QUBAV

Фитнес буди жељу

DECA

Забава ускладу саузрастом

CVE]E

Пролећемирише на

јоргован

BERLIN

Европскапрестоницаавангарде

Broj 21713. april 2008.

ALEKSANDRA POLITOPULOS-AN\AN

TEST

Какав сте

мајстор?

NEGA

Деколтекоји мамипогледе

NOVOSTI • Nedeqa, 13. april 2008.II @ENE

NEGA PRAVO JE VREME DA ISTAKNETE SVOJE ADUTE

Деколте који мами погледеHaqine, majce, bluze... sa ve}im

izrezom, ove sezone na{le su mesto u svimmodnim linijama. Ova ode}a u prvi planisti~e grudi i dekolte. Zato je neophodnoda se pobrinete za wihov izgled, pre nego{to izaberete omiqenu trendistvar~icu. To mo`ete posti}i samoredovnom i adekvatnom negom. Ne{tovi{e o tome otkrila nam je Tawa

Jev|ovi}, iz holisti~kog centra"Bjuti ima|ini".

- Ko`a grudi i dekoltea jeveoma osetqiva i preparati

koji se koriste za negu trebada budu tako koncipirani

da odgovaraju ne`nojko`i kojoj su potrebne

hidratacija itonifikacija. Dabiste postigli`eqeni rezultat,najva`nije je da

redovno radite pilingko`e koji uklawa

ne~isto}e i izumrle}elije. Piling treba

pome{ati sa ampulom na bazi`en{ena, koja stimuli{e i

vra}a ko`i elasti~nost i meko}u,i ujedno oja~ava strukturu ko`e.Strije

Ukoliko se na ko`i grudi pojavqujui strije, posle pilinga treba da

koristite sinergiju etarskih uqa (naprimer eukaliptusa, limunove trave iavokada), koji deluju efikasno nastimulaciju }elijske ravnote`e:eukaliptus deluje blagotvorno nao`iqke, limunova trava osve`ava, aavokado regeneri{e tkivo. Preko ovekombinacije uqa potrebno je stavititonifikuju}u masku na bazi biqnogkolagena, koji oboga}uje tkivoneobi~nom hidratantno{}u ielasti~no{}u. Maska se uklawa posle 15minuta toplom vodom. Zatim trebananeti kremu za grudi sa kolagenom, kojitonifikuje i vra}a ~vrstinu grudima.Piling i masku je dovoqno raditijednom nedeqno, a ostale preparate trebakoristiti svakodnevno, u zavisnosti odizgleda ko`e.

Masa`aMasa`a grudi i dekoltea je bitna kao i

masa`a celog tela, s tim {to ovdepokreti treba da budu veoma lagani ikru`ni, od grudne kosti ka spoqa, i nakraju usmereni ka vratu. Redovne ve`be imasa`a grudi kombinovana sa upotrebompravih preparata, sigurno }e datirezultat.

"[ili {eli" tretman za grudiOvaj tretman bitno uti~e na promenu

strukture ko`e, jer je wegova osnovnafunkcija da normalizuje metaboli~keprocese na nivou }elija ko`e. Proizvodi

koji se koriste su na bazi proteina soje ipirin~a (koji deluju na stvarawe novogvezivnog tkiva), i azijske trave (kojadeluje protiv slabe prokrvqenosti ilo{e cirkulacije). Tretmanom se posti`eefikasna stimulacija regeneracije}elija, duboka stimulacijamikrocirkulacije, modelirawe grudi salifting-efektom, ubla`avawe strija iop{ti boqi i zdraviji izgled ko`e.

Korak po korakNa po~etku tretmana, neophodno je

dobro o~istiti ko`u koja se tretira.Potom se nanosi mala koli~inametaboli~kog aktivatora koji se umasirado potpune apsorpcije. Kada se ko`aosu{i, nanosi se krema za masa`u lica,dekoltea i grudi. Prvo se masira naklasi~an na~in, a potom se, kada rukepostanu lepqive, pokreti prilago|avajuodre|enom ritmu, tako da se uskla|ujuruke i prsti (dok se jedna ruka odlepquje,druga je na ko`i). Ovo je harmoni~na,neprekidna i prijatna igra, kao ples.Ruka koja se ne`no odlepquje podi`eko`u, bude}i uspavane mi{i}e,aktiviraju}i cirkulaciju krvi u}elijama vezivnog tkiva. Masa`a traje od15 do 20 minuta, posle ~ega se vr{itonifikacija ko`e, a zatim i stavqaaktivna maska. Posle desetak minuta,maska se uklawa toplom vodom i na ko`use nanosi krema za grudi. S. Kosti}

[MINKA

Астросимболи

Dizajneri nakita ove se-zone najvi{e su obradova-li qubiteqe astro-simbo-la. Ovi znakovi sada suupadqiviji i ima ih u ra-znim varijantama. Ra|enisu od zlata i drugih pleme-nitih metala u kombinaci-ji sa kamenom. Mogu se no-siti na ogrlici ili naru-kvici. S obzirom na bogatizbor, lako }ete na}i pri-vezak sa svojim znakom kojipri tom odgovara i va{emstilu odevawa.

NAKIT

Бела оловкаBlistav pogled mo`ete dobiti samo

sa nekoliko poteza belom sedefastomolovkom. Nanesite je od unutra{wegugla oka, preko pokretnog dela kapka,tako da linija ne ide uz trepavice.Ako `elite vizuelo da pove}ate o~i,mo`ete je staviti i ispod doweg kap-ka, pa malo osen~iti prstom.

Da biste postigli sklad na licu, uzovu boju olovke birajte {to diskret-nije tonove mejkapa. Na o~i nanesitemat senku u plavi~astoj, naranxastojili be` nijansi. Na jagodice staviterumenilo u boji breskve, a usne mo`e-te da istaknete samo sjajem ili di-skretnim karminom bez sedefa.

Паковање замасну косу

U ovom periodu godine kosa vi{e opada, te stoga zahteva po-seban tretman. Ako `elite da oja~ate koren kose, isprobajte ma-sku po doma}em receptu koji nam je dala \ur|ica Jovi} iz salo-na "Orea".

U sok od jednog limuna do-dajte ka{iku pavlake, ki-

selog mleka, jaje i svesastojke dobro prome-

{ajte dok se ne sje-dine. Pakovawestavite na mokrukosu i dr`ite 30minuta. Zatim is-perite kosu mlakomvodom.

S. \. K.

PARFEM

Освежавајуће нотеVreme je za nove mirisne note. Ako ve} niste izabraliparfem za ovu sezonu, pravi je trenutak da to sadau~inite. Uz aktuelne modne trendove i jarke boje, kom-binujte osve`avaju}e mirise sa aromom vo}a i cve}a, sa

{to mawe za~ina. Trenutno su veomaaktuelni parfemi na bazi limuna,pomoranxe, mandarine, lavande, jas-mina, crne ribizle, ananasa,qiqana... (Eternit Summer - CalvinKlein, Dream of pionk - Lacoste, PrettNina - Nina Ricci...)

TRETMAN

@ENENOVOSTI • Nedeqa, 13. april 2008. III

REVIJA

Цветно, шарено, сребрноPokretne stepenice beogradskog

"Imocentra" bile su tokom vikendapretvorene u modnu pistu na kojoj sumnogobrojni posetioci imali prilike davide prole}ne kolekcije poznatih modnihku}a: "Springfild", "Mango", "Fe{n stor",

"Refleks", "Tejli vejl","Top {op", "MisSelfrix", "DorotiPerkins", "BN bos","Bala{evi}","Nikolas"...

Sude}i poreakcijama, prisutnimdamama najvi{e su sedopali modeli cvetnihi {arenih desena, ali ielegantne poslovnekombinacije. Uprole}nim kolekcijamadominiraju prirodnimaterijali i jarke boje,`uta, zelena, bojasrebra, boja zlata, belai uvek aktuelna crno-bela kombinacija.Baletanke su i daqe umodi, kao i platformei visoke potpetice.Svi modeli sa revijemogu se kupiti ubrendiranim radwamau ovom {oping centru.

M. Va.

SA NASLOVNE STRANE ALEKSANDRA POLITOPULOS-AN\AN, TRBU[NA PLESA^ICA

Trbu{na plesa~icaAleksandraPolitopulos-An|an

(22) je ostavila publiku bezdaha, kada je u emisiji"Bravo {ou" stoma~nimmi{i}ima okretala nov~i}i ma~etu. Atraktivnaigra~ica je godinamave`bala da bi izvela takote{ke pokrete, a ritamOrijenta joj je "u{ao ubokove" kada je imala samo{est godina. Prve pokreteje nau~ila od kom{iniceTurkiwe, profesionalnetrbu{ne plesa~ice.

- Od {este do osmegodine sam u rodnom

Zagrebu poha|ala ~asovetrbu{nog plesa. Kada jepo~eo rat, preselila sam seu Srbiju i nastavila dave`bam sama, a uporedo samtrenirala latinoples idens.¸[kolu plesa, koja se

nalazi u SC "Vra~ar",Aleksandra je osnovala sa17 godina...

- Kada je u Beograduotvorena prva {kolatrbu{nog plesa,odu{evqeno sam otr~alana ~as. Ali, ubrzo jeusledilo razo~arawe, jersam shvatila da igramboqe od instruktorke.Tada sam odlu~ila da

osnujem moju {kolu. Svesam isplanirala iorganizovala, tako da samve} na prvom ~asu imalavi{e od 100 devojaka, aubrzo se taj broj popeo na300!¸ Orijentalni ples ima

izuzetno zahtevne ikomplikovane pokrete,koliko vremena je potrebnopo~etnicima da oseteritam?

- Trbu{ni ples jesteizuzetno te`ak, jer morate

da uskladite pokrete idisawe - sa muzikom. Da bineka devojka bila uspe{nau tome, najva`nije je da imatalenta za igru. Neko ve}na prvom ~asu nau~itehniku disawa, a neko jene savlada ni posledugogodi{weg ve`bawa.Va`na je i telesna gra|a,dame sa jakim bokovima suu prednosti.¸ Za razliku od ostalih

plesova, vi{ak kilograma nepredstavqa nikakvuprepreku u orijentalnomplesu?

- Debequ{kasteplesa~ice sa salom nastomaku mogu da budu

jednako dobre kao imr{avije devojke, ali vi{enisu u modi.Profesionalne igra~ice uTurskoj i Egiptu sumanekenski gra|ene,izuzetno su vitke i mnogeod wih rade kao foto-modeli.¸ Koliko orijentalni

ples mo`e da pomogne uoblikovawu figure?

- Kao vid rekreacijemo`e mnogo da pomognedamama da smr{aju i da

zategnu telo. U trbu{nomplesu se zate`e svaki deotela, a najvi{e suanga`ovani "trbu{waci" imi{i}i na nogama.Preporu~uje sedevoj~icama, jer pravilnorazvija karlicu ipoboq{ava cirkulaciju,ali i starijim osobamakoje imaju osteoporozu.Bucmaste devojke ve} poslenekoliko meseci moguvidno da smr{aju, aprimetila sam da su poslesvakog ~asa sve devojkenasmejane, {to zna~i daovaj ples uti~e i na boqeraspolo`ewe.

M. Pavkovi}

Ритам Оријента у боковима

Tehnika disawa- Najbitnije je da se prilikom disawa odvoji

gorwi deo stomaka od doweg, a karakteristi~notalasawe se izvodi tako {to se vazduhnaizmeni~no pumpa u oba dela. Najte`i pokretiu trbu{nom plesu su talasi stomakom ukombinaciji sa pokretima tela. Postoje dvaglavna stila plesawa: tuski i egipatski. Prvi jedinami~niji, a drugi laganiji. Mojaspecijalnost je modernija varijanta turskogstila, koju sam prilagodila na{im prostorima,trudim se da ples ne bude suvi{e provokativan,ve} da ga gledaoci do`ivqavaju kao umetnost.

Zdravqe najva`nije- Orijentalni ples poti~e iz zemaqa sa

toplom klimom, gde `ene mogu da igraju bose igolog stomaka bez bojazni da }e da ugrozezdravqe. Me|utim, savetovala bih svim na{imdevojkama, koje se bave trbu{nim plesom, daigraju u baletankama ili ~arapama i da se obukuposle svake ta~ke. Ne bih `elela nijednoj dapro|e kroz ono {to se meni dogodilo, kada samzbog hroni~ne upale jajnika i be{ike le`alagodinu dana u krevetu i nisam mogla da hodamod bolova. Sre}om, sve se dobro zavr{ilo, alisada mnogo vi{e vodim ra~una o svom zdravqu.

Piton doneo slavu¸ Publika vas je brzo zapamtila, ne samo zbog atraktivnih koreografija, ve} i zbog gr~kog

prezimena.- Moj otac je Grk i moram da priznam da mi je wegovo prezime Politopulos otvorilo mnoga vrata.

Ipak, odsko~na daska u karijeri mi je bio nastup s pitonom. Po{to nijedna trbu{na plesa~ica uEvropi, za razliku od turskih i egipatskih, ne izvodi ples sa zmijama, pre nekoliko godina samkupila pitona. Moj ku}ni qubimac Beba je `iveo u mom domu nekoliko meseci, ali kada je narastaona tri metra poklonila sam ga zoo-vrtu, jer je bio suvi{e te`ak da bih s wim izvodila pokrete.

@ENE NOVOSTI • Nedeqa, 13. april 2008.IV

KARAKTER [TA KOSA GOVORI O VAMA

Фризура вас одаје

@elite da saznate kakav utisakostavqate na druge? Ne moratemnogo da mozgate, dovoqno je dase pogledate u ogledalo, jer ifrizura mnogo govori o vama...¸ Uredno isfenirana kosaInsistirate na tome da vam

svaka dlaka bude na svom mestu,uvek ste uredno isfenirani iglatko za~e{qani. Vi ste vrlodisciplinovani i trudite se da u`ivotu dr`ite sve podkontrolom. Retko prihvatatesugestije drugih i zbog togaodajete utisak hladne, krute iprepotentne osobe. Psiholozismatraju da se iza savr{enefrizure kriju nesigurne osobe,koje se pla{e `ivota.

¸ Kowski repStalno vezujete kosu u rep i

tako poku{avate da je ukrotite.To je odlika samouverenih iprakti~nih osoba, koje se hrabrosuo~avaju sa neprijatnostima u`ivotu. Ipak, takav nastup lo{eprolazi kod mu{karaca, jer sti~uutisak da ste suvi{e jaki i

dovoqno sami sebi. Zato makar uposebnim prilikama pustite kosui dozvolite da na povr{inuizbije va{a `enstvenost.

¸ Razbaru{ena, kovrxava kosaKakave su vam lokne, takav vam

je i karakter. Razbaru{enafrizura otkriva neukrotivu,svojeglavu i jaku li~nost, kojauspe{no krije svoju ne`nu stranu.Ove dame ne prave kompromise i~esto prave "rezove" u `ivotu.Ipak, ispod kovrxica se krijeromanti~na i pomalo staromodnadama, koja te{ko prihvata brz imoderan `ivot i uporno nastojida na|e svoju srodnu du{u.

¸ Glatka pun|aDelujete vrlo ozbiqno i

strogo, a u stvari ste velikazavodnica poput Odri Hepbern iGrejs Keli. Svesni ste svoje`enstvenosti i nemate potrebu daje dodatno nagla{avate frizurom,ve} sklawate kosu s lica i takoisti~ete o~i. U su{tini, `udite

za po{tovawem i qubavqu, madanikada ne pokazujete ose}awa.Pedantni ste i diskretni, samoodabranima dozvoqavate dazavire u va{ svet.

¸ Kratka, de~a~ka frizuraIzrazito kratku kosu nose

detiwaste `ene, koje podsvesnoodbijaju da odrastu. Ako vam jeova frizura favorit, vi steinfantilni i zarobqeni u svomsvetu snova. Tako|e ste iprili~no jednostavni, brzodonosite odluke, komunikativniste i duhoviti. Od mu{karcazahtevate da bude va{ za{titnik,mada se ~esto vezujete za osobekoje su slabije od vas i kojima stevi zvezda vodiqa.

M. D. P.

SAVETI

Prole}ni umor ose}amosvi. Letargija, bezvoqnost,neispavanost i konstantniose}aj mawka energije samosu neki od simptoma kojeose}amo. Limunova dijetaje odli~an na~in zaprole}nu kuru ~i{}ewa.

Jednodnevna dijeta~i{}ewa sastoji se od unosanamirnica i napitaka koji}e prirodnim putem teloo~istiti od {tetnihtoksina. Limunova dijetatemeqi se na pove}anomunosu prirodnog limunovogsoka, limunade, ali tako|eukqu~uje vo}e, povr}e,ora{aste plodove isemenke.

Prvenstveni ciq ovedijete nije gubitakkilograma nego vra}aweenergije pomo}u najboqihprirodnih nutrijenata kojetelo mo`e da dobije. Ovudijetu ne bi trebalosprovoditi ~e{}e od jednogdana nedeqno.

Temeq dijete je sve`eisce|ena limunada, mnogovode, ali i redovni obrocii me|uobroci, u {tozdravijim razmacima.

7:30 Poku{ajte daustanete ranije, popijtesvoju prvu ~a{u limunade.Nemojte piti hladnulimunadu, jer }e tada{okirati va{ organizam, ato mo`e uzrokovatinadutost.

Doru~ak:20 plodova {umskog vo}a

(po pet plodova borovnice,crne ribizle, maline,jagode), 1 jabuka, 1 kru{ka,jogurt, nekoliko badema.

Vo}e mo`ete da jedetezasebno ili napravitevo}ni jogurt od svihsastojaka.

Me|uobrok:Popijte drugu ~a{u

limunade. Posle desetminuta pojedite jednubananu i {aku semenkisuncokreta ili bundeve.

Ru~ak:Ru~ak pripremite od

bilo kog povr}a.Skuvajtega i za~initeisce|enim limunom ili samalo maslinovog uqa.

Me|uobrok:Tre}a ~a{a limunade, a

deset minuta posle wepojedite krastavac, ilizelenu salatu. Uzmite i{aku le{nika ili nekogsu{enog vo}a.

Ve~era:Riba na `aru, s tim da

uz wu mo`ete jesti

koliko `elite povr}a({argarepa, brokoli,spana}), samo je va`no da jekuvano i bez za~ina. Ako nejedete ribu, zamenite jesojom ili avokadom.

Dva sata pre odlaska ukrevet:

^a{a limunadeM. Va.

За витакструкMasne naslage na stomaku nisutipi~ne samo za gojazne dame,ve} i za mr{avice. Trbu{nimi{i}i se opu{taju kod osobakoje dugo sede, jedu brzu hranu,imaju usporeno varewe ili supod stresom. Ako `elite da ovogleta ponosno {etate u kratkimmajicama, stru~waci savetujuslede}e:

¸ Izbegavajte steznikeOni su nameweni prevashodnoosobama koje pate od diskus-hernije ili bolova u ki~mi ivremenom mogu da dovedu doatrofirawa trbu{nih mi{i}a.

¸ Hodajte pravih le|aZna}ete da li imate pravilnodr`awe dok hodate, po tome {tosu ramena zategnuta, grudiizba~ene, a stomak uvu~en.

¸Nemojte da sediteprekr{tenih noguOvaj polo`aj parali{e mi{i}ena nogama i stomaku. To pokazujei jednostavan test: sedite istavite u krilo teret te`aknekoliko kilograma iprimeti}ete da je to mnogolak{e izvesti ako su obenoge ~vrsto na zemqi,nego kada su prekr{tene.

¸Hranite se zdravoKod osoba sa lo{omprobavom, stomak nika-da ne mo`e da bude pot-puno ravan, bez obzirana to koliko ve`baju.Trudite se da se hranitezdravo, redovno jedite`itarice, povr}e i vo}e, izbe-gavajte gazirana pi}a, jer nadi-maju stomak. Svaki zalogajdobro sa`va}ite i nemojte dajedete kada ste pod stresomili u `urbi.M. D. P.

Лимунадомпротив отрова

Limunada

Kako pripremiti limunadu?Potrebno je: 1 limun, 300 ml

vode, 1 {tapi} cimeta,mrvicu qute papri~ice(~ilija ili feferona u prahu).

