BESPLATAN PRIMERAK

god.XIbr.

AGROSVET

mart2016.

II73

• ZAŠTITA VOĆA OD KASNIH PROLEĆNIH MRAZEVA

• LANCELOT 450 WG-SNAŽNO PROTIV KOROVA U PŠENICI

• ZAŠTITA BILJA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI

AGROSVET 72Stručna revijaISSN 1820-0257

Izdavač: Agromarket dooAdresa: Kraljevačkog bataljona 235/234000 Kragujevactel: 034/308-000 fax: 034/308-016www.agromarket.rs

DISTRIBUTIVNI CENTRI:Kragujevac: 034/300-435Beograd: 011/74-81-920Valjevo: 014/286-800Niš: 018/514-364Subotica: 024/603-660Zrenjanin: 023/533-550Sombor: 025/432-410Sremska Mitrovica: 022/649-013

AGROMARKET CRNA GORAPodgorica: +382 20 872 165AGROMARKET BIHBijeljina: +387 55 355-230,Banja Luka: +387 51 535-705 AGROMARKET KS Priština +386 49 733 814 Direktor, glavni i odgovorni urednik:

Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Grafički urednik: Srđan Stevanović Dušica Bec

REDAKCIJA:Dr Ivan Krošlak Dragan LazarevićRadmila Vučković Miloš StojanovićMomčilo Pejović Goran Radovanović Veselin Šuljagić Duško SimićMilan SudimacIvan ValentBojana StankovićIgor ŠćekićOlivera Gavrilović

ŠTAMPA: „Kip Kap“ LoznicaTiraž 7000 primeraka

STRUČNA SLUŽBA:Dr Ivan Krošlak - direktor marketinga, 063/106-63-55Dragan Lazarević - rukovodilac stručne službe, DC S. Mitrovica 063/580-958Dragan Đorđević - DC Niš, 063/102-23-45Radmila Vučković - DC Kragujevac, 063/105-81-94Momčilo Pejović - DC Subotica, 063/693-147 Milan Sudimac - DC Beograd, 063/628-051 Ivan Valent - DC Zrenjanin, 063/628-175Igor Šćekić - DC Sombor, 069/510-61-21

Miloš Stojanović - rukovodilac sektora ishrane bilja, DC Valjevo, 063/414-722Milan Raković - DC Sremska Mitrovica, 062/213-078Goran Radovanović - DC Niš, 069/50-70-979Bojana Stanković - DC Kragujevac, 063/861-86-33

Dragiša Vuković, DC Kragujevac, 062/608-661

Milan Kusalo, DC Zrenjanin, 069/508-65-55

SLUŽBA PRODAJE:DC KragujevacVladimir Dragutinović, 063/438-483Veselin Šuljagić, 063/658-307Vladimir Milovanović, 063/415-924Zoran Radovanović, 063/10-58-091Neša Milojević, 063/10-58-278Marko Minić, 069/511-06-44

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929

Miljana Vucelja, 063/105-82-76

DC NišGoran Petrović, 063/105-83-20Bojan Đokić, 063/668-165Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC BeogradVelibor Hristov, 063/658-312

Ivan Gnjatović, 063/11-24-540Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

DC ZrenjaninNebojša Lugonja, 063/10-58-223Srđan Protić, 069/507-09-78

DC SuboticaDejan Milinčević, 063/106-74-79

Miloš Tomašev, 063/635-495

DC SomborNada Jovanović, 063/693-501Daniel Grnja, 063/438-641Marko Vidaković, 069/50-808-76

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41

Dejana Klisurić, 063/11-24-570

DC PodgoricaSpaso Popović, + 382 67 207-104Miroslav Jokić, + 382 69 300-845Gojko Ljumović +382 69 183-032Milica Pavicevic, +382 69 388-778

DC BijeljinaMilenko Krsmanović, +387 65 643-466

Zoran Hamzić, +387 65 823-046Mladen Bijelić, +387 66 365-978

Jovo Vujević, + 387 65 189 104Miroslav Vesić, +387 66 394-750Maja Mirkovic,+387 65/146-875

DC Banja LukaBojan Krunić, +387 65 713-435Slobodan Lukić, +387 66 001-352Dragan Ćurković, +387 65 983-150Maja Mirković, +387 65 146-875Lolo Marčeta +387 65 867-775

DC PrištinaNaser Spahiu +386 49-733-814Eljmaz Orana +386 49-733-815

Nerdian Ahmedi +386 49-869-333

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

AGROSVET

S A D R Ž A J

REČ UREDNIKA ↘ 4

EXPO IX, NOVI IZAZOVI↘ 6

ZAŠTO JE VLATANJE BITNA FAZA U RAZVOJU PŠENICE? ↘ 10

LANCELOT 450 WG-SNAŽNO PROTIV KOROVA U PŠENICI ↘ 12

ZNANJE, STRUKA... ↘ 17

ZAŠTITA VOĆA OD KASNIH PROLEĆNIH MRAZEVA ↘ 20

SUZBIJANJE KOROVA U USEVU KROMPIRA ↘ 24

USPOSTAVLJANJE KONTROLNOG TESTIRANJA PRSKALICA I OROŠIVAČA U REPUBLICI SRBIJI ↘ 28

ISHRANA CRVENE PAPRIKE U PROIZVODNJI NA OTVORENOM POLJU ↘ 32

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE ULJANE REPICE ↘ 34

SA AGRARNIH MERIDIJANA ↘ 39

SIMBOL SREĆE, VEČNOG BLAŽENSTVA I SPOKOJA ↘ 40

POLJOSTATISTIKA ↘ 43

ZAŠTITA BILJA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI ↘ 46

EKOLOŠKE CRTICE ↘ 48

PČELARENJE ↘ 50

4

REČ

UR

EDN

IKA↘ Nadrealno je jedini izraz koji se nameće prvih dana marta,

a odnosi se na našu poljoprivredu. Ako je početak godine ovakav, šta li nas očekuje u njenom središnjem delu, a tek

na kraju ...

A obećavalo je što kažu „samo tako“. Prelepa jesen koja je dala šansu i najvećim lenjivcima da obrade, pripreme, poseju, zasade, orežu sve što su poželeli, a i uzmogli. Pa malo sneg, pa malo niske temperature, dovoljno za procese jarovizacije. I onda „April ali ne u Beogradu, već u februaru“. Temperature vazduha karakteristične za kraj marta i april dešavaju nam se oko Sretenja. Kajsija sva unez-verena, zbunjena izletela prva na stazu, a za njom i breskva. Ostale iskusno čekaju, ali dokle, ne zna se. I odjednom, „Maj u Martu“. Ma-jske padavine, a sa njima i poplave, a u martu. Za dalje niko ne može da da prognozu, ni RHMZ, Rusi, ni „accuweather“ ili „weather2um-brella“ i Koljčicki... A sneg samo što nije, a možda i pada.

Kad smo već kod prognoze, ne vremenske, već tržišne, berzanske, i tu se sve okrenulo. Niko nije očekivao sunovrat kako na svetskim berzama, tako i kod nas cena pšenice i kukuruza. Ovo je zabrinulo sve proizvođače žitarica jer pšenica odavno nije posejana na ovako velikoj površini od preko 620 hiljada hektara kao u jesen 2015. go-dine. Istine radi, nikad manje primenjenog đubriva s jeseni i to sada kada je izuzetnog kvaliteta. I opet nadrealno, cena đubriva pada li pada. Bar za sad, a dokle, „...ne znamo“. Da li će se zbog trenutno niskih cena kukuruza, veštački sušenog ili „ambaraša“ smanjiti površine pod kukuruzom, sada, kada je gotovo svo svetsko znanje u selekciji hibrida u ponudi našim proizvođačima? Sačekajmo, tek će april i početak maja dati odgovor.

Ovo je godina u kojoj na rod stižu stotine i stotine hektara ma-line, višnje, šljive, a, bogami i trešnje. I to u godini u kojoj se na prste obe ruke mogu izbrojati pošiljke tzv. smrznutog programa koje su našle put do kupaca u zemljama Evropske Unije. Da li je to znak da im više prijaju poljske ili čileanske ili je možda „mečka zakucala i na njihova vrata“? Pre će biti da je na delu još jedna europejska uj-durma. Jabuke i sušene šljive za sada imaju dobar izlaz.

A naš izlaz? Vrlo, vrlo jednostavan. Što bi rekao Stari, da malo parafraziram „saditi, prskati, hraniti, sejati kao da će sto godina cene biti najviše, prinos najveći, a kvalitet najbolji, a biti spreman kao da će sve biti suprotno“. I verovati i činiti sve u tom pravcu. Znali smo i za veće nevolje pa smo ih prevazišli. I struka i znanje, a zašto ne reći i inat.

Stojimo iza najšireg portfolia kvalitetnih proizvoda koji:

- ulivaju poverenje kupcima,

- primenom spajaju profitabilnu proizvodnju koja čuva životnu sredinu,

- su garant za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane,

- ima odličan odnos cene i kvaliteta,

Agromarket, neko ko sa punim razlogom može da kaže, da već 25 godina NAMA VERUJU.

www.agromarket.rs /agrosvet

6

AGROSVET

EXPO IX, novi izazovi ↘Priredio: Dragan Đorđević dipl.inž.polj.

U subotu, 27. februara spu-štena je zavesa na četvoro-dnevno (24–27.) druženje

saradnika kompanije Agromarket i poslovnih prijatelja i partnera. EXPO IX, prvi put u Beogradu, u okviru Beogradskog sajma, hala 5, privukao je, na jednom mestu preko 2600 posetilaca, zastupnika i distributera kompletnog Agroma-rket proizvodno-prodajnog portfo-lia kako iz Srbije, tako i iz regiona (oko 500), Bosne i Hercegovine, Slovenije, Crne Gore, Hrvatske, Kosova, Makedonije, Mađarske... Ovoj manifestaciji prisustvovali su i predstavnici diplomatskog kora iz zemalja čiji su proizvodi u lancu dis-tribucije kompanije Agromarket.

Na preko 2500 m² po sektorima (garden, pesticidi, semena, đubriva i navodnjavanje, alati, agromateri-jal...) bilo je izloženo više od 2000 proizvoda, među kojima i brojni noviteti u svim sektorima. Gar-den sektor je kroz novi koncept “Villager Store” predstavio novine u komunikaciji, prodaji i postpro-dajnim aktivnostima kojima se ovaj

prepoznatljiv brend na području Zapadnog Balkana još više učvr-šćuje kao vodeći Garden i Power Tools segment tržišta. Sredstva za zaštitu bilja su kroz početak rada Fabrike za proizvodnju i formulaciju pestricida u Bačkom Petrovcu dobili nekoliko novih proizvoda (Despot, Glifohem, Kozma, Capi…), mo-gućnost raznovrsnijeg pakovanja prilagođen svakoj kategoriji kupaca ali i jačanje saradnje sa inostra-nim kompanijama (Dow, Arysta…). Brend FitoFert je obogaćen no-

vom linijom Energy proizvoda sa oznakom AFP koji su nastali kao rezultat domaće pameti i saradnje sa “Acadian”, vodećom kanadskom kompanijom u proizvodnji biosti-mulatora. Novopokrenuti sektor, Agromarket Seeds, pored tradi-cionalne saradnje sa kompanija-ma Franchi sementi, brendovima ZP, NS, KWS, predstavio je i adute za naredni period, Dekalb hibride kukuruza i Caussade Semences, odnosno sortu pšenice Sosthene. Takođe, izloženi su bili i drugi bren-

7

AGROSVET

dovi, Fiskars, Tigar, STS, AGM, ALKO, Oregon, Di Martino, Al-pina, Telwin, Sunstream, Agro-Drip, Illeri Plastic …

Uz proizvode, poslovni parteneri su bili u prilici i da se kroz preda-vanja-prezentacija upoznaju sa no-vinama u proizvodnom programu. Za novinare, održana je posećena pres konferencija na kojoj su pri-padnici “sedme sile” upoznati sa svim onim što se dešavalo između dva sajma i planovima kompanije za tekuću godinu.

Sajamska manifestacija EXPO IX je označila i početak obeležava-nja «srebrnog jubileja», 25 godina uspešnog rada kompanije Agro-market na ovim prostorima.

Tradicionalno, na EXPO IX je uz pomoć naših parntera, organizo-vana i nagradna igra, naravno za one koji su hteli da se igraju. Ko se igrao, taj se i radovao.

Ukratno, evo rezultata izvlače-nja kupona na sajmu EXPO IX:

I nagrada-Motorna samohodna kosačica Villager VR 51 T, dobitni-ca Danijela Tobić iz Pirota

II nagrada-Motorni trimer Villa-ger BC 1250 S, dobitnik Darko Saz-danović iz Busilovca

III nagrada-6 semenskih jedini-ca KWS kukuruza, dobitnik Živojin Dajić iz Kladova

IV nagrada-Akumulatorska pr-skalica Villager VBS 16, dobitnica Ema Nađ iz Bečeja

V nagrada-4 semenske jedinice KWS kukuruza, dobitnik Igor Vrba iz Hajdučice

VI nagrada-2 semenske jedini-ce KWS kukuruza, dobitnik David Anišić iz Subotice

VII nagrada-voćarski paket (pesticidi+đubriva), dobitnik Rade Velinov iz Minićeva

VIII nagrada-povrtarski paket (pesticidi+đubriva), dobitnik Maka-rić Dragan iz Putinaca

IX nagrada-ratarski paket I (pesticidi+đubriva), dobitnik Bojan Livadić iz Kočana-Doljevac

X nagrada-ratarski paket II (pesticidi+đubriva), dobitnik Rado-jica Purkov iz Zrenjanina

I na kraju odgovor koje je polo-vina posetilaca sajma postavila, a drugoj polovini je lebdelo na usna-ma ali ga nisu izrekli. Zašto u Beo-gradu?

Odgovor je jednostavan, Beo-grad je zaslužio jednu ovakvu sa-jamsku manifestaciju, i obrnuto, kompanija „Agromarket“ je nakon 25 godina zaslužila da se prikaže Beogradu.

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

10

AGROSVET

ZAŠTO JE VLATANJE BITNA FAZA U RAZVOJU PŠENICE? ↘Priredio: Ivan Valent, dipl. inž. polj.

Kod pšenice formiranje stabla počinje još u perio-du bokorenja. U to vreme

su kolenca na stablu međusobno zbližena. Pri završetku bokorenja kolenca počinju da se izdužuju, pa se stablo pojavljuje na površini zemljišta. Sa tim mometom biljka prelazi u novu fazu, a to je vlatanje, odnosno porast u stablo. Vlatanje počinje kada je unutar lisnog ruka-vca glavnog stabla moguće napipati kolence. U fazi vlatanja nadzem-ni deo naglo uvećava svoju lisnu masu, pet i više puta u odnosu na lisnu masu u fazi punog bokorenja. Dužina fenofaze vlatanja kod većine sorti traje 20-45 dana, u zavisnosti od vremena setve i vremenskih us-lova godine. Naravno, veća dužina ovog perioda je preduslov za ostva-renje većeg broja zrna u klasu.

Još u fazi bokorenja formira se broj klasića u klasu, dok se u fazi vlatanja diferenciraju delovi klasa i dolazi do formiranja cvetova u sva-kom klasiću, što u prevodu znači da u fazi vlatanja dolazi do formi-ranja budućeg prinosa.

Složićete se da je svaka go-dina posebna, što su potvrdile i prethodne dve: vlažna, 2014. go-dina, koja je bila poznata po žutoj crtičastoj rđi (Puccinia striiformis), dakle, godina koja nam je pokazala da se vremenski uslovi menjaju i da sa njima dolaze i nova pravila, i sušna, 2015. godina, godina sive pegavosti (Septoria tritici), ali i

rekordnih prinosa, jer poučeni iskustvom iz prethodne godine, ovu smo dočekali spremniji.

Na osnovu prikupljenih podata-ka sa terena, trenutna situacija, što se tiče pšenice u 2016. godini, je raznolika. Kod pšenice koja je za-sejana u optimalnom vremenskom roku prisutne su bolesti kao što su pepelnica (Erysiphe graminis) i siva pegavost lista (Septoria tritici), dok je u Bačkoj registrovano i prisustvo rđe, ali nije obavljena identifikacija kako bi se utvrdilo o kojoj je reč.

Da nam vegetacija kreće nešto ranije pokazuje i prisustvo korova, što je naravno posledica blage zime. To znači da možemo da očekujemo ranije tretmane, što naravno ne treba da predstavlja problem za poljoprivredne proizvođače, pošto naša kompanija od ove godine ima u ponudi jedan vrhunski herbicid Lancelot 450 WG. Kako je u poje-dinim krajevima redovna pojava divlji ovas (Avena fatua), to od ove godine proizvođačima nudimo tzv. avenicid Pallas 75 WG (Piroksulam). Herbicid se primenjuje u dozi od 0,25 kg/ha uz okvašivač Pallas Adjuvant (0,5 l/ha) u fazi razvoja od drugog lista do drugog kolenca. Pošto svi težimo za visokim pri-nosima, nemojte zaboraviti da se prinos formira još u fazi vlatanja (između prvog i drugog kolenca), što u potpunosti opravdava pri-menu kako herbicida Lancelot 450

WG, a po potrebi i Pallas 75 WG. Upravo u ovom periodu kada dolazi do izduživanja internodija (kolen-ca) vreme je za primenu regulatora rasta. Naša preporuka je preparat Cerone. Od fungicida, za prvi tret-man vam preporučujemo dva pre-parata, Excorta (Epoksikonazol) čiju osnovu čini najbolje ocenjena aktivna materija za suzbijanje rđe i pegavosti lista, što je potvrdio i sam preparat u prethodne dve go-dine, koliko je prisutan na našem tržištu. Drugi fungicid koji vam preporučujemo je Fluoco (Flutria-fol) u dozi od 0,5 l/ha. Fungicid pri-pada grupi Triazola i ispoljava pro-tektivno, kurativno i eradikativno delovanje. Oba preparata se odlično kombinuju sa preporučenim herbi-cidom. .

