TOPSRBIJAPRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI BESPLATAN PRIMERAK SEPTEMBAR 2012.

www.topsrbija.com

TOPSRBIJA • NAJBOLJE IZ SRBIJE

ISSN

233

4-60

27

Dobrodošli na stranice revije TOPSRBIJA-Najbolje iz Srbije

Od kada je sveta i veka, bilo je i biće tu-rizma. Sećam se dobro vremena kada su naše bake i majke išle po mesec dana u banju, potom kada se na more svake godine išlo dvadeset i jedan dan, ali i ovog sadašnjeg u kome je brz ritam života uticao da u banje idu oni koji mo-raju, na more oni koji mogu, a odmor traje se-dam dana ili produženi vikend više puta u toku godine. Turizam je privredna grana koja je vre-menom možda i ponajviše menjala svoj oblik i

sadržaj ponude, ali je oduvek bila i ostala perspektivna. A kako i ne bi kada statistički podaci govore da će u svetu ove godine biti ostvareno milijardu poseta u međunarodnom turizmu. Međunarodni turistički promet je veći od 1.300 milijardi dolara, i čini 6% ukupog svetskog izvoza roba i usluga i raste i dalje. U svetskim razmerama po stopi od skoro 8%, u Evropi po stopi od 4%, a u regionu i našoj zemlji između 6 i 7% u ovoj godini, a rast je zabeležen i u prošloj godini. U ovim teškim vremenima krize u svetu na udaru su bile mnoge grane, ali se turizam među prvima od te krize oporavio, i u značaju, u svetskoj privredi napreduje. Turizam je plemenit put da se prodaju drugi proizvodi i usluge.

Ovo su samo neki od statističkih podataka koje je, govoreći na Svečanoj akademiji povodom obeležavanja 50 godina Departmana za geografiju, tu-rizam i hotelijerstvo Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu, izneo državni sekretar za turizam gospodin Goran Petković, a značaj ovog jubileja i njegovih reči potvrdilo je učešće najeminentnijih stručnjaka u oblasti turiz-ma u nas, predvođeno nastavnim osobljem i direktorom Departmana prof. dr Lazarom Lazićem, dekanom PMF-a Nedom Mimicom-Dukić, rektorom novosadskog Univerziteta Miroslavom Veskovićem, predsednikom skupšti-ne AP Vojvodine Ištvanom Pastorom i brojnim drugim zvanicama.

Pominjanjem jednog takvo velikog jubileja ove kulturno-obrazovne i naučne institucije, započinjemo i ovaj naš uvodnik, i dajemo mu punu pa-žnju na stranica časopisa TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE koje slede, u želji da afirmišemo napore turističkih i ostalih radnika vezanih za ovu i srodne privredne grane, dajući na taj način svoj diprinos predstojećim veli-kim međunarodnim sajamskim skupovima u Novom Sadu i Beogradu. Uz podsećanje na urađeno, nagoveštavamo šta nam je činiti u toj sferi, jer se Srbija godinama „zaklinje“ da su dve prioritetne šanse za bolji život – poljo-privreda i turizam.

Čitava priča, kada se govori o turizmu, može da se svede na jednu reč – interdisciplinarnost.

Jedino sveobuhvatnim naučnim posmatranjem može se objasniti činjenica da je četvrti najposećeniji grad u Evropi, posle Pariza, Londona i Rima, Dablin, koji nema ni pariske muzeje, ni arheološku i istorijsku prošlost Rima, a ima upravo ono što se unazad neko vreme potencira - autentičnost i jedinstvenost. U Dablinu su to pabovi u kombinaciji sa izvanrednom muzi-kom, atmosfera neponovljivosti irskog doživljaja. Srbija takođe ima čime da privuče goste. To su naša sela, stari zanati, bogato folkorno nasleđe i esteti-ka narodnih nošnji, multikulturalnost, domaća hrana i ljubaznost srpskog domaćina, uz prirodne lepote naše zemlje. Povezivanjem celokupne lokalne zajednice, uključivanjem raznorodnih, specifičnih i jedinstvenih programa, kombinovanjem kreativnih kapaciteta uz aktiviranje prirodnih potencijala putem zabave, možda nije jedini, ali je najsigurniji pravac turističkog otva-ranja Srbije ka svetu

Mihailo Berček, urednik revije TOPSRBIJA-Najbolje iz Srbije

Welcome to the page of the review TOPSRBIJA - The best from Serbia

Since the begining of time, tourism did and will exist. I remember very well the times when our grandmothers and mothers went for a month-long vacation to spas, then when people used to go the sea for three weeks, but also this modrn fast pace life which directly coresponds to the fact that spas are now visited only by the people who require a treatment,that the ones who go to the sea are only the ones who have the means, and that an usual vacations lasts seven days or a long weekend several times per year. Tourism is an industry that probably changed its form and content most frequently, but has always been and will remain promising.. And how could it not when statistics show that in the world, this year, one billion international tourism visits will be achieved. International turnover of tourism is more than 1,300 billion dollars, and this amount equals 6% of the entire world’s goods and services export and it continues to grow. The growth has been recorded in the last year: in the world at a rate of nearly 8%, in Europe at the rate of 4%, and in our country and the region between 6 and 7%. The world’s crisis affected many industries, but tourism is among the first ones to recover from the tough times. Therefore, the importance of tourism in the world economy is getting stronger. Tourism can be considered as a noble way to sell other products and services.

Some of the statistics, that the state secretary of tourism Mr. Goran Petkovic spoke about at the ceremony to celebrate 50 years of the Depar-tment of Geography, Tourism and Hotel Management Faculty of Sciences in Novi Sad, , and the significance of this “anniversary” and Mr. Petkovic’s words have been confirmed with participation of the most eminent experts in the field of tourism in the United States, led by the teaching staff and Head of Department prof. Dr. Lazar Lazic, dean of the Faculty of Science Neda Mimica-Dukic, rector of the University of Novi Sad, Miroslav Nafta, president of the autonomous Province of Vojvodina Istvan Pastor and many other dignitaries.

Referencing such a great jubilee of cultural, educational and scientific institutions, gives us a great reason to begin our editorial and give full atten-tion to the pages of the magazine TOPSRBIJA- THE BEST OF SERBIA that has been created, in order to confirm the efforts of tourism and other related workers in this and related economic branches, thereby giving your contribution to the upcoming major international trade fair events in Novi Sad and Belgrade. It has also been created to remind what has been done and suggest what we should do in the two major areas, as Serbia, for years, “swears” that a key for a better life - agriculture and tourism.

The whole story when it comes to tourism is that it can be reduced to one word - interdisciplinary. The only comprehensive scientific observation can be explained by the fact that the fourth most visited city in Europe after Paris, London and Rome, Dublin, which has neither the Paris museums nor archaeological and historical past of Rome, and has exactly what stresses a while back - authenticity and uniqueness. In Dublin, pubs are combined with excellent music, the atmosphere uniqueness of the Irish experience. Serbia also has a lot to attract guests. These are our villages, handicraft, rich folklore heritage and the aesthetics of traditional costumes, multiculturali-sm, local food and hospitality Serbian host, along with the natural beauty of our country.

Connecting entire local level, including various, specific and unique pro-gram, combining the creative capacity of the activation of natural resources through fun, maybe not the only one, but it is the safest way of the opening of the tourist Serbia to the world.

Mihailo Berček, Editor-in-Chief of TOPSRBIJA- Best of Serbia

Revija TOPSRBIJA – Najbolje iz SrbijeIzdavač:Agencija za izdavanje novina Berček&Berček21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141Web: www.topsrbija.com E-mail: topsrbija@gmail.comDirektor i Glavni i odgovorni urednik:Mihailo BerčekNovinar/Urednik:Elizabeta Berček

Dizajn i tehničko uređenje:Marko DobranićFotografije: Mihailo Berček i materijali oglašivačaŠtampa:Magyar Szo Lapkiado KFT DOOOJ Štamparija Forum Novi Sad21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1CIP-Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad 338/339 (497.11)

TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Glavni urednik Mihailo Berček.-2012. Sep.- Novi SadAgencija za izdavanje novina Berček&Berček 2012. –Ilustr. ; 30 cmDva puta godišnje.ISSN 2334-6027COBISS.SR – ID 273937671

Naslovna strana Hotel Olimp Zlatibor .................................................1Ribarska Banja.............................................................................................2Dobrodošli na stranice revije TOPSRBIJA-Najbolje iz Srbije..................................................................3Naš taxi, Novi Sad......................................................................................4 TOPSRBIJA sadržaj ..................................................................................5Prof. dr Lazar Lazić, Departman na bogatom nasleđu gradi budućnoćnost…..................6Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, PMF-a u Novom Sadu…………...................................................….....7 Prof. dr Žarko Ilin, Naše povrće je vrhunskog kvaliteta……..…………………...……........8Udruženje štiti Futoški kupus……………………............................…..8Svetski kongres o hrani CEFOOD u Novom Sadu,Ljudi, hrana i piće Srbije sa dušom.........................................................9FINS Institut za prehrambene tehnologije, Novi Sad...............10,11 Prof. dr Zoran Keserović Hrana da bude lek, a ne uzrok bolesti.................................................12Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu...................13Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad..............................................14,15 Žarko Galetin, Produktna berza lider berzanskog trgovanja u Srbiji ......................................................16FIMEK unapredio međunarodnu saradnju i uveo nove programe.............................................................................17Milorad Milošević, Stvaranje brenda na Šuljamskoj glavici...............................................18 Panonija - Agrar MM probudila Srem.................................................19 Vladan Vešković, Neophodno definisati turistički proizvod – zdravstveni turizam.............................................................................20Merkur pomerio granice srpskog banjskog turizma.......................21Lepota u službi pameti i turizma..........................................................22Ribarska Banja, oaza zdravlja…......................................................…...23 Banja Junaković Apatin, Vaš deo Panonskog mora.........................24Banja Kanjiža, Kanjiža............................................................................25 Turistička agencija Palma, Sokobanja.................................................26MK Mountain Resort, Kopaonik ........................................................27Foto priča, KOP je i ove zime TOP........................................................28 Hotel Putnik, nova-stara zvezda Kopaonika…………..................…29SKI Kamp Rtanj, Kopaonik...................................................................30 Vila Radigost – odmor uz cvrkut ptica, žubor potoka i domaću hranu ..................31Zlatibor uvek za korak ispred.................................................................32 Hotel Olimp, treći zlatiborski vrh ………........................................…33Turistička agencija Zlateks na Zlatiboru, provereno najbolja.........34 Zlatiborski konak, odmor uz miris borove šume………................…35Gornji Milanovac, kraj gde je rođena moderna Srbije......................36 TO Ruma, najmlađa, a među najaktivnijima….............................…37Specijalni rezervat prirode Zasavica....................................................38