Iscedite limun, dodajtevodu, papri~icu i po `eqicimet. Istra`ivawa supokazala da cimet mo`e dapomogne uspostavqawuravnote`e {e}era u krvi, paako vam se svi|a wegov ukus,pomo}uwega mo`ete"zasladiti" limunadu. Qutapapri~ica }e podsta}iprirodno zagrevawe tela,ta~nije dati vam ose}ajtopline, pa }e ubrzati proces~i{}ewa i eliminacijetoksina.

JEDNODNEVNA DIJETA

Romanti~nom i glamuroznomkolekcijom Suzane Peri}pro{le nedeqe, sve~ano je

otvoren „11. Jackobs FashionSelection“. Poznata kreatorkaovog puta je inspiraciju prona-{la u lepoti francuske rivije-re. Na pisti su dominirale le-`erne i seksi haqine, od laga-nih materijala, atraktivnog di-zajna, namewene za svaku prili-ku i doba dana, bilo da ste po{-li na pla`u, neki koktel ili uno}ni provod. Tako|e su se ista-kle i lepr{ave tunike sa veomama{tovitim desenima, bele pan-

talone uskog kroja, mini-sukwesa resicama... Svi modeli kom-binovani su sa pa`qivo bira-nim detaqima. U kolekciji do-miniraju `ive i jarke boje kojese potpuno uklapaju sa slikomletovali{ta na azurnoj obali.

Iste ve~eri odr`ana je i re-vija poznatog italijanskog mod-nog brenda „Sweet Years“. U no-voj kolekciji dominira elegant-no-sportski i ke`ual stil. Svimodeli su podjednako i moderni,mladala~i i atraktivni. Kaopromoteri ovog modnog brendakod nas, na pisti su se u ulozi

manekena pojavili Nikola \u-ri~ko, Ogwen Amixi}, MilicaStojanovi}, Andrija Milo{e-vi}, Nemawa Rni}, Andrijana^ortan...

Ovu modnu manifestaciju pr-ve ve~eri su uveli~ale i mnogo-brojne li~nosti iz javnog i kul-turnog `ivota, me|u kojima iNovak \okovi}, Isidora Bjeli-ca, Sawa Papi}, Goran Kari} iIvana Mi{kovi}, Biqana Ri-sti}, Milica Mil{a i @arkoJokanovi}, Nenad Jestrovi}...

S. Kosti}Foto S. Sari}

MODANOVOSTI • Nedeqa, 13. april 2008. V

MuraSlovena~ka modna ku}a predstavila je modele za predstoje}u sezonu, izra|ene odkvalitetnih materijala u kombinaciji pamuka, svile, lana i ka{mira. Kreatoriove ku}e ostali su i dosledni prefiwenom i glamuroznom stilu. Posebnu pa`wuprivukli su elegantni kompleti, haqine koje prate liniju tela, lagane svileneko{uqe, strukirane jakne i mantili... U kolekciji dominiraju aktuelne boje zaprole}e i leto - bela, be`, zelena, crna i paleta pastelnih tonova.

Ovijese

Kreatorima ove ku}e kao inspiracija zakolekciju prole}e/leto poslu`ila jepustiwa i safari. Prikazani su modeliod prirodnih materijala, lana i pamukau be`, maslinastozelenim, `utim,naranxastim i braon tonovima. U kolek-ciji se tako|e isti~u i detaqi u intenzivnonaranxastoj, pink i `utoj boji, koji suuskla|eni sa tonovima ode}e. U ulozi manekena na reviji su se pojavili i u~esni-ci posledweg „VIP Velikog Brata“ Mimi \urovi}, Sla|ana Peji} i Petar Perovi}.

Akemi DoiPoznata japanska dizajnerka pred-stavila je kombinaciju egzoti~nog imodernog stila. U kolekciji dominira-ju topovi, sukwe, haqine, tunike mod-ernog dizajna, sa ma{tovito ra|enimdesenima. Neki modeli su izra|eni ukimono stilu sa printovima, kojekreatorka ru~no izra|uje.

MeksDizajneri ~uvenog holandskog brenda inspiraciju za novu kolekciju „Simpli siti“prona{li su u urbanim i aktivnim qudima iz svakodnevnog `ivota. Od modela seposebno izdvajaju cigaret-panatalone, laneni kompleti, naborane sukwe,lepr{ave tunike i haqine jednostavnog kroja.

OTVOREN JE „11. JAKOBS FE[N SELEK[N“

Лепршаво, маштовито, секси

KVIZ NOVOSTI • Nedeqa, 13. april 2008.VI

SVET POZNATIH DIJETE POZNATIH

Ферџи пије сирће, Гвинетвегетаријанка

Mo`da ne zvu~iprivla~no, ali tajna kojojpeva~ica Ferxi zahvaqujesvojoj vitkosti je vinskosir}e. Ka`e da hranuzakiseli vi{e nego {to jepotrebno, ali mo`e i dapopije po dve ka{i~icejabukovog sir}eta dnevno.

Poznati modelKlaudija[ifer nije ni na kakvojvrsti dijete. Naravno,isprobala je mnoge od wih inapokon je zakqu~ila da wojdijete uni{tavajumetabolizam i da joj je boqeda jede tri obroka dnevno.Obroci su bogati vo}em ipovr}em koji su lakoprobavqivi. Trudi se da nepribegne raznimgrickalicama. Kada do|e uisku{ewe, ona, ipak, pojedekomadi} ~okolade ili nekudrugu "zabrawenu" hranu.Najbitnija stvar je nepopustiti isku{ewu dapojedete celu kutiju keksa,~okolade ili slatki{a. Onajede vo}e, ~aj i med zadoru~ak, salate i supe zaru~ak, te salatu od piletineili tune, ili komadpiletine za ve~eru. Uve~e najelovniku mo`e biti i samo

povr}e. Za vreme snimawa,mo`ete je videti kako jedecrno gro`|e i pije sok odparadajza ili biqni ~aj.

Tri obroka na dan bogatavo}em i povr}em tako|e suglavni u ishrani kod GeriHalivel. Posle prola`ewakroz preterano ve`bawe idugi red bizarnih dijeta,Geri je odlu~ila da jestvarno dosta i okrenula se,kako ona to zove "razumnojishrani".

Gvinet Paltrou bila je navegeterijanskom planu dijetegodinama. Nije okusila jaja,meso, mle~ne proizvode ikofein, a to je prekinulakad je zatrudnela. Poslero|ewa k}erke, Gvinet sevratila prvobitnoj ishrani,ali ka`e da vi{e nije strogaprema sebi kako je bilapre.Povr}e, integralnipirina~ i nemasno mesowena su uobi~ajena hrana.Joga je jo{ jedna tajne wenesavr{ene linije. Madona,kraqica popa o kojoj sawajumu{karci {irom sveta, imatelo bez premca. Weno imepostalo je sinonim zafitnes i odr`avawe seksitela i u ~etrdesetim. Wenaqubav prema a{tanga jogi iweno nekonzumirawe brze,pr`ene hrane, osiguravaju jojtelo koje ostaje u fit formi.Wena organska prehranabogata je nemasnimproteinima. Za XeniferAniston, biti u formi je

rezultat discipline udijeti, koja prati pravilo40:30:30. 40 odsto ugqenihhidrata s malo {e}era -mahunarke, `itarice, vo}e ipovr}e daju potrebne ugqenehidrate; 30 odsto ~istihproteina - niskokalori~nimle~ni proizvodi, piletina,}uretina, govedina, tofu iriba; 30 odsto esencijalnihmasno}a - ora{asto vo}e iko{tice, riba i maslinovouqe.

Jedna od retkih dama kojavi{e ne brine preterano osvom izgledu je poznata bucaiz veoma gledane komedije"Dnevnik Brixit Xouns" -Rene Zelveger. Posle faze ukojoj je bila bolesnomr{ava, Rene je re{ila dane oskudeva u hrani kojuobo`ava, a to je italijanskapasta.

- Ne jedem slatki{e, aliako mi donesete pastu izRima, odu{evim se kao malodete - rekla je Rene. M. Va.

Ne dozvolite da vaszaslepi sjaj blicevakoji svuda prati

slavne u Holivudu.Prisetite se da u tomgradu ima tolikoble{tavila i {qokicaupravo zato da obo`avaocine bi primetili mra~nustranu li~nosti svojihomiqenih zvezda. ^ega tusve nema: prevara, izdaja,poni`avawa, raskida iizmirewa... Da, svetslavnih je nemilosrdan. Uwemu }e vam prvi kom{ijaiz zabave ili zavisti,otrovati psa, objavitiva{e najru`nijefotografije na Internetu,zavesti va{u maloletnusestru... Zato, dobrodo{liu svet poznatih koji suzlobu pretvorili u pravuumetnost. Naime, da bistese u tom svetu probili dovrha nije dovoqno to {toste mladi, lepi italentovani. Morate daznate da zadajete niskeudarce. Neke holivudskezvezde su u tome ve{tije oddrugih!

Keri napred, ostale stoj!Ve} i vrapci na granama

znaju da je Kim Katral`estoko iznervirala svoje"dobre drugarice" izkultne serije "Seks igrad", jer ne samo da jevodila dugu, upornu iiscrpquju}u borbu okohonorara sa producentimaistoimenog filma, nego jezahtevala da kontroli{e ipisawe scenarija. Zbogtoga je snimawe filma"Seks i grad" po~elokasnije nego {to jeplanirano. Me|utim, wenopona{awe nije ni{ta upore|ewu sa kapricima

filmske dive Sare XesikeParker.

"Slatka" Keri jetra`ila da se na plakatu ireklamnom spotu filmapojavi samo weno ime.Producenti su se u prvimah grohotom nasmejalitom zahtevu, ali su na

kraju popustili. ^ini seda ima istine u glasinamakoje kru`e Holivudom daSara ume da bude vrlouverqiva, da ne ka`emonaporna, kada ne{to `eli.Uostalom, koga briga {tao tome misle Miranda,[arlot i Samanta?!

Prijateqi su svetiwaTrenutno najboqe

pla}ena manekenka na svetuKejt Mos zaista qubomorno~uva prijateqe. Ona jenedavno na~isto "odlepila"kada je ugledala kako wen"apsolutno najboqi"prijateq Ris Ifan dolazina jednu mondensku `urkuruku pod ruku sa wenomnajve}om rivalkom,glumicom i manekenkomSijenom Miler. O~evicitog doga|aja kasnije suispri~ali novinarima:Kejt je prvo samo verbalnonapala Sijenu, optu`iv{ije da joj nije dosta {tokopira wen na~in odevawai `ivota, nego `eli da jojukrade i sve prijateqe.Ubrzo je s grubih re~ipre{la na pesnice. Naplesnom podijumu jefizi~ki napala Milerovui obezbe|ewe lokala je uzveliki napor razdvojilodve razjarene lavice.

Naravou~enije - u svetu"vrlo va`nih osoba" va`iposebno pravilo: prijateqimojih prijateqa nisu imoji prijateqi.

Sa wima nikada nijedosadno

Grdno ste se prevariliako ste pomislili da vasdve sirote, malebogata{ice vi{e uop{te nemogu iznenaditi.

Qubomorna zato {to jewena biv{a najboqaprijateqica Nikol Ri~inedavno rodila maluHarlou, Paris Hilton jeodlu~ila da krene uofanzivu i postane, nimawe ni vi{e, negoNikolina jetrva!Razma`ena Paris je bacilaoko na Benxija Madena,brata blizanca XoelaMadena sa kojim je Nikol usre}noj vezi. Ako je suditipo nedavno objavqenimfotografijama sazajedni~kog putovawa poAfrici, ~ini se da Benxinije odoleo ~arima bogatenaslednice hotelijerskogcarstva. Me|utim,zajedni~ki prijateqi tvrdeda Nikol nije nimalosre}na na pomisao da bi sena nedeqnom ru~ku kodsuprugovih roditeqa mogla

na}i za istim stolom saParis Hilton.

Novac pokre}e svetOd kada se udala za

indijskog milijarderaAruna Najara, britanskaglumica Elizabet Harlipostala je pravisrebroqubac i tvrdica ipotvrdila teoriju da "{toje ~ovek bogatiji, te`e seodvaja od novca". Engleskujavnost je zapawila izjavaLizine ku}ne pomo}niceVajolet koju je bra~ni parNajar doveo iz Indije.Ona, naime, tvrdi da jojposlodavci pla}aju samodva dolara na sat, iako supo engleskom zakonu du`nida joj obezbede minimalacod 5,50 dolara na sat iweno prisustvo prijavevlastima!

Pored toga {to jeprekr{ila britanskizakon pa }e zbog togamorati na sud, ElizabetHarli je tako|e pokazalada nije dostojnapredstavnica VIPdru{tva. Naime, ona jeprekr{ila i osnovnopravilo pona{awaslavnih, koje glasi: niskiudarci se zadaju iskqu~ivosebi ravnima.

@. D.

Милијардери воле бринетеZANIMQIVOST

Mo`da se plavu{e vi{ezabavqaju, ali brineteimaju ve}e {anse da upecajubogata{e, pokazalo jenajnovije istra`ivawe veb-sajta "Likos". Brinete, kao{to je Melinda Fren~,supruga {efa"Majkrosofta" i tre}egnajbogatijeg ~oveka nasvetu Bila Gejtsa, imajuve}e {anse za udaju zabogatog poslovnog ~ovekaod plavu{a. Stru~waci su

proverili boju kosesupruga i devojaka 100najbogatijih qudi na svetui do{li do zakqu~ka da suve}ina wih, ta~nije 62odsto - brinete. Plavu{akoje su se bogato udale biloje tek 22 odsto, dok sucrnokose upecale 16 odstomilijardera. Zanimqivo jeda nijedan milijarder odwih 100 nije o`ewencrvenokosom! Sli~noistra`ivawe sprovedeno je

i u Velikoj Britaniji, agotovo polovinaispitanika izjasnila se da

bi se radije o`enilabrinetom nego plavu{om.

M. Va.

Ниски ударци усвету славних

MU[KARCINOVOSTI • Nedeqa, 13. april 2008. VII

DETAQI

Како одабрати каиш?U oskudnoj ponudi

mu{kih modnih deta-qa, kai{ je sigurno je-

dan od va`nijih.Mu{karcikoji dr`e do „dobrog pakova-wa“ lako }e prepoznati tren-dove u dizajnu, materijalu,kop~i, logu, kao i koji kai{ide uz koje pantalone ili ode-lo. S druge strane, klasi~ni tipovi najvi-{e cene kvalitetan ko`ni kai{.

Kako istra`ivawa pokazuju, od svih boja,najtra`eniji su crni kao i kai{evi u svimnijansama sme|e.

Ina~e, {to se izbora ti~e, prilikom ku-povine treba imati na umu da je kai{ za

le`erniju ode}u uvek {iri od kai{aza elegantno odelo. Uz le`erniji

stil odevawa mo`e da se uklopi ka-i{ razli~itih boja, dok se uz tamno

odelo uglavnom no-si taman, poliranuz malo sjaja.

Ako ste vi{esportski tip, i naj-~e{}e nosite far-merke, kai{ od ko`ezamenite nekim koji}e vi{e odavati le-

`erniji „luk“.Vodite se osnovnim pravilom izbo-

ra - kai{ treba da odgovara cipelama.Kad to uskladite ve} ste re{ili po-la posla. [to se ti~e boje, ako ni-ste za eksperimente izaberiteproverene boje, crnu ili sme-|u. Ali, uz svetlije kombina-cije odela uskladite i nekusvetliju nijansu kai{a icipela. M. Va.

MODA

За урбане и активне мушкарце

ISTRA@IVAWE

MuraU kolekciji slovena~ke ku}e „Mura“za pristalice elegantijeg stila izd-vajaju se mantili, kompleti, zanimqive kombinacije najkvalitetnijih kravata i ko{uqa... Prikazano je i dostamodela za one koji vole le`ernije odevawe - majice V- izreza sa interesantnim desenima, {iroke pantalone od pamuka i lana u kom-binaciji sa sportsko-elegantnim sa-koima i ko{uqama {ireg kroja. Odboja dominiraju crna, siva, boja pe-ska, be` i bela.

OvieseKreatori italijanske robne marke „Ovie-se“ inspirisani pustiwom i safarijempredstavili su modele od prirodnih mate-rijala - sporstke sakoe u kombinaciji sakratkim panatlonama, ko{uqe u`eg kroja,kratke sportske jakne... U ovoj kolekciji odboja najvi{e su zastupqene maslinastoze-lena, be`, braon i naranxasta.

Kreatori su i ove sezone bili veoma inspirisani

kad je mu{ka moda u pitawu. Doma}e i strane modne

ku}e u okviru „Jacobsfashion selection“ predstavile su

najnovije trendove.

MeksKolekciju holandskog modnog brenda„Meks“ odlikuju lanene pantalone, bermu-de, blejzeri, fantasti~an izbor majica iko{uqa koje pristaju svakom stilu. Modelisu nameweni urbanim i aktivnim mu{kar-cima koji vode ra~una o svom izgledu.

NikolasI modna ku}a „Niko-las“ prikazala je no-vu liniju za mu{kar-

ce koji nagiwu po-slovnom i elegant-

nom stilu. U kolekci-ji su dominantni sve-

tlucavi, metalikefekti, a od boja do-miniraju siva, be`,

le{nik i braon.S. Kosti}

fot

o S.

Sar

i}

PSIHO

Тајне доброг расположења

- Organizujte svoje vreme. Defini{ite glavne dugoro~ne,sredwero~ne i kratkoro~ne ciqeve, napravite plan za wiho-vu realizaciju i po~nite da ih ostvarujete, korak po korak.- U`ivajte u sada{wem trenutku. Mala zadovoqstva su ono{to nas ~ini sre}nim.- Budite qubazni i negujte svoje veze sa drugim qudima.- Bavite se sportom. Tako }ete se najlak{e osloboditi lo{egraspolo`ewa.- Postavite sebi neki izazov. Izo{trite svoje ve{tine, na po-slu i u igri.- Smejte se. Istra`iva~i obja{wavaju da se time automatskipopravqa raspolo`ewe.- Odmarajte se. Postarajte se da se dovoqno naspavate i dasvakog dana izvesno vreme provedete sami.- Pona{ajte se kao da ste sre}ni. Slike i gestovi sre}e budepozitivno raspolo`ewe i ose}aj sre}e.

Кафа и здравље[oqica kafe dnevno,

mo`e pomo}i u prevencijiAlchajmerove bolesti, tvr-de nau~nici sa Univerzite-ta u Severnoj Dakoti. Ume-ren unos kofeina mo`e dablokira {tetne uticaje ho-lesterola, za koji ovi nau~-nici pretpostavqaju daima veze sa nastankom Alc-hajmerove bolesti. S obzi-rom na to da su istra`iva-wa vr{ena u laboratorij-skim uslovima, treba}e jo{vremena da se preciznijeutvrdi, kako to kofein „mo-`e da {titi na{ mozak.

Z. O. J.

MEDICINA NOVOSTI • Nedeqa, 13. april 2008.VIII

OTORINOLARINGOLOGIJA SINUSI: UZROCI, SIMPTOMI I TERAPIJA UPALE

Upala sinusa, jedno jeod naj~e{}ihoboqewa organa

sme{tenih u glavi ~oveka.Ponekad qudi znaju daimaju bolesne sinuse, aponekad ne, iako imajuodre|ene zdravstvenetegobe.

[ta su sinusi,i za{to qudi uvekne mogu da znaju dasu oni bolesni,obja{wava oto-rinolaringologprofesor drQiqanaJano{evi}, izInstituta za oto-rinolarin-gologiju (ORL)Klini~kog centraSrbije:

- Da bi qudirazumeli {ta sede{ava sawihovimsinusima, trebaprvo da znaju {taoni predstavqajui gde su sme{teni.Paranazalnisinusi, kako im jepravi naziv,predstavqajuprostore ukostima lica ilobawe, ispuwenevazduhom i oblo`enesluznicom respiratornogtipa. ^ovek ima pet parnihsinusa, koji preko svojihotvora, promera od dva dopet milimetara,komuniciraju sa nosnim{upqinama, i posredno -sa spoqa{wom sredinom.¸ Kako su sinusi

raspore|eni u odnosu nanos?

- Prvi par je sme{ten utelu gorwe vilice. Slede}adva para, predwi i zadwisitasti sinusi,postavqeni su izme|u oka inosa. Zatim dolaziklinasti sinus, sme{ten uklinastoj kosti, u srediniglave, i najzad, ~eonisinusi u ~eonoj kosti.Wihova uloga je da sestalno ventiliraju i

dreniraju preko nosa. Tozna~i da, u normalnimuslovima, kada su otvorisinusa u nos prohodni idisawe na nos pravilno, usinuse ulazi vazduh podatmosferskim pritiskom, aiz wih se drenira sekret,koji lu~i sluznica sinusa.¸ A kada se ova funkcija

poremeti?- Kada se ova funkcija

poremeti, stvaraju seuslovi za nastanakzapaqenskih oboqewasinusa, poznatih kaosinuzitis. Zapaqenskimprocesom mo`e bitizahva}en samo jedan, vi{eili svi sinusi, samo sajedne ili sa obe strane.Zavisno od ja~inepatolo{kih promena, iduod lakih do veoma te{kih i

po `ivot opasnih stawa.Ova oboqewa mogu bitiakutna i hroni~na, s tim{to kod hroni~nih stawa,povremeno mo`e do}i doakutizacije procesa.¸[ta dovodi do

oboqewa sinusa?- Sinuzitis mo`e biti

izazvan infektivnimagensima, u koje spadaju

virusi, bakterije igqivice, ali i alergijskimreakcijama i traumomsinusa. Povrede sluznicesinusa pri naglimpromenama atmosferskogpritiska (letewe avionomili gwurawe), tako|e mogubiti razlog za pojavusinuzitisa.

Me|utim, akutnazapaqewa sinusa, popravilu su izazvanabakterijama iz nosa. Zato seova oboqewa i zovurinosinuzitisi. Naj~e{}ebakterije su one koje dovodei do drugih infekcijadisajnih puteva -pneumokoke, hemofilusinfluence, stafilokoke... Zarazliku od akutnih,hroni~ni sinuzitisi suslo`ene etiologije.

Infekcija nije primarnifaktor, ali se povremenonadovezuje na terenhroni~no izmewenesluznice dovode}i doakutizacije procesa. Kada seaktivnost procesa smawi,zapaqenski proces seodr`ava i daqe, poduticajem alergijskihfaktora, ili poreme}aja

autonomne nervne regulacijenosa i sinusa. Oviporeme}aji dovode dopro{irivawa krvnih sudovai poja~ane sekrecije `lezda

u sluznici nosa i sinusa.¸ Koji su faktori

rizika za nastajaweoboqewa sinusa?

- Ima ih nekoliko, a naprvom mestu se izdvajajuporeme}aji prohodnostinosnih {upqina isinusnih otvora. Kododraslih naj~e{}e nastajekao posledica devijacije

nosne pregrade ilizadebqawa nosne sluznice,a kod dece zbog uve}awatre}eg krajnika ilialergijskog zapaqewa

sluznice nosa. Me|utim,ne treba zaboraviti niizra{taje u nosu, kao {tosu polipi, dobro}udni izlo}udni tumori.Poreme}aj imunolo{keodbrane sluznice nosa iparanazalnih sinusa,tako|e je jedan od faktorarizika. Ogleda se unedovoqnoj funkciji

trepqastog epitelasluznice, koji ima zadatakda onemogu}i dubqiprodor svih stranih~estica, uhva}enih usluzi. ^ak 80 odstozapaqenskih oboqewa,nastaje zbog poreme}ajaove funkcije. Do oboqewasinusa dovode iporeme}aji na nivounespecifi~nog ispecifi~nog lokalnogimuniteta sluznice iop{teg imunitetaorganizma.

¸ Kako osoba da prepoznada sa wenim sinusimane{to nije u redu?

- Kod akutnogsinuzitisa, odrasle osobese `ale na ose}aj pritiskai bola u predeluzahva}enog sinusa, koji sepoja~ava pri sagiwawuglave unapred. @ale se ina zapu{enost nosa, iizbacivawe gustog `utogili zelenog, sluzavo-gnojnog sekreta. Mo`e dase javi i otok mekih tkivaiznad zahva}enog sinusa,glavoboqa razli~itogintenziteta, povi{enatelesna temperatura imalaksalost.¸ A kod dece?- Kod dece se akutni

sinuzitis re|e manifestujeovom tipi~nom klini~komslikom. Deca ~esto imajuskrivenu formusinuzitisa, u kojoj postojesamo simptomi zapaqewasluznice nosa, a koju pratesekrecija i zapu{enostnosa, disawe na usta,ka{aq. Ovakvanespecifi~na klini~kaslika mo`e da bude izamka, odnosno da sesinuzitis previdi izameni za nekomplikovanukijavicu. U tom slu~aju,prava dijagnoza mo`e da sepostavi, tek kada se javekomplikacije. Sumwu da seipak radi o sinuzitisutreba da pobudi odr`avawesimptoma, znatno du`e odsedam do deset dana, kolikotraje obi~na kijavica.¸ Da li je uspostavqawe

dijagnoze i le~ewekomplikovano?

- Dijagnoza ponekadmo`e da se uspostavi samona osnovu razgovora sabolesnikom i klini~kogORL pregleda. Me|utim,definitivna potvrda sedobija posle primeneradiolo{ke dijagnostike ijo{ nekih va`nihprocedura. Shodnoprirodi bolesti, le~ewe semo`e sprovesti lekovima

ili operativno, kao ikombinacijom jednog idrugog. U terapiji akutnogsinuzitisa, gde jedominantni uzrokbakterijska infekcija,primewuju se antibioticioralno, a u te`imslu~ajevima i intervenskiu bolni~kim uslovima.Neophodne su i kapi zanos, radi uspostavqawadobre ventilacije idrena`e nosa i sinusa.Ali, ne du`e od pet dana...

Z. O. Joksovi}

Operacije¸ U kojim slu~ajevima se primewuju operativni zahvati?- U slu~ajevima kada je sinuzitis te`ak, preti

komplikacijama ili su one ve} prisutne, kao u jo{ nekimslu~ajevima, operacija postaje lek izbora. U akutnim stawimaoperacije se izvode klasi~nim spoqa{wim pristupima krozkosti lica, a u hroni~nim kroz nos, endoskopskim opti~kiminstrumentima. U hroni~nim stawima, operi{e se nosnapregrada, ukoliko stvara pote{ko}e za disawe. Operacije su popravilu uspe{ne, ali nose i odre|ene rizike, po{to se radi ovrlo osetqivom podru~ju, i u bliskom kontaktu sa va`nimtkivima i organima. Uz to, kod svih hroni~nih stawa postojiproblem recidiva, kao {to je u slu~aju nosnosinusnih polipa,za koje medicina, jo{ uvek nema definitivno re{ewe. Zato jeuvek, a posebno kod hroni~nih sinuzitisa, obavezan lekarskinadzor u postoperativnom periodu, ali i dugogodi{we mereprevencije, uz povremeno medikamentozno le~ewe - obja{wavaprofesor dr Qiqana Jano{evi}.

KomplikacijeSinuzitisi mogu da dovedu do mnogobrojnih komplikacija, pri

~emu se zapaqenski procesi sa sluzoko`e sinusa mogu pro{iritina ko{tane zidove sinusa, kao i na susedna i udaqena tkiva iorgane. Naj~e{}e komplikacije predstavqaju zapaqewe sredweguva, `drela i dowih disajnih puteva, ukqu~uju}i i zapaqeweplu}a. A kod dece o~ne komplikacije i komplikacije na mozgu.

O~iZapaqenske difuzne ili lokalizovane gnojne kolekcije, u

rastresitom vezivnom tkivu iza o~ne jabu~ice, naj~e{}e sukomplikacije nele~enog sinuzitisa kod dece. Zato, svaki otoko~nih kapaka, koji se ne povla~i u toku dana, treba da pobudipa`wu, pre svega kod roditeqa, ukoliko je dete bilo"prehla|eno".

MozakZapaqewe sredweg uva, `drela i dowih disajnih puteva,

ukqu~uju}i i zapaqewe plu}a, tako|e je jedna od mogu}ihkomplikacija. Na sre}u su veoma retke, ali su u isto vreme iveoma opasne. Opasne su, zato {to unutar lobawe dovode domeningitisa (zapaqewe mo`danih ovojnica) i apcesa - stvarawagnojnih kolekcija u mozgu.

Aerozaga|ewaAerozaga|ewa, a posebno duvanski dim (aktivno i pasivno

pu{ewe), jesu jedan od bitnih faktora za nastanak i odr`avaweoboqewa sinusa. O ovome treba voditi ra~una, naro~ito u ku}nimuslovima, po{to je duvan jak iritans.

Kvarni zubiProcesi na zubima, a posebno na korenu zuba, tako|e mogu biti

razlog nastanka sinuzitisa. Ovaj, takozvani dentalni sinuzitis,izazvan je anaerobnom infekcijom, usled prodora bakterija ovevrste iz usne {upqine. S tim, {to su one u usnoj {upqininormalni stanovnici, ali kada se unesu u sinusne {upqine,postaju patogene.

Озбиљне компликације,уколико се не лече

MEDICINANOVOSTI • Nedeqa, 13. april 2008. IX

NAVIKE

Храна за доброрасположење

Po~etak prole}a mo`e lo{e da uti~ena psihi~ko stawe, da prouzrokuje padenergije, bezvoqnost, pospanost... Zatoje ba{ u ovom periodu va`no danapravite male izmene u ishrani.Dovoqno je da obogatite jelovniknamirnicama koje popravqajuraspolo`ewe. Iskoristite nekolikosaveta nutricionista.

Losos - ova riba sadr`i omega-3masne kiseline, a nau~no je dokazanoda one pozitivno uti~u na psihu.Najnovija studija britanskihnau~nika je dokazala da omega-3masne kiseline mogu pomo}i i koddepresivnih stawa.

Integralni pirina~ - obilujevlaknima i proteinima. Osim toga{to }e vas brzo zasititi, ovaj

pirina~ }e uticati da se ose}ate mnogoboqe.Spana} i paradajz - spana} je bogat

gvo`|em, koje se lak{e apsorbuje uorganizmu ako ga kombinujete s hranom koja

sadr`i vitamin C, kao {to je paradajz.Savet. Kuvani spana} pome{ajte sa sve`im

paradajzom, dodajte malo maslinovog uqa,prelijte pile}om ili supom od povr}a i staviteda se kuva dok koli~ina te~nosti malo neispari.

Jagode sa jogurtom ili ~okoladnim prelivom -jagode sadr`e dosta gvo`|a i po`eqno je da ihkombinujete sa jogurtom, koji ja~a imunitet. A

ako `elite vi{e da se zasladite mo`ete ihjesti i sa ~okoladom koja }e vam trenutno

popraviti raspolo`ewe.S. \. K.

SAVET STRU^WAKA

Шта је плућна емболија?

- Plu}na embolija nastaje usledopstrukcije mawih ili ve}ih granaplu}ne arterije ugru{kom krvi ilidrugim supstancama koji putem venskekrvi dospevaju u plu}ni krvotok.Uzroci plu}ne embolije se mogupodeliti na primarne uro|ene(primarna hiperkoagulabilna stawa)i ste~ene. Glavni ste~eni faktoririzika za plu}nu emboliju su starija`ivotna dob, oboqewa arterijaukqu~uju}i oboqewa karotidniharterija i koronarnu bolest, pu{ewe,opstruktivna bolest plu}a, pozitivnaporodi~na anamneza za venskutromboemboliju, skora{wa hirur{kaintervencija, imobilizacija ilitrauma, akutna infekcija, du`aputovawa avionom, maligne bolesti,trudno}a, hormonska terapija, stawa

posle ugradwe pejsmejkera. Dijagnozase postavqa na osnovu klini~keslike, tipi~nogelektrokardiografskog,ehokardiografskog nalaza,laboratorijskih analiza, rendgenskogsnimka srca i plu}a i skeneromplu}a. Plu}na embolija je urgentnostawe u kardiologiji i zahteva

bolni~ko le~ewe. Terapija zavisi odtoga da li je u pitawu masivna,submasivna ili mawa do umerenaplu}na embolija. Od lekova se dajetroboliti~na terapija iantikoagulantna (parenteralna, azatim oralna). U odre|enimindikacijama ugra|uju se filteri udowu {upqu venu, pristupa seembolektomiji katerizacijom ilihirur{kim putem. Oralnaantikoagulantna terapija se ukqu~ujeu toku hospitalizacije, a du`inale~ewa zavisi od faktora rizika.Optimalna du`ina le~ewa oralnomantikoagulantnom terapijom je 6meseci za pacijente sa prvom plu}nomembolijom ili proksimalnomdubokom venskom trombozomprovociranom hirur{komintervencijom, traumom, oralnomkontraceptivima, trudno}om ilihromonskom supstutucionomterapijom. U slu~ajevima druge ilitre}e epizode plu}ne ambolije,malignih oboqewa ilineprovocirane (idiopatske) plu}neembolije, le~ewe je do`ivotno.

Kori{}ewe hladnoce|enog uqasuncokreta, umnogome mo`e da pomogneu le~ewu razli~itih bolesti, tvrde izUdru`ewa onkologa i bakteriologaUkrajine. Metoda koju zastupajustru~waci ovog udru`ewa podrazumeva,da se izvesna koli~ina ovog uqa mu}kau ustima. Odnosno, bez gutawa, u usnojdupqi treba dr`ati jednu ka{i~icuili jednu ka{iku uqa, i mu}kati je odpetnaest do dvadeset minuta. Sve dotrenutka, dok ispqunuta te~nost nepostane mle~nobela. Iza toga, ustatreba isprati ~istom vodom, a zubeoprati ~etkicom.

Upotrebom suncokretovog uqa naovaj na~in, spre~ava se uni{tavawe

korisne mikroflore organizma, do kojeposledi~no dolazi posle uzimawaantibiotika i drugih sinteti~kihlekova. Jer, upravo u ispqunutojte~nosti, nalazi se veliki broj{tetnih bakterija i toksina. Anajupadqiviji efekat ovog postupka jebelina zuba i wihovo u~vr{}ivawe udesnima.

Da bi terapija bila {to uspe{nija,ispirawe usne dupqe je najboqe po~etiujutru - pre jela. Da bi se procesle~ewa ubrzao, postupak mo`e da seponavqa tri i vi{e puta dnevno,vode}i ra~una da je to uvek pre jela,dok je `eludac prazan.

Terapija treba da traje sve dok se

organizmu ne vrati snaga, sve`ina imiran san. To zna~i da osoba, poslebu|ewa, ne treba da se ose}a umornomni fizi~ki a ni mentalno. Podo~wacitako|e moraju da nestanu. Ponovouspostavqawe dobre sposobnostipam}ewa, tako|e je odlika uspe{nostiove metode.

U po~etku terapije, mo`e da sedogodi pogor{awe postoje}e bolesti,ispoqene kroz povi{enu temperaturu,upozoravaju ovi stru~waci. Me|utim,pacijenti ne treba da budu prepla{enii da terapiju prekinu, jer topredstavqa dobre znake oporavka inestajawe bolesti, obja{wavaju.

Z. O. J.

SUNCOKRETOVO UQE

Важно у кућној апотеци

Mr sc. med. dr Gordana Vojinovi}-Magli}

Nedavno sam otpu{tena iz bolnicesa dijagnozom plu}ne embolije. Molimvas da mi objasnite o kakvoj je bolestire~ i koliko }u dugo morati da budempod terapijom? Dragana, Zaje~ar

GINKO BILOBA

Mo`da ne kod nas, ali u svetu ekstrakt ginko bilobe,predstavqa najvi{e kori{}ene prehrambene dodatke. Toje zato, {to konzumirawe ovog ekstrakta, mo`e da odlo`inastanak gubitka pam}ewa kod starijih osoba, koje suina~e dobrog zdravqa, tvrde istra`iva~i sa ameri~koguniverziteta u Oregonu. Tokom istra`ivawa se is-postavilo da ekstrakt ginko bilobe, poboq{ava pam}ewei ostale mentalne funkcije i kod obolelih od demencije.

U istra`ivawu, koje je trajalo tri godine, u~estvovaloje 118 osoba starijih od 85 godina, koji nisu imaliproblem sa pam}ewem. Polovina je uzimala ekstraktginka tri puta dnevno, a druga polovina je dobijalaplacebo. Ispostavilo se na kraju, da su ispitanici, kojisu se disciplinovano pridr`avali uputstava o uzimawu

pilula ginka, bili za ~ak 68 odsto mawim rizikomda imaju problem sa pam}ewem, u odnosu naplacebo grupu.

Istina, i sedam qudi iz grupe, koja je uzimalaovaj ekstrakt, do`ivelo je {log ili mawimo`dani udar, a da nau~nici nemaju praviodgovor, za{to se to dogodilo. Iz placebogrupe, takvi slu~ajevi nisu zabele`eni.

Ovo sve navodi na zakqu~ak, da is-tra`ivawa, {iroko raspros-

trawenog ekstrakta bilobe,moraju jo{ da se pro{ire.

Da bi se pouzdanoznalo sve o wegovim

pozitivnim inegativnimdejstvima, iopravdanostimasovne primene,upozorio je drHiroko Dox,rukovodilac

oregonskogistra`iva~kog tima.

Z. O. J.

Побољшавапамћење, али...

ONA I ON NOVOSTI • Nedeqa, 13. april 2008.X

REKREACIJA U KREVETU

Зашто је фитнесдобар за секс?

^esto zanemarujemo~iwenicu da zdravseksualni `ivot zavisi odzdravog srca i niskognivoa holesterola kojiomogu}avaju dobrucirkulaciju. Upravonesmetan dotok krvi dopolnih organa je izuzetnova`an za kvalitetseksualnog odnosa.

Dokaz: Da li ste znali daje arterioskleroza jedan odosnovnih uzroka seksualnedisfunkcije?Kardiovaskularni sistemmo`e se oja~ati ipoboq{ati aerobnim

ve`bama. One spre~avajusu`avawe i blokirawearterija, i ubrzavajucirkulaciju. Seks i fitnes- mu{karci Istra`ivawana temu fizi~ke aktivnostizdravog mu{karca sredwihgodina i wegovogseksualnog `ivota pokazujuda mu{karci koji suredovno ve`bali celog`ivota, lak{e ostvarujuzna~ajan napredak useksualnom smislu, uodnosu na one mu{karcekoji nisu bili fizi~kiaktivni. Preciznije, posle

devet meseci redovnogve`bawa, ovi mu{karci supostali seksualnoaktivniji, re|e imaliproblema sa erekcijom i umnogo ve}em procentudo`ivqavalizadovoqavaju}i orgazam.Seks i fitnes - `eneRedovno ve`bawe kod `enau menopauzi redukuje naglepromene raspolo`ewa. Inivo estrogena se reguli{eredovnim ve`bawem, a todaqe poma`e u redukcijinegativnih efekatamenopauze, ukqu~uju}i tu inegativne efekte koje ovo`ivotno doba ima naseksualnost. Pove}awenivoa testosterona Da liste znali da je, u stvari,testosteron i kodmu{karaca i kod `enaodgovoran za seksualnu`equ? Kada je nivotestosterona nizak -umawena je i `eqa zaseksom i odgovori naseksualne stimulanse.Ve`bawe u kombinaciji sauravnote`enom ishranommo`e predstavqatiprirodnu zamenu zatestosteron i pomo}i teluda nadoknadi wegovgubitak. Smawewe stresa

Ukoliko redovno ve`bate,lak{e }ete se nositi i sastresom koji inhibiraseksualnu `equ. Stressmawuje seksualnu `equ ipove}ava {anse za javqawevelikog brojapsihosomatskih bolesti.Redovno i umereno ve`baweosloba|a organizam odstresa i ja~a imunolo{kisistem.

Koji tip ve`bi je najboqiza poboq{awe seksualnog`ivota?

