Transparentnost u finansiranju predizbornih kampanja · laganje za reformu zakonske strukture i promenu u praksama. Koristeći skoro 150 pokaza - telja, razotkriva slabosti i prednosti

Transparentnost u finansiranjupredizbornih kampanja

Transparentnost u finansiranju predizbornih kampanja - Kosovo 2013 3

Transparentnost u finansiranju

predizbornih kampanja

Kosovo 2013

Istraživački projekat Crinis

Kosovski demokratski institut (KDI)/

Transparency International Kosova (TIK)

Naslovnica (fotografija): Jeton Mikullovci

Jun 2013

Kosovski demokratski institut (KDI) / Transparency International Kosova (TIK)43

Zahvalnica

CRINIS – zračak svetlosti na latinskom – zajednički je projekat organizacija TransparencyInternational i Carter Center. Isti ocenjuje i upoređuje nivoe transparentnosti i odgovornostiu sistemima za finansiranje političkih stranaka i kampanja i omogućava da se izvrši ciljno za-laganje za reformu zakonske strukture i promenu u praksama. Koristeći skoro 150 pokaza-telja, razotkriva slabosti i prednosti u ključnim oblastima. Studija CRINIS trenutno se sprovodiu Albaniji, Hrvatskoj, na Kosovu, u Makedoniji i Srbiji.

Ovaj istraživački izveštaj proizvod je zajedničkog rada Kosovskog demokratskog instituta iTransparency International Kosova i posvećen je između ostalog: unapređenju transparent-nosti i odgovornosti u javnim finansijama u Republici Kosovo. Posebnu zahvalnost odajemo:

istraživačima

kolegama

pokrovitelju

I poslednjem ali ne manje važnom, Sekretarijatu Transparency International u Berlinu za

metodologiju upotrebljenu za ovo istraživanje. Posebno ističemo Tinatin Ninua, Helen Turek

i Andrew Mcdevitt na dugim satima provedenim kako bi se proverili rezultati i dali komentari

na izveštaj u različitim fazama njegove izrade.

Hvala svima.


Osoblje:

Ismet KRYEZIU - izvršni direktorEmail: [email protected]

Valmir ISMAILI - koordinator projekataEmail: [email protected]

Vjollca VOGËL - upravnik sl.admin. i finansijaEmail: [email protected]

Leonora CIKAJ - asistent za admin. i finansijeEmail: [email protected]

I Program

Demokratizacija i parlamentarne prakse

Projekat:

10 godina Skupštine

Driton SELMANAJ - vođa programaEmail: [email protected]

Besnik RAMADANAJ - istraživačEmail: [email protected]

Projekat:

Porast aktivizma u zajednicama i

uključivanje građana u odlučivanje

Driton SELMANAJ - vođa programaEmail: [email protected]

II Program

Lokalna uprava i učešće građana

Projekat:

Učešće građana u demokratskim procesima

Naim CAHANAJ - vođa projektaEmail: [email protected]

Arben HOXHA– posmatračEmail: [email protected]

Projekat:

Uključenost građana u transparentnost i

odgovornost

Jetmir Bakija – vođa projektaEmail: [email protected]

III Program

Transparentnost i borba protiv korupcije

Projekat:

Transparentnost i odgovornost u javnim

nabavkama

Merita MUSTAFA - vođa projektaEmail: [email protected]

Isuf ZEJNA – viši istraživačEmail: [email protected]

Shqipe GJOCAJ – istraživačEmail: [email protected]

Projekat:

Crinis

Besian BICURRI – analitičarEmail: [email protected]

IV Program

Slobodni i pravični izbori

Dardan BERISHA - kordinator DuA sekretariataEmail: [email protected]


Sadržaj

Predgovor ……………………..…………..........................……………………………………………...... 7

I. Pregled izveštaja ……..……………........……………………………….........................….…... 8II. Uvod i istorijat studije ………………………………………......................................……..…. 10III. Opšti kontekst finansiranja političkih stranaka …….…………………….………............…..…11IV. Metodologija …………………………..…..........………………………………………..…..……14V. Rezultati studije: Celokupni nalazi ……………………….……………….......……..……..…...18

Dimenzije

1. Interno knjigovodstvo ……............………………….…………………...…………………….…192. Podnošenje izveštaja nadzornoj agenciji ………………………….…….....…..………….….. 203. Opsežnost izveštavanja …………………………….….......……...….……………………….... 224. Dubina izveštavanja ……………………….….........………….….…..……………………….... 235. Pouzdanost izveštavanja …………………............…………………….………………………. 246. Objavljivanje informacija javnosti ……………….........…….….….….………………………... 257. Preventivne mere ……............…………….……………………..….…………………….……. 278. Sankcije ……………..…………………………………….…..………............………….....…… 289. Državni nadzor ………….………………………………….…..….........……………….………. 2910. Javni nadzor ……………………….……………………...…………..............…………….…… 30

VI. Preporuke ………………......................………………………..………………………..….…… 31

VII. Aneksi

1. Političke stranke ………………………….……………….………..…….…...........………….… 362. Pregled ostvarenog skora po dimenzijama …..………………..….…………......………….… 363. Lista tabela i grafikona …………………….…….…………..……........................................... 37

5


Mnogobrojne političke stranke koje se kandiduju različitim filozofijama i programima od pre-sudne su važnosti za dalji razvoj kosovske demokratije. Konkurencija između stranaka stvarademokratske vrednosti i odgovorniju upravu.

U demokratskim zemljama, stranački pluralizam zapravo podrazumeva nadmetanje različitihfilozofija, izbora, mišljenja i ljudi koji se priklanjaju svojim stranačkim ideologijama i pro-gramima. Za političke stranke, novac je važno sredstvo u razradi i sprovođenju njihovih idejai programa.

Kosovo je u značajnoj meri preobratilo svoj zakonodavni pristup u cilju uređivanja finansiranjapolitičkih stranaka. Međutim, političke stranke su još uvek u fazi razvoja i ne funkcionišu uveku skladu sa demokratskim načelima. Odsustvo transparentnosti – izvana i iznutra – u nji-hovom finansiranju, nepostojanje interne demokratije, neučestvovanje u stvaranju političkihplatformi, neuspeh da se održe izborne skupštine u skladu sa rokovima definisanim u nji-hovim statutima, i izvanredna moć stranačkih lidera podrivaju demokratske vrednosti kojepolitičke stranke tako brižno proklamuju.

Nizak nivo demokratije u političkim strankama takođe se odražava na rad državnih institucija,koje su često okarakterisane nedemokratskim procesima odlučivanja.

Na Kosovu, političke stranke često su u izazovnoj situaciji zato što nešto od njihovih finansi-jskih sredstava dolazi i od novca poreskih obveznika, međutim one nisu transparentne izloupotrebljavaju ove javne dotacije. Mnogostruki načini finansiranja političkih stranaka jošuvek su nepoznati usled sadašnjih praznina u zakonodavstvu, neprimenjivanja zakona uzemlji i slabih kapaciteta državnih nadzornih institucija koje su odgovorne za uređivanjepolitičkog finansiranja.

U nekoliko navrata, Kosovski demokratski institut (KDI)/Transparency International Kosova(TIK) pokušao je da odgovori na ovo pitanje i da ojača svoj glas protiv korumpiranih praksiu finansiranju stranaka, koje štete razvoju političkih stranaka i razvoju demokratije na Kosovu.

Projektom “Crinis”, glavni cilj KDI/TIK-a jeste da bude u mogućnosti da “baci zračak svetlostina novac u politici” i da učestvuje u budućim procesima izrade i primene adekvatnog zakon-odavstva, koje bi omogućavalo transparentno finansiranje političkih stranaka i koje bi even-tualno doprinelo izgradnji demokratskog društva zasnovanog na vrednostima vladavine ipoštovanja zakona.

Predgovor


Od konflikta koji se odigrao 1999. godine,Kosovo je ostvarilo značajan napredak u re-formi i uređivanju stranačkog finansiranja iodržalo je ukupno šest izbora na lokalnom icentralnom nivou. Učeći iz grešaka načinjenihna svakim izborima i uz pomoć međunarodnihorganizacija kao što je Organizacija za evrop-sku bezbednost i saradnju (OEBS), uznačajnoj meri je reformisano zakonodavstvokoje uređuje oblast finansiranja političkihstranaka. Primenom mnogobrojnih reformi fi-nansiranja političkih stranaka, Kosovo jeizradilo, poštovanja vredan, zakonski okvir kojiuređuje političko finansiranje koji parira drugimzemljama u regionu. Iako se doneto zakono-davstvo brzo poboljšalo, primena je još uvekprilično slaba među svim institucijama koje suodgovorne za uređivanje političkog finansiranjai drugih aktivnosti političkih stranaka. Ono štoje još uvek glavna prepreka za transparentnofinansiranje stranaka jeste nepostojanje proak-tivnog praćenja zakona koji su doneti i preduz-imanje odgovarajućih sankcija za njihovokršenje.

Kada govorimo o izveštavanju, većinastranaka ne razotkriva sve svoje donatore;same pristalice su diskretne pošto se plašeucene. Doprinosi u naturi se potcenjuju ili seuopšte ne prijavljuju. Informacije u pogledukampanje i redovnih finansija razotkrivaju sestranačkim delegatima samo tokom godišnjihstranačkih skupština. Političke stranke naKosovu ne koriste standardizovane obrasceprilikom izveštavanja. Štaviše, tačnostpolitičkih izveštaja teško je proceniti pošto jeteško proveriti i precizno proračunati prihode irashode, isključujući fond za javne subvencije.Na kraju, izveštaji nisu verodostojni pošto seCentralna izborna komisija (CIK) oslanja samona privatne obračunske firme kako bi seobezbedila tačnost informacija u finansijskimizveštajima političkih stranaka; štaviše, Kance-larija glavnog revizora ne revidira privatnedonacije, te se na Kosovu provera ovih infor-macija vrši samo od strane privatnih firmi.

Političke stranke (sa izuzetkom PokretaSamoopredeljenje (Lëvizja Vetëvendosje, udaljem tekstu VV, iako VV nije postavio reg-istar svojih donatora na svojoj veb stranici) iCIK ne objavljuju finansijske izveštajejavnosti. 1 Dok zakonodavstvo obavezuje CIKda objavi sva javna dokumenta na svojojstranici; zakon ne predviđa tačan vremenskiokvir i kanale objavljivanja. Iskorišćavajućipraznine u zakonu, CIK ne objavljuje proak-tivno finansijske i izveštaje o reviziji političkihstranaka. Većina političkih stranaka ne ob-javljuje ni svoje godišnje ili izveštaje o finan-siranju predizborne kampanje. Kanali kojimajavnost može dobiti informacije o finansijamaupotrebljenim za kampanju su nejasni većiniljudi pošto nije jasno gde i kome uputitiovakve zahteve.

Sadašnje sankcije koje su predviđene samosu simbolične i ne podstiču političke strankeda primene zakone. Ukupan iznos novčanihkazni izrečenih 2011. godine iznosio je 2700EUR (US $3,475), što u proseku iznosi oko451 EUR (US $578) u novčanim kaznama popolitičkoj stranci koja je obuhvaćena ovim is-traživanjem.2 Iako su prekršaji zakona mno-gobrojni, kao što to predviđa izveštaj o revizijiiz 2010. godine, CIK nije izdao nikakvenovčane kazne za nepoštovanje glavnihpravila o reviziji (sa izuzetkom za kasno pod-nete izveštaje). CIK retko izriče novčanekazne za manje prekršaje, čineći time dapolitičke stranke ne budu izložene pritisku dapoboljšaju kapacitet i resurse njihovog ad-ministrativnog osoblja koje priprema finansi-jske izveštaje.

Rezultati testa sa građanima (grupa građana,novinara i studenata zahtevala je informacijeu vezi sa različitim akterima, kao što supolitičke stranke, donatori, TV stanice itd)ukazuju da većina građana ne zna da se nji-hovim porezima finansiraju političke stranke,ukazujući da je javni nadzor takođe prilično

7

1 CIK je objavio samo Godišnji izveštaj o reviziji za 2010. godinu i Izveštaj o reviziji kampanje za izboreodržane u Kačaniku i Uroševcu 2012.2 Godišnji izveštaj o radu i aktivnostima Centralne izborne komisije (CIK), januar – decembar 2011, Priština,januar 2012, strana 24

I. Pregled izveštaja


slab. Postoji potreba za većom edukacijomjavnosti na temu političkih finansija. Većinaljudi je neinformisana što dovodi do neadek-vatnog nadzora, i stvara klimu u kojoj CIK ipolitičke stranke ne osećaju nikakav pritisakza promenom. Većina medija na Kosovu nebavi se istraživačkim izveštavanjem o finan-siranju političkih stranaka; oni su samo reak-tivni i retko kada razotkriju ili objave prekršajezakonskih odredbi.

Kako bi se poboljšali aktuelni zakoni i prakseo finansijama tokom predizborne kampanje,KDI/TIK preporučuje preduzimanje sledećihmera:

1. CIK mora pokazati bolju transparentnost

CIK mora objaviti sve finansijske izveštaje (okampanji i godišnji), uključujući izveštaje o re-viziji, odmah na svojoj veb stranici. Oni bi tre-balo da razrade elektronsku arhivu svihizveštaja i relevantne dokumentacije podnetedo sada. Dokumentacija bi trebalo da budepropisno klasifikovana (na primer: godišnjistranački izveštaji, izveštaji o kampanji,sankcije itd.) kako bi se javnosti omogućiloda lakše oceni podatke duž vremena.

2. Kancelarija glavnog revizora (KGR) mora

proveriti tačnost izveštaja podnetih od strane

političkih stranaka.

KGR mora sprovesti reviziju finansijapolitičkih stranaka, uključujući privatnedonacije. Aktuelna praksa angažovanjaspoljnih privatnih revizorskih firmi nije do-voljna pošto ne proveravaju na sistematskojosnovi tačnost prijavljenih prihoda i troškova.

3. CIK mora usvojiti politiku nula tolerancije i

nametnuti novčane kazne za sve veće i

manje prekršaje.

Sankcije bi trebalo da se povećaju i izreknuza sve veće i manje prekršaje koje političkestranke budu načinile. Politika nula toleran-cije snažno bi podstakla političke stranke daprimene zakone. Pored toga, CIK mora dautvrdi dnevnu kamatu koja će biti jednaka ak-tuelnim tržišnim kamatama za sveneizmirene novčane kazne.

4. Skupština mora izraditi novi amandman

kako bi se eliminisali limiti od 100 EUR i

stavili van zakona ili barem umanjile donacije

u gotovom novcu.

Aktuelno zakonodavstvo omogućavapolitičkim strankama da ne prijave donacije itroškove od 100 EUR ili manje. Ova mera tre-balo bi da se ukloni pošto takođe umanjujetransparentnost time što omogućavadiskretne donacije i krči put nezakonitimdonacijama

5. Skupština mora izraditi novi predlog za-

kona koji bi sadržao na jednom mestu sve

zakonske odredbe i posledične skupove za-

kona koji uređuju političko finansiranje.

Kombinovanje svih zakona i propisa kojiuređuju političko finansiranje u jednom za-konu umanjilo bi zabunu i omogućilo bi bržipristup informacijama. Niz donetih zakonaumanjuje zabunu, pošto nisu usklađeni iponekada su čak u suprotnosti jedan sadrugim.


Organizacija Transparency Internationalrazradila je alatku za ocenu zvanu Crinis (nalatinskom zračak svetlosti) kako bi izmerilanivo transparentnosti u finansiranju političkihstranaka. Crinis je sredstvo za ocenu kojeocenjuje zakonodavne sisteme i studiraprakse ključnih aktera uključenih u finansir-anje političkih stranaka. Isti ima za cilj daidentifikuje praznine i nedostatke u sistemupolitičkog finansiranja, sa ciljem unapređenjatransparentnosti u finansiranju političkihstranaka. Isti je zasnovan na premisiubeđenja da je transparentnost preduslov zapraćenje novca u politici.

Političke stranke na Kosovu smatraju se na-jkorumpiranijim institucijama.3 Prelazak nademokratiju sa višestranačkim sistemomnakon konflikta iz 1999. godine pružio je pri-liku da se na odluke političkih stranaka utičedonacijama. Kako bi se smanjila korupcija ufinansiranju političkih stranaka, Crinis ima zacilj da učini sve donacije javno dostupnimtako da ih svako može videti. Ovo istraži-vanje iskoristiće se za zalaganje za reformeu zakonodavstvu, posebno u oblastima kojese smatraju najslabijim i za informisanjejavnosti kako bi finansiranje političkihstranaka bilo transparentno.

2.1 Kratak istorijski pregled

Pre konflikta, većina kosovskih Albanaca bilisu posvećene pristalice Demokratskogsaveza Kosova (LDK). Nakon konflikta,mnoge političke stranke proizašle su iz

raspuštene Oslobodilačke vojske Kosova(OVK). Najistaknutije političke stranke proiza-šle iz OVK jesu Demokratska partija Kosova(PDK)4 i Alijansa za budućnost Kosova(AAK).5 U ovom trenutku, stranke PDK i LDKuopšteno dominiraju političkom scenom. Uposlednje vreme, pokret Samoopredeljenje(VV)6 postepeno uzima zamaha nakon što jeosvojio trinaest poslaničkih mesta. Dvadesetposlaničkih mesta rezervisano je za man-jinske zajednice.7

Pre nego što je Kosovo proglasilo svojunezavisnost 17. februara 2008, aktivnosti i fi-nansije političkih stranaka uređivane su ure-dbom Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu(UNMIK).8

Nakon proglašenja nezavisnosti, Skupštinaje usvojila jedan broj zakona koji su zameniliUredbe UNMIK-a a koji trenutno uređujuoblast finansiranja političkih stranaka.9 Cen-tralna izborna komisija (CIK) izradila je skuppravila na svoju inicijativu koja su dalje defin-isala i uredila postojeće zakonodavstvo.10

Međutim, aktuelno zakonodavstvo i dalje imaneke praznine i ne primenjuje se u potpunostiod strane političkih stranaka i institucija kojesu odgovorne da ih urede. Osim konstantnihkritika od strane NVO-a, nije izvršen neki većispoljni pritisak da se promeni način političkogfinansiranja na Kosovu do sada. Zaista,“političke stranke su izrazito centralizovane,nedemokratske i imaju ugled institucije kojauživa najmanji nivo poverenja.”11

9

3 Transparency International: 2011-2012 Globalni barometar korupcije. Za više pojedinosti vidi:http://www.transparency.org/policy_research/surveys_indices/gcb/20114 Aktuelni premijer Kosova, Hashim Thaqi na čelu je ove stranke.5 Nekadašnji premijer Kosova kratkog veka, Ramush Haradinaj na čelu je ove stranke.6 Lëvizja Vetëvendosje (VV) je novi politički pokret koji se suprotstavlja nekim vidovima angažovanjameđunarodne zajednice u unutrašnjim poslovima Kosova. Smatraju se nacionalističkim pokretom i zalažu seza održavanje referenduma o ujedinjenju Kosova i Albanije.7 10 mesta za srpsku zajednicu i 10 mesta za ostale manjinske zajednice: Rome, Aškalije, Egipćane, Turke,Gorance i Bošnjake.8 Uredba UNMIK-a br. 2004/11 od dana 4. maja 2004. nakon Uredbe UNMIK-a br. 2000/16 od dana 21. marta2000.9 Zakon 03/L-073 o opštim izborima, Zakon 03/L-072 o lokalnim izborima, Zakon 03/L-094 o predsedniku Re-publike Kosovo, Zakon 03-174 o finansiranju političkih stranaka i Zakon 04/L-058 o izmeni i dopuni Zakona br.03/L-174 o finansiranju političkih stranaka.10 CIK je od 2008. godine izradio 16 Pravila, od kojih se poslednje odnosi na Finansiranje političkih stranaka.11 Kosovski demokratski institut: Ocena institucionalnog integriteta, Kosovo 2011, Pregled političkih stranaka,str. 226

II. Uvod i istorijat studije


Prošlo je više od jedne decenije od kada suodržani prvi slobodni izbori; međutim,političko finansiranje i dalje je loše i političkestranke se suočavaju sa mnogobrojnim prob-lemima, kao što su: neprofesionalno osoblje(nesertifikovane knjigovođe), nedefinisanipolitički programi i filozofija, nepostojanjedemokratije u unutrašnjem funkcionisanjusamih stranaka.

Izborni sistem na Kosovu ne zastupa naadekvatan način sve građane, pošto seKosovo tretira kao jedna izborna jedinica.Poslanici ne zastupaju sve regione na pod-jednaki način. Neke opštine su preterano za-stupljene, nedovoljno zastupljene ili nisuzastupljene uopšte.

Imajući u vidu da obezbeđivanje adekvatnogfinansiranja predstavlja jedan od glavnihnačina da se podrži demokratski sistem, ini-cijativa Crinis zasniva se na verovanju da je“novac neophodan elemenat kako bidemokratije funkcionisale neometano ali svedok je finansiranje transparentno, propisnoobrazloženo, sa potpunim javnim objavljivan-jem i podložno delotvornih mehanizmimavladinog i društvenog nadzora.”12 Kako biimala uspešan sistem za finansiranjepolitičkih stranaka koji ispunjavameđunarodno priznate standarde, vladamora, između ostalog, da proaktivno propratiprimenu donetih zakona i da na adekvatannačin kazni njihove prekršaje.

Rezultati istraživanja jasno ukazuju da bi tre-balo staviti akcenat na praćenje primene za-kona. Jasno je da postoji veća potreba darelevantne institucije proaktivno proprate pri-menu zakona i propisno kazne prekršaje. In-stitucije koje su odgovorne za primenuzakona moraju se u potpunosti nadgledatipošto ove institucije jedva da primenjujuzakon.

Zakoni o političkom finansiranju: izborni ineizborni periodi

Na postkonfliktnom Kosovu u periodu od1999. do 2000. godine, Misija Ujedinjenihnacija na Kosovu (UNMIK) bila je prva insti-tucija koja je donela pravila za finansiranjepolitičkih stranaka uredbama UNMIK-a br.1999/1 i uredbom br. 2000/16, “o registraciji iradu političkih stranaka na Kosovu marta2000.”13 Ove uredbe omogućavale supolitičkim strankama da se finansiraju izjavnih izvora, privatnim donacijama, dopri-nosima u naturi, članarinama i drugim pri-hodom ostvarenim od strane političkihstranaka korišćenjem njihovih vlastitihresursa. Uredbe UNMIK-a obavezale supolitičke stranke da podnesu godišnje izveš-taje Kancelariji za registraciju političkihstranaka (sada Centralnoj izbornoj komisiji, udaljem tekstu CIK) i da ih obelodane javnosti.U praksi, međutim, finansijski izveštajipolitičkih stranaka nikada nisu obelodan-jeni.14

“Zakon o finansiranju političkih stranaka

trebalo bi da se izmeni tako da zabrani ili

da striktno uredi donacije od pravnih lica

koja takođe pružaju robu i usluge javnoj

administraciji, obaveže političke stranke

da imaju jedinstveni bankovni račun i

definiše vremenske rokove za objavlji-

vanje finansijskih izveštaja”

12 Carter Centre, Saopštenje za štampu od 3. juna 2007, pod nazivom: Netransparentnost u finansiranjupolitičkih stranaka stvara ozbiljne probleme zemljama http://www.cartercenter.org/news/pr/crinis_060407.html.13 Izborno pravilo CIK-a 10/200114 CIK je samo objavio Godišnji izveštaj o reviziji za 2010. i Izveštaj o reviziji troškova kampanje za 2012. zalokalne izbore održane u Kačaniku i Uroševcu; političke stranke (sem VV) nikada nisu objavile svoje obračunskeknjige.

III. Opšti kontekst

političkog finansiranja


Ograničenja na prihode i troškove

Nepostojanje transparentnosti i nede-lotvornost novih propisa, ubedili su UNMIKda donese dodatnu reformu o finansiranjupolitičkih stranaka.15 Nove uredbe zahtevalesu od političkih stranaka da obelodane svetroškove nastale tokom kampanje, prihod iimovinu kojom raspolažu. Izmenjeni zakonpredstavljao je važan korak za reformu finan-siranja političkih stranaka. Učeći iz nizaopštih i opštinskih izbora i preporukapruženih od strane OEBS-a, UNMIK je bioprimoran da donese još jednu uredbu koja jeizmeđu ostalog dovela do obaveza objavlji-vanja finansija i poštovanja ograničenjapotrošnje i pooštrila sankcije.16

Nakon proglašenja nezavisnosti 17. februara2008, Skupština Republike Kosovo donela jezakon koji je dalje uredio finansiranje izborai proširio sankcije.17 Zakon je izmenjen 2010.godine kako bi se izvršio značajan pritisak odstrane međunarodne zajednice i građanskogdruštva. Tek izmenjeni zakon rešio je samoneke od identifikovanih problema i mnogedruge ostavio je nerešenim, ubeđujućiSkupštinu da donese drugi, potpuno novizakon 2010.18

Javno finansiranje

Novi zakon, između ostalog, uredio je javnafinansijska sredstva koja dobijaju političkestranke, dodeljivanjem 0.17% ukupnogdržavnog budžeta na finansiranje redovnihaktivnosti političkih stranaka i dodelio je do-datnih 0.05% ukupnog državnog budžeta zafinansiranje lokalnih i centralnih izbora.Zakon je dalje definisao način na koji semoraju isplatiti ove javne subvencije,

raspodelom 90% finansijskih sredstava “naosnovu broja mesta u Skupštini” i dodeljivan-jem 10% preostalih sredstava novimpotvrđenim političkim strankama.19

Izveštaj Evropske komisije (EC) za 2010.godinu za Kosovo, potvrdio je međutim da je“ Zakon o finansiranju političkih stranakausvojen, ali nije u potpunosti u skladu saevropskim standardima. Jedna od ključnihslabosti ovog zakona je to što niti zabranjujeniti striktno uređuje način dobijanja donacijaod strane pravnih lica, koja snabdevaju javnuadministraciju robom ili uslugama.”20

Skupština je donela još jedan zakon21 ali nijeodgovorila na primedbe EC, zapravo, uvrstilaje po političke stranke povoljan amandmanpovećavanjem javnih subvencija sa 0.17%na 0.34% ukupnog budžeta RepublikeKosovo.22

Amandmani iz 2012. godine na zakon o fi-nansiranju političkih stranaka, dalje su ojačalizakonodavstvo o finansiranju kampanje, alinisu odgovorili na primedbe EC u vezi sadonacijama pravnih lica koja snabdevajujavnu administraciju robom i uslugama.Izveštaj Evropske komisije iz 2013. godinekoji je upućen Evropskom parlamentu iSavetu Evrope o napretku Kosova u ispunja-vanju zahteva mape puta za viznu liberal-izaciju još jednom je potvrdio da “bi zakon ofinansiranju političkih stranaka trebalo da seizmeni tako da zabrani ili da striktno uredidonacije od pravnih lica koja snabdevajujavnu administraciju robom i uslugama,obavezuje političke stranke da imaju samojedan bankovni račun i definiše vremenskerokove za objavljivanje finansijskih izveš-taja.”23 U vreme pisanja ovog izveštaja, Min-

11

15 Uredba br. 2001/16 koja menja i dopunjuje Uredbu UNMIK-a br. 2000/16 o registraciji i radu političkih stranakana Kosovu.16 Uredba br. 2004/12 o izborima za Skupštinu Kosova, poglavlje 6, Ograničenje potrošnje tokom kampanje i ob-javljivanje finansija.17 Zakon br. 03/L-073 o opštim izborima u Republici Kosovo18 Zakon br. 03/L-174 o finansiranju političkih stranaka19 Zakon br. 03/L-174 o finansiranju političkih stranaka, članovi 10. 2.1 i 10.2.220 Evropska komisija: Izveštaj o napretku za Kosovo za 2010, Politika borbe protiv korupcije, str. 1221 Zakon br. 04/L-058 o “izmeni i dopuni Zakona br. 03/L-174 o finansiranju političkih stranaka22 Zakon br. 04/L-058 o “izmeni i dopuni Zakona br. 03/L-174 o finansiranju političkih stranaka, član 2.3.23 Evropska komisija: Izveštaj o napretku Kosova ka viznoj liberalizaciji, zaplena imovine, str. 1424 Na osnovu sadašnjih praksi Skupštine, preporuke EC predmet su izglasavanja u Skupštini mnogo brže odostalih pitanja. KDI/TIK ima primerak predloženog nacrta zakona, koji još uvek nije objavljen.


istarstvo finansija radi na novom predlogu za-kona za izmenu i dopunu zakona koji uređujufinansiranje političkih stranaka, još jednom.Novi predlog zakona uzima u obzir primedbeEC i očekuje se da će biti podnet na usva-janje Skupštini Kosova oktobra 2013.24

Pored svih gore pomenutih zakona(isključujući uredbe UNMIK-a) koji uređuju fi-nansiranje političkih subjekata, CIK je usvojioi svoja pravila.25 Nova pravila CIK-a odvelasu zakