sim] Tezak polozaj zena u nasem drustvu ANTIC.org-SNN Mon, 08 Aug 2005 16:35:13 -0700

Tezak polozaj zena u nasem drustvu

Svojevremeno je Komisija za saradnju sa Unicefom i za unapredenje polozajazena pripremila plan o ravnopravnosti zena, ali on nikad nije dospeo predVladu Srbije, tako da nije ni usvojen. Tadasnju (kao i sadasnju) vladucinili su 99 odsto muskaraca, pa ne treba da nas cudi takav pristup ovomvaznom pitanju.

Advertising

Sad je doslo vreme da se i ovaj problem ubrzano stavi na dnevni red.Zamislite samo da cak i u najrazvijenijim demokratijama, kakve suskandinavske zemlje, gde je ostvarena najvisa zastupljenost zena uparlamentu, vladi i drugim oblicima vlasti, zene more isti problemi.Neravnopravna podela tereta kucnih poslova, manja plata za isti posao,nedovoljna pomoc partnera, nasilje u porodici...

Kakva je nasa stvarnost? Ako cemo se porediti sa Evropom i njenimstandardima, mozemo samo konstatovati tuznu sliku nase srpsko-crnogorskezaostalosti, nebrige i nerazumevanja u ovoj oblasti. Ovde necemo govoriti ozanemarljivom procentu ucesca zena u podeli politicke moci. Naime, to ucescese godinama pada ili stagnira negde oko 10-15 odsto, nesto bolje u lokalnimsamoupravama. Medu rukovodecim kadrom drzavnih i privatnih privrednihcinilaca takode neprimetno je prisustvo zena. Zene su u malom procentuvlasnici privatnih firmi, i naravno, kada se gubi posao - zene su prve, jerone cine 65 odsto nezaposlenih, kao i vecinu nepismenih.

Pre neku godinu, beogradska kancelarija Unicefa obimno je istrazila opolozaju zene u nasoj zemlji. Porazavajuci podaci iz ovog dokumenta i danassu aktuelni ako ne i pogorsani. Poslednji dogadaji u drustvu - porastmaloletnicke delikvencije, nasilje u porodici, besperspektivna mladih, kojiu najvecem broju zele da napuste ovu zemlju, sa studentima koji u 80 odstoslucajeva jos nigde nisu putovali van Srbije i Crne Gore - pokrenuli supitanje odgovornosti porodice i drzave za (ne) vaspitanje mladih generacija.To je zivotno pitanje za zemlju, utoliko vise sto se od ovih mladih ljudiocekuje da za neku godinu ili deceniju preuzmu vodecu ulogu u drustvu. Padnataliteta takode je goruci problem. Mi smo nacija medu najstarijima uEvropi, nazalost ne samo po istoriji vec i po broju penzionera.

Pogledajmo samo neke podatke o socioekonomskom polozaju zena. Ovo jeindikativno zbog toga sto u patrijarhalnom drustvu kakvo je nase, teretorganizovanja porodicnog zivota, a time i vaspitanja dece uglavnom lezi nazeni.

Prvo, kada je rec o obrazovanju, u populaciji zena od 20 do 55 godinanajveci broj ima srednje, vise ili visoko obrazovanje, ali ne treba

zanemariti veliki broj zena sa nedovoljnim obrazovanjem (nepotpuna osnovnaskola ili osnovna skola), jer to ogranicavajuce utice na njihov izbor nacinazivota. Prema polozaju i zanimanju, istrazivanje je pokazalo da postojivisok procenat zena koje ne izdrzavaju same sebe. Ucenice, nezaposlene,domacice i izdrzavana lica cine polovinu zenske populacije. Taj procenat cese najavom velikih otpustanja u ovoj godini sigurno povecati. U grupi zena uprimarnom, aktivnom radnom dobu (20-58 godina) svega je oko 65 odstozaposleno.

Zene su u vreme ovog istrazivanja cinile samo dva odsto rukovodeceg kadra isamo 2,3 odsto zena su bile vlasnice privatnih preduzeca. Ovaj brojnesumnjivo se povecao privatizacijom, ali verovatno samo statisticki, jer jepoznato da su one samo fiktivni vlasnici i rukovodioci.

Iako je zakonom zagarantovano pravo na obrazovanje na svim nivoima, pokazalose da polovina zena prekida skolovanje iz finansijskih ili porodicnihrazloga, odnosno zbog udaje i radanja dece. Ne treba potceniti ni uticaj,pogotovo ruralnih sredina gde se ranoj udaji pridaje veliki znacaj. Takodeje poznato da u nasoj zemlji ima vise fakultetski obrazovanih zena negomuskaraca. Zasto onda vecinu nezaposlenih cine ipak zene?

Ako posmatramo socijalni zivot zene na nacin na koji one koriste slobodnovreme, odnosno kroz prizmu zadovoljavanja kulturnih potreba (bioskop,pozoriste, koncerti, restorani, posete prijateljima, rekreacija) podaci sudeprimirajuci i ukazuju na veoma oskudan kulturni i drustveni zivot zena.Samo oko 10 odsto zena na ovaj nacin provodi slobodno vreme. Recimo i to dasvega pet odsto zena se bavi rekreacijom, koja je uslov odrzavanja zdravlja,a svega 25 odsto ima naviku da redovno kontrolise svoje zdravlje.Nesumnjivo, ekonomska kriza je unistila porodicni budzet i u njemu nemanovca za ovakve potrebe pa zenama ostaju ruzicasta estrada i sapunske serijekao kulturni (nokaut) zivot. Ipak, jedan od uzroka moze biti i nedovoljnarazvijenost kulturnih navika i potreba. Kako u takvim okolnostima dete, kojeuci i po modelu roditelja, moze sticati navike i potrebe odgovarajucegkoriscenja slobodnog vremena?

Kada je rec o porodicnim odnosima, tradicionalno vaspitanje jos uvek velikiznacaj pridaje skrivanju stvarnog stanja odnosa u porodici pred trecimlicima, odnosno "pred svetom". Neprijatne situacije, nevolje, nesloga,nasilje i drugi problemi moraju da se drze u tajnosti, kako bi se predsvetom stvorila slika o srecnoj, zadovoljnoj, skladnoj i uspesnoj porodici.Nasa stampa poslednjih godina puna je porodicnih tragedija, kada komsijeizjavljuju da im nije jasno kako je doslo do tragicnih zavrsetaka, jer sumislili da porodica zivi u slozi. Cesto se zna da se u porodici vrsinasilje, ali svi su nemocni, nezainteresovani pa cak i oni koji bi trebalida reaguju po sluzbenoj duznosti - centri za socijalni rad, policija,drzava...

Skladni odnosi unutar nuklearne porodice (roditelji-deca), koja jepreovladujuci tip kod nas, narocito su vazni za pravilan razvoj dece. Mozemoreci da je uloga majke u vaspitanju dece presudna. Primera radi, u porodiciza cuvanje dece je odgovorna majka dok otac cuva decu samo u 2,2 odstoslucajeva. Prosecno vreme koje zena dnevno provede sa decom, hraneci,presvlaceci, kupajuci, u igri, u razgovoru, ucenju sa decom, jeste oko sestsati, sto znaci da zeni i ne ostaje vremena za sopstvene potrebe. Nasuprottome, otac hraneci i presvlaceci dete potrosi dnevno prosecno 10 minuta, uigri 24 minuta, citajuci deci osam minuta, pomoci u skolskim zadacima 19minuta.

Na kraju da navedemo i ovo - 80 odsto majki je najvise zabrinuta zbogbuducnosti dece. Da li smo i svi mi?

Dr Margit Savovic

http://www.glas-javnosti.co.yu/