Pre svakog po~etkatreninga preporu~ujemo da

se posavetujete sa lekarom,kako bi vam odredio ve`bekoje, pri svom fizi~komstawu smete, odnosno nesmete da radite. Aerobneve`be - za kondicijuUkoliko ste u dobrojfizi~koj formi savetujemoda radite aerobne

(kardiovaskularne) ve`beod 20 do 40 minuta, od trido ~etiri puta nedeqno.Idealne aktivnosti su{etwa, tr~awe, plivawe,vo`wa bicikla... Ako nisteu kondiciji. Ako neve`bate redovno, mo`ete serekreirati rade}isvakodnevne poslove:hodawe uz stepenice,

ba{tovanstvo, obavqaweku}nih poslova... Istezawe.Ve`be istezawa mo`eteraditi i tokom "seksualnogfitnes" programa. Bitno jeda se iste`ete posleve`bawa, odnosno ondakada su va{i mi{i}i ve}zagrejani. Pomeniteva`nost istezawa i svompartneru. Ukoliko gazajedni~ki budeteupra`wavali posle seksa,to }e vam omogu}iti vi{evremena provedenog zajednoposle seksa i intimnijiodnos. M. Va.

Dve jednostavne ve`be zaistezawe sa partnerom.

1) Sedite na pod sapartnerom tako {to }etebiti okrenuti licem ulice sa savijenimkolenima, a stopala bitrebalo da vam se ne`nododiruju. Istegnite seunapred i spojite dlanovesa partnerovim. Polako sepovla~ite unazad dok seva{ partner pomera kavama (unapred). Ostanite u

tom polo`aju od 15 do 30sekundi potom promenitepravac. Napravite kratkupauzu, potom ponovite ovepokrete. Zapamtite,nemojte praviti nagle

pokrete, va{i pokreti bitrebalo da budu lagani ine`ni.

2) Stanite spram svogpartnera okrenuti licemu lice na razdaqinine{to mawoj od metar ine`no se uhvatite za ruke.

Polako se spu{tajte dokvam noge ne budu savijeneu kolenima pod uglom od90 stepeni i potom sepolako di`ite. Usavijenom polo`aju sezadr`ite tridesetsekundi, i potom sepolako podi`ite uuspravan polo`aj.Ponovite ovu ve`bu oddva do tri puta. Akovremenom oja~ate mi{i}e,produ`ite vremezadr`avawa u savijenompolo`aju na 60 sekundi.

PROBLEMI SA HRKAWEM

Какав сантакав брак

Kvalitet sna uti~e u velikoj meri na odnos s partnerom.Ukoliko partner hr~e, to }e probuditi drugog tokom no}ii izazvati veliku nervozu tokom dana. Hrkawe najvi{enervira partnera, ali na wega isto mo`e uticati i va{nemiran san, bu|ewe tokom no}i ili nemogu}nost dazaspite.

Ukoliko nikako ne mo`ete mirno da spavate, stru~wacitvrde da su odvojeni kreveti nu`ni za o~uvawe braka.Ipak, prethodno poku{ajte da promenite svoje navikespavawa:

-Izbegavajte kofein posle ru~ka.-Izbegavajte slatki{e jer oni brzo mewaju koli~inu

energije.-Kupite kvalitetan du{ek.-Iskqu~ite popodnevnu dremku posle 15 ~asova, jer }e

ote`ati no}ni san.- Pre spavawa se umirite najboqe toplom kupkom,

{oqom toplog ~aja ili mleka.

ISTRA@IVAWE

Кратко, али слаткоUprkos uobi~ajenim teorijama da je samo dug seks dobar,

najnovije istra`ivawe ameri~kih i kanadskih stru~wakapokazalo je da kvalitetan seksualni odnos zapravo traje odtri do 13 minuta. U tom istra`ivawu kori{}eni supodaci koje su tokom nekoliko desetina godina prikupilipsiholozi, lekari, sociolozi i bra~ni savetnici. Oko 68odsto ispitanika imalo je zadatak da rangira trajaweseksualnog odnosa od trenutka penetracije do ejakulacije,opisuju}i ga kategorijama - zadovoqavaju}i, iznad

proseka, prekratak i predug. Prikupqeni odgovori bilisu iznena|uju}i. Odnos koji traje od tri do sedam minutaispitanici su ocenili kao zadovoqavaju}i, natprose~an jeonaj u trajawu od sedam do 13 minuta, predugim su oceniliseks od 10 do 30 minuta, dok su prekratkim ozna~ili seks utrajawu od minute ili dve. - Mediji su stvorili mit ocelono}nom seksu, velikim penisima i vi{e~asovnojerekciji, pa mnogi mu{karci i `ene imaju iskrivqenusliku - rekao je profesor psihologije Erik Korti i dodajeda }e ovi novi rezultati pridoneti razbijawu stereotipada je samo dugotrajan seks kvalitetan.

Redovnafizi~kaaktivnoststimuli{eseksualnu`equ

××

VE@BE

KU]ANOVOSTI • Nedeqa, 13. april 2008. XI

SMS PITAWAПитајте,

одговорићемо!Na SMS pitawa odgovara dipl.

in`. Ivana ^olovi}1. Gde mogu da nabavim

seme stepske trave, poznatekao koviqe?

- Travu Stepa pennatamo`ete nabaviti u rasadniku"Pavlovi}", adresa Kolarskiput bb, 11300 Smederevo, tel.026/612-319, 026/661-040 ilipreko sajtawww.raspavlovic.com.

2. Interesuju me detaqi orazmno`avawu mimoze izsemena?

- Seme, pre setve, dr`itedvanaest ~asova potopqeno utoploj vodi, na temperaturiod 40 oC. Setva se obavqa uklijali{tu, u martu.Klijali{te dr`ite nasvetlom mestu. Periodklijawa traje od tri do~etiri nedeqe natemperaturi od 25 oC. Kadabiq~ice niknu i oforme dvapara stalnih listi}a,pikirajte ih u zasebnesaksijice. Dr`ite ih nasvetlom i toplom mestu.Biq~ice mo`ete iznetinapoqe u pozno prole}e, kadapro|e opasnost od proletwihmrazeva. Presadite ih jo{jedanput krajem juna iliavgusta i skratite ih napolovinu wihove visine.

Napomena: Pitawavezana za gajewe sobnihbiqaka i ure|ewe ba{temo`ete postavqati putemSMS-poruka na mobilnitelefon 064-377-27-79.

VRTLARSTVO

Ne zna se razlog {taga je zapravopotisnulo u drugi

plan, ali, svaki praviromanti~ar na}i }e mesto usvom vrtu za ovaj ukrasni iizuzetno miri{qavicvetni grm. Pripadaporodici maslina. Svakegodine s prole}a qubiteqicve}a nestrpqivo o~ekujuprve procvetale granejorgovana, u aprilu ilimaju.

Jorgovan je geografskivrlo rasprostrawen grm.Poreklom je iz zapadneAzije i jugoisto~ne Evrope.Naziv je dobio od gr~ke

re~i Syringa {to zna~ilula, cev, frula, {toukazuje na oblik cvetova.Na{ poznati plavi vrtnijorgovan Syringe vulgarispoti~e izvorno Balkanskogpoluostrva. Ve}uzainteresovanostuzgajiva~a, jorgovan jepobudio tek krajem 18. i

po~etkom 19. veka. Tadanastaju kultivisane sortesa popuwenim cvetnimcvastima i novim bojamacvetova. Danas postoji oko900 sorti izvorne vrste.Na`alost, u na{imrasadnicima mo`e da senabavi relativno mali brojsorti.

Opis: jorgovan je `bun,koji mo`e dosti}i visinuod 3 do 6 m, dok "kultivari"mogu biti visine svega od 1

do 1,5 m. Cvetovi susakupqeni u metli~aste,miri{qave cvasti.Cvetovi mogu biti bele,qubi~aste, crvenkaste iplave boje. Period cvetawamo`e da traje i do mesecdana.

Uslovi za gajewe:izaberite osun~ano, ili

polusenovito mesto ihumusno, dobro propusnozemqi{te. Lako podnosiniske temperature i zaga|envazduh.

Sa|ewe: sadi se u prole}eili na jesen, pojedina~noili u grupama, na razmakuod 1,5 do 4 m, zavisno odvrste. Iskopati rupudubine kao bala korena, alidvostruko {iru, dodatihumus na dno jame izasaditi biqku. Dobro

zaliti posle sa|ewa.Izbegavati sa|ewe upodru~jima sa kasnimmrazevima koji moguuni{titi cvetne pupoqke.Sadi se pojedina~no, kao`iva ograda, zaklon, umalim grupacijama, zbogranog cvetawa i izuzetnoprijatnog mirisa.

Nega: svakog prole}adodajte sloj komposta ilimal~a ispod biqke. Naprole}e jorgovanprihraniti |ubrivima kojasu bogata fosforom da bipodstakli cvetawe. Poslecvetawa ponoviti |ubrewekompleksnim |ubrivom.

Upozorewe: previ{e azotau |ubrivu prouzrokova}eslabije cvetawe i pove}atilisnu masu.

Pri orezivawu granatreba biti oprezan zato{to jorgovan na mladimgranama obrazuje cvetovetek posle tri godine. Ako`elimo podmladiti biqku

uklawa se samo jednatre}ina starih grana, svakegodine, posle cvetawa.Jorgovani i bez orezivawa,obilno cvetaju. Ukoliko jeneophodno orezivawe da bipopravili oblik biqke,ili se biqka koristi zaneformalnu `ivu ogradu,orezati odmah poslecvetawa.

Razmno`avawe:vegetativno(polo`enicama) ikalemlewem.

Simbolika: Jorgovansimbolizuje prijateqstvo i~isto}u. Beli jorgovan -nevinost. Pokloniti `enibeli jorgovan zna~iizraziti qubav spo{tovawem.

Svetloqubi~astijorgovan: moje srce je itvoje. Purpurni:uzbu|enost.Pokloniti devojcipurpurni jorgovan, znak jeprosidbe. On donosi sre}uqubavnom paru.

Upotreba: nekada seekstrakt sorte jorgovana saduplim cvetom (koji seposebno uzgajao) koristioza proizvodwu sapuna,kupki, krema i parfema.Pre 40 godina, nau~nik DanMorgan je uspeo dasintetizuje ekstrakt koji jeu potpunosti odgovaramirisu jorgovana. On se idanas koristi zaproizvodwu parfema.

URE\EWE

Весело дечје царствоObradujte va{e mali{ane

i pretvorite wihov kutak ude~je carstvo. Polaznata~ka neka vam budefunkcionalnost prostora,koji bi trebalo dazadovoqava svakodnevnepotrebe va{eg deteta. Vrloje va`no da sobu ure|ujetekonsultuju}i se sa detetom i

da po{tujete wegov ukus,izbor boje i desena.¸ Najbitnije je da dete

ima dovoqno prostora zakretawe, jer }e se usuprotnom ose}ati sputano.Da bi imalo dovoqno mestaza igru, dru`ewe iobavqawe svakodnevnihaktivnosti, odaberite

multifunkcionalanname{taj (krevet sa fiokomu koju je sme{ten dodatnidu{ek ili krevet na spratispod kojeg mo`e da staneradni sto ili polica zakwige i dr). Vodite ra~unada ivice name{taja buduzaobqene, a stakloizbegavajte.¸ Deca vole vesele i jake

boje, a nau~nici su ipotvrdili da intenzivnitonovi poboq{avajukoncentraciju i popravqajuraspolo`ewe. Zato kutak zamali{ane dekori{itewihovim omiqenim bojama,na prozore stavite zavese usli~noj nijansi i odaberiteposteqinu veselog desena.¸ U sobi za najmla|e mora

da bude dovoqno prostora zaodlagawe stvari, sportskihrekvizita, {kolskogpribora ili igra~aka. Uprotivnom, rizikujete da utoj prostoriji uvek budukr{ i lom. Pravo re{ewe su{arene plasti~ne ikartonske kutije ili ukrasnepletene korpe, koje mo`eteda smestiti ispod kreveta,na orman, na police ili daih jednostavno pore|ate du`zida.¸ Da bi dete imalo gde da

prima goste, u sobu smestite"lejzibeg" foteqe, koje nisuskupe i ne zauzimaju mnogoprostora, izuzetno su lake i

pogodne za preme{tawe iproizvode se u raznimbojama.¸ Radni sto mora da bude

u blizini prozora da bidete imalo za rad dovoqnoprirodnog svetla.Pozicionirajte ga tako dadete bude licem okrenutovratima, kako bi imalouvid kada i ko ulazi u sobu,jer su psiholozi ustanovilida su mali{ani koji sedele|ima okrenuti vratimanesigurni.¸ Zid sobe nemojte da

"gu{ite" mnogobrojnim

fotografijama va{eg detetau raznim uzrastima, ve} gaukrasite pohvalnicama idiplomama, crte`ima ipesmicama ili veselimposterima sa motivimaomiqenih crtanih junaka.¸ Svakih nekoliko

meseci promenite ne{to usobi: raspored name{tajaili polica na zidu, unesitenove sitnice, stavite novetapete, zavese ili tepih.Deca vole promene iobradova}e ih svaka, pa inajmawa.

M. Pavkovi}

NOVO

Трендибоје

Na Sajmu gra|evinarstvau Beogradu (15. do 19.aprila) pod svodovima hale3, kompanija "Jub" }eposetiocima da predstavinove proizvode iz bogatepalete boja.

Poznati proizvo|a~ jepripremio nekolikonoviteta: "Jupol trend"postojanu boju, koja se lakonanosi i proizvodi u devetnovih atraktivnih nijansi,dok su za de~ju sobupredvi|eni potpunone{kodqivi "Jupol junior"pastelni tonovi, kojiomogu}avaju zdravumikroklimu.

Fasadna obloga"Jubizol" predstavqatoplotno-izolacionisistem, {tedi energiju do40 odsto, lako se nanosi iodr`ava, a sastoji se od:stiropora ili mineralnevune, armaturne mre`ice,"unigrund" podloge,dekorativnog maltera...

Od ove godine kompanija"Jub" otvorila je dizajn-studio, gde zainteresovanimogu da mewaju svoj dom uzasistenciju stru~nih licai pomo}u kompjuterskogprograma.

Кад пролећезамирише на

јоргован...

dipl. in`. Ivana ^olovi}

GASTRONOMIJA NOVOSTI • Nedeqa, 13. april 2008. XIIIXII NOVOSTI • Nedeqa, 13. april 2008.

Na ovim stranama objavqujemo i va{eodabrane recepte.

Tri najzanimqivija predloga svakogmeseca nagradi}emo

vrednim poklonima.Pi{ite nam i {aqite svoje

recepte na adresu:“Ve~erwe novosti” (za “@ivot plus”)

Trg Nikole Pa{i}a 7, 11.000 Beograd

^ITAOCI KUVAJU

Пуњени шампињониPotrebno: 1 kg {ampiwona (krupnijih), 1 glavica

crnog luka,200 g sti{wene {unke, 1 jaje, 1 ka{ikapavlake, 150 g ka~kavawa, za~ini (vegeta, biber,per{unov list).

Sa {ampiwona odvojti no`ice, iseckajte ih nakockice i izdinstajte ih s glavicom luka, u tododajte i seckanu {unku, za~ine (vegetu, biber,per{unov list), sve po ukusu. Kad je gotovo, dodajtecelo jaje i ka{iku pavlake.

Kape {ampiwona malo posolite i pore|ajte utepsiju namazanu puterom i pecite u rerni na 200stepeni, oko 20 minuta, a zatim stavite nadev, papreko nadeva rendati ka~kavaq i stavite da se zape~eu rerni. Otprilike ide jedna ka{ika nadeva na svaki{ampiwon.

Валдорф салатаPotrebno: dva komada

belog pile}eg mesa(obareno i iseckano narezance), 1 kisela jabuka,ise}i na kocke, 2 kolutaananasa iz konzerve, na

kocke, 1 majonez - 100 g, 2pavlake, 30 g seckanihoraha, so, biber.

Priprema: Svesastojke pome{ati islu`iti hladno.

Капри тортаPotrebno: 3 mala pakovawa pi{kota, 100 g

~okolade, 100 g margarina, 2 pudinga od jagode, 150 g{e}era u prahu, 1 l soka od jagode, 3 `umanca, 1{oqica mleka, 2 {laga.

Puding se skuva u 1/2 litre soka od jagode. Kad seohladi, doda se 100 g margarina izra|enog sa 50 g{e}era u prahu. A na pari se skuvaju `umanca sa 100g {e}era i 100 g ~okolade i doda se {oqica mleka dabi bilo te~no. Pi{kote se uma~u u sok od jagode, pase preko poprska fil od ~okolade, pa fil od jagode ina kraju pi{kote preko kojih ide {lag.

Magdalena Gak, Ru`e [ulman 13/34, Zrewanin

Potrebno: 1 kgo~i{}enog spana}a, 500 gkukuruznog (projinog)bra{na, 200 g mladogkravqeg sira, 100 gkajmaka, 2 dl kiselepavlake, 5 dl mleka, 3sve`a jaja, so, margarin,uqe i ov~je kiseo mleko.

Iseckati spana} ilizeqe, posoliti iostaviti da otkapqe.Kukuruzno bra{nopreliti vru}im mlekomi staviti da odstoji 15minuta.

Izgwe~en sir, kajmak ipavlaku izme{ati,dodati 1 dl uqa i sve`a`umanca, posoliti poukusu, opet izme{ati,

dodati kukuruznobra{no popareno mlekomi izme{ati `itko testo,pa na kraju dodatispana} i ume{ati snegulupanih belanaca.

Testo razliti umargarinom podmazanomplehu, odozgo preliti{oqicom mleka istaviti u vru}u pe}nicuda se na 200 stepeni pe~e45 minuta dok neporumeni. Ostaviti uotvorenoj pe}nici da sezeqanica prohladi, pajo{ toplu ise}i nakocke.

Poslu`iti komadezeqanice uz ov~je kiselomleko.

Проја са спанаћемPotrebno: 4 {oqe belog kukuruznog bra{na (projinog),

4 {oqe p{eni~nog mekog bra{na, 300 g sitnog kravqegsira, 200 g feta sira, 150 g ka~kavaqa za picu, 4 sve`ajaja, 800 o~i{}enog spana}a, 4 ~ena belog luka, gaziranamineralna voda, mlev. biber, so, uqe.

Izme{ati oba bra{na, mladi i feta sir, jaja itoliko mineralne vode da se dobije `itko testo, paposoliti i pobiberiti.

Iseckati spana} i pr`iti na vrelom uqu 1-2 minuta,posuti iseckanim belim lukom i sve`e mlevenim belimbiberom, prome{ati i skloniti sa vatre.

Polovinu testa razliti u podmazan pleh, rasporeditiodozgo spana}, posuti nastruganim ka~kavaqem,prekriti ostatkom testa i izravnati.

Staviti u vrelu pe}nicu da se pe~e na 200 stepeni 40minuta da se oformi korica, zatim izbosti viqu{komna nekoliko mesta i jo{ 20 minuta pe}i da porumeni.

Poslu`iti ise~enu toplu proju, kao predjelo ili kaododatak uz glavno jelo.

Mirjana Serafimovi},Sibiwanin Janka 11, Beograd

GASTRONOMIJA

Укусни залогајчићи од меса[KOLA KUVAWA

DESERT

Шпански кремPotrebno je: 50 g gustina, 750 ml mleka, 6 `umanaca, 50 g +

4-5 ka{ika {e}era, strugane kore od pola, dobro opranog,limuna.

1. Gustin razmutite u 150 ml mleka. @umanca i {e}erumutite u kremastu smesu, pa stavite s razmu}enim gustinom.2. Preostalo mleko stavite da se kuva sa struganom koromlimuna, pa kad prokqu~a skinite sa vatre i sastavite sumu}enim `umancima, uz stalno me{awe. 3. Vratite na vatru

i kuvajte na laganoj vatri, da dobijete ne mnogo gust krem. 4.Sud skinite s vatre i ostavite da se hladi, a mo`ete dastavite i u sud sa hladnom vodom da se krem ne zgusneprevi{e. 5. Krem razlijte u ~inijice i pospite {e}erom, pa{e}er karamelizujte plamenom brenera ili {e}er posebnokaramelizujte i prelijte u tankom sloju po kremu. Kremservirajte rashla|en.

UKUSNO

Месо у винуZa 4 osobe: 800 g

june}eg mesa, so,biber, 2 ka{i~icealeve paprike,ka{ika bra{na, 180g crnog luka, 50 gbutera, 200 mlbelog vina, 250 mlsupe, 200 ml slatkepavlake za kuvawe,vla{ac, 125 g kremsira.

1. Ise~eno mesona kocke posolite,pobiberite,pospite alevompaprikom ibra{nom, paizme{ajte. 2.

Seckan crni luk izdinstajte na umerenoj temperaturi,pa dodajte pripremqeno meso i dinstajte, uzpovremeno me{awe. 3. Zatim, prelijte belim vinom,prome{ajte, dodajte supu i otklopqeno kuvajte 25minuta. 4. Sipajte pavlaku i nastavite s kuvawem jo{25 minuta. Pre servirawa ume{ajte krem sir,posolite i pobiberite.

Палачинке са јабукама

Za 4 osobe je potrebno: 4 nakisele jabuke, 200g bra{na, 2 jajeta, 150 g kristal {e}era, 1supena ka{ika uqa, 2,5 dl mleka, 1 ka{ikasirupa od naranxe ili vi{we, cimet, so.

1. U dubqoj ~iniji, drvenom ka{ikompome{ajte bra{no i jaja. Dodajte 100 g {e}era,ka{iku uqa i malo soli.

2. Dobroumutite smesupostepenododaju}i hladnomleko i ka{ikusirupa po `eqi.Ukoliko imagromuqica,procedite krozcediqku tako dasmesa postaneglatka. Ostaviteda odstojinajmawe 3 sata ufri`ideru.

3. Neposrednopre pe~ewapala~inkioqu{tite jabuke, prepolovite ih, izvaditesemenke. Potom ih narendajte u zasebnoj~iniji.

4. U rendane jabuke dodajte preostali {e}eri dobro prome{ajte. Dobijenu smesu dodajte utesto za pala~inke.

5. U dobro zagrejani tigaw sipajte malo uqai pecite debqe pala~inke. Poslu`ite dok sutople. Po `eqi dodajte po ka{iku umu}eneslatke pavlake i pospite cimetom.

Зељаница са пројиним брашном 1. Пилећа прса са паприком

Za 4 osobe je potrebno: 800 g belog pile}eg mesa, 1 glavica crnog luka, 50 g bra{na, 1 mesnata `uta paprika, 1 crvenapaprika, 1 kutla~a pile}e supe, 2 ka{ike aromati~nog sir}eta, 1gran~ica majorana, maslinovo uqe, so i biber.

1. Iseckajte crni luk i propr`ite u {erpisa malo uqa. Potom izvadite luk iodlo`ite u ~iniji. Iseckajte mesona kockice jednake veli~ine,uvaqajte ih u bra{no ipropr`ite u {erpi dok neporumene. Povremeno ihprome{ajte drvenomka{ikom kako bi sepodjednako ispr`ili sasvih strana.

2. Zatim dodajte crni lukkoji ste prethodnopropr`ili, papriku iseckanuna {nite, prome{ajte, kratkoprodinstajte sve zajedno iprelijte sir}etom.

3. Dodajte i kutla~u vrele supei kuvajte na tihoj vatri oko 20 minuta.Na kraju za~inite listi}ima majorana,posolite i pobiberite po `eqi i sklonite sa vatre.

Телеће месо са поврћем и печуркама

Савршен резултат1. Birajte meso "pro{arano" masno}om jer ga

ona prilikom kuvawa ~ini mek{im i ukusnijim.2. Da bi meso bili podjednako kuvano,

isecite ga na komadi}e iste veli~ine. Zatimsve komadi}e uvaqajte u bra{no i dobroprotresite u situ kako biste eliminisalisuvi{no bra{no.

3. Dok se meso dinsta, imajte uvek pri ruci{oqu vrele vode i povremeno dolijte kadaprimetite da se meso lepi za dno {erpe ipoprima rumenu koricu.

Резанци са младим луком

Za 4 osobe je potrebno: 250 g rezanaca, 4 strukamladog crnog luka, 80 g crnih maslina bez ko{tica,maslinovo uqe i biber.

1. O~istite crni luk, odstranite perje i nare`iteluk na koluti}e. U tigawu zagrejte malo uqa ipropr`ite luk nekoliko minuta na jakoj vatri. Zatimdodajte krupno seckane masline i ostavite na vatri jo{minut, dva.

2. U me|uvremenu obarite rezance, procedite isipajte u tigaw s lukom. Sve zajedno prodinstajteminut, dva na jakoj vatri stalno me{aju}i. Pobiberitepo `eqi i poslu`ite kao prilog uz piletinu.

Куглоф одкускуса

Za 4 osobe je potrebno: 1velika ~a{a prethodno skuvanogkuskusa, 1 ~en belog luka, 1quta papri~ica, 30 g butera,maslinovo uqe i so.

1. U {erpi zagrejte dokqu~awa 2 ~a{e vode saprstohvatom soli i ka{ikomuqa. Kada voda prokqu~asklonite sa vatre, sipajtekuskus, poklopite i ostavite danabubri (od 4 do 5 minuta).Iseckajte papri~icu i beli luki dodajte u kuskus zajedno sabuterom. Prome{ajte i podeliteu ~etiri kalupa koje steprethodno podmazali. Ostaviteda odstoji nekoliko minuta ipotom izru~ite na tawir.

2. Јагњеће месо салуком и каријем

Za 4 osobe je potrebno: 800 g jagwe}eg mesa, 600 gsitnijeg crnog luka (o~i{}enog, pola ~a{e crnog vina,1 ~e{aw belog luka, 2 gran~ice ruzmarina, 1 lovorovlist, 1 ka{i~ica karija, 40 g butera, so i biber.

1. Isecite meso na jednake komadi}e i propr`ite u{erpi na buteru zajedno sa o~i{}enim glavicamacrnog i ~e{wem belog luka.

2. Dodajte gran~icu ruzmarina i lovorov list iprelijte vinom: kad alkohol ispari poklopite idinstajte na tihoj vatri oko pola sata. Povremeno, popotrebi, dolijte toplu vodu da meso ne zagori.

3. Zatim dodajte ka{i~icu karija, prome{ajte iostavite da se kuva jo{ desetak minuta. Posolite ipobiberite po `eqi i sklonite sa vatre.

Ароматичнепрженице

Za 4 osobe je potrebno: 4 velike kri{ke seqa~koghleba, 2 jajeta, 2 dl mleka, 1 ~en belog luka, 1 gran~icaruzmarina, 1 veza `alfije, maslinovo uqe, so i biber.

1. U dubokoj ~iniji umutite jaja sa prstohvatom soli ibibera. Dodajte sitno iseckani beli luk, ruzmarin i`alfiju. Prelijte mlekom i umutite. Isecite kri{kehleba napola, umo~ite ih u umu}ena jaja i mleko dok sepotpuno ne natope.

2. U teflon tigawu zagrejte malo uqa i propr`itehleb tako da dobije podjednako rumenu boju sa obestrane i postane hrskav.

Za 4 osobe je potrebno: 800 g tele}eg mesa, 1 glavicacrnog luka, 60 g pancete iseckane na kockice, 2 {argarepe,1 koren celera, 300 g {ampiwona, pola ~a{e belog vina, 50g bra{na, 20 g butera, pola ~a{e supe, 1 vezaper{una, uqe, so i biber.

1. Sitno iseckani crni luk ikockice pancete propr`ite u {erpi smalo uqa. Posle nekoliko minutaizvadite pancetu i sa~uvajte uzasebnoj ~iniji.

2. Isecite meso na kocke,pospite bra{nom, sipajte u{erpu sa lukom, dodajte buteri propr`ite. Zatim ponovododajte pancetu, prelijte vinomi ostavite da se kr~ka na tihojvatri.

3. O~istite {argarepu i celer,isecite ih na duguqaste komadi}e idodajte u {erpu sa mesom. Pobiberite,prelijte vrelom supom i dinstajte desetak minuta.

4. O~istite pe~urke, presecite ih napola i dodajte u{erpu. Kuvajte jo{ desetak minuta, zatim posolite,dodajte seckani per{un, dobro prome{ajte i sklonite savatre.

DECA NOVOSTI • Nedeqa, 13. april 2008.XIV

SAVET STRU^WAKA

PsihologMajda Jane`i}

Када јевреме за

прву љубав?Na{ sin ima 16 godina i jo{ ga ne interesuju

devoj~ice. Da li je to normalno?Kristina, Novi Beograd

Po mi{qewu ve}ineroditeqa, u doba pubertetawihove dece sve "vrvi" odzaqubqivawa i prvih"pravih" qubavi. Ima tu,naravno, dosta istine, alije ta~no i da se prose~namlada osoba prili~no"na~eka" dok ne stigne dotoga da mo`e da se pohvalikako ima devojku ilide~ka. Mnogo je razlogazbog kojih adolescentirelativno te{ko pronalaze"srodnu du{u", a ja }u vasupoznati sa nekima od wih.To bi trebalo da vampomogone da boqe razumetesvog sina i da ga ohrabrite(ako treba):¸ Na po~etku puberteta

suprotan pol se do`ivqavakao velika nepoznanica.

Verovatno ste ~uli dagrupa devojaka ume daizjavi kako su mladi}idosadni, stalno pri~aju osportu i sl. Isto tako, izugla mladi}a, devojke sunezanimqive, uobra`eneitd. U ovoj fazi se zbogtoga mladi qudi ~estodru`e samo sapripadnicima svog pola iu tome nema ni~eg lo{eg.¸ Mladi}i i devojke

sazrevaju razli~itombrzinom. Nije tajna dadevojke (u proseku) prepo~iwu da pokazujuinteresovawe za suprotanpol, ali "prime}uju"uglavnom starije mladi}e.Tako de~aci istog uzrastaprakti~no ostaju "kratkihrukava", jer su mla|edevoj~ice jo{ "klinke" zawih, a verovatno}a da

osvoje stariju devojkuprakti~no je ravna nuli.¸ Tolerancija na

razli~itost je niska. Iakomladi qudi umeju "daizlude" svoje roditeqeneobi~nim stilomobla~ewa, frizurom ilimuzikom koju slu{aju, onisu prili~no netolerantniprema svojim vr{wacimakoji nisu "u wihovomfazonu". Zbog toga sede{ava da, na primer, nekide~ko "otkida" na nekudevojku, ali po{to onaslu{a razli~itu muziku odwega ili izlazi na mestakoja se wemu ne dopadaju,oni "nemaju o ~emu dapri~aju". Tako wihova"qubavna pri~a" propada ipre nego {to je po~ela.

¸ Mladi qudi krijusvoju zaqubqenost zbogzadirkivawa odraslih.Vodite ra~una o ose}awimaadolescenta, jer ih je veomalako povrediti. Odrasliponekad zanemaruju ovu~iwenicu i postajunesmotreni i grubi usvojim komentarima kadaotkriju da se wihovo detezaqubilo. Zbog toga onoima potrebu da svoju"intimu" zadr`i samo zasebe pa je tako mogu}e da seva{em sinu svi|a nekadevoj~ica, samo vi to jo{ne znate.¸ Nadam se da su vas ova

obja{wewa bar maloumirila, a mo`da su iotvorila novu temu zarazgovor sa va{im detetom.U oba slu~aja, bi}e odkoristi...

DE^JA @URKABli`i se ro|endan va{eg

sin~i}a ili k}er~ice, a vijo{ niste smislili kakvuzabavu da organizujete? Evonekoliko ideja koje }eusre}iti va{e dete, vamau{tedeti malo vremena ipomo}i vam da izbegnetenered u ku}i.

Od 3 do 5 godinaOrganizovati zabavu za

ovako malu decu zahtevamnogo truda i strpqewa.Da bi `urka uspela,pozovite najvi{e desetorodece.Iz prostorije u kojoj}e biti deca iznesiteglomazne foteqe i po podurasporedite jastu~i}e iliplasti~ne stoli~ice.Ukrasite sobu balonima iukrasnim tra~icama uraznim bojama. [to sehrane ti~e, umestoklasi~nih sendvi~a kojinisu najpogodniji za sasvimmalu decu, radije napravitepicu i izre`ite je na sitnekomadi}e (oko 30 komada),dodajte 30 kanapea sa{unkom i sirom, 500 gka~kavaqa iseckanog nakocke i nekoliko kesicasmokija. Od slatki{anapravite vo}nu ili kremtortu i poslu`ite je na{arenim kartonskimtawiri}ima. Za pi}eposlu`ite negazirane vo}nesokove u plasti~nim

~a{ama. A {to se igarati~e, predlo`ite im dane{to pevaju, recituju ilida nekoga imitiraju, ili dasvako dete ne{to nacrta.Da bi `urka protekla bezincidenata, zadu`ite dve

ili tri odrasle osobe dabrinu o deci.

Od 6 do 8 godinaU ovom uzrastu deca vole

originalne `urke. Zato,ako imate vremena, sobu za

`urku ukrasite u bojamatima za koji dete navija ilislikama wegovih omiqenihcrtanih junaka. Za 10 decenapravite oko 40 sendvi~asa {unkom i pr{utom,nabavite 1 kg malih pica, 1

kg pomfrita i 2 kilogramasitnih grickalica. Odslatki{a nabavite ilisami napravite veliku kremtortu. Za pi}e nabavite:tri velike fla{e koka-kole, tri fla{e gaziranogsoka od naranxe, tri litrasoka od naranxe i nekolikoboca mineralne vode. A{to se igara ti~e, ako ste umogu}nosti, iznajmiteanimatore. Ili, ako to nemo`ete da priu{tite,predlo`ite im dru{tveneigre kao {to su:pantomima, gluvi telefon,asocijacije, kviz...

Od 9 do 12 godinaOvo je uzrast kada su deca

dovoqno velika da samaodlu~e koga }e da pozovu:uglavnom to bude ~itavrazred ili gomila drugara.

A za toliko mnogo zvanicapotreban je veliki prostor.Ako nemate odgovaraju}uprostoriju u stanu, najboqeje da `urku organizujete unekom lokalu. [to se hraneti~e, ra~unajte da je zadesetoro dece potrebnopedesetak sendvi~a, ve}iposlu`avnik malih pica iposlu`avnik sa raznimsitnim grickalicama. I nakraju, jedna velika, lepoukra{ena torta. Za pi}eposlu`ite sokove imineralnu vodu (neka detesamo odabere vrstu ikoli~inu sokova). A zabava?Deci ovog uzrasta jedovoqno da imaju dobrumuziku i prostor za igru.Da bi sve bilo podkontrolom, zadu`ite dveodrasle osobe da brinu oredu.

PITALICE

О травама ипингвинима

За нежну кожубез црвенила

Bebina ko`a je ne`na i osetqiva, i zato zahteva posebnunegu. Mnoga istra`ivawa su pokazala da deca imaju veomasuvu ko`u, bar u jednom periodu, tokom prve dve godine. Dabiste spre~ili perutawe, iritacije i crvenilo na bebinojko`i, veoma je va`no da je negujete adekvatnimproizvodima. Novi "nivea bebi nutri senzitiv" proizvodisu veoma blagi, ne naru{avaju prirodni za{titini omota~bebine ko`e i sadr`e kvalitetne supstance, koje supa`qivo odabrane i dermatolo{ki ispitane.¸ Losion za prawe ne`no ~isti i umiruje osetqivu ko`u

i kosu bebe. Sadr`i prirodne omega-6 masne kiseline.Inovativna formulacija losiona spre~ava isu{ivaweko`e i posebno je napravqena za osetqive bebine o~i.¸Mleko za telo hrani i {titi veoma osetqivu ko`u

beba. Lako se razmazuje, a ko`a ga brzo upija. Osim omega-6masnih kiselina, sadr`i i pantenol koji umiruje ko`u.Pogodan je za negu suve i ko`e sa atopijskim promenama.¸ Intenzivna krema trenutno umiruje pocrvenelu,

ispucalu i iritiranu ko`u. Formulacija ovog proizvodapoma`e i u spre~avawu svraba. Zahvaquju}i sadr`ajupantenola, ekstrakta maslinovog uqa i cink-oksida pru`ai za{titu u predelu pelena i zaustavqa razmno`avawebakterija.

Da li pingvini lete?Jednu od najneobi~nijihporodica u ~itavompti~jem svetu ~inepingvini. Ima 17 vrstapingvina i nijedna ne mo`eda leti, ali zato im je telou obliku torpeda, pa suizvanredni pliva~i. Na

suvom obi~no stojeuspravno i kre}u sehodaju}i ili poskakuju}i,dok se na ledu ponekadispru`e i klize kao sanke.Neki pingvini mogu daplivaju brzinom ve}om od

40 km na sat. Koja je travanajvi{a? Najvi{ipredstavnik porodicetrava je bambus: neke vrstedose`u visinu od 35 m! Ove"travke" imaju tvrdo,drvenasto stablo i kaomladice rastu jedan metardnevno. Bambusi poti~u iz

isto~ne Azije, ali danasrastu u gotovo ~itavomsvetu gde je klima umerena.Koriste se kao ba{tenskebiqke, ali i za jelo iizradu name{taja.

M. Va.

NOVO

Забава и клопа ускладу са узрастом

Pantomima, gluvitelefon, asocijacije ikviz, najzgodnije igre

××

TESTNOVOSTI • Nedeqa, 13. april 2008. XV

Najvi{e krugova

Ma{toviti ste

Sposobni ste da od starog napravite novo na potpunooriginalan na~in. Uvek ste puni ideja i dovoqno je da samoskicirate ono {to `elite da napravite, i da se bacite na posao.Ne volite da vam neko komanduje i da radite po tu|iminstrukcijama. Uzdate se u svoju ma{tu i kreativnost i imatepotpuno poverewe u va{ kriti~ki duh. Ukratko, kada ne{topravite, nemate unapred zacrtan ciq, nego se potpunoprepu{tate ma{ti. Va{e ideje su veoma efektne, ali,prizna}ete, va{a dela ~esto deluju kao nedovr{ena.

Najvi{e kvadrata

Perfekcionista

Nema {anse da se upustite u neki posao, a da pre toga nistenabavili sav potreban materijal i konsultovali se sastru~wacima. Veoma ste organizovani i {to se samog poslati~e, sve je kod vas dovedeno do savr{enstva. Metodi~ni ste,napredujete korak po korak, bez `urbe. Bez straha se upu{tateu posao, ali po{to `elite da efekat bude savr{en,poklawate preteranu pa`wu i sebi ne dopu{tate nikakvugre{ku. A kada se to slu~ajno desi, u stawu ste da sve uraditeiz po~etka.

Najvi{e zvezdica

Prakti~ni ste

@ivog ste duha, uvek spremni na akciju. Za vas nemabezizlaznih situacija ni nere{ivih problema. Po prirodiste prakti~ni, umete da improvizujete i lako nalazitere{ewe za sve ku}ne zagonetke. Vi ste kraq(ica)snala`qivosti, a svojom spretno{}u zadivqujete okolinu.Ve{to rukujete svim alatom, a majstorije sa ~eki}em i{rafcigerima za vas su de~ja igra. O~igledno, od malih noguste razvijali svoje konstruktorske sposobnosti i dobijalipohvale za razne "rukotvorine".

