticanja vode kroz reetke, bezdimenziona veliina sa tipinom vrednouC=0.84

Zamenom vrednosti za kvadrat koeficijenta isticanja, C2=0.842=0.7 u gornju jednainu, padpritiska se moe izraunati pomou izraza:

g

vVh

27.0

1 22

Veoma esto korienu jednainu za izraunavanje pada pritiska na reetki je predloio

Kirschmer (1926), a ona vai samo za potpuno istu reetku kada je pad pritiska najmanji(jasno je da pad pritiska raste sa porastom zapuenosti reetke):

sin2

23

4

g

v

b

wBh

gde je

h ukupni pad pritiska, mB faktor oblika ipki, (dat u Tabeli)w maksimalna irina ipke upravno na pravac proticanja, m

b minimalni prazan prostor izmedju ipki, mv brzina vode u dovodnom kanalu, pre prolaska kroz reetku, m/sg ubrzanje zemljine tee, 9.81 m/s2 ugao pod kojim je reetka postavljena u odnosu na horizontalu

Tabela Vrednosti faktora oblika ipki BTip reetke B

pravougaoni profil otrih ivica 2.42pravougaoni profil sa polukrunom prednjom stranom 1.83kruni profil 1.79

pravougaoni profil sa polukrunom prednjom i zadnjom stranom 1.67oblik suze 0.76

ienje reetki se obavlja na dva naina i to: runo i mehaniki (automatski). Kod mehanikiienih reetki zadrani materijal zahvataju lopatice ili grabulje i transportuju ga na njen vrh,gde se on prikuplja. U zavisnosti od naina ienja, u sledeoj tabeli su date osnovnekarakteristike reetki.

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

16/34

Tabela Karakteristike reetki u zavisnosti od naina ienja

Karakteristike

Runoienje

Mehanikoienje

irina, mm 6 16 6 16

debljina, mm 25 75 25 75prazan prostor, mm 25 50 16 75brzina pred reetkom, m/sec 0.3 0.6 0.6 0.9nagib u odnosu na normalu, 30 45 0 30dozvoljeni pad pritiska, mm 150 150

Reetke koje se u praksi koriste mogu da se iste runo i automatski. Reetke za runoienje imaju eline ipke koje su pod uglom 60-80 prema horizontu. Ove reetke,razliite konstrukcije, uglavnom se koriste kod manjih postrojenja za preiavanje otpadnih

voda.Krive reetke su mehanike reetke koje se iste sa uzvodne strane. Koriste se kod postrojenjasrednje veliine i sa osrednjom koliinom nanosa u otpadnoj vodi. ienje reetki se obavljasa jednim ili dva elja na vratima koja se okreu oko horizontalne ose.

Reetke sa grabuljama na uetu se koriste za preiavanje vode sa relativno malim sadrajemnanosa. Postavljaju se uspravno ili pod uglom od 80 , a iste se pomou grabulja koje su

privrene na pokretna kolica.

Reetke sa eljevima na beskrajnoj traci koriste mehanizam za neprekidno ienje sa

nizvodne strane.

Za velika postrojenja tretmana otpadnih voda koriste se reetke u vidu bubnja koji se okreeodredjenom brzinom oko svoje ose. Bubanj je postavljen popreno na tok vode koja se isti.Reetka se konstantno okree. Na vrhu bubnja reetke se nalazi specijalni struga koji skidamaterijal sa reetke na beskrajnu traku koja odnosi materijal do bazena odakle se daljeuklanja. S obzirom na koliinu nataloenog materijala na reetki, to pored usporavanja tokavode vri pritisak na reetku, brzina obrtanja bubnja se automatski regulie. Na taj nain se

bre ili sporije skuplja materijal sa reetke i spreava poremeaj hidraulinog toka vode,odnosno vri uteda energije.

Nakon grubih reetki, po podizanju vode punim pumpama na eljenu kotu, radi dalje obrade,koriste se fine reetke, najee sa automatskim ienjem, gde se posebnim mehanizmomkoji nosi ealj za skidanje nahvatanog materijala, vri njegovo odstranjivanje, najee na

pokretnu traku koja ga dalje direktno odnosi van postrojenja. (U praksi se to obino vri takoto se pokretna traka dovodi direktno do traktorske prikolice, tu materijal sa nje spada, a

potom se taj odstranjeni materijal odvozi do eljenog mesta za njegov dalji tretman, a to jenajee, sanitarna deponija)

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

17/34

Slika Fina reetka sa automatskim ienjem i ulaz vode na reetku

Pune pumpe za transport otpadne vode

Kako se otpadna voda do postrojenja za tretman otpadnih voda dovodi kanalizacionimsistemom sa kotom od najmanje 2 do 3 m ispod povrine zemlje, to je potrebno obezbeditimogunost da kroz postrojenje otpadna voda u to veoj meri tee slobodnim padom, pa sestoga ona mora podii na kotu od nekoliko metara iznad povrine zemlje. Najbolji i najeekorieni nain je primenom punih pumpi. Puna pumpa je smetena u otvorenomkoritastom kuitu i pomou spirale zahvata vodu iz sabirnog rezervoara koju okretanjem nosinavie. Tokom tok kretanja vode samo jedan njen deo se transportuje do samog vrha, odnosno

preliva ka da ljoj obradi, dok se drugi, vei deo, kree nanie i na taj nain stvara turbulencijuu koritu pumpe, koja omoguava aeraciju i drobljenje materijala u otpadnoj vodi. Jasno je da

efikasnost rada ove pumpe nije velika, ali jednostavnost rada i mogunost transporta otpadnevode sa razliitim sadrajem je ini gotovo nezamenljivom u postrojenjima za tretmanotpadnih voda. Pumpe se pokreu elektromotorom povezanim sa vratilom pumpe na njenomvrhu, na mestu iznad preliva vode.

Slika Pune pumpe za transport otpadnih voda na gradskompostrojenju za tretman otpadnih voda u Vrcu

Pri projektovanju postrojenja, neophodno je predvideti dovoljan broj pumpi, kako bi u sluaju

ekstremnih protoka, bile u stanju da prihvate svu otpadnu vodu, kao i rezervne pumpe zasluajeve remonta.

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

18/34

Sita

Sita su uredjaji sa otvorima jednake veliine najee krunog pravougaonog oblika, a premaveliini otvora dele se na gruba i fina sita. Kao i kod reetki i sita se mogu istiti runo ilimehaniki (automatski). Otvori kod grubih sita su vei ili jednaki 6 mm i gruba sita imajuuglavnom zatitnu ulogu, dok se pomou finih sita, kod kojih otvori ne prelaze 6 mm, a

povrina im je obino iana tkanina ili perforirana metalna ploa, mogu ostvariti i znaajnijauklanjanja suspendovanih materijala.

Zbog navedenih svojstava fina sita se mogu koristiti i kao zamena za talonike pri primarnojobradi otpadnih voda iz domainstva. Fina sita se izradjuju od razliitih materijala, kao to su

bakar, bronza ili nerdjajui elik. Ona se prave u obliku doboa ili diskova koji se postavljajupod odgovarajuim uglom, sa otvorima irine 0.8 2.4 mm i duine oko 50 mm. Sita radedelimino potopljena u vodi koju obradjujemo i sporo rotiraju ( do 4 o/min), kontinualno ili

povremeno.

Povrina sejanja kod sita u obliku diska je krunog oblika prenika izmedju 1.2 i 5.4 m. Onorotira na horizontalnoj osovini neto iznad povrine vode, dok sito u obliku doboa, prenikaobino 1.0 1.5 m i duine 1.2- 3.6 m, radi, takodje, potopljeno u vodi i rotira okohorizontalne osovine.

Podaci o padu pritiska kroz fino sito se uglavnom daju od strane proizvodjaa, ali ako to nijesluaj koristimo sledei izraz:

22

2

1

2

1

CA

Q

C

v

gh

gde je:

h ukupni pad pritiska na situ, mg ubrzanje zemljine tee, m/s2v brzina vode, m/sC koeficijent protokaQ protok kroz sito, m3/sA efektivna potopljena otvorena povrina, m2

Veliina i oblik proreza na povrini sejanja, prenik ice, nain tkanja, a noroito procenatotrvorene povrine, utiu na vrednosti parametara C i A. Oni se odredjuju experimentalno itipina vrednost C, za isto sito, iznosi 0.60.

Na istom situ pad pritiska je zanemarljiv, ali se on menja, tj. raste tokom procesa i zavisi odveliine i koncentracije suspendovanih estica u otpadnoj vodi, od veliine i oblika otvora nasitu i uestanosti ienja.

Iako se fina sita ugradjuju i u postrojenja za obradu komunalnih otpadnih voda, njihovaosnovna primena je u obradi otpadnih voda tekstilne i prehrambene industrije, industrijehartije i koara.

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

19/34

Kod komunalnih otpadnih voda, sita se postavljaju iza finih reetki, rade se od nerdjajuegelika u obliku korita i snabdevena su sistemom za kontinualno odstranjivanje zadranoginertnog materijala. To se izvodi pomou strugaa koji su montirani na vratilu i koje na

bridovima letvi za struganje imaju postavljenu gumu, kako bi to lake odstranili inertnimaterijal iz korita sita, direktno u transportno vozilo (traktorska prikolica).

Slika Sita sa sistemom za kontinualno ienje inertnog materijala

Koliine izdvojenog materijala na reetkama i sitima- Veliki broj faktora utie nakoliinu otpadnog materijala koji se sejanjem izdvoji na reetkama i sitima, medjukojima najznaajniju ulogu imaju: vrsta sita, vrsta kanalizacionog sistema, vrstaotpadne vode koja se obradjuje i geografska lokacija. Zbog brojnih faktora, ta koliinavarira u dosta irokim granicama i predstavlja se na sledei nain: kod reetki ona sekree izmedju 1 i 38 litara vlanog materijala na 1000 m3 otpadne vode, sa prosekomoko 8 litara na 1000 m3; kod kombinovanih kanalizacionih sistema ova koliina znatnoraste u vreme padavina; kod finih sita koliina sejanjem izdvojenog materijala se kreeod 38 do 225 litara vlanog materijala na 1000 m3 otpadne vode, to odgovarauklanjanju ukupnih suspendovanih materija 5 15 %.

Konano odlaganje materijala izdvojenog na reetkama i sitima - Otpadni materijal,izdvojen na reetki ili situ se, zavisno od uslova, usitnjava u mlinovima ili dezintegratorimamontiranim uz samu reetku ili sito i vraa u otpadnu vodu koja se dalje obradjuje, ili se

transportuje i odlae na sanitarne deponije. Male koliine materijala se mogu deponovati nalokaciji samog postrojenja ili se odvoziti gradskim smeem, dok se kod veih postrojenjamoe primeniti i spaljivanje.

Homogenizatori

Kao alternativa reetkama i sitima ili u cilju potpune homogenizacije mase otpadnevode, koriste se homogenizatori ugradjeni u protoni kanal otpadne vode, ija je funkcija da

sve sastojke i inertne materijale svede na prenik ispod 6-10 mm, tako da u kasnijoj fazi neoteuju korienu opremu. Najee se sastoji od fiksnog sita i sekaa koji, po njemu klizi i

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

20/34

krupnije komade svodi na prenik koji moe da prodje kroz fiksno sito. Na mestu ugradnjehomogenizatora, obavezno je projektovati obilaznicu (by pass), za sluaj remonta i servishomogenizatora. Kako krupni komadi ili dakovi mogu da otete ili zaglave homogenizator,to se najee na poetku linije, pre homogenizatora, ugradjuju reetke, kao jednostavno alidovoljno efikasno reenje.

Ujednaavanje protoka (egalizacija)

Koliina otpadne vode koja dolazi do postrojenja za njeno preiavanje moe da varira utoku odredjenog perioda od sata preko dana, meseca do godinjeg doba. Projektovanjesistema za tretman otpadne vode, vri se u relativno uskom opsegu protoka vode, kako bi se

proces odvijao to efikasnije. S toga velike oscilacije u dotoku otpadne vode moguprouzrokovati veoma lo rad sistema i ak dovesti do ugroavanja rada itavog sistema.Prevazilaenje ovog problema vri se tako to se u samom postrojenju predvidi potrebna

zapremina bazena za prihvat hidraulikih udara i protoka vode u periodu maksimalnogoptereenja, kako bi se iz njih upuivala samo ona koliina otpadne vode koja se nalazi u

projektovanom opsegu protoka koji nee ugroziti rad sistema. Na taj nain, vri seujednaenje protoka u itavom sistemu tj. egalizacija.

Da bi se isprojektovao bazen za ujednaavanje protoka otpadne vode, tj. egalizacioni bazen,neophodno je izmeriti protoke vode na ulazu u sistem u toku 24 asa. Kao primer mogu

posluiti podaci iz sledee tabele.

Tabela Podaci o praenju dnevnog protoka otpadne vodeVreme (h) Protok , m3/s Vreme (h) Protok , m3/s

pono 0.0492 podne 0.10331 0.0401 13 0.09752 0.0345 14 0.08893 0.0296 15 0.08104 0.0288 16 0.07775 0.0312 17 0.07556 0..0375 18 0.07407 0.0540 19 0.07008 0.0720 20 0.0688

9 0.0886 21 0.064410 0.0972 22 0.054211 0.1022 23 0.0513

Na osnovu ovih podataka, mogue je izraunati srednju vrednost protoka Qsr ( to bi ukonkretnom sluaju bilo 0655.024/qQ m3/s, a to je ekvivalent 235.8 m3/h, odnosnorezervoar bi trebalo da ima zapreminu od 235.8m3 da bi iz njega tokom jednog sata otpadnavoda bila izuzimana sa protokom od 0.0655 m3/s).

Ova vrednost protoka bi trebalo da bude ona kojom bi otpadna voda trebalo da protie kroz

sistem za tretman otpadne vode, a egalizacioni bazen bi trebalo da bude takvih dimenzija, da uuslovima kada je protok kojim voda dotie vei, primi sav viak vode, a da srednji protok iz

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

21/34

bazena ostane isti, a u uslovima kada je protok koji dotie manji od srednjeg protoka,omogui da se voda izuzme iz bazena, a da u njemu jo uvek ima vode, koja e omoguiti dase odrava srednja vrednost protoka.

Da bi se dolo do slike ta se deava sa protokom, neophodno je uporediti pojedinane

protoke prema izraunatom srednjem protoku i odrediti vreme pri kome premereni protokpoinje da premauje izraunatu srednju vrednost protoka. To znai da je to vreme kadaegalizacioni bazen treba da pone da prima viak otpadne vode (U ovom primeru je to u 8asova ujutro).

Stoga je potrebno formirati tabelu koja poinje sa vremenom od 8 asova ujutro, sa realnimulaznim protokom u drugoj koloni i zapreminom koja odgovara tom ulaznom protoku u treojkoloni, raunatoj na jedan sat proticanja.

etvrta kolona u tabeli bi trebalo da oznaava ukupnu zapreminu koja izlazi iz egalizacionogbazena u odredjenom satu (odgovara izraunatom srednjem dnevnom protoku i ona je

konstantna u svim satima).

Peta kolona predstavlja razliku zapremina koja udje i zapremine koja napusti egalizacionibazen, tj.

izlazulaz VVV

esta kolona predstavlja kumulativnu koliinu otpadne vode koja zaostaje u egalizacionombazenu sa vremenom:

hh VVV 1

Sa podacima koji su dati u prethodnoj tabeli, novoformirana tabela bi imala sledee podatke.

Poslednja vrednost u kumulativnoj koliini otpadne vode koja zaostaje u egalizacionombazenu je jednaka 0, to teoretski znai da je egalizacioni bazen prazan i spreman da ponenovi dnevni ciklus.

Iz predoenih podataka, u poslednjoj koloni se trai vrednost maksimalne zapremine koju jepotrebno imati da bi egalizacioni bazen mogao da primi sav viak vode u toku dana i daobezbedi konstantan protok otpadne vode na dalji tretman. Uobiajeno je da se nadjenavrednost uvea za 20-50%, radi amortizovanja neoekivanih poveanja protoka. (U ovomkonkretnom sluaju neophodna zapremina je 882.7 m3 u 20 asova, koja se, zbog sigurnostiuveava za 35%, pa je maksimalna potrebna zapremina egalizacionog bazena 1192 m3)

Primena egalizacionog bazena nije vezana samo za ujednaavnje protoka otpadne vode, ve jenjegovom primenom mogue znaajno i ujednaiti kvalitet vode koja ide ka postrojenju, to jeod velike vanosti jer se izbegavaju pikovi zagadjenja, koji mogu smanjiti stepen efikasnosti

preiavanja otpadnih voda. Tako, na primer, u funkciji stepena zagadjenja i protoka, odnosimaksimalnog i minimalnog zagadjenja se mogu kretati i u odnosu 25:1, dok se primenomegalizacije toka, odnos maksimalnog zagadjenja prema zagadjenju egalizovanog toka kree uudnosu 2:1, to je podnoljivo sa stanovita trenutnog uticaja na bioreaktor u kome se kasnije

to zagadjenje razgradjuje.

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

22/34

Tabela Relativan odnos ulaznih protoka i potrebne zapremine egalizacionog bazena

t Q Vulaz Vizlaz Vulaz-Vizlaz akumulacijh m3/s m3 m3 m3 m3

8 0,072 259,2 235,8 23,4 23,4

9 0,0886 319,0 235,8 83,2 106,610 0,0972 349,9 235,8 114,1 220,711 0,1022 367,9 235,8 132,1 352,812 0,1033 371,9 235,8 136,1 488,913 0,0975 351,0 235,8 115,2 604,114 0,0889 320,0 235,8 84,2 688,315 0,081 291,6 235,8 55,8 744,116 0,0777 279,7 235,8 43,9 788,017 0,0755 271,8 235,8 36,0 824,018 0,074 266,4 235,8 30,6 854,619 0,07 252,0 235,8 16,2 870,820 0,0688 247,7 235,8 11,9 882,7

21 0,0644 231,8 235,8 -4,0 878,822 0,0542 195,1 235,8 -40,7 838,123 0,0513 184,7 235,8 -51,1 787,024 0,0492 177,1 235,8 -58,7 728,31 0,0401 144,4 235,8 -91,4 636,82 0,0345 124,2 235,8 -111,6 525,23 0,0296 106,6 235,8 -129,2 396,04 0,0288 103,7 235,8 -132,1 263,95 0,0312 112,3 235,8 -123,5 140,46 0,0375 135,0 235,8 -100,8 39,67 0,0545 196,2 235,8 -39,6 0,0

Uklanjanje inertnog materijala (peskolov)

Inertni materijal u otpadnoj vodi ine otpadne materije koje su biorezistentne, odnosnomaterije koje nisu podlone mikrobiolokoj razgradnji i koje u postupcima bioloke obradenee biti transformisane. estice inertnog materijala, imaju relativno veliku gustinu, pa su im

brzine taloenja vee od estica organskih, biorazgradljivih materijala, iako nakon prolaskakroz reetke, sita, eventualno homogenizator i egalizacioni bazen, mogu biti jednake veliine.

Inertni materijali se uglavnom sastoje od izolovanih estica a ne od njihovih agregata. Uinertne materijale spadaju biorezistentne organske materije kao to su ljuske jajeta, ljuske ikotice voa, komadii kostiju, ali i estice peska, ljunka, ljake i drugih inertnih materijala.

Uredjaji za uklanjanje inertnog materijala zovu se komore za uklanjanje inertnog materijala irade na principu sedimentacije tj. taloenja sa relativno kratkim zadravanjem. Ranije su seovi uredjaji ugradjivali u postrojenja u kojima se obradjuje otpadna voda iz kombinovanihkanalizacionih sistema, ali se pokazalo da i vode iz separatnih sistema sadre odredjenekoliine inertnog materijala.

Postoje tri bitna razloga za uklanjanje inertnog materijala iz otpadnih voda a to su:

- zatita pokretnih delova opreme od abrazije i velikog habanja,- spreavanje zapuivanja cevovoda i kanala zbog taloenja (ovo je posebno znaajno

na promenama pravca toka),

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

23/34

- spreavanje nagomilavanja materijala u drugim jedinicama za obradu (u anaerobnimreaktorima i aeracionim bazenima),

U praksi se koristi veliki broj uredjaja za uklanjanje inertnih materijala, i oni se uglavnomrazlikuju po nainu kontrolisanja brzine proticanja i nainu uklanjanja izdvojenog materijala.

Kako se process uklanjanja inertnog materijala najee vri u komorama, po nainufunkcionisanja one mogu biti:- protone komore (sa kontrolisanom brzinom proticanja)- aerisane komore- talone komore (sa kontrolisanim nivoom detritus tankovi)

a. Protone komore

Ranije se za kontrolu brzine, odnosno njenog odravanja na priblino konstantnoj vrednostinezavisno od protoka, koristilo vie paralelnih komora, tj. kanala. Ta kontrola vrena je

ukljuivanjem ili iskljuivanjem jedne ili vie komora u zavisnosti da li se protok smanjuje ilipoveava.

Medjutim, pokazano je da je efikasniji nain za kontrolu brzine primena proporcionalnihprelivnih uredjaja. Ovi uredjaji omoguavaju promenu povrine poprenog preseka toka ukomori u direktnoj razmeri sa veliinom protoka. To se postie izgradnjom komora satrapezoidnim presekom kojim se aproksimira teorijski idealni parabolini popreni presek.

