ПРЕВОДИЛАЧКЕ СВЕСКЕ · „МАЈСТОР И МАРГАРИТА“ Судбина романа „Мајстор и Маргарита“ такође је трагична,

ПРЕВОДИЛАЧКЕСВЕСКЕ

Поезија за почетак

Преводилачке свеске 3

Елизабет Берет Браунинг

Како те волим?

Како те волим? Допусти ми да набројим начине.Волим те до дубине, ширине и висинекоју моја душа може достићи, и даљедо краја бића и савршенства.Волим те као што се воли оно без чега не можемода живимо, по дану и по мраку.Волим те слободно, то је моје право.Волим те чисто, баш таквог какав си.Волим те са страшћу коју сам осетилау својим старим боловима, са вером детета.Волим те љубављу која се чинила изгубљеномса изгубљеним свецима. Волим те дахом, осмесима,сузама, целог свог живота; а, ако Бог допусти,после смрти ћу те још више волети.

Превела са енглеског Вања Митровић IV-5


4 Преводилачке свеске

Wendung R.M. Rilke

Lange errang ers im Anschaun.Sterne brachen ins Knieunter dem ringenden Aufblick.Oder er anschaute knieend,und seines Instands Duftmachte ein Göttliches müd,daß es ihm lächelte, schlafend.

Türme schaute er so,daß sie erschraken:wieder sie bauend hinan, plötzlich, in Einem.Aber wie oft die vom Tagüberladene Landschaftruhete hin in sein stilles Gewahren, abends.

Tiere traten getrostin den offenen Blick, weidende,und die gefangenen Löwenstarrten hinein wie in unbegreifliche Freiheit;Vögel durchflogen ihn grad,den gemütigen. Blumenwiderschauten in ihngroß wie in Kinder.



Преокрет

Дуго је он све томучно упијао гледањем.Звезде падаху на коленаобгрљене његовим погледом.Или би гледао клечећиа дах би његове усрдностипосуставши падао унеко божанско биће, што му се ондаосмехнуло у сну.

Куле је тако гледаогде стоје у страхуизнова их увис зидајући, одједном.Али би му често, даномзасићени предео, покојемприлазио у његово тихо опажање, увече.

Животиње су смирено ступалеу отворени поглед, пасући,а засужњени су лавовизурили унутра као у несхватљву слободу;птице су пролетале кроз његовудушевност. Цвеће сеогледало у њему,велико као у деци.

Maрија Стефановић III-4



Nick Cave - Into my arms

I don't believe in an interventionist GodBut I know, darling, that you doBut if I did I would kneel down and ask HimNot to intervene when it came to youNot to touch a hair on your headTo leave you as you areAnd if He felt He had to direct youThen direct you into my arms

Into my arms, O LordInto my arms, O LordInto my arms, O LordInto my arms

And I don't believe in the existence of angelsBut looking at you I wonder if that's trueBut if I did I would summon them togetherAnd ask them to watch over youTo each burn a candle for youTo make bright and clear your pathAnd to walk, like Christ, in grace and loveAnd guide you into my arms


And I believe in LoveAnd I know that you do tooAnd I believe in some kind of pathThat we can walk down, me and youSo keep your candles burning



And make her journey bright and pureThat she will keep returningAlways and evermore


Ник Кејв - У моје наручје

Не верујем у интервентистичког БогаАли знам, драга, да ти верујешАли да верујем, клекнуо бих и замолио гаДа се не меша када је реч о тебиДа не дира ни длаку са твоје главеДа те остави такву каква сиИ ако осети потребу да те усмераваНека те онда усмери у моје наручје

У моје наручје, о ГосподеУ моје наручје, о ГосподеУ моје наручје, о ГосподеУ моје наручје

И не верујем у постојање анђелаАли када погледам у тебе, питам се да ли је то истинаАли да верујем, окупио бих ихИ замолио да те чувајуДа сваки од њих упали свећу за тебеДа ти осветле и рашчисте путИ да ходаш као Христ у благодати и љубавиИ воде те у моје наручје




И верујем у љубавЗнам да верујеш и тиИ верујем у неку врсту путаКојим можемо заједно ићи, ја и тиЗато нека ваше свеће гореИ учине њен пут светлим и чистимДа би она могла да се враћаУвек и заувек


Богдана Гајић III-6

Књижевност


Found

It’s been eight months since Mickey Bolitarwitnessed the shocking, tragic death of his father. Eightmonths of lies, dark secrets, and unanswered questions.While he desperately wants answers, Mickey’s sophomoreyear of high school brings on a whole new set of troubles.Spoon is in the hospital, Rachel won’t tell him where hestands, his basketball teammates hate him ... and then there’sEma’s surprise announcement: She has an online boyfriend,and he’s vanished. As he’s searchingfor Ema’s missing boyfriend (whomay not even exist!), Mickey alsogets roped into helping his nemesis,Troy Taylor, with a big problem.

All the while, Mickey and hisfriends are pulled deeper into themysteries surrounding the AbeonaShelter, risking their lives to find theanswers - until the shocking climax,where Mickey finally comes face-to-face with the truthabout his father. P.S. I can't wait for it.

Харлан Кобен „Нађен”

Прошло је осам месеци од када је Мики Болитар биосведок шокантне трагичне смрти свог оца. Осам месецилажи, мрачних тајни и неодговорених питања... Док оночајнички тражи одговоре, његова друга година средњешколе му доноси нови сет проблема.



Кашика је у болници, Рејчел му неће рећи каквису му изгледи, његов кошаркашки тим га мрзи ... а ондату је Емина изненађујућа најава. Она има „онлајн“дечка, а он је нестао. Док је у потрази за Еминимнесталим дечком (који можда заправо ни не постоји),Мики се такође увукао у помагање свом ривалу TројуТајлору са великим проблемом. Све док се Мики ињегови пријатељи увлаче дубље у мистерије везане заАбеону Шелтер, ризикујући своје животе да бипронашли одговоре - све до шокантног врхунца, где сеМики коначно сусреће лицем у лице са истином оњеговом оцу. П.С. Не могу да дочекам!

Мила Суботић II-2

ИСТОРИЈА ЈЕДНЕ КЊИГЕ –„МАЈСТОР И МАРГАРИТА“

Судбина романа „Мајстор и Маргарита“ такођеје трагична, као и судбина његових главних ликова.Роман је писан око дванаест година, међутим, тако је иостао недовршен – смрт писца спречила је да се започе-то дело доврши до краја. Михаил Булгаков, као и његовМајстор, уништио је белешке, мада, за разлику од својихликова, поново их је обновио по сећању. Након после-дње ауторове исправке, коју је Булгаков урадио нештонешто мање од месец дана пред смрт, роман „Мајстор иМаргарита“ је прележао на полици још двадесет шестгодина.



Да није било труда удовице писца, роман би остаонепознат – она је сачувала и „спасила“ белешке, као штоје то у своје време учинила Маргарита.

Први покушај

Замисао о великом романупојавила се код писца 1928., када јенапунио тридесет седам година.Бацио се на посао или те или следећегодине – немогуће је тачно рећи, затошто је у разним белешкама самБулгаков стављао различите датуме.Познато је, да је последњег даназиме 1929. у Државну политичкууправу стигло анонимно писмо. Непознати извор јесаопштио: „М. Булгаков је написао роман, који је читаоу неком друштву, тамо су му рекли, да у таквом обликунеће бити објављен, због тога што је он веома оштар санападима, онда га је он прерадио и мисли да га објави, ау првобитној редакцији пустиће га у јавност у обликубележака и то истовремено са објављивањем уцензурисаном облику“.

У првој редакцији роман није личио на верзију„Мајстора и Маргарите“, коју ми данас познајемо. НиМајстор, ни Маргарита се тад нису ни помињали. Булга-ков је замислио дело као „роман о ђаволу“ и главни ликје био Воланд – мада, њега су у то време звали Астарот ипутовао је без својих „разноликих“ слугу.



Средином марта 1930. Булгаков је уништиорукопис. То се десило кад је Главни одбор репертоаразабранио да се изводи његов комад „Робовање лице-мера“ – али га је до тада прочитао у МХАТ-у ипозориште је прихватило текст. Узнемирени писац се„осветио“, кроз недељу дана послао је писмо Влади: „Илично сам, својим рукама, бацио у пећ белешке романа ођаволу...“

„У мене се уселио ђаво“

Годину дана после тог догађаја, Булгаков севратио својој причи. Касније, написао је свом другу: „Умене... се уселио ђаво. Већ у Лењинграду и сада овде,остајући без даха у својим собицама, почео сам поновода жврљам страницу по страницу тај свој пре три годинеуништени роман. Зашто? Не знам. Тешим се! Нека паднеу заборав!“

Другој редакцији романа се више посрећило.Булгаков је није спалио и увео је у причу нове ликове –Маргариту и Мајстора. Посао се одужио пет година:писац је правио паузе, писао је комаде и сценарије попоруџбини, да би преживео.

Дело је тих година имало неколико назива„Велики канцелар“, „Сатана“, „Ево и мене“, „Потковицастранца“. И тек у другој половини 1937-ме појавио сеназив „Мајстор и Маргарита“. Булгаков је тад почео дапише већ трећу верзију дела.



До краја живота књижевник је продужио са„обрађивањем“ свог дела – стално је уносио исправке инешто мењао. Последњи пут он је радио над текстомчетири недеље пред смрт; диктирао је жени последњепримедбе.

„Мајстор и Маргарита“ у две речи

Сваки лик из Булгаковљевогдела је носилац некаквих важнихособина. Мајстор је творац, Марга-рита је симбол жртвене љубави, ликЈешуе веома подсећа на Исуса Хри-ста. Воланд са његовом „разноврсн-ом“ свитом је део оне силе, која „ве-чно жели зло, и вечно ради добро“.

Специфичност романа је присуство три различи-та просторно-временска слоја. Радња се одвија у булга-ковљевој Москви 30-их година, у древном Јерусалиму, иу мистичном свету Воланда. При том, ликови се понекадмешају између „светова“.

Међутим, три времена и три пространства заБулгакова је било мало. Његови ликови, уједињенинеким заједничким цртама, стварају тријаде. На пример,у „јерусалимској“ приповести Воланду одговара судијаПонтије Пилат, а у „човечијем“ свету – директорпсихијатријске клинике Стравински. Сва три лика имајувласт и „померају“ сиже – у њиховим световима „какоони кажу, тако ће и бити“. Уосталом, писац је и сам бионаклоњен броју 3.



Сатира на совјетску свакодневницу

За живота писац није угледао своје најважниједело објављено. И ствар није била само у томе, штоБулгаков није успео да заврши дело и стално је уносиоисправке. Цензура не би дозволила штампање. Као штоје рекао један од пријатеља, коме је Булгаков прочитаосвоје белешке: „Ово не сме да се штампа“. Роман садржиполитичку сатиру. Без обзира на то што је писац сталнонешто дорађивао и уређивао „најопаснија“ места, у„Мајстору и Маргарити“ ипак су исмејани совјетскитемељи – од недостатка минералне воде и пива у киоску„Пиво и вода“ до казне због поседовања валуте.

„Тестамент“ писца

Предосетивши смрт, писац је назвао свој роман„последњим“. Колико је могао, он је радио на књизи –чак и кад му је слабио вид и кад је болове збогхипертензивних нефросклероза могао да смањи самоморфијумом, Булгаков је диктирао жени и њеној рођенојсестри последњу верзију дела. Према успоменамаудовице писца, пред смрт он скоро није могао да говори,али некако је показао белешке „Мајстора и Маргарите“и изговорио: „Да би знали, да би знали“. ЈеленаБулгакова је урадила све да би „сазнали“. Она јесачувала и одштампала све белешке мужа, а након 26година после његове сахране, роман је, напокон, угледаосветлост дана и учинио свог творца светски познатим.Али, после смрти.



„Мајстор и Маргарита“ у десет цитата

„Рукописи не горе.“ (Воланд)„Зли људи на свету не постоје, постоје само несрећни.“(Јешуа Ха-Ноцри)„Нема докумената, нема ни човека.“ (Коровјев)„Мој друже Азазело! Где си? Ниси ми дошао у помоћ умоменту неправедне битке. Оставио си јадног Бегемота,заменио си га чашом - мада одличног! – коњака! Немавезе, нека моја смрт буде теби на савести, а ја остављамтеби свој браунинг...Једино што може да спаси смртнорањеног мачка је гутљај бензина...“ (Бегемот)„Молим... зар бих ја дозволио себи да сипам дами вотку?То је чист алкохол!“ (Бегемот)„Ко је рекао, да на свету не постоји права, верна, вечнаљубав? Нека одсеку лажову његов погани језик!“(наратор)„Мене су сломили, мени је досадно, хоћу у подрум.“(Мајстор)„Анушка је већ купила сунцокретово уље, не самокупила, већ га је и просула. Тако да састанка неће бити.“(Воланд)„Испричаћу ти бајку. Била једном једна тета. Она нијеимала деце, такође ни срећу. Она је испрва дуго плакала,а после је постала зла.“ (Маргарита)„... никада и ништа не тражите! Никада и ништа,поготово од тих, који су јачи од вас. Сами ће предло-жити и сами ће све дати!“ (Воланд)Елена Мењшењина, фотографијеhttp://geeboo.ru/master-i-margarita-24-foto/

Превела с руског Александра Бошковић II-4

http://geeboo.ru/master-i-margarita-24-foto/



ОГЛЕДАЛО ЕПОХЕ

О чему говори ,,Ана Карењина“

Пре 137 година, Лав Толстој је написао ,,АнуКарењину“ - роман, који је постао класик светскекњижевности, али због којег су се на крају деветнаестогвека на аутора окомили и критичари и читаоци.

Седамнаестог априла 1877. године Лав Толстоj језавршио рад на роману ,,Ана Карењина“. Прототиповимногих ликова су били прави људи - део портрета икарактера класик је ,,осликавао“ према његовимпријатељима, рођацима и познаницима, а хероја поимену Константин Љевин често називају алтер его самогаутора. АиФ.ru прича о чему приповеда велики романТолстоја и зашто је ,,Ана Карењина“ постала огледалосвога доба.



Два брака

,,Све срећне породице личе једна на другу, сваканесрећна породица је несрећна на свој начин“ - овафраза отвара први том ,,Ане Карењине“ и дајерасположење целом роману.

У осам делова, аутор описује радости и невољепојединих породица: прељубе, венчања, рођења деце,свађе и искуства.

У основи дела су два сижеа: а) односи удате АнеКарењине и младог и страсно заљубљеног у њу,Алексеја Вронског; б) породични живот земљопосе-дника Константина Љевина и Кити Шчербацке. При том,у позадини првог пара је преживљавање љубоморе истрасти, у позадини другог је права идила. Уосталом, поједној од ранијих верзија роман се звао ,,Два брака“.

Чинило се да је живот Ане Карењине такав даможемо да јој завидимо на њему – жена која припадависоком друштву, удата је за угледног чиновника и гајесина. Али цео њен живот мења случајан сусрет нажелезничкој станици. Излазећи из вагона она размењујепоглед са младим грофом и официром Вронским.Ускоро се пар сусреће поново - овај пут на балу. КитиШчербацка која је заљубљена у Вронског примећује дага привлачи Карењина, а она са своје стране показујеинтересовање за њега.

Али Ана би требало да се врати у свој родниПетербург - мужу и сину. Упоран и тврдоглав Вронскије прати - нимало збуњен због њеног статуса, он почињеда је прати. Током године ликови се састају на баловимаи друштвеним догађајима, док не постану љубавници.



Развој њиховог односа посматра цело високо друштво,укључујући и Алексеја Карењина, Аниног супруга.

Упркос чињеници да је јунакиња трудна саВронским, њен муж јој не да развод. На порођају Анаскоро умире, али месец дана после опоравка иде уиностранство – са Вронским и њиховом малом ћерком.Сина оставља оцу да брине о њему.

Али живот са љубавником не доноси јој срећу.Ана постаје љубоморна на Вронског, и он, иако је воли,осећа је као терет и тугује. Повратак у Петербург немења ништа – тим више што их њихови некадашњипријатељи избегавају. Онда јунаци одлазе прво у село, азатим у Москву, иако њихов однос због тога не постајебољи. После једне нарочито јаке свађе Вронски одлазида посети своју мајку. Карењина га прати до станице иодлучује да што пре реши ту ситуацију и да ,,одвеже“свима руке. Она се баца под воз. Вронски тешкопреживљава губитак и одлази у рат као добровољац.Њихову ћеркицу Алексеј Карењин узима на одгајање.

Друга шанса Љевина

Паралелно Толстој приповеда другу причу:описује причу о Кити Шчербацкој и КонстантинуЉевину. Велепоседник од 34 године је био заљубљен уосамнаестогодишњу Кити, па се чак усудио да језапроси, али она је била заљубљена у Вронског и одбилага је. Ускоро официр одлази за Аном, Шчербацка остаје,,без ичега“. Не нервној бази девојка се разболела иЉевин одлази назад, у село, да управља својим имањеми ради заједно са сељацима.



Међутим, Толстој је дао својим ликовима другушансу: на вечерњој забави пар се поново среће. Китисхвата да воли Љевина и он схвата да се његова осећањапрема девојци нису у потпуности угасила. Јунак другипут Шчербацкој нуди руку и срце - и овај пут она муодговора - да. Одмах након венчања пар одлази у село.Упркос чињеници да је у почетку заједнички животтежак, они су срећни - Кити подржава свог мужа, кадањегов брат умире, и рађа дете Љевину.

Управо тако, према Толстоју, би требало даизгледа породица, а између супружника мора битидуховне блискости.

Огледало доба

Како је писао Сергеј Толстој, син класика, ,,одреалистичног романа, какав је ,,Ана Карењина“, захтевасе пре свега истинитост; зато су као материјалпослужиле, не само велике него и мале чињенице изреалног живота.“ Али шта је могло подстаћи аутора натакав сиже?

У деветнаестом веку, развод је био редак.Друштво је оштро осуђивало и презирало жене које бисе усуђивале да напусте породицу због другогмушкарца. Међутим, дешавали су се изузеци -укључујући и Толстојеву породицу. На пример, његовдаљи рођак Алексеј Толстој оженио је СофијуБахметову – када се пар упознао, Бахметова је већ билаудата и имала је ћерку. У извесној мери, Ана Карењинасе осликава у њој.



Неке црте у њеном изгледу подсећају на МаријуХартунг - ћерку Пушкина, а карактер јунакиње иситуацију у којој се она налази, аутор ,,тка“ од неколикоразличитих прича. Спектакуларно финале је такођепреузето из живота - под возом је погинула његовасусетка Ана Пирогова. Била је веома љубоморна на свогљубавника и некако се посвађала са њим и отишла уТулу. Три дана касније, жена је послала писмо покочијашу свом љубавнику и бацила се под точкове.

Ипак, критичаре је збунио Толстојев роман. АнуКарењину су називали неморалном - то јест, ,,устварности“ читаоци су је управо третирали исто као иликови у књизи.

Низ напада је изазвао опис сцене интимностиизмеђу јунакиње и Вронског. Михаил Салтиков -Шчедрин рекао је да је ,,Ана Карењина“ као крављироман где је Вронски као ,,заљубљени бик“ и НиколајЊекрасов је написао један епиграм:,,Толстоје, ти си се доказао стрпљењем и талентом,да жена не би требало да ,,шета“ни са камерјункером ни са ађутантом,када је супруга и мајка.“

Сам аутор је говорио о свом ,,чеду“ на следећиначин: ,,Да сам хтео да изразим речима све оно што самимао у виду да изразим романом, морао бих да напишемроман – исти као што сам први пут написао.“

Превела с руског Наташа Јевтић IV-7



To Kill a Mockingbird by Harper Lee – review

To Kill a Mockingbird is one of those books thatalmost everyone reads at some point in their lives. Whetheryou’ve been forced to read it at school, or you’ve had a lookbecause everyone’s been urging you to, most people have theirown personal experience of reading Mockingbird.

The book is about Atticus Finch, who appears as anunconventional hero and role model due to his morality ratherthan his physical capabilities. The theme of morals is apparentthroughout the whole novel, especially in relation to religionand perception of sin. Take Mrs Dubose, a recovering morphineaddict: she vows that she’ll die beholden to nothing andnobody. She’s pursuing her own dream of being a free humanbeing because she knows deep down that it’s right.

To Kill a Mockingbird focuses on that gut instinct ofright and wrong, and distinguishes it from just following thelaw. Even the titular quote: ”Shoot all the blue jays you want, ifyou can hit them, but remember it’s a sin to kill a mockingbird”is in itself an allegory for this message. Being in itself a genericmessage, the idea of ”doing what’s right” obviously has adifferent meaning depending on when and where you’rereading the book. If you take 1960, when the book was written,America was in a state of ethical development as socialinequality was - very - gradually being overcome. Women’srights and black rights movements were beginning to emergeand some campaigned through violence. Would Atticus Finchcondone this?

In the 1930s, when the book was set, America was inthe midst of the Great Depression. This was a time when



economic difficulties meant that the American Dream wasreceding further and further away. We could consider thatAtticus Finch felt that his own dream of an equal, morallydecent society was also heading in the wrong direction.

Without denying the constancy of the moral message,and the pure ingenuity of the book, it’s still open to debatewhether, as with all classics, schoolchildren should be forced toread the novel and go over it page-by-page. The beauty ofliterature and the reason why I love it so much is that a writermust eventually relinquish the meaning of his or her book.Therefore everyone who reads it can take something out of itwhich no one has before. I find that a beautiful notion myself,but it seems that looking for these life lessons has become aless and less popular exercise as the years have gone by.

Let it not be forgotten that a true piece of literature,like To Kill a Mockingbird, is meaningful in every period andthat today, Atticus Finch’s message should be heard in themidst of all the global conflicts that we hear of on the newsevery night. To think that children are suffering across theworld because of a tyrannical regime or an unfair justice systemis a depressing notion, and I think a modern Atticus Finchwould agree. I don’t think he would be comfortable knowingthat innocent lives were suffering because of inequality. Atticuswould now be defending issues that Harper Lee did notconsider when writing the book, such as gay and lesbian rights,because what is at the heart of his character is an acceptance ofwho people are. That is a moral standpoint that you can holdwhoever you are or wherever you are born. Atticus Finch ishuman and he sees everyone else in the same way. Whoknows? Maybe Atticus Finch would even be an animal rightssupporter.



Should it be analysed, taught in schools and pulled to pieces? Ican’t say, but what I will say is I’m not against anyone readingfor the sake of reading. I’ve read many a book which I’veenjoyed, put down and never thought about since. But Ihonestly feel that Mockingbird is a book which should be read,be it in school or in adult life (or both). It’s a book with somany layers of meaning that you can get so much out of it. I forone know that To Kill a Mockingbird is a book that really haschanged my life and that every time I go back over it, I findsomething new that I assimilate into my own code of ethics.

I would really advise picking up a copy of HarperLee’s magnificent novel and giving it a try. Because whateverhappens it will never stop inspiring good people.

„Убити птицу ругалицу” - Харпер Ли

„Убити птицу ругалицу” је једна од оних књигакоју свако прочита у једном тренутку свог живота. Било дасте натерани у школи да је прочитате или сте је прочитализато што су вам је препоручили, већина људи имасопствени доживљај читајући „Птицу ругалицу”. У књизисе ради о Атикусу Финчу, који се појављује каонеуобичајени херој и узор због свог морала пре него збогсвојих физичких способности. Тема морала је видљивакроз цео роман, посебно када су у питању религија иливиђење греха. Узмите за пример госпођу Дубоз, леченузависницу од морфијума: она се заклиње да ће умретивезана ни за кога и ни за шта. Она следи сопствени сан дабуде слободно људско биће, јер дубоко у себи зна да јетако у реду.



„Убити птицу ругалицу” се фокусира на исконскиинстинкт за добро или лоше и разликује га од простогпоштовања закона. Чак и насловни цитат: „Убиј све плавечавке које желиш, ако можеш да их погодиш, али запамтида је грех убити птицу ругалицу” је сам по себи алегоријаове поруке. С’обзиром да је сама по себи општа порука,идеја „праведног поступка” очигледно има другачијезначење у зависности од тога где и када се књига чита. Акоузмете 1960те, када је књига написана, Америка је била уфази етичког развоја када се постепено превазилазиладруштвена неједнакост. Покрети за права жена и црнаца сусе полако појављивали и неки су водили кампању крознасиље. Да ли би Атикус Финч то опростио? Током 30тихкада се одвија радња књиге, Америка је била усред „Великедепресије”.

Ово је било време када су економске тешкоћезначиле да амерички сан одмиче све више и више.Претпоставили бисмо да се Атикус Финч осећао као дањегов сан равноправног, морално пристојног друштватакође иде у погрешном смеру. Без негирања постојањаморалне поруке и генијалности књиге, још увек се можедебатовати да ли, као и све „класике”, ученике треба тератида прочитају и пређу роман страну по страну. Лепоталитературе и разлог зашто је ја толико волим је то што сеписац временом мора одрећи значења своје књиге. Такосвако ко је прочита може да усвоји нешто што нико преније. И сама мислим да је то предиван појам, али изгледа даје тражење тих животних лекција постало све мање и мањепопуларно како су године пролазиле. Нека се не забо-рави да је право литерарно дело, као што је „Убити птицуругалицу”, значајно у сваком периоду и да данас, усред



свих светских конфликата о којима свако вече слушамо навестима, треба чути поруку Атикуса Финча. Сама помисаона то да деца широм света пате због тиранског режима илинеправедног система је депресивна мисао и сматрам да бисе модерни Атикус Финч сложио. Мислим да му не би билопријатно да зна да невини животи пате због неједнакости.Атикус би бранио проблеме које Харпер Ли није узимала уобзир док је писала књигу, као што су хомосексуалнаправа, јер је оно што се налази у срцу његовог ликаприхватање људи онаквих какви су. То је морална тачкагледишта коју свако има, ко год био и где год био рођен.Атикус Финч је човек и он гледа све друге на исти начин.Ко зна? Можда би он чак био и борац за права животиња.

Да ли овај роман треба анализирати, предавати ушколи или раставити на комаде? Не могу да кажем, алионо што ћу рећи је да нисам против читања само радичитања. Прочитала смо многе књиге у којима сам уживала,спустила их и никад више нисам помислила на њих. Алиискрено мислим да је ово књига коју треба прочитати, билоу школи или одраслом животу (или и једно и друго). Ово јекњига са толико много слојева да се из ње може покупититако много. Ја, на пример, знам да је „Убити птицуругалицу” књига која ми је стварно променила живот и дасваки пут када је поново прочитам нађем нешто ново штоприлагодим споственом коду етике. Искрено бипосаветовала да узмете и прочитате примерак чудесногромана Харпер Ли, јер шта год да се деси он никада нећепрестати да инспирише добре људе.

Нина Катић I-6

Пут око света


Yellowstone Park

Visitors to America’s world-famous YellowstonePark have always been fascinated by its thousands of hotsprings and geysers. But they have only just recently begunto understand what they’re looking at. Every year, more thanthree million people walk over one of the largest activevolcanoes in the world.

Yellowstone is a super volcano. After the last bigeruption 640, 000 years ago, ash covered most parts of NorthAmerica, and the earth’s climate changed. During the”volcanic winter” that followed, clouds of dark ash hid thesun. It was so cold that many types of animals and plantsdied. The eruption made such a huge hole that we can onlysee it from the air. It is 85 km long and 45 km wide. Thevolcano is still alive. Tests have shown that thousands ofearthquakes happen every year at Yellowstone. They areusually so small that people can’t feel them, but they aresigns of volcanic activity.

Yellowstone has had three super eruptions in the last2.1 million years. Most experts believe there is no immediatedanger of another giant explosion, but it’s impossible to besure. Alan Stewart, a London scientist says: “There is goingto be another super eruption somewhere on the planet.They’ve already happened in the past. They aren’t going tostop happening because humans have appeared”.



„Јелоустоун” парк

Посетиоци познатог америчког парка „Јелоу-стоун” увек су фасцинирани хиљадама топлих извора игејзира. Али, тек су почели да разумеју у шта гледају.Сваке године око три милиона људи шета око једног од

највећих активнихвулкана на свету.„Јелоустоун” јесупер вулкан. Послепоследње великеерупције пре 640.000година, пепео јепрекрио велики деоСеверне Америке и

клима се променила. Током вулканске зиме која јеуследила, тамни облаци пепела заклонили су сунце.Било је толико хладно да су многе врсте животиња ибиљака изумрле. Ерупција је направила огромну рупукоју можемо видети само из ваздуха. Дугачка је 85км. иширока 45км. Вулкан је и даље жив. Тестови супоказали да се хиљаде земљотреса дешавало свакегодине у „Јелоустоуну”. Земљотреси су јако мали, па ихљуди не могу осетити, али су то знаци вулканскеактивности. „Јелоустоун” је имао три суперерупције упоследњих 2,1 милиона година. Већина стручњакаверује да не постоји непосредна опасност од другеџиновске ерупције, али је немогуће да будемо сигурни.



Ален Стјуарт, лондонски научник је рекао: „Бићедруга суперерупција негде на планети. Већ су се десилеу прошлости и неће престати да се дешавају зато што сусе људи појавили”.

Драгојловић Наташа I-4

Around London

Saint Paul’s Cathedral

After Big Ben, the towering dome of Saint Paul’sCathedral is probably the definitive symbol of London. Thefirst cathedral to St Paul was built on this site in 604, but fellto Viking marauders. The current church was commissionedin 1673 from Sir Christopher Wren as the centerpiece ofLondon’s resurgence from the ashes. The vast open spacesof the interior contain memorials to national heroes such asWellington and Lawrence of Arabia. The statue of JohnDonne, metaphysical poet, is the only monument to havebeen saved from old St Paul’s. The Whispering Gallery,inside the dome, is reached by 259 shallow steps from themain hall. The acoustics here are so good that a whisper canbe bounced clearly to the other side of the dome.



London Eye

At the hub of the South Bank’s millennialmakeovers rolls the London Eye, here only since 2000 butalready there with Tower Bridge and the Houses ofParliament as the capital’s most postcard-friendly touristasset. Assuming you choose a clear day, a 30-minute circuiton the Eye affords great views of the city. Take a few snapsfrom the comfort of your pad and that’s your sightseeingdone. The London Eye was the vision of husband-and-wifearchitect team Julia Barfield and David Marks, who entereda 1992 competition to design a structure auspicious enoughto mark the millennium. The Mark’s giant wheel idea camesecond in the contest. The Eye was planned as a temporarystructure but its removal now seems unthinkable. Indeed, thewheel’s popularity was such that that its owners, MerlinEntertainments, decided to renovate it in time for theOlympics.

Trafalgar Square

Laid out in the 1820s by John Nash, TrafalgarSquare is the heart of modern London. Tourists come inthousands to pose for photographs in front of Nelson’sColumn. It was erected in 1840 to honour Vice AdmiralHoratio Nelson, who died at the point of victory at the battleof Trafalgar in 1805. The granite fountains were added in1845 and bronze lions joined them in 1867.



Once surrounded on all sides by busy roads, the square wasimproved markedly by pedestrianisation in 2003, right infront of the National Gallery. The mayor ban on feedingpigeons was another positive step. Other points of interestaround the square include the statue of Charles I dating fromthe 1630s with a plaque behind it that marks the original siteof Edward I’s Eleanor Cross, the official centre of London.

Shakespeare’s Globe

The original Globe Theatre, where many of WilliamShakespeare’s plays were first staged and which he co-owned, burned to the ground in 1613 during a performanceof Henry VIII. Nearly four hundred years later, it was rebuiltnot far from its original site, using construction methods andmaterials as close to the originals as possible. This theatrebuilt by Philip Henslowe in 1587 was the first theatre onBankside; red lights show the position of the original theatre.Funds are being sought to continue excavations and preservethe site.

Катедрала светог Павла

После Биг Бена, високакупола катедрале светогПавла вероватно је главнисимбол Лондона. Прва кате-драла светог Павла била јеизграђена на овом месту604. године, али је пала подвикиншким пљачкашима.



Садашњу цркву реконструисао је 1673. године серКристофер Рен као украс Лондона оживљеног из пепела.Огромне отворене просторије унутрашњости садржеспоменике националних хероја, као што су Велингтон иЛоренс од Арабије. Статуа Џона Дона, метафизичкогпесника, једини је споменик који је био сачуван из старекатедрале. До Галерије шапата, у унутрашњости куполе,долази се преко 259 плитких степеника из главнедворане. Акустика је овде тако добра да шапат можејасно одејкнути од друге стране куполе.

Лондонско око

У средишту миленијумских промена у областиСаут Бенк, окреће се Лондонско око, овде тек од 2000.,

али већ на разгледницамазаједно са зградама парла-мента и Лондонским мостомкао туристички украс главногграда. Претпоставимо да стеизабрали ведар дан, триде-сетоминутна вожња на Окупружа вам одличан поглед наград. Фотографишите неко-лико пута вашим фото-апаратом из удобног седиштаи разгледање је готово.



Лондонско око је било визија брачног параархитекти Јулије Барфилд и Дејвида Маркса који су сепријавили за такмичење 1992. у дизајнирању модернеструктуре која би обележила миленијум. Маркова идејао огромном точку заузела је друго место на такмичењу.

Лондонско око је планирано да буде привременаструктура, али сада се његово уклањање чини незами-сливим. Популарност точка заиста је толика да да сувласници одлучили да га реновирају за Олимпијске игре.

Глоуб Театар

Изворно позориште Глоуб, место где је великиброј комада Вилијема Шекспира први пут изведен и когаје био сувласник, изгорело је до темеља 1613. године,током извођења представе Хенри VIII. Скоро 400 годинакасније, позориште је обновљено недалеко од првоби-тног положаја, коришћењем грађевинских метода играђе који су што је више могуће слични оригиналу.

Ово позориште изградио јеФилип Хенслоу, 1576. год. ибило је прво позориште наобали реке. Црвена светлауказују на позицију првоби-тног позоришта. Сакупљајусе средства за наставак иско-павања и очување првоби-тног места позоришта.



Трг Трафалгар

Џон Неш је тек двадесетих година 19. векаподигао Трг Трафалгар који представља срце модерногЛондона. На хиљаде туриста долази овде да се сликаиспред Нелсоновог стуба. Подигнут је 1840. године участ вице адмирала Хорација Нелсона, који је погинуонадомак победе у битци код Трафалгара. Гранитнефонтане су додате 1845., а прикључени су им и бронзанилавови 1867.

Раније окружен прометним улицама, трг је 2003.године значајно унапређен пешачком зоном испред самеНационалне галерије. Забрана храњења голубова била јејош један позитиван корак. Друге занимљивости у везиса тргом укључују стату Чарлса I која датира из 1610. саукрасном плочом иза, која означава оригинално местокрста Елеанор Едварда I, званичног центра Лондона.

Текст преузет из водича Time Out London

Катарина Глоговац III-7Анђела Лазић III-7

Милош Теофиловић III-7Ирена Станчић III-7

Теодора Поповић III-7



Las fiestas españolas

A lo largo del año y en todo del territorio español secelebran numerosas fiestas. La alegría, el esplendor o lateatralidad son algunas de las características básicas demuchas de ellas. Son conosidas más allá de las fronterasespañolas, tienen hoy fama mundial y atraen a miles deturistas de todo el mundo. Los Sanfermines, las Fallas, LaTomatina son algunos ejemplos de fiestas españolas.

Las fallas de Valencia

El origen de la fiesta de las Fallas se remonta a laantigua tradición de los carpinteros de la ciudad, quequemaban frente a sus talleres los trastos inservibles demadera para elevar los candiles que les iluminaban mientrastrabajaban en invierno. El día 15 de marzo empieza en lascalles la exhibición de más de 700 construcciones artísticas,algunos de hasta 25 metros de altura, de materiales comomadera y cartón, que representan varias figuras y caricaturassatíricas que, con gran sentido del humor, critican a politicosy personajes famosos. Se queman todas menos un ninot que,elegido por votación popular, se salva de las llamas paraformar parte de la colección del Museo Fallero.

La Tomatina

El último miércoles del mes de agosto se celebra enla localidad valenciana de Buñol la Tomatina. El origen deesta multitudinaria ”batalla” de tomates se remonta a unapelea juvenil sucedida en el año 1945.



Antes del combate, desde los balcones se lanzancubos de agua a las personas que van acudiendo paraprepararse antes de la batalla. A las once suena el disparoque indica el inicio de la lucha, van llegando camiones contomates y, en pocos segundos, todo se tiñe de rojo, hasta quese produce el segundo disparo que señala el fin. Durante estabatalla se usa más de 100 toneladas de tomates.

Las fiestas de San Fermín

La ciudad de Pamplona es conocida en todo elmundo gracias a las fiestas de San Fermín. Miles depersonas acuden cada año para vivir el riesgo y la emociónde sus populares encierros. San Fermín dura del 7 al 14 dejulio y cientos de personas corren delante de los torossiguiendo el trayecto por el casco antiguo que los lleva hastala plaza de toros. Se trata de una carrera de unos 800 metros,que se realiza en un tiempo que puede ir de dos a cuatrominutos. Además, durante las fiestas y para diversión de losniños, todas las mañanas hay desfile de gigantes y cabezudospor el centro de la ciudad. El programa de actos tambiénincluye verbenas, conciertos, exhibiciones de danza y, porsupuesto, corridas de toros.

http://marcaespana.es/es/educacion-cultura-sociedad/fiestas-y-tradiciones

http://marcaespana.es/es/educacion-cultura-



Шпански празници

Током године на целој територији Шпанијепрослављају се бројни празници. Весеље, сјај илитеатралност само су неке од основних карактеристикамногих од њих. Познати су и ван шпанских граница иданас имају светску славу а привлаче и милионе туристаиз целог света. „Los Sanfermines”, „Las Fallas”, „LaTomatina” су неки од шпанских празника.

Фаљас де Валенсија

Порекло празника „Las Fallas” је у некадашњојтрадицији градских столара, који су испред својихрадионица палили бескористан дрвени прибор да би натај начин направили светиљке које су им осветљавалепростор док су радили током зиме. 15. марта на улицамапочиње изложба више од седам стотина уметничкихконструкција, од дрвета и картона, од којих су некевише од 25 метара.Оне представљају различите сатиричне фигуре које, садоста хумора, исмејавају политичаре и познателичности. Све се пале осим једне лутке „ninot“ која себира јавним гласањем да се сачува од пламена како бичинила део колекције музеја „Fallero”.

Томатина

Овај празник се слави последње среде у августуу месту Буњол у близини Валенсије.



Порекло ове масовне „битке“ парадајзом потичеод једне туче младића која се десила 1945. године. Пребитке, са балкона се просипа вода на људе који сеприпремају за битку. У једанаест сати се оглашавапуцањ који означава почетак борбе и стижу камионипарадајза. За кратко време све постаје црвено док се неогласи други пуцањ који означава крај. Током овогфестивала искористи се више од 100 тона парадајза.

Сан Фермин:

Град Памплона у свету је познат по празникуСан Фермин. На хиљаде људи сваке године овде долазида доживи и осети узбуђење чувене трке са биковиматзв. „encierro“. Овај познати празник траје од 7. до 14.јула кад на стотине људи трчи испред разјарених бикова,стазом старог града која води до арене за борбе сабиковима. Наиме, ради се о трци од око 800 метара, којатраје око 2 до 4 минута. Осим тога, организатори сумислили и на најмлађе.

Сваког јутра, током празника, кроз центар градапролазе џинови са великим маскама на глави. Програмтакође подразумева и игру, концерте, плесне наступе, инаравно, кориде бикова.

Урошевић Јована III-4Младеновић Дајана III-4

Каљевић Невена III-4



Disneyland Paris

A tous ceux qui arrivent dans cet endroit enchanté,bienvenue. Deuxième site le plus visité en France, le parcDisneyland donne vie, à travers des attractions sensationne-lles,aux contes populaires mis en images par le génial Walt Disney.Dans ce royaume féerique, pas le temps de s’ennu-yer et tout letemps pour rêver et s’amuser aux côtés de nos hérospréférés Mickey, Minnie, Pluto ou Blanche Neige.

Première destination touristique en Europe, le parcDisneyland Paris est un endroit à part, un lieu de divertissementet de détente pour toute la famille dans une ambiance de fêtepermanente. Depuis les chambres d’hôtels, toujoursconfortables et à proximité immédiate de l’entrée du parc, auxattractions toutes plus magiques les unes que les autres, tous estmis en œuvre pour passer la meilleure des journées, même sil’on vous recommande un séjour de trois jours pour profiterpleinement de toutes les attractions.

Au parc Disneyland Paris, on plonge des différentesambiences, différents pays. Une fois passé la porte et la gare duDisneyland paris Railroad d’où lon peut faire le tour du parc,on arrive dans Main Street, l’artêre principale bordée deboutiques et de restaurants et qui conduit à Central Plaza. De là,en route pour l’aventure dans l’un des quatre paysmagiques.Frontierland est le pays de l’Ouest américain, descow-boys, des chercheurs d’or et de Mark Twain. On embarquesur un bateau à aubes, on visite une maison hantée, on grimpesur le fort ... mais l’attraction principale de ce pays reste BigThunder Mountain qui explore les recoins d’une mine etvirevolte entre les rochers. Sensations fortes garanties!



Pour ne pas faire redescendre l’adrénaline on passedans Adventureland, un monde d’exotisme entre les contes desMille et une nuit et les histoires de pirates Discoveryland rend,quant à lui, hommage aux visionnaires et nous transporte dansle futur. C’est le site du fameux Space Mountain qui nousemmène aux confins de l’univers, et du Buzz Lightyear LaserBlust, attraction interactive d’une nouvelle génération.

Enfin, paradis des grands et des petits, Fantasylandnous emmène au pays des contes des fées. Le merveilleuxchâteau de la Belle au bois dormant ouvre sur un mondeenchanté ou l’on retrouve les héros de Disney et despersonnages que l’on n’est pas près d’oublier, comme lespoupées de Small World. A ne pas manquer, les parades quifont défiler les personnages du célèbre créateur américain.

Le parc Walt Disney Studio, ouvert en 2002, est toutaussi entousiasment! Il nous révèle les secrets des tournages desfilms, notamment l’élaboration des cascades lors d’une showspectaculaire, Moteurs, Actions! ou lors d’un voyage dans untrain parfois agité… Ce parc est à découvrir avec des spectaclesdétonants et des décors de cinéma fabuleux. Au Toon Studio,on suit le courante est-australien sur le dos de Crash, la tortuedu film Le Monde de Nemo. Les plus fortes sensations on lesvit dans la section Backlot avec les attractions Armageddon,qui nous transporte dans l’espace face à une pluie de météoriteset le Rock’n’ Roller Coaster, l’un des manège les plus rapidesd’Europe sur fond d’Aerosmith. En 2008, la Tower of Terrornous garantira d’autres frissons avec une chute de treize étages!

Dans les environs du parc, le spectacle continue avec levillage Disney, ses boutiques, ses restaurants, sa discothèque oùl’animation batte son pleine jusque tard la nuit.



Le Disneyland Paris fête tous les moments de l’année,notamment son quinzième anniversaire en 2007, et il n’est riende plus agréable que de profiter des toutes saisons pourdécouvrir les merveilles du Parc.

Petit Futé, Les 100 lieux à voir en France, juillet 2007

Дизниленд, Париз

Добродошлица свима који долазена ово чаробно место. Као другонајпосећеније место у Европи,Дизниленд парк, кроз изузетнеатракције оживљава популарнебајке које је славни Волт Дизнипреточио у слике. У овомкраљевству бајки, нимало се нећетедосађивати, већ ћете се све време

смејати и забављати уз приче о нашим омиљенимхеројима, Микију, Мини, Плутону и Снежани.

Као прва туритичка дестинација у Европи,Дизниленд парк је посебно место забаве и опуштања зацелу породицу у празничном амбијенту. Почевши одудобних хотелских соба на самом улазу у парк, па дочаробних атракција од којих се не зна која је боља, све јеучињено да проведете најлепше дане овде, чак и ондакада Вам препоруче три дана да испратите свадешавања.



У Дизниленду можете упловити у различитепросторе и другачије земље. Кад једном прођете крозврата Дизниленд железнице, одакле се може обићи парк,стиже се у Главну улицу, где се нижу бутици иресторани, а која води до централног трга.

Крените у авантуру у једну одчетири магичне земље.Погранична земља је земљаамеричког Дивљег запада,каубоја, трагача злата као и

земља Марка Твена. Укрцавате се на чамац, посећујетеуклету кућу, пењете се на тврђаву, али главна атракцијаове земље је и даље Велика планина громова гдеистражујете део рудника и окрећете међу стенама.Снажне емоције су загарантоване! Како Вам не би опалоузбуђење, прођите кроз Земљу авантуре, која вас води усвет забаве уз приче о 1001 ноћи и приче о гусарима.Земља открића указује поштовање свим визионарима иводи вас у будућност. Ово је место чувене Планинесвемира која нас спроводи до граница универзума ичувеног Ласера, који је интерактивна забава новијегенерације.

На крају, рај за велике и за мале, Земља фанта-зија нас води у земљу вила из бајки. Предиван дворацУспаване лепотице нам отвара чудесан свет где сеналазе Дизнијеви јунаци и ликови на које не треба забо-равити, као што су лутке из Малог света. Никако непропустити дефиле ликова овог познатог америчкогтворца.



Волт Дизни студио, отворен 2002., је исто толикоочаравајући. Он нам открива тајне снимања филмова,нарочито падове при једној спектакуларној атракцији.Мотори, акција! или током путовања у једномнеобичном возу који поскакује. Овај парк треба откритикроз експлозивне садржаје и декорацију познатогбиоскопа. У филмском студију, на леђима Креша,корњаче из филма „У потрази за Немом“ пратите путисток - Аустралија. Најснажније емоције се могудоживети у одељку Баклот, уз атракције Армагедонакоји нас пребацује у простор уз кишу метеорита иРолеркостер, једну од најбржих вртешки у Европи изфонда Аеросмита. У 2008. години, Торањ страве ће намзасигурно утерати страх у кости уз пад са тринаестогспрата.

У околини парка, забава сенаставља у Дизни селу сабутицима, ресторанима, дис-котеком где је анимација упуном сјају, до касних вече-рњих сати. У париском Диз-ниленду прославља се усвако доба године, посебно15 година постојања 2007.

године и ништа није пријатније него обићи га у свакогодишње доба да би се открила сва чудеса Парка.

Ђурђина Марић III-4



Дан Светог Мартина у Немачкој

Једанаестог новембра деца и одграсли уНемачкој славе дан Св. Мартина. Увече се састајуносећи шарене светиљке и праве поворке. Заједно сепевају песме. Понекад деца прикажу причу о СветомМартину. Мартин од Тура (316/17 – 397) је веома познатсветитељ католичке цркве. Мартин је живео у четвртомвеку нове ере и био је војник у Амјену (севернаФранцуска). Једног дана јахао је кроз град и среосиромашног човека. Сиромах је био готово наг. Мартинсе сажалио на њега. Узео је мач и поделио свој огртач надва дела. Једну половину дао је сиромаху. Обележавањеобичаја као што су поворка Светог Мартина, певањеСветог Мартина и гуска Светог Мартина подсећају нас11. новембра на овог светитеља.

Поворка у част Светог Мартина

Код неких поворки Светог Мартина је присутани јахач на белом коњу. Овај јахач носи огртач и мач сасобом. Често се притом инсценира и дељење огртача надва дела. У појединим областима деца иду од куће докуће са својим светиљкама и певају песме СветогМартина. За то желе да добију воће, слаткише или орахе.Познате песме су: ,,Светиљко, светиљко”, ,,Ја идем сасвојом светиљком” и ,,Свети Мартин је био добарчовек”.



Ручно прављење светиљке

Светиљке се на јесен могу купити свуда уНемачкој. Најчешће су од папира и имају разноврснеоблике. Деца их носе закачене на танке штапове испредсебе. Тако могу добро да виде своју светиљку изаштићени су у случају да свећица запали светиљку. Тосе дешава понекад. Поједина деца праве светиљке сасвојим родитељима, у школи или вртићу. Често постојитакмичење и најлепше светиљке добијају награду.

,,Гуска Светог Мартина”

Многи Немци на Дан Светог Мартина једу,,гуску Светог Мартина”. Гуска из рерне подсећа наједну причу из његовог живота: Људи из града Туражелели су га за бискупа. Мартин је сматрао да то незаслужује и сакрио се у штали са гускама. Гуске суправиле буку и тако одале његово скровиште. Тако јеМартин постао бискуп од Тура.

Временска прогноза из давних времена

На Дан Светог Мартина може се сазнати каквоће време бити током зиме. То верују неки људи. Старапословица каже: ,,Ако Мартин има белу браду, зима ћебити дуга и тешка.” Ако је магловито, зима ће бититопла.

Превела са немачког Маријана Јанковић III-4



La France, terre de festivals

Avec un total de 166 manifestations , la France est lepays d’Europe qui compte le plus de festivals de cinémachaque année. Rien qu’à Paris on peut dénombrer unetrentaine de festivals (Festival du cinéma différent, Semainedu cinéma russe, Festival du cinéma brésilien, Festivalinternational du film court, etc.). Chaque grande villefrançaise accueille au moins un festival chaque année, leplus connu étant le Festival de Cannes. On peut égalementciter de nombreux festivals très importants comme leFestival du film fantastique à Avoriaz, le Festival du filmpolicier de Cognac, le Festival du cinéma américain deDeauville, les Rencontres du cinéma d’Amérique latine àToulouse ou le festival du court-métrage de Clermont-Ferrand.

Des festivals écologiques

L’été est là, et son lot de festival avec! Les festivals,à la fois de musique, de danse, de sports, il y en a pour tousles goûts et tous les styles. Très apprécié par le public, cetype de manifestation n’est cependant pas sans impact surl’environnement. .

Un festival utilise de l’énergie pour le déplacementdes artistes et du public, l’éclairage et la sonorisation desscènes, la restauration, les espaces de camping... Lesfestivals produisent beaucoup de déchets, surtout desgobelets, des bouteilles en verre et en plastique. Commentun festival peut-il devenir plus éco-responsable? Ce n’estpas un processus simple, mais il y a des festivals qui font deséfforts remarquables.



Le festival Reggae Sun Ska, qui se déroule au débutde mois d’août en Aquitaine, s’efforce chaque année àrenforcer ses actions environnementales. Par exemple, lesorganisateurs mettent en place un système de navette ou des

platformes de covoiturage pourlimiter l’usage de la voitureindividuelle, vu que les transportsreprésentent la majorité desémissions de gaz à effet de serre.

De même, de plus en plus de festivals mettent enplace des poubelles de tri ainsi qu’un système de gobeletconsignés, qui permet d’utiliser un gobelet plusieurs fois. Legobelet est acheté sur place, et après l’avoir utilisé, vouspouvez le rendre en retirant la somme que vous avez payée.La consommation de l’énergie peut être réduite en utilisantl’éclairage LED.

En France, les festivals essaient aussi de développerla conscience écologique chez les jeunes . Des festivalscomme Supernaturel, Forest Fest et les autres, vont vousproposer d’apporter des canettes vides au lieu d’acheter desbillets.

Vous allez bien sûr écouter de la musique, danser, vousamuser, mais vous allez aussi apprendre à trier vos déchetset à recycler.

Version originale vert, Editions Maison des langues , 2011



Француска, земља фестивала

Са укупно 166 манифестација, Француска јеЕвропска земља која броји највише филмских фестиваласваке године. Само у Паризу може се набројати окотридесетак фестивала (Фестивал разних жанрова,Недеља руског филма, Фестивал бразилског филма,Међународни фестивал краткометражног филма итд.).Сваки велики француски град организује бар једанфестивал годишње, а најпознатији је фестивал у Кану.Можемо такође навести бројне важне фестивале као штосу Фестивал научне фантастике у Авориазу, Фестивалполицијског филма у Коњаку, Фестивал америчкогфилма у Довилу, Филмски сусрети латиноамеричкогфилма у Тулузу или фестивал кратког филма у КлермонФерану.

Еколошки фестивали

Лето је стигло, а са њим и мноштво фестивала!Када је реч о фестивалима, то је у исто време музика,плес, спортови, има их за свачије укусе и стилове. Овајтип манифестације, иако доста цењен од стране публике,ипак није без утицаја на животну средину.

Фестивал користи енерггију за превоз уметникаи публике, за осветљење и озвучење сцене, за исхрануљуди, простор за камповање... Фестивали стварају многоотпада, нарочито пластичних чаша, стаклених ипластичних флаша. Како неки фестивал може постатиеколошки одговорнији? То није једноставан процес, алиима фестивала који улажу изузетан напор.



Реге фестивал Сан Ска, који се дешава почеткомавгуста у Аквитанији, настоји да сваке године побољшасвоје еколошке активности. На пример, организаториспроводе систем групног превоза путем аутобуса илиплатформи за аутомобиле да би ограничили употребупојединачних возила, будући да они представљајунајвећег загађивача одговорног за емисију штетнихгасова при ефекту стаклене баште. Исто тако, све вишефестивала поставља контејнере за разврставање отпада,као и систем депонованих чаша, који омогућава да сеједна чаша користи више пута. Чаша се купује на лицуместа и након што је искористите можете је вратити иповући новац који сте за њу дали. Потрошња енергијеможе се смањити употребом ЛЕД осветљења.

У Француској, фестивали настоје да развију еко-лошку свест код младих. Фестивали попут Супернатурелили Форест Фест ће вам предложити да донесете празнелименке уместо да платите улазнице. Наравно, слуша-ћете музику, плесати, забавити се, али ћете и научити даразврставате отпад и да га рециклирате.

Даница Јовановић III-4

Да ли сте знали ?


ТРИ ЗАНИМЉИВЕ ЧИЊЕНИЦЕ О БИТЛСИМА

Џон Ленон, Пол МекКартни, Џорџ Харисон иРинго Стар су упамћени по својим инструменталнимулогама, по покретању британске инвазије, по довођењуестетике рока до нових граница, од електронских ефека-та до гитара.

Њихове песме су обожа-вале, мрзеле, исцрпно иханализирале нове генера-ције сваких неколико го-дина. Ево неколико чиње-ница о Фаб четворки.

1. ЏОН ЈЕ ОДРАСТАО У БЛИЗИНИ МЕСТА КОЈЕСЕ ЗОВЕ ПОЉЕ ЈАГОДА У ЛИВЕРПУЛУ

Од тренутка када је имао пет година родитељи суга напустили. Ленон је живео са својим ујаком и ујном,Мими и Џорем Смит, у Вилтону. Једно од његовихомиљених места за истраживање са пријатељима издетињства била је башта оближњег сиротишта ”Војкаспаса„ у пољима јагода. МекКартни се сетио у књизиБерија Миља „Много година од тада” да је то билабашта. Био је ту зид који сте могли да прескочите, и ту јебила дивља башта, која уопште није била уређена па јебило лако сакрити се.

Да ли сте знали?


Ленон је написао песму док се присећао 1996.године на снимању филма у Шпанији „Како сам победиорат”. „Поља јагода заувек” није једина песма од Битлсаназвана по стварном месту. Прва Ленонова породичнакућа у Луверпулу налазила се у близини Пени Лејка; алиможда једина која има место названо по себи „Пољејагода” је сада спомен парк у Централ парку у Њујорку.

2. „МИШЕЛ” ЈЕ ИНСПИРИСАНА ПОЛОВОМОМИЉЕНОМ ТЕХНИКОМ МУВАЊА ДЕВОЈАКАНА ЖУРКАМА

МекКартни је једном поделио на интервијуу дасу се он и Харисон, самоописани као „момци радничкекласе”, осећали као чудаци на бохо шик журкама на којесу ишли као тинејџери са Леноном (који је био старији икоји је похађао уметнички факултет). Да би остао свој,МекКартни је развио навику облачења у црно, седео је ууглу са својом гитаром и певао на измишљеномфранцуском да види да ли би могао да привуче билокоји од типова жена као Жилијет Греко. Никад нијеупалило, али један дан Ленон је предложио даМекКартни убаци „ту француску ствар” у песму.

3. РИНГОВО ПРАВО ИМЕ ЈЕ РИЧАРД СТАРКИ

Ричард Старки, звани Ричи од стране своје мајке,рођен је у Ливерпулу 1940. године, почео је да свирабубњеве у болничком бенду са 13 година док сеопорављао од туберкулозе, и до 17. године помогао да сеоснује бенд Еди Клејтон Скифл. Придружио се Битсима1962., замењујући њиховог првог бубњара, Пита Беста.



Старки је одувек познат на јавним настпима, нафилму и омотима албума као Ринго. Али на снимању устудију можете чути Пола како говори „Спреман,Ричарде?”, пре него што почне да одбројава. Бубњаревпрви надимак, Рингс, наводно је проистекао из његовенавике да носи велике количине накита, посебно нањеговим прстима, касније, док је био на одмору,променио је надимак у Ринго да би звучао вишекаубојски.

У сцени из „Дана после тешке ноћи” где момцииграју карте у купеу у возу окружени девојкама које секикоћу, остали чланови смејући се оптужују га за победузбог његових срећних прстенова.

Превела са енглеског Тамара Адамовић I-4Интернет

How did rock & roll music begin?

Rock & roll music began in the 1950s. It was afusion of different musical styles from across Americanblues, gospel, jazz, rhythm & blues, country and swing. Thesocial and economic changes that took place in Americaduring and just after the Second World War contributed toits birth. Before the war, white American music wasdominated by the big jazz bands. When these bands began tobreak up during and after the war, smaller groups started toform in their place. Many of them used electrically amplifiedguitars, drums and sometimes harmonicas and saxophones.

At the same time, a new kind of music wasbeginning to make its mark - the music of the south,introduced by the African Americans who had migrated



north to take up work in the cities.The radio and the growthof the recording industry helped R&B to reach homes acrossthe country. In 1951 a white Cleveland disc jockey calledAlan Freed started a radio show called “Moondog Rock ‘n’Roll Party” , playing black music. Freed is believed to be thefirst person to use the term “rock & roll”.

As the music took hold, the number of whiteperformers experimenting with R&B increased. Country,swing and big band music were all influences in the rock-&-roll sound they produced. Black rock & roll performers inthe 1950s included Chuck Berry and Little Richard. ChuckBerry, a former blues singer, claimed he ”accidentallyinvented rock & roll while trying to write a country song”.Little Richard claimed to be its “architect” and “real king”.Two white singers emerging at that time were Bill Haley andElvis Presley. Elvis is now universally acknowledged as the“king of rock & roll”.

Како је настао рокенрол?

Рокенрол музика је настала педесетих. То је биоспој различитих музичких стилова широм Америке -блуз, госпел, џез, ритам и блуз, кантри и свинг. Друш-твене и економске промене које су се десиле у Америциза време и непосредно после Другог светског рата,допринеле су рођењу рокенрола. Пре рата, музикомбелих Американаца су доминирали велики џез бендови.Када су током и после рата ови бендови почели да сераспадају, почеле су да се формирају мање групе уместоњих. Многи од њих су користили гитаре са електричнимпојачалом, бубњеве и понекад хармонике и саксофоне.



У исто време, нова врсте музике је почела даоставља свој траг - музика југа, коју су увели афричкиАмериканци који су мигрирали на север да би почели дараде у градовима.

Радио и раст индустрије снимања су помоглиритам и блуз музици да стигне до кућа широм целеземље. Диск џокеј из Кливленда, Елен Фрид, 1951. језапочео радио емисију под називом ”Moondog Rock ‘n’Roll Party“ свирајући црначку музику. Верује се да јеФрид прва особа које је користила израз „рокенрол”.