TEST

1 Bez i~ije pomo}i, ve} mo`ete da...

a) montirate policub) promenite raspored

name{taja u stanu (pomeritefri`ider, kau~...)

v) promenite gumicu na slavini

2 Kada `elite da ne{topromenite u stanu, trudite se da...

a) izbacite sav glomazanname{taj i ostavite samonajpotrebnije stvari

b) name{taj bude funkcionalani udoban

v) unesete {to vi{e neobi~nihdetaqa i stvorite bajkovituatmosferu

3 Kada po`elite da samikre~ite stan, va`no vam je...

a) da imate dovoqno slobodnihdana da bez `urbe uradite sve{to planirate

b) da pre toga folijomza{titite name{taj i podove

v) da se pre toga posavetujete sastru~wakom

4 Po va{em mi{qewu, biti samsvoj majstor ili "imatispretne ruke" je dobro jer...

a) omogu}ava da tako u{teditenovac

b) pru`a priliku da poka`eteskriveni talenat

v) ne morate da zovete majstoreza svaku sitnicu

5 U {koli, na ~asovimatehni~kog obrazovawa, bili ste...

a) vrlo marqivib) rasejaniv) savr{eno spretni

6 Va{ radni sto je...

a) neuredan, pun sitnica za kojeste "emotivno" vezani

b) uvek uredanv) skoro prazan, na wemu

dr`ite samo najneophodnijipribor

7 Gde najradije ka~ite ogledala?

a) na vratima plakara, tako jenajprakti~nije

b) na zidu, gde biste ina~e, dabi soba delovala prostranije

v) svejedno gde, va`no je samo daogledalo ima pozla}enstarinski ram

8 Kada kuvate za prijateqe...

a) strogo se pridr`avaterecepta

b) volite da improvizujete iuglavnom ne{to "smu}kate" uposledwem trenutku

v) volite da eksperimenti{etei pripremate nova jela,neobi~nih ukusa

9 Se}ate se da su vam dok stebili mali, roditeqi ~estogovorili...

a) nemoj da radi{ dve stvariistovremeno

b) ne pokazuj prstomv) ne diraj to, pazi da ne{to ne

slomi{

10 Va{a glavna mana je:

a) nemate ose}aj za orijentacijub) nikada ne ~itate uputstvo za

upotrebu pre nego {topo~nete da koristite nekiaparat

v) smotani ste kao da imate dveleve ruke

11 Sa kojim alatom se najboqesnalazite?

a) sa kle{timab) sa bu{ilicomv) sa ~eki}em

12 Po prirodi ste...

a) idealistab) perfekcionistav) materijalista

13 Ako ne postignete `eqenirezultat...

a) odustajete od daqeganga`ovawa

b) udvostru~ujete naporv) tra`ite drugo re{ewe

14 Majstorisawe po ku}i je za vas...

a) na~in opu{tawa

b) izazovv) ne{to {to je neizbe`no

15 Voleli biste...

a) da idete na kurs zausavr{avawe u ku}nimposlovima

b) da imate svoju radionicuv) da napravite izlo`bu svoji

radova

Kad-tad, svako od nas do|e u situaciju da ne{toza{rafi,popravi, sklopi i bude sam svoj majstor. Ali,nisu svi podjednako ve{ti. Kako se vi snalazite saalatom? Da li ste od onih koji sve {to zamisle odmah inaprave ili ste toliko smotani da posao stalno odla`etea kada radite, napravite vi{e {tete nego koristi? Na{test }e vam pomo}i da otkrijete kakav majstorskipotencijal se skriva u vama

Какав сте ви мајстор?

A B V

Iako se obo`avateqkelepolikog ~etrdesettrogo-di{weg bejrutskog kreato-ra Elija Saba jo{ nisu od-morile od sna`nih impre-sija koje je donela kolekci-ja za prole}e-leto 2009, akoje jo{ nismo ni od`ive-li, ve} pristi`u nove kre-acije iz revije za jesen izimu 2009/2010, koje, do-slovce, oduzimaju damamadah.

Eli Sab, pre svega, obo-`ava `ensko telo i `ensku

prirodu. Stoga on vi{evaja i pro`ivqava svakusvoju kreaciju nego {to jekroji i {ije. Uprkos ~i-wenici da su wegove ko-lekcije ujedna~ene po tka-

ninama i prate}im deta-qima, svaka je predmetobo`avawa za sebe. Wegoveforme ukazuju na inspira-ciju koju crpi iz isto~-wa~ke i anti~ke kulture.Wegove `ene obna`enihramena, kolena, jedne mi-{ice ili jednog bedra na-lik su najlep{im gr~kimbogiwama. Wihov gracio-zni hod dodatno dinamizu-je haqine daju}i „nositeq-ki“ neprikosnovenu otme-nost. Nabori koje Sabformira oko ramena, vra-

ta ili grudi sa prirodnommeko}om uokviruju najlep-{e delove `enskog tela.[lep koji prati gracio-zni hod jeste jedna vrstaSabovog za{titnog znaka.Mo`da wegova umetnostpo~iva i na po{tovawujednostavnosti i neoptere-}enosti detaqima. Svakawegova haqina zaslu`ujepa`wu koju ne}e odvu}iglamurozni {e{ir, neo-bi~na frizura ili preek-stravagantna {minka. Onje posve}enik `enskom te-lu i haqini koju kao daoblikuje na telu direktno.

Wegova sredwa imena za-sigurno su luksuz i moder-nizam. U svetu visoke modesmatraju ga vrlo ozbiq-nim, skrupuloznim kreato-rom jedinstvene vizije iose}aja za formu. Prvi bu-tik haqina i ven~anicaotvorio je ve} kao osamnae-stogodi{wak zaposliv{idesetoro pomo}nika. Nepo-sredno posle toga debito-vao je kolekcijom kojom jepokazao da wegovo iskustvoi razumevawe visoke modedaleko prevazilaze wegovemlade godine, a u medijimaje predstavqen kao „genija-lac“. Wegove rasko{ne,`enstvene, glamurozne toa-lete odmah su privukle naj-poznatije princeze sveta.

Devedesetih godina u~e-stvovao je na velikim ita-lijanskim modnim prezen-tacijama i revijama, a od1998. godine jedan je od naj-`eqenijih kreatora svetskescene otkada i distribuira

svoje kolekcije u Parizu,Londonu, Moskvi, Madri-du, Los An|elesu, Wujorkui Hongkongu. Jedini je nei-talijanski ~lan presti`neorganizacije „Kamera naci-onale dela moda“ i pariske„[ambr sindikal“. Odmarta pro{le godine wego-ve modne sawarije mogu sena}i u jednom drevnom pa-riskom zdawu na Jelisej-skim poqima, sa kojim suzbog svog modernizma uosmi{qenom i doziranomkontrastu. Ipak, Sab je

ostao veran svom kolorit-nom podnebqu i kulturnomkrugu iz kojeg je potekao -Bejrutu, kojeg, uostalom, srazlogom i zovu „Parizom

Bliskog istoka“. Wegovemuze su neobi~ne romanti~-ne sawarke sa rafinira-nim, negovanim i skupimukusom, i istinske prince-

ze: Kristina Agilera, Bjon-se, [arliz Teron, XesikaSimson, Katrin-Zita Xo-uns, jordanska kraqica Ra-nija, princeza Stefani odMonaka, Eva Longorija.

Hale Beri definitivno jelansirala Sabovo ime u ho-livudsku orbitu primiv{i„Oskara“ 2002. godine u Sa-bovoj haqini.

Najve}e priznawe kojejedan kreator mo`e daiznudi na velikoj modnojsceni koju karakteri{erafinirana, ali dubokasujeta, jeste priznawe ko-lega. Eliju Sabu upravo jeto po{lo za rukom - iza-zvao je duboko divqewe ka-ko najsjajnijih kreator-skih zvezda koje `ele da

ba{ on hoda wihovim bu-levarima slave, tako ionih koje se ra|aju na mod-nom nebu, a koje `ele dakrenu put zvezdanog prahaopalog sa Sabovog krea-

torskog magi~nog {tapi-}a. Uz to, Eli Sab je iodani porodi~ni ~ovek,mu` i otac, koji svakod-nevno u`iva u dru{tvutrojice sinova. Mo`da }ei oni na ne{to jednostav-niji na~in koji ne morabiti i mnogo sre}niji ne-go {to je bio put wihovogoca, seckaju}i zavese istoqwake kao {to je to ~i-nio mali Eli, sti}i dosjajnih, koje o~igledno nemoraju biti uvek klizave,pariskih pista.

Letwa rapsodija haqinaProle}na kolekcija za ovu godinu donosi uobi~ajenu paletunajfinijih materijala: {antili ~ipku, `or`et, krep de {in,{antung, muslin i gre` svilu, organdin, ukra{ene floralnimvezovima od {qokica, perli, bisera i „svarovski“ kristala. Bojetkanina razne`uju lepotom kolorita i sklada, me|u kojimadominiraju boja slonova~e, svetloru`i~asta i svetlo`uta. Kao da

je negde prona{ao i citat Viktora Igoa, koji je tvrdio da belop-utoj `eni nijedna boja tako dobro ne pristaje kao plava, Sab svojemodele blede puti odeva u sve boje plave: bisernu, ~eli~nu, nebo-plavu, modru i tirkiznu (fr. „turqoise“ - turska). Wegove haqineskladno se pripijaju uz telo, ali ih od isticawa seksepila {titesuptilni nabori, „leptir“, „slepi mi{„ i „puf“ rukavi. Wegovaomiqena linija ostvarena je naborima du` dekoltea, koji su skupqeni velikim skupocenim bro{em pozicioniranim ispod grudi ili je haqina sastavqena rasko{nim {nalama sme{tenimna ramenima. Wegove haqine lebde du` revijalnih staza na kril-ima lepote, ali i nojevog i drugog egzoti~nog perja.

Rasko{ni zimski de-molJo{ }e se vrteti Sabove letwe haqine na najpoznatijim svetskimbulevarima i alejama, ulicama i mondenskim mestima, a ve} smovideli i Sabovu zimske kolekcije visoke i dnevne mode koje se iwegovoj izvedbi gotovo i ne razlikuju. „Jesen“ i „zimu“ imaginiraprigu{enom paletom rubincrvene i smaragdnozelene, ugaqcrne ikraqevskiplave boje. Vrstama svile i ~ipke koje je eksploatisao

za prole}e-leto 2009. dodaje lureks, taft, fine trikota`ne tka-nine i ne{to te`e vrste muslina i `or`eta. Vezovi nisu letwetransparentni, ve} komplikovaniji i bogatiji, nalik borduramaiz baroknih izdawa riznice „Hiqadu i jedna no}“ i isto~wa~kihno{wi i vezova. Prate}i detaqi stilizovani su od tkanina odkojih su i haqine {to ~ini da izgledaju kao jedinstvene, koher-entne celine. Na kraju, oko `ene u Sabovoj haqini trepereneobi~no krojeni rubovi haqina koji su, do{av{i iz isto~wa~kihslojeva tradicije, zauvek oma|ijali evropsko i ameri~ko oko.

STILNOVOSTI • Nedeqa, 13. april 2008. XVII

Pi{eBiqana

\or|evi}

@elim da se u mojim modelima `ene ose}aju kao

princeze iz bajke.Eli Sab

Модни миљеник принцезаMAGOVI MODE ELI SAB

ZABAVA NOVOSTI • Nedeqa, 13. april 2008.XVIII

1. Da li biste voleli daposedujete jedini primerakkineske porcelanske vaze iz~etrnaestog veka, ta~nije izperioda vladavine dinastije Juan(1270-1368)? Naime, tada je u Kinidovedena do savr{enstva tehnikaizrade plavo-belog porcelanakoji je i danas na ceni. Jedinatakva vaza na svetu prodata je1993. za 1,2 miliona dolara.

2. Nema tog filateliste koji nebi po`eleo da se u wegovojkolekciji po{tanskih marakana|e i ~uvena `uta "Tre skilingbanko" koja je 1996. dostigla cenuod 2,3 miliona dolara.

3. "Gutenbergova"biblija je prva{tampana biblija ismatra se da u svetupostoji jo{ svega 48takvih primeraka.Me|utim, 2007. jedanprimerak"Gutembergove" biblijepodeqen je i prodat udelovima po ceni od20.000 do 100.000 dolara.

4. Najskupqi autogramna svetu je potpis slavnogengleskog dramskog piscaVilijema [ekspira. Dodanas je sa~uvano samo{est autenti~nihprimeraka wegovog potpisa

na razli~itim dokumentima. Kadabi, kojim slu~ajem, jedan od tihdragocenih primeraka bioponu|en na prodaju, ko{tao bitri miliona dolara.

5. Ve}ina `ena bi po`elela dabar jednom u `ivotu oko vratastavi ogrlicu neprocewivevrednosti sa unikatnimpriveskom od crnog

bisera, opto~enog belimdijamantima. Taj izuzetno redakbiser prona|en je u ostrigiizva|enoj iz jedne od bezbrojlaguna Francuske Polinezije.

6. "Dabl fentezi" je posledwialbum Xona Lenona koji jeobjavqen tokom wegovog `ivota.Posledwi primerak tog albuma,kojeg je slavni muzi~ar uspeo dapotpi{e neposredno prepogibije, pripadao je ba{wegovom ubici Marku ^apmanu.Taj album sa Lenonovomposvetom prodat je 2003. za525.000 dolara.

7. Najvrednija fla{a vina nasvetu je boca "{ato lafita" iz1787, za koju stru~waci tvrde daje pripadala tre}em ameri~kompredsedniku Tomasu Xefersonu.Da li zbog starosti ili zbog~iwenice da ju je svojevremeno urukama dr`ao li~no Xeferson,ova fla{a vina danas vredi160.000 dolara.

8. Sva deca sveta skupqajusli~ice sportista, ali u SADretke sli~ice igra~a bezbolavrede ~itavo bogatstvo. Tako jesli~ica Honusa Vagnera saoznakom T 206 iz 1906. prenekoliko godina prodata za 1, 26miliona dolara, a danas vreditrostruko vi{e.

9. Nikada ne bacajte stareprimerke stripova. Strastvenikolekcionari }e ih radootkupiti, a za retke primerke suspremni da odvoje ogromne sume.Jedini postoje}i primerak prvogizdawa legendarnog superheroja"Spajdermen" koji je davne 1963.ko{tao jedva 12 centi, sada vredivi{e od 60.000 dolara.

10. Znate li da ima i onih kojiumesto razglednica, po{tanskihmarki, ili umetni~kih slikaskupqaju staru ode}u? Jedanzaqubqenik u ode}u od xinsa,platio je ~ak 60.000 dolara zafarmerke stare 115 godina. Alikakve farmerke? Originalanmodel "levis 501"!

KOLEKCIONARSTVO

Десет најтраженијих предметаIma stvari koje novac zaista ne mo`e da kupi, ali i onih koje mogu da plate samo oni sa

"Forbsove" liste najbogatijih. Mnogi od wih su strastveni kolekcionari umetni~kihpredmeta i spremni su da plate astronomske sume kada nai|u na unikat koji bi wihovukolekciju u~inio jedinstvenom. Me|utim, najtra`eniji i najvredniji predmeti ve} senalaze u muzejima i privatnim sefovima malobrojnih sre}nika:

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

MIKROSKOPNOVOSTI • Nedeqa, 13. april 2008. XIX

SUPER BAKTERIJAINFEKCIJA takozvanom MRCA bakterijom mo`e da bude veomaopasna, ~ak smrtonosna u velikom broju slu~ajeva, zakqu~ak jeistra`ivawa ameri~kih lekara. Ova nedovoqno ispitana „su-per bakterija“ prvo napada potko`notkivo, manifestuje se kao ~ir ili bu-buqica, ali se preko krvotoka brzo{iri na vitalne organe. Ali, infekci-ja plu}a ovim mikroorganizmom mo`eda se dobije i bez ko`nih simptoma.MRCA je otporna na klasi~ne antibio-tike. Ove vrste bolesti, predvi|aju uAmeri~kom centru za kontrolu bolestimogle bi da budu u porastu narednih godina. Od deset slu~ajevaza posledwe dve godine, samo ~etvoro pacijenata je pre`ivelo.Ova bakterija posebno je opasna kod organizama koji su ve}oslabqeni gripom ili upalom plu}a izazvanom nekom drugombakterijom.

BUBE IZ PRAISTORIJEFRANCUSKI nau~nici uspeli su, uz pomo} najsavremenije opre-me, da u naslagama }ilibara prona|u stotine fosilnih ostatakainsekata. Koriste}i sinhrotron, otkrili su insekte koji su `i-veli u doba kada su zemqom vlada-li dinosaurusi. Oni su analiziralioko 600 komada neprovidnog }ili-bara, nastalih sabijawem smole ~e-tinara. U wima su prona{li pravobogatstvo - vi{e od 300 raznih vr-sta mrava, muva, str{qenova, pau-kova, dimenzija od jednog do ~eti-ri milimetra. Analiziran je }ili-bar prona|en u oblasti [arentez, a istra`ivawa su ra|ena uEvropskom postrojewu za sinhrotronsku radijaciju u Grenoblu.Dobijeni su trodimenzionalni snimci, pa na kompjuteru moguda se posmatraju sa svih strana, a napravqeni su i modeli ovihinsekata.

CRNO VINO LE^ICRNO vino ne samo {to je dobro za zdravqe i vitku liniju, ne-go organizam {titi i od infekcije bakterijom e{erihija koli,pokazuje studija nau~nog tima Univerziteta u Misuriju. Jedna dodve ~a{e dnevno spre~avaju i drugebolesti povezane sa hranom. Profe-sorka Azlin Mustafa, koja je vodilaistra`ivawa vina na ovom univer-zitetu, otkrila je da crno vino neo{te}uje korisne bakterije u stoma-ku, ali {titi organizam od onih kojebi mogle da mu {tete. Kao najlekovi-tiji pokazali su se kaberne, merlo ipino noar. Odre|eni hemijski sastojci koji se nalaze u gro`|upoma`u vinovoj lozi da se odbrani od bolesti, pa bi upravo tajsastojak mogao biti krivac za lekovito dejstvo i samog napitka.Ista istra`ivawa na belom vinu pokazala su da ono nema ovalekovita svojstva.

POSADA ME\UNARODNE STANICEVREDNO RADI, ALI JE

I PROSLAVILA DAN ASTRONAUTA

U ME\UNARODNOJ svemirskoj stanici vi{e jenego uzbudqivo. Ju~e su imali i `urku - povodom Dana astronauta, obele`avaju}i datum kada se Jurij Gagarin, pre ta~no 47 godina, vinuo u kosmos.Posada radi punom parom, dobili su i robotaDekstera da im pomogne, a nedavno im se pridru`io i evropski teretni brod „@ilVern“. On se sa Me|unarodnom stanicom

spojio bez problema, a sa Zemqe im je doneosamo opremu i robu, ne i dru{tvo. Ova letelica stigla je bez posade.Prikqu~ivawe teretnog broda bilo je veomakomplikovano, jer je bilo te{ko kontrolisati objekat te`ak vi{e od 20 tona i duga~ak deset metara. Astronauti sustrepeli od eventualnog sudara sa Me|unarodnom svemirskom stanicom, koji bimogao da bude katastrofalan.Kada se pribli`io odredi{tu, wegovo prikqu~ivawe uve`bavano je nekoliko dana.Probane su sve mogu}nosti, da bi se izbegla katastrofa. Sa zemqe je upravqan inavo|en, pribli`avao se ~etiri sata, dok nije uz pomo} xi-pi-esa (GPS) i sistema

dvostrukih lasera koji su usmeravali svetlo-sne zrake ka reflektorima na spoqa{wem delu ruskog modula „Zvezda“, koji je deo svemirske stanice. „@il Vern“ doneo je posadi velike koli~ine zaliha. Ali, ovom letelicom stigla su i dva rukopisa, kao i jedan roman pisca ~ije ime nosi - @ilaVerna!Francuski brod narednih {est meseci bi}e

deo svemirske stanice, posle ~ega }e ponetinepotrebnu opremu i |ubre. U povratku, kadaispuni svoju misiju, sagore}e u atmosferi.Osim broda bez posade, stanici su se leteli-com „Sojuz“ prikqu~ili i ruski astronauti.Me|u wima je prvi put jedan ju`nokorejskidr`avqanin, i to `ena! Dvadesetdevetogodi-{wa Ji So-Jeon obe}ala je da }e dolazak u ko-smos proslaviti pesmom.Ova posada prove{}e u kosmosu 12 dana. Ko-rejska astronautkiwa rekla je da wen let ko-{ta 20 miliona dolara. Ona se nada da }eovaj let podsta}i wenu dr`avu da u svemirpo{aqe i sopstvenu letelicu. Weni saputni-ci do svemirske stanice i nazad su ruskiastronauti Sergej Volkov i Oleg Kononenko.