Da je svaka godina posebna, potvrđuju i sledeći podaci. U feb-ruaru mesecu 2014. godine nismo imali registrovanu pojavu žute crtičaste rđe, koja je kasnije pro-sto buknula i nanela nam ogromne štete, dok smo u februaru 2015. godine imali prisutnu rđu, ali je u martu prosto nestala sa naših par-cela. Da li će se 2014. godina pono-viti za dve, tri, ili deset godina, mi prosto ne znamo. Zato, apelujemo na oprez i savetujemo redovan obi-lazak parcela, naravno, uz stručnu pomoć našeg iskusnog tima, jer zajedničkim snagama i znanjem možemo postići više.

12

AGROSVET

Poljoprivredni proizvođači u našoj zemlji tradiciona-lno imaju veoma uzak plo-

dored. Najinteresantnije kulture za setvu su kukuruz, suncokret i pšenica dok se soja i šećerna repa smenjuju u zavisnosti od raspoloženja proizvođača koje u velikoj meri zavisi od tržišne cene proizvoda. Najčešće se susrećemo sa tropoljem, ali neretko (često) je prisutno i dvopolje. Gubici koji nas-taju usled uskog plodoreda (prisust-vo bolesti) su ograničavajući faktori dobijanja maksimalnih prinosa.

Usev pšenice je prethodnoj de-ceniji dobio na značaju iz nekoliko razloga. Strna žita su inače dobar predusev iz razloga što nakon žetve imamo dovoljno vremena da pri-premimo parcelu za naredni usev.

LANCELOT 450 WG - SNAŽNO PROTIV KOROVA U PŠENICI ↘Priredio: Milan Sudimac, dipl. inž. polj.

Sama priprema zemljišta se daleko lakše i brže odvija nego kod nekih drugih useva. Veoma važna oper-acija kod strnih žita je ugarenje (plitka obrada) čime podstičemo razvoj korova te kasnije primenom totalnih herbicida čistimo njivu od korova. Ova operacija je korisna zato što je daleko lakša borba sa ko-rovima u narednoj vegetaciji. Sorte pšenice koje su danas prisutne u velikoj meri se razlikuju od sorti koje su bile zastupljene u prošlosti. Nova genetika se odlikuje time da se intenzivno bokori ali i da traži dosta hrane. S druge strane većina ih je niska do srednje visoka tako da su tolerantnije na poleganje. I ono što je najbitnije jeste da su stabilne sa prinosima u različitim vegeta-cionim sezonama.

Još jedna od važnih operacija je kontrolisanje korova u strnim žitima. Kao što je i poznato postoje veliki broj herbicida koji se koriste za suzbijanje širokolisnih korova u strnim žitima ali svi oni ne poka-zuju podjednako dobru efikasnost.

Herbicid koji je poslednjih go-dina zauzeo svoje mesto u pšenici kao vrhinski proizvod je Lancelot 450 WG. Od svih dosad prisutnih herbicida ovaj je registrovan po-slednji. Sastoji se od dve kompo-nente Aminopiralid i Florasulam. Ako govorimo o njegovoj efikas-nosti na korove onda možemo reći da praktično ne postoji korov koji može da preživi njegovo de-lovanje. Sve najznačajnije korove kao što su palamida, gorušica, di-vlja kamilica, ambrozija, prilepača i drugi, ovaj herbicid rešava be-sprekorno. Njegova najveća pred-nost u odnosu na ostale herbicide je sistemičnost – pokretljivost koja pogotovo dolazi do izražaja kod ko-rova koji imaju duboko razvijene podzene organe (rizome) kao što je to slučaj sa palamidom. Palamida ima rizome koji mogu dospeti i do 40 cm u zemljištu i praktično su nedostupni većini herbicida. Ali ne i herbicidu Lancelot 450 WG. Ovaj herbicid ima odličnu pokretljivost te se spušta do najudaljenih delova rizoma i onemogućava ponovno kretanje korova iz pupoljaka. Efekat da rizom bude u potpunosti uništen delovanjem herbicida Lancelot 450 WG često se može videti i u nared-noj vegetacionoj sezoni (narednom usevu) kada palamida nije prisutna kao korov. Konkurentni herbicidi imaju slabiju efikasnost zbog čega se veoma sporo kreću i ne prodi-ru daleko od površine zemlje. Od ovog preparata može se očekivati i zemljišno delovanje. Aktivna materija Aminopiralid koja se na-lazi u ovom herbicidu ima odlično i zemljišno delovanje. Herbicid kada dospe na površinu zemlje obrazuje

13

AGROSVET

zaštitni sloj koji sprečava kretanje rano prolećnih korova. Ova osobi-na je važna jer pored jakog folijar-nog efekta postiže se i kvalitetno zemljišno delovanje. Doza primene Lancelota 450 WG je 33 grama po hektaru. S obzirom na to da je ovaj herbicid u granulama poželjno je dodati okvašivač, npr. Imox (0,1%) ali i ako se to ne uradi imaćemo odličnu efikasnost.

Vreme primene herbicida Lance-lot 450 WG je kada pšenica formira drugo kolence. Ako se želi ostva-renje maksimalnog efekta herbi-cida treba ga primeniti u navedenoj fazi kada pšenica nije još u potpu-nosti svojom lisnom masom bloki-rala pristup herbicidu. Ova faza i jeste optimalno vreme primene iz razloga što velika količina sred-stva dospe i do površine zemlje gde u potpunosti uništavamo ko-rove i u prizemnim slojevima. Ono što je bilo karakteristično za jesen 2015. godine jeste da je bila topla jesen koja je omogućila korovima da niknu. Svi ti korovi čekaju s proleća čim grane Sunce zbog čega ne treba mnogo čekati sa suzbijan-jem korova strnim žitima. U perio-du primene Lancelot 450 WG vrlo se često dešava variranje dnevne i noćne temperature tj. da se noćne temperature spuštaju ispod 100C. Obe aktivne materije iz preparata (Aminopiralid i Florasulam) poka-zuju odličnu efikasnost na nižim temperaturama pa čak i do 50C tako da ćemo i pod takvim okolnostima imati odličnu efikasnost. Kada je u pitanju plodored nakon primene herbicida, iste godine mogu se se-jati ozima žita i uljana repica dok sledeće godine mogu kukuruz, su-ncokret, šećerna repa i krompir. Soja i grašak se mogu sejati nakon 14 meseci.

Kao što i svi znamo nijedna go-dina nije uporediva sa drugom. Potreba za suzbijanjem bolesti ug-lavnom zavisi od vremenskih us-lova tj. od njih zavisi da li ćemo to morati da uradimo ranije ili kasnije. U prošlosti nam se dešavalo da smo kasnili sa primenom fungicida pa je i efekat zbog toga bio loš. Tretman protiv bolesti treba da teži preven-tivi. Kao idealan partner herbicidu

Lancelot 450 WG za suzbijanje bolesti je fungicid Excorta (1,0 l/ha). Odličnu efikasnost pokazuje na sve bolesti koje se u tom trenutku mogu naći kao što su (septorija, pepelnica i rđa). Ako je godina povoljna za razvoj bolesti, umanjenje prinosa može biti značajno tako da je pri-mena kvalitetnog fungicida kao što je Excorta, opravdana.

Strna žita koja su posejana u optimalnom vremenskom roku (do kraja oktobra) dobila su ade-kvatnu količinu padavina te su nikla ravnomerno i sada na proleće izlgedaju dosta bujno. Kod sorti koje su s proleća u dobroj kondiciji i koja dobiju dobru količinu azota postoji mogućnost da tokom vege-tacije polegnu usled težine. Da bi to sprečili neophodno je koristiti neki od regulatora rasta. Za tu namenu kompanija Agromarket nudi regu-lator rasta Cerone. Ovaj proizvod dolazi iz saradnje sa Bayer Crop-Sciences, a primenom preparata Cerone povećavamo otpornost

na poleganje usled skraćivanja i ojačavanja stabljike do koga dolazi skraćivanjem internodija, a forsir-anjem stvaranja celuloze i lignina sa druge strane. Regulaciju visine stabljike je poželjno uraditi zbog loših vremenskih uslova, usled preteranog đubrenja azotom kao i usled sortne osetljivosti. Cerone se primenjuje u količini 0,75 do 1,0 l/ha od faze početka obrazovanja stabla pa sve do pojave zastavičara u pšenici i ječmu. Da bi smo dobili bolji efekat regulator rasta treba primeniti u ranijim fazama kako bi uspeo da se usvoji i na vreme da odradi svoj za-datak.

Većina prisutnih sorti pšenice su pokazale da imaju izuzetno vi-soke i stabilne prinose. Naravno da bi one to mogle ostvariti treba im pomoći tako što ćemo prime-niti odgovarajući herbicid kao i na vreme sprovesti regulaciju rasta stabla.

14

AGROSVET

UVEK DOBRA OPLODNJA!

SREDNJE KASNI HIBRID VISOKOG PRINOSA!

UVEK STABILAN! ZA VISOKE PRINOSE ZRNA!

DKC5170

DKC6089

DKC5143 DKC5707

Hibrid odlične reakcije na stres u periodu cvetanja, koji će vas sa povećanjem gustine u dobrim proizvodnim uslovima iznenaditi prinosom sa niskim sadržajem vlage. Snažan početni porast preporučuje ovaj hibrid za ranije rokove setve. DKC5170 ima snažno i fl eksibilno stablo sa dobrom tolerantnošću na fuzarijum. Uvek dobra oplodnja pruža mu stabilnost u proizvodnji. Ovaj hibrid spada u grupu „Ear fi x“* hibrida i za postizanje visokih prinosa zahteva oko 75.000 biljaka u žetvi.

* gustina setve ne utiče na veličinu klipa, klip je približno iste veličine pri ređoj i gušćoj setvi

Ukoliko imate parcelu dobrog kvaliteta zemljišta i niste sigurni hoćete liusev skidati u zrnu ili u klipu, DKC6089 je odličan izbor za vas. Visoko prinosan hibrid u FAO grupi 600. Biljka je robusna, a stablo je jako i elastično spremno da podnese visok prinos. Klip je velik sa duboko usađenim zrnom. Kao tipičan„Ear-fi x“ hibrid za ostvarivanje potencijala prinosa zahteva preko 70.000biljaka/ha u žetvi.

Jedan od prvih DEKALB hibrida na tržištu Srbije DKC5143 je postao standardni hibrid u regionima sa manje povoljnim uslovima gajenja. Osobina zbog koje DKC5143 opstaje na tržištu je adaptabilnost na najrazličitije uslove gajenja, kao i stabilnost prinosa sa niskim sadržajem vlage. DKC5143 pokazuje veoma male oscilacije u odnosu na vremenske uslove kao i tipove zemljišta i nivoe ulaganja Hibrid spada u grupu „Ear fl ex“* hibrida, tako da mu je za postizanje visokih prinosa dovoljan sklop ispod 75.000 biljaka/ha.

* gustina setve utiče na veličinu klipa, pri ređem sklopu dolazi do povećanja klipa

1. Visok potencijal za prinos - odličan randman zrna po klipu!

2. Brzo otpuštanje vlage omogućava: • raniju berbu • više vremena za pripremu zemljišta za sledeći usev • sprečava gubitke na polju

3. Berač lako “čisti” klipove!

4. Jaka stabljika omogućava beraču lakši rad – berbu!

Značajne informacije:

DKC5143, DKC5170, DKC6089, DKC5707 su hibridi dvostruke namene – mogu se skidati u zrnu ili u klipu. Svi DEKALB hibridi kukuruza odlikuju se brzim otpuštanjem vlage, tako da prilikom berbe u klipu obratiti pažnju na nivo vlage.

Optimalan nivo vlage za berbu u klipu iznosi 24-26%, koja se kod ranih hibrida u godini sa prosečnom količinom padavina može očekivati već početkom septembra.

Zahvalni su za čuvanje u košarama / čardacima. Izuzetno lako seberu!

Posebna napomena:UKOLIKO VLAGA PADNE ISPOD 23% MOŽE SE OČEKIVATI POJAČANO KRUNJENJE TOKOM BERBE. U TOM SLUČAJU VAM PREDLAŽEMO DA SAČEKATE DA VLAGA PADNE I DA OVE HIBRIDE ISKOMBAJNIRATE UZRNU.

Ovaj hibrid se preporučuje za intenzivne uslove proizvodnje uz primenu pune agrotehnike, pogodan za uslove navodnjavanja. Biljka je bujnih listova sa snažnim i elastičnim stablom tolerantnim na lom i poleganje. Hibrid je visok sa odlično izbalansiranim odnosom između visine biljke i visine do klipa. Spada u grupu „Ear fl ex“ hibrida, tako da se u manje povoljnim uslovima može redukovati sklop bez velikog rizika za smanjenja prinosa. Za ostvarivanje potencijala prinosa zahteva 70.000 biljaka/ha u žetvi.

FAO 430

FAO 450

FAO 600

FAO 590

Prednosti DKC hibridaprilikom branja u klipu

15

AGROSVET

UVEK DOBRA OPLODNJA!

SREDNJE KASNI HIBRID VISOKOG PRINOSA!

UVEK STABILAN! ZA VISOKE PRINOSE ZRNA!

DKC5170

DKC6089

DKC5143 DKC5707

Hibrid odlične reakcije na stres u periodu cvetanja, koji će vas sa povećanjem gustine u dobrim proizvodnim uslovima iznenaditi prinosom sa niskim sadržajem vlage. Snažan početni porast preporučuje ovaj hibrid za ranije rokove setve. DKC5170 ima snažno i fl eksibilno stablo sa dobrom tolerantnošću na fuzarijum. Uvek dobra oplodnja pruža mu stabilnost u proizvodnji. Ovaj hibrid spada u grupu „Ear fi x“* hibrida i za postizanje visokih prinosa zahteva oko 75.000 biljaka u žetvi.

* gustina setve ne utiče na veličinu klipa, klip je približno iste veličine pri ređoj i gušćoj setvi

Ukoliko imate parcelu dobrog kvaliteta zemljišta i niste sigurni hoćete liusev skidati u zrnu ili u klipu, DKC6089 je odličan izbor za vas. Visoko prinosan hibrid u FAO grupi 600. Biljka je robusna, a stablo je jako i elastično spremno da podnese visok prinos. Klip je velik sa duboko usađenim zrnom. Kao tipičan„Ear-fi x“ hibrid za ostvarivanje potencijala prinosa zahteva preko 70.000biljaka/ha u žetvi.

Jedan od prvih DEKALB hibrida na tržištu Srbije DKC5143 je postao standardni hibrid u regionima sa manje povoljnim uslovima gajenja. Osobina zbog koje DKC5143 opstaje na tržištu je adaptabilnost na najrazličitije uslove gajenja, kao i stabilnost prinosa sa niskim sadržajem vlage. DKC5143 pokazuje veoma male oscilacije u odnosu na vremenske uslove kao i tipove zemljišta i nivoe ulaganja Hibrid spada u grupu „Ear fl ex“* hibrida, tako da mu je za postizanje visokih prinosa dovoljan sklop ispod 75.000 biljaka/ha.

* gustina setve utiče na veličinu klipa, pri ređem sklopu dolazi do povećanja klipa

1. Visok potencijal za prinos - odličan randman zrna po klipu!

2. Brzo otpuštanje vlage omogućava: • raniju berbu • više vremena za pripremu zemljišta za sledeći usev • sprečava gubitke na polju

3. Berač lako “čisti” klipove!

4. Jaka stabljika omogućava beraču lakši rad – berbu!

Značajne informacije:

DKC5143, DKC5170, DKC6089, DKC5707 su hibridi dvostruke namene – mogu se skidati u zrnu ili u klipu. Svi DEKALB hibridi kukuruza odlikuju se brzim otpuštanjem vlage, tako da prilikom berbe u klipu obratiti pažnju na nivo vlage.

Optimalan nivo vlage za berbu u klipu iznosi 24-26%, koja se kod ranih hibrida u godini sa prosečnom količinom padavina može očekivati već početkom septembra.

Zahvalni su za čuvanje u košarama / čardacima. Izuzetno lako seberu!

Posebna napomena:UKOLIKO VLAGA PADNE ISPOD 23% MOŽE SE OČEKIVATI POJAČANO KRUNJENJE TOKOM BERBE. U TOM SLUČAJU VAM PREDLAŽEMO DA SAČEKATE DA VLAGA PADNE I DA OVE HIBRIDE ISKOMBAJNIRATE UZRNU.

Ovaj hibrid se preporučuje za intenzivne uslove proizvodnje uz primenu pune agrotehnike, pogodan za uslove navodnjavanja. Biljka je bujnih listova sa snažnim i elastičnim stablom tolerantnim na lom i poleganje. Hibrid je visok sa odlično izbalansiranim odnosom između visine biljke i visine do klipa. Spada u grupu „Ear fl ex“ hibrida, tako da se u manje povoljnim uslovima može redukovati sklop bez velikog rizika za smanjenja prinosa. Za ostvarivanje potencijala prinosa zahteva 70.000 biljaka/ha u žetvi.

FAO 430

FAO 450

FAO 600

FAO 590

Prednosti DKC hibridaprilikom branja u klipu

17

AGROSVET

Zimski period u radu kom-panije Agromarket, a po-sebno sektora Stručna

služba posvećen je prenošenju zna-nja, stučnosti i razmeni iskustava sa brojnim proizvođačima širom Srbije i regiona. U tu svrhu tokom decembra, januara i februara održi se preko 250 prezentacija, od veli-kih centara do zaseoka, od prosto-rija sa „bubnjarom“ na sredini do velelepnih sala kojima prisustvuje preko 5000 učesnika.

Paralelno sa ovim, poslovnim partnerima, poljoapotekarima i vlasnicima radnji garden progra-ma se kroz centralne prezentacije pojedinih distributivnih centara predstavljaju novine u portfoliju za 2016. godinu. Ovaj tekst, uz slike predstavlja samo kratko podsećanje na zimska druženja od Subotice, Ruskog Krstura, Pačir, Kukujevca,

ZNANJE, STRUKA...↘Priredili: Dragan Đorđević, Miloš Stojanović, Miroslav Jokić, Naser Spahiu

Karavukaova, Žitišta, Selevca, Pra-hova, Prokuplja, Žitorađe, Štrpca, Gračanice, Pirota, Trebinja, Stoca, Bijeljine, Gradiške, Ulcinja, Golu-bovaca, Bijelog Polja...