TO Kikinda, Dani ludaje i Kikindski fruštuk, zaštitni znaci opštine…....................................................................…...39 Kulturno umetnička društva turistički kapital ................................40 Kulturno obrazovni centar Šid ............................................................41 Harasti Agošton, začetnik vinske kulture u Kaliforniji .................…42Sava Jojić, Mačkov podrum u samom vrhu srpskog vinarstva ..........................43Vinarija Bononia, Banoštor, vina za čistu desetku............................44 Seosko domaćinstvo Miljević, lepa porodična priča.........................45 Prof. dr Petar Cindrić, Naše nove sorte se bolje prilagođavaju klimatskim promenama.........................................................................46 Vinarija Vindulo, bogatstvo Bačke u časi ..........................................47 Prof. Kovač, Marketing je presudan u popularizaciji vina..............48 Zlatni dani vina u Carskoj palati MMXII ...........................................48Banoštor……..................................................…………………....…....….49Prof. dr Ninoslav Nikićević o srpskoj rakiji…................................….50Rakija Šurlan, Novi Kozarci....................................................................51Youth Fair doneo Novom Sadu epitet Grad mladih….....................52EXIT broj 13, ostao najveći……......................................................…....52Guča World Music centar…………........................……...……..…..….52Centar za muzičko obrazovanje Kulturno sklonište, Novi Sad …...........................................................53Dejan Petrović, Sa srpskom trubom se može sve ............................54Zorica Kozlovački, Zlatna dama horskog pevanja.............................54 Dom porodice Jakšić u Krčedinu, Kuća umetnika…......................…55 Vanja Čobanov, Vojvođanske priče o vremenu koje se nikada više ponoviti neće..........................................................55Vladimir Kankaraš glasnogovornik Bikare …...................................56 Vladan Subotin, svetski prvak….......................................................…56Bean fest ili jednostavnije Temerinska pasuljijada............................57Turijska Kobasicijada…...................................................................……57Mira Kovačević, promoter Sremskokarlovačkog kuglofa …...........58Mirjana Hemun, Udruženje žena Banstolka….....................….....…58Sandra Stanković, Udruženje Artesa Kikinda ……...........................58 Majstori riblje čorbe iz Begeča: Petar Lapu Braša…...............................................................................…59Janko Pinćer…......................................................................................…59Premier Prezident Hotel, Sremski Karlovci….....................................60City Hostel, Novi Sad…....................................................................…..60Hotel Premier Aqua, Vrdnik ….......................................……..………60Hotel Novi Sad, Novi Sad......................................................................61AK Sekulić, Veternik ..............................................................................62As Computers, Novi Sad........................................................................63Samba kafa, Vrbas...................................................................................64Srbija na XXX OI ………...............................………..………....….…….65Proizvodnja Mile Dragić, Zrenjanin ……….........................………....66Zlatiborac d.o.o. Beograd.......................................................................67FIMEK, Novi Sad ....................................................................................68

SADRŽAJ

54

C M Y K C M Y K

Prof. dr Lazar LazićDepartman na bogatom nasleđu gradi budućnost

Prof. dr Lazar Lazić

Povodom 50 godina po-stojanja Departmana za za geografiju, turizam i hoteli-jerstvo, Prirodno-matematič-kog fakulteta u Novom Sadu, direktor prof. dr Lazar Lazić je rekao:

-Dve stvari treba da nauči-mo iz istorije – prvo, da nismo superiorni nad našim preci-ma; drugo, da smo sramotno inferiorni, ako nismo daleko odmakli od njih. Departman za geografiju, turizam i hoteli-jerstvo, Prirodno-matematič-kog fakulteta u Novom Sadu, u 2012. proslavio je značajan jubilej – 50 godina postoja-nja. Time smo obeležili pet decenija razvijanja studijskih programa i obrazovanja stu-denata, naučnih dostignuća i stremljenja, širenja znanja, saradnje sa privredom, a sve na dobrobit društva u celini.

Plemenitost našeg posla odražava se kroz kinesku po-slovicu: “Ako planirate jednu godinu unapred, posadite pirinač. Ako planirate 10 go-dina unapred, zasadite voće. Ako planirate 100 godina unapred, obrazujte decu.”

Naša biblioteka i arhiva čuvaju dokaze nastavne, naučne i stručne aktivnosti

– brojne diplomske radove, magistrature,doktorate, udž-benike, naučne časopise, ela-borate, projekte, karte...

Departman je, kao i naše društvo, prolazio razdoblja velikih izazova, a najveću sna-gu crpio je iz čvrste, iskonske veze sa prostorom i ljudima. Razvoj geografske misli, turi-stičkih poduhvata i obrazova-nja u obe oblasti, pogotovo u Vojvodini, neraskidivo je ve-zan za našu instituciju – obra-zovanjem kadrova, istraživa-njima, izdavaštvom i radom na značajnim projektima.

Posle toliko godina po-nosni smo što Departman dosledno prati svoju viziju. Studijski programi su uvek išli u korak s vremenom, ubrza-vajući tempo svakim danom i odražavajući svoje mesto ugledne naučno-obrazovne institucije.

Departman, kao i ceo Univerzitet u Novom Sadu, poslednju deceniju učesnik je intenzivnih procesa prilago-đavanja međunarodnim na-stavnim i istraživačkim stan-dardima. Reforma sistema

studiranja prema tzv. Bolonj-skoj deklaraciji, uključivanje u međunarodne istraživačke i studijske programe predstav-ljaju izazov kako za nas, tako i za društvo u celini. Naš je primarni cilj ravnopravno de-liti evropski prostor visokog obrazovanja i istraživanja.

Brz napredak digitalne komunikacije danas nalazi ši-roku primenu u obrazovnom procesu svih nivoa studija. Sledeći cilj je ovladavanje pro-cesima e-učenja i celoživot-nog obrazovanja, koje je, zbog ogromne brzine razvoja nau-ke i tehnologije neminovnost budućeg vremena.

Departman se rezultatima svojih aktivnosti u organi-zaciji nastave, snaženjem istraživačkih, ljudskih i mate-rijalnih resursa, međunarod-nom saradnjom i primenom znanja postavio na visoko mesto unutar našeg Univer-ziteta. Kvalitet koji ističemo i na koji smo ponosni proizlazi iz napornog i plodotvornog rada, kao i ulaganja u kadrove i opremu.

Najlepša stvar na svetu je

rad udružen sa ljubavlju. Mi volimo ono što radimo i mi se trudimo biti najbolji, biti uzor budućim naraštajima. Temelj na kojem gradimo našu bu-dućnost su mudrost i nese-bičnost iskusnih profesora i energija i posvećenost mladih saradnika.

Samo jednoj generaciji i malom broju pojedinaca uka-zuje se prilika da mogu, kao mi, obeležiti 50 godina posto-janja institucije koja je bitno predodredila živote mnogih.

Lično sam počastvovan što obavljam dužnost direkto-ra Departmana u vreme kada na bogatom nasleđu pedese-togodišnjeg rada gradimo sve bolje uslove, kako školovanja novih naraštaja, tako i rada naših profesora i istraživača.

S dubokim poštovanjem zahvalni smo svim učesni-cima ove pedesetogodišnje priče – nastavnicima, studen-tima, nenastavnom osoblju, saradnicima, ... ili jednostav-no – prijateljima, sa zadovolj-stvom je konstatovao prof. dr Lazar Lazić.

UNIVERZITET U NOVOM SADU | PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA GEOGRAFIJU, TURIZAM I HOTELIJERSTVO

1962 – 2012

Planeta Zemljaprostor našeg istraživanja

76

C M Y K C M Y K

Naše povrće je vrhunskog kvaliteta

Udruženje štiti Futoški kupus

Prof. dr Žarko Ilin

Bez dobre i zdrave hrane, oči-gledno da nema ni turizma, jer je to jedan od najvažnijih segmenata u ponudi. A o stanju u povrtar-stvu Srbije danas i perspektivama razvoja, prof. dr Žarko M. Ilin, redovni profesor na Poljoprivred-nom fakultetu u Novom Sadu i predsednik Vojvođanskog društva povrtara (VDP) kaže:

–U dužem vremenskom periodu povrtarstvo Srbije je bilo lokomotiva razvoja biljne proi-zvodnje. Da li će to i ostati zavisi od strategije razvoja poljoprivrede u celini i mera agrarne politike, ali i stanja na finansijskim tržištima u zemlji i Evropi. Proizvodnja i plasman povrća na domaće tržište ili u izvozu, deli sudbinu ukupnog stanja u biljnoj i stočarskoj pro-izvodnji u Srbiji. Razvoj biljne i stočarske proizvodnje po sistemu

spojenih sudova utiče na stanje i razvoj poljoprivrede i plasman po-vrća. Zato, koncept održive poljo-privredne proizvonje povrća nema alternativu. Održiva proizvodnja podrazumeva racionalno i sa zna-njem korišćenje prirodnih resursa uz uvažavanje bioloških zahteva gajenih biljaka u cilju racionalne i kontrolisane potrošnje energije i zaštite životne sredine.

Proizvodnja povrća u Srbiji je na zavidnom nivou po količini, posebno po kvalitetu svežeg i na najrazličitije načine prerađenog povrća. Svake godine se proizvedu značajni tržišni viškovi, posebno srednje kasnog i kasnog povrća. Izražen je deficit ranog i srednje ranog povrća sa otvorenog polja, posebno predzimskog i zimskog povrća iz zatvorenog prostora.

Tržni viškovi su interesantni

za izvoz u svežem stanju, ali i kao prerađeno povrće. Srbija ima sasvim dovoljne prerađivačke kapacitete, s tim da je oprema i tehnologija u većini zastarela. Revitalizacijom prerađivačkih kapaciteta bi se značajno podi-gao kapacitet što bi u konačnom doprinelo većem izvozu ekstra i kvalitetnog dehidriranog, hladno (zamrznutog) i toplo prerađenog i ukišeljenog povrća.

Domaća nauka i struka ulažu ogromne napore da rezultate svo-ga rada implementiraju u široku proizvodnu praksu na porodičnim komercijalnim gazdinstvima. Rezultat višegodišnje i uspešne saradnje je proizvodnja povrća visokog kvaliteta. Udruživanje proizvođača po ugledu na vode-će evropske zemlje obezbeđuje brzu implementaciju rezultata

istraživanja u široku proizvodnu praksu. Potvrdili su to ostvareni rezultati na Jesenjem međuna-rodnom poljoprivrednom sajmu „Hrana i piće“ 27. septembra 2011. godine. Od ukupno pregledanih i ocenjenih 130 eksponata, članovi VDP-a su nastupili sa 100 proizvo-da. Za 99 uzoraka su nagrađeni zlatnom medaljom, a jedan uzorak srebrnom medaljom za kvalitet svežeg povrća proizvedenog na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. Rezultat ovako velikog broja osvojenih vrhunskih prizna-nja je i Veliki šampionski pehar No-vosadskog sajma Vojvođanskom društvu povrtara za 2011. godinu. VDP je nosilac pehara Apsolutnog šampiona u proizvodnju svežeg povrća osmu godinu zaredom.

Goran Puača i Miroljub Jan-ković uz podršku ljudi iz poljo-privrednih gazdinstava Ćulum, Janja, Radić, Kurjak, Majkić i drugih, te Zemljoradničke za-druge Begečki povrtari, nastoje da se pojave na svakoj važnijoj manifestaciji i promovišu FU-TOŠKI KUPUS. Gospodin Puača, predsednik Udruženja „Futoš-ki kupus“ pokušao je da nam objasni koja je njihova strategija dolaska do potrošača:

-Nastojimo uvek da pošalje-mo pozitivnu sliku o Udruženju, o proizvođačima i prerađivačima kupusa. Stvarajući pozitivne me-dijske uslove dobijamo povratni efekat i bolje uslove za rad i obavezu da proizvodimo zdrav-stveno bezbedan proizvod, što je i naš konačni cilj. Jedan deo naše aktivnosti usmeren je na

stalnu edukaciju proizvođača i prerađivača. Edukacija podržava programe zdrave proizvodnje da bi jednog dana došli do toga da Futoški kupus bude proizveden u potpunosti na organski način. Za sada još nema kontrolisanog, sertifikovanog organski proizve-

denog kupusa, ali ima proizve-denog za potrebe domaćinstva, na pola jutra ili jutro, što je, kada se sabere, priličan broj hektara. Osim toga, Futožani vode raču-na o potrošačima negujući svoju proizvodnju, što znači, da mi u svetu stvaramo onu priču koja služi kao direktni marketing „or-ganska proizvodnja za poznatog kupca“.