Komore sa pravim (vertikalnim) zidovima promenu povrine poprenog preseka ostvarujuvariranjem dubine srazmerno protoku.

Prag kod proporcionalnih preliva se obino postavlja 150 300 mm iznad dna komore da bise obezbedio prostor za smetaj izdvojenog materijala i da bi spreilo iznoenje ve staloenihestica.

Najee korieni proporcionalni prelivi su normalni i sutro preliv. Protok preko sutropreliva je dva puta manji od protoka preko normalnog proporcionalnog preliva.

Pri brzini od 0.3 m/sec organske estice se praktino ne taloe, pa se ta brzina uzima kaooptimalna. Eventualno staloene estice bivaju ponovo suspendovane i sa vodom izneene izkomore. Tei inertni materijal se pri ovoj brzini taloenjem odvaja od tene faze.

Pri projektovanju komora za uklanjanje inertnog materijala koristi se vie kriterijuma. Osnivnikriterijum je da najlaka estica materijala mora stii do dna komore pre nego to iz nje budeizneena.

Drugi je normalni kriterijum koji sa bazira na tome da se sve estice vee od 0.2 mm (brzinataloenja 1.13 m/min, kada se uzima gustina kamena ili peska od 2.65 g/cm3) zadre ukomori. Najotriji kriterijum predvidja zadravanje u komori svih estica veih od 0.15 mm(brzina taloenja 0.76 m/min). Inertni materijali, jednakog prenika, sa prosenomspecifinom teinom manjom od specifine teine peska, (2.65 g/cm3), imaju manju brzinutaloenja.

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

24/34

Postoje posebni uredjaji (transporteri) koji se koriste za prikupljanje inertnog materijala. Kodmanjih postrojenja to su korpe ili strugai, a kod veih elevatori, lananice sa korpama ili

puni transporteri. Kod relativno manjih kapaciteta prikupljanje i izvlaenje izdvojenogmaterijala se vri i runo, ali ako je protok vei od 3800 m3/dan preporuuje se primenamehanikog ienja.

Za izdvajanje inertnog materijala esto se u praksi koriste dve paralelne komore od kojih jesvaka projektovana za maksimalni protok, a jedna je obino sa runim ienjem. Ovakvakonstrukcija omoguuje da se jedna komora iskljui radi ienja ili popravke bez ikakvognaruavanja procesa obrade.

b. Aerisane komore

Od tri osnovne vrste komora za uklanjanje inertnih materijala,u praksi se najvie koriste

aerisane komore. Po svojoj koncepciji sline su standardnim aeracionim bazenima sazavojitim (spiralnim) tokom, koji se koriste u procesu aktivnog mulja. Kod aerisanih komorapneumatski (difuzni) aerator se postavlja samo sa jedne strane komore, na 0.6 do 0.9m iznadnjenog dna. Postavljanje pneumatskog aeratora na veu visinu se izvodi jedino u sluaju

postavljanja opreme za prikupljanje izdvojenog materijala ispod aeracionih ureaja.

Zahvaljujui svojoj fleksibilnosti tipina aerisana komora se takodje moe koristiti i zadoziranje hemikalija, meanje ili flokulaciju, pre primarnog taloenja.

Protok vazduha direktno odredjuje veliinu estica, date specifine teine, koje e bitizadrane u komori. Ovo proizilazi iz toga to brzina taloenja estice inertnog materijalazavisi od njihove veliine, specifine teine i brzine kojom se kreu zavojitim putanjama kroz

masu tenosti i poto je ova brzina zavojitog kretanja estica direktno zavisna od brzinedifuzije odnosno njegovog protoka i oblika komore.Zahvaljujii injenici da protok vazduha direktno odredjuje veliinu estica koje e bitizadrane u komori, brzina proticanja vode se kod ovog tipa komora moe kontrolisati

protokom vazduha, to predstavlja vrlo efikasan nain kontrole za koji je karakteristianminimalan pad pritiska kroz jedinicu.

Zbog zavojitog kretanja mase tenosti kroz komoru estice se izdvajaju na dnu komore ibivaju noene ka izlazu gde se prikupljaju, a aerisane komore se praktino uvek projektuju dase uklanjanje izdvojenog materijala vri mehanikim putem.

Najvanije prednosti aerisanih komora za izdvajanje aerisanog materijala su:- Uvoenjem vazduha u otpadnu vodu obezbedjuju se aerobni uslovi te se ve u ovoj

poetnoj fazi obrade ostvaruje uklanjanje jednog dela suspendovanih materija i BPK- Pad pritiska kroz aerisanu komoru je minimalan- Zbog mogunosti finog regulisanja brzine proticanja vode preko protoka vazduha,

izdvojeni materijal sadri veoma malo biorazgradljivih organskih materija- ak i pri velikim varijacijama protoka otpadne vode, mogue je odravati praktino

stalnu efikasnost uklanjanja inertnog materijala- Aerisane komore se mogu koristiti i za separaciju masnoe

Osnovni kriterijum izgradnje aerisanih komora su:

1. Uobiajeni protok vazduha je 4.6-12.4 l/s po metru duine komore, u sluaju manjihpoprenih preseka komore mogu se koristiti i manji protoci od 1.5-7.7 l/s po metru

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

25/34

duine komore (ovo znai kao kada bi se ugradio aerator u obliku tapa, koji pojednom dunom metru, moe da uvede odredjeni protok vazduha izraen u l/s),

2. Vreme zadravanja otpadne vode u komori je 1-3 min pri maksimalnim protocima, alije za efikasno uklanjanje inertnog materijala preporuljivo koristiti vreme zadravanjaod 3 min. Ukoliko se u komori pored osnovne namene vri jo i proces aeracije ili se

vri uklanjanje inertnih estica sitnijih od 0.2 mm potrebno je primeniti due vremezadravanja,3. Oblik i dimenzije komore moraju biti takve da spreavaju pojavu kratke veze i

mrtvih zona u njoj,4. Preporueni odnpos duine i irine je 5:2 do 5:1. Ukoliko je ovaj odnos vei, potrebno

je postaviti transverzalne pregrade.

c. Talone komore -detritus tankovi

Talone komore spadaju u najstarije tipove ureaja za uklanjanje inertnog materijala. Onezapravo predstavljaju vrstu talonika sa kratkotrajinim zadravanjem, u kojima se poddejstvom gravitacione sile iz otpadnih voda izdvaja smea inertnih materijala i teih vrstihorganskih materja (tzv. detritus , egleska redetritus oznaava mineralna zrnasta oneienja).

Bez obzira to je ovaj tip komore meu najstarijima on se i danas dosta koristi, s tim to sesada detritus, posle izdvajanja iz otpadne vode, obavezno razdvaja na inertni i organskimaterijal.

U ovim talonim komorama vreme zadravanja je kratko u odnosu na normalne talonike, auz pomo odgovarajuih skretnih pregrada-deflektora obezbeuje se relativno unifirmna

brzina proticanja kroz itav presek komore. Pad pritiska je relativno mali kao i kod aerisanihkomora.

Razdvajanje inertnog i organskog, biorazgradljivog materijala izdvojenog u talonimkomorama se vri na neki od sledeih naina:

- ponovnim suspendovanjem organskog materijala pneumatskom(difuzionom)aeracijom,

- ispiranjem organskog materijala vodom,- ponovnim suspendovanjem organskog materijala u posebnom transporteru kojim se

detritus uklanja iz komore, ili- pomou ciklonskog separatoraKoliine i sastav izdvojenog inertnog materijala, nezavisno o kom tipu uredjaja je re, varirajuu vrlo irokim granicama i zavise od velikog broja faktora od kojih su najvaniji:

1) vrsta katalizacionog sistema2) priroda i vrsta ulinih povrina, nain i uestanost njihovog pranja3) klimatski uslovi4) korienje peska za posipanje ulica u zimskim periodima5) nagib kanalizacione mree

6) konstrukcija kanalizacione mree i njeno stanje7) karakteristike zemljita i podzemnih voda

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

26/34

8) prisustvo industrijskih otpadnih voda9) veliina povrine koja se opsluuje, itd.

Kvantitativno izraavanje ovih faktora je nemogue iako je uticaj svih navedenih faktora nakoliinu i sastav izdvijenog inertnog materijala oigledan. Zato, ukoliko se raspolae sa

stvarnim, operativnim podacima ili sa rezultatima labaratorijskih merenja, koliina i sastavinertnog materijala koji e biti izdvojen u jednom novom postrojenju koje se tek projektuje,moe se proceniti jedino na osnovu poreenja sa slinim postojeim postrojenjima kojafunkcioniu u slinim uslovima.

Literaturni podaci o koliini izdvojenog inertnog materijala variraju u dosta velikimopsezima, ali se ipak za projektovanje mogu preporuiti sledee vrednosti:

- Kombinovani kanalizacioni sistemi 74-220 m3/106 m3 otpadne vode- Separatni kanalizacioni sistemi 15-74 m3/106 m3 otpadne vode

Kod kombinovanih sistema najee se rauna sa prosenom vrednou od 90 m3/106 m3

otpadne vode, dok je kod separatnih sistema koliina izdvojenog inertnog materijala obinomanja od 30 m3/106 m3 otpadne vode.

Pri projektovanju komora za izdvajanje inertnog materijala preporuljivo je koristiti visokstepen sigurnosti, pogotovu kada se radi o zapremini smetajnog prostora za izdvajanjeinertnog materijala i o daljem postupanju sa njim.

Odlaganje izdvojenog inertnog materijala najee se vri na sanitarnim deponijama,eventualno u lagunama ili jednostavnim rasipanjem po zemlitu. Sanitarnodeponovanje tj. ukopavanje inertnog materijala u zemljite je najpogodniji nainodlaganja ovakog materijala poto on uvek sadri manje ili vie organskih materijala

podlonih raspadanju. Na ovaj nain je posebno pogodno odlagati izdvojeni inertnimaterijal zajedno sa gradskim smeem. Konano odlaganje inertnog materijala ulagune ili njegovo rasipanje po zemljitu se moe uzeti u obzir jedino kada je sadraj

biorazgradljivih organskih materijala u njemu manji od 2-3%. Medjutim, sadrajbiorazgradlivog organskog materijala je obino vei pa se on podvrgava posebnompranju. Za taj sluaj posebno su pogodne aerisane komore ili detritus tankovi sobzirom da je ispiranje izdvojenog materijala njihova integralna funkcija. Koliinaizdvojenog inertnog materijala po jednom stanovniku, pri obradi komunalnih otpadnihvoda je relativno mala u odnosu na specifinu koliinu gradskog smea u istom naseljutako da se on moe spaljivati zajedno sa gradskim smeem u postrojenju zaspaljivanje. U tom sluaju inertni materiijal postaje sastavni deo pepela iz postrojenjaza spaljivanje smea pa se kao takav odlae na sanitarne deponije.