„Jučer, 14. januara, je u organi-zaciji udruge Slavonsko Voće, a uz potporu općine Bizovac, održan iznimno posjećen stručni skup s voćarskom tematikom. Predava-či su bili gosti iz Republike Srbije, priznati voćarski stručnjaci i prak-tičari. Predavanja su bila izuzetno zanimljiva i voćari su imali prilike čuti novosti iz različitih voćarskih tematika.

Jedna od tema bila je i zaštita ja-buke od jabučnog savijača i kalifor-nijske štitaste uši. Temu je obradila gđa. Marija Milenković Kolundžija dipl. ing., savjetodavac. Naglasak je bio na mogućnostima uspješne kon-

trole ovih štetnika kemijskim i ne-kemijskim metodama. Zaključeno je da nam bliža budućnost, pogoto-vo imajući u vidu globalne klimat-ske promjene koje karakteriziraju izuzetno vruće proizvodne godine, donosi i sve intenzivnije populacije štetnika, pa i pojave sve većeg broja generacija, što pred voćare stavlja novi izazov u smislu postavljanja ispravne strategije zaštite od štet-nika.

Gospodin Marko Kostić, dipl. ing zaštite bilja i doktorant na geneti-ci imao je zanimljivo predavanje o upotrebi više sojeva korisnih bakte-rija i gljivica u zaštiti voćaka od po-tencijalnih patogena, kao izuzetno primjenjivoj, a što je bitno i ekološ-ki prihvatljivoj metodi borbe pro-tiv štetočinja u budućnosti. Temelj zaštite je princip inkapsulacije, tj. inaktiviranja potencijalnih patoge-

18

AGROSVET

na od strane korisnih sojeva bak-terija i gljivica, čime spriječavamo daljnji razvoj bolesti. Ova metoda bi u voćarstvu svakako mogla naići primjenu u tretmanima protiv. tru-leži, Pseudomonasa, Phytophtore, te Erwinije.

Gospodin Hrvoje Milunović je u svom nastupu na zanimljiv na-čin prikazao formiranje visoko-in-tezivnog nasada šljive u sklopu 4 x 0,75 m, gdje je sažeo svoja praktič-na iskustva i probleme sa kojima se sučio tijekom formiranja ovog mo-dernog nasada. Zaključak je da se u visoko intenzivnom uzgoju šljiva, u formi vitkog vretena, može u vrlo kratkom roku ući u visoke prinose i što je još bitnije, postići odličnu kvalitetu proizvoda. U ovakvom načinu uzgoja nešto su veći troško-vi formiranja, ali su kasnije znatno smanjeni troškovi održavanja i ber-be.

Gospođa Ines Bem dipl. ing je u svom izlaganju predstavila sustav za navodnjavanje voćaka, metodom kap po kap, gdje je naglasak stavi-la na sve veću efikasnost sustava u smislu dozacije vode i vodotopivih hraniva, koji u konačnici imaju za cilj dodati vodu i hraniva voćki u trenutku kada su joj neophodni i u količini koji su joj u određenoj feno-fazi potrebni. Dakle, ovakvim pri-stupom voćar štedi vodu i hraniva, a biljka je u svakom trenutko opskr-bljena količinama koje su joj neop-hodne za daljnji neometani razvoj. Ove prednosti se postižu primje-nom sofisticirane tehnologije. Oče-kivanja su da će kroz nekoliko go-dina i naši voćari započeti uvoditi u proizvodnju ovakove sustave koji će pomoći ostvariti veću produktiv-nost proizvodnje, i što je najbitnije, podići konkurentnost i samim time voćaru osigurati veći profit.

Zadnje, izuzetno zanimljivo predavanje, održao je renomirani

stručnjak iz područja ishrane bilja, gospodin Miloš Stojanović dipl. ing koji je u izlaganju iznio  niz novih informacija o temi fertirigacije i njene pune učinkovitosti. Zaključak je potreba da se s konvencionalne gnoidbe krutim mineralnim gno-jivima sve više prelazi na gnojidbu vodotopivim i folijarnim gnojivima kako bi biljka u fazi kada joj je to i najpotrebnije dobila hraniva koja joj trebaju u dostatnoj količini bez ispiranja ili predoziranja. Naglasak je stavljen na postizanju počet-ne idealne opskrbljenosti tla svim potrebitim hranivima i daljnjem održavanju razine istih ispravnim obavljanjem fertirigacije. Naglaše-na je i potreba za stalnom kontro-lom razine pH tla, kao ključnim faktorom pristupačnosti hraniva za biljku, kao i kontroli koncentraci-je otopljenih soli u vodenom dijelu tla (EC vrijednosti), kako bi hrani-va biljci mogla biti uvijek u pristu-pačnom obliku. Gospodin Stojano-vić je mišljenja da bi idealan odnos upotrebe hraniva prema njegovom praktičnom iskustvu bio, ako bismo 50 % potrebe hraniva dali kroz pri-mjenu krutih mineralnih gnojiva prije vegetacije gnojidbom na zali-

hu, a 40 % preko sustava za fertiri-gaciju. Ostatak od 10 % potrebnih hraniva valjalo bi primjeniti foli-jarnim putem. Može se reći da se, kako se razvija voćarstvo, sve više koristi fertirigacija i već u bližoj budućnosti možemo očekivati go-tovo potpuni prelazak na primjenu vodotopivih gnojiva, putem sustava za navodnjavanje.

Nakon ovih izuzetno zanimlji-vih predavanja, voćari su se nasta-vili družiti uz neobavezne razgovo-re o iskustvima i u proizvodnji, uz večeru i glazbu do duboko u noć. Ovo druženje svakako će svima pri-sutnima ostati u lijepom sjećanju, a udruga Slavonsko Voće ne kani na ovome stati, i već za veljaču može-mo najaviti organizaciju voćarskog skupa sa novim renomiranim go-stima predavačima iz inozemstva i RH, te aktualnim i zanimljivim te-mama“.

Naša misija se ne završava sa prolećnim danima, samo se seli u njive, voćnjake, odnosno prelazimo sa reči na dela, od teorije ka praksi.

AGROSVET

19

AGROSVET

20

AGROSVET

ZAŠTITA VOĆA OD KASNIH PROLEĆNIH MRAZEVA ↘Priredila: Bojana Stanković, dipl. inž. polj.

Posle najtoplije 2015. go-dine od kako se beleže vrednosti temperatura

vazduha, početkom 2016., svedoci smo izmenjenih vremenskih pri-lika u odnosu na očekivano vreme tokom zimskih meseci. Priča se i o globalnoj promeni klime, ili o samo incidentnoj pojavi , svejedno, ostaju nezapamćene visoke temperature u toku januara i februara uz manjak snežnog pokrivača. Neke voćne vrste su već i procvetale dok se piše ovaj tekst (rane sorte kajsija), a ostale samo što nisu krenule. Voćare brine nastupajući period i pojava mraze-va kada su voćke najosetljivije.

Uticaj temperature na voće

Životni procesi biljaka zavise od toplotnog stanja vazduha i zemljišta, variranja optimalnih, maksimalnih ii minimalnih tem-peratura. Maksimalne i minimalne temperature predstavljaju presu-dan okvir za uspevanje biljaka i njihov geografski raspored. Niske temperature su korisne u zimskom periodu za održavanje latent-nog života voćaka u toku zimskog mirovanja ali i nepovoljne zbog mrazeva koje se manifestuju u toku zimskog mirovanja ili kasnije u početnim fenofazama vegetacije.

Koje su kritične temperature za pojedine biljne organe? Na osnovu ispitivanja urađena je skala izmrza-vanja tako da temperature vazduha:

od - 1 do + 2 0C ugrožavaju za-metnute plodove,

od - 3 0C ugrožavaju otvorene cvetove,

od - 5 do - 8 0C ugrožavaju neotvo-rene pupolljke,

od - 10 0C ugrožavaju kambijum i

od - 25 0C do - 35 0C ugrožavaju neodrvenele delove stabla, apsor-ptivni deo korena čak i čitavu biljku.

Uticaj niskih temperatura na voće

Mraz je kratkotrajni pad tem-perature prizemnog sloja vazdu-ha do 0°C ili niže, i u toplom delu godine može izazvati velike štete naročito kada se radi o voćarskim kulturama. Mraz nastaje subli-macijom vodene pare na ohlađenim predmetima kad je temperatura ispod 0°C, odnosno procesima ad-vekcije, radijacije, ili istovremeno radijacijom i advekcijom.

Advekcijski mraz nastaje zbog prodora hladnog vazduha, zadrži se i po nekoliko dana, a uz to prekrije veliko područje. Upravo zbog na-vedenog, zaštita je biljaka od ad-vekcijskog mraza vrlo teška. Jedini mogući način koji se u praksi do sada pokazao delotvornim jeste orošavanje.

Radijacijski mraz nastaje kad je tokom noći vrlo intenzivno hlađenje zemljišta i prizemnog sloja vaz-duha. U najnižim delovima nekoga kraja, a zbog spuštanja ohlađenog vazduha niz obronke nastaju takoz-vana “jezera hladnog vazduha” pa po kotlinama, dolinama, uvalama i nizinama nastaju štete izazvane mrazom.

Opasnost od pojave mraza je znatno manja blizu većih vodenih površina, iznad neobrađenog zemljišta, a i na južnim obroncima. O tim okolnostima moramo voditi računa prilikom planiranja sadnje voćaka i vinove loze. Nužno je da se svaki voćar upozna sa tehnologi-jom zaštitom od mraza, te da se pravovremeno ulaže u tehnolgiju,

jer u protivnom mraz će vrlo vero-vatno, prepoloviti ili u potpunosti uništiti očekivani rod, što predstav-lja veću štetu od troškova ulaganja u tehnologiju zaštite od mraza

Uticaj mrazeva na organe i tkiva voćaka.

Oštećenje ćelija voćaka od mra-za nastaje kao posledica stvaranja kristala leda od vode iz ćelijskog soka i protoplazme ćelija biljaka. Rastom kristala dolazi do kidanja i oštećenja membrana ćelija. Usled velikog gubitka vode dolazi do taloženja proteina i poremećaja me-tabolizma i ćelija biljaka.

Oštećenja tkiva voćaka us-lovljena su anatomijom, ulogom tkiva u biljnim organima, zdrast-venim stanjem, uslovima kaljenja, prisutnošću hranljivih materija. Tkiva naglo gube sposobnost otpor-nosti prema mrazu početkom kre-tanja vegetacije. Najosetljivije tkivo je kambijum.

Smanjenje otpornosti svih tkiva prema mrazu dolazi kao posledica iznurenosti voćaka, neblagovre-menog završetka vegetacije, nedo-voljnim sadržajem organske mate-rie, neadekvatnim kaljenjem...

Povrede tkiva voćaka mogu biti različite: delimično ili potpuno cepanje, pucanje i sušenje korena, debla, grana cvetnih pupoljaka, plodova po zametanju ili u toku razvića.

U uslovima kontinentalne klime kakva je u Srbiji, imamo čestu po-javu kasnih prolećnih mrazeva koji mogu da smanje prinos voća čak i do

Stadijum razvoja biljke Kritične temperature (oC)Kajsija Breskva Šljiva

Zatvoren pupoljak -1,1 -3,9 -1,1Puno cvetanje -0,6 -2,2 -0,6Mladi, zeleni plodovi 0 -1 -0,6

Tabela 1. Kritične temperature vazduha kod vodećih voćnih vrsta u nas u zavisnosti od fenofaze razvića

21

AGROSVET

100 %. Iz tog razloga proizvođači od trenutka stvaranja plantažnog uzgo-ja voća bore se da reše taj problem.

Cvetni pupoljci voćaka spadaju u organe najosetljivije prema mrazu i često mogu delimično ili potpuno izmrznuti, naročito kod badema, kajsija, nekih šljiva, bresaka itd. Štetnost kasnih prolećnih mrazeva na pojedine voćne vrste je pre svega uslovljena fenofazom u kojoj se te voćne vrste nalaze. Ostale konti-nentalne voćne vrste kasnije ulaze u fenofazu cvetanja, pa prema tome i ređe im izmrzavaju cvetni pupoljci. Od početka kretanja veg-etacije pa do zametanja plodova u voćaka mogu od mraza stradati neotvoreni cvetovi, otvoreni cve-tovi i tek zametnuti plodovi. Kod istih sorati voćaka na otpornost mogu uticati: meteorološke prilike tokom vegetacije; načini gajenja i negovanja; stanje zrelosti drveta i količina rezervnih materija u tkivu; stepen razvijenosti pupoljka; mes-to pupoljka na grančici; debljina grančice; starost voćaka; jačina i trajanje niskih temperatura; da li su cvetovi vlažni ili suvi pri delovan-ju mraza i sl. U kontinentalnim

uslovima u Vojvodini na osnovu višegodišnjeg proseka opasnost od poznih prolećnih mrazeva postoji sve do 5. maja.

Faktori koji ukazuju na mogućnost pojave mraza.

Među faktorima koji mogu da ukažu na pojavu kasnih prolećnih mrazeva su i:

- vetar - prirodni vetrovi mešaju hladniji vazduh pri tlu sa toplijim vazduhom u inverziji iznad. Dok vetar duva pad temperature će biti veoma spor. Ova pogodnost vetrova opada noću i praćena je bržim pa-dom temperature. Kada je vetar dovoljno jak, da promeša sav vaz-duh iznad i unutar drveća, tem-peratura u voćnjaku će se povećati. Spora kretanja, manja od 6 km/h, često izazivaju prostrano mešanje. Stanje bez vetra je najpogodnija za nastanak radijacionog mraza.

- oblaci - oblačan dan, posle koga sledi vedra noć, izaziva najveći rizik od pojave mraza. Oblaci tokom dana sprečavaju Sunce da zagreva zem-ljinu površinu i ukoliko je noć vedra akumulisana toplota se brzo izrači. Mala količina oblaka tokom noći je dovoljna da spreči pojavu mraza.

Toplota koja se gubi iz voćnjaka se izračuje u dugim talasima, koji ne mogu u potpunosti da prođu kroz oblake koji sadrže vodenu paru. Ako su oblaci niski i dovoljno gusti, oni će apsorbovati izračenu energiju i vratiti je nazad do voćnjaka. Oblaci koji prolaze nad voćnjakom, tokom noći sa mrazom mogu da dovedu čak i do porasta temperature. Mali, izolovani oblaci imaju mali uticaj na pad temperature.

- tačka rosa - predstavlja temper-aturu vazduha na kojoj dolazi do kondenzacije. Niska tačka rose uka-zuje na suv vazduh, što znači da se veoma malo toplote oslobadja tokom hlađenja vazduha i kondenzacije vlage. Sve ovo vodi ka brzom padu temperature i većoj verovatnoći nastajanja mraza. Iskustvo je po-kazalo da, ukoliko tačka rose to-kom večeri predje 5,50C, tada će se višak zračenja reflektovati nazad, iz atmosfere, što će usporiti proces hlađenja i time smanjiti mogućnost nastajanja mraza. Tačka rose manja od 2,20C ukazuje na veliku mogućnost pojave mraza. Niska tačka rose ukazuje na ekstremno suv vazduh kao i na teške uslove za zagrevanje. Ona može da pred-

22

AGROSVET

hodi veoma brzom opadanju tem-perature. To može da upozori da se uključe sistemi za grejanje na vreme, posebno ako je tačka rose ispod kritične temperature. Opšti vremenski uslovi.Posebno pogodno vreme za nastanak mraza je kraj depresije, koje su praćenje razve-dravanjem i bez mogućnosti pojave kiše tokom dana, tako da su noći vedre i mirne.

Jedini način za efikasnu zaštitu biljaka od mraza jeste da se progno-za mraza obavlja posebno za svaku lokaciju, a da se zatim na tim lokaci-jama primeni neka od brojnih meto-da za zaštitu od mraza. Da bi mogla da se obavi prognoza pojave mraza u nastupajućoj noći neophodno je da se na izabranoj lokaciji, tokom dana, izmere vrednosti tempera-ture i relativne vlažnosti vazduha. Koja metoda će biti primenjena za-visi pre svega od ekonomske moći proizvođača i vrste biljaka koje se štite. Neke od najčešće korišćenih metoda su:

a) zagrevanje vazduha upotre-bom grejača na bazi nafte ili nekog drugog goriva;

b) orošavanje upotrebom rasprskivača i impaktnih sprejera;

c) mešanje vazduha upotrebom „wind” mašina;

d) zamagljivanje (zadimljavanje)

Zaštita voćaka od mraza toplim vazduhom.

Ova metoda zasnova se na pri-meni specijalog uređaja, Frostbuster koji se sastoji od plinske turbine koja zagreva vazduh. Ovaj vrlo jed-nostavni gorionik je preuzet iz avio industrije. Suprotno od primene kod aviona, on u ovom slučaju može razvijati toplinu prema našim potrebama. U slučaju Frostbus-tera, turbinu pokreće traktor preko kardana sa max. 540 o/min. Traktor mora imati min. 55 KS. Turbina nam služi za disperziju vrućeg vaz-duha po parceli. Maksimalna dis-perzija toplog vazduha je 150 m u širinu. Jednostavnost ovog sistema omogućava nam mašinu vrhunskih osobina, ekonomičan i potpuno sig-uran u radu. Potrošnja plina (pro-pan) iznosi 30-40 kg na sat. Vrlo

je važno razumjeti da radijacijski mraz hladi vazduh ispuštanjem en-ergije. U osnovi je to isti princip kao i plinski plamenik na kojem grejemo vodu ili vazduh oslobađanjem ener-gije. Radijacija se odvija konstant-no. Želimo li malo ohladiti vodu, u nju stavimo nekoliko kocki leda. Prema tome, mi možemo sprečiti hlađenje vazduha konstantnim do-davanjem toplog vazduha.

Uglavnom, Frostbuster meša određenu količinu vazduha i poleže ga po zemljištu. Topao vazduh koji izlazi iz ovog uređaja ima temper-aturu 80-100 0C na izlazu iz tur-bine. Na razmaku od 1 m od mašine je temperatura 20 0C. Dakle, nema opasnosti od oštećivanja biljaka. Topao vazduh se nakon izlaza pen-je na oko 10 metara visine i stvara neku vrstu vazdušnih vrata čime se sprečava prodor hladnog vaz-duha. Za sprečavanje radijacije vrlo je važno da mašina počinje raditi na + 0,5 0 C. Površina koju možete zaštititi od mraza varira s obzirom na položaj i oblik parcele. Mnogo je lakše zaštititi pravilno oblikovanu parcelu nego nepravilnu parcelu sa mnogo uglova.

Pre rada sa mašinom potrebno je isplanirati i označiti put kojim se vozi sa mašina. Razmak izmedu prohoda mašine ne sme biti veći od 140 m, on je obično 70-60 m. Vrlo je važno da se svakih 8-10 min vrat-ite na istu tačku sa koje ste krenuli; dakle jedan prolaz po voćnjaku ne sme biti duži od 10 min. Maksi-malna dozvoljena brzina vožnje je 8 km/h. Tokom svakog prolaza tem-peratura poraste za 2 0C, a nakon toga polako pada. Posledica toga je da temperatura nekad padne i ispod 0 0C, bez obzira na to, ako ta situ-acija ne traje duže od 10 min, nema štete na biljci. Mašina radi savršeno na temperaturama do – 5,5 0C, po rezultatima iz Belgije, a rezultati istraživanja u USA ukazuju da se zaštita od mraza uspešno sprovodi do – 7 0C. Testiranja nam govore i to da mašina dostiže svoj optimum nakon 1 sata rada. Takođe se Frost-buster može koristiti za sušenje plo-dova posle kiše.

Primitivniji, i za naše prilike najrašireniji metod je zadimljavanje:

Primenjeno blagovremeno, uz obezbeđenje gustih dimnih zavesa, dimljenje povećava temperaturu za 0,5°C do 1,5°C, što je u izvesnim slučajevima dovoljno za ostvarenje zaštite cvetova voćaka od mraza. Može se sprovoditi na primitivan način - paljenjem unapred sprem-ljenih teško sagorljivih materija, ali pri jačem mrazu ovim se ne postiže sigurna zaštita voćaka.

Zaštita voćaka od mraza veštačkom kišom (površinska irigaciona zaštita).

Pretvaranje vode u čvrsto agre-gatno stanje u procesu formiranja leda predstavlja egzotermičan pro-ces praćen oslobađanjem toplote koja može biti znatna. Na ovoj po-javi se zasniva prskanje cvetova ili zametnutih plodova voćaka vodom, u vidu što finije izmaglice, i to u kritičnom vremenu, neposredno ispod nula stepeni, pa do prestan-ka kritične temperature, da bi se svi organi zaštitili od izmrzavan-ja. Usled niske temperature voda se na svim organima voćaka koje kvasi brzo smrzava, formirajući po površini zaštitnu skramicu leda, dok unutrašnje tkivo usled oslobođene toplote (80 kalorija na 1 gram smrznute vode) pri tome nije ugroženo hladnoćom, jer se u nje-mu ne dešava smrzavanje. Pri tom, povišenje temperature je srazmer-no količini vode upotrebljene za prskanje. Prema ispitivanjima u East Maling (Engleska) u za jedan čas temperatura se povisi: sa 2 mm taloga upotrebljene vode za 20C, sa 4 mm za 3,4°C a sa 6 mm vode za 4,5°C. U praksi često nije potrebno više od 2,5-3 mm (25-30m2/l/ha/čas) pri slabijem mrazu (do-50C).

Zalivanje mora da se obavi spo-ro i u vidu najfinije izmaglice, da bi moglo trajati što duže, uz malu potrošnju vode. Očigledno da se dužim prskanjem i potrošnjom većih količina vode može postići zaštita i pri znatno nižoj temper-aturi, čak i pri mrazu od -100C, što se ne može ostvariti na druge načine. Prskanje treba početi kada temperatura oko cvetova padne na 00C. Ranije prskanje je nekorisno jer se neće formirati led, a toplota se oslobađa samo pri formiranju

23

AGROSVET

leda. Medutim, sa prskanjem se ne sme ni zakasniti. I za kraj, važno je napomenuti da se za sve vreme trajanja mraza prskanje cvetova ne sme prekinuti (nepovoljan je prekid preko 3-4 minuta).

Zaštita voćaka od mraza biološkim preparatima.

Nastojeći da pomogne proizvođačima da u borbi protiv izmrazavanja voća CropAid ltd., u saradnji sa renomiranim stručnim timom na čelu sa Prof. Dr. Fevzi Ecevitom patentirao je preparat pod imenom Natural Plant Antifreeze, odnosno, prirodni antifriz za biljke. Preparat je prirodnog porekla i pot-puno ekološki prihvatljiv u svetu. Osnovu preparata čine bakterije Thiobacilus subspecies (T. ferrooxi-dant, T. thiooxidant, T. thioparus) i preko 60 minerala koji se i inače na-laze u našem prirodnom okruženju. Zbog specifičnog mahanizma de-lovanja bakterija i efekti primene su višestruki. Primena preparata u toku sezone omogućuje neke po-voljnosti za biljke. U toku sezone rasta, primena NPA omogućava biljkama da proizvedu antifriz pro-teine (AFP) i antifriz amino kise-line (AAA) koje omogućavaju da biljke lakše podnesu hladne i vruće temperaturne šokove. Neke od prednosti korišćenja Natural Plant Antifreeze:

1. NPA može sniziti tačku oštećenja od hladnoće za do 7 0C.

2. Povećava se kapacitet fo-tosinteze i osmotski pritisak, bilj-ka bolje usvaja hranu i vodu, zbog boljeg iskorištena prirodnih resur-sa zemljišta smanjuje se količina bačenog đubriva, povećava se ot-pornost biljke na bolesti (ušteda na radu i pesticidima), biljka je u boljoj kondiciji i otpornija.

3. Biominerali sadržani u NPA lako se usvajaju preko lista, stabljike i korena, ubrzava se metabolizam i povećava sadržaj aminokiselina, proteina, šećera, vitanima, ulja, a naročito antifriz proteina.

Primenom NPA tri puta u pravo vreme omogućavate da biljka lakše podnese pozni mraz ponekad čak i bez gubitka u prinosu. Primer en-gleskih proizvođača kajsije poka-

zuje da je zasad tretiran NPA doneo 80-90% prinosa u odnosu na ne tre-tiran pri mrazu od -5 0 C.

Služba razvoja kompanije Ferti-co i Agroservis kompanije Agomar-keta su poslednjih godina pažnju usmerili upravo ka stvaranju proizvoda koji pojačavaju odgovor biljke na moguće stresne uslove i ublažavanje posledica mraza, a izd-vajaju se dva proizvoda:

FitoFert BioFlex – L - biostimu-lativno đubrivo nove generacije, for-mulisano kao koncentrovana sus-penzija, od komponenata prirodnog porekla, ekstrata algi, amino i or-ganskih kiselina, koje omogućavaju biljkama da se adaptiraju na niske temperature, stvarajući u biljnim sokovima i „antifriz“ amino kise-line. Namenjen je za folijarnu pri-menu i najbolje je primenjivati ga početkom vegetacije do formiranja plodova. Uspešno neultrališe ili ublažava dejstvo različitih faktora stresa za biljke (niske i visoke tem-perature, suša, oštećenja , pesti-cidi..). FitoFert BioFlex-L takođe aktivira i i proizvodnju biljnih hor-mona, što pozitivno utiče na pri-nos, kvalitet i uniformnost plodova, bolju transportabilnost kao i duži period čuvanja.

U slučaju najave niskih tempera-tura, preparat FitoFert BioFlex-L nabolje je primeniti kada su cvetni pupoljci u fazi kretanja i još uvek obavijeni čašičnim listićima, pa tretman ponoviti za 7-10 dana, da bi se smanjio rizik od izmravanja u dozi od 2 – 3,0 litra po hektaru.

Pored ove namene, FitoFert BioFlex-L se preporučuje i nakon

berbe zbog toga što aktivira proiz-vodnju fitohormona koji utiču na bolju diferencijaciju cvetnih pupol-jaka za narednu godinu.

Drugi preparat koji se može ko-ristiti u smanjenju posledica mraza kod voća je FitoFert Aminoflex, specijalizovano biostimulativno đubrivo na bazi slobodnih (L) kise-lina i primenjuje se u stresnim us-lovima ( hladnoća, niske i visoke temperature, oštećenja...). Ima izuzetno izraženu antistres ak-tivnost, kao i stimulaciju aktivnosti enzima i regulacija ishrane biljaka. Produkcija aminokiselina kod bil-jaka u svim stresnim uslovima je značajno smanjena, tako da se pri-menom FF Aminoflex nadoknađuje njihov nedostatak i biljka nastavlja normalan rast i razviće, jer ami-nokiseline učestvuju u izgradnji ćelijske strukture, sintezi hlorofila, otvaranju stoma, oplodnji kao i u mnogobrojnim enzimskim procesi-ma. Folijarno se primenjuje u dozi od 2-3 l/ha tretmanima u vreme stresnih perioda .

No ipak se nadamo da će tem-perature ostati u granicama koje obezbeđuju optimalne uslove za na-josetljivije fenofaze u razvoju voća, cvetanje i formiranje plodova i da neće doći do pojave mraza.

24

AGROSVET

SUZBIJANJE KOROVA U USEVU KROMPIRA ↘Priredio: Igor Šćekić, dipl. inž. polj.

Za suzbijanje korova u krom-piru postoji širok izbor her-bicida. Izbor herbicida, od-

nosno njihovih kombinacija zavisi:

- od vremena proizvodnje, odno-sno da li se krompir uzgaja kao mlad ili kasni krompir

- od vremena zagrtanja (jedno-vremeno pri sadnji, odmah posle sadnje, uoči nicanja ili posle nicanja)

Period gajenja mladog krompira je kratak. Često se nakon njegovog vađenja u istoj godini gaji neka dru-ga povrtarska vrsta, najčešće kupu-snjače. Za preporuku je da se u nje-mu ne primenjuju herbicidi.

Tehnološki zreo, kasni krompir ima dugu vegetaciju, pa je zbog toga potrebno pravilnim izborom herbi-cida, najčešće njihovim kombinaci-jama, obezbediti da usev bude što duže čist od korova. Najširu prime-nu imaju herbicidi na bazi Metribu-zina kao što je Sencor plus upravo zbog svog dugog delovanja. Na koro-ve deluje pre i posle njihovog nica-nja, a može se primeniti pre i posle nicanja krompira (samo u sortama tolerantnim na Metribuzin).

Herbicid Sencor Plus suzbija ve-liki broj najvažnijih korovskih vrsta

kao što su gorušica (Sinapsis arven-sis), štir (Amaranthus spp.), pepelju-ga (Chenopodijum album), ambrozi-ja (Ambrosia artemisiifolia), tatula (Datura stramonium). Veoma slabo deluje ili ne deluje na pomoćnicu (Solanum nigrum), prilepaču (Gali-um aparine) i čičak (Xanthium stru-marium). Sa stanovišta primene her-bicida u odnosu na vreme zagrtanja, najbolje je da se zagrtanje obavi pri sadnji ili odmah nakon sadnje, a svakako pre primene herbicida. Sva-ka mehanička obrada posle primene herbicida remeti herbicidni film na površini zemljišta, pa korovi mogu nesmetano da niču. Kod kasnijeg zagrtanja krompira pri njegovom ni-canju ili nakon nicanja uništavaju se ponikli korovi, što je veoma značaj-no u proizvodnji mladog krompira, jer se tu izbegava primena herbicida.

Sa primenom herbicida Sencor plus u dozi 0,75 - 1,25 l/ha i herbi-cida Linar (Linuron) 1,8 – 2,0 l/ha ne treba žuriti. Najbolje je sačekati da se zemljište slegne i korovi počnu da niču. Preparat Sencor plus se ve-oma dobro kombinuje sa herbicidom Pendistop (Pendimetalin). Prepo-ručena kombinacija Sencor plus 0,5 l/ha + Pendistop 4,0 l/ha je veoma dobra na terenima gde nema značaj-

ne pojave pomoćnice. Herbicid Pen-distop veoma dobro deluje na mu-harike, divlji sirak iz semena, štir i pepeljugu. Tamo gde se srećemo sa pomoćnicom preporuka bi bila kombinacija Sencor plus 0,5 l/ha + Mont ili Mont 960 1,2-1,4 l/ha. Her-bicid Mont/Mont 960 veoma dobro deluje na muharike, štir, pomoćnicu i galinsogu tj. konicu.

Posle nicanja krompira i korova najčešće se primenjuje herbicid Sen-cor plus i to u dozama 0,5-0,75 l/ha. U praksi te doze su značajno niže i kreću se 0,25 - 0,35 l/ha, pri uzrastu krompira 5 - 10cm, a korovi 2-3 cm visine (samo u sortama tolerantnim na metrbuzin). Bentamark (Benta-zon) herbicid koji se koristi pri uzra-stu krompira 10 do 15 cm u dozama 2-3 l/ha. U praksi se teži da njegova primena bude u početnim fazama porasta korova (kotiledoni-prvi par listova). Tada su doze značajno niže 1,2-1,5 l/ha. Preparat Bentamark dobro suzbija čičak, prilepaču, a je-dino mada ne tako dobro rešenje za suzbijanje palamide. Herbicid Ri-mex (Rimsulfuron) iako mu je glav-na primena u kukuruzu, se može koristiti i u krompiru pri uzrastu krompira 5-20 cm. Pored divljeg sir-ka kako iz semena tako i iz rizoma dobro suzbija muharike, štir, pepe-ljugu i samonikli suncokret. Koristi se uz okvašivač Imox u koncentra-ciji 0,1%.

Za suzbijanje jednogodišnjih i višegodišnjih travnih korova pri-menjuju se herbicidi: Kletox (Kle-todim) u dozama 1,0 l/ha za jed-nogodišnje travna korove, a za višegodišnje 1,5-2,0 l/ha. Herbicid Targa super (Kvizalofop-p-etil) u dozama 1,0 l/ha za jednogodišnje travne korove, a za višegodišnje 1,5 – 2,0 l/ha, a Floyd (Fluazifop-p-bu-til) u dozama 0,8 - 1,0 l/ha za jedno-godišnje travne korove, a 1,3 l/ha za višegodišnje.

Zaštita useva krompira od ko-rovskih biljka je osnov da bi se to-kom vegetacije sama gajena biljka, krompir, mogla da pruži uspešniji odnosno adekvatan odgovor izazo-vima koji je očekuju u vidu bolesti tipa plamenjača, crna pegavost, vi-roze, štetnih insekata kao što su vaši, zlatica, moljac... A kao pomoć u rešavanju ovih problema na raspola-ganju su i Ridomil Gold MZ, Sigu-ra, Queen, Balear, Hillan, Dithane DG Neo Tec, Funguran OH, Afi-nex, Coragen...

Ali, najpre korovske biljke.

25

AGROSVET

Vaš dugogodišnji verni saveznik!

Protektivni i kurativni fungicid

Ridomil Gold® 68 WG je sistemični fungicid, sa protektivnim i kurativnim delovanjem, za suzbijanje plamenjače (Phytophtora infestans) i crne pegavosti (Alternaria solani) krompira i paradajza, plamenjače vinove loze (Plasmopora viticola), i plamenjače maline (Phytophthora fragariae var. rubi).

26

AGROSVET

27

AGROSVET

28

AGROSVET

USPOSTAVLJANJE KONTROLNOG TESTIRANJA PRSKALICA I OROŠIVAČA U REPUBLICI SRBIJI ↘Priredio: Doc. dr Aleksandar Sedlar-Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Kontrolno testiranje pr-skalica i orošivača u Republici Srbiji (RS) je

zakonska obaveza još od 1999. go-dine. Međutim, iako to Pravilnik o pružanju usluga u zaštiti bilja predviđa kao obavezu već 16 go-dina, ovaj sistem nije implementi-ran zbog izuzetno teške situacije u privredi, uključujući i poljoprivre-du, u kojoj se u prethodnom periodu nalazila RS. Za sada se u RS obavi između 30 i 50 inspekcija godišnje i to je rezultat rada Centralne labo-ratorije za kontrolu tehnike za ap-likaciju pesticida Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, koja je od 2006. godine opremljena i operativ-na za obavljanje poslova kontrolnog testiranja prskalica i orošivača u skladu sa zahtevima aktuelnih ev-ropskih normativa, direktiva i ko-mercijalnih standarda. U najvećem broju, kontrolno testiranje zahteva-ju proizvođači koji imaju uvedene različite komercijalne standarde u oblasti poljoprivredne proizvodnje, kao što je Global GAP ili ISCC stan-dard.

Prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine u RS evidentiran je broj od 138.042 traktorskih prskali-ca. Precizni i sigurni podaci o broju orošivača ne postoje ali se u odno-su na strukturu zasada i površina pod voćnjacima i vinogradima, pretpostavlja da je njihov broj oko 13.000.

Kako bi implementirala sistem kontrolnog testiranja ovako velikog broja mašina za aplikaciju pesti-cida, a imajući u vidu i otvaranje pregovora za pristupanje Evropskoj uniji (EU), RS je utvrdila akcioni plan, kojim su utvrđene institucije i aktivnosti za uspostavljanje sistema kontrolnog testiranja mašina za ap-likaciju pesticida do kraja 2016. go-dine. Akcioni plan se implementira preko tvining projekta „Implemen-tacija održive primene sredstava za zaštitu bilja i uspostavljanje sistema redovne tehničke kontrole uređaja za primenu pesticida“ (SR12/IB/AG/01), koji se finansira od strane EU u okviru IPA 2012. i u kome je RS tvining partner Ministarstvo

poljoprivredne, prehrambene i šumarske politike Republike Italije.

Pored revizije i izrade novih propisa u oblasti kontrolnog testi-ranja uređaja za primenu pesticida u okviru ovog projekta izvršena je i obuka 42 ovlašćena kontrolora.

Deo ovog projekta jeste i nabavka opreme za potrebe kontrole uređaja za aplikaciju pesticida, kojom je 31 regionalna mobilna stanica u pot-punosti oprema za obavljanje po-slova kontrolnog testiranja u RS.