Razlika između Futoškog i hibridnog kupusa je velika. Futoški se proizvodi samo kod

nas, semenom od kupusa koji su sadili naši preci. U Futogu ima-mo 34 registrovana gazdinstva koja imaju pravo da proizvode i prodaju kupus pod tim imenom. Prošle godine je iskontrolisano 70 hektara zasada Futoškim kupusom, a za ovu godinu plani-ramo do 100 hektara. Plan nam je da svake godine povećavamo površine pod tim zasadima. Hi-bridni kupus se gaji zato što daje imaju veći prinos i proizvođači-ma donosi veću finansijku dobit. Zapremina hibrida je 30-40% od zapremina futoškog kupusa. Futoški kupus nije samo lakši,

već i mnogo bogatiji mineralnim materijama, esencijalnim ami-nokiselinama i vitaminima.

Neprekidna aktivnost Udru-ženja je da površine sa zasadima

kupusa ostanu pod tom kultu-rom, da se ne izgube. Da poljopri-vredno zemljište bude zaštićeno zemljište i da se ne može menjati namena tog zemljištu. Futoški kupus je nacionalni brend, a to u državama EU ima svoju teži-nu. Tendencija je da zaštitu na evropskom nivou uradimo u što skorijem vremenskom periodu i da do kraja godine uđemo u postupak za izradu elaborata na evropskom nivou za zaštitu Futoškog kupusa i samim tim dobijemo još jedan podstrek za naš rad.

Uspeh koji smo postigli afir-mišući Futoki kupus dugujemo i našim potrošačima i našim ljudima iz Udruženja. U narodu postoji potreba za negovanjem srpske, vojvođanske, novosad-ske, futoške, domaće tradicije, a to je zasigurno kupus i sarma. Sva jela od kupusa su naša na-cionalna jela, a ima ih više od stotinu.

Svetski kongres o hrani CEFood u Novom Sadu

Ljudi, hrana i pića Srbije sa dušom

-Okupili smo se ovde, mi tehnolozi, brojni proizvođači pre-hrambenih proizvoda iz Srbije, srećni i ponosni, što večeras imamo priliku da strance, učesnike 6. Centralno-evropskog kongresa hrane (CEFood), uputimo na najbolji način kako se to u našoj zemlji radi i da budemo pravi domaćini, kao i da se od srca zahvalimo svima za sve što smo zajednički uradili na najbolji mogući način.

Ovim rečima, na praktično velikom finalu događaja svet-skog kalibra, kakav je Centralno-evropski kongres o hrani, održanom u Sremskim Karlovcima, u hotelu „Dunav“, gde je upriličena nestvarna izložba najboljih srpskih proizvođača hrane i pića, dan uoči formalnog zatvaranja kongresa (23-26. maja), brojnim zvanicama obratila se prof. dr Jovanka Lević, di-rektorka Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, koja je potom dodala:

-Pošto imamo preko 200 stranaca iz 36 zemalja sa svih kon-tinenata izuzev australijskog, želeli smo da pokažemo najbolje proizvode iz naše zemlje. Mi smo uspeli da kao organizatori ovog divnog međunarodnog skupa pružimo stancima moguć-nost da vide šta je to šta naša Srbija ima, kakvu hranu i piće imamo, kakve nošnje nosimo, koliko smo dobri domaćini... Tim povodom smo pozvali naše kompanije, i ja sam prezadovoljna njihovim odzivom. Preko 60 naših kompanija prihvatilo se da učestvuje na ovoj jedinstvenoj izložbi. Moglo ih je biti i više, ali fizički nije bilo prostora u ovom divnom restoranu da primi sve zainteresovane. Pokazali smo Evropi i svetu kako imamo dobru futošku sarmu, divan srbijanski kajmak, vrhunska furškogor-ska vina, sireve sa juga Srbije, sokove, voće, povrće, a sve to odgajano i napravljeno na ovim prostorima. Uz priliku da vide i da probaju naše proizvode, učesnici kongresa mogli su nepo-sredno da kontaktiraju proizvođače, da vide, da se uvere, dožive nas kao jedan divan i gostoprimljiv narod.

Naša sagovornica naglašava da je Kongres protekao u fan-tastičnoj atmosferi i da će svima u Srbiji, ali i svim gostima, ostati u divnom sećanju. Za učesnike kongresa organizovane su svakodnevne turističke ture, tokom kojih su oni mogli da čuju nešto iz naše istorije i da kada se vrate u svoje zemlje budu puni utisaka, i imaju o čemu da pričaju, ne samo o nauci i kongresu, nego generalno o nama kao narodu i o našoj prelepoj zemlji.

-Zadovoljna sam što su se na ovom našem mini sajmu okupili naši najbolji, u većini slučajeva nagrađeni proizvođači organ-skih proizvoda, najboljih vina, uz učešće asocijacije „Najbolje iz Vojvodine“ i priredili nam svojevrsnu nezaboravnu promociju naše zemlje. Iz razgovora sa gostima, mogu da zaključim da su oduševljeni viđenim i probanim, baš kao što sam i sama. Ovaj Centralno-evropski kongres se po prvi put dešava u našoj zem-lji i uglavnom neće ga biti više, ili bar ne u skorijoj budućnosti. Zato mi je drago da smo tako uglednim gostima iz inostranstva, prikazali ono najbolje što imamo u oblasti voćarstva i povrtar-stva, gde imamo najveće šanse za proboj na evropsko i svetsko tržište. Posle ovog skupa, takođe, očekujem da dođe do još ve-ćeg povezivanja i tešnje saradnje između srpske nauke i prakse. I na ovom kongresu je više nego jasno, da treba raditi na zaštiti geografskog porekla proizvoda, što sada mnogo košta, ali bez toga nije moguće izaći na svetsko tržište i biti redovan na svet-skoj trpezi. A da bi se naši proizvodi pozicionirali na tom tržištu, definitvno, treba da imamo više ovakvih skupova na međuna-rodnom nivou, da svet vidi šta mi to sve imamo. A imamo toliko toga da pokažemo – zaključila je prof. dr Jovanka Lević.

Profesor Viktor Nedović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, kome pripadaju velike zasluge što je 6. CEFood, Cen-tralno-evropski kongres o hrani uspešno organizovan je izrazio svoje zadovoljstvo što je sve išlo pravim putem, baš onako kako se zamišljalo i želelo.

-Imali smo više od 600 registrovanih učesnika događaja, koji je od starta iniciran od strane Instituta za prehrambene tehno-logije u Novom Sadu, što smo mi zdušno prihvatili, podržali i zajedničkim snagama sve organizovali. Uspeli smo da gostima iz inostranstva, ali i gostima iz Srbije, pokažemo sve ono šta Sr-bija najbolje ima iz oblasti prehrambene industrije, da spojimo naučno-istraživački deo i ljude koji se bave naukom, sa ljudima koji se bave direktnom proizvodnjom i da uz degustaciju naših vrhunskih prehrambenih proizvoda dođe i do prvih poslovnih kontakata koji će dovesti do konkretne saradnje između jednih i drugih. Siguran sam da će sa kongresa u Novom Sadu, poteći i mnoga nova prijateljstva, ali i nove poslovne saradnje u bu-dućnosti. Evropa traži i jak sektor malih i srednjih preduzeća, a izložba hrane u Sremskim Karlovcima je bila upravo ono što pokušavamo da potenciramo i dobar način da naše proizvode vide kompetnentni ljudi, upoznaju se sa njima i da u tom smislu pokrenemo saradnju. Bez malih preduzeća, kompanija na nivou familije i malo šire, u Evropi i svetu, a sve više i kod nas, nema razvoja ekonomije, nema razvoja države. Zato je ovaj kongres podržao i taj aspekt u daljem razvoju ove privredne grane i daljem razvoju i reputaciji naše zemlje – ocenio je profesor dr Viktor Nedović.

Izložba, ili svojevrsni mini sajam srpske hrane u Sremskim Karlovcima bilo je nešto spektakularno. Isto tako, samo na pot-puno drugačiji način, bilo je i završno veče upriličeno u novo-sadskom restoranu „Ribarac“, na kome je nastupilo novosadsko folklorno društvo „Vila“, koje je oduševilo sve prisutne. Priredili su im kolaž pesama i igara sa naših prostora, ali i internacio-nalnih numera, pa su mnogi zaigrali uz sirtaki, tango, da bi se na kraju sve završilo simboličnim srpskim kolom u kome su se našli i članovi „Vile“, ali i veliki broj učesnika kongresa.

Prof. dr Jovanka Lević i prof. dr Viktor Nedović

98

C M Y K C M Y K

1110

C M Y K C M Y K

Prof. dr Zoran Keserović

Hrana da bude lek, a ne uzrok bolesti

Sve zemlje u okruženju donele su Zakon o integralnoj proizvodnji i uredile ovu oblast neophodnim pra-vilnicima. Srbija je donela Zakon o or-ganskoj proizvodnji, ali ne i Pravilnik o integralnoj prozvodnji, sa propisanim tehničkim i organizacionim uslovima, načinom organizacije kontrole pro-izvoda, definisanjem obaveza proi-zvođača, određivanjem sertifikacione kuće, načina sertificiranja, obaveznom označavanju proizvoda logom, što su sve pravila koji predstavljaju osnovu delovanja integralne proizvodnje. Samo na ovaj način moguće je poveća-vanje konkurentnosti poljoprivrednog sektora, standardizacija i povećanje kvaliteta jabuke u celoj Srbiji, što je već u dobroj meri odrađeno u Vojvodini u poslednjih nekoliko godina zahvaljuju-ći uvođenju novih tehnologija, jačanju prekogranične i regionalne saradnje između naučno istraživačkih institu-cija i poslovnih i stručnih subjekata, u čemu su prednjačili predstavnici De-partmana za voćarstvo, vinogradarstvo i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Prof dr Zoran Keserović, direktor Departmana, kaže da u voćarskoj pro-izvodnji u Srbiji, mora da se pređe na podizanje zasada sa protivgradnim mrežama, mora se uvesti integralni proces proizvodnje i insistirati na ve-ćem udruživanju. Naši proizvođači, pogotovo proizvođači jabuke, su to već shvatili, pa sada imamo već formirano nekoliko kooperativa u Srbiji. Nedosta-ju distibutivni centri, jer imamo samo dva za distribuciju cele proizvodnje. Di-rektiva EU doneta 2009. godine, kaže da će sve države članice morati u svojim nacionalnim planovima da predstave na koji način obezbeđuju implementa-ciju osnovnih principa integralne zašti-te do 1. januara 2014. godine. U među-vremenu, pre tri godine, formirana je

jedna grupa koja intenzivnije radi na unapređenju integralne proizvodnje, ne čekajući zakone i pravilnike. Pove-ćani su voćarski zasadi, ali su nastali i novi problemi. Previše se upotrbljavaju hemijsko tehnički preparati, dolazi do izmene kvaliteta životne sredine, pove-ćava se ostatak pesticida u plodovima. Hrana treba da bude lek, a ne uzrok bo-lesti. Zato se u narednom periodu mora više raditi na zaštiti životne sredine, ali i samih potrošača. U svetu se desi 3 miliona teških trovanja pesticidima. Oko 95% trovanja se desi u zemljama u razvoju.

Profesor Keserović naglašava da integralna proizvodnja mora biti kon-trolisana proizvodnja u cilju zaštite i proizvođača i životne sredine, a da je ona najviše zaživela kod jabuke i kruš-ke. To se voćne vrste koje zahtevaju najveći broj zaštita od bolesti i šteto-čina. U integralnoj proizvodnji moraju se kontrolisati sve agrotehničke mere. Đubrenje mora da se radi na osnovu plodnosti zemljišta. Analiza zemljišta mora da se radi svake četvrte, a foli-jarna analiza svake godine. Na osnovu kontrole, analize zemljišta i folijalne analize, donosi se odluka kako će se vršiti đubrenje. Sigurno da nema inte-zivne proizvodnje bez navodnjavanja. Ali i ovde se prave velike greške. Prvo, dodaju se velike norme ili se ne prilago-đava fazama organogeneze.