@URKA U KOSMOSU

Nedavno se prikqu~ili iruskiastronauti,sa jednom Korejkomu posadi. Stigaoi francuskibrod „@il Vern“

NOVI METOD U RAZVOJU TKIVA ZA TRANSPLANTACIJU

^ISTE MATI^NE ]ELIJESINGAPURSKI geneti~arirazvili su metod „~i{}ewa“embrionskih mati~nih }elija,{to je veoma zna~ajno zaunapre|ivawe metoda zameneo{te}enih tkiva u qudskomorganizmu. Jedan od najve}ihproblema u sada{woj zamenisr~anih ili nekih drugih}elija mati~nim, jeste {to jete{ko proizvesti 100 odsto„~isto“ tkivo.Naime, iz embrionalnih stem}elija proizvode se sva drugatkiva i wima zameni bolesniili o{te}eni deo u jednomorganu. Me|utim, sada{wanauka mo`e da proizvede oko95 odsto „~istih“, recimosr~anih }elija, pogodnih zatransplantaciju. Preostalihpet odsto su, pokazujuistra`ivawa, neizdiferenci-rane }elije koje kasnije moguda se pretvore u kancerogenotkivo.Sada je tim profesora Andrea^ua iz singapurskog Institutaza tehnologiju bioprocesirawaprona{ao metod kojim sestvara „~isto“ tkivo za trans-plantaciju. Oni su razviliantitela koja uni{tavajuneizdiferencirane mati~ne}elije, dok diferenciranim

}elijama ne {tete.Antitela, dobijena iz organiz-ma mi{eva kojima su ubriz-gane embrionske mati~ne}elije qudi, stavqana su ukulturu upravo diferenci-ranih mati~nih }elija u labo-ratorijskim sudovima. Ve}posle pola sata antitela suuradila svoje - uni{tilapotencijalno {kodqive, a

ostavila netaknute dragocene}elije. Eksperiment jeponovqen sa dve grupe mi{eva- jedni su dobijali }elije saantitelima, a drugi bez wih.Posle {est do osam nedeqa,kod druge grupe mi{evaustanovqeno je tumorskotkivo, dok u prvoj grupi nijebilo tumorskih promena niposle 20 nedeqa.

ORU\A koja datiraju iz peri-oda od pre 35.000 godinaiskopana su na severozapaduAustralije. Ovo je jedna odnajzna~ajnijih i najstarijiharheolo{kih iskopina naovom kontinentu. Me|uoru|em je prona|ena spravanalik malom tocilu i sto-tine tankih nao{trenihpar~i}a kamena, koji suslu`ili kao svojevrsnino`evi.Ova vest obradovala je sveAborixine, jer je onapotkrepila wihovu tvrdwuda su na australijskom tluimali svoju kulturu i obi~ajepre vi{e desetina hiqadagodina. Oru|e je prona|enodva metra ispod zemqe, ublizini nekada{weg zaklona.- Oblast severno od Perta,zahvaquju}i na{oj kulturi,obi~ajima i verovawima,veoma je zna~ajna za na{narod - rekao je Slim Parker,poglavar plemena Marti|aBanijima. - Za ovu regiju ukojoj je prona|eno oru|evezana su mnoga verovawa,posve}ene pesme... Ovaj nalazveoma nam je zna~ajan.Iskopavawe je trajalo od

oktobra do februara, a wimesu rukovodili arheoloziAustralijskog centra za kul-turno nasle|e. Wih su una-jmili lokalni Aborixini daotkriju i sa~uvaju nalazi{tau blizini rudnika u oblasti

Rio Tinto.Arheolozi ka`u da bi anal-iza no`eva mogla da odgov-ori i na pitawe ~ime su sehranili qudi tog doba, {taje bila naj~e{}a hrana nawihovoj trpezi.

JO[ JEDAN DOKAZ DREVNE ABORIXINSKE KULTURE

ORU\E BROJI MILENIJUME

Pripremila Ivana Mi}evi}

ASTROLOGIJANOVOSTI • Nedeqa, 13. april 2008. XXI

NEDEQNI HOROSKOP ZA PERIOD OD 13. 4. DO 20. 4. 2008. GODINEOVAN (21. 3. - 20. 4)

Posao - Pronalazite na~in kako da re{itejedan problem koji ima veze sa strancima,potrebnom dokumentacijom i, ukoliko se bavitebiznisom, mo`ete o~ekivati veliki uspeh.

Novac - Verovatno }ete `eleti da sebe ne~im obradujete,i kupi}ete neku vrednu stvar, mogu}e ~ak i da se radi oautomobilu. Mogu}nost dobitka pove}e svote prekoautorskih honorara.

Qubav - Postajete nedovoqno oprezni, posebno ako steskloni tajnim vezama, {to se mo`e lo{e odraziti na va{brak ili odnos sa stalnim partnerom. Budite oprezni kodslawa SMS, da ne ode na pogre{an broj.

Porodica - Nikada vam nije dosta po{tovawa, uva`avawai pohvala od vama bliskih osoba. Mo`da treba da vi prvipo~nete s komplimentima da bi vam neko uzvratio.

Zdravqe - Mogu}a glavoboqa.

BIK (21. 4. - 21. 5)Posao - Ma kog pola da ste, koleginice kao da

vam ~itaju misli. One }e vam dati interesantnepredloge, mogu}e za neki novi oblik saradwe

ili }e vam ponuditi da se pridru`ite na zajedni~komprojektu. Ne donosite odluke u afektu.

Novac - [korpija ili Jarac mogu biti od velikekoristi, naro~ito ako vam je potrebna pozajmica, i vi}ete na}i na~in da do|ete do potrebnog novca.

Qubav - Dobro se snalazite u situaciji koja vrvi odnekakvih prodornih pogleda, dvosmislenih izjava, pozivaza susrete. Mogu} je susret sa Ovnom ili Devicom podneobi~nim okolnostima.

Porodica - Razgovori o pona{awu daqih ro|aka iwihovim motivima mo`e dobiti razmere ogovarawa.Izbegnite rasipawe energije na to.

Zdravqe - Mogu}i problemi sa sinusima.

BLIZANCI (22. 5. - 21. 6)Posao - Ovnovi i Vodolije vrlo pozitivno

deluju na va{e mentalno stawe i na stawe va{egduha, s obzirom na to da ste prili~noiscrpqeni radom. Oni vam podi`u moral. Sa

mla|im saradnicima lak{e nalazite zajedni~ki jezik.Novac - Mogu}i su vanredni tro{kovi, ali to ne}e

zna~ajno uticati na stawe na va{em ra~unu. Ne optere}ujetese komentarima drugih na ra~un va{ih finansija.

Qubav - U opasnosti ste da se zaqubite u nekoga ko vamimponuje, ali vam u stvari ne odgovara jer je prili~nonestalan i sklon prequbi. Ma kog pola da ste, mislite daste ja~i nego {to ste, i da mo`ete da kontroli{etesituaciju.

Porodica - Imate maksimalnu podr{ku va{ih bli`wih iverovatno }e vas savetovati u vezi sa stambenim prostorom.

Zdravqe - Pazite se o{trih predmeta.

RAK (22. 6. - 22. 7)Posao - Po{to }e vas oni od kojih najvi{e

o~ekujete, najverovatnije razo~arati, po~e}ete dapokazujete inicijativu za re{avawe problema, ida dajete konkretne predloge, {to }e nai}i na

dobar odjek. Trebalo bi da u svemu vi{e gledate svojinteres.

Novac - Po~etkom perioda bi}ete ne{to vi{e skloni datro{ite novac na li~na zadovoqstva, a u drugom vam sti`ura~uni ili neka vrsta opomene za nepla}ene ra~une.

Qubav - Ako ste mu{karac, mo`e vam se svideti `ena kojaje dosta mla|a od vas, ali mnogo ambicioznija. Pazite da nebudete zapostavqeni u toj vezi. Ako ste u zrelim godinama, i`ena, svi|a vam se lekar ili osoba na polo`aju.

Porodica - Izbegnite uzajamne kritike, jer }ete samo ispro-vocirati sva|u, ali ne}ete ni{ta konstruktivno posti}i.

Zdravqe - Mogu}a alergija.

LAV (23. 7. - 22. 8)Posao - Nalazite se u povoqnom periodu kada

su u pitawu odnosi sa strancima, ali je mogu}esve na nivou razmewivawa dokumentacije,ni{ta jo{ nije definitivno utvr|eno i re{eno.

Lav vam je najve}i oslonac ve} du`e vreme.Novac - Mo`ete o~ekivati uve}awe finansija preko

Bika, Vage ili Device.Qubav - Ako ste u vezi, jedno drugom dajete slobodu, ali

pazite se. Neko }e biti dovoqno uporan, ako ni{ta drugoda privu~e va{u pa`wu, i tada kre}u mogu}i problemi.Ako se u bilo {ta upustite, te{ko }ete se iz te situacijelako izvu}i.

Porodica - U va{oj porodici svi su ambiciozni, osimnakog ko je najmla|i i od vas se o~ekuje da na wega uti~ete,a vi ste u pogledu toga prili~no nezainteresovani.

Zdravqe - Promenite re`im ishrane.

DEVICA (23. 8. - 22. 9)Posao - Va{ vladalac Merkur dobro je

aspektovan od mnogih planeta, {to vamomogu}ava da sa~uvate dobru mo} rezonovawa,hladnokrvnost i da budete vrlo efikasni u

onome {to radite Vodi}ete poverqive razgovore saosobama koje }e vam svojim savetom biti od velike pomo}i.

Novac - Neko ko se predstavqa kao prijateq, mo`e vasnagovoriti da mu pozajmite novac. Ne budite prema wemusentimentalni.

Qubav - U mnogo {to{ta sumwate, jer mislite dapartner vodi neku vrstu dvostruke igre ili dvostrukog`ivota. Niste spremni da mu mnogo toga oprostite,naro~ito uz nelogi~na obja{wewa.

Porodica - Ako vam ponude finansijsku pomo}, buditesigurni da va{i bli`wi to ~ine iskreno.

Zdravqe - Pazite se mogu}e povrede.

VAGA (23. 9. - 22. 10)Posao - Mogu} je posao uz pomo} Vage, koja }e

vam otkriti tajnu koja je za vas vrlo va`na, ati~e se saradwe sa nekim do koga vam je veomastalo. Uspostavi}ete mnoge zna~ajne kontakte.

Dobijate ponudu od Lava ili Ovna.Novac - Predstoje dobici preko zajedni~kih poslova. Ne

bi trebalo da se izla`ete prevelikim tro{kovima, posebnone sa nekim novim stambenim ili poslovnim prostorom.

Qubav - Pokazujete svoju dobru voqu da saslu{ate osobukoja vam je draga. Ona }e to znati da ceni. Ako steslobodni, sasvim neo~ekivano mo`e vam se dopastivazdu{ni znak, mogu vam se dopasti Lav, Ovan iliVodolija.

Porodica - Trebalo bi da imate strpqewa za neku vamablisku osobu koja vas je na neki na~in ne~im veoma zadu`ila.

Zdravqe - Vi{e se {etajte.

[KORPIJA (23. 10. - 22. 11)Posao - U toku ovog perioda mo`ete zna~ajnije

popraviti svoju situaciju, jer je pozicijaplaneta takva da biste sopstvenim anga`ovawem

mogli da popravite odnose sa strancima.Novac - Bilo bi dobro da namirite neke svoje dugove i

da na|ete na~ina kako da obnovite saradwu sa Devicomili Ovnom, jer biste tako popravili i svoje finansije.

Qubav - Na radnom mestu ili u va{em okru`ewu imavi{e osoba koje bi `elele da budu sa vama u vezi,nezavisno od toga da li ste slobodni ili ne. Poku{ajte dane ulazite u paralelne veze, bez obzira na to {to steneodlu~ni. Odgovaraju vam Ribe ili Jarac.

Porodica - Dobi}ete vest od ro|aka koji `ivi uinostranstvu u vezi sa ne~im {to je za vas veoma zna~ajno.Dobro se ose}ate u dru{tvu mla|ih ro|aka.

Zdravqe - Oja~ajte imunitet prirodnim putem.

STRELAC (23. 11. - 21. 12)Posao - Pokazujete inicijativu u vezi sa

poslom koji podrazumeva veliku odgovornost.Ukoliko ste u svom poslu orijentisani na druge,posebno mla|e saradnike, mo`ete u wih imati

poverewe, posebno ako se radi o vatrenim znacima.Novac - Mogli biste dobiti prijatnu vest o novcu ili

mo`ete ugovoriti posao preko koga mo`ete da ostvariteve}u zaradu.

Qubav - Ako ste u vezi sa vatrenim znakom, oboje steskloni qubomori i oboje ste izuzetno ambiciozni. Upravote li~ne ambicije mogu vas odvojiti od osobe koja vam jedraga, ali samo nakratko. Ovan ili Lav vas dobro razumeju.

Porodica - Budite tolerantniji prema ~lanovimaporodice i poku{ajte da im se na|ete pri ruci. Oni to od vass pravom o~ekuju. Re{ava}ete problem u vezi sa nekretninama.

Zdravqe - Dobro se ose}ate.

JARAC (22. 12. - 20. 1)Posao - Nema potrebe da se previ{e nervirate

oko nekih problema koji nisu nere{ivi i kojemo`e umesto vas re{iti neko drugi. Akotra`ite posao, mogu}e da }ete ga na}i u okviru

firme u kojoj biste morali da budete previ{e anga`ovani.Novac - Finsije se mogu zna~ajno poboq{ati preko

va{eg li~nog anga`ovawa, ili posla u kome dolazi doizra`aja va{a kreativnost.

Qubav - Potrebno je mnogo strpqewa da bi va{a veza saOvnom uspela. Vi ste osetqivi i prili~no sujetni i neodgovara vam trenutna situacija. Morate nau~iti dabudete prilagodqiviji, ma s kim da ste u vezi.

Porodica - Spremni ste da se anga`ujete oko svihproblema ~lanova va{e porodice. Poku{avate da odr`itesvoj autoritet po svaku cenu.

Zdravqe - Sklonost ka povredama.

VODOLIJA (21. 1. - 19. 2)Posao - Vodi}ete iskrene razgovore u vezi sa

ne~im {to vam je veoma va`no, a ti~e se saradwesa Vagom, Blizancima ili Devicom. Va{akarijera je u usponu, zahvaquju}i podr{ci osobe

na vlasti. Novac - Pozicija Jupitera vam omogu}ava da steknete

novac u nekim tajnim transakcijama ili da ga ulo`ite uneki zajedni~ki posao.

Qubav - Na kra}em putu ili na nekom, mogu}e poslovnomsastanku, predstoji vam poznanstvo, i to bi moglo bitiveoma zna~ajno za vas. Ako se bavite umetno{}u ilisportom, utoliko su ve}e mogu}nosti za tako ne{to.

Porodica - Bilo bi dobro da se priviknete na neke noveokolnosti u va{em domu i da gledate samo pozitivnu stranute situacije.

Zdravqe - Pazite se u saobra}aju.

RIBE (20. 2. - 20. 3)Posao - Vrlo ste o{tar kriti~ar, zapa`ate

ono {to drugima ne polazi za rukom, imatedobru memoriju, {to je u va{em poslu posebnobitno. Ukoliko radite posao zbog koga ste

prisutni u javnosti, ima}ete razgovor sa nekim ko mo`elako da re{i va{ problem.

Novac - Smawite tro{kove, i nemojte ulagati novac ukupovinu ne~ega iz druge ruke. O~ekujete neku pozitivnupromenu u sferi finansija.

Qubav - Ako ste u vezi, va{ partner je preteranosenzibilna osoba i sve do`ivqava, po va{em mi{qewu,suvi{e dramati~no. Mogli biste, ako promenite taktikusa wom, da poku{ate da joj doka`ete da nije u pravu.

Porodica - Trebalo bi da se ne nervirate oko nesuglasicasa bli`wima i da im ne pridajete mnogo va`nosti.

Zdravqe - Mogu}a povreda pri bavqewu sportom.

[ifra: "Kako daqe?"

Dolaze {ifre sa sli~nimnazivom, ali vi }ete seprepoznati. Udovac sapedeset sedam godinanikako ne mo`e da bude"starac koji svima smeta",kako vas okolinado`ivqava. To vi takomislite, nema nagove{tajau horoskopu da imate lo{ukomunikaciju sa okolinom,nego lo{u predstavu osamom sebi. Takvi ste bilii u mladosti, i brak je biolo{, jer supruzi nistepru`ili dovoqno pa`we,zato se sada i kajete. Ipak,`ivot vam pru`a novu{ansu, u vidu osobe koja vasiskreno voli, i vi prvi putizgleda da ste shvatiliva`nost qubavi, premadrugima, naravno ne premasamom sebi. Nemojte jojpokazivati tu mra~nustranu svoje prirode kojuste godinama leponegovali, jer vam je to bilonajlak{e. Niste ni jadni,ni nemo}ni, niti vam jepotrebno odobrewe okolineda biste svoj `ivot doveliu red. Potrebno je da sasobom napravite dobar dil.

[ifra: "Ose}ajnabudala"

Ono {to mislite o sebi,misli}e i drugi o vama. Daima ne~eg "luckastog" uva{em pona{awu, ima. A toje ogromna potreba da sasvima budete u dobrimodnosima, da budete uvek ucentru pa`awe i o~ekivaweda vas okolina prati usvemu. Sve {to pru`ite, nemora da se vrati, bar neodmah i od iste osobe, ali uva{em horoskopu imanaznaka da onu koli~inuemocija koju ste "serviralikao na tawiru", kako topi{ete, onome ko ih nijezaslu`io, servira}e uskoroneko vama. Ne `alite {toste udelili siromahukoricu hleba sa va{ebogate trpeze. Pamti}e vas,a kada vas bude potra`io,vi }ete biti u dru{tvuva{eg "hranioca" koji }e,najverovatnije, bitipotpuno transformisanaVodolija koja }e ~esto da sepita {ta joj se de{ava kadavam je u toj meri verna.

[ifra: "Gri`a savesti"Evo jo{ jednog pisma u

kome se neko ose}a kao"totalna budala". Po{tovam je bilo izuzetno lepona slu`benom putu uinostranstvu sa kolegom izdruge firme koga stepovr{no poznavali, aupustili ste se u"nedozvoqene igre" neznaju}i da je u paralelnimvezama sa dvema osobama, avi u braku, sada vam "do|eda se ubijete". Strastvenaveza na putu nije igra, i daste "slepi od qubavi" zasuprugom, ne biste se u wuupustili. U va{emhoroskopu su jako

nagla{ena astrolo{kapoqa tajnih qubavi, zna~iu va{em braku mnogo toganije kako treba. Za"trpqewe" u braku imateneko svoje obja{wewe, a dali }ete nastavitipovremeno vi|awe saosobom koja vam se veomasvidela "i pored svega"morate doneti odlukuhladne glave. U wegovomhoroskopu ima naznakavelike nesigurnosti u sebe,i zato su mu potrebne uvekrezervne varijante. Na vamaje da pristanete, ili ne, dabudete jedna od wih.

[ifra: "Dva musketara"

Koleginica insistira naprijateqstvu sa vama iuspela je da vam se nametnei pri~a vam otvoreno da jeoduvek bila zaqubqena uzajedni~kog kolegu u kogaste vi potajno zaqubqeni,on je woj poverio da je i onu vas, i pitate {ta daradite. Pi{ete da vam ustvari "nije legla".Naravno, jer nijeprijateqica nego {pijunkoji dobija informacije saobe strane, ali vi ste bilimudri pa joj niste otkrli{ta ose}ate prema kolegi.Uzajamni horoskopi we ikolege govore o povremenimsusretima samo eventualnoseksa radi, ali s wegovestrane nema emocija premawoj. Prema vama ima, alivi imate dugogodi{wegde~ka s kojim ne `elite daraskinete, a ona se nudi davam bude kuma. Ni mawe nivi{e! Wu polako udaqiteiz svog `ivota, u brak ne`urite. Sa kolegom bimogao da bude brak, u komeon ne bi bio veran, a vibiste veoma patili.