Prema nainu kretanja zagadjene vode peskolovi mogu biti horizontalni, vertikalni i saspiralnim kretanjem vode. Najee se koriste horizontalni. Oni mogu biti sa pravolinijskimili krunim kretanjem tenosti. Danas se esto koriste peskolovi sa spiralnim kretanjemtenosti tangencijalnog i aerisanog tipa. Za postrojenje kapaciteta do 10.000 m3 vode na dan

preporuuju se vertikalni i tangencijalni peskolovi, za vie od 10000 m3 vode/dan -

horizontalni, a preko 20000 m3 vode/dan peskolovi sa aeratorima.

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

27/34

Za proraun dimenzija peskolova moe se koristiti i sledea jednaina:

L = K*((1000*h)/Vo)*V

L - duina peskolova (m),

h - raunska dubina peskolova (m),V - brzina kretanja tenosti u peskolovu (m/s),Vo - brzina taloenja (cm/s),K - koeficijent uticaja turbolencije toka vode i drugih faktora na rad objekta.

K = Vo*(Vo2 - )1/2

- vertikalna komponenta turbulencije, ima vrednost 0,055.

Neke uobiajne karakteristike peskolova su:- brzina kretanja vode u peskolovu je obino 0,3 m/s,- vreme zadravanja vode u peskolovu je oko 60 s,- odnos dubine prema duini bazena se kree od 1:20 do 1:0,5,- duina talonika se kree do 30 m, a obino je 10-15 m

Separatori masti i ulja

Masnoe prisutne u otpadnoj vodi stvaraju potekoe kod procesa preiavanja vode,posebno kod procesa aeracije kod biolokog tretmana vode. Zbog toga se separator masnoa

postavlja na veini postrojenjima za preiavanje voda, jer se masnoe i ulja redovne nalaze(u veem ili manjem obimu) u otpadnim vodama.

Separatori masnoa su u obliku bazena kod kojih se na dnu uduvava vazduh radi flotacijemasnih estica i spreavanja taloenja ostalih estica. Odstranjivanje izdvojenih masnoa sa

povrine se vri specijalnim zgrtaima (strugaima).

Za vea postrojenja za preiavanje voda grade se zajedniki bazeni - peskolovi, prethodnaaeracija i separatori masnoa. Dubina takvih bazena je obino 2-5 m, duina 7,5-20 m i irina2,5-7,0 m. Vreme zadravanja zagadjene vode u separatoru je oko 3 minuta.

Talonici

U tehnologiji obrade otpadnih voda najire primenjivani a u isto vreme i najstariji postupak jetaloenje. Za razliku od izdvajanja inertnih materijala, termin taloenje se primenjuje zaizdvajanje i neorganskog i organskog sastava otpadnih voda, koji se moe taloiti ukontinualnom procesu. Takodje, talonici se koriste i za koncentrisanje organskog muljanakon bioloke obrade.

Prema nainu taloenja estica u otpadnoj vodi, razlikujemo etiri tipa taloenja: diskretno

(pojedinano), agregatno, zonalno i stenjeno taloenje.

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

28/34

Za svaki od ovih tipova taloenja razvijeni su modeli koji ih opisuju, ali poto se upredtretmanu biolokog postupka obrade otpadnih voda najee javlja efekat pojedinanogtaloenja, a pri taloenju aktivnog mulja javlja efekat zonalnog taloenja, to e, u daljemtekstu, oni biti i posebno obradjeni.

Pojedinano (diskretno) taloenje

Polazei od osnova Njutnovog zakona koji opisuje taloenje pojedinane sferine estice,mogue je definisati uslove za taloenje inertnih materijala u talonicima a brzina taloenja seu tom sluaju izraava kao:

21

3

4

D

s

t

C

dgv

gde je:

vt brzina taloenja pojedinane estice, m/s

g ubrzanje zemljine tee, m/s2

s gustina estice, kg/m3

gustina fluida, kg/m3

d prenikestice, m

CD bezdimenzioni koeficijent trenja

Koeficijent CD nije konstantan i zavisi od Rejnoldsovog broja (Re=dv/) i oblika estice, paje :

Re

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

29/34

Odnoenje estica- Horizontalna brzina fluida u taloniku mora biti tako definisana da budemanja od vrednosti koja moe sa dna odnositi nataloene estice, a definie se pomou

jednaine date od Camp-a (1946):

2

1

18

f

gd

V

s

gde su:

V horizontalna brzina vode, m/s

konstanta zavisna od tipa nataloenog materijala; =0.04 za granulisani materijal,=0.06 za slepljen muljevit materijal

g ubrzanje zemljine tee, m/s2

s gustina estice, kg/m3

gustina fluida, kg/m3

d prenikestice, m

f Darcy-Weisbach-ov faktor trenja, 0.02-0.03

Napomena: u prethodnoj jednaini se esto odnos s/ naziva i specifina gustina i za potrebe

projektovanja daje kao vrednost u bezdimenzionom oblikuNajee korieni talonici su pravougaonog, kvadratnog i krunog poprenog preseka.Analizirajmo talonik pravougaonog poprenog preseka ija je duina L, irina W i dubinaH.