Vodni kapacitet se mora prilagođa-vati fazama organogeneze. U integral-noj proizvodnji mora se prihvatiti mi-nimalizacija obrade zemljišta. Takođe, ne možemo se osloniti na autohtone sorte ili npr. na sortu Topaz koja je otporna na bolesti, kada sorta nema prolaz na tržištu, nego moramo usva-jati sortiment koji je prisutan u EU. Prebul, Gremi Smit, Crveni Delišes, na te sorte se mora obratiti pažnja. Ukoli-ko se primene neke agrotehničke mere, ove sorta mogu dobro da rađaju, poput Zlatnog Delišesa, Ajdareda...

Osnovni preduslov za integralnu proizvodnju je proizvodnja sertifikova-nog sadnog materijala, a Srbija tu ima velikih problema zato što se nije na vre-me prešlo na proizvodnju tzv. sertifiko-vanih sadnica. Svi novi zasadi u Voj-vodini su sertifikovani, sa proverenim

garancijama, što nimalo nije slučajno. Ovakve sadnice u Srbiji proizvodi svega tri firme. Možda bi podsticajnim me-rama nadležnog Sekretarijata trebalo podsticati ovakve tehnologije u proi-zvodnji kvalitetnog materijala. Kada se postave ovakve sadnice, mora se voditi računa i o grančicama. U takvim uslovi-ma, kada se u prvoj godini dobije kvali-tetan zasad, sigurno da se već u drugoj godini može ostvariti prinos od 25-30 tona, u trećoj i četvrtoj godini 45 do 50 tona. Mora se polako napuštati kratka rezidba i preći na dugu rezidbu, koja je važna da bi se smanjila bujnost. Kada se prelazi na intenzivne zasade važno je da se to pored zelene rezidbe, reguliše vodom i podsecanjem korena. Tamo gde je vršeno podsecanje sa obe strane, obrazovanje pupoljaka je daleko veće. Zato jedna od obaveznih agrotehnič-kih mera u Srbiji u narednom periodu, mora da postane podsecanje korena.

Integralna proizvodnja zahteva visok stepen znanja, obrazovane pro-izvođače, kao i adekvatnu stimulaciju od strane države. U tom smislu, Depar-tman stalno organizuje predavanja, sa-vetovanja, radionice, da bi proizvođači shvatili koliko je značajno uvođenje integralne proizvodnje. Da bi sve ovo moglo da se odradi, Srbija prvo mora da uradi regionalizaciju i da odredi koji su to najznačajniji reoni u voćarstvu. Da je Srbija imala te reone urađene pre 20 godina, ne bi se dešavalo ovo što se sada dešava. U ovoj godini smo imali velike štete od izmrzavanja, jer smo širili voćne vrste u nekim neodgovara-jućim predelima i uslovima, pa je, reci-mo, izmrzavanje ove zime u ravnici bilo i do 100% za kajsiju i breskvu. Tu su, nažalost, otišla značajna podsticajna sredstva. A zna se tačno u kojem reo-nu pojedine voćne vrste daju najbolje rezultate. Na osnovi procene potenci-jalne plodnosti mi možemo da izađemo sa procenom koliki će rod biti ove go-dine u Srbiji. Možda 245.000 tona, što je negde 8 do 10% manje u odnosu na prošlu godinu.

Nema nikakave sumnje da se u narednom periodu mora uvoditi in-tegralni koncept proizvodnje, ukoliko želimo da budemo konkurentni na sve probirljivijem tržištu.

1312

C M Y K C M Y K

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА 21000 Нови Сад, Трг Доситеја Обрадовића 6, телефон: 021/450-810, 459-141, телефакс: 021/458-133 www.ftn.uns.ac.rs, www.upis.ftn.uns.rs ftnmarketing@uns.ac.rs ftnupis@uns.ac.rs

Факултет техничких наука је једна од најсавременије организованих високообразовних институција у региону са традицијом дугом 52 годину, познат и признат у целом свету, а инжењери образовани на овом Факултету, раде и постижу запажене резултате у свакој фирми која има било какве везе са технологијом, производњом, образовањем или услугама, јер од свих занимања, инжењери су и даље најтраженији.

Наставна делатност остварује се кроз АКАДЕМСКЕ (основне, мастер, специјалистичке и докторске) и СТРУКОВНЕ (основне, специјалистичке и МБА) студије на 73 акредитованa студијскa програмa из следећих области:

АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ- Машинство (Производно машинство, Механизација и конструкционо машинство, Енергетика и процесна техника, Техничка механика и дизајн у техници)- Електротехника и рачунарство (Енергетика, електроника и телекомуникације, Рачунарство и аутоматика)- Грађевинарство - Саобраћај (Саобраћај и транспорт, Поштански саобраћај и телекомуникације) - Архитектура и урбанизам - Индустријско инжењерство и инжењерски менаџмент (Индустријско инжењерство, Инжењерски менаџмент) - Графичко инжењерство и дизајн - Инжењерство заштите животне средине и заштите на раду (Инжењерство заштите животне средине, Инжењерство заштите на раду, Управљање ризиком од катастрофалних догађаја и пожара)- Мехатроника - Геодезија и геоматика- Примењена математика- Рачунарска графика (Анимација у инжењерству)

СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ:- Електроенергетика - обновљиви извори електричне енергије- Грађевинарство- Саобраћај и транспорт- Софтверске и информационе технологије

(Нови Сад, одељења у Инђији и Лозници

73 акредитована студијска програма45 акредитованих студијских програма на енглеском језику70 међународних пројеката110 домаћих начних пројеката66 малих и средњих предузећа утемељених на иновативним активностима и предузетничкој клими створеној на факултету

У складу са оним што се овде учи, са бројним могућностима и високим процентом успешних, који су у професионалниживот кренули управо одавде, визија ФТН-а гласи: “ВИСОКО МЕСТО У ДРУШТВУ НАЈБОЉИХ“

Интегрисанисистем квалитета сертификован од:

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКАwww.ftn.uns.ac.rs

14

C M Y K

FIMEK unapredio međunarodnu saradnju i

uveo nove programeUniverzitet Privredna akademija je dosta toga radio i

učinio na polju međunarodne saradnji, tako da ima puno novih ugovora i projekata upravo na međunarodnom ni-vou, što je i bio jedan od ciljeva. Vlada uverenje da se ne radi dosta na naučnom planu na privatnim univerzitetima, pa i na državnim. Zato je težište prebačeno na podizanje nivoa naučnog rada.

Univerzitet Privredna akademija se danas može pohva-liti da ima značajno više naučnog rada nego u prethodnom periodu. Bilo je i dosta investiranja, i to ne samo kroz pro-jekte EU, nego i iz sopstvenih sredstava u cilju napretka. Globalna društvena kriza uticala je da je ove prošle škol-ske godine bilo nešto manje upisanih studenata, što je bio razlog više da se ova visokoškolska i naučna ustanova orijentiše na druge izvore prihoda, ne samo iz nastave i ob-razovanja, već i da se stalno modernizuje i prati savremene tokove visokog obrazovanja. Inače, da bi Univerzitet bio Univerzitet u pravom smislu te reči, na njemu mora da se ceni i forsira nauka.

-Generalno gledajući, ja pozitivno ocenjujem 2011/2012. godinu i verujem da smo svojom bogatom aktivnošću pri-premili još bolju 2012/2013. godinu – zaključila je predsed-nik Saveta Privredne akademije prof. dr Marijana Carić i nastavila. -Ekonomski fakultet za inženjerski menadžment Privredne akademije u Novom Sadu uspešno je završio IPA projekat prekogranične saradnje sa Univerzitetom u Sege-dinu i glavni rezultat tog projekta je novi EU Master Study program ili program Ekonomsko pravne studije Evropske unije, koji je krenuo početkom školske 2011/12. godine i za koji postoji veliko interesovanje. Na našem Univerzitetu održana je završna konferencija vezana za projekat “Kreira-nje i implementacija novog EU master studijskog programa na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment“ i tom prilikom, kao rukovodilac ovog projekta, izrazila sam potpuno zadovoljstvo saradnjom sa mađarskim partne-rom.

Program EU Master study bio je neophodan za našu zemlju koja se sprema za ulazak u EU. Namenjen je studen-tima koji su završili osnovne akademske studije u trajanju od četiri godine i imaju prethodno ostvarenih 240 ESPB bodova. Na ovom studijskom programu stiču još 60, do ne-ophodnih tristo bodova za zvanje mastera ekonomiste, na-kon čega mogu nastaviti doktorske studije u trajanju od tri godine. Studenti koji završe ovaj program biće obrazovani interdisciplinarno, a to znači da će imati znanja iz prava, ekonomije, zaštite životne sredine i menadžmenta, a sve to vezano za nivo EU. Metode su savremene, interaktivna nastava je zastupljena, kao i svi principi Bolonjske deklara-cije, a program traje godinu dana, deveti i deseti semestar. Aspekt ovih studija je, pre svega, društveni, pa istorijski, ekonomski, pravni, politički i na kraju, ono što je važno, inženjering je takođe zastupljen. Savremenim metodima nastave studenti će biti osposobljeni da učestvuju u radu sa više međunarodnih organizacija prisutnih u Srbiji, ali i u inostranstvu, što naravno, nije cilj. Cilj je da se mladi ljudi osposobe da znaju način poslovanja EU koja će uskoro biti primenljiva ovde. Zahvaljujući ovom programu značajno je podignut nivo opremljenosti fakulteta. Opremljena je laboratorija, nabavljeni su novi kompjuteri i druga savre-mena tehnika pomagala, koja će koristiti svi fakulteti u okviru Univerziteta Privredna akademija. Odštampani su udžbenici na srpskom jeziku i nabaviljena je sva neophod-na literaturu iz oblasti ekologije, ekonomije, inženjeringa, na engleskom jeziku. Mladi obrazovani ljudi danas treba da znaju engleski jezik ne samo da bi komunicirali sa EU, nego da bi mogli da se koriste internetom i svetskom li-teraturom. Za naše društvo je od izuzetnog značaja to što će dobiti jednu novu generaciju svršenih studenata koji će znati kako se to i šta radi u EU. Sada je za to potrebna samo podrška, da se sve to intenzivnije primenjuje u praksi, tj. da tako obučeni, preko potrebni stručnjaci, odmah dobiju posao za dobrobit razvoja ovoga društva.