Како је музика ухватила маха, број белихизвођача који су експериментисали са ритам и блузмузиком је растао. Кантри, свинг и музика за великибенд су сви утицали на рокенрол звук који су произвели.У црне рокенрол извођаче 1950-их укључују се Чак Берии Литл Ричард. Чак Бери, бивши блуз певач, тврдио је даје „случајно“ открио рокенрол музику док је покушаваода напише кантри песму. Литл Ричард је тврдио да јењен „архитекта“ и „прави краљ“.

Два бела певача, који су се појавили у товреме били су Бил Хејли и Елвис Присли. Елвис јеуниверзално признат као „ краљ рокенрола“.

Ксенија Селенић I-4Интернет



Hollywood

Hollywood was established in 1853, witha single adobe hut on land outside, Los Angeles, California.Growing crops was so successful there that by 1870,Hollywood became a thriving agricultural community.

One of its most notable historic figures was realestate tycoon, Hobart Johnstone Whitley “Father ofHollywood” and his wife, Daeida, the “Mother ofHollywood”. The town’s name came from Daeida, whowhile on a train met a woman that described hercountry home in Ohio, that had been named for the Dutchsettlement of Hollywood. Liking the name, Daeidachristened their ranch “Hollywood” upon her return.

By 1900, Hollywood had a population of 500, apost office, a newspaper, a hotel, and two markets. Thefirst street in town was named Prospect Avenue, but waslater changed to Hollywood Boulevard. By 1902, the firstportion of the famous Hollywood Hotel was built.

In the early 1900s, filmmakers began moving to theLos Angeles area to get away from the strict rules in NewJersey. Biograph Company made the first film inHollywood, entitled In Old California. After hearing ofBiograph’s praise of the area, other filmmakers headed westto set up shop. The first motion picture studio was built in1919 in nearby Edendale, just east of Hollywood. It wasbuilt by Selig Polyscope Company. Тhe first motion picturestudio built in Hollywood was founded by Al Christie in1911. Movie studios began to crop up all over Hollywoodafter Christie’s appearance, including ones for Cecil B.DeMille in 1913., the Charlie Chaplin Studio in 1917., and



many others. The “Hollywood” sign was first erected in1923 and originally read “HOLLYWOODLAND”. Itspurpose was to advertise the name of a new housingdevelopment in the hills above the Hollywood district ofChinatown. The famous “Hollywood Walk of Fame” wherethe names of celebrities are embedded in the sidewalk alongHollywood Boulevard, was built in 1956. There are some2,200 five-pointed stars given by the Chamber for beingsignificant contributors to the entertainment industry. OnJanuary 22, 1947, the first commercial television stationwest of the Mississippi River, KTLA, began operating inHolly-wood. In December of that year, The PublicProsecutor became the first network television series to befilmed in Hollywood.

The first Academy Awards presentation took place inHollywood at the Blossom Room of the HollywoodRoosevelt Hotel. Granted by the Academy of Motion PictureArts and Sciences, the first Academy Merit awards weregiven on May 16, 1929 to Wings.Over the last 40 years, Hollywood has been through a lot ofchanges. While the studios have relocated to other LosAngeles areas, most motion picture production still occurswithin the district. Such significant ancillary industries asfilm editing, effects, props and lighting companies remain inHollywood. The only movie studio remaining in Hollywoodtoday, however, is Paramount Studios. Hollywood continuesto conjure the image in the minds of the public, of directorsand glamorous movie stars on glitzy sets.



Холивуд

Холивуд је основан 1853.године са једном колибом одсламе изван Лос Анђелеса уКалифорнији. Гајење усева јепостало толико успешно да је до1870. Холивуд постао напреднапољопривредна заједница. Једнаод најзначајнијих историјских

фигура био је богати велепоседник некретнина, ХоберЏонстон Витли, „Отац Холивуда“, и његова женаДаида, „Мајка Холивуда“. Име долази од Даиде, која јеу возу упознала жену која је описивала свој дом у Охајуназван по холандском насељу у Холивуду. Пошто јој сесвидело име, Даида је крстила свој ранч „Холивуд“ поповратку. До 1900., Холивуд је имао популацију од 500становника, пошту, новине, хотел и два пијаца. Прваулица града је названа Авенија перспективе, али јекасније названa Булевар Холивуд. До 1902. је биосаграђен први део чувеног Холивуд хотела.

У раним 1900-им, филмски продуценти супочели да се селе у област Лос Анђелеса да би побеглиод строгих правила у Њу Џерзију. Компанија Биограф jeпрва направила филм у Холивуду под називом „Устарој Калифорнији“. Чувши похвале о пределу, иостали филмски продуценти су кренули ка северу даоснују радње. Први филмски студио је био саграђен1919. у близини Едендејла, источно од Холивуда.Саградила га је компанија „Selig Polyscope“. Ал Кристије 1911. основао први филмски студио у Холивуду.



Филмски студији су почели да ничу свуда поХоливуду после Кристијевог појављивања, укључујући ионе за Сесил Б. Де Мил 1913., Чарли Чаплин студио 1917.,и многе друге. Знак „Холивуд“ је прво подигнут 1923. иоргинално је писало „Земља Холивуд”. Његова сврха јебила да рекламира име новог развитка насеља у брдимаизнад Холивудског округа Кинеске четврти. Позната„Холивудска стаза славних”, где су имена славнихуграђена у тротоар кроз Булевар Холивуд, изграђена је1956. Ту се налази око 2.200 звезда петокрака које једоделило Веће за значајне дародавце у индустрији забаве.22. јануара 1947. године у Холивуду је почела да ради првакомерцијална телевизијска станица западно од рекеМисисипи, KTЛА. Децембра те године „Јавни тужилац” јепостала прва од телевизијских серија које су се снимале уХоливуду.

Прва презентација Награда Академије је била уХоливуду, у „Соби процвата” у хотелу Холивуд Рузвелт.Прве награде за заслуге академији уручене су 16. маја1929., а доделила их је Академија за филм и науку. Токомпоследњих 40 година, Холивуд је прошао кроз многопромена. Иако су се студији преселили на друге локације уЛос Анђелесу, већина филмских продукција се дешава уовом округу. Неке значајне помоћне индустрије као штосу монтажа филма, ефекти, реквизити и компаније зарасвету остају у Холивуду. Како год, једини филмскистудио који је остао у Холивуду данас је „ParamountStudios“ („Врховни студио“). Холивуд наставља дадочарава слику у свести јавности, режисера игламурозних филмских звезда на џет-сет скуповима.

Бојана Рафаиловић I-4Интернет



ROCK STARS

Meet the Flintstones, a modern Stone Age family.From the town of Bedrock, here’s a bit about their history.Sarah “Pebbles” Burns tells the prehistoric story.Somewhere in the world, every hour of every day, TheFlintstones is being broadcast. An incredible 300 milion fanstune in to watch it regularly. Whether you like them or not,Fred, Wilma and their neighbours, Barney and Betty Rubble,are impossible to avoid. Recently, all 166 episodes werebroadcast non-stop on television across the USA. Not badfor a cartoon which was badly received by the critics on itsfirst run 38 years ago.

Cartoonists Bill Hanna and Joseph Barbera are themen responsible for The Flintstones. Screen Gemsapproached them in the late 1950s with the idea ofproducing an animated prime-time programme. It had neverbeen done before, but with the fast growing popularity oftheir Quick Draw McGraw and Huckleberry Hound, thecartoonists gave it a go. It was a decision they were never toregret.

They decided to create a family and give them thesame problems as contemporary suburban families, but withsomething very different about them. “Bill and I inventedsix different families, however, none really pleased us”,recalls Barbera. “We drew them as pilgrims, Romans,Eskimos, cowboys and everything imaginable. Then an artistcame up with a sketch using leopard skins on Neanderthal-type characters”, says Hanna. “That was it. That’s what wewanted them to look like.” Then they threw an averagemarried couple into a Stone age environment. Drawing the



characters with everyday objects wasn’t funny, so they triedstone and other prehistoric materials. The result was a wholelot of clever Stone Age gadgets and endless jokes aboutrocks, which is why the Flintstones’ neighbours got to becalled “Rubble” and why they all live in “Bedrock”. FredFlintstones’ famous yell – “yabba dabba doo” - wasn’toriginally in the script. It was the man behind Fred’s voice,Alan Reed, who made it up. During recording he said toBarbera, “Joe, where it says “yahoo”, can I say instead“yabba dabba doo?”

Joe Barbera explains the cartoonists’ detailedpreparation: “We researched into prehistoric times, learningabout the animals and other natural elements andsurroundings characteristic of that period. All this helped inthe creation of the series”. Hanna adds: “It was originallycalled The Flagstones, until we received a letter from acartoonist who already had a comic strip of that name.Reluctantly, we changed it to The Flintstones”.Story lines were based on other TV series about families,and many episodes depended on audience fears, likeunemployment and the dentist. Plenty of modern daycharacters made an appearance too, like the actor “StonyCurtis” and the conductor “Leonard Bernstone”. RockHudson did not, of course, have to change his name, and oneday the famous American president “Bill Clintstone” isbound to make an appearance.

Armed with the new cartoon family, Barbera set offto New York to try and sell the idea to a TV network. It washard work and the series came close to never being made atall. After eight weeks of hard sell, still no one wasinterested, but an hour before Barbera was due to fly home,



ABC looked at it. They took to it at once and agreed tobroadcast the show. On 30th September 1960, the firstepisode was shown. Most of the reviews were negative,some even hostile, but viewers absolutely loved it.Since then it has been translated into 22 languages and hasbeen seen in nearly every country in the world.

КАМЕНЕ ЗВЕЗДЕ

Упознајте породицу Кременко, модерну породи-цу каменог доба. Из града Бедрока, ево нечега о њиховојисторији. Сара „Облутак“ Бернз прича праисторијскупричу. Негде у свету, сваког сата сваког дана,„Породица Кременко“ се емитује.

Невероватних 300 милиона фанова се редовноукључи да гледа шоу. Волели их или не, Фред, Вилма ињихове комшије, Барни и Бети Рабл, су неизбежни.Недавно, свих 166 епизоде је емитовано на телевизијиширом САД-а. Није лоше за цртани који је лошепримљен од стране критичара када је први пут приказанпре 38 година.



Карикатуристи Бил Хана и Џозеф Барбера суљуди који су одговорни за породицу Кременко. СкринЏемс им је приступио крајем 1950-их са идејом опродуцирању анимираног програма у ударном термину.То никада пре није било урађено, али како јепопуларност њихових шоуа „Quick Draw McGraw“ и„Huckleberry Hound“ брзо расла, карикатуристи суодлучили да покушају. Била је то одлука због које никаднису зажалили. Одлучили су да створе породицу саистим проблемима као и савремене породице изпредграђа, али са нечим веома другачијим. „Бил и ја смоосмислили шест породица, међутим, нисмо билизадовољни ниједном од њих“, присећа се Барбера.„Нацртали смо их као ходочаснике, Римљане, Eскиме,каубоје и све што смо могли да замислимо. Онда је једанод цртача осмислио скицу користећи леопардову кожуна ликовима неандерталског типа“, каже Хана. „То јебило то. Тако смо желели да изгледају“.

Онда су убацили просечан брачни пар уокружење каменог доба. Цртање ликова сасвакодневним предметима није било смешно, па супробали камен и друге праисторијске материјале.Резултат је био доста корисних предмета каменог доба ибескрајан број шала о камењу, и зато су комшијепородице Кременко добиле презиме „Руине“ и зато свиони живе у „Стеновитом тлу“. Познати узвик ФредаКременка „ya dabba doo” – није био првобитно усценарију. То је био човек иза Фредовог гласа, АленРид, који га је створио. Током снимања он је рекаоБарбери: „Џо, где пише „yahoo”, могу уместо тога дакажем „yabba dabba doo”?“



Џо Барбера објашњава детаљнију припремукарикатуристе: „Ми смо истраживали праисторијскодоба, учили o животињама и осталим природнимелементима и карактеристикама окружења тог периода.Све то је помогло у стварању серије“. Хана додаје:„Прво је требало да се зове „Flagstones“, све док нисмодобили писмо од карикатуристе који је већ имао стрипса са тим именом. Нерадо смо променили име у„Flintstones“.“

Приче су биле базиране на осталим ТВ серијамао породицама, и много епизода је зависило од страховапублике, као што су незапосленост и зубар. Многомодерних ликова се такође појавило, као глумац „StonyCurtis” и диригент „Leonard Bernstone”. Рок Хадсонније, наравно требало да промени своје име, и једногдана Амерички председник „Bill Clintstone” ће сесигурно појавити.

Наоружан са новом цртаном породицом, Барбераје кренуо у Њу Јорк да проба да прода идеју ТВ мрежи.То је био тежак рад и мало је фалило да се серија уопштене направи. После осам недеља тешке продаје, и даљенико није био заинтересован, али сат времена пре негошто је Барбера требало да лети кући, АБЦ је погледаоњихову идеју. Свидело им се на први поглед и сложилису се да емитују цртани. Прва епизода је приказана 30.септембра 1960. године. Већина критика је биланегативна. Неке су чак биле и непријатељске, али су јегледаоци апсолутно заволели. Од тада је преведена на 22језика и гледана је скоро у свакој држави на свету.

Нина Ристовић I-4Алекса Симић I-4



Which part of the brain generates dreams?

The whole brain is active during dreams, from thebrain stem to the cortex. Most dreams occur during REMsleep. This is part of the sleep-wake cycle and is controlledby the reticular activating system whose circuits run fromthe brain stem through the thalamus to the cortex. The limbicsystem in the mid-brain deals with emotions in both wakingand dreaming and includes the amygdala, which is mostlyassociated with fear and is especially active during dreams.The cortex is responsible for the content of dreams,including the monsters we flee from, the people we meet orthe experience of flying.

Since we are highly visual animals, the visualcortex, right at the back of the brain, is especially active, butso are many parts of the cortex. Least active are some partsof the frontal lobes, and this may explain why we can be souncritical during dreams, accepting the crazy events asthough they are real-until we wake up.

Који део мозга производи снове?

Цео мозак је активантоком сна, од можданог стабла домождане коре. Већина сновадешава се током РЕМ фазе. Ове једео циклуса сна-будности и његаконтролише ретикуларни актива-циони систем где се кружна пута-ња креће од можданог стабла, крозталамус, до мождане коре.



Лимбички систем у средини мозга бави сеемоцијама и у будном стању и у сну, укључујући иамугдалу, која је највише повезана са страхом и посебноје активна током снова. Мождана кора је одговорна засадржаj снова, укључујући и чудовишта од којихбежимо, људе које срећемо или искуства летења. Поштосмо веома визуелне животиње, визуелна мождана кора,на задњем делу мозга је посебно активна, али такви су идруги делови мождане коре. Најмање активни су некиделови предњег режња, и то може објаснити зашто неможемо бити критични током сна, и зашто прихватамобесмислене догађаје као да су стварни, све док се непробудимо.

Милица Вујић I-4

Go Pro

Impossibly small. Impossibly high performance. Itall adds up to a camera that makes it easy for anyone,anywhere, to capture stunning photos and videos of theirlife’s most meaningful experiences. The company wasfounded by Nick Woodman in 2002. Woodman started thecompany following a surf trip to Indonesia in which he washoping to capture quality action photos of his surfing, butcould not get close enough, or obtain quality equipment ataccessible prices. His desire for a camera system that couldcapture the professional angles inspired the Go Pro name. In2004, the company sold its first camera. The camerasevolved through the years, going from 35mm to digital,where they started recording 10-second clips, to 3-megapixeldigital cameras, to its current configuration of fixed-lens HDvideo cameras with a wide 170-degree angle.



Today, two or more cameras can now be pairedtogether to create 3D video. At the end of its debut year, GoPro sold $ 150,000 worth of product. The company createdGo Pro Studio to allow users to edit their footage. Go Prostudio is a video edition site that is essentially a simplifiedediting programme designed to help users create personalhighlight reels easier. The range for capturing still images is5 to 12 mega pixels. The cameras are bundled with a clearpolycarbonate HD housing that is rated shockproof andwaterproof to 60 meters.

„Го Про”

Невероватно мали. Импресивно великих могу-ћности. Све се то односи на камеру која чини лаким забило кога, било где, да забележи задивљујуће фото-графије и снимке најзначајнијих животних искустава.

Компанију је основао Ник Вудман 2002. Вудманје основао компанију након сурферског путовања уИндонезију, где се надао да слика квалитетнефотографије свог сурфовања, али није могао да сеприближи довољно, или да набави квалитетну опрему заниску цену. Његова жеља за системом који би могао даухвати професионалне углове инспирисала је име ком-

паније „Го Про“. Компа-нија је продала своју првукамеру 2004. Камере сусе развијале током годи-на, почевши од 35 mm додигиталне, где су почелида снимају клипове од



десет секунди, до дигиталних камера од три мега-пиксела,и до садашње конфигурације ХД објектива ревидео камереса широким углом од 170 степени. Данас, две или вишекамера могу да се споје заједно и да направе 3Д видео.

На крају своје прве године „Го Про“ је продаоартикле у вредности од 150.000 долара. Компанија јеосновала „Го Про“ студио који дозвољава корисницима дауреде своје снимке. „Го Про“ студио је сајт за сређивањеснимака који је у основи поједностављен програм зауређивање дизајниран да помогне корисницима да правеличне снимке једноставније. Опсег за сликање мирнихфотографија је од 5 до 12 мегапискела. Камере су у пакетуса ХД кућиштем од поликарбоната који је отпоран наударце и воду до 60 метара.

Тамара Арсеновић I-4Интернет

L’eau……… plaisir !

L’eau minérale naturelle procure un plaisir unique.Boire de l’eau minérale naturelle constitue un vrai moment dedétente agréable au cours duquel vous ressourcez à la fois votrecorps et votre esprit. Chaque eau minérale naturelle possèdeson propre goût, sa texture, sa densité, liés à son terroird’origine. Plates ou plus au moins pétillantes, c’est toute unepalette de saveurs subtiles qui s’offre au consommateur.Chacun trouvera l’eau qui lui convient en fonction de sesbesoins et aussi des moments de consommation. Les gourmetsne s’y trompent pas et aujourd’hui, ils choisissent leur eaucomme ils choissent le vin qui accompagnera leurs mets.



L’eau est la première source de bien être. Evian,Perrier, Vittel……Les Français consomment plus de 85 litresd’eau en bouteille par an. En France, la distribution de l’eau durobinet est souvent assurée par de grandes entreprises et lesFrançais paient l’eau en moyenne 2,77 euros par m3.

Вода........ задовољство!

Природна минерална водапружа јединствено задовољство.Пити природну минералну водупричињава прави тренутак опу-штања у току којег подмлађујетеи тело и душу. Свака врстаприродне минералне воде имасвој укус, састав, густину којезависе од места порекла.Негазирана или више или мањегазирана, постоји читава палетафиних укуса које се нуде

потрошачу. Свако ће пронаћи ону врсту која му највишеприја, у складу са својим потребама и тренутцима у којимасе пије. Гурмани не греше у избору врсте воде и садабирају воду исто као што бирају и које вино најбољеодговара одређеном јелу.Вода је најважнији услов живота.Евијан, Перије, Вител... Французи пију више од 85 литарафлаширане воде годишње.

У Француској, воду са чесме обезбеђују великекомпаније, а Французи плаћају у просеку воду 2,77 ЕУР-апо m3.

Миња Церовић II-5 Јана Секулић II-5

уџбеник “Latitudes 3”



Qui porte des lunettes?

C’est le sens le plus précieux pour l’homme et aussile plus utilisé : la vue. Aussi, c’est également l’un des plusfragiles. Une exposition prolongée au soleil, une poussièrequi vole, trop de temps passé devant l’ordinateur, et déjà lavue se détériore. Il y a 29 millions de porteurs de lunettes enFrance, soit un habitant sur deux (57% de femmes et 43% dehommes). Les deux tiers ont 45 ans ou plus, mais 6% ontmoins de 15 ans. Le dépistage des troubles de la vue par lesophtalmologistes (ou les médecins des yeux) est en effet deplus en plus précoce. Les lacunes visuelles les plusrépandues sont dans l’ordre la presbytie (un porteur deslunettes sur deux), la myopie (35%) ou l’hypermétropie(15%). Les lunettes à double (ou triple) foyer que portaientautrefois les presbytes sont remplacées de plus en plussouvent par des verres progressifs. Mais les lunettes ne sontplus la seule et unique solution. Les lentilles ont été adoptéespar près de 2,5 millions de Français. Dans 90% des cas, cesont des lentilles souples. 70% des porteurs de lentilles sontdes femmes, 55% ont entre 25 et 45 ans.

Ко носи наочаре?

Вид је најдрагоценије и најкорисније чуло зачовека.Такође, то је и једно од најосетљивијих чула. Видсе квари услед дужег излагања сунцу, прашини која летии уколико проводимо много времена испред компјутера.У Француској 29 милиона људи носи наочаре, чак једанод два становника (57% жена, 43% мушкараца). 2/3 њихимају 45 година или више, али 6% имају мање од 15година.



Офталмолози (или очни лекари) откривајуразличите врсте поремећаја вида у раном стадијуму.Поређане по реду, најраспрострањеније очне болести судалековидост (једна од две особе носи наочаре),кратковидост (35%), хиперопија (15%). Бифокалнастакла (или три) које су некада носили далековидибивају све чешће замењена напредним наочарима. Алинаочаре нису више једино решење. Више од 2,5 милионаФранцуза су прихватили сочива. У 90% случајева, то сумека сочива. 70% особа које носе сочива су жене, 5% суизмеђу 25 и 45 година.

Катарина Рафаиловић IV-4часопис “Ecoute”

ОДЕЋА ЧИНИ ЧОВЕКА

Сви се ми различито односимо према одећи којуносимо. Неки могу обући било шта. За њих је одећаствар, чија је сврха само да прекрију човека, да газаштите од хладноће. За друге је то најважнија ствар уживоту.



И једни и други, размишљају о томе шта даобуку за посао, шта код куће, шта носити на улици или учему изаћи на забаву. Неки и осуђују људе на основуоблачења.

Шта се крије иза спољашњости човека?

Сећате се француске изреке „одећа чини човека“или руске „према одећи дочекују, према уму испраћају“.

Одећа – то је спољашње стање човека које јеуско повезано са његовим унутрашњим стањем. Она јенаше станиште. Одећа и обућа су за нас исто што и пужукућица коју увек носи са собом. Она може бити удобна,пријатна. А може бити неудобна и груба.

Шта носите на себи? Како ваша одећа утиче навас? Она нам ласка и штити нас од спољашњихнеприлика као што су киша или мраз. Може и да чини дасе осећамо лоше: када жуља (ово се посебно односи наобућу), причињава нам бол, не дозвољава нам да сеосећамо удобно или просто да слободно дишемо.

Ви, у ствари, биратесами такву одећу.То значи да су вампотребни такви осе-ћаји, и показује дали бринете о свомкомфору или непримећујете умор,нелагодност и то несамо у одећи.



О униформи

Одећа је језиккојим разговарамо сасветом, са онима којесрећемо. Она показујечовекову суштину, алиможе да буде и маска.У том случају говоримо униформи. Исподуниформе кријете својуличност, али показујетеваш статус у друштву. Са униформом морамо остати уграницама, које нам она поставља. Униформа – то јебели мантил медицинске сестре, школска униформа,полицијска униформа, униформа ватрогасца.

Али има и још нешто што се зове неформалнауниформа. То је одећа одређених социјалних група. Например, тинејџери, који се у основи исто облаче.Униформе старијих људи, који облаче исте, јефтине,практичне и неприметне јакне. То је остало из бившегрежима – не издвајати се, не истицати се, не бити белаврана, бити као сви остали. Таква одећа као да говори: Јасам на вашој страни, не дирајте ме. Облачећи таквуодећу, ви као да градите заштитни слој око себе.

Супротност униформи је показивањеиндивидуалности

За индивидуалан приступ одећи, потребна јесмелост, неуобичајени приступ. Такође је потребно ивреме и способност да пронађемо своју индивидуалност.



Потрага за сопственим стилом, комбиновањебоја и одређена смелост – све је то потребно зајединстен стил одевања. Шта ви мислите, да ли честосрећете одобравање, разумевање оних људи, који сеоблаче као сви? Најтеже од свега је изабрати боје.

Знате ли шта значи ваша омиљена боја?

Ако волите белу боју одеће, то значи да стевесела и ведра особа. Ако волите црну боју, значи дахоћете да се изолујете од околине. Плава боја је бојастваралаштва, интуиције. Розе боја је боја чуда и бајки,боја заштићености. Ако вам је омињена боја црвена – висте енергична и страсна особа.

Размислите да ли вам се допада ваш стилоблачења и шта можете урадити да бисте се обуклихармонично и у складу са вашом индивидуалношћу.

http://logikazhenskaya.ruПревела с руског Милица Лазаревић IV-2

ZWEI IN DEUTSCHLAND ERFUNDENE SPIELE

Deutschland ist nicht nur das Land der Dichter und Denker,sondern auch der Erfinder von Spielen. Hier stellt vitamin dezwei Brettspiele vor, die in Deutschland erfunden wurden.

Mensch ärgere dich nicht

Wie der Name schon sagt, kann man sich bei diesemSpiel ganz schön ärgern. Zum Beispiel, wenn man direkt vondem Ziel von einem Mitspieler rausgeworfen wird.

http://logikazhenskaya.ru



Das passiert, wenn dessen Spielfigur auf dem Feldstehen bleibt, auf dem die eigene Figur steht. ''Menschärgere dich nicht'' ist ein Klassiker der deutschen Brettspiele.Es wurde 1910 zum ersten Mal veröffentlicht. Die Regelnsind sehr einfach: Es wird reihum gewürfelt.Jeder Spielermuss seine vier Figuren von den Start in die Zielfelderziehen. Die Gegner versuchen dies zu verhindern. Es gibteinige kreative Variationen der Regeln.

Scotland Yard

Das Spielbrett zeigt den Stadtplan Londons,dennoch ist Scotland Yard ein deutsches Spiel. Es erschien1983 und wurde Spiel des Jahres. Es ist ein Kooperati-onsspiel für drei bis sechs Spieler. Einer von ihnen schlüpftin die Roles des Verbrechers Mister X, die anderen sindDetektive. Dabei ist die Zahl der Spielzüge festgelegt. DieMehrzahl der Spieler spielt bei diesem Spiel gemeinsam, siediskutieren miteinander und können nur als Team gewinnenoder verlieren.

ДВЕ ИЗМИШЉЕНЕ ИГРЕ У НЕМАЧКОЈ

Немачка није само земља песника и мислилаца, неготакође и проналазача игара. Овде су представљене дведруштвене игре које су измишљене баш у Немачкој.

Човече не љути се

Као што већ име каже, приликом ове игре некосе може и наљутити. На пример, када директно испредциља буде избачен од стране саиграча.



То се дешава када његова фигура стоји у местуна пољу, на које ти долазиш са својом фигуром. „Човечене љути се” је класична немачка друштвена игра. Првипут је објављена 1910. године. Правила су веомаједноставна: баца се коцкица. Сваки играч мора да секреће са своје 4 фигуре од старта до циљног поља.Противник покушава ово да спречи. Постоји неколикокреативних промена правила.

Scotland Yard

Ова друштвена игра показује план градаЛондона, али ипак је Scotland Yard немачка игра.Појавила се 1983. године и постала је игра године. Овоје једна кооперацијска игра за 3 до 6 играча. Један одњих прелази у улогу злочинца „Мистер Икс”, а други судетективи. При томе је број потеза игре тачно одређен.Већина играча игра ову игру заједно, дискутујумеђусобно и само као тим могу да победе или изгубе.

Анђела Анђелић III-4 часопис Vitamin de, broj 62

Позив француском језику!

Током година Квебек је постао веома привлачанрегион за људе који имају одређено знање францускогјезика. Следеће бројке стижу из квебечког Министарстваимиграције и културних заједница: 2007. Око 60,4%имиграната који су се населили у Квебеку, захваљујућиполитици која се према странцима води у овом лепомрегиону, поседују знање француског језика.



Док само 18,3% поседују знање енглеског језика, а21,3% неког другог језика. На основу ових статистичкихподатака зна се да од укупно пет главних земаља у којимасу се родили насељеници Квебека између 2003. и 2007., двефранкофоне земље заузимају прва места (Алжир иФранцуска), док се Мароко налази на четвртом месту. А2007. три прве земље где су рођене особе које суемигрирале у Квебек су Мароко, Француска и Алжир.Дакле, франкофоне земље. Јасно је да је француски данасједан од главних критетијума избора ове дестинације. Штаможе да потврди ову ситуацију? На првом месту чињеницада Квебек ову франкофону емиграцију ставља на првоместо. Ова политичка воља је јасно изражена наразличитим званичним сајтовима или обрасцима којиистичу начине и услове доласка у Квебек.

Такође на сајту квебечке владе посвећенеимиграцији могу се прочитати изузетно јасни начини да:„је Квебек друштво изузетно франкофоно по коме јефранцуски језик и званични“. Дакле, француски језик јејезик државе, пословни, образовни, језик комуникације,трговине и пословних односа. Исто тако, квебечке власти,задужене за питања имиграната, дају предностфранкофоним особама. Квебечке табеле на основу које себира кандидат дају огромну важност француском језику.Постављени упитник омогућује свакоме да провери својешансе да буде примљен у Квебек, а један од веома важнихделова тог упитника односи се управо на познавањефранцуског језика.

Превелe са француског: Јелена Вучићевић IV-4Катарина Рафаиловић IV-4

Јелена Богдановић IV-4уџбеник за припрему испита Delf B-2



Компликовано име уништава каријеру

Онај ко носи компликовано име, има потешкоћау школи и послу. Научници су утврдили да ми имениманесвесно приписујемо карактерне особине.

Henry Olusegun Olumide Adeola Samuel је проме-нио име у Seal и са овим именом направио велику пева-чку каријеру. Наше име нас прати током живота и можеодредити животни пут. Аустралијски и амерички науч-ници су утврдили да људи са кратким именом, које селако изговара, лакше проналазе пријатеље и градекаријеру. Људи верују да особе са лакшим именом бољепролазе од оних са компликованим. Научници суистраживали како изговорљивост имена утиче на првиутисак, који нека особа оставља. Резултат: име које селако изговара, доноси боље оцене. Приступачно имепомаже политичарима да освоје више гласова, аадвокатима да брже напредују у послу.

Убица каријере: Дупло име представља неодлучност

Дупла имена имају негативне стране. Њиховимносиоцима се приписује неодлучност. У политици суминистри са дуплим именима били именовани, али не иизабрани. Sabine Leutheusser Schnarreberger и AnnegretKramp Karrenbauer би према томе, на лествици каријере,горе прошле него Angela Merkel и Kurt Beck. Ursula vonder Leyen супротно томе има добре карте; премаекспертима, племићка имена боље пролазе одграђанских.



Помоћ у каријери:Родитељи и име утичу на каријеру!

Ко свом детету хоћеда учини нештодобро, најбоље је даса тим почне још прерођења и тражи правоиме. За разлику одпрезимена, родитељиза име сносе пуну

одговорност. Модерна имена и имена из медија као„Chantal“ и „Kevin“ могу да униште образовне шансе, атиме и пословну каријеру детета. Истраживања међунаставницима показују да таква имена обично буденегативне, чак и агресивне асоцијације. Поред тогаексперти препоручују да се посебно у случају дугачкогпрезимена, бира кратко име.

Превео са немачког Коста Ђорђић I-5

The history of the Olympics

The ancient Olympics

Nobody knows exactly when the Olympic Gamesbegan, but historians think that the first games were in 776BC. Athletes from all over Greece came to compete in atown called Olympia. There was only one event. It was arunning race called the ”stade”. The first Olympic championwas Coroebus of Elvis.



He was a cook. The games were very popular. Soonthere were more events, for example, wrestling and horseraces. All the athletes in the ancient Olympics were menand, when they competed, they wore no clothes. The gamestook place every four years, for a thousand years. In AD 394the Roman Emperor Theodosius stopped them for religiousreasons.

The modern Olympics

In 1887, at the age of 24, the Frenchman Pierre deCoubertin decided he wanted to restart the Olympic Games.It took a long time, but finally the first modern OlympicGames began in Athens in April 1896.Thirteen countriestook part. There were nearly 300 competitors in nine differ-rent sports. Pierre de Coubertin also designed the Olympicrings. Each ring represents one of the five continents and theOlympic flag contains at least one colour from every nation-nal flag. Today, the Olympic Games are the worlds mostfamous sports competition. The modern Olympics take placeevery four years in a different city. In 2004 they were againin Athens. Over 11,000 athletes from 203 countries compe-ted in 28 sports 3,000 years after the first Olympic Games.

Историја Олимпијаде

Древна Олимпијада

Нико тачно не зна када су почеле Олимпијскеигре, али историчари мисле да су прве игре биле 776.године п.н.е. Спортисти из свих делова Грчке долазилису да се такмиче у граду званом Олимпија. Био је самоједан догађај. Била је то атлетска трка звана „стадиј”.



Први олимпијски шампион био је Кореибус изЕлвиса. Био је кувар. Игре су биле веома популарне.Ускоро је уведено више дисциплина, као на примеррвање и трка коња. Сви спортисти у древној Олимпијису били мушкарци и када су се такмичили нису носилиодећу. Игре су се одржавале сваке четврте године хиља-ду година.

Године 394. нове ере римски император Теодо-сије прекинуо их је из религијских разлога.

Модерна Олимпијада

Године 1887., у својој двадести четвртој години, ФранцузПјер де Кубертин одлучио једа врати Олимпијске игре.Требало је доста времена, али

на крају, прве модерне Олимпијске игре почеле су уАтини у априлу 1896. Тринаест држава је учествовало.Било је скоро 300 такмичара у девет различитихспортова. Пјер де Кубертин такође је дизајнираоОлимпијске прстенове. Сваки прстен представља једанод пет континената и Олимпијска застава садржи баремједну боју од сваке националне заставе. Олимпијске игресу данас једно од најпознатијих спортских такмичења.

Модерне Олимпијске игре се одржавају свакечетири године у различитом граду. У Атини су поновобиле 2004. године. Преко 11.000 спортиста из 203државе такмичи се у 28 спортова 3.000 година наконпрвих Олимпијских игара.

Аџић Ана I-4



The myth about Sisyphus

Sisyphus was the mythical founder and first king ofCorinth. He was a cunning trickster, known for his abilitiesto deceive gods and humans alike. He was also known as amurderеr in his own kingdom, as he would often entertainhimself by killing visitors to his city.

One day, he find out that Zeus, supreme god,abducted the nymph Aegina, so he reported Asopus,Aegina`s father about that. Because of that, Sisyphus wascondemned to Tartarus, the deepest, darkest reality beneaththe Underworld, by Zeus. But, Sisyphus told his wife not togive him a victim, so he stayed alive. There, he deceivedThanatos, the demon responsible for death.

Sisyphus asked Thanatos to try out his chains toshow him how they worked, and when he did, Sisyphussecured him in place, and he was free to go. Theconsequence of the imprisonment of Thanatos was thatmortals could no longer die. This really upset Ares, war godwho couldn`t defeat his enemies. Ares intervened andreleased Thanatos. Sisyphus was deemed guilty because ofhis belief that he could outsmart the gods, and because hebetrayed Zeus`s secret. As punishment, he was condemnedto spend eternity rolling a boulder up a hill. Each time theboulder would near the summit, it would roll back down tothe bottom. Sisyphus would then be forced to repeat his task.

This is one of numerous myths from ancientGreece. Also is one of most famous. Stories and legends likethis one are very important for Greek culture and history.



Мит о Сизифу

Сизиф је био митолошки оснивачи први краљ Коринта. Био је вештпреварант, познат по својим спо-собностима да превари Богове,каои људе. Такође је био познат каоубица у свом краље-вству, поштосе обично забављао убијајућипосетиоце свог града.

Једног дана, он је открио да је Зевс, врховни Бог,отео нимфу Егину, па је о томе известио Азопуса,Егининог оца. Због тога је Зевс осудио Сизифа наТартарус, најдубљу, најмрачнију стварност доле уподземљу. Међутим, Сизиф је рекао својој жени да му неприноси жртву, па је остао жив. Тамо је преварио Танатоса,демона одговорног за смрт. Сизиф је питао Танантоса даиспроба његове ланце, да му покаже како они раде, и кадаје он то учинио, Сизиф га је закључао у том месту, и био јеслободан да оде. Последица заробљавања Танатоса била је да смртницинису више могли да умиру. Ово је заиста узнемирилоАреса, Бога рата, који није могао да побеђује својенепријатеље. Арес је интервенисао и ослободио Танатоса.Сизиф се сматрао кривим зато што је веровао да може да

надмудри Богове и зато што је одао Зевсову тајну. За казнуосуђен је да проведе вечност котрљајући велики камен узбрдо. Сваки пут када камен буде близу врха, он сеоткотрља назад на дно. Сизиф би онда био приморан дапонавља свој задатак.



Ово је један од многобројних митова из античкеГрчке. Такође је и један од најпознатијих. Приче илегенде као што је ова су веома значајне за грчкукултуру и историју.

Лина Ранковић I-4Интернет

Perseus

Haec narrantur a poetis de Perseo. Perseus filius eratlovis, maximi deorum; avus eius Acrisius appellabatur.Acrisius volebat Perseum nepotem suum necare; nampropter oraculum puerum timebat. Comprehendit igiturPerseum adhuc infantem, et cum matre in arca ligneainclusit. Tum acram ipsam in mare coniecit. Danae, Persimater, magnopere territa est; tempestas enim magna mareturbabat. Perseus autem in sinu matris dormiebat. Iuppitertamen haec omnia vidit, et filium suum servare constituit.Tranquillum igitur fecit mare, et arcam ad insulam Seriphumperduxit. Huius insulae Polydectes tum rex erat. Postquamarca ad litus appulsa est, Danae in harena quietem capiebat.Post breve tempus a piscatore quodam reperta est, et addomum Regis Polydectis adducta est. Ille matrem et puerumbenigne excepit, et iis sedem tutam in finibus suis dedit.Danae hoc donum libenter accepit, et pro tanto beneficioregi gratias egit. Perseus igitur multos annos ibi habitabat, etcum matre sua vitam beatam agebat. At Polydectes Danaenmagnopere amabat, atque eam in matrimonium ducerevolebat. Hoc tamen consilium Perseo minime gratum erat.Polydectes igitur Perseum dimittere constituit.



Tum iuvenem ad se vocavit et haec dixit: ”Turpe esthanc ignavam vitam agere; iam dudum tu adulescens es.Quo usque hic manebis? Tempus est arma capere et virtutempraestare.

Hinc abi, et caput Medusae mihi refer.” Perseus ubihaec audivit, ex insula discessit, et postquam ad continentemvenit, Medusam quaesivit. Diu frustra quaerebat; namquenaturam loci ignorabat. Tandem Apollo et Minerva viamdemonstraverunt. Primum ad Graeas, sorores Medusae,pervenit. Ab his talaria et galeam magicam accepit. Apolloautem et Minerva falcem et speculum dederunt. Tumpostquam talaria pedibus induit, in aera ascendit. Diu peraera volabat; tandem tamen ad eum locum venit ubi Medusacum ceteris Gorgonibus habitabat. Gorgones autem monstraerrant specie horribili; capita enim earum anguibus omninocontecta errant. Manus etiam ex aere factae erant.

Персеј

Песници ово причају о Персеју. Персеј је био синЈупитера, врховника богова. Његов деда се зваоАкризије. Он је желео да убије свог унука Персеја.Заправо, он се плашио дечака због пророчанства, стогаје смислио да малог Персеја са мајком затвори у дрвенисандук. Потом је сандук бацио у море. Данаја, Персејевамајка, је била веома уплашена због тога, што је великоморе узбуркала олуја. Персеј је, пак, спавао на мајчинимгрудима. Јупитер је, доиста, све видео, и одлучио дасачува свог сина. Стога је умирио море, и довео јесандук до острва Сериф. Тада је краљ овог острва биоПолидект.



Пошто је сандук пристао на обалу, Данаја јепожелела да се одмори у песку. Након неког времена јенаишао рибар који их је довео до Полидектове куће.Рибар је мајку, и дечака срдачно прихватио и пружио имје уточиште у свом дому. Данаја је овај поклон радоприхватила и била је веома захвална краљу због указанедоброте. Персеј је, дакле, много година овде провео и самајком срећно живео. Али, Полидект је Данају многоволео, и желео је њу оженити. Ова, опет, намера Персејуније била драга. Полидект је, стога, Персеја одлучио даотера. Звао је младића код себе и ово рекао: ,,Ружно јеовај живот лењо водити; баш зато што си млад. Доклећеш овде остати? Време је да узмеш оружје и храбростда покажеш. Иди одавде, и донеси ми Медузину главу.’’Када је ово чуо, Персеј се удаљио од острва и потражиоМедузу, пошто је стигао на континент. Дуго је узалудтражио, наиме није познавао место. Најзад, Аполон иМинерва су му показали пут. Прво је дошао кодМедузиних сестара, Греја. Од ових је узео сандале ичаробни шлем, а Аполон и Минерва су му даровали српи огледало. Тада пошто је обуо сандале, винуо се уваздух. Дуго је летео кроз ваздух; најзад је ипак дошаокод места где је Медуза са осталим Горгонама живела.Пак, Горгоне су биле чудовишта одвратног изгледа;наиме, њихове главе су потпуно прекривене змијама.Такође, руке су им биле од бакра.

Превели са латинског:Ђурђина Марић III-4

Даница Јовановић III-4Огњен Јоксимовић III-4



Други светски рат

Свет пред понором

У овој години има три годишњице одисторијског значаја. Пре сто година почео је Првисветски рат, пре седамдесет и пет Други, а предвадесет и пет година пао је Берлински зид. Светскиратови обележили су 20. век. Тек падом Берлинскогзида могле су се превазићи њихове последице. Уједној краткој секвенци ''vitamin de" ће се посветитиовим историјским догађајима.

Дана 1. септембра 1939. националсоцијалистичкаНемачка напала је суседну Пољску. Тиме је почео Другисветски рат (1939-1945). Вермахт, војска нацистичкеНемачке, освојила је и заузела и делове Француске,Грчке, Југославије, Данске и других земаља. До 1941.године Вермахт и његови савезници освојиће велики деоЕвропе.

Расистички и истребљујући рат

Адолф Хитлер (1889-1945) и његови генералипланирали су рат и као расистички и истребљујући.Специјалне јединице нациста прогониле су у освојенимземљама људе који су у њиховим очима билиинфериорни. Ту су припадали пре свега Јевреји, Синти иРоми, али и комунисти и друга опозиција. Нацисти суубили око шест милиона Јеврeја за време рата уконцентрационим логорима и у масовним убиствима.



Напад на Совјетски Савез

На 22. јун 1941. године нацистичка Немачканапала је Совјетски Савез. Нацисти су планирали да одвеликог дела те земље направе за Немце "Животнипростор на истоку". Због тога су повели уништитељскират, у коме су умрли милиони цивила и војника. Стотинехиљада су присиљене на принудни рад.

Рат на Пацифику и у Северној Африци

Фашистички Јапан водио је рат против Кине,Кореје и Совјетског Савеза. Након што су Јапанци 7.децембра 1941. напали америчку војну луку ПерлХарбор, у рат су ушле и САД. Италија, немачкасавезница, водила је рат у Северној Африци иподржавао ју је Вермахт. Тако се између Сила Осовине(Немачка, Италија, Јапан) и Савезника (САД, ВеликаБританија, Совјетски Свез) развио светски ратрекордних размера.

Ослобођење

Од 1943. Црвеној армији је успело да потиснеВермахт из Совјетског Свеза. Американци и Британцису се 1944. искрцали у Француску. Овом рату на двафронта Хитлерове армије нису дорасле. Крајем априлаЦрвена армија освојила је Берлин. Вермахт јекапитулирао 8. маја 1945. године. Капитулацијом Јапана2. септембра 1945. Други светски рат се завршио и уАзији.



Исход ужаса

Преко шездесет држава и сто десет милионавојника са свих континеата било је укључено у овај рат.Шездесет пет милиона људи изгубило је живот. Паддвеју атомских бомби на јапанске градове Хирошиму иНагасаки од стране америчке војске јасно је показао даби рат вођен нуклеарним оружјем могао значити крајсвета.

Превео са немачког Марко Тодоровић III-6

Шиндлерова листа

„Ко спаси само један људски живот, спасава цео свет”.

Да би се стекла представа о убиствима Јеврејаза време Другог светског рата, требало би погледатихоливудски филм „Шиндлерова листа”. Филм сезаснива на истинитим догађајима. Он се убраја унајважније филмове о холокаусту. Режисер СтивенСпилберг снимио га је 1993. године.

Главна улога филма је немачки предузетникОскар Шиндлер. За време Другог светског ратазапошљавао је око хиљаду и двеста Јевреја у својимпогонима за наоружање који су се налазили у Пољској иЧехословачкој, окупираним од стране Немаца. Пошто сурадили за Оскара Шиндлера били су спасени од убистванациста. Због убедљивог начина приказивања, јакихкарактера и великих биоскопских слика, филм будисећања на време холокауста.



Фабрика у Кракову

Оскар Шиндлер (кога игра Лијам Нисон) желеоби да са својим јеврејским принудним радницимаизгради успешну фабрику у Кракову. У њој требаправити производе важне за рат. Пошто нема новца,постиже договор са Јеврејином Исаком Штерном (играга Бен Кингсли) који има контакте са јеврејскимпредузетницима. Они позајмљују Шиндлеру новац и зато добијају мали део произведене робе. Шиндлер водифабрику и помаже Јеврејима који ту раде. Он ихсврстава у сараднике важне за рат, чак и старије људе идецу, како би их заштитио од депортације уконцентрациони логор.

Убиства из самовоље

Онда у Краков долази СС-официр Амон Гет(игра га Рејф Фајнс). Он преузима команду надјеврејским гетом, даје да се подигне радни логорПлашов. Нељудскост нациста отелотворава се у Гету каокоманданту радног логора. Он насумично убија јеврејскераднике. Убиство ми причињава задовољство. Марта1943. године гаси се гето у Кракову. Логораши треба дабуду депортовани у концентрациони логор Аушвиц.

Листа о животу и смрти

Шиндлер не дозвољава да га обузме грозота окосебе. Осећа се одговорним за „своје” Јевреје и успева дазадржи своје раднике. Тако их може спасити од смрти.За овај договор мора да плати Гету милионе марака.



Заједно са својим секретаром Штерном Шиндлерсаставља листу радника да би их спасао од транспорта уконцентрациони логор. Ова листа ушла је у историју као„Шиндлерова листа”. Она је одлучивала о животу исмрти. Како се Црвена армија све више приближавала,Шиндлерова фабрика се евакуисала у Бринлиц у Чешкој.

Борити се за сваки људски живот

Транспорт у Бринлиц тече успешно. Шиндле-рови радници су спасени. Године 1945. рат у Европи јепри крају. Као националсоцијалиста, Шиндлер мора дабежи. Када се опростио од својих радника, они мупоклањају прстен. Он носи натпис: „Ко спаси само једанљудски живот, спасава цео свет”. Ова сцена је порукафилма. Имати храброст борити се за сваки људскиживот је човечност.

Превод са немачког: Јана Здравковић III-6

Приче за крај


A Hunter, a Deer, a Pig, a Snake A Jackal

Once upon a time, a hunter lived in a forest. Onemorning, he set out hunting, hoping to find a deer.Soon, he saw a deer and hunted him down. The hinter slunghim over his shoulder and merrily started home.On the way, he came across a fat pig. He dropped the deeron the ground and shot the pig with an arrow.The pig gave a fearful grunt and charged at the hunter. Hehit the hunter hard in the stomach and killed him instantly.Then the wounded pig also fell down dead.During the fight, a snake that was passing by got trampledand died.

All this time, a jackal was sitting behind a tree.When he saw the hunter, deer, pig and snake, all lying dead,he was overjoyed and said to himself, ”Ah! What luck! Itlooks as though I am going to have a feast, but I shall eatonly a little at a time so it will last me longer.”Then the jackal dragged each body to his cave, one by one.He had a feast for a long time!Be patient and think wisely.

Ловац, јелен, свиња, змија и шакал

Некада давно, ловац је живео у шуми. Једногјутра кренуо је у лов, у нади да ће пронаћи јелена.Недуго затим, спазио је јелена и уловио га. Пребацио гаје преко рамена и запутио се кући радостан.На путу кући, наишао је на дебелу свињу. Спустио јејелена на земљу и погодио је стрелом.



Свиња је уплашено грокнула и појурила ка ловцу.Снажно га је ударила у стомак и на месту га убила.Потом је рањена свиња такође пала мртва.Током борбе, змија која је туда пролазила, била језгажена и угинула је.Сво ово време шакал је седео иза дрвета.Када је видео ловца, јелена, свињу и змију како лежемртви, био је презадовољан и рекао је себи: „А! Каквасрећа! Изгледа да ћу имати гозбу, али треба да поједемсамо мало, како би ми дуже трајало.“Онда је шакал одвукао свако тело до своје пећине, једнопо једно. Имао је хране још дуго времена!Будите стрпљиви и мудри.

Јована Вуковић II-3Интернет

The Two Parrots

Once upon a time, there lived a King, his Son andtwo Parrots. The Prince and the Baby Parrot were very fondof each other and grew up together.The Prince was fond of birds. So, one day, he petted aSparrow in the garden. The Parrot did not like it, as theSparrow was his enemy.One day, while they were playing together, there arose afight and the Parrot pecked the Sparrow. The shocked Princepicked the dead Sparrow and in anger, killed the Parrot.The father of the Baby Parrot heard the sad news that his sonwas dead. He attacked the Prince and pierced both his eyes.Then he flew to a tall tree for safety.The Prince requested the Parrot, “Forget all that hashappened, and please return.”



The King added, “It is destiny that has brought such a sadtragedy. That your child should die and mine become blind”.The Parrot replied, “How can I trust you, after what hashappened? It’s better for me to be far from you, than toexperience your love turned to hate.”

Do not trust a revengeful person.

Два папагаја

Једном давно, живели су краљ, његов син и двапапагаја. Принц и мали папагај су се много волели иодрасли су заједно.Принц је волео птице па је једног дана мазио врапца убашти. Папагају се то није допало, пошто је врабац биоњегов непријатељ.Једног дана, док су се заједно играли, настала је туча ипапагај је кљуцнуо врапца убивши га. Шокирани принцје подигао мртвог врапца и, у бесу, убио папагаја.Отац малог папагаја је чуо тужну вест да му је синмртав. Напао је принца и ископао му оба ока. Потом јеодлетео високо на дрво да се спаси.Принц је затражио од папагаја: „Заборави све што седесило и врати се, молим те.”Краљ је додао: „Судбина је та која је довела до такотужне трагедије да твоје дете умре, а моје ослепи.”Папагај је одговорио: „Како вам могу веровати послеонога што се догодило? За мене је боље да будем далекоод вас него да искусим како се ваша љубав претвара умржњу.”

Не верујте осветољубивој особи.



The Cracked Pot

A water bearer in India had two large pots, each hungon each end of a pole which he carried across his neck. One ofthe pots had a crack in it, and while the other pot was perfectand always delivered a full portion of water at the end of thelong walk from the stream to the master’s house, the crackedpot arrived only half full.

For a full two years this went on daily, with the bearerdelivering only one and a half pots full of water in his master’shouse. Of course, the perfect pot was proud of itsaccomplishments.

But the poor cracked pot was ashamed of its ownimperfection, and miserable that it was able to accomplish onlyhalf of what it had been made to do. After two years of what itperceived to be a bitter failure, it spoke to the water bearer oneday by the stream.“I am ashamed of myself, and I want to apologize to you.”“Why?” asked the bearer. “What are you ashamed of?”“I have been able, for these past two years, to deliver only halfmy load because this crack in my side causes water to leak outall the way back to your master’s house. Because of my flaws,you have to do all of this work, and you don’t get full valuefrom your efforts,” the pot said.

The water bearer felt sorry for the old cracked pot, andin his compassion he said, “As we return to the master’s house,I want you to notice the beautiful flowers along the path.”

Indeed, as they went up the hill, the old cracked pottook notice of the sun warming the beautiful wild flowers onthe side of the path, and this cheered it some. But at the end ofthe trail, it still felt bad because it had leaked out half its load,and so again the pot apologized to the bearer for its failure.



The bearer said to the pot, “Did you notice that therewere flowers only on your side of your path, but not on theother pot’s side? That’s because I have always known aboutyour flaw, and I took advantage of it. I had planted flowerseeds on your side of the path, and every day while we weregoing back from the stream, you watered them. For twoyears I have been able to pick these beautiful flowers todecorate my master’s table. Without you being just the wayyou are, he would not have this beauty to grace his house.”

MORAL: Do not underestimate yourself by comparingyourself with others. It’s our differences that make us uniqueand beautiful.

Напукли крчаг

Носач воде у Индији је имао два велика крчага,сваки је стајао са једне стране мотке коју је он носиопреко свог рамена. Један од крчага је био напукао, док једруги био беспрекоран и увек достављао пуну количинуводе. На крају дугог пута од потока до господареве куће,напукли крчаг био би само полупун.

Пуне две године дани су овако пролазили, носачје достављао само један и по крчаг воде у господаревдом. Наравно, савршени крчаг је био поносан на својепостигнуће.

Али се јадан напукли крчаг стидео сопственемане и био је несрећан што је могао да изврши самополовину онога за шта је био направљен. Након двегодине за које се испоставило да су биле горак неуспех,једног дана поред потока, обратио се носачу воде.



„Стидим се самог себе, и желимда ти се извиним.”„Зашто?”, упитао је носач. „Чегасе стидиш?” „У протекле две године био сам умогућности да достављам самополовину мог терета због овепукотине на мени која је разлогзашто вода цури цео пут натраг ка

кући господара. Због моје пукотине, ти мораш да радишсав овај посао и још не добијаш потпуну заслугу за својенапоре.”

Носачу воде је било жао старог напуклог крчага, иу сажаљењу је рекао: „Када се будемо враћали господа-ревој кући, хоћу да запазиш прелепо цвеће дуж стазе.”

И заиста, док су се пели уз брдо, стари напукликрчаг је приметио како сунце греје дивље цвеће и то га јемало разведрило. Али на крају стазе, он се и даље осећаолоше због тога што му је исцурила половина терета, такода се крчаг опет извинио носачу за свој неуспех.

Носач је рекао крчагу: „Да ли си приметио да јецвеће било само на твојој страни пута, али не и на другојстрани? То је зато што сам одувек знао за твоју пукотину иискористио сам то. Посадио сам цвеће на твојој странистазе и сваки дан док смо се враћали са потока, ти си газаливао. Две године сам могао да берем ово прелепо цвећеи украсим сто мог господара. Без тебе таквог какав јеси, онникада не би имао ову лепоту да краси његову кућу.”

Поука: Не потцењујте самог себе упоређујући се садругима. Наше разлике су оно што нас чини јединстве-ним и лепим.



A Wonderful Story of Friendship and Values

A story tells that two friends werewalking through the desert.During some point of the journeythey had an argument, and onefriend slapped the other one in theface.The one who got slapped washurt, but without saying anything,

wrote in the sand: TODAY MY BEST FRIEND SLAPPED MEIN THE FACE.They kept on walking until they found an oasis, where theydecided to take a bath. The one who had been slapped got stuckin the mire and started drowning, but the friend saved him.After he recovered from the near drowning, he wrote on astone: TODAY MY BEST FRIEND SAVED MY LIFE.The friend who had slapped and saved his best friend askedhim, “After I hurt you, you wrote in the sand and now, youwrite on a stone, why?”The other friend replied “When someone hurts us we shouldwrite it down in sand where winds of forgiveness can erase itaway. But, when someone does something good for us, wemust engrave it in stone where no wind can ever erase it.”LEARN TO WRITE YOUR HURTS IN THE SAND AND TOCARVE YOUR BENEFITS IN STONE. They say it takes aminute to find a special person, an hour to appreciate them, aday to love them, but then an entire life to forget them.

Do not value the THINGS you have in your life...But value WHO you have in your life!



Дивна прича о пријатељству и вредностима

Ова прича говори о два пријатеља који су шеталипустињом. У једном тренутку путовања, посвађали сусе и један пријатељ је ошамарио другог.Онај који је био ошамарен, би повређен, али не рекавшини реч написа у песку:ДАНАС МЕ ЈЕ НАЈБОЉИ ПРИЈАТЕЉ ОШАМАРИО.Наставили су да шетају док нису пронашли оазу, где суодлучили да се окупају. Онај који је био ошамарен сезаглавио у блату и почео да се дави, али га је пријатељспасио. Пошто се опоравио након што се умало удавио,написа на камену:ДАНАС МИ ЈЕ НАЈБОЉИ ПРИЈАТЕЉ СПАСАОЖИВОТ.Пријатељ који је ударио шамар и који је спасао свогнајбољег пријатеља, упита га:''Кад сам те ошамарио, писао си у песку, a сада пишешна камену, зашто?''Други пријатељ одговори: ''Када нас неко повреди,требало би то да запишемо у песку, где ветровиопраштања то могу избрисати. Али, када неко учининешто добро за нас, морамо то урезати у камен, где тониједан ветар никада не може избрисати.''„НАУЧИТЕ ДА ЗАБОРАВЉАТЕ КАДА ВАС НЕКОПОВРЕДИ, А ПАМТИТЕ ДОБРА ДЕЛА!”Кажу да је потребан један минут да се пронађе правипријатељ, један сат да почнемо да га поштујемо, једандан да га заволимо, а цео живот да га заборавимо.

Не цените СТВАРИ које имате у животу већ ОСОБЕкоје имате у животу!



Little Girl

Little girl and her father were crossing a bridge. The fatherwas kind of scared so he asked his little daughter:“Sweetheart, please hold my hand so that you don’t fall intothe river.”The little girl said, “No, Dad. You hold my hand.”

“What’s the difference?” аskedthe puzzled father.“There’s a big difference,” repliedthe little girl. “If I hold your handand something happens to me,chances are that I may let yourhand go. But if you hold my hand,I know for sure that no matterwhat happens, you will never letmy hand go.”

Moral: TRUST and RESPECT cannot be LEARNED orPURCHASED. They can only be EARNED..

Мала девојчица

Једна девојчица и њен отац су прелазили мост.Отац се уплашио и рекао девојчици: „Душо, молим те,ухвати се за моју руку.”Девојчица је рекла: „Не, тата. Ухвати се ти за мојуруку.”„У чему је разлика?” збуњено је упитао.



„Постоји велика разлика,” одговорила је. „Ако те јабудем држала за руку и нешто ми се догоди, постојимогућност да ћу те пустити. Али ако ти мене будешдржао, знам сигурно да без обзира шта да се деси, никадме нећеш пустити.”

Поука: Поштовање и поверење не могу се купити.Могу се само заслужити.

Превели са енглеског: Јелена Станимировић II-3Јована Пантелић II-3

Ана Петровић II-3Обрад Томић II-3

Највећи човек увек остаје дете. - Ј.В.Гете

Живот није довољно велики да држи на окупу свешто жеља успе да замисли. - Оскар Вајлд

Mање уживамо у ономе што смо постигли него уономе чему се надамо. - Жан Жак Русо

Они који знају да говоре, говоре кратко. -Достојевски

Садржај


Поезија за почетак 3 - 8

Књижевност 9 - 25

Пут око света 26 - 48

Свет забаве 49 - 62

Да ли сте знали? 63 - 89

Приче за крај 90 - 99

Уредници:Татјана Маринковић и Мирка Ћировић

Уредништво:Професори страних језика

Насловна страна:Обрад Томић II-3

Documents

ПРЕВОДИЛАЧКЕ СВЕСКЕ · „МАЈСТОР И МАРГАРИТА“ Судбина романа „Мајстор и Маргарита“ такође је трагична,