V

VsV Vo

Zona taloenja

V

Ulazna

zona

Izlazna

zona

Mulj

Ako sa Vo obeleimo zapreminski protok po jedinici povrine talonika, onda je:

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

30/34

18

2dg

WL

Q

A

QV so

gde je:

Vo zapreminski protok po jedinici povrine talonika, m3/m2s

Q zapreminski protok otpadne vode, m3/s

A povrina dna talonika, m2

W irina talonika, m

L duina talonika, m

Na osnovu ove veliine se projektuje dubina talonika i to tako da se zadovolji uslov:

tVH o

gde je t vreme zadravanja vode u taloniku,

Q

Vt

gde je:

V zapremina talonika, m3

Q zapreminski protok vode, m3/s

a brzina vode u horizontalnom pravcu je:

HW

QVf

Sa slike se moe videti da e se u taloniku istaloiti i deo estica brzinom taloenja Vs kojaje manja od Vo, ukoliko se nadju na odgovarajuoj visini h u taloniku.

Ako safoznaimo udeo estica sa brzinom Vs koje e biti istaloene, onda je on definisanodnosom:

o

s

o

s

V

V

tV

tV

H

hf

To znai da e i estice sa manjom brzinom taloenja od Vo biti istaloene ukoliko u talonikudju na manjoj visini od H.

Za dati talonik u kome se voda kree protokom Q, samo estice sa veom ilijednakom brzinom taloenja od Voe biti kompletno uklonjene iz vodene struje. Ako yoreprezenyuje udeo estica sa brzinom manjom od Vo, onda e stepen uklanjanja estica izvode biti 1-yo.

Takodje, sve estice sa manjom brzinom taloenja od Vo, e se proporcionalno odnosuVs/Vo odvajati iz vode.

Kada se uzmu u obzir razliite veliine estica, procenat izdvajanja se moe izrazitikao:

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

31/34

0

0

y

o

s dyV

V

Ukupan udeo izdvojenih estica e biti:

0

000 11

y

s dyVV

yF

ili priblino:

10

121

0

2110

0

100 222

1

ii

ii yyV

VVyy

V

VVyy

V

VVyF

odnosno:

yVV

yF0

0

11

gde je:

yo udeo estica sa Vs

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

32/34

Zonalno taloenje se javlja kod uguavanja aktivnog mulja i kod sekundarnog bistrenjanakon bioloke obrade otpadne vode. Brzina taloenja pri ovakvim uslovima je definisana odstrane Steel i McGhee-a (1979), uz uslov Re

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

33/34

Ovako odredjena visina omoguava odredjivanje ukupnog vremena taloenja, tu, korienjemgrafike metode.

Primarno taloenje

U sluaju da je u otpadnoj vodi jedino zagadjenje u obliku suspendovanih estica,onda se njihovim taloenjem zavrava ukupni postupak obrade. Medjutim, poto to obinonije sluaj, onda se taloenjem najee zapoinje sekundarna obrada otpadne vode, a

posebno pre bioloke obrade, gde se takvo taloenje naziva primarno, kako bi se napravilarazlika u odnosu na ono, nakon bioloke obrade, koje se naziva sekundarno taloenje.Primarno taloenje se obavlja u talonicima, najee pravougaonog ili krunog oblika, a ijesu dimenzije i optereenje propisani odredjenim standardima:

Primarno taloenje nakon koga sledi bioloka obrada

jedinica opseg uobiajeno

Vreme zadravanja h 1.5-2.5 2.0

Srednji protok m3/m2dan 30-50 40

Maksimalni asovniprotok

m3/m2dan 80-120 100

Optereenje kanala m3/mdan 125-500 250

Primarno taloenje sa reciklovanjem aktivnog mulja

jedinica opseg uobiajeno

Vreme zadravanja h 1.5-2.5 2.0

Srednji protok m3/m2dan 24-32 28

Maksimalni asovniprotok

m3/m2dan 48-70 60

Optereenje kanala m3/mdan 125-500 250

Tipine dimenzije pravougaonog i krunog tanka za primarnu sedimentaciju

jedinica opseg uobiajeno

pravougaoni

dubina m 3-4.9 4.3

duina m 15-90 24-40

irina m 3-24 4.9-9.8

brzina ienja m/min 0.6-1.2 0.9

kruni

dubina m 3-4.9 4.3

7/28/2019 TERMIN 3 OV 2011

34/34

prenik m 3-60 12-45

nagib dna mm/mm 1/16-1/6 1/12

brzina ienja r/min 0.02-0.05 0.03

Pri proraunu primarnih talonika mora se voditi rauna o uticaju temperature na viskozitetvode, a samim tim i na potrebno vreme zadravanja u taloniku. Smanjenje temperatureizaziva poveanje viskoziteta, pa se na taj nain vreme zadravanja na nioj temperaturi mora

poveati u odnosu na proraunato vreme pri temperaturi od 20 oC.

Faktor za mnoenje se proraunava po jednaini:TeM 03.082.1

gde je T temperatura u oC, a na osnovu jednaine za 20 oC, je M=1.

Kao primer za T=12 oC, faktor za mnoenje vremena zadravanja je M=1.27, dok je za T=6oC, M=1.52.

Efikasnost odvajanja BPK i TSS se moe izraunati po jednaini predloenoj od Crites iTchobanoglous (1998):

bta

tR

gde je:

R oekivana efikasnost uklanjanja

t vreme zadravanja

a i b empirijske konstante date u Tabeli

a b

BPK 0.018 0.020

TSS 0.0075 0.014