Produktna berza lider berzanskog trgovanja u Srbiji

Žarko Galetin

Produktna berza u Novom Sadu je trenutno jedina institucija ove vrste u Srbiji koja organizuje tržište po principima berzanskog poslovanja na Spot tržištu. Po svim kriterijumima to se može nazvati i robna berza na Spot tržištu. Bez obzira što problema-tika robnih berzi nije regulisana zakonom, trenutno, što se roba kao tržišni materijal ne tretira ni u jednom zakonskom propisu kao berzanski materijal, ovo tržište se u postojećim okolnostima orga-nizuje po principima berzanskih trgovanja, kako inače funkcioni-šu Spot berze i u inostranstvu. Produktna berza neguje tradiciju berzanskog poslovanja u manjoj ili većoj meri od svog osnivanja, 28. decembra 1958. godine do danas, da bi od 1. januara 2002. godine ustanovila jedno kontinuirano berzansko tržište po principu ko-tacija, uparivanja naloga prodaje i naloga traženja po principu kota-cija. Dakle, po svim tim kriterijima Produktna berza se može smatrati organizatorom tržišta po principi-ma berzanskog trgovanja. O radu i aktivnostima Produktne berze, direktor Žarko Galetin, diplomira-ni ekonomista, koji ovu ustanovu vodi od 2004. godine, a Skupština Produktne berze ga je nedavno imenovala na ovu funkciju na još četiri godine, kaže:

-Poslovanje Produktne berze je pozitivno, što svake godine, po završnom računu ocenjuje nad-ležna Skupština. Lane je ostvaren treći najbolji ukupan promet roba u istoriji našeg poslovanja, u izno-su od 234.300 tona robe, što je na kraju godine donelo neto dobit preduzeću od 198.000,00 dinara. Od svog osnivanja do danas preko berze je premetnuto preko 17 mi-liona tona robe. Od 8. novembra 2007. godine berza je statusno definisana u skladu sa privrednim društvima kao akcionarsko druš-tvo, pri čemu je jedini akcionar Produktne berze država. To joj je

dalo još veći kapacitet i otvorilo prostor za dalje poslovanje na konvencijalnom tržištu. Sa druge strane, država je stala iza koncepta koji je Produktna berza kandido-vala i praktično, otvorila prostor saradnji i u smislu davanja inter-vencijskih poslova koje država čini na našem tržištu, tj. mogućnost da Produktna berza te intervencijske poslove organizuje, čime je berzi ukazano poverenje da velike inter-vencijske poslove logistički isprati do kraja, na zadovoljstvo svih stra-na u tom projektu. Do sada nikada nismo imali ni jedu primedbu na tehniku sprovođenja kriterijuma raspisanih državnih tendera, bilo da je u pitanju prodaja žitarica, mineralnih đubriva ili sličnog.

-Trgovanju mogu da pristupe pravna lica koja su članovi berze (Produktna berza ima između 250 i 300 članica svakog polugodišta). Uslov za to je da se uplati članarina od 10.000 dinara na polugodiš-njem nivou. S obzirom da indi-vidualni sektor participira 75 do 80% na našem tržištu, Produktna berza je od 2003. godine omogu-ćila individualnom sektoru, dakle, fizičkim licima, poljoprivrednim gazdinstvima, da iznesu svoju robu na organizivano tržište preko berze, tako što je osnovala svoju ćerka firmu „Agrar produkt“ DOO, koja je zastupnik individualnih poljoprivrednih proizvođača u prodaji robe preko Produktne ber-ze. „Agrar produkt“ robu prodaje po autentičnim zahtevima poljo-privrednih proizvođača. Cena se ne „oplemenjuje“ ni putem marže ni bilo kojim drugim putem, tako da cena koju predloži proizvođač i kandiduje je za prodaju, važi i na berzanskom tržištu. Za tu uslugu „Agrar produkt“ naplaćuje proi-zvođaču proviziju u visini ukupno 1%.

Potrebno je da poljoprivredni proizvođač potpiše ugovor o za-stupanju sa „Agrar produktom“ i na osnovu tog ugovora otvara mogućnost da trguje. Uslov je da poljoprivredni proizvođač pose-duje rešenje o vlasništvu na zemlji, poresko rešenje, da bi ostvario mogućnost od 5% poreske na-doknade. Treba da dokaže da je roba u njegovom vlasništvu i da donese sertifikat o kvalitetu robe,

tj. nalaz kontrolne kuće o kvalitetu robe da bi se ona mogla jasno pre-zentovati u nalogu prodaje sa tim kvalitetom i u toj količini. Prema proceduri, popunjava nalog proda-je, koji se daje „Agrar produktu“, a ovaj ga prosleđuje berzi. Kontrolu robe obavlja „Agrar produkt“, ali ako proizvođač daje kantarsku potvrdu, vlasnički list od strane nekog skladišta ili silosa i prezen-tuje papir, sertifikat o kvalitetu konrolne kuće, da li je to „SGS“, ili „Jugoinspekt“, taj papir je verodo-stojan. Po pravilu čovek iz „Agrar produkta“ ide na lice mesta i uve-rava se da je roba fizički prisutna i da je tog kvaliteta kao što piše na papiru. Kupac ponuđene robe pare prebacuje na „Agrar produkt“, a „Agrar produkt“ na tekući račun poljoprivrednika.

-Ambicije Produktne berze se trenutno usmeravaju na uskla-đivanje sa propisima i pravilima kako funckionišu robne berze na velikim svetskim tržištima, a da bi se to uradilo mora se najpre do-neti Zakon o robnim berzama. Mi aktivno učestvujemo u pisanju tog zakona, jedan nacrt je već izašao, ali je pitanje kada će zakon biti do-net. Produktna berza ima ambiciju da jednog dana na najbolji mogući način organizuje robno tržište. Tu još dosta predradnji treba da se obavi, a jedna od prvih je da se ure-di Spot tržište donošenjem zakona koji bi povećao sigurnosne sisteme u berzanskom poslovanju i zaštitio integritet tržišta putem mnogo ja-snijih i preciznijih pravila ko može da dođe i trguje na berzi. Kada se stvori takav jedan pouzdan i sugu-ran sistem na Spot tržištu, onda se otvaraju mogućnosti da se Pro-duktna berza implementira u onaj deo zakonskih odredbi i zakona na tržištu kapitala koji omogućava organizovanje terminskih tržišta (futures tržišta) pre svega tržišta opcija.

-Na berzi se najviše trguje kukuruzom, (oko 50 odsto), jer je kukuruz roba sa najvećim tržiš-nim potencijalom u Srbiji (do dva miliona tona). Kukuruz i pšenica (36 odsto) , čine preko 86% uku-pnog prometa na tržištu, potom slede soja, sojino zrno, sojino i suncokretovo brašno, mineralna đubriva... Povremeno se trguje i

drugim kulturama, poput uljane repice i suncokreta. U principu, trguje se sa svakom robom koja se može standardizovati. Ipak, po nekim metodološkim razvrstava-njima na berzi po predmetu trgo-vanja, robna berza u Novom Sadu ima karakteristike berze žitarica.

- Produktna berza radi samo sa domaćim pravnim licima. Inostrani kupci se pojavljuju na berzi preko svojih predstavništva u Srbiji, jer nismo u sistemu ca-rinske unije Evrope. Koliko god da CEFTA sporazum predstavlja EU, mi nismo još u tom sistemu, tako da radimo samo sa domaćim firmama. Mi imamo perspektivu saradnje sa stranim partnerima, pokušavamo da uđemo na trži-šte EU saradnjom sa tržištem i robnim berzama u Italiji. Srbija raspolaže sa 4,5 miliona hektara obradive površine, a procena je za ovu godinu da je kukuruz posejan na 1,3 miliona hektara, pšenica na 470 i nešto hiljada hektara, soja i suncokret je zauzela 70 hiljada hektara svaka, šećerna repa oko 55 do 60 hiljada hektara, i to je to. Ostalo su manje zastupljene kulture poput uljane repice, ječma, ovsa... Što se prinosa tiče, on je ispod svake mere proseka Evrope. Naš prosečan prinos pšenice nije ni 4 tone po hektaru, zavisno od godine do godine. Prošle godine je bio dobar, išao je preko 4 tone po hektaru. A baš taj prosek ume da zavede na pogrešan trag, jer u Vojvodini ima 30% veći hektarski prinos nego što je to slučaj sa dru-gim krajevima u Srbiji. Prosečan prinos kukuruza je između 5,5 do 6 tona suvog zrna po hektaru, što je takođe daleko ispod evropskog proseka. Ove godine će zbog suše, rod biti drastično umanjen, pa će cena robe na tržištu, svakako rasti.

Produktna berza je prethod-nih godina dosta radili na edukaciji studenata sa fakulteta sa kojima ima višegodišnju saradnju, kao i sa srednjoškolcima. Takođe smo učestvovali i na više od 20 raznih tribina, seminara i savetovanja radi promocije berzanskog trgo-vanja. Ipak, u principu, najviše se bavimo tržištem – obavestio je Žarko Galetin.

1716

C M Y K C M Y K

Milorad Milošević

Stvaranje Brenda na Šuljamskoj glavici

Gospodin Milorad Milošević, vla-snik kompanije “Panonija agrara MM” iz Velikih Radinaca bio je domaćin ve-likom broju gostiju, koji se iznad sela Šuljama okupio kako bi obeležio dan rođenja velikog rimskog imperatora Marcus Aurelius Probusa, na Preo-braženje 19.avgusta 2012. godine. Na ovom istom mestu okruženom mla-dim vinogradima, na kojem je pre XVII vekova stajao imperator Prob, priređe-na je istorijska svečanost povodom ot-krivena spomen ploče i biste cara, koju je podigao Sremac po poreklu i odsko-ra sremački privrednik sa slovenačkim pasošem, gospodin Milorad Milošević.

Pre 1732. godine na ovom sunča-nom bregu, kako kažu rimski spisi, Prob je uz pomoć svojih legionara za-sadio prvi čokot loze u rimskoj provin-ciji Panonija, a onda dozvolio plebsu da uzgaja vinovu lozu, proizvodi i pro-daje vino, nektar Boga Bahusa, te da je ostao upamćen ne samo što je te, 280. godine nove ere, zasadio prvu lozu, već što je posle njega vinova loza po-čela da se širi po prostorima tadašnjeg Istočnog rimskog carstva, pa je ova svečanost proglašena i za evropsku, a sve u čast grožđa i vina.

Obuhvatajući pogledom prostranu sremačku ravnicu s jedne strane, te blage padine Fruške gore, koje su baš na ovom mestu na, za vinograd ideal-nih 150 m.n.v, prisutnima se name-tala misao kako je ovaj prostor zaista carski, poput raja na zemlji. Otkrio ga je Prob, o njemu su znali i pričali mno-gi, a Milorad Milošević je svoju ideju sproveo u delo.

Vinogradarstvo se sa Šuljamske

glavice, brda koje je preko celog dana obasjano suncem, raširilo na Gornju Meziju, tj. Smederevo, a posle i na ostale delove kontinentalnog dela Evrope, čime je car Prob dokazao da se osim na Mediteranu, loza može uspeš-no gajiti i u kontinentalnim zemljama.

Gospodin Milorad Milošević, bi-znismen rođen u ovim krajevima, i sa iskustvom stečenim u inostranstvu, posle 40 godina rada, od kojih 17 u turizmu, rešio je da uz pomoć svojih slovenačkih partnera realizuje pro-jekat Šuljamske glavice. Svoju priču započeo je, vođen saznanjem da je ovo autentično mesto istorijske sadnje vinove loze i carskog vinograda, te se odlučio na prvi korak, da kupi 5 hekta-ra zaparložene zemlje, iskrči je i zasadi

novi vinograd uz obećanje da će za tri godine ovde roditi grožđe. Svestan da ovo nije samo njegova priča, jer poje-dinac ništa ne može sam, planira da uz podršku partnera i prijatelja, ovo postane jedna nova turistička destina-cija, za koju već postoje projekti. Pošto je ovo polazna tačka svih vinograda, moći će da se raširi priča koja će se do-puniti izgradnjom eko-sela, rimskog podruma, na izlazu iz Velikih Radi-naca, podigne hotel, i sve to uz neza-obilaznu saradnju sa carskim gradom Sirmijumom. Vođen činjenicom da na Šuljamskoj glavici ima šta da se vidi i pokaže, i da se sve to može i treba uklopiti u jedan atraktivni, edukativni vikend, trajanja tri dana.

Gospodin Milorad Milošević je uputio poziv svim vinogradarima i voćarima, gradu Sremskoj Mitrovici i pojedincima koji imaju šta da ponude,

svima onima koji u ovome nalaze neki interes, da mu se pridruže. Njegovi planovi da u ovim vinogradima napra-vi polazišnu tačku za turističke vikend ture, na kojima će gostima, domaćini iz ovog kraja, moći da pokažu i carski vinograd sa vinskim podrumom, i car-sku palatu i carski grad Sirmijum, Za-savicu i Srpsku Atinu-Novi Sad, ukrat-ko sve one tekovine istorije, kulture, tradicije koje nas definišu i izdvajaju i čine nas jedinstvenim.

Svečanost povodom rođenja cara Proba, kojem je vinova loza donela večnu slavu, ali i smrt, pošto su ga nje-govi vojnici, nezadovoljni mirnodo-bskim aktivnostima, umesto ratničkih pohoda, lišili života, bila je povod za postavljanje spomen ploče sa njego-vom bistom. Isti ti vojnici koji su ubili Proba, tri dana po njegovoj sahrani, shvatili su da su pogrešili. Carski vi-nogradi, na svu sreću, nisu imali tu sudbinu. Vinogradarstvo na Fruškoj gori je opstalo, ali rehabilitacija istih na ovom području, nije izvršena do današnjih dana.

Sa ovom inicijativom, šteta naneta zapostavljanjem vinogradarstva na ovim padinama Fruške gore, koje su idealne za vinovu lozu, može da se ublaži. I ne samo to. Animiranjem sve-ga onoga što smo zaboravili, kao što je povratak prirodi, autentičnim vredno-stima i starinama, da se ne stidimo već da se ponosimo što smo svoji, posebni i drugačiji od ostalih, može dovesti do preporoda žitelja ovog nepravedno zapostavljenog dela naše lepe Fruške i zato su nam ovakvi pokretači, ljudi poput Milorada Miloševića, više nego potrebni.

Milorad Milošević

Panonija - Agrar MM probudila Srem

„Panonija Agrar“ d.o.o. iz Velikih Radinaca i gos-podin Milorad Milošević, organizovali su sredinom septembra trodnevni Me-đunarodni poljoprivredni sajam „Srem“ 2012. koji su podržali Aero klub Sremska Mitrovica i Turistitička orga-nizacija Sremske Mitrovice, dok je generalni pokrovitelj ove manifestacije bio Grad Sremska Mitrovica. Partner Sajma u Velikim Radincima je bila Opština Komenda iz Re-publike Slovenije, gde se već 17 godina uspešno, dva puta godišnje, u aprilu i oktobru, održava Poljoprivredni sajam koji poseti oko 80.000 ljudi. Slovenački partneri, sada već prijatelji, po drugi put su bili prisutni na ovoj sajamskoj smotri u Velikim Radincima, a ove godine ispred opštine Komenda u ime dvadeset tročlane delegacije Komen-čana, prisutne je pozdravio župnik Tomaž Drolec. On je u nadahnutom obraćanju između ostalog primetio da u krizi evidentnoj na obe strane, raste broj dece i to je onaj pozitivan kvalitet koji će pomoći da se kriza prevaziđe, jer “samo ako nas je mnogo možemo pobediti krizu”. Takođe je dodao, da je pri-jatno iznenađen učinjenim i uporedio Sajam u Velikim Ra-dincima sa počecima Sajma u Komendi.

Ispred Sremske privred-ne komore skupu se obratio sekretar Udruženja za agrar, gospodin Vladimir Vlaović. On se zahvalio u ime Pri-vredne komore i u svoje lično ime svim prisutnim gosti-ma i izlagačima, a posebno direktnim prezentatorima koje će u vreme sajamske pri-redbe predstaviti najnoviju

mehanizaciju i poslove koji-ma se bave u svojim firmama.

-Želim da se zahvalim organizatoru ovog skupa koji je u ovako teškim uslovima poslovanja potpomognutim nezapamćenom sušom uspeo da organizuje ovaj Međuna-rodni jesenji sajam u Velikim Radincima, koji je značajan za ceo Srem, ali isto tako i za poljoprivredu i razvoj Srema Ambasador Slovenije u Srbiji, njegova Ekselencija, gospodin Franc But osvrnuo se na privrednu saradnju dve zemlje:-Meni je velika čast da vas već drugu godinu za redom mogu pozdraviti na vašem Sajmu. Meni je drago čuti da je Sajam veći u odnosu na prošlu go-dinu i želim da se takva ten-dencija nastavi i da za koju godinu bude tako veliki kao onaj u Komendi. Slovenija ostaje prijatelj Srbije, Slove-nija ostaje važan ekonomski partner Srbije i ova vremena koja su teža, neće večno traja-ti. Ona će proći i posle njih će opet nasati neka bolja vreme-na. I sada Slovenija investira u Srbiju. Pre par dana Engle-sko-slovenačka kompanija “AH grupa” kupila je pirotski “Prvi maj” i širiće proizvdnju, a ja se nadam da će biti i ne-kih novih investicija.

Čelni ljudi grada Sremska Mitrovica, podržali su ovaj Sajam, svesni da je, kako je naglasio gradonačelnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimović, došlo vreme da se bavimo onim što ljudi u Mitrovici najbolje znaju da rade, a to je poljoprivreda. Zadovoljan činjenicom da se ovaj Sajam širi, da raste i time ide u dobrom pravcu Drugi međunarodni poljoprivredni sajam u Velikim Radincima

proglasio je otvorenim. Gos-podin Milorad Milošević, “čovek koji je zaslužan za sve” što se na Sajmu i oko Sajma dešavalo, uspešnom realizacijom svojih vizija, jasno je dao do znanja kojim putem ovaj sremski kraj, ovaj deo neopravdano potisnutog fruškogorskog blaga, treba da krene. Kada kažemo bla-go, mislimo i na izuzetan kapacitet teriara za uzgoj voćarske i vinogradarske kul-ture, optimalnost klimata, ali i istorijske podloge, na koju je nedavno, na Šuljamskoj glavici, gospodin Milorad Miloševič podsetio i Sremce i Srbe, na prvi zasađeni čokot na Fruškoj gori, a odakle se kasnije razvio kontinentalni uzgoj vinove loze. Sajam u Velikim Radincima, što zbog izuzetnih potencijala, ali i izuzetnih ljudi okupljenih oko njega, polako, ali sigurno raste i prerasta u tradiciju, ka-kvu Srem i čitav ovaj prostor, zaslužuju.

Milorad Milošević iz Ka-mnika u Sloveniji, poreklom iz Velikih Radinaca kod Sremske Mitrovice, planira da u ovom delu Fruške gore izgradi eko selo koje će ima-ti 20 brvnara za izdavanje, veštačko jezero, restorane, nekoliko terena za golf, vi-nariju sa podrumom, kao i prostor za poslovne sastanke.

Eko selo će biti podignuto na mestu koje se zove Šumljam-ska glavica, a već je dobijena saglasnost Gradske uprave Sremska Mitrovica i projekat prihvaćen master planom ra-zvoja Fruške gore.

Eko selo će struju dobi-jati sa vetrenjače snage pet kilovata, a ovaj posao će biti realizovan u saradnji sa inve-stitorima iz Slovenije, odakle očekuje i najveći broj turista. Veliki Radinci su, prema Mi-loševićevim rečima, idealno mesto za ovakav turistički projekat, jer ovde već postoji sportski aerodrom za letove malih aviona, čiju je zgradu gospodin Milošević u pot-punosti obnovio i stavio je u funkciju. Novi projekti će doneti i nova radna mesta za ljude iz ovoga kraja.

Ovaj Sremac od petnaeste godine živi u Sloveniji, ali se bavi poljoprivrednom proi-zvodnjom u Velikim Radini-cima, gde poseduje 240 hek-tara zemlje. Na tom zemljištu započeo je i gradnju silosa za sto vagona žita. U svim navedenim projektima, Mi-lorad Milošević očekuje punu podršku društvene zajednice i dobru poslovnu saradnju sa privrednicima ovoga kraja, jer, smatra da samo udruže-nim snagama možemo da se pozicioniramo na pravi način u svetu.

Panonija - Agrar MM 22000 Sremska Mitrovica, Veliki Radinci,

Telefoni Milorad Milošević : +381 (0)22 660-308, + 381 (0)63 10 66 757, + 386 31 316 623

Svetlana Popović : +381 (0)22 618-275, +381 (0)64 88 94 690.

Mail: info@sajamradinci.rs; Web: www.sajamradinci.rs

1918

C M Y K C M Y K

Vladan Vešković

Neophodno definisati turistički proizvod – zdravstveni turizam

Čertvrti Kongres banja se održao 15. i 16. maja 2012. godine u Vrnjačkoj Ba-nji u organizaciji Udruženja

banja Srbije, i suorganizaciji Specijalne bolnice za rehabili-taciju „Merkur“ i Turističke organizacije Srbije. Učesnici su bili predstavnici lokalnih samouprava, lokalnih turističkih organizacija i zdravstvenih ustanova u banjama.

Godinama unazad, svedoci smo proizvoljnosti u tuma-čenjima realnog kapaciteta hidrogeološkog, klimatskog, stručnog i postojećeg infra-strukturnog potencijala u banjama Srbije, kao i pravaca njegovog daljeg razvoja, pogo-tovo u sferi ispravnog korišće-nja. Ovo uslovljava prioritetni razvoj drugih segmenata tu-rizma sa, nesporno prisutnim, ali daleko manje razvijenim potencijalom, pogotovo ako se uzme u obzir dvovekovna tradicija zdravstvenog turizma Srbije.

Cilj ovog dokumenta je postizanje političkog, druš-tvenog i stručnog konsenzu-sa, oko toga šta je potrebno uraditi da se bolje iskoristi gore navedeni potencijal. U tom smislu neophodno je da zajedno definišemo autohton i specifičan turistički proizvod – zdravstveni turizam, koji se može plasirati na domaće i ino turističko tržište. Prvi korak u ovom procesu, treba da bude postavljanje zdravstvenog turizma na prvo mesto, među strateškim turističkim proi-zvodima Srbije.

Ovaj dokument ima za cilj i otklanjanje nepreciznosti, za-bluda i kontroverzi, prisutnih u zvaničnoj terminologiji i le-gislativi, koja tretira banje i kli-matska mesta. U tom smislu, zahtevamo hitnu izradu Stra-tegije razvoja zdravstvenog

turizma i novog Zakona o banjama, uz učešće i, pogotovo, uvažavanje stavova i argumenata svih stejkholdera. Praksu u procesu izrade i usvajanja državnih dokumenata poslednjih godina, karakteriše ili odsustvo javne rasprave, ili ignorisa-nje predloga stručne javnosti (čak i kada se pozovu da daju svoje mišljenje). Rezultat su nedovršeni, teško primenljivi, ili zakonski i podzakonski akti, koji nisu u saglasju sa drugim, ranije donetim zakonima, pa čak i Ustavom RS. Vreme koje

se, na ovaj način, gubi na putu ka ustrojavanju legislative, ni-kada se neće nadoknaditi, a pri tome se nanosi šteta opštem privrednom ambijentu.

Zbog toga je neophodno Zakon o turizmu uskladiti sa Zakonom o PDV i Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, istovre-meno sa izradom nove Uredbe o uslovima koje treba da ispu-njavaju zdravstvene ustanove u banjama da bi mogle da pru-žaju usluge ishrane i smeštaja “trećim licima”.

Ovaj dokument daje i ar-gumentovano viđenje stručne javnosti Srbije o vlasničkoj transformaciji zdravstvenih ustanova u banjama. Pre svega, ne prihvatamo kao osnovanu, tvrdnju da dalji razvoj zdravstvenog turizma koči državno vlasništvo nad ovim ustanovama. Drugo, privatizacija zdravstvenih ustanova u banjama (makar se koristio termin “strateško ulaganje”), se ne sme tretirati kao privatizacija drugih pri-vrednih subjekata. Za izradu ovog dokumenta korišćeni su sledeći izvori: izlaganja preda-vača i diskusije na IV Kongresu banja, Zaključni dokument I Kongresa banja, Zbornici radova II i IV Kongresa banja, Odluke, zaključci i stavovi UO UBS u periodu 2007 – 2012, i Zaključak komisije za prirodne lekovite činioce pri Savetu za zdravlje Republike Srbije.

Vladan Vešković Merkur pomerio granice srpskog banjskog turizma

Dostići poziciju lidera je teško, zadržati je još teže. Jedna od ret-kih zdravstvenih ustanova u Srbiji koja se može pohvaliti da već godinama briše granice između lečenja i uživanja i da je oprav-dala epitet lidera i šamopiona u ovoj kategoriji turizma je Specijalna bolnica „Merkur“ iz Vrnjačke Banje.

Bilansi uspeha „Merkura” su brojni. Tako je tokom 2011. godi-ne ostvareno 171.856 noćenja što čini trećinu ukupno ostvarenih noćenja u Vrnjačkoj Banji. Otvoren je Peloid centar „Limus Roma-nus“, koji gostima omogućava korišćenje najnovijih dostignuća u oblasti terapije, relaksacije i wellness tretmana lekovitim mineral-

nim blatom. Otvorena je Hiperbarična komora kojom je „Merkur“ usavršio svoj program za osobe obolele od dijabetesa i potvrdio da je Ustanova br.1 za lečenje ove bolesti u Srbiji. Završen je novi izvor „Tople vode“ što predstavlja kapitalnu investiciju „Merkura“ i ulo-žena značajna finansijska sredstva u najsavremeniju medicinsku opremu.

Za goste je od velike važnosti što je uveden ISO standard i HACCP sistem jer to predstavlja garant kvaliteta i međunarodno priznat dokaz kvaliteta. Za njihov potpuni komfor i udobnost, renovirani su smeštajni kapaciteti objekta „Merkur-novi“, recepci-ja, kompletan fizikalni blok, Aqua i Fitness centar. Renoviran je i Wellness centar. Pored enterijera, zamenjene su pločice u bazenu, svi podovi kao i kompletna stolarija, a po prvi put u Srbiji su po-stavljeni gumeni podovi namenjeni za prostor oko bazena. Ponuda Wellness centra je obogaćena novim uslugama kneipp klupa. Uslu-ge Wellness centra dopunjene su kavitacijom i radio frekvencom, a u redovne terapije uvedeni su novi programi “KaviFit” i “KaviLift”. Takođe, osmišljeni su novi programi zdravlja “Za Vaš lakši korak” i “Lady llife” i wellness programi “Kraljevski vikend”, “Relax vikend” i “Romantični vikend”. Unapređen je i program edukacije za osobe obolele od dijabetesa projektom “Hrana kao lek u dijabetesu”. Za najvernije goste uveden je tzv. Pasoš Loyalty Club-a Merkur – ek-skluzivni proizvod koji vlasnicima obezbeđuje status i značaj koji

zaslužuju.Medicinsko i nemedicinsko osoblje Specijalne bolnice „Merkur“

učestvovalo je na brojnim seminarima i kongresima na kojima je ostvarilo zapažene rezultate i steklo nova znanja.

Bolnica je promovisana ne samo u Srbiji na različitim manife-stacijama, već i van granica naše zemlje u Parizu, Moskvi...

Ovakva strategija je doprinela da se iz godine u godinu uspeš-ni poslovni rezultati vrednuju kroz brojne nagrade i priznanja za kvalitet i kreativnost. Na samom početku 2011. godine Specijalnoj bolnici „Merkur“ je dodeljeno priznanje „Kompanija koja je obe-

ležila deceniju“ i „Zlatnik Cara Dušana“. Na Novosadskom sajmu turizma „Merkur“ je nagrađen Zlatnim peharom za „Usvojene standarde i inovacije u zdravstvenom i wellness turizmu“. “Well-ness award 2011” za inovativnost i kreativnost dodeljen je Peloid centaru „Limus Romanus“. Specijalna bolnica Merkur iz Vrnjačke Banje dobitnik je i nagrade Brend lider u zdravstvenom turizmu na 8. Međunardnoj Brand Konferenciji koja je održana 29. maja 2012. godine u beogradskom „Sava centru“. Ovo je samo deo kolekcije priznanja koja potvrđuju vredan rad zaposlenih i menadžment tima „Merkur“-a na čelu sa direktorom, mr dr Dejanom Stanojevi-ćem. Čarobna formula uspeha je zadovoljan gost. To je i ostvareno, pomeranjem granice srpskog banjskog turizma. Tu se, prema reči-ma zaposlenih, Specijalna bolnica Merkur neće zaustaviti. Njihova parola je - idemo dalje….

A to dalje, znači da je Specijalna bolnica „Merkur“ ne samo promenila svoju filozofiju poslovanja i usmerila je na novije, atrak-tivnije sadržaje i programe u skladu sa savremenim trendovima evropskih banja, već i da ima osećaj za trenutak u kome se nalazi-mo. Tako je menadžment ove firme, prateći savremene trendove, osmislio specijalne popuste za sve svoje sadašnje i potencijalne go-ste, kojima su bili obuhvaćeni svi programi i time, između ostalog, postigao da ima sve više redovnih i vernih gostiju, a samim tim i sigurnost u poslovanju i mogućnost za dalji napredak.

2120

C M Y K C M Y K

Lepota u službi pameti i turizma

Finalni izbor za „Miss leta“ održan u subotu, 25. avgusta u AquaParku PETROLAND nadomak Bačkog Petrovca, u organizaciji Modeling agencije “MISS UMD”, koja od 1997. godine, u saradnji sa Agencijom “MissYu”, organizuje takmičenja ovog tipa u Vojvodini. Osnovni moto izbora za Miss je “Lepota u službi pame-ti” na kojima je najveća nagrada stipendija za fakultet, ali se slobodno ta rečenica može proširiti i na turizam, jer je novootvorenom bačkopetrovačkom akvaparku donela rekordnu posetu ove godine. Pobednica “Miss leta” u Bačkom Petrovcu osim stipendije, direktno se kvalifikovala za izbor za Miss Srbije 2012 . a to je u konkurenciji petnaest devojaka bila dvadesetogodiš-nja Monika Stracinska, studentkinja Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, agroekonomiski smer i člani-ca ŽOK “Mladost” iz Bačkog Petrovca. Zatečena ovom laskavom titulom, rekla je da nije razmišljala na koji način će reorganizovati život, i kako i šta će se u nje-mu promeniti. Nikada ranije se nije obrela na ovakvim takmičenjima i ovo je za nju veliko i lepo iznenađenje.

Vesna Jugović De Vinča, vlasnik Agencije „Miss YU“, zadovoljna ambijentom, izborom devojaka i brojnom publikom, podvukla je da za nju postoje dve pobednice

ove manifestacije. Jedna je Monika Stracinski, devojka koja je pobedila jednoglasnom odlukom žiria, a druga je Jadranka Kanazir, dizajner tekstila i odeće, koja je svojom belom kolekcijom, sa heklanim etno motivima, uspela da materijalizuje duboke vrednosti naše kultur-ne baštine. Poznata kao harizmatična osoba snažnog karaktera, Vesna Jugović De Vinča, vlasnica agencije “Miss YU“, koja je uspela da lepoti da filozofski im-put, shvatajući je kao karakternu osobinu savremenog čoveka, još jednom je naglasila kauzalnu vezu između lepote, dobrote i pameti i to ne kao retoričku floskulu. Lepota, čiji je ona zagovornik, uslovno rečeno, može da bude ograničavajuća onome kome ne uspe da se izbori sa saznanjem i ne nadograđuje ga. Samo lepota koja je potkrepljena znanjem, obrazovanjem jeste tradici-onalna i prava vrednost, lepota shvaćena kao misija u službi razvoja ličnosti, onda tako shvaćena lepota i vi zajedno sa njom imate šanse da budete još lepši.

Dragan Ćoso organizator ove, treće po redu ma-nifestacije u Vojvodini, bio je prezadovoljan samom manifestacijom, vremenom koje je poslužilo, posetom, jer se ovaj izbor pokazao kao do sada najbolji i naj-masovniji. Svi su bili zadovoljni viđenim, a posebno uloženim naporima domaćina, koji je bio i generalni sponzor. Pokazalo se još jednom da se bez dobrih po-krovitelja i sponzora, teško mogu organizovati ovakve manifestacije na vrhunskom nivou, kao i da je izabrano pravo mesto za organizovanje ovakvih priredbi, pa će

Aqua park PETROLAND i narednih godina biti do-maćin ovakvih događanja.

Definitivno, na izboru za Miss leta 2012. u Bačkom Petrovcu ništa nije bilo prepušteno slučaju. Pored pri-rodne lepote ovog, donedavno nedovoljno eksponira-nog kraja, organizatori su se svojski potrudili da se sve planirano realizuje i da se lepota mladosti i devojaka uokviri sa lepotom prostora ovoga kraja.

Specijalna bolnica Ribarska Banja 37205 Ribarska Banja

Tel.: 037/865-261; Fax: 037/865-129 Informacije i rezervacije: 037-865 270, 037- 865 120, 063/87-82-886

E-mail:ribarskabanja@yahoo.comWeb: www.ribarskabanja.rs

Ribarska Banja se nalazi na obronci-ma Jastrepca, 35 km udaljena od Kruševca, 60 km od Niša i 220 km od Beograda. Specijalna bolnica Ribarska Banja se u medicinskom delu bavi rehabi-litacijom i tretmanom koštano zglobnih, degenerativnih i ortopedskih oboljenja. Ima i jedno odeljenje za oporavak gostiju posle vaskularnog insulta. Pored vrhun-ske profesionalnosti osoblja glavni adut Ribarske Banje je i termalna lekovita voda koja izvire ovde vekovima. Voda je sum-porovita i blagotvorna je za lokomotorni sistem, kožu i digestivni trakt.

Lekovitu vodu Ribarske Banje ljudi koriste od davnina, čemu svedoče i ar-heološki ostaci. Stari Rimljani su pravili ovde svoje čuvene terme, plemena koja su prolazila ovim prostorima takođe su uživali u blagodetima jastrebačke prirode i ovih izvora. Nakon osnivanja srpske dr-žave svi vladari su dolazili na ove izvore. Stefan Nemanja je za punoletstvo dobio Zagrlatu Župu, kraj oko Ribarske Banje i dolinu Ribarske reke, na upravljanje kako bi se učio vladarskim veštinama. Knegi-nja Milica je sa svojim dvorskim damama ovde negovala svoju lepotu. Turci su na ovim izvorima napravili prelepo tursko kupatilo-amam i doneli orijentalnu tradi-ciju uživanja i meditacije.

Ribarska Banja je danas moderno leči-lište, ali i turističko mesto koje svake go-dine obara rekorde po posećenosti. U me-dicinskom delu usluga je na vrhunskom nivou, tako da je ostvarena nastavno naučna saradnja sa Medicinskim fakul-tetom Univerziteta u Beogradu. Studenti i mladi lekari se ovde uče rehabilitaciji i lečenju pacijenata.

Pored medicinskog dela velika pažnja se posvećuje i turističkoj ponudi. Ri-barska Banja sve više postaje turističko mesto gde dolaze zdravi ljudi da čuvaju

i održavaju svoje zdravlje, što je danas svetski trend. Za svoje goste Ribarska Banja organizuje brojna kulturna i sport-ska dešavanja. Nadaleko čuveno kulturno leto Ribarske Banje okuplja preko 4.000 učesnika i preko 100.000 posetilaca. Odr-žavaju se koncerti kulturno umetničkih društava, pozorišne predstave, književ-ne i muzičke večeri, koncerti estradnih umetnika. Za ljubitelje dobrog zalogaja renovirana je stara vodenica u Srndalju i napravljen etno restoran koji služi tradi-cionalna jela iz ovog kraja.

Ribarska Banja je posebno ponosna na novoizgrađeni wellness i spa centar, podi-gnut na temeljima starog turskog kupati-la. Ribarska Banja kao lider zdravstvenog turizma u Srbiji svoju ponudu spa progra-ma i wellness koncepta prilagođava sva-kom gostu i njegovim potrebama. Masa-ža kao način lečenja i opuštanja poznata je čoveku više od 4.000 godina i jedan je od najefikasnijih načina za relaksaciju mi-šića, podsticaj metabolizma i oslobađanje od štetnih materija u organizmu. Zato su u Ribarskoj Banji u ponudi 23 vrste ma-saža, počev od klasičnih, preko masaža vulkanskim kamenjem, čokoladom, le-kovitim biljem pa sve do kraljevske, koju izvode dva terapeuta. Sauna je odličan način za oslobađanje organizma od toksi-na, dok su razne lekovite i mirisne kupke koje nudi Ribarska Banja delotvorne kako na organizam tako i na duh. Gosti mogu uživati i u bisernim kupkama, dok poseban način za opuštanje i blagotvorno delovanje na organizam predstavlja tre-tman lekovitim blatom koje sadrži zeolit, mineral čija su lekovita svojstva nedavno otkrivena i koji predstavlja jedan od naj-moćnijih antioksidanata.

Ribarska Banja je dobitnik svih zna-čajnih državnih priznanja, kao i mnogih međunarodnih.

2322

C M Y K C M Y K

Ribarska Banja oaza zdravlja

Banja Junaković, nadomak Apatina i Dunava, okružena prelepom hrastovom šumom nudi istinski raj za miran od-mor, uživanje u prirodi i blagodatima lekovite vode.

Geotermalna voda, sa dubine od 700 m, dostiže tempe-raturu od 50° C, a po kvalitetu spada u isti red sa vodama čuvenih svetskih banja u Karlovim Varima, Harkanju i Li-piku.

Medicinske terapije, obuhvataju uspešno lečenje svih vrsta reumatizma, ortopedskih i neuroloških oboljenja, ginekoloških oboljenja kod žena i bračnog steriliteta.

Smeštajni deo raspolaže sa 270 ležajeva, velikim resto-ranom nacionalne kuhinje i 2 sale za održavanje seminara, a oplemenjen je umetničkim delima među kojima posebno mesto zauzimaju slike Milana Konjovića.

Za vreme boravka u Banji Junaković gostima je na ras-polaganju zatvoreni bazen, sa geotermalnom vodom tem-perature 36° C, podvodna masaža, finska sauna, moderna osmostazna kuglana i teniski tereni, a za malo mirniji odmor tu su „Staza zdravlja“ kroz Park šumu „Junaković“ i mogućnost iznajmljivanja bicikla i obilaska okolnih inte-teresantnih mesta. U ponudi je i plovidba Dunavom kroz

Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje“.U letnjem periodu gosti mogu da uživaju u kompleksu

od 10 otvorenih bazena sa vodenim toboganom, skakao-nicom i masažerima. Otvoreni bazeni sa geotermalnom vodom u funkciji su od početka maja do kraja septembra meseca, a bazeni sa hladnom vodom od polovine juna do početka septembra meseca.

Iz bogate wellnes ponude izdvajamo različite vrste ma-saža, negu lica i tela, posebno popularne „Gipsane bermu-de“, tretman tela algama i marokanski wellness program na bazi argan ulja. Ponudu zaokružuje wellness vikend za dvoje, koji uz veoma povoljnu cenu pruža istinsko uživanje i beg od užurbane svakodnevnice.

U toku su radovi na izgradnji jednog od najsavršenijih Spa & Wellness centara u regionu.

Rezervacije i informacije: 025 772 311office@banja-junakovic.rswww.banja-junakovic.rs

cmyk

PRIVREDA LorisLoris tt 252524

C M Y K C M Y K

2726

C M Y K C M Y K

KOP je i Ove zime - TOP

Hotel PUTNIK Kopaonik - Kopaonik

Tel: +381 36 5471 130; 5471 131; Fax: +381 36 5471 069

E-mail: putnik-kop@putnik.com; Web: www.putnik.com

Hotel Putnik, nova-stara zvezda Kopaonika

Hotel Putnik*** nalazi se u Sunčanoj dolini, najlepšem predelu Kopaonika, na 1650 metara nadmorske visine, svega 15 minuta hoda od turističkog centra planine i ski lifto-va. Gostima su na raspolaganju 90 soba i tri apartmana, sa TV i satelitskim programom, kupatilom i direktnom telefonskom linijom. Sadržaji hotela su: veliki restoran, aperitiv sala sa prostranim salonom u dva nivoa, kamin sala, frizerski salon, salon za masažu, sauna, teretana, sala za stoni tenis, bilijar sala, pro-davnica suvenira, besplatan wireless internet, skijašnica; kao i teren za male sportove koji se nalazi u neposrednoj blizini hotela, sa izvan-rednim mogućnostima za pripreme sport-skih ekipa. Konferencijska sala za održavanje konferencija i seminara, može primiti i do 150 učesnika. Probijena je i uređena skijaška staza od hotela Putnik do ski lifta Sunčana dolina i od Pančićevog vrha do hotela, što ovaj hotel čini dodatno atraktivnim. Doručak i večera (polupansion) se serviraju na bazi samoposlu-živanja.

Hotel Putnik je jedan od brendova naj-posećenije srpske skijaške planine, koji se svojevremeno ubrajao među prestižnije u Sr-biji, a potom, kao i cela zemlja, zapao u krizu. Kada je vlasnik postala velika multinacionalna kompanija METROPOL GROUP iz Ruske Federacije, hotel Putnik je za tili čas nastavio

sa novim menadžmentom i u novom-sta-rom poslovnom ambijentu. Za kratko vreme izmenjena je slika o ovom hotelu, prvom na prilazu Turističkom centru iz lakšeg pravca za dolazak – Jošaničke banje, ali sa tendencijom da bude među prvima i po ugledu.

Hotel sada posle dvadeset godina pauze, radi punom parom i u zimskom i u letnjem periodu. I ove godine je tokom letnje sezone bilo više kampova: teniskih, odbojkaških, košarkaških, čuveni kamp English booka, a rađeni su i drugi dobri programi, poput organizovanih pešačkih i manastirskih tura, splavarenja Ibrom, piknika po padinama Kopaonika, te manifestacije kao što su Dani borovnice, Dani vrganja i drugi u saradnji sa Udruženjem hotelijera.

Kada je prošlogodišnja zimska sezona u pitanju, ona je bila izuzetno uspešna, jer je zabeležen rast od 40% noćenja u odnosu na prethodnu. Za Novu godinu, hotel Putnik je bio prebukiran, u januaru je bio solidno popu-njen, a u februaru 100% popunjen, baš kao i u martu, koji je tradicionalno mesec pravih skijaša iz zemlje i inostranstva. Nešto slično se očekuje i tokom predstojeće zimske sezone 2012/2013. godine, koju zaposleni u hotelu Putnik spremno dočekuju, pogotovo zato što je urađeno sve što je bilo moguće za dobrobit gostiju. Jako puno se radilo na marketinškoj

prezentaciji, što samostalno, što u saradnji sa Udruženjem kopaoničkih hotela. Hotel Putnik se predstavio na svim značajnijim turističkim manifestacijama u zemlji, kao i na Moskovskom sajmu. Prošle godine u sklopu priprema za zimsku turističku sezonu, hotel je posetilo preko 100 turističkih agencija, a slična kampanja predviđa se i ove godine. Zato priliku za tzv. first minute ponudom ne treba propustiti već na Sajmu turizma u Novom Sadu, jer će se i ove godine u hotelu Putnik tražiti krevet više.

Za neupućene, napomenimo da je ove godine puštena u rad nova četvorosedežnica koja ne počinje tamo gde je ranije počinjala stara, već dosta niže i proteže se od Krsta do podnožja Sunčane doline. Tu su urađene dve potpuno nove, dobro urađene trase i puštene u rad umesto nekadašnje jedne, a jedna od njih ide od Sunčane doline do hotela, tako da sada od Pančićevog vrha, preko Krsta, meteorološ-ke stanice, direktno možete da se dovezete na skijama do samog hotela Putnik. Od hotela je urađena prilazna staza ka Sunčanoj dolini, pa gosti mogu na skijama da se iz hotelske sobe odvezu do Sunčane doline, i da stignu od Pan-čićevog vrha do hotela, što stvara jedan dobar komfor. Retki su ski centri i hoteli u svetu koji se mogu pohvaliti s takvim pogodnostima, kakve nudi hotel Putnik na Kopaoniku.

2928

C M Y K C M Y K

Kamp Rtanj Kopaonik

Ideja o kampovima za decu rasla je u svima nama po-jedinačno. A, nas različite, to je okupilo. Sa željom da deci i omladini pružimo uživanje u planini, druženju, u učenju raznih veština, ali i da im pokažemo kako se poštuje priro-da, nekolicina svestranih ljudi, zaljubljenika prvenstveno u beli sport, okupilo se... I tako počinje priča o Kampovima Rtanj.

Kamp Rtanj je organizacija pri domu Rtanj, na Kopao-niku. Idejni osnivači kampova smo nas 5, a mi smo: diplo-mirani profesori fizičke kulture i sporta, profesori srpskog jezika, diplomirani teolozi, koji su i pedagozi, instruktori i treneri skijanja, članovi tehničkog tima Gorske službe spa-šavanja, alpinisti. Spojili smo naša interesovanja i poželeli da ponudimo deci i omladini, kroz igru i animaciju: razvoj, adaptaciju i usavršavanje psiho-fizičkih osobina u nesvaki-dašnjim uslovima i leti i zimi.

Cilj nam je da pokrenemo ljubav ka aktivnosti i kreta-nju, da zavole prirodu i druženje, da se osamostale i da se nauče istrajnosti.

Sa posebnim akcentom na bezbednost, mi nudimo:Avantura kampove: avantura i adrenalin poligoni, slo-

bodno penjanje – freeclimbing, alpinizam, orjentiring, planinski biciklizam - mountainbiking, plivanje i ronjenje, logorovanje, trekking, poligoni motoričkih sposobnosti.

Ski kampove: učenje i usavršavanje skijaških tehnika na utabanoj podlozi, u dubokom snegu (freeride), u skijaškim parkovima (freestyle).

Dobrodošli ste da istražite sebe! Vaš Ski Rtanj

Ski kampovi za sezonu 2012/2013

I smena 23.12.2012 – 30.12.2012.II smena 06.01.2013 - 13.01.2013.III smena 13.01.2013 - 20.01.2013.IV smena 03.02.2013 - 10.02.2013.V smena 10.02.2013 - 17.02.2013.VI smena 03.03.2013 - 10.03.2013.VII smena 10.03.2013 - 17.03.2013.

Napomene: Predškolci i skijaški početnici imaju na raspolaganju I, IV, V, VI i VII smenu, dok su II i III smena (koje su za vreme školskog raspusta) rezervisane za skijaše školskog uzrasta. Rezervacije i uplate: sreda i petak od 16 do 18 sati (FunFit). Plaćanje je na rate do 20.12.2012. Re-zervacija