[ifra: "Starost kuca navrata"

Pribli`avate sesedamdesetoj, vitalni ste, a`ivite u malom stanu sarazvedenom k}erkom i wenodvoje odrasle dece. @eliteda im pomognete, a ose}atese suvi{nom. Suvi{niniste, jer ih kompletnoopslu`ujete, i da imateveliki stan sve bi bilo uredu. Vas }e zaprositiudovac, i to ne bi trebaloda odbijete, ve} gapoznajete. Unuka }e re{itistambeno pitawe udajom,ali, na`alost, ne}e bitisre}na, jer }e joj svekrva uvelikoj zajedni~koj ku}izagor~avati `ivot i`ali}e za sada{wom sobomkoja je "kao plakar". Unuk}e dobiti dobar posao ufirmi koja posluje sastrancima i dosta }eputovati. Tada stupa nascenu biv{i zet, koga }e dotada sada{wa supruga danapusti i prili~no pripitpo~e}e da "opseda" va{uk}i. Na woj je da biraizme|u slobode i pakla.Mnogo je godina pred vama,o kakvoj starosti pi{ete?

Astrolog Jasminka Holclajtner

Napomena: Pitawa za na{eg astrologa mo`etepostavqati preko Interneta na adresu:

jasminhol@hotmail.comUz pitawe navedite datum, mesto i ta~no vremero|ewa kao i bra~no stawe

Шта кажу звезде?

PRI^A NOVOSTI • Nedeqa, 13. april 2008.XXII

СудбинаNikola Mrvi}Nikola Mrvi}

Ilu

str

aci

ja:

Bec

a Ta

nur

xi

}-B

eli

}

Ve} nekoliko dana ki{a se uvukla u vene, udu{u, pod trepavice. Zasuzila krezubapotkrovqa, kapqu izan|ali oluci, a nad

predgra|em ple{u pramenovi magle i zami~u izaobzorja, kao da `ure u nepovrat.

Rade Krupa pospano gleda taj prizor krozzamagqeni prozor svog iznajmqenog stana. "Usvakoj kapi ki{e po jedan okean spava", recitujesebi u bradu i bi{te po uspomenama. S vremenana vreme ispoveda se pred samim sobom, kao predoltarom i pa`qivo re|a se}awa trude}i se dani{ta ne presko~i. Nijedan detaq.

Jo{ kao student zavoleo je jednu Anu, kojoj jepisao pisma naro~ito u vreme semestralnogodsustvovawa, kad su bili daleko. Ponesenmladala~kim `arom i ose}awima, pisao jetako ozbiqno kao da mu nije bilodvadesetak godina.

"Tako uzbu|uju}e `ivo svetlucajuVa{e o~i... da bi bilo gubqewevremena, ~ak ka`wivo gubqewevremena - sve te male zabave, kojeispuwavaju ve~e, onda kada bi - Vi ija - trebalo da govorimo o ne~emmnogo va`nijem: Vi, naravno znate, Vi,naravno, po mome licu vidite, koliko~esto o Vama mislim i kako mi je te{koda o tome mislim svakog puta iznova. Kadabismo ~e{}e mogli da budemo sami! Ilikada bih boqe umeo da iskoristim onokratko vreme koje mi je ponekad podareno!Ve} sam Vam govorio sa kakvim samuzbu|ewem pro~itao ono {to stenapisali o zbli`avawu - i kakvimbolom me je to ispunilo.

Ja znam, znam zastra{uju}e dobro, kako samkriv zbog nekakve nelagodnosti ili ne~eg sli~nog(u ~emu je dirqivo ono ne{to sli~no), koju samnom tako ~esto ose}ate, znam da iza mawkaprostodu{nosti, neposrednosti, bezbri`nosti,zbog sve nervoze, izve{ta~enosti i slo`enostimoje prirode, ja ne dozvoqavam nikome, ~ak inajdobronamernijem cimeru, da mi se pribli`iili da se uop{te sa mnom slo`i. I to me posebno`alosti, kada - a to se doga|a neverovatno ~esto -ose}am u odnosu qudi prema sebi ono toplointeresovawe, koje se naziva simpatijom.

To je moja gre{ka i otuda moja stalna potrebada sebe komentari{em, objasnim, opravdam predVama. Mo`e biti da je ta potreba sasvimizli{na. Pa Vi ste mudri, pa Vi ste pronicqiviblagodare}i svojoj dobroti i posebnomraspolo`ewu prema meni. Vi znate da kaoli~nost, kao ~ovek ja nisam mogao da se razvijemkao drugi mladi qudi, jer sa, igrom sudbine, ranoli{en roditeqske qubavi..."

A sada, mnogo, mnogo godina kasnije, RadeKrupa misli o woj, ali na jednostavniji i jasnijina~in.

"Ana je u mom `ivotu bila prvo slovo azbuke.Ne, nije razlog samo u tome {to je weno imepo~iwalo slovom A, ve} {to je zbiqa bila an|eo.

Lepa, qupka, fluidna, uska struka i {irokihpogleda.

"Kad ona hoda ~inilo se da dodiruje nebo, imaosam utisak da ~ujem neku ~arobnu muziku od koje uzanos padaju zvezde, ptice, mati~ari, kumovi,pa{enozi, daixe, amixi}i, a naro~ito oni koji suni rod ni pomoz` bog.

"Wene trepavice su me toliko hipnotisale dasam pred wom stajao kao ukopan. Osim prvogslova azbuke, nisam mogao ni{ta drugo ni dabeknem.

"Kad smo se qubili imao samutisak da su zbog nas gorele

{ume, da se plamenqubavi dizao do nebesa.U posledwe vremeizbegavao sam qubav sawom bez prethodnogobezbe|ewa ure|aja zaga{ewe po`ara. Jer, ta`ena, Ana, bila je`iva vatra. Kad pliva,iza we su ostajalisvetle}i tragovi kaokad meteori qube

zemqu. Kad pogleda, izzenica joj sevaju

qubi~aste varnice, zbogkojih su qubomorne `enesvojim mu`evima nabavqalenao~are sa neprozirnimstaklom. Meni su diskretno

savetovali da pre|em u guta~evatre.

"A koliko je bila slatka najboqe kazuju weniprsti}i koje sam stavqao u ~aj mesto {e}era.Voleli smo se do u{iju, do korena kose, do ludogkamena, a i {ire. Dodu{e, ne{to kasnije sam seuverio da je qubav otrov, da qubav ne zna zarazum, da je qubav fatum.

"Prvo sam zbog we dobio krila. Izleteo sam izpreduze}a bez prava `albe. Jednostavno, ~esto samzaka{wavao na posao, ili sam pre isteka radnogvremena napu{tao kancelariju samo da bih {tovi{e bio pored we. Ne ka`e se uzalud da je qubavslepa. Ja tada nisam video ni portira ~aknaoru`anog magnumom, ni {efa koji je mahaoizmewenim i dopuwenim zakonom o radnimodnosima. Pravilnici o radnoj disciplini idruge mere za mene su bili mrtva slova na papiru.Samo sam mislio na wu. ^inilo mi se da je onasve u mom `ivotu.

"I, zbog we u preduze}u mi reko{e - i{! Zbogwe sam dobio otkaz i od gazdarice. Mojastanodavka je sa bezbednosno-samoza{titnoggledi{ta, procenila da se od na{e vatrenequbavi mo`e zapaliti ceo sprat.

"Posle izvesnog vremena u na{oj qubavi jepo~elo da grmi i seva, {to je naravno bio r|avpredznak. Kada smo ne{to bedne u{te|evine skrozspiskali, za sitnicu bismo se raspravqali do

usijawa, razmewivali nimalo ne`ne re~i. Ja uklin, ona u plo~u.

"Na sve na~ine `eleo sam da smirim situaciju,da razbuktim ose}awa, ali Ana je tesala postarom. Uzgred, dr`ala je neku prokletu dijetu istesala se kao Tvigi kad je bila u svetu svojemanekenske popularnosti. Te{io sam seteoremama da je qubav preru{ena u mr`wu iliobratno i da su ~arke neminovne, ali prolazne.Me|utim, posle svega, dobio sam otkaz i od mojevoqene, od nimfe za koju sam bio spreman daizvr{im i harikiri. Kad sam je pitao za{tovi{e u wenom srcu nema mesta za mene,hladnokrvno je odgovorila da ne voli gu`vu.

"Meni se od svega toga smra~ilo, podnesemtu`bu za razvod i navedem sve bitne razloge ovogpostupka..."

Rade Krupina uzdahnu, otvori prozor kao da jehteo sa onim pramenovima magle iznad predgra|ada odagna neki teret na kojeg ga podseti{e ki{e,krezubo potkrovqe, zamagqeno staklo.

Na prvom ro~i{tu, Ana i on su se utrkivali ko}e vi{e izverglati me|usobnih optu`bi ikrivica zbog kojih su se na{li pred licempravde...

"Ona je, gospodine sudija, zmija. To je pravamamba koja ne ostavqa `rtvu dok je ne dokusuri.Ona neprestano sik}e, zvoca, palaca jezikom,prosipa otrov", govorio je Krupa.

Sirota `ena je pridr`avala ta{nu od zmijske

ko`e kao da je u woj osetila zmij~ad, koja su selegla iz re~i wenog ve} biv{eg mu`a.

"On je zmija, gospodine sudija. Pije kao smuk, uku}i ni sir}e ne mo`e da preno}i, a da ga on nepopije. O kolowskoj vodi, medicinskom alkoholui benzinu da i ne govorim. U posledwe vreme pijeneprestano, pa je po~eo da se peruta po telu kao daskida zmijsku ko{uqicu", kazala je Ana.

Krupa dobi vru}icu, pa ustade kao kad konobarka`e - fajront!

"Gospodine sudija, ona je anakonda, boa, kobra,zve~arka, kamewarka. Zbog ta{ne od zmijske ko`eu stawu je da stuca na{ porodi~ni buxet za tren.A wena majka - bo`e me sa~uvaj. To je troglavaa`daja iz koje samo modar plamen su~e. To jeposledwi primerak ve} davno odumrlog carstvaovih dimenzija."

Kad je Rade Krupa po~eo jo{ da pomiwebelou{ke, vodene zmije i druge vrste i podvrste,sudija je odlo`io su|ewe da bi pa`qivo prou~iozoologiju, naro~ito poglavqe o zmijama. Krupa usvom sobi~ku ~esto postavqa pitawe da li jemogu}e od onako vatrene qubavi da nastane takvozgari{te na kojem sada ni~u ~udne re~i, optu`bekoje bacaju senku i sumwu na veliku qubav. Ipak,nije nimalo poti{ten, slomqen i utu~en, jer Ana}e i daqe u wegovom `ivotu biti prvo slovo.Zbog - alimentacije.

PUTOVAWENOVOSTI • Nedeqa, 13. april 2008. XXIII

Urednik dodatka: Jasmina Jovanovi} Redakcija: Marijana Vasiqevi}, Zorica Ostoji} - Joksovi}, @eqka Duli}, Sawa Kosti}, Marija Pavkovi} Tehni~ki urednik: Nenad @ivkov Kompjuterska priprema: Ivan @ilovi}

Telefon redakcije: 3028-137, faks: 3398-285; e-mail: zivotplus@novosti.co.yu

Postoji bezbroj razloga za{totreba makar jednom u `ivotuvideti Berlin. Nema~ka

prestonica ima bezbroj muzeja, bogatukulturnu i avangardnu scenu, aarhitekturu ~ine nove hipermodernezgrade od ~elika i stare, pa`qivokonzervirane i za{ti}ene staklom.

Berlin je grad savr{enoorganizovanih turisti~kih mar{ruta,gde se mogu videti najnoviji filmovi imjuzikli. Mo`e se ru~ati u bezbrojrestorana i birati izme|u ukusa hiqadurazli~itih kuhiwa. Mo`e se popitikafa u srpskoj kafani, videti izuzetnadela u odli~no odr`avanim muzejima iprovesti no} u fantasti~nimdiskotekama. Na kraju, turista lakomo`e da zakasni na avion, jer te{komo`e da zatvori kofer po{to je {opingxab-xabe!

AMERI^KI predsednik Xon Kenedi,za vreme posete Berlinu, odu{evqeno jeviknuo: "Ih bin ajn Berliner!" Danaspostoji muzej posve}en toj izjavi,Berlinci je ~esto izgovaraju, a o ovojizjavi, koja je danas krajweproblemati~na, mo`e se na{irokoraspravqati. Berlinac je, recimo, ~ovekkoji na posao ide japanskimautomobilom, radi u ameri~koj banci, upauzi pije italijanski espreso, ru~aturski doner, zbog gej opredeqewa uve~eizlazi u alternativne klubove kodAleksandar placa, letuje na Majorki.Berlinka na posao ide banom, radi unevladinom sektoru, `ivi u isto~nom, a{opinguje u zapadnom delu,vegetarijanac je, pije toplu ~okoladu ukafi}u "Haki{e Markta", volimjuzikle, izbegava da sama no}u idemra~nim ulicama, neudata je i za tokrivi mu{karce koji su opsednutitamnoputim devojkama, letuje naMajorki.

"Berliner" je, u stvari, stawe duha. Tomo`e da postane i turista koji je unema~ku prestonicu do{ao na samo petdana. To je, dakle, ~ovek dobrogobrazovawa, koji otvorenog duha,spreman na eksperimente, u`iva u`ivotu, voli umetnost, po{tuje druge iceni sebe.

CENTAR Kada neko ka`e da mu se uBerlinu najvi{e dopao centar, to zna~ida nije ni bio u Berlinu. Te{ko je re}igde je centar Berlina, jer ih imanekoliko. Logi~no je da je kod Rajhstagaili Brandenbur{ke kapije. Za turiste ifotografe definitivno jeste. Logi~no je,tako|e, i da je to ogromni Aleksandarplac. Za no}ni `ivot apsolutno jeste. Jo{logi~nije je da je to Kudam, stari centarzapadnog Berlina. Za {oping jeste.

Prema polo`aju i simboli~ki, Berlinje mesto gde se spajaju isto~na i zapadnaEvropa. To se i ose}a na svakomsemaforu. Zeleni ~ove~uqak kojipokazuje pe{acima da mogu da krenu, uisto~nom Berlinu je slabiji nego onaj uzapadnom, pa dok ih sve ne ujedna~e, tako}e biti najlak{e da se vidi gde je bilanekada{wa granica.

Za Berlin ~esto ka`u da je evropskiWujork. To je mo`da zbog nebodera, u~ijim se staklenim fasadama ogledajustare zgrade. Mada, pre }e biti da je re~o kosmopolitskom duhu ovog grada. Ovde,ina~e, gaje kult tradicije i poku{avajuda za{tite, obnove i ponovo izgrade sve{to je nekada zna~ilo u ovom gradu. ^akje i najlep{a ulica Unter den LindenBlevar, Pod lipama, potpunorestaurirana, jer je tokombombardovawa bila sravwena sazemqom. [teta. Ovim bulevaromprolaze samo odli~ni automobili imalo ko {eta. Najve}e arhitektonsko~udo od stakla i ~elika je Rajhstag, nakoji je dogra|ena moderna kupola pokojoj spiralno hodaju turisti i gledaju uposlanike kako ve}aju. Unutra{wost jetako|e zanimqiva, pogotovo deo gde suotkriveni grafiti ruskih vojnika kojisu u{li u Berlin.

LEGENDE Industrijska zonaintelektualnih aktivnosti je uFridrih{traseu, a alternativna scenaje u Krojcbergu. Legende `ive i danas iodistinski su osnova modernog Berlina.Neverovatna raznolikost galerija,klubova, kafea, barova i pabova nalazise u Haki{e marktu i Oranienburgerturu. Prvi umetni~ki kvart se nalazioizme|u pomenute ulice Pod lipama,@andarmenmarka, Fridrih{trasea iBeren{trasea. Osnovan je jo{ 1800.godine, i tu su izvo|eni kabarei, revije,predstave u operi, pozori{tu. Tu senalazi popularni "Kafe Bauer" iznameniti hoteli poput "Adlona".

Hotel "Adlon Kempinski" ove godineslavi vek postojawa, pa je i cenaprilago|ena jubileju. Redovna je 290evra, ali no}ewe mo`e da se na|e i za 100evra. Radi se o jednom odnajrafiniranijih hotela Starogkontinenta, ~ije sobe imaju pogled na

Brandenbur{ku kapiju. Kada je bioizgra|en i otvorio ga Vilhem 2, "Adlon"je bio najluksuzniji hotel na svetu, adanas va`i za jedan od najstarijih.Izgradio ga je sin obu}ara, a milionimaje postao poznat po {oku koji jepriredio Majkl Xekson kada je krozprozor izneo svog sina obu~enog samo upelene. Posle ujediwewa, 1997. je otvorennovi sofisticirani hotel "Adlon".

ALTERNATIVA. Berlin je prepundiskoteka, koje su ultra{ik. Najvi{e ihse nalazi u blizini Aleksandar placa, ajedan od najzanimqivijih kompleksa jewww.sage-club.de Najnoviji tehno hramje www.berghain.de

Ve}ina dobrih klubova nalazi se uMiteu, npr. "Bangaluu", ali gotovo usvakom delu grada ima po jedan odli~anklub, i to teba istra`iti putemInterneta.

Gej scena u Berlinu je najve}a inajburnija u Evropi. Barovi se nalaze uMoc{traseu i Fuger{traseu u[onebergu, kao i Oranine{traseu uKrojcbergu. A. Krsmanovi}

PUTOVAWA Berlin

Европскапрестоницаавангарде

Tre}i rajhTrenutno je u Berlinu hit-tura za turiste

"Tre}i rajh". Ova tura traje ~etiri sata iko{ta 14 evra, a u pratwi vodi~a se obilazesva mesta koja su imala zna~ajnu ulogu uvreme Hitlerove vladavine: od {taba Gestapado mesta gde je bio Hitlerov bunker. Mesto ugrupi treba rezervisati nedeqama unapred!

RazgledaweBerlin je najboqe videti sa prijateqem

koji `ivi u Berlinu, ali postoji i bezbrojzanimqivih na~ina ukoliko ima dovoqnonovca. Recimo, grad se mo`e videti izhelikoptera, bicikla, kvadranera, fijakera,broda, helijumskiog balona, "trabanta",panoramskog metroa ili jednostavno redovnogmetroa. Naime, ko se u pono} nije vozioberlinskim metroom - taj ne zna gde je glavnazabava!

Ipak, topla preporuka onima koji borave uBerlinu je da plate turisti~ki bus zarazgledawe "hop on hop of", jer }e videtibukvalno sve. Druga mogu}nost su javni busevi100 i 200. Oni prolaze pored svih turisti~kizanimqivih mesta, pa su idealni za one ~ijise hotel nalazi na Kudamu.

ZeleniloOko 30 odsto teritorije Berlina je u

zelenilu. Najve}i park u centru gradaTirgarten prava je {uma, a posle Drugogsvetskog rata nije ostalo ni jedno jedinodrvce, jer su ga Berlinci sekli u hladnimzimama za ogrev.

Kad padne mrak, nije preporu~qivo {etatiTiergartenom, kao i napu{tati krug S linijemetroa, jer se svake godine pojavi nekimanijak koji napada `ene.

[oping[oping-oblasti su Kudam (gde je

najpoznatija robna ku}a "Ka-De-Ve", ali jemnogo skupa), Mite (kvartovi od 205 do 207 suprepuni prodavnica) i Krojcberg (tu `ivemnoge mawine koje imaju nacionalneprodavnice).

Berlin je i prestonica nema~ke mode, astvarno berlinska jedinstvena garderobamo`e da se kupi u buticima "Berlinomat"(ulica Fridrih{trase) i "To Die For" (uMiteu).

Iskreno re~eno, najjeftiniji {oping mo`eda se na|e u delu grada koji se zoveVilmersdorfer. Tamo mo`e da se na|e sve{to i na drugim mestima, ali je jeftinije!

Berlin je idealno mesto zaprole}ni odmor, jer je punzelenila, zanimqivih muzejai jeftinih radwi

××