Predmet testiranja i oprema koja će se koristiti

Kontrola traktorskih prskalica i orošivača, kao najčešće korišćenih uređaja, u skladu sa važećim ev-ropskim normativom za kontrolu prskalica i orošivača u upotrebi (EN 13790) podrazumeva 60 različitih zahteva koji svaki uređaj za pri-menu (aplikaciju) pesticida mora da ispuni. Ono što je najbitnije jeste:

-kontrola rada pumpe

-kontrola rada mešalice

-kontrola rada rasprskivača

-kontrola rada manometra

Pored navedenog kontroliše se još stanje sprovodnih cevi, stanje rezervoara, filtera ...

Za pomenute kontrole mora da se koriste baždarena merila. Pumpe koje po svom protoku odstupaju za više od 10 % u odnosu na nominalni protok ili ne odgovaraju potrebama mašine treba da se reparariju ili zamene.

Mešalica koja u svakom momen-tu vraća na mešanje 5 do 10 % od nazivne zapremine rezervoara sma-tra se dobrom. Tridesetjedna (31) mobilna stanica u Srbiji opremljena je sa turbinskim merilom protoka belgijskom proizvođača AAMS-Sal-varani, slika 1.

29

AGROSVET

Slika 1. Merilo protoka pumpe (Čelarevo, 2009)

Merilo protoka pumpe poseduje u svom sastavu digitalni displej za očitavanje protoka pumpe. Radni opseg mu je od 5 – 400 l/min, a pri-tisak 25 bar.

Kontrola kvaliteta rasprskivača podrazumeva kontrolu kapa-citeta rasprskivača i kontrolu poprečne distribucije. Merilo ka-paciteta rasprskivača može biti elektronsko namenjeno za prov-eru pojedinačnog protoka, sl. 2a, ili je namenjeno za istovremenu proveru protoka svih rasprskivača, sl. 2b, što je bitno kod kontrole orošivača. Pojedinačno merilo poseduje adaptere za sve tipove rasprskivača i memorijsku jedini-cu za skladištenje 1000 podataka.

Slika 2a. Elektronsko merilo pojedinačnog kapaciteta rasprskivača (Novo Miloševo, 2011)

Slika 2b. Mehaničko merilo protoka većeg broja rasprskivača

Kontrola poprečne distribucije u nekim evropskim zemljama se ne sprovodi, međutim različita ispiti-vanja su pokazala da ona predstav-lja možda i najvažniji segment ispi-tivanja jer je upravo ona pokazatelj ravnomernosti raspodele pesticida. Za ispitivanje poprečne distribucije koristi se sprej skener prikazan na slici 3. Sve stanice u Srbiji posedu-je merila protoka i sprej skener, proizvođača AAMS-Salvarani.

Rasprskivači čiji se protok povećao za više od 15% u odnosu na početnu vrednost protoka sma-traju se neispravnim i izbacuju se iz upotrebe. Koeficijent varijacije (CV) poprečne distribucije pesti-cidne tečnosti ne sme biti veći od 10% kod ispravne i podešene pr-

skalice. Kod istovremene provere protoka rasprskivača na orošivaču, razlika između ukupno izbačene količine tečnosti na levoj i desnoj strani ne sme da bude veća od 10%.

Za potrebu provere ispravnosti manometra ispitne stanice posedu-je manotester, slika 4, opsega do 25 bar.

Slika 4. Manotester (Bačka Topola, 2010)

Dozvoljeno odstupanje očitane vrednosti između repernog mano-metra i manometra koji se kontroliše je 10%. Kod nabavke manometra proizvođači treba da vode računa da je prečnik manometra minimum 63 mm, da su podeoci na skali na svakih 0,2 bar, do vrednosti 5 bar, a za veće vrednosti podeoci mogu biti u opsegu od 1 bar.

Slika 3. Sprej skener za kontrolu poprečne distribucije (Turija, 2015)

30

AGROSVET

Organizaciona šema kontrol-nog testiranja u R. Srbiji

Aktivnosti u okviru IV kompo-nennte pomenutog IPA projekta SR12/IB/AG/01, kojom koordiniše Departman za poljoprivrednu tehniku – Poljoprivrednog fakulte-ta iz Novog Sada, podrazumevaju organizovanje dobrovoljnih i bes-platnih kontrolnih provera prskali-ca i orošivača u 2015 i 2016. godini od strane mobilnih stanica koje u svom sastavu poseduju prikazanu u opremu.

Evropska Direktiva 2009/128/EC o održivoj primeni pesticida uvodi, za sve zemlje članice Ev-ropske unije, obavezu kontrole uređaja za aplikaciju pesticida u petogodišnjim ciklusima do 2020 godine, a od 2020 godine u trogodišnjim ciklusima.

U Poglavlju III, članu 8, para-grafu dva, Direktiva definiše 14. decembar 2016, kao krajnji rok da se kontrola svih uređaja za aplikaci-ju pesticida izvrši bar jednom. Srbi-ja, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i kao zemlja koja želi da izvozi svoje poljoprivredne proizvode na tržište Evropske unije mora da implementira kontrolno testiranje u svoju praksu u što je moguće kraćem roku. Aktivnos-tima na projektu SR12/IB/AG/01 stvaraju se uslovi i obaveza da se

kontrola uređaja za aplikaciju pes-ticida uspostavi 2017 godine.

Umesto zaključka

Kontrola prskalica i orošivača ima za cilj da unapredi primenu pesticida u našoj zemlji. Ispravne, dobro podešene mašine unapređuju bezbednost po zdravlje ljudi, životinja i divljači. Gubici, koje loša aplikacija pesticida proizvodi, a koji u zaštiti voćarskih kultura iznose i do 60% (od 1000 l/ha – do 600 litara završi van tretiranog objekta) pred-stavljaju veliku opasnost po životnu sredinu i značajno povećavaju troškove proizvodnje.

Često pitanje, koje postavljaju vlasnici uređaja za aplikaciju pesti-cida je cena kontrolnog testiranja. U naredne dve godine kontrolno testiranje je besplatno i na vaš poziv obučeni kontrolori će doći kod Vas.

Onog momenta kada kontrolno testiranje postane obaveza pol-joprivrednih proizvođača, cena koštanja će biti višestruko manja od finansijski gubitaka koji su po-sledica nepodešenih i neispravnih prskalica, orošivača i druge opreme za aplikaciju pesticida.

Šteta koju nanosimo svom zdrav-lju, našem zemljištu i vodotokovi-ma, kao i uopšte životnoj sredini je finansijski nemerljiva.

Poražavajući podaci o tragovima pesticida u našim poljoprivred-nim proizvodima su posledica jed-nog lošeg pristupa primeni pesti-cida, gde aplikacija istih zauzime posebno mesto. Nađene količine nesistemičnog insekticida hloripiri-fosa u vrednosti od 0.921 do 1.947 mg/kg. (MDK 0.5 mg/kg), tokom višegodišnjih ogleda u zasadima jabuka od strane autora ovog rada, su samo još jedan u nizu potvrda neophodnosti uvođenja kontrol-nog testiranja u praksu i generalno drugačijeg (održivog) pristupa pri-meni pesticida.

Poštovani proizvođači iskori-stite ove dve godine pred nama da prekontrolišete i kalibrišete svoje mašine. Pozovote ovlašćene kon-trolore, pozovite Centralnu labo-ratoriju za kontrolu tehnike za aplikaciju pesticida, Departmana za poljoprivrednu tehniku – Poljo-privrednog fakulteta Novi Sad ili posetite naš sajt www.dpt.rs.

TU SMO DA ZAJEDNO RADIMO

CENTRALNA LABORATORIJA ZA KONTROLU TEHNIKE ZA APLIKACIJU

PESTICIDA

Trg Dositeja Obradovića 8, 21000 Novi Sad, Srbija

tel: +381 21 4853363; 4853375: e-mail: ltap@polj.uns.ac.rs

Paprika se kod nas gaji na površinama oko 20.000 hektara, pretežno na otvorenom polju sa godišnjom proizvodnjom od oko 150.000

tona ploda.

Za postizanje visokih prinosa i kvaliteta ploda paprike veoma je značajna pravilna i kontinuirana ishrana tokom cele vegetacije. Prihrana se uglavnom obavlja fertigaciono kroz sisteme kap po kap, ili kroz navodnjavanje tifonima. Dobro hranjene biljke ne pate od stresova kakvi su suša, niske i visoke temperature, previše vlage, nedovoljno osvetljenje i slično, prirod-no su otporne na bolesti pa je njihova zaštita svedena na najmanju meru. Redovno navodnjavanje je od pre-sudnog uticaja u dobijanju visokih prinosa. Zemljište treba stalno da bude vlažno. U našim klimatskim us-lovima izvodi se 10-12 navodnjavanja sa 20-25 l/m2. Bolje je zalivati preko dana, po najvećoj vrućini, nego noću. Danju su zemljište i vazduh topli, kapi veštačke kiše se zagrevaju na svom putu do biljke. Ukoliko za-preti opasnost od ranog jesenjeg mraza, jedini spas je uključivanje sistema za navodnjavanje u kritičnom periodu preko noći. Isto se odnosi i na kasne prolećne mrazeve, kada treba spasiti tek rasađen usev.

Osnovno đubrenje mineralnim đubrivima - u osnovnom đubrenju zemljišta treba voditi računa o izboru formulacije đubriva. Najbolja formulacija je sa pojačanim kalijumom tipa Elixir 6-12-24, Euro-

fertil 4-10-20 ili Yara 7-12-25… Količina ovih tipova đubriva varira od 500 do 700 kg/ha u zavisnosti od hemijske analize zemljišta. Preporuka je ići sa 600 kg/ha sličnih ili istih formulacije, i uz njih dodati 200 kg/ha đubriva UREA. Ova đubriva primenjuju se pre pripreme zemljišta za sadnju paprika I to pre freziranja. Bilo bi dobro uneti ih što više u redove sadnje ako postoji mogućnost za tim. Idealno vreme unošenja je nekih tri nedelje pre sadnje paprika. Što se tiče azotnih đubriva, ako se radi prihrana az-otom u toku proizvodnje paprike onda treba raditi sa đubrivom AN i to u količini 250 do 300 kg/ha. Vreme primene prvi put u toku pune vegetacije pre cvetanja pola količine i drugi put kod zametnutih prvih plo-dova. Ako nema mogućnosti za ovom prihranom onda AN i to celu količinu treba ubaciti par dana pre sadnje paprika. Treća i najbolja prihrana AN-om je preko sistema za navodnjavanje zajedno sa prop-isanim FitoFert đubrivima u ravnomernim dozama npr., uz svako puštanje preko sistema za navodnja-vanje dodati u tank sa FitoFert đubrivima po 30 kg/ha AN-a (nekih 8 prihrana što je oko 240 kg AN-a za 1 ha površine) .

A - ISHRANA KROZ SISTEM KAP PO KAP (fertigaciona ishrana) za 1 hektar

Odmah nakon rasađivanja u prvom zalivanju ide samo starter FitoFert Kristal 10:40:10 50 kg + FitoFert Humistart 5 l. Nakon 7 dana od rasađivanja, nova generacija đubriva FitoFert Energy ROOT 5:55:10 u količini 10 kg/ha.

Nakon drugog zalivanja i prihrane startnim đubrivima ostavljamo biljku od 10-15 dana da se do-bro ukoreni bez zalivanja.

Nakon ukorenjavanja kreće prihrana kroz sistem kap po kap po sledećem rasporedu:

1. Od ukorenjavanja do prvih 25 dana (vreme tra-janja oko 15 dana):

Fitofert Energy Balans 15 kg/nedeljno

FitoFert Pepper 15,0 kg/nedeljno

FitoFert BioFlex-P 1,0 kg/nedeljno

Sva tri đubriva se mešaju zajedno i puštaju zajed-no. Treba ih u ovoj fazi pustiti dva puta na razmaku od 7 dana.

2. Od 25-55 dana vegetacije (vreme trajanja 30 dana)

AN 35,0 kg/nedeljno

FitoFert Pepper 25,0 kg/nedeljno

Fitofert Humisuper 5,0 l/nedeljno

ISHRANA CRVENE PAPRIKE U PROIZVODNJI NA OTVORENOM POLJU ↘Priredio: Miloš Stojanović, dipl. inž. polj.

Ova đubriva se mešaju i puštaju zajedno kroz sistem kap pa kap. Bilo bi dobro u ovoj fazi raditi đubriva na svakih 5-7 dana. Posebno u ovoj fazi treba dati četiri puta tj. na svakih sedam dana mešavinu đubriva Kalcijum Nitrat u dozi od 15,0 kg/nedeljno.

3. Od 55-90 dana (vreme trajanja 35 dana)FitoFert Pepper 30,0 kg/nedeljno

AN 25,0 kg/nedeljno

FitoFert HumiStart 2,0 l/nedeljno

Ova đubriva mešati zajedno i puštati ih na svakih 5-7 dana. Posebno u ovoj fazi treba dati četiri puta tj. na svakih 15 dana mešavinu Kalcijum Nitrat 10 kg/nedeljno + FitoFert pH Green 0,5 kg/nedeljno

4. Od 90-120 dana (vreme trajanja 30 dana)Kalijum sulfat 25,0 kg/nedeljno

FitoFert Pepper 10,0 kg/nedeljno

FitoFert BioFlex-P 1,0 kg/nedeljno

Ova đubriva mešati zajedno i raditi prihranu na svakih 7 dana.

5. Od 120 dana od rasađivanja u zavisnosti od stan-ja biljke odlučićemo šta dalje treba raditi.

OBAVEZNO: U svakom puštanju đubriva kroz sistem kap po kap u tank sa đubrivima dodajemo pre-parat FitoFert pH Green u količini 100 g na svaki kilo-gram đubriva koji se stavi u tank sa đubrivom.

6. Dalje nalivanje plodova i postepeno zrenje pa-prike (period od 1. do 20. avgusta.)

FitoFert Pepper 10 kg/ha +

Kalijum sulfat 20 kg/ha +

FitoFert pH Green 1,5 kg/ha

Ove količine podeliti u dva puštanja na razmaku od 7-10 dana u količinama 5 + 10 kg/ha + 0,75 kg/ha.

B - FOLIJARNA ISHRANA - važi za sve

tehnologije proizvodnje:

1. Tretman  sa preparatom na bazi bakra (Funguran-OH) posle rasađivanja FitoFert HumiStart 2,0 l/ha

2. Tretman sa preparatom na bazi bakra u intenzivnom porastu (Cuprablau Z Ultra) FitoFert Humisuper 3,0 l/ha

3. Tretman bez mešanja sa pesticidima FitoFert BioFlex - L 1,0 l/ha +

FitoFert BorMax 20 2,0 kg/ha

4. Tretman sa bakarnim preparatom (Talocuper) pred cvetanje FitoFert HumiStart 2,0 l/ha

5. Tretman u cvetanju sa sredstvima za zaštitu bilja (Penncozeb WG, Sigura, Switch 62,5 WG) FitoFert Calcium 15 3,0 l/ha +

FitoFert Aminoflex 1,0 l/ha

6. Tretman posle cvetanja u kombinaciji sa pesticidi-ma (Queen, Dithane M45, Funguran-OH,Coragen 20SC, Lepinox Plus)   FitoFert Calcium Organo 30 2 kg/ha +

FitoFert Humisuper 1,0 l/ha

7. Tretman u fazi nalivanja plodova sa zaštitom (Talocu-per, Switch 62,5 WG,Naturalis)  FitoFert BorMax 20 2,0 kg/ha +

Fitofert BioFlex-L 1,0 l/ha

8. Tretman u fazi 7-10 dana pred berbu (Switch 62,5 WG, Equation Pro, Lepinox Plus) Fitofert Calcium Organo 30 2,0 kg/ha +

FitoFert Aminoflex 1,0 l/ha

Poštovanje osnovnih principa proizvodnje pa-prike: plodored, izbor sorte, odnosno hibrida, zdravo, dezinfikovano i deklarisano seme, kvalitetan sup-strat – Terracult, i poštovanje navedenih programa ishrane i zaštite omogućiće proizvođaču profitabilnu proizvodnju, a krajnjem korisniku zdravstveno bez-bedan proizvod.

34

AGROSVET

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE ULJANE REPICE ↘Priredio: Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.

Uljana repica je rezultat spontanog ukrštanja iz-među dve biljne vrste,

Brassica oleracea L. i Brassica rapa L. syn campestris na području Sre-dozemlja, gde rastu kao deo ko-rovske flore. Smatra se da je poče-

tak njenog korišćenja kao ratarske kulture 16. i 17. vek. Zbog velike mogućnosti korišćenja proizvoda prerade uljane repice, prvenstveno njenog ulja, povećala se njenu pro-izvodnju i značaj, tako da je u po-slednjoj deceniji treća uljana biljka

u svetu. Istorija njenog gajenja je mnogo duža jer je bila poznata još 4000 godina pre n.e. Osim ozimih i jarih sorti, koje se koriste za do-bijanje ulja, postoje i sorte velike vegetativne mase za ishranu doma-ćih životinja. U savremenoj poljo-privrednoj proizvodnji zastupljene su, gotovo isključivo, sorte ’00’ tipa, bez eruka kiseline u ulju i niskog sadržaja glukozinolata u semenu.

Proizvodnja uljane repice u ce-lom svetu doživljava porast, sezone 2000. je proizvedeno 39,5 miliona tona, a sezone 2011. - 62,5 miliona, dok 2013. godine 72,5 miliona tona, kod nas takođe raste proizvodnja iz godine u godinu. Najveći svet-ski proizvođač je Kanada sa 17,9 miliona tona 2013. godine. Najveći svetski izvoznik je Indonezija, pa Malezija. Najviše se koristi za pro-izvodnju maziva za mašinsku in-dustriju, zatim za ishranu stoke i u manjem delu kao ulje za ljudsku ishranu. Još jedna korist od uljane repice je ta što je dobra paša za pče-le i dobra je medonosna biljka, daje oko 50 kg/ha meda.

Tabela 1.- Pregleda ostvarene proizvodnje uljane repice u svetu u periodu 1965-2013.Država 1965 1975 1985 1995 2000 2005 2007 2009 2011 2012 2013

Canada 0.5* 1.8 3.5 6.4 7.2 9.4 9.6 11.8 14.2 15.4 17.9

China 1.1 1.5 5.6 9.8 11.3 13.0 10.5 13.5 13.4 14.0 14.4

India 1.5 2.3 3.1 5.8 5.8 7.6 7.4 7.2 8.2 6.8 7.8

Germany 0.3 0.6 1.2 3.1 3.6 5.0 5.3 6.3 3.9 4.8 5.8

France 0.3 0.5 1.4 2.8 3.5 4.5 4.7 5.6 5.4 5.5 4.4

Australia <0.007 <0.06 0.1 0.6 1.8 1.4 1.1 1.9 2.4 3.4 4.1

Poland 0.5 0.7 1.1 1.4 1.0 1.4 2.1 2.5 1.9 1.9 2.7

Ukraine <0.007 <0.06 <0.03 <0.1 0.1 0.3 1.0 1.9 1.4 1.2 2.4

United Kingdom <0.007 0.06 0.9 1.2 1.2 1.9 2.1 2.0 2.8 2.6 2.1

Czech Republic 0.07 0.1 0.3 0.7 0.8 0.7 1.0 1.1 1.0 1.1 1.4

Russia N/A** N/A N/A 0.1 0.1 0.3 0.6 0.7 1.1 1.0 1.4

United States <0.007 <0.06 <0.03 0.2 0.9 0.7 0.7 0.7 0.7 1.1 0.9

Romania 0.01 0.02 0.04 0.04 0.1 0.1 0.4 0.6 0.7 0.2 0.7

Denmark 0.05 0.1 0.5 0.3 0.3 0.3 0.6 0.6 0.5 0.5 0.7

Belarus N/A N/A N/A 0.03 0.07 0.1 0.2 0.6 0.4 0.7 0.7

Lithuania N/A N/A N/A 0.02 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.5

Hungary 0.008 0.1 0.1 0.1 0.2 0.3 0.5 0.6 0.5 0.4 0.5Ukupno 5.2 8.8 19.2 34.2 39.5 46.4 50.5 61.6 62.5 64.8 72.5

* proizvodnja u milionima tona (FAO 2014)**nije gajena

35

AGROSVET

Što se tiče morfologije potrebno je znati da je koren znatno slabije razvijen od nadzemne mase. Prosti-re se do dubine od 1m i slabe je usi-sne moći. Pošto se rano odnosi sa parcele u dobroj meri zaobiđe viso-ke temperature i sušu. Najveće po-trebe za vodom ima u semptembru i oktobru i u drugoj polovini marta i početkom aprila, suše u tom perio-du mogu napraviti velike probleme.

Proizvodnja je prilično jedno-stavna, a prihod dobar. Najbolji predusevi su strnine zbog ranog skidanja useva i dovoljno vremena za kvalitetnu primenu zemljišta. Idealno bi bilo posle skidanja str-nina izvršiti garenje na 10-15 cm, najčešće sa tanjiračom. U poslednje vreme često je garenje zemljišta sa mašinama za redukovanu obradu tipa „Discordon“, „TopDown“, … koja u jednom prohodu rade podri-vanje, tanjiranje, spremanje i valja-nje (Kembridž valjci). (Sl. 1 i 2).

Često se i osnovna obrada radi sa tim mašinama koje imaju brojne prednosti (više operacija u jednom prohodu,manja potrošnja goriva, manje rada...) ali ima i nedostataka (slabije prevrtanje zemljišta i zao-ravanje žetvenih ostataka, obično veća zakorovljenost uskolisnim ko-rovima naredne godine). Oranje bi trebalo uraditi 30-tak dana pred setvu i odmah uraditi „zatvaranje“ brazde da bi se sprečio gubitak vla-ge i sleglo zemljište. Predsetvena priprema treba da bude kvalitetna, ne bi trebalo da ide odmah posle oranja jer ostaju vazdušni džepovi u zemljištu. Sitno seme uljane re-pice zahteva i fino usitnjen setveni sloj zemljišta.

Đubrenje treba raditi prema po-trebama useva (treba imati u vidu da su potrebe znatno veće od izno-šenja prinosom) i sadržaju hraniva u zemljištu. Tako, 100 kg prinosa iznosi 4-6 kg N, 3-4 kg P, 6-10 kg K.

Najveći uticaj na prinos ima azot, a na kvalitet zrna fosfor. Za prinos od 3 t/ha potrebno je biljci obezbediti 210 kg N, 80 kg P i 300 kg K. Svakih dodatnih 0,5 t/ha prinosa zahteva dodatnih 30 kg/ha azota, do prino-sa od 5 t/ha. Ukupnu količinu PK đubriva i 1/3 azota treba primeniti pred osnovnu obradu, a ostatak azo-ta na proleće kao prihranu. Ispiti-vanja u Velikoj Britaniji su pokazala da primena 40 kg/ha azota u cveta-

nju dovodi do povećanja prinosa za 0,25 t/ha ali i do smanjenja sadržaja ulja za 0,9 % što zajedno iznosi po-većanje prinosa za 0,2 t/ha. Uljana repica najintezivnije usvaja azot do faze cvetanja, posle čega se usva-janje naglo smanjuje. Tada dolazi do intezivne translokacije azota i ugljenih hidrata unutar biljke. Da bi se postigao optimalni GAI od 3,5 (indeks zelene površine) u cvetanju i nalivanju, za svaku jedinicu je po-trebno 50 kg azota tj. 3,5 x 50 = 175 kg/ha azota. Razvijenost biljaka se obično meri indeksom zelene po-vršine (GAI-green area index), koji u suštini predstavlja odnos zelene biljne mase (nadzemni deo) i povr-šine koju biljka pokriva, tj zelena biljna masa u kg pomnožena sa 0,8. Uljana repica koristi azot iz đubriva sa efikasnošću od 60 % dok mine-ralizovani azot iz zemljišta koristi sa čak 100% efikasnosti. U svetu se sve češće u makroelemente ubraja i sumpor čiji je sadržaj u zemljištu (na svetskom nivou) tokom 80-tih godina značajno smanjio.

Nega useva. Najbolji predusevi su mahunarke i strna žita. Setva se obavlja od 20 avgusta - 20 septem-bra. Prerana kao i prekasna setva deluju loše na razvoj uljane repice. Rana setva izaziva veći razvoj nad-zemne mase i postoji mogućnost od izmrzavanja useva, dok kasna setva dovodi do formiranja nedovoljno ra-zvijenog useva koji u zimu ulazi kao loše pripremljen i takođe osetljiv na izmrzavanje. U Bugarskoj postoji praksa sejanja uljane repice čim se stvore uslovi za kvalitetnu setvu, čak i početkom avgusta, pri čemu se u jesenjem i prolećnom perio-du uvek vrše tretiranje određenim fungicidima na bazi Triazola koji blago zaustavljaju porast nadzemne mase na čiji račun se koren inteziv-nije razvija te biljka spremnija ulazi u zimu. Optimalan sklop u setvi je 55-65 biljaka/m2 da bi u žetvi bio 50-55 biljaka/m2. Međuredni raz-mak pri setvi je 25 cm, a dubina se-tve do maksimalnih 2,5 cm.

36

AGROSVET

U suvljem zemljištu je posle se-tve potrebno obaviti valjanje, zbog podizanja kapilarne vlage iz dubljih slojeva u zonu semena, a u slučaju duže suše potrebno je i zalivanje. Tokom jeseni se kao problem (sko-ro pa redovno) može javiti repiči-na lisna osa, Athalia colibri (Sl. 3.). Pagusenice koje prave glavne štete su tamno zelene boje dok na kraju postaju crne, dužine su oko 2 cm.

Kada se masovno jave izazivaju golobrst koji u pojedinim slučaje-vima može biti toliko jak da dovodi do preoravanja useva. Najveće šte-te prave u oktobru pogotovo ako je u septembru i oktobru suvo i toplo vreme. Kritična brojnost je 50 pa-gusenica po m2 i to dok su u ranijim razvojnim stadijumima ali tretira-nje se u praksi obično izvodi znatno ranije.

Buvači, Psylliodes spp., Phyllotre-ta spp. (Sl. 4.) su mali insekti do 0,5 cm tamnoplave ili tamnozelene boje (zavisno od vrste) metalnog sjaja.

Najveće štete pričinjavaju mla-dom usevu od nicanja do prvih pra-vih listova. Naročito im pogoduje toplo i suvo vreme u septembru. Kritična brojnost je 2 imaga (odra-sla insekta) po m2 ili kad se po duž-nom metru pronađe 1 buvač. Naj-važnija štetočina uljane repice je sjajnik, Meligethes aeneus koji izlazi iz zemljišta pri nižim temperatura-ma od 8-100C. Najveće štete nastaju upravo kod rane pojave repičinog sjajnika kada se uljana repica nalazi u fazi formiranja cvetnog pupoljka kada buše pupoljke i izgrizaju unu-trašnjost. Nakon otvaranja cvetova više ne prave štete jer se hrane po-

Repičina lisna osa, Athalia colibri

lenom. Štete još prave surlaši, ruta-va buba … Navedeni insekti se efi-kasno suzbijaju sa insekticidima iz grupe piretroida: Vantex 0,06 l/ha, Cythrin 250 EC 0,25 l/ha ili Nure-lle D, odnosno Despot u dozi od 1 – 1,3 l/ha.

S obzirom da dugo cveta i do-zrevanje je neujednačeno i dugo te određivanje pravog momenta žetve nije lako. Žetvu treba započeti kada se lišće suši, stabljika menja boju u žućkastu, a mahune poprimaju žu-tosmeđu boju i pucaju. Česta pre-poruka je desikacija repice 7 – 10 dana pred žetvu zbog ujednačenog dozrevanja. Za tu namenu se mogu koristiti preparati Basta 15 u dozi 2,5 - 3,5 l/ha i Diqua top 2 - 2,5 l/ha. Žetva se vrši žitnim kombajni-ma (sa odgovarajućim adaptacija-ma).

Prvi redovi ovog teksta su upra-vo poziv proizvođačima da gajenje uljane repice u našoj zemlji bude prošireno na veće površine, a teh-nologija u daljem tekstu priprema da to već od leta-jeseni 2016. godi-ne, to i ostvare.

Buvač, Psylliodes spp., Phyllotreta spp.

37

AGROSVET

38

AGROSVET

U zdravom voću,zdrav duh

Predstavljamo vam novo rešenje za efikasno suzbijanje najznačajnijih bolesti u zasadima jabuke, višnje i vinove loze.

Bayer d.o.o.Omladinskih brigada 88b, 11070 Novi Beograd 011 20 70 252, www.bayercropscience.rs

39

AGROSVET

SA AGRARNIH MERIDIJANA ↘Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Kinezi grade najveću svetsku mlečnu farmu sa 100.000 krava

Kina gradi najveću mlečnu farmu u svetu sa 100.000 krava koja će snadbevati Rusiju, prenosi Daily Mail . Ogromna farma u gradu Mudanjiangu imaće 60.000 krava više nego trenutno najveća svetska farma China Modern Dairy Holdings Ltd., koja se takođe nalazi u Kini. Investicija Russia Severny Bura i China Zhongding Dairy Farminga, koji zajedno kreću u ovaj projekt, vredna je milijardu yuana. Potpisan je i prvi sporazum o zaku pu 115.000 ha u ruskoj regiji Transbaikal za proizvodnju stočne hrane. Mansel Raymond, predsednik udruženja Copa-Cogeca, krovne organizacije evropskih poljoprivrednika, rekao je da su kinesko-ruski poduhvat zabrinjavajući signal za evropske proizvođače mleka.

Italijani na tronu, pomogli im Amerikanci

Italija je prošle godine bila najveći izvoznik i proizvođač vina na svetu, a SAD najveći potrošač italijanskog vina. “Danas je svaka peta izvezena flaša vina proizvedena u Italiji, zem lji najvećem izvozniku vina na svetu”, navodi se u saopštenju italijanske poljoprivredne asocijacije Koldireti. Italija je prošle godine izvezla vino u vrednosti od 5,4 milijarde dolara što je povećanje od 575 odsto u proteklih 30 godina, pokazali su rezultati studije, koja je

istraživala oporavak ovog sektora od skandala sa metanolom iz 1986, kada je jedna porodična kompanija, u želji da poveća procenat alkohola u vinu, dodala metanol, što je na kraju uzrokovalo smrt 23 osobe i trovanje desetina ljudi.

Zbog ruske zime, svetu manje pšenice

Svetska proizvodnja pšenice će u 2016. pasti za 1,4 odsto, zbog suvog vremena koje će prouzrokovati smanjenje postavljan ja zasada tokom zimskog perioda. Proizvodnja će pasti zbog manje zasada u Ruskoj Federaciji i Ukrajini, prema izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). FAO je u svojoj prvoj prognozi žetve pšenice u svetu u 2016. go dini, procenio da će ukupna proizvodnja iznositi 723 miliona tona, što je oko 10 miliona tona ispod prošlogodišnje rekordne proizvodnje, navodi se u saopštenju ove organizacije. Sa druge strane, Kina i Paki stan će, kako se dodaje, evidentirati gotovo rekordnu žetvu pšenice, uz očekivani oporavak proizvodnje u Indiji.

Mlekari Bugarske u organizova-nom štrajku

Bugarski mlekari izašli su na ulice i zahtevaju bolju kontrolu uvoza mleka i mlečnih proizvoda. Oni su započeli nacional ni štrajk koji će prema njihovim rečima trajati do rešavanja njihovog zahteva. Glavni zahtev je kontrola uvoza mleka, mlečnih proizvoda i sirovina u

zemlju te eliminacija nedoz voljenog uvoza proizvoda mlečne industrije. “Blokiraćemo celu zemlju jer do sada nije bilo dovoljno efikasnih kotrola od strane države po pitanju uvoza mleka i mlečnih proizvo-da. Blokiraćemo granične prelaze i za 24 sata ćemo pokazati kako “nedozvoljena” roba iz Nemačke, Francuske, Mađarske i drugih zemalja ulazi u Bugarsku”, istakao je Bojko Sinapov iz Nacionalnog udruženja uzgajivača.

EU grčkim poljoprivrednicima: Vratite subvencije

Evropski sud pravde naložio je grčkim poljoprivrednicima da vlastima u Atini vrate 425 miliona evra dobijene pomoći. Prema najnovijoj presudi, sredstva dodeljena poljoprivrednici ma su u suprotnosti sa propisima o zaštiti konkurencije, zbog čega moraju biti vraćena. Ovaj slučaj datira još iz 2009. godine kada je 800.000 grčkih poljoprivrednika dobilo državnu pomoć posle loših vremenskih prilika. Evropska komisija, kao antimo nopolski organ EU, proglasila je kasnije dodeljena sredstava kao nezakonite državne subvencije. Od grčkih poljoprivrednika će se zahtevati da u proseku vrate oko 500 evra po poljoprivrednom domaćinstvu, navodi se u saopštenju suda.

40

AGROSVET

SIMBOL SREĆE, VEČNOG BLAŽENSTVA I SPOKOJA ↘Priredila: Olivera Gavrilović, dipl. inž. polj.

Malo je ljudi koji nisu pro-bali ovu biljku bar kao začin. Mnogi je mešaju

sa poznatim origanom. To me je na-velo da se bliže upoznamo sa ovom biljkom, u narodu poznata kao ma-joran - Majorana hortensis L. pripa-da familiji Lamiaceae kao i ostale aromatične i začinske biljke. Bota-nički gledano origano je divlja vrsta majorana, i ukus mu je znatno jači. Majoran ima finiji ukus, i nežnija je biljka.

Poreklo majorana se stavlja pod znakom pitanja. Različiti izvori na-vode za prvobitnu domovinu Indiju, drugi Severnu Afriku, a treći da je to biljka Sredozemlja. Nećemo po-grešiti ako kažemo da je majoran poreklom iz područja što se prote-že od Libije do Indije. Kao uzgaja-

na biljka rasprostranjena je širom Evrope, sa izuzetkom hladnih se-vernih predela. Na većim površina-ma gaji se u Aziji, Americi i Evro-pi, i to najviše u Francuskoj, Italiji, Portugaliji, Španiji, Nemačkoj i Ma-đarskoj. U naše krajeve je navodno stigao posle krstaških ratova, vre-menom je prihvaćen, a posle postao omiljen kao lek i začin. Kod nas se najviše gaji u Vojvodini.

Majoran je uglavnom jednogo-dišnja biljka od 20 do 40 cm u obli-ku malog grma. Listovi su maleni, eliptični sa kratkim peteljkama. Cvetovi su beli ili bledo - ružičasti, a razvijaju se u pršljenastim cva-stima. U kontinentalnim delovima majoran se uzgaja kao jednogodiš-nja biljka, jer ne može da izdrži ni-ske temperature. Majoran se upo-

trebljava kao lekovita, začinska i obredna biljka.

U Starom Egiptu majoran je bio posvećen bogu Ozirisu. Služio je posebno za izradu venaca name-njenim religioznim obredima. Sta-ri Grci majoran su smatrali i cenili kao simbol sreće. Verovali su ako na grobu pokojnika nikne i izraste ma-joran da je to znak večnog blažen-stva i spokoja koji pokojnik uživa. Stari Rimljani su proširili upotrebu majorana po celoj imperiji. Grci i Rimljani krunisali su mladoženju i mladu nevestu vencem od majora-na. Na ostrvu Kritu majoran je sim-bol časti. Grčki i rimski botaničari i lekari koristili su majoran kao le-kovitu biljku. U antičko doba bio je čuven po tome, što se dodavao vinu da bi podstakao ljubavnu želju. U

41

AGROSVET

srednjem veku majoran su koristili da namirišu okolinu, kao magičnu svetinju i biljku protiv raznih uro-ka. Njegova najveća lekovita snaga počiva u smirivanju ne samo tela, već i duše.

Majoran sadrži eterična ulja, ta-nine, gorke materije i u manjoj meri vitamin C. Ima jak miris na kamfor i izrazit pikantan, gorkast ukus. Najčešće se koristi za lečenje astme, zubobolje i ujeda pauka. Majoran sadrži vitamine A i C i zato smiru-je kašalj i deluje protiv prehlade. Iz svežeg majorana dobija se eterično ulje koje se koristi za masažu protiv reumatizma, ukočenih zglobova, posledica dugog i napornog peša-čenja, kao i za pravljenje masti koja ublažava glavobolju. Čaj od majora-na može da otkloni jutarnju mučni-nu, da ublaži stomačne probleme i da pomogne kod teškoća sa jetrom.

Majoran se svrstava u mesne za-čine. Posebno se koristi u mesnoj industriji i industriji gotove hrane kao sastojak mešavine začina za gotova i polugotova jela. Koristi se za čorbe, jela od pečuraka i krom-pira, variva, sosove, razna mesna jela, divljač, džigericu, knedle od džigerice i paštete. Omiljen je začin za kobasice. Fini ukus daje filovima za punjenje pilića. Oduzima nepri-jatan miris nekim namirnicama. Dodaje se na kraju kuvanja, jer pod dejstvom toplote majoran gubi do-sta aktivnih sastojaka. Ukoliko bi-ste želeli da ga kombinujete sa dru-gim biljkama, on se idealno slaže sa klekom i timijanom.

Gajenje - za gajenje majorana potrebno je dosta toplote i svetlosti jer je biljka južnih krajeva. U našim klimatskim uslovima gaji se isklju-čivo kao jednogodišnji usev, zbog toga što majoran ne može da prezi-mi. Kao višegodišnja biljka gaji se u krajevima sa optimalnim uslovima za uspevanje, gde ne postoji opa-snost od izmrzavanja. Mlade biljke izmrznu na temperaturi oko -40C. Majoran je biljka kojoj pogoduju po-ložaji zaklonjeni od severnih vetro-va, i peskovito - glinovita zemljišta, bogata krečnjakom. Za ga jenje ma-jorana pogodna su rastresita i hu-musna zemljišta sa dobrim vodnim i vazdušnim režimom. Naročito su

pogodna neutralna do slabo kisela zemljišta, kao što su černozem, rit-ska crnica i aluvijum.

Pošto je majoran kod nas jedno-godišnja kultura, posvećuje se veli-ka pažnja njegovom mestu u plodo-redu. Poželjno je da se predkultura blagovremeno ukloni sa zemljišta i da posle nje ne ostane zakorovljeno zemljište. Najbolji predusevi za ma-joran su đubrene okopavine i jedno-godišnje leguminozne biljke kao što su soja i jara grahorica. Ponekad se majoran gaji u monokulturi. Ova-kav način gajenja se ne može pre-poručiti zbog opasnosti od bolesti i štetočina.

Obradi zemljišta se posvećuje velika pažnja. U jesen je neophodno duboko oranje (na 30 – 40 cm dubi-ne), koje omogućava bolji razvoj ko-renovog sistema i bolje korišćenje vode i hraniva. Ovako poorano ze-mljište ostavlja se preko zime otvo-renih brazda, a u proleće, što rani-je, obavlja se predsetvena priprema. Smatra se da majoranu odgovara direktno đubrenje stajnjakom, i to što ranije, pre jesenjeg oranja sa oko 30 t/ha. Mineralna đubriva se uno-se pri osnovnom đubrenju u količini 80 – 100 kg P

20

5 i 120 – 140 kg K

2O.

U proleće se unosi još 40 – 60 kg/ha azota. Pored toga, u toku vegetacije se prihranjuje sa 60 – 70 kg/ha N.

Setva - majoran se proizvodi is-ključivo iz semena. Može se sejati direktno na proizvodnu parcelu, ili u tople leje za proizvodnju rasa-da koji se zatim rasađuje na stalno mesto. U praksi se pokazalo da raz-množavanje direktnom setvom ne obezbeđuje dve žetve godišnje, pa se skoro i ne koristi. Smatra se da je proizvodnja rasada u toplim leja-ma veoma siguran način razmno-žavanja majorana, pa se taj način i koristi. Seje se u tople leje krajem februara ili početkom marta, omaš-ke ili u redove na 7 – 10 cm red od reda. Seme se pre setve obično po-meša sa peskom, jedan deo semena i dva dela peska, kako bi se bolje rasporedilo. Seme počinje da niče na 120C. Na optimalnoj temperatu-ri od 18 do 220C seme obično nikne za 10 – 12 dana. U to plim lejama ra-sad ostaje do kraja aprila ili početka maja. Tada je obično dostigao visinu

10 – 15 cm i dovoljno očvrsnuo, pa se može rasađivati. Majoran se sadi na stalno mesto u proleće kad se zemljište dovoljno zagreje i kad ne postoji opasnost od prolećnih mra-zeva. Biljke se obično sade na 40 cm red od reda i 25 cm između bilja ka u redu, po 3 – 5 biljčica zajedno. Posle sadnje majoran se zaliva u nekoliko navrata, da bi se ra sad primio. Ako postoji više praznih mesta, ona se mogu naknadno popuniti.

Nega - od mera nege, u gajenju majorana mogu se primeniti oko-pavanje, prihranjivanje i zalivanje. Prvo okopavanje je kada se presa-đeni ra sad primi, vodeći računa da se mlade biljke ne ozlede. Drugo okopavanje je po potrebi, u vre me masovne pojave korova, obično 3 - 4 nedeIje kasnije. Zalivanje je po-trebno u zavisnosti od vladajućih vremenskih prilika.

Žetva - majoran se obično kosi dva puta godišnje, a uz dobru agro-tehniku i navodnjavanje može se dobiti i treći otkos. Kosi se nepo-sredno pred cvetanje, po lepom i su-vom vremenu, na 8 – 10 cm od ze-mlje. Poznato je da se na ovaj način stimuliše formiranje većeg broja bočnih izdanaka, pa je u drugoj že-tvi biljka bujnija nego u prvoj. Prva žetva obično dospeva krajem juna i početkom jula, a druga krajem sep-tembra. Na većoj površini majoran se žanje travokosačicom. U sušara-ma se suši na oko 400C. Kvalitetna droga je sivozelene boje i sa karak-terističnim mirisom ma jorana, i nagorkog ukusa. Sa jednog hektara može se dobiti 1.200 – 2.000 kg/ha suve herbe. Herba se pakuje u vreće ili kutije i čuva na su vom mestu za-štićena od svetlosti i vlage. Ulje se čuva u aluminijumskim posudama u suvim i hladnim prostorijama.

Biljke nisu alternativa... Biljke su lek i zdravlje.

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

42

AGROSVET

EfikasanjEdinstvEn održivekonomičan

tEmEljno i ciljano na vaši.

®

tEppEki u jabuciNajprikladnije vreme obavljanja tretmana je pre cvetanja - naročito za suzbijanje jabukine pepeljaste vaši (kao redovna mera koristi se u Južnom Tirolu) - kada je populacija vaši mala, a lisna masa još nije oštećena. Zdrava lisna masa značajno utiče na efikasno sistemično i translaminarno kretanje unutar biljke kao i dugotrajno delovanje omogućava zaštitu od biljnih vaši tokom celog perioda cvetanja. Predatorski insekti normalno se razvijaju i doprinose boljoj kontroli vaši. Primena insekticida Teppeki pre cvetanja, osigurava zaštitu tokom celog perioda cvetanja, tako da dolazi do vrlo sporog množenja vaši nakon cvetanja - zaštita protiv vaši preko cele vegetacije time je olakšana. Teppeki se može uspešno koristiti i iza cvetanja. Preporuka: upotrebiti najviše dva puta za redom i najviše tri puta u sezoni. Doza: 140 g/ha.Glavne (ciljane) vaši: jabukina pepeljasta vaš (Dysaphis plantaginea), kruškina pepeljasta vaš (Dysaphis pyri), jabukina zelena vaš (Aphis pomi), bitno smanjuje populaciju jabukine krvave vaši (Eriosoma lanigerum) i izuzetno se nadopunjuje u programu sa drugim aficidima (npr. triametoksam).Karenca za primenu u jabuci je 21 dan.

tEppEki u kruškiTeppeki u zemljama EU pokazuje vrlo dobro delovanje na kruškinu buvu (Psylla pyri). Optimalna primena je u vreme faze žutih jaja kruškine buve, te u isto vreme odlično suzbija i vaši Dysaphis spp.. Druga generacija kruškine buve, suzbija se preparatom na bazi abamektina.

Teppeki u povrćuU zemljama EU, Teppeki se upotrebljava i u većini povrtarskih kultura (paradajz, paprika, krastavac, krompir...) za suzbijanje bele leptiraste vaši (Trialeurodes vaporariorum/ Bemisia Tabaci) preko sistema kap po kap. Teppeki se u dozi od 200 g/ha preko tla upotrebljava rano iza rasađivanja (od kada se biljke ukorene, do najkasnije 2 do 3 nedelje

nakon rasađivanja); prema potrebi ponoviti tretman posle 1-2 nedelje; u slučaju dve aplikacije preko sistema za navodnjavanje moguća je i treća upotreba insekticida Teppeki - folijarno - ali pod uslovom, da je toj primeni prethodio insekticid za suzbijanje bele leptiraste vaši sa drugim mehanizmom delovanja. Karenca za papriku i paradajz je 3 dana.

tEppEki u brEskviU EU, Teppeki je nepogrešiv u suzbijanju vaši u breskvi.Glavni cilj je subijanje zelene breskvine vaši (Myzus persicae) za koju je poslednjih godina ustanovljena otpornost na neonikotinoide u skoro svim testiranim regionima u EU. Najbolje je upotrebiti ga pre cvetanja (prvi tretman) iako vaši nisu još ni prisutne. Teppeki upotrebiti najviše 2 puta u sezoni. Upotreba preparata Teppeki ne preporučuje se u blok primeni. Preporučena doza: 120-140 g/ha.

belchim crop protection srb d.o.o.vojvode stepe 78, 11000 beograd, srbijawww. belchim.rs

agromarketKraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevactel: 034 308 000; fax: 034 308 016

distributer za srbiju

vladimir vasojević dipl.inž.tim lider063 364 857

mirko radović dipl.inž.centralno-zapadna srbija069 670 455

rade pločić dipl.inž.Centralno-južna Srbija062 335 253

Slavoljub Birvalski dipl.inž.vojvodina-sever060 8601 693

Bojan Stanojković dipl.inž.vojvodina-jug063 364 855

pozovitE naš tim:

Teppeki® proizvodi

karEnca3

dana

Suzbijanje bele leptiraste vaši Suzbijanje lisnih vaši

FolijarnoIrigaciono preko tla

43

AGROSVET

Francuska poljoprivreda naj-jača u EU

Oko tri četvrtine vrednosti poljo privredne proizvodnje Evrop-ske unije daje sedam članica. Naj-veći udeo ima Francuska (18%) a slede Nemačka (14%), Italija (13%), Španija (10%), Velika Britanija (8%), Holandija (7%) i Poljska (5%), pokazuju podaci Ev ropske statistič-ke službe (Eurostat). U 2014. godini u EU je požnjeveno rekordnih 331,7 miliona tona cere alija (uključujući pirinač). Najveći proizvođač bila je Francuska sa 72,7 miliona tona a slede Nemačka (52 mil iona), Polj-ska (31,9 miliona), Britanija (24,5 miliona), Rumunija (22,1 milion), Španija (20,6 miliona), Italija (19,4 miliona) i Mađarska (16,5 miliona). Gledano prema vrednosti, proizvod-nja cerealija predstavlja 13% uku-pne poljoprivredne proizvodnje u EU i učestvuje sa 25% u proizvodnji kultura u EU. Proizvodnja cerealija u EU raste u poređenju sa dugoroč-nim prosekom uprkos smanjenju površine pod tim kulturama. U poređenju sa prosekom za period 2002-12, proizvodnja cere alija u EU u 2014. je bila za 15,2% veća dok je površina pod tim kulturama bila manja za pet odsto. Među članica-ma je najveći rast proizvodnje zabe-ležen u baltičkim zemljama, od oko 70%, a slede Bugarska i Slovenija sa oko 50%. Pad je registrovan na Kipru, u Holan diji, Italiji, Španiji i Grčkoj. U EU je u 2014. godini bilo 88,4 miliona gove da, od toga oko 19 miliona ili svako peto grlo u Fran-

POLJOSTATISTIKA ↘Priredio: Dragan Đorđevič, Momčilo Pejović

cuskoj. Tako je udeo Francuske u ukupnom broju goveda u Uniji bio 22% a slede Nemačka (14%) i Brita-nija (11%). Iste godine pobrojano je 84,2 miliona ovaca a svaka četvrta (27%) ili 23 miliona registrovano je u Britaniji. Slede Španija sa više od 15 miliona ovaca i Rumunija i Grč-ka sa po više od devet miliona. Kada je reč o svinjama, prednjače Ne-mačka sa 28,3 miliona grla i Španija sa 26,6 miliona. Od 148,3 miliona svinja u EU u 2014, više od trećine bilo je u te dve članice. Svinje, gove-da i ovce obezbeđuju 17% vrednosti poljoprivredne proizvodnje u Uniji. Za Srbiju su objavljeni samo poda-ci o stočnom fondu u kojem, gle-dano prema broju grla, dominiraju svinje. Proizvodnja svinja u Srbiji mno gostruko je veća nego u zemlja-ma u okruženju a kada bi je svrstali među članice Evropske unije, Srbija bi bila na 11. mestu. Prema Euro-statu, u Sr biji je u 2014. godini bilo 3,2 miliona svinja, 920.000 goveda i 1,7 miliona ovaca.

Rekordna prodaja francuskog šampanjca u 2015. godini

Prodaja francuskog šampanjca je prošle godine porasla na rekordnih 4,75 milijardi evra zbog veće “žeđi” u inostranstvu za francuskim penu-šavim vinom, saopštilo je udruženje fran cuskih proizvođača šampanjca. Prošlogodišnja prodaja je za 5,6 od-sto veća nego u 2014. godini, navodi

se u saopštenju udruženja i dodaje da je prodaja u nečlanicama EU po-rasla za 4,8 odsto, na rekordnih 70,5 miliona flaša, pri čemu je prosečna cena po flaši bila viša zbog troškova transporta, pre nosi agencija Frans pres. Prodaja u Francuskoj je ostala na nivou iz 2014. godine, sa 162 mi-liona prodatih flaša, dok je prodaja u celoj Evropi, porasla za 3,3 odsto na 80,2 miliona flaša.

Kupina među prvih pet izvo-znih proizvoda u EU

Prošle godine kupine su se našle na listi prvih pet izvoznih po-ljoprivrednih proizvoda u države Evropske unije. Ispred te voćke bili su samo – kukuruz, malina, šećer i sojino ulje. Mada zvuči iznena-đujuće, za poznavaoce tržišta ovo nije novost. Kažu da je to bobiča-sto voće, poreklom iz Srbije, a od kojeg smo lane prihodovali čak 35 miliona dolara, u poslednje vreme sve traženije na stranim tržištima. Da smo među najvećim svetskim izvoznicima ma lina široj javnosti je uglavnom poznato. Retko ko, međutim, zna da je Srbija, koja godišnje proizvede u proseku oko 30.000 tona kupina, na prvoj po-ziciji u evropskoj konkurenciji. Na svetskim rang-listama, posle SAD i Meksika, zauzimamo treće mesto.

Lice i naličje srpskog agrara

Kada god se zapodene priča o domaćoj poljoprivredi, neizbežno se, pre ili kas nije, svi problemi koji postoje pravdaju veličinom poseda. Naime, u javnosti se uporno

44

AGROSVET

forsira ideja da je jedini ispla tivi način bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom što veća površina koja se obrađuje. U prilog tome stalno se plasiraju informacije kako je prosečno poljoprivredno gazdin-stvo u Srbiji tri puta manje nego u EU, pa je logično zašto je srpska poljoprivreda tu gde jeste. Istovre-meno, često se govori i o usitnjeno-sti poseda, ali se nikada do kraja ne objasni da su sitan i usitnjen posed dva odvojena problema koji imaju različite posledice, ali se i rešavaju na različite načine. Pojam “sitan” odnosi se na veličinu ukupne povr-šine koju jedno gazdinstvo obrađu-je, dok “usit njen” objašnjava da ta površina nije u jednom komadu, već se sastoji od fizički odvojenih par-cela. Tačno je da je prosek gazdin-stava u EU veći nego u Srbiji - pre-ma podacima EK, prosečna veličina gazdinstva u EU iznosi oko 15 ha, a u Srbiji 5,44 ha. Međutim, mnogo su bitniji podaci koji pokazuju ko-

liko procentualno ima farmi odre-đene veličine a oni govore da čak 49,1% svih farmi u EU ima površi-nu manju od dva hektara, 20,2% je veličine od dva do pet hektara, dok je samo oko tri odsto pose da većih od 100 ha. Istovremeno, prema podacima popisa poljoprivrede iz 2012, samo osam odsto gazdinsta-va u Srbiji je do dva hektara, a čak 23,6%, odnosno gotovo osam puta više nego u EU, veće je od 100 ha. Kada uporedimo ove po datke, jasno je da veličina poseda nije presudni faktor za stepen razvijenosti poljo-privrede, s obzirom na to da je na teritoriji EU gotovo 50% gazdinsta-va manje od dva hektara, dok je u Srbiji čak 23,6% gazdinstava veće od 100 ha, a u EU samo tri odsto. Ono što jeste problem sa kojim se poljoprivrednici u Srbiji suočavaju svakako je usitnjenost poseda s ob-zirom na to da se jedno gaz dinstvo, prosečne veličine od 5,44 ha, obično sastoji od šest odvojenih parce la ra-zličitog kvaliteta zemljišta, što sve uvećava troškove njihove obrade. To se relativno jednostavno reša-va koma sacijom. Međutim, proces komasacije je odgovornost lokalnih samouprava u kojima često rade nestručni kadrovi, skloni korupci-ji i zloupotrebi službenog položaja. Suvišno je reći da u EU taj problem ne postoji, jer se zemljišna politika, kao srž agrarne politike, tretira ve-oma ozbiljno, a efektivnost i efikas-nost proizvodnje doživljavaju se kao faktori koji najviše utiču na profit.

Trendovi u trgovanju žitarica-ma na svetskom nivou

Proizvodnja kukuruza u 2015. godini je manja za 2,2 % nego u 2014. godini pre svega zahvaljujući padu proizvodnje u SAD-u, najve-ćem svetskom proizvođaču kuku-ruza. Takođe Evropa je zabeležila veliki pad u proizvodnji. U Kini (5%) kao i u celoj Aziji je zabeležen značajan porast proizvodnje. Najve-ća cena u zadnjih 10 godina je zabe-ležena 2012/13. i to 311 dolara/toni a 2014/15. je iznosila 173 dolara/toni.

Veća proizvodnja, velike zalihe i velika konkurencija u trgovini do-veli su do nižih cena pšenice, pri čemu se predviđa i manja trgovina 2016 godine, pri čemu su zalihe u 2015 godini dostigle najveći nivo u zadnjih 13 godina. Proizvodnja pše-nice na svetskom nivou je porasla u 2015. godini za 2 miliona tona i to zahvaljujući povećanoj proizvodnji u Australiji (7%), Rusiji, Ukrajini (7%), Kini (3%), Turskoj (18%), Ma-roku i SAD-u (5%).

Svetska trgovina pšenicom u 2015/16. (jul/jun) je prognozirana na 150 miliona tona, oko 6 miliona tona manje nego 2014/15. Predviđa se povećan izvoz iz Rusije i Ukraji-ne zbog pada nacionalne valute.

AGROSVET

45

AGROSVET

46

AGROSVET

Organska proizvodnja je nastala najpre u zemljama koje su najintenzivnije

koristile sve raspoložive agrohemi-kalije radi postizanja maksimalnih prinosa i time narušile prirodne cikluse i ekosisteme. Danas je u svetu veoma popularna organska hrana, koja se proizvodi na sve većim površinama, dok je kod nas tek u povoju, iako imamo povoljne uslove za razvoj takve proizvodnje. Cilj je da se priozvede hrana visokog kvaliteta uz očuvanje ekosistema i održavanja plodnosti zemljišta. Razvoj organske proizvodnje zavisi od znanja, svesti o potrebi očuvanja prirodnih resursa i životne sre-dine, ali i od ekonomskih činilaca, tržišta, kao i od podsticajnih sred-stava za organsku proizvodnju i zaštitu životne sredine.

U zemljama EU prodaja orga-nskih proizvoda je utrostručena. Potrošači ovu hranu kupuju pre svega iz zdravstvenih razloga i boljeg ukusa. Najveće tržište or-ganskih proizvoda je u Nemačkoj i Francuskoj, a najuspešnija zemlja u pogledu izvoza proizvoda iz or-ganske poljoprivrede je Mađarska. Ona izvozi oko 80% svojih proiz-voda zahvaljujući stimulativnim merama vlade, pri tome treba znati da je cena proizvoda iz organske proizvodnje za 25-30% veća nego iz konvencionalne. Da bi se zasno-

ZAŠTITA BILJA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI ↘Priredila: Radmila Vučković, dipl. inž. polj.

vala organska proizvodnja postoji zakonska procedura koja mora da se ispuni i prati. Ako se uslovi ne ispunjavaju odmah, onda postoji prelazni period od 3 godine da se zemljište, voda i sva agrotehnika i zaštita prilagodi ovom tipu proiz-vodnje.

Kada se ispune uslovi za početak organske proizvodnje, najpre se vrši izbor vrsti i sorti koje su prilagođene datim ekološkim uslovima, a seme i sadni materijal mora biti iz serti-

fikovane organske biljne proizvod-nje, ili ako inspektor koji nadgleda proizvodnju odobri da se koristi iz konvencionalne proizvodnje, ali bez hemijskog tretiranja i piliranja. Os-nov organske poljoprivrede je plo-dored postavljen u skladu sa tipom proizvodnje i plodnosti zemljišta, a obavezno je uvođenje leguminoza i travno-detelinskih smeša. Obrada zemljišta je po pravilu redukovana i koriste se plugovi sa podrivačima za rastresanje zemljišta. Đubrenje se

Biljna vrsta Štiti od:

beli luk bakterija i gljiva

bosiljak muve

crni luk mrkvine muve

dragoljub lisne vaši i kupusari

ren krompirove zlatice

kadifica nematoda

majčina dušica kupusara, puževa

maslačak nematoda

mlečika rovac

neven nematode, kupusari

paprat puževa, mrava

paradajz kupusara

žalfija puževa

Tabela 1. – Uporedni pregled biljne vrste i štetnog organizma

47

AGROSVET

vrši u skladu sa plodnošću zemljišta i vrstom organske proizvodnje. Dozvoljena je upotreba đubriva or-ganskog porekla i prirodnih min-eralnih đubriva radi održavanja i poboljšavanja plodnosti, kao što su stajnjak, kompost, supstrat od pečuraka i dr.

U organskoj proizvodnji biljne bolesti, štetočine i korovi suzbijaju se: plodoredom, obradom zemljišta, čuvanjem korisnih biljaka i životinja i stvaranjem povoljnih us-lova za razvoj prirodnih neprijatelja štetočina, kao i uništavanjem koro-va isključivo fizičkim i mehaničkim putem. Dakle, suštinu zaštite čine metode integralne zaštite uz pri-menu različitih bioloških sredstava za zaštitu – biocida. Među biocid-ima, podgrupa Insekticidi obuh-vata biljna ulja, biološka sredstva na bazi bakterija, virusa, gljivica, feromoni. Borba protiv fitopato-genih gljivica i bakterija zasniva se na primeni preparata na bazi: ba-kar hidroksid, sumpor, kalijumov sapun, kalijum permanganat i dr. Za zaštitu biljaka koriste se i drugi biološki - prirodni aspekti (korisne biljke, alelopatski odnosi, preda-tori) kako bi se štetni organizmi zadržali na ekonomskom pragu štetnosti. Primer: biljka dragoljub i bob privlače crne lisne vaši i tako smanjuju napad na povrće. Za dez-infekciju semena dobre efekte daje jak čaj od kamilice, rena, belog luka i koprive. U sledećoj tabeli su pri-kazane biljne vrste koje mirisom ili korenovim izlučevinama odbijaju štetočine povrća.

Kompanija Agromarket je među prvima u Srbiji prepoznala značaj paralelnog razvoja konvencionalne i organske proizvodnje, tako da u svom portfoliju ima bogat program dozvoljenih preparata za organsku proizvodnju kao i biocida - bioloških preparata, a paralelno se radi i na proširenju liste. Prema važećoj za-konskoj regulativi (Lista registro-vanih sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta i sredstava za zaštitu biljka koji se mogu koris-titi u organskoj proizvodnji od 10. 10. 2013.) na listi se nalaze:

Terracult TC 4, Terracult TC 1 Black, Terracult TC 5, Terracult

TC 6, Terracult TC 8, Terracult TCS Tray – supstrati za proizvod-nju rasada povrća i cveća.

FitoFert Calcium Organo 30 - organsko čvrsto đubrivo biljnog porekla za folijarnu primenu u voću i povrću u fazama intenzivnog po-rasta plodova do zrenja.

Funguran OH i Cuprablau Z Ultra - preparati na bazi Bakar-hi-droksida, namenjeni su za efikasno suzbijanje fitopatogenih bakterija i skoro svih fitopatogenih gljiva na voću i povrću.

Microthiol disperss – preparat na bazi Elementarnog sumpora, služi za suzbijanje svih vrsta pepelnica na voću i povrću, kao i redukciju brojnosti grinja.

Nitropol S - parafinsko ulje 98.8 % čistoće, namenjeno suzbi-janju jaja lisnih vaši, jaja svih vrsta grinja, kao i “maskiranju” podloge protiv polaganja jaja kod kruškine buve. Nanešen na telo štenog or-ganizma depozit nedozvoljava respiraciju (razmenu gasova i dis-anje) jaja pred piljenje, te dolazi do gušenja.

Naturalis Biogard - žive spore gljivice Baeuveria bassiana koje imaju kontaktno insekticidno i akaricidno delovanje. Nanete na telo insekta spore klijaju u hife, koje prodiru kroz kutikulu insekta i hrane se njihovim sadržajem te tako prouzrokuju smrt za 3-5 dana. Preparat je efikasan protiv svih stadijuma grinja, tripsa, lisnih vaši, leptiraste vaši, žičnjaka, žilogriza, trešnjine muve i dr.

U ponudi je i nekoliko proizvoda za koje će se u narednom period tražiti dozvola za primenu u organ-skoj proizvodnji:

Lepinox plus - protein sa insek-ticidnim delovanjem, koji je proiz-vod bakterije Bacillus thuringiensis supsp. kurstaki. Visoko efikasan bioinsekticid kojim se suzbijaju in-sekti iz reda Lepidoptera (sovice, plamenci, smotavci ploda). Kada ciljana štetočina-gusenica unese kristalne proteine koji se aktiviraju u srednjem crevu, odmah prestaje sa ishranom i uginjava nakon dva dana.

Carpovirusine EVO2 – virus granuloze jabukovog smotavca (CmGV) 1013 virusnih čestica /l, Cydia pomonella Granulosis Virus (CpGV), rod Granulovirus, Famili-ja Baculoviridae, Mexican isolate (CpGV – M) granule virusa protiv ja-bukinog smotavca, deluje na mlade larve preko probavnog sistema pre nego što se ubuše u plod. Smanjuje populaciju i potpuno stavlja pod kontrolu štetočinu. Može da se ko-risti za sve generacije, do 10 treti-ranja godišnje u razmacima 7-10 dana.

Talocuper - organo bakarni kompleks koji penetrira u tkivo biljke i uništava sve gljive i bak-terije na voću, povrću i vinovoj lozi. Sistemični nutritijent, baktericid i fungicid.

Stemicol i Micobiol – fitovak-cine koje pospešuju procese samo-odbrane biljke, utiču na jačanje ćelijskog zida, te povećavaju kondi-cionu stabilnost i imunitet, što se odražava na veći prinos. Mikroel-emeti su vezani za kompleks polisa-harida.

Nadamo se da će i ovaj vid proiz-vodnje dobiti zasluženo mesto i da će mnogim porodičnim gazdinst-vima biti izvor veće zarade. Uz pri-menu ovih dozvoljenih preparata može da se proizvede bezbedna i visokokvalitetna hrana, atraktivna za domaće i inostrano tržište.

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

48

AGROSVET

EKOLOŠKE CRTICE ↘Priredio: Dragan Đorđevič, dipl.inž.polj.

Kina “oduvala” EU, brojevi enormno veliki

Kina je pretekla EU i postala najveći region u svetu po proizvod-nji energije vetra, zahvaljujući enormno velikom broju instali ranih vetroturbina prošle godine. Kina je instalirala gotovo po lovinu od uku-pno 63 gigavata novih vetroturbina izgrađenih u 2015. godini, tako da sada poseduje oko trećine ukupne svet ske instalirane snage vetroelek-trana, pokazao je izveštaj Svet skog saveta za energiju vetra To je go-tovo dvaput veći proce nat od onog koji ima SAD (17%) i tri puta veći od Nemačke (10%), koja ima najveće kapacitete, prema podacima Save-ta. Kina nije jedina koja je pokazala ubrzan rast izgradnje vetroelek-trana. Indija danas nadilazi Španiju kao četvrto najveće tržište.

Prošle godine sušom pogođeno 98 miliona ljudi

Agencija Ujedinjenih nacija za smanjenje rizika od katastrofa saopštila je da je prošle godine pla-neta Zemlja bila pogođena sušama više nego dvostruko u odnosu na prosek u posledn joj deceniji. U izveštaju agencije UN se navodi da je u 2015. godini 98,6 miliona ljudi pogođeno posledicama najto-plije godine zabeležene do sada. U toku 2015. godine zabeležene su 32 suše, što je znatno više u odnosu na prosečnih 15 to kom prethodne decenije. Šef kancelarije agencije UN Ro bert Glaser rekao je da je smanjenje emisije gasova sa efek-tom staklene bašte i prilagođavanje klimatskim promenama “od vital-nog značaja za zemlje koje žele da smanje rizik od katastrofa sada i u budućnosti”. (Beta)

Sve nove zgrade moraju imati krov “od biljaka”

Nedavno usvojen zakon u Fran-cuskoj propisuje da svi novi ob jekti koji su izgrađeni u komercijalnim zonama budu delimično pokriven biljkama ili solarnim panelima. Izolacija, kojoj će doprineti “zeleni krovovi” pomoćiće u smanjenju količine energije koja je potrebna za zagrevanje zgrada tokom zime, a tokođe će doprinete i hlađenju u toku leta. Zeleni krovovi su takođe u stanju da zadrže i kišu, a mogu biti dom pticama u urbanim de-lovima grada. Francuski aktivisti za zaštitu životne sredine su pr-vobitno želeli da se donese zakon kojim bi zeleni krovovi pokriva li celu površinu svih novih krovova. Međutim, to nije bilo lako izvesti, tako da je delimično pokrivenje krovova ogroman korak.

49

AGROSVET

50

AGROSVET

PČELARENJE ↘Priredio: Dragan Đorđevič, dipl.inž.polj

Evropska medonosna pčela glavni prenosilac bolesti

U svetu postoji trend smanje-nja kolonija pčela čiji uzroci nisu u potpunosti razjašnjeni. Često se takav trend pripisuje korišćenju insekticida ili masovnom uzgoju nekoliko vrsta useva, ali i varoi. Veliko smanjenje broja pčela, koje imaju važnu ulogu u oprašivnaju biljaka, imalo bi ozbiljne posledice na raznolikost biljnih i životinjskih vrsta, poljoprivredu i privredu u svetu, upozoravaju naučnici

Bolest koja desetkuje pčele u svetu potiče iz Evrope, a za njeno širenje odgovorni su ljudi, zaklju-čili su britanski i američki istraži-vači. Istraživanje je pokazalo da je širenje bolesti deformisanih krila u svetu rezultat trgovine i premešta-nja košnica zbog oprašivanja kultu-ra pre nego prirodni fenomen.

Virus koji izaziva bolest defomi-sanih krila često na pčele prenosi parazitska grinja Varroa jacobsoni. Iako je ovaj virus uobičajen, simp-tomi bolesti su češći kod populacija pčela zaraženih ovim parazitom.

Istraživači Univerziteta u Eksi-teru u Velikoj Britaniji i Berklija u Kaliforniji, otkrili su da od evrop-ske pčele vrste Apis mellifera ne-sumnjivo vode slučajevi bolesti de-

formisanih krila u košnicama širom sveta. To ukazuje da je pandemija rezultat trgovine i premeštanja košnica zbog oprašivanja kultura pre nego prirodni fenomen, oceni-li su istraživači. Virus i parazit va-roa zasebno ne predstavljaju veliku opasnost za pčele, ali zajedno čine smrtonosnu kombinaciju koja je do-prinela nestanku miliona domaćih pčela u proteklih nekoliko decenija. Varoa se hrani larvama, dok virus deformisanih krila ubija pčele, što zadaje dvostruki udarac populaciji pčela.

„Ovo je prvo istraživanje koje je pokazalo da su evropske pčele izvor širenja smrtonosne kombinacije viru-sa deformisanih krila i varoe“, kaže jedna od autora studije Lena Vilfert sa Univerziteta u Eksiteru. Prema njenim rečima, studija pokazuje da je „širenje te razorne kombinacije u velikoj meri delo ljudi, jer bi se, da je reč o prirodnom fenomenu, moglo očekivati prenošenje među zemljama koje su blizu jedna drugoj, što nije slučaj“, rekla je ona.

U prilog tome je navela da sluča-jevi virusa koji izaziva deformitet krila kod pčela na Novom Zelandu vode poreklo iz Evrope. „To ide u prilog teoriji da je uzrok pandemije to što ljudi premeštaju pčele“, oceni-la je ova naučnica. Istakla je da je

potrebno postaviti „stroga ograniče-nja za premeštanje košnica čak i ako nisu zaražene varoom“. Ova naučni-ca ističe da je potrebno da pčelari preduzmu neophodne mere kako bi iskorenili parazite iz košnica pošto i divlji insekti oprašivači mogu biti zaraženi virusom.

Istraživači su analizirali uzorke slučajeva bolesti deformisanih krila iz celog sveta sa pčela i grinje varoe, a rezultati su objavljeni 5. februara u naučnom časopisu Sajens (Scien-ce). Utvrdili su da se epidemija ši-rila iz Evrope u Severnu Ameriku, Australiju i Novi Zeland. U izvesnoj meri bilo je i širenja u oba pravca iz-među Evrope i Azije, ali ne i između Azije i Australije i pacifičkih zema-lja i pored geografske blizine. Ispi-tane su i druge vrste pčela, bum-bara i grinja ali je zaključeno da je evropska medonosna pčela glavni prenosilac bolesti.

Pčele u Čačak donele milion evra

Pčelari na području Čačka zabe-ležili su prošle godine dobar prinos bagremovog meda, 25– 30 kg po društvu, na livadskoj paši od 8 do 10, a u suncokretu oko 20 kg. ”Pro-sečna starost naših članova je iznad 60 godina, ali hrabri činjenica da smo pojačani za 23 pčelara, među kojima su i osmorica mladih. To nas podstiče da nastavimo delatnost na razvoju pčelarstva u ovom delu Srbi-je, na dobrobit društva i nas samih”, kaže profesor Svetomir Stamenko-vić, od 2014. predsednik udruže-nja ”Čačak”. Ono sada okuplja 128 članova sa 5.309 košnica. Među-tim, u gradu deluju još dve pčelar-ske zadruge sa 80 članova. Pčele su lane u ovom kraju donele ukupno oko 300 tona meda, ili milion evra.

BESPLATNA REGISTRACIJA

KATALOGPESTICIDA

2014

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211(u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri.

Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopisAgrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštitebilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično.

Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke(e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih nećedistribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika.

Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisniciprimiti putem naših SMS poruka.

Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis Agrosvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.

Želim da se registrujem za besplatno dobijanje:

1. SMS poruka iz sledećih oblasti (zaokružiti)

a) Ratarstvo

b) Voćarstvo

c) Povrtarstvo

d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa Agrosvet (zaokružiti)

Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima:

Ime i prezime:

Firma:

Adresa:

Mobilni telefon:

E-mail adresa:

Datum:

Potpis:

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

NAMAVERUJU

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet