Visoka poslovna skola strukovnih studija LeskovacSeminarski rad

Tema: Faktori razvoja malih i srednjih preduzeaMentor: Student:

Prof.dr Jelena Krsti Slavoljub Krsti 114/14 Stefan Milenkovi 116/14Leskovac,2014

Sadraj:

Uvod............................................................................................................................................3Mala preduzea...........................................................................................................................4Srednja preuzea.........................................................................................................................5ivotni ciklus malog preduzea..................................................................................................5Planovi razvoja malih preduzea................................................................................................6Mala i srednja preduzea kod nas...............................................................................................6Rast i razvoj malih i srednjih preduzea.....................................................................................8Vanost razvoja malih i srednjih preduzea u zemljama........................................................... 9Poslovanje malih i srednjih preduzea na domaem tritu.....................................................10Planovi i strategije razvoja malih i srednjih preduzea.............................................................11Finansijska podrka razvoju MSP u Srbiji................................................................................12Najei problemi malih i srednjih preduzea..........................................................................12DOO Poreje Vuje..................................................................................................................14Misija i vizija............................................................................................................................14Zakljuak...................................................................................................................................16Literatura...................................................................................................................................17Internet stranice.........................................................................................................................17UvodOd poetka dvadesetog veka do danas struktura svetske privrede drastino se promenila.

Radikalne promene deavaju se za vreme i posle industrijske revolucije.

Poslednjih decenija promenu privredne strukture na svetskom nivou karakterie preraspodela uea zaposlenih u privrednim sektorima, gde dolazi do prelivanja radne snage iz primarnog i sekundarnog u tercijalni sektor. Kljuni trend razvoja jeste prelaz iz industrijskog u informatiko drutvo. Pre svega misli se na kraj industrijskog drutva i nastanak drutva u kome je osnovni resurs informacija, odnosno vetina, znanje i umee. Osnovni impuls razvoju postaje razmena informacija saokruenjem.

Najprofi tabilnije grane vie nisu proizvodnja elika i tekstila ve one u kojima je znanje vanije od kapitala.

To su i osnovni razlozi sadanjoj ekspa-nziji preduzetnitva i osnivanja malih i srednjih preduzea. Istorijsko iskustvo pokazuje da je prelaz sa jednog tipa privrede na drugi istovremeno i doba procvata

preduzetnitva.

Poslovanje malih i srednjih preduzea potencira znaaj ovih preduzea kao faktora razvoja i proizvodnog prestrukturiranja u i intenziviranja razvoja seoskih podruja. U malim i srednim preduzeima sruktura moe biti horizontalna ili vertikalna. Povezivanje sa poznatim kupcima je poeljno ako se radi o malim i srednjim preduzeima nastalim organizacionom transformacijom i prestrukturiranjem velikih preduzea. Takoe, transfer znanja i tehnologije u okviru poslovne mree doprinosi poveanju produktivnosti rada. Horizontalno povezivanje malih i srednjih preduzea doprinosi poveanju njihove efikasnosti jer poveanje dohotka i broja zaposlenih na bazi porasta tranje u jednom sektoru utie na rast i nove investicije u drugim sektorima seoske ekonomije.

To se odnosi i na efekte povezivanja preduzea iz istog sektora proizvodnje. Ova mogunost prenoenja dodatne vrednosti jednog preduzea na druga preduzea nije u dovoljnoj meri iskoriena na seoskim podrujima. Zbog povezivanja preduzea sa ruralnih i urbanih podruja i lakeg pristupa finansijskim sredstvima unapreuje se i ruralni razvoj konkretnih podruja.

Mala i srednja preduzea obino ne mogu poslovati bez pozajmljenih sredstava, a obim sredstava banaka je ogranien.

Odrivi razvoj malih i srednjih organizacija se najee se zasniva na nekom od proverenih modela koji su ve razvijeni od strane uspenih kompanija. Takodje, moe biti zasnovan i na inovativnim modelima koje svaka mala ili srednja organizacij moe samostalno da ispituje i razvija. Ta opcija nosi vei rizik, ali i vie mogunosti, ukoliko bude uspena. Ipak, este su situacije gde se mora odstupiti od bilo kakvog modela, zarad napredka ka sutinskom cilju. U daljem tekstu, bie razmotreno vie vrsta modela, stavovi teoretiara, kao i stavovi autora.Mala preduzeaMala preduzea (engl. Small business enterprises) postoje u skoro svim privrednim oblastima.

Ova preduzea shodno ekonomskim parametrima, imaju mali obim poslovanja, mali uloeni kapital i mali broj zaposlenih radnika. Ona se strukturno uklapaju u privredni prostor koji nisu pokrila velika i srednja preduzea i obavljaju i poslove za koje i nisu zainteresovana, ili koji nisu profitabilni za vea preduzea.

Preduzea male privrede poveavaju stepen i obim korienja novih resursa jedne privrede, uz visok stepen fleksibilnosti i adaptivnosti novim trinim i drugim uslovima.

Mala preduzea po pravilu, osniva pojedinac, preduzetnik, koji je istovremeno i vlasnik i menader preduzea. On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i snosi rizik poslovanja preduzea. Malo preduzee karakterie relatvno nizak stepen specijalizacije poslova, upravljakih i poslovnih funkcija.

Poslovi malog preduzea su, po pravilu, lokalnog karaktera sa stanovita trita i zaposlenosti.

Broj zaposlenih u malom preduzeu varira od jedne oblasti do druge. Na primer u svetu se smatra malim preduzeem ono koje zapoljava do dvesta radnika u industriji, dok je naprimer u trgovini njegova veliina izraena godinjim prometom.

Najvei broj malih preduzea osniva se i posluje u oblasti maloprodaje, veliko prodaje i sektor usluga. U oblasti proizvodnje, to su uglavnom kooperacije sa srednjim i velikim preduzeima u oblastima proizvodnje koje zahtevaju brza prilagodjavanja ili su sezonskog karaktera (na primer modna obua i

odea i sl.).

Visok stepen trine fleksibilnosti i niski fiksni trokovi predstavljaju znaajnu odrednicu i komparativnu prednost malih preduzea. Ona su esto i izvor inovacija i kao takva doprinose ubrzanijem razvoju privrede. U ovim preduzeima dolazi do izraaja preduzetnika inicijativa, profitabilnost ulaganja kapitala, inovativnost i kreativnost.

Sektor malih preduzea dobija poseban znaaj u zemljama koje ostvaruju ubrzani tehnoloki

razvoj, jer se preko malih preduzea lake prenosi savremena tehnologija. Mala preduzea imaju izuzetno znaajnu ulogu u lokalnom i regionalnom razvoju jedne zemlje. Ona su esto glavni izvor nove zaposlenosti.

Mala preduzea mogu imati i znaajnu ulogu u spoljnoj trgovini jedne zemlje kao kooperanti velikih multinacionalnih preduzea i kompanija.

Srednja preuzeaPreduzea srednje veliine imaju izmedju 50 i 250 zaposlenih. Veliina preduzea se utvruje u zavisnosti od primenjenih kriterijuma.

Ako se kao kriterijum koristi samo broj zaposlenih, pri tome se zanemaruje koliina uloenog kapitala. Savremena tehnologija i automatizacija radnih procesa mogu da obezbede proizvodnju visokog obima sa malim brojem zaposlenih. Stoga je kriterijum veliine uslovna kategorija i ne predstavlja istovremeno indikator ekonomskog znaaja preduzea.Srednja preduzea se nalaze na prelazu izmeu malih i velikih. Preduzea srednje veliine imaju odreene slinosti i sa malim i velikim preduzeima. Prednost srednjih preduzea u odnosu na velika su u veoj fleksibilnosti i reagibilnosti na trine i tehnoloke promene. Ovo je naroito izraeno u granama u kojima je brzina i sposobnost prilagoavanja bitan uslov fleksibilnosti poslovanja.Podela rada i kooperacija su znaajno razvijene u ovim vrstama preduzea. Srednja preduzeakarakterie relatvino visok stepen specijalizacije poslova i zaokruenost radnog i tehnolokog procesa.

Visok stepen specijalizacije poslovnih funkcija u preduzeu srednje veliine dovodi do poveanja ukupne fleksibilnosti preduzea.

Primena nauke i savremenih dostignua tehike i tehnologije kod ovih preduzea vea je nego

kod malih preduzea, ali znatno manja nego kod velikih preduzea. Pitanje ekonomije obima ne postavlja se tako snano kao kod malih i srednjih kao i kod velikih preduzea jel ovu vrstu preduzea karakteriu niski fiksni trokovi.

Srednja predutea imaju veu mo prilagoavanja - adaptibilnosti potrebama trita i drugih

spoljnih faktora, nego velika preduzea.

Organizacija rada u ovim preduzeima se razvija na bazi naunih principa. Sve neophodne

funkcije su razvijene u skladu sa potrebama obavljanja delatnosti i reprodukcije ovih vrsta preduzea.

Srednja preduzea su obino preovlaujue u strukturi privrede jedne srednje ekonomski razvijene zemlje. ivotni ciklus malog preduzeaFaze rasta malih preduzea su sledee:

Nastanak, u ovoj fazi poslovanje tek poinje, vlasnik preduzea obavlja i veinu zadataka i moda nekolicina zaposlenih; glavni problemi su privlaenje kupaca i isporuka proizvoda i usluga.

Opstanak, u ovoj fazi organizacija je jo relativno prosta, sa ogranienim brojem zaposlenih vlasnik i dalje donosi veinu odluka.

Uspeh, u ovoj fazi ve se javlja mogunost da se povea profitabilnost i da se pospei rast preduzea.

Dezangaovanje, preduzee je ekonomski stabilno i zarauje prosean ili nadprosean profit, otvara se mogunost za zaposlenjem funkcionalnih rukovodioca koji preuzimaju odreene aktivnosti koje je ranije obavlajo vlasnik; ako se peduzee ne prilagodi promenama moe da propadne ili da se ponovo vrati u fazu opstanka.

Rast, u ovoj fazi vlasnik ulae gotovinu i pozajmljena sredstva da investira u dalji rast preduzea.

Strategijski menadment postaje kritian i vlasnik je ukljuen u svim fazama. Svaki neuspeh u ovoj fazi moe vratiti organizaciju u fazu dezangaovanja ili opstanka pa i dotle da bude prodata.

Preuzimanje, kao kljuni problem se javlja kako finansirati rast i da li je vlasnik spreman da delegira odgovornosti drugima. Ako su napori u ovoj fazi neuspeni preduzee ili propada ili se vraa u neku od prethodnih faza.

Zrelost, u ovoj fazi preduzee mora da kontrolie dobitak nastao iz rapidnog rasta, ova faza moe dovesti i do nedostatka inovativnosti i izbegavanje rizika poslovanja te preduzee upravo iz tih razloga mora da bude agresivno u inovacijama

Planovi razvoja malih preduzea

Koliko je razvoj malih preduzea vaan zemljama u tranziciji pokazuju izmeu ostalog i strategije razvoja. Kojima vlade promoviu ciljeve i daju odrednice kako bi stvari trebalo da se odvijaju u nekom duem ili kraem periodu. Jedan primer za to je i document Vlade Srbije (Strategija razvoja malih i srednjih preduzea i preduzetnitva u Republici Srbiji 2003 2008.g.) iz 2003Godine. Njen cilj je promocija preduzetnitva i kreiranje okvira za stvaranje odrivog, meunarodno konkurentnog i izvozno orjentisanog sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnitva (dalje u tekstu: sektor MSP) u narednom periodu od pet godina i na taj nain obezbedi ekonomski i drutveni boljitak za Republiku Srbiju koji se ogleda u:

- Poveanju ivotnog standarda i smanjenju razlika izmeu prosenih primanja u Republici

Srbiji i zemljama Evropske Unije

- Znaajnom porastu zaposlenosti

- Snanijem i ravnomernijem regionalnom razvoju

- Jaanju meunarodnih trgovinskih veza, pogotovo sa zemljama Evropske Unije, i

- Poveanju raspoloivih sredstava za ostale drutvene sektore, pre svega obrazovanje,

zdravstvo i penzione fondove.Mala i srednja preduzea kod nasKao uvod u analizu malih i srednjih preduzea (MSP) na prostorima Srbije neophodno je napomenuti da mali biznis inherentno pretpostavlja trini oblik privreivanja. Istorija govori da je ovaj pojam donedavno bio neto strano, neto to na naim prostorima ne funkcionie i to je vezano za zapadne drave.

Verovatno se u tome nalazi deo odgovora na pitanje privredne nerazvijenosti zemalja koje doskoro nisu poznavale trine oblike poslovanja. Srbija, kao i mnoge druge zemlje u okruenju, prelazi tranzicioni put ka trinom obliku privreivanja. Predreformski put karakterisala je neuravnoteena struktura preduzea po veliini, odnosno, u poreenju sa razvijenim privrednim strukturama, potpuna odsutnost preduzea sa 10 do 100 radnika. Ova pojava pomanjkanja malih i srednjih preduzea i neuravnoteenosti privredne strukture

socijalistikih zemalja nazvana je socijalistika crna rupa.Razloga za nastajanje socijalistike crne rupe ima vie. Jedan od osnovnih treba traiti u primenjivanoj koncepciji razvoja koja je iskljuivala slobodnu privrednu inicijativu i uticaj trita na formiranje preduzea.Drugi bitan razlog lei i u tenji dravne i politike birokratije da vri kontrolu nad privredom, to je bilo lake sprovesti preko manjeg broja veih preduzea.

Socijalistiki koncept pune zaposlenosti i odsustvo trita radne snage vetaki su uveali broj zaposlenih i podstakli opadajue prinose u privredi. Ovakav sistem, koji potiskuje trine i

ekonomske kriterijume efi kasnosti poslovanja funkcionisao je od Drugog svetskog rata pa sve do kraja 80. godina prolog veka.

Prvim Zakonom o preduzeu, donesenim 1988. godine, stvoreni su preduslovi za razvoj privatnog vlasnitva i preduzetnitva i naputen je model administrativno-etatistikog privreivnja. Zakonom o preduzeima omogueno je:

1) osnivanje samostalnih radnji i preduzea kapitalom u privatnoj svojini u

razliitim vidovima udruivanja i

2) privatizacija postojeih drutvenih preduzea u privatna i meovita.

Stvaranjem takvih pretpostavki dolazi do masovnog osnivanja samostalnih radnji i privatnih preduzea. Tu pojavu prati velika preduzetnika elja i duh da se biznis ideje pretoe u poslovne poduhvate i da se linim kapitalom i privatnim preduzeem doe do vieg statusa u drutvu. Naravno da se uzor nalazi u zapadnim, bogatim zemljama i njihovim iskustvima koja dugi niz godina funkcioniu sistemom kojem se na naim prostorima tei i uz pomo kojeg su oni i ostvarili svoja nacionalna bogatstva.

Nepostojanjem sistemskog (nacionalnog) usmeravanja prilikom osnivanja

privatnih preduzea i njihove transformacije taj proces se odvija stihijski, linijom

manjeg otpora. Osnovni kriterijumi kojim se vlasnici kapitala rukovode pri izboru delatnosti u koju e investirati sopstveni kapital su:16 manje kapitalno intenzivne grane,

zahtevani nii stepen strunosti potrebne radne snage za otpoinjanje delatnosti, vei stepen obrta uloenog kapitala, krai ciklus R-N-R, nia stopa rizika i dr.

Stihijsko ulaganje sopstvenog kapitala, rukovoeno prvenstveno napred navedenim kriterijumima, esto ima za rezultat poslovni neuspeh, koji drava ne stimulie, niti subvencionie, usmerava, pomae i dotira, to dovodi do stvaranja neodgovarajue privredne strukture. Ovu konstataciju potvruju zvanini podaci za 2005. godinu. U 2005. godini od ukupnog broja novoosnovanih preduzea samo 5% preduzea se registrovalo za obavljanje proizvodne delatnosti, dok se najvei deo registrovao za obavljanje trgovine na malo (71%), marketing, konsalting i druge usluge 24%.

Posle poetnog perioda koji je karakterisalo stihijsko osnivanje malih i srednjih preduzea, krajem devedesetih godina i poetkom ovog veka, uspostavljaju se institucionalna tela koja e usmeravati dalji razvoj malih i srednjih preduzea.

Ministarstvo privrede dobija Sektor za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva. Zakonom o agenciji za razvoj malih i srednjih preduzea (Sl. glasnik RS broj 65/2001) 2001. godine, osniva se Republika agencija za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva. Njenim osnivanjem stvoreni su uslovi da se prate iskustva razvijenih zemalja i stvaraju uslovi za veu institucionalnu podrku. Posle toga preduzeto je niz mera za unapreenje sektora MSP. Izmeu ostalog usvojena je i Strategija razvoja malih i srednjih preduzea i preduzetnitva u Republici Srbiji od 2003. do 2008. godine, u kojoj su defi nisani ciljevi i zadaci, ijim e ostvarivanjem sektor malih i srednjih preduzea postati znaajna komponenta uspenosti privrede. Pored navedene Strategije, postoji niz drugih politika, defi nisanih kroz razliite dokumente (Evropska povelja o MSP, Strategija smanjenja siromatva RS, Nacionalna strategija zapoljavanja, Program reforme strunog obrazovanja i dr.). Oblasti delovanja politika podsticanja razvoja MSP sektora su:

stvaranje stimulativnog institucionalnog i pravnog okruenja;

podizanje nivoa znanja i sposobnosti u MSP;

izgradnja institucija za nefi nansijsku podrku MSP i razvoj nefi nansijskih

usluga; fi nansiranje i fi nansijske mere podrke MSP;

inovacije i primena savremenih tehnologija za podrku MSP;

donatori i razvojna pomo.

U takvim uslovima stvara se pozitivno okruenje za razvoj MSP, pa statistiki podaci pokazuju trend rasta broja MSP.

U skladu sa Zakonom o raunovodstvu i reviziji, prema veliini preduzea se razvrstavaju na mala, srednja i velika pravna lica, u zavisnosti od prosenog broja zaposlenih, godinjeg prihoda i vrednosti imovine utvrene na dan sastavljanja fi nansijskih izvetaja u poslovnoj godini.

U srednja pravna lica svrstavaju se ona pravna lica koja na dan sastavljanja finansijskih izvetaja ispunjavaju najmanje dva od sledeih kriterijuma:

1) da je prosean broj zaposlenih u godini za koju se podnosi godinji izvetaj od 50 do 250;

2) da je godinji prihod od 2.500.000 EUR do 10.000.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;

3) da je prosena vrednost poslovne imovine (na poetku i na kraju poslovne godine) od 1.000.000 EUR do 5.000.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti,Rast i razvoj malih i srednjih preduzea

Savremeni uslovi poslovanja karakteriu se dinaminim i kontinuiranim promenama, koje neminovno utiu na preduzee, njegovu efikasnost, kao i na strateke odluke i strategiju koju menadment mora sprovoditi. U uslovima u kojima se mora trati da bi se stajalo u mestu menadment je obavezan da osmisli najbolji nain da preduzee prevazie sve tekoe i dostigne ciljeve koji su postavljeni. Naravno, jedan od bazinih ciljeva svakog preduzea je njegov razvoj.

Kada se kae razvoj to podrazumeva pozitivnu promenu kvalitativnih i kvantitativnih osobina preduzea. esto se deava da struktura menadmenta nema potrebne sposobnosti ili oseaj odgovornosti da proceni posledice promena koje 197 se deavaju, jer je siromaan sadraj njihovih vizija i dijapazon gledanja unapred.

U turbulentnim uslovima predvianja, preduzee mora ouvati ilavost kako bi

odolelo pritiscima iz okruenja i brzo stvaralo i koristilo anse za rast. Meutim, politika rasta treba da pravi razliku izmeu zdravog, pravilnog rasta i tetnog,

degenerativnog rasta. Osobine zdravog rasta su vea opta produktivnost svih kombinovanih produktivnih resursa u koje spadaju kapital, fi ziki resursi, ljudski resursi i vreme. Rast koji rezultira samo u kvantitativnim dimenzijama i ne moe tokom kratkog perioda da povea optu produktivnost resursa je degenerativni (kancerogeni) rast. Svako razvojno ponaanje koje se temelji na izvesnim prednostima, pri emu se kroz promenu veliine, strukture delatnosti, organizacione strukture i stila upravljanja obezbeuje strategijski leverid, odraava zdrav rast.

Dinaminost okruenja namee shvatanje da e preduzee opstati i biti toliko ivo, dok pronalazi odreene strategije svog rasta. (Dr Nenad Penezi, Upravljanje razvojem malih preduzea, Zadubina Andrejevi, Beograd 1998)

Kada se govori o meuzavisnosti izmeu rasta i razvoja preduzea, treba napomenuti koji su to materijalni, opipljivi sadraji rasta i razvoja. Da bi se odredio materijalni sadraj rasta i razvoja upotrebljavaju se razne veliine. Najzastupljenije veliine koje se upotrebljavaju da bi se izrazio rast i razvoj preduzea su: ukupan prihod, imovina (sredstva), broj zaposlenih, dobit, kurs akcija na berzi.

Slika 1. Meuzavisnost rasta i razvoja i njihovo izraavanjeVanost razvoja malih i srednjih preduzea u zemljama Zemlje u tranziciji kreu od planirane i centralizovane ka trino orjentisanoj ekonomiji.

Tokom perioda centralne i planirane ekonomije veina dravnih firmi funkcionie u vetaki i

odbrambeno orjentisanom ekonomskom ambijentu koji im nije dao priliku da naue da se

ponaaju trino;

Transformacija dravnih firmi u privatne automatski ne vodi nuno ka stvaranju profitablinih kompanija jer preduzetnitvo pre svega podrazumeva spremnost da se preuzme rizik, a onda treba posedovati i iskustvo i izotren oseaj za posao.

Sa druge strane veoma je vano stvaranje pozitivnog politikog i ekonomskog ambijenta pogodnog za stvaranje jakog MSP sektora. To je jedan od glavnih zadataka vlada zemalja u tranziciji.

Razlozi za strateku vanost MSP su:

MSP doprinose porastu zaposlenosti mnogo vie nego velike firme i mogu na dui rok, da

obezbede veoma znaajan udeo svih zaposlenih;

MSP mogu da pomognu u restruktuiranju tako to apsorbuju suvine radnike;

poveavaju konkurenciju na tritu.Grupa najrazvijenijih zemalja ima pravni sistem postavljen tako da podrava sektor MSP. U posebnim sluajevima postoji potreba za ispravkama i dopunama nakon prelaska iz rane faze tranzicionog procesa na vii nivo. Druga grupa zemalja ima ve pripremljen pravni sistem i predstoji jo da se izvri implementacija kroz prikladne programe podrke i promocije malih i srednjih preduzea, dok se trea grupa zemalja nalazi na samom poetku, njihovi parlamenti tek treba da donesu zakone, a vlade strategije kojima e promovisati razvoj MSP.

Uporedne analize MSP u zemljama u tranziciji rade ECE i EBRD. Postoji potreba za jasnim

definisanjem, statistikom i poreenjem;

Razlike u definicijama MSP u tranzicionim ekonomijama i u EU, to govori da MSP u

zemljama u tranziciji su jo uvek na niskoj fazi razvoja;

Velika veina MSP su mikro preduzea koja zapoljavaju lanove porodice ili bliske srodnike. U najveem broju zemalja u tranziciji MSP su uglavnom orjentisana na trgovinu i samo mali deo njih proizvodi dobra namenjena prodaji ili pruanjem usluga;

Karakteristika MSP je da zapoljavaju relativno visoko obuene radnike;

U zemljama u tranziciji, fokus treba da bude na stvaranju MSP i treba im pomoi da rade

efikasno u uslovima trine ekonomije.Poslovanje malih i srednjih preduzea na domaem trituJedan od ciljeva Vlade Republike Srbije jeste da sektor MSP postigne medjunarodnu konkurentnost. U tom smislu, neophodno je postii predhodnu konkurentnost sektora MSP na domaem tritu i to u ambijentu otvorene trine privrede. Sektor MSP u svim zemljama znaajno je prisutan na domaem tritu i koristi lokalne trine mogunosti.

Postoje tri glavne oblasti delovanja koje treba da omogue bolji pristup MSP domaem tritu.

Kooperantsko povezivanje MSP sa velikim preduzeima Medjunarodni trend ve nekoliko decenija je da se velika industrijska preduzea koncentriu na kljune aktivnosti, a da za mnogobrojne druge aktivnosti, kao koperante, angauju specijalizovana MSP. Uspostavljanje ovakvih odnosa smatra se da ima presudan znaaj za konkurentnost u sektoru industrije. Osim toga, razgranata mrea MSP kao kooperanata predstavlja pozitivan faktor za podsticaj direktnih stranih investicija. Procesi privatizacije i restrukturiranja velikih drutvenih preduzea treba da ukljue i razvoj ovakvih poslovnih odnosa sa sektorom MSP.

Ukljuivanje sektora MSP u javne nabavke proizvoda kao to su uniforme, kolski nametaj,

oprema za bolnice, graevinski materijal i sl.

Velika preduzea obino imaju konkurentsku prednost u pogledu zadovoljavanja zahteva i

propisa sistema tenderske nabavke, ali su vlade mnogih zemalja preduzele mere da obezbede

ravnopravniji poloaj sektora MSP kroz bolje informisanje i jednostavnije tenderske procedure.

Narodna skuptina Republike Srbije usvojila je novi Zakon o javnim nabavkama (Sl. Glasnik RS broj 39/2002) u julu 2002.g., a Agencija za javne nabavke je u procesu osnivanja.

Vea penetracija roba iroke potronje sektora MSP

Na domaem tritu, u maloprodaji, nalazi se veliki broj artikala poreklom iz razliitih drava. I ako je domae trite ogranieno po veliini, znaajan spoljnotrgovinski deficit ukazuje na potrebu za veim ueem domaeg sektora MSP na domaem tritu.

Republika agencija za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva pripremie predloge za podsticanje boljeg poslovanja sektora MSP na domaem tritu.Planovi i strategije razvoja malih i srednjih preduzeaKoliko je razvoj malih i srednjih preduzea vaan zemljama u tranziciji pokazuju izmedju

ostalog i strategije razvoja.Kojima vlade promoviu ciljeve i daju odrednice kako bi stvari trebalo da se odvijaju u nekom duem ili kraem periodu. Jedan primer za to je i dokument Vlade Srbije (Strategija razvoja malih i srednjih preduzea i preduzetnitva u Republici Srbiji 2003 2008.g.) iz 2003. godine. Njen cilj je promocija preduzetnitva i kreiranje okvira za stvaranje odrivog, medjunarodno konkurentnog i izvozno orjentisanog sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnitva (dalje u tekstu: sektor MSP) u narednom periodu od pet godina i na taj nain obezbedi ekonomski i drutveni boljitak za Republiku Srbiju koji se ogleda u:

Poveanju ivotnog standarda i smanjenju razlika izmedju prosenih primanja u Republici Srbiji i zemljama Evropske Unije

Znaajnom porastu zaposlenosti

Snanijem i ravnomernijem regionalnom razvoju

Jaanju meunarodnih trgovinskih veza, pogotovo sa zemljama Evropske Unije, Poveanju raspoloivih sredstava za ostale drutvene sektore, pre svega

obrazovanje, zdravstvo i penzione fondove.

U tom smislu Vlada Republike Srbije odredila je dva ambiciozna strateka cilja razvoja sektora MSP do kraja 2007.g. A to su:

- porast ukupnog broja malih i srednjih preduzea i privatnih preduzetnika sa oko 270.000 (2002. g.) na oko 400.000 i

- otvaranje preko milion novih radnih mesta u sektoru MSP.

Veliki broj pokazatelja dobijenih na osnovu uporednih iskustava govore u prilog mogunosti

ostvarivanja definisanih stratekih ciljeva. Ostvarivanjem ovih ciljeva odnos broja malih i

srednjih preduzea i privatnih preduzetnika prema ukupnom broju stanovnika i prosean broj

zaposlenih po preduzeu u Republici Srbiji znaajno e se pribliiti proseku Evropske Unije. Finansijska podrka razvoju MSP u SrbijiPrema tradicionalnom pristupku, finansijska podrka drave MSP sektoru, zasnivala se na direktnom obezbeivanju kreditnog potencijala koji se plasira kroz privatne banke ili kroz banke dravnog, odnosno drutvenog sektora.est korieni instrumenti u tradicionalnom pristupu su subvencionisane kamatne stope i garancijske eme. Svi ovi instrumenti jo uvek su prisutni, u manjem ili veem obimu, u velikom broju zemalja, a est je sluaj da drava svim ovim instrumentima upravlja centralizovano, preko jedne razvojne banke u javnom sektoru,Zajedniki nedostatak ovakvog pristupa je da ne postiu dugorono odrive rezultate, jer ne doprinose reavanju osnovnih problema koji poskupljuju kredite i smanjuju interes za odobravanje bankarskih kredita ovom sektoru, a to su visoki rizici i transakcioni trokovi (realni ili fi ktivni) vezani za komercijalno kreditiranje malih preduzea.Direktne subvencije drave u ovoj oblasti se negativno odraavaju na razvoj odrivih, privatnih fi nansijskih institucija namenjenih MSP.

Trino orijentisan koncept unapreivanja pristupa MSP kapitalu usmeren je na smanjivanje rizika i trokova transakcija, izgradnju kapaciteta fi nansijskih institucija da opsluuju manje klijente, kao i na poveanje konkurencije na fi nansijskim tritima. Cilj ovakvog pristupa je da se uvea broj odrivih fi nansijskih institucija koje se opredeljuju za kreditiranje malih i srednjih preduzea

Kao i u drugim zemljama, preduzetnici kod nas uvek istiu nedostatak kredita i nepovoljne uslove kreditiranja kao najvei problem koji koi razvoj malih i srednjih preduzea. Meutim, za razliku od razvijenih zemalja, u naoj zemlji postoje dodatni oteavajui uslovi koji utiu na malu raspoloivost i nepovoljne uslovi finansiranja koji optereuju MSP sektor.Duniko finansiranje, putem kredita, jo uvek je jedini nain fi nansiranja razvoja MSP sektora, jer u Srbiji jo nisu prisutni investicioni fondovi, fondovi rizinog ka pitala i poslovni aneli, koji bi ulagali kapital u pojedina mala i srednja preduzea. Pored ostalog problem je i nedovrena zakonska regulativa u ovoj oblasti.Najei problemi malih i srednjih preduzea

Sledei vaan faktor odrivog razvoja je prevazilaenje najeih problema sa kojima se male i srednje organizacije suoavaju u Srbiji.

Problem naplate obavljenog posla, jedan je od najeih uzroka propasti malih i srednjih preduzea. U najboljem sluaju, poslovni partneri daju avans, odnosno manji deo novca unapred, a ostatak bi trebalo da isplate po obavljenom poslu. esto se posao odradi bez ikakve isplate unapred.

Masovna pojava, u praksi, je da nakon isporuke, preduzee sa kojim je ostvarena saradnja, nema sredstava ili ne eli da isplati ugovorenu sumu.

Oteeno preduzee time gubi obrtna sredstva za dalje poslovanje, ne moe da podmiri svoje obaveze prema dobavljaima, zaposlenima i dravnom aparatu i moe doi u opasnost da bankrotira. Prvo logino reenje je da se cela isplata ugovorenog posla obavi unapred. Ali to reenje toliko negativno utie na konkurentnost na tritu, da sa takvom politikom

preduzee ne bi moglo da nadje kupce za svoje proizvode ili usluge.

Za ovaj problem, u teoriji, su mogua dva reenja. Prvo je kompletna izmena razmiljanja i

svesti, lidera svih preduzea na tritu i poveanje savesti prema izmirivanju svojih obaveza. Ovo je ogromna promena i u praksi bi zahtevala mnogo vremena, rada i dobre volje svih aktera na tritu. Ipak, ona se mora sprovesti, pre ili kasnije. to se pre zapone i to vie preduzea pokae dobru volju za ovu ideju, ona e se bre sprovesti u delo.Drugo mogue reenje je zasnovano na pomoi dravne administracije.Nakon to partnersko preduzee odbije da izmiri svoje obaveze, oteeno preduzee sluaj predaje nadlenom privrednom sudu.Tu nastaje jo problema za oteeno preduzee, a tiu se vremenske aurnosti ovih sudova. esto se presuda donosi toliko dugo, da je oteeno preduzee ve zatvoreno, kada im potraivanja bivaju isplaena.

Ako bi dravna administracija uloila jo sredstava u aurnost i efikasnost privrednih sudova, intenzitet problema naplate bi bio utoliko smanjen. Ono to preduzea mogu da uine povodom ovog problema, je samo da maksimalno podre ove dve ideje.

Problem izmirivanja obaveza preduzea prema dravnom aparatu, je takodje veoma zastupljen. Povrinski gledano, ceo problem se svodi na visinu poreza, taksi i drugih trokova koje preduzea imaju prema dravi. Ipak, koren ovog problema je veoma dubok i proima sve sfere drutvenog ivota i ekonomije u Srbiji. Od tih sredstava se finansiradravni budet. Budetski korisnici su vojska, policija, zdravstvo, prosveta, PIO fond,

administracija, socijalne ustanove i mnogi drugi.

Jedino reenje, koje je odrivo na duge staze je reforma skoro svakog od ovih sektora.

Veina ovih sektora povlae iz budeta mnogo vie sredstava, nego to je preporuljivo za dalju odrivost sistema. ak, PIO fond, ne bi uopte trebao da bude korisnik dravnog budeta. Sve ove reforme se moraju sprovesti postepeno, to iziskuje mnogo vremena i istraivanja. Nezadovoljstvo gradjana povodom njih, je takodje veliki izazov. Ali svi moraju da shvate da samo privreda finansira dravni budet i da je ona najvaniji sektor dravnog aparata.

Svi ostali sektori su potroai i njihova svrha je da opsluuju privredu.

Takodje je bitno da omladina pone da gaji ambicije prema privredi i proizvodnji, umesto ambicija da se zaposle kao budetski korisnici. Opet, jedino to preduzea mogu da preduzmu povodom ovog problema, je da na sve mogue naine podre zapoinjanje ovih reformi, u to kraem roku.

DOO Poreje VujeProfil firme:

Poreje Vuje postoji od 1960 godine kada je osnovano kao poljoprivredno dobro. Od tog perioda do danas Poreje je preraslo u poljoprivredno preduzee od neprocenjive vrednosti za jug Srbije. Bavi se proizvodnjom i preradom voa i povra. U sastavu se nalaze zasadi povrine 500 ha pod vinjom, krukom, jabukom, breskvom i ljivom. Tesno sarauje sa preko 1.000 kooperanata tako da opstanak njihovih domainstava mahom zavisi od Poreja. U sastav Poreja ulaze i 3 poslovne jedinice:

1) Topla prerada

a) sa slatkim programom (marmelade, dzemovi, slatka, kompoti...),

b) i kiselim programom (krastavac, cvekla, paprika, ajvar....);

2) Destilerija

gde se proizvode potpuno prirodne vone rakije ( vilijamovka, kajsijevaa, dunjevaa ... kao i nadaleko uvena vilijamova sa plodom.);

3) Hladnjaa

u kojoj se voe i povre zamrzava i skladiti sa izvrsnim kvalitetom proizvoda koji zadovoljava izvozne kriterijume. Sa kvalitetnim proizvodima i kvalitetnom uslugom Poreje stoji na raspolaganju svojim kupcima.Misija i vizija :

Misija:

Poslovanje Poreja bazira se na proizvodnji potpuno prirodnih, zdravih i kvalitetnih proizvoda. Osnovni cilj kompanije jeste zadovoljstvo potroaa odravanjem kvaliteta na visokom nivou i irenjem lepeze proizvoda. Osim toga Poreje tei ka poboljanju uslova rada za svoje zaposlene vodei rauna pre svega o njihovom zdravlju i sigurnosti. Odnos prema drutvenoj zajednici bazira se na razvijanju Porejanskog kraja podsticajui itelje da usavravaju i osavremenjuju proizvodnju voa i povra. Poslednje ali ne i manje bitno jeste odnos prema ivotnoj sredini koji se ogleda u ouvanju ekologije savremenim tehnologijama i potovanjem ekolokih principa

Vizija: Poreje tei ka tome da postane jedna od najrazvijenijih kompanija u svojoj brani na teritoriji Srbije kao i ka tome da bude jedan od vodeih izvoznika na svedskom tritu odravajui kvalitet i prirodnost svojih proizvoda.Slika 2.Poreje Vuje-proizvodi

Izvor: wwww.PorejeVuje.comViljamovka s plodom

Najpoznatiji i najcenjeniji proizvod koji je ve decenijama znak prepoznavanja kompanije je uvena Viljamovka s plodom. Plantae "Poreja" u podneblju ispod planine Kukavica nalaze se u izuzetno pogodnom geografskom poloaju za uzgoj kruke Vilijamovke. Odabirom prvoklasnih plodova koji se pakuju u flae atraktivnog izgleda, ova rakija vrhunskog kvaliteta poprima specifinu aromu i ukus.

Viljamovka

Kruka Vilijamovka odlikuje se izvanrednim ukusom i mirisom koji se prilikom tehnolokog postupka proizvodnje prenose u rakiju. Specifina mikroklima ima uticaj na izraenu aromu ovog voa koja se zadrava tokom procesa proizvodnje. Posebnom fermentacijom i kontinuiranom destilacijom tako dobijene komine, dobija se izuzetno kvalitetna rakija Viljamovka sa svim odlikama ukusa i mirisa svee kruke.

Dunjevaa

Specifinost dunje zahteva primenu savremene tehnologije u proizvodnji gde se mogu upotrebiti iskljuivo plodovi u punoj tehnolokoj zrelosti. Juna Srbija obiluje sortom Leskovaka dunja koju karakterie izuzetno soan ukus, prijatan miris i izraena aroma. Samo od ove posebne sorte, dobija se rakija izvanrednog kvaliteta i ukusa kao to je Dunjevaa Kajsijevaa

Rakija kajsijevaa proizvodi se iskljuivo od najboljeg voa u punoj tehnolokoj zrelosti. Savremenim tehnolokim procesom, nakon odvajanja kotice i procesa fermentacije, dobija se rakija bogate arome i prefinjenog ukusa. Za ovo su zaslune najkvalitetnije sorte od kojih se pravi rakija Kajsijevaa: Maarska najbolja, Kekemetska rua i Segledi Dibor.ZakljuakMala i srednja preduzea su motor ekonomskog razvoja.Ona poveavaju stepen i obim korienja novih resursa jedne privrede, uz visok stepen fleksibilnosti i adaptivnosti novim trinim i drugim uslovima. Promoviu privatnu svojinu i preduzetnike vetine.

Pokreta su razvoja u zemljama trine privrede i zemljama u tranziciji. Razvoj MSP omoguava: poveanje drutvenog proizvoda, poveanje privrednih subjekata, kreiranje novih radnih mesta, podizanje ivotnog standarda, supstituciju uvoza i veu izvoznu konkurentnost domae privrede.

MSP predstavljaju najvitalniji deo srpske ekonomije i u tom sektoru radi i od njega ivi milion ljudi, i ona ostvaruju 60% bruto domaeg proizvoda Srbije. Ravnomerni regionalni razvoj Srbije veoma zavisi od broja i uspenosti MSP i njihovog ravnomernog rasporeda u svim delovima zemlje, tim pre to su poslovi malog preduzea, po pravilu, lokalnog karaktera sa stanovita trita i zaposlenosti.

Ukoliko Republika Srbija eli jaka, konkurentna i efikasna preduzea, njima moraju da upravljaju efikasni i dobro obueni menaderi. Razvoj menadment vetina i sposobnosti predstavlja prioritet strategije razvoja MSP, s obzirom na to da mala preduzea karakterie relativno nizak stepen specijalizacije poslova, upravljakih i poslovnihfunkcija.

Postizanje konkurentske prednosti u globalnoj privredi zahteva inovativan pristup poslovanju, prevashodno kada se radi o znanju. U tom smislu, upravljanje u MSP mora da bude orijentisano u pravcu ulaganja u znanje i poveanje produktivnosti rada i efekata znanja.Literatura:1.Analiza razvoja malih i srednjih preduzea i preduzetnitva u Srbiji, Republika

agencija za razvoj malih i srednjih preduzea, 2002.2. Jovanovi P., Menadment teorija i praksa, FON, Beograd, 2005.

3.Jovanovi P., Upravljanje razvojem preduzea, Beograd, 1992.4. Markovi M., Menadment malih i srednjih preduzea, Fakultet za internacionalni

menadment, Beograd, 2000Internet stranice:1. https://cdn.fbsbx.com/hphotos-xap1/v/t59.2708-21/10739417_10203358938560414_763240117_n.pdf?oh=0e7eaa6df7532b6fb97b42eec17fea05&oe=54A0E55C2. http://www.porecje.rs/3. http://www.cqm.rs/2011/2/pdf/24.pdf

Ciljevi rasta

Strategija rasta

Rast

Razvoj

Snaga instaliranih kapaciteta

Broj zaposlenih

Ukupan prihod

Dobit

Kurs akcije na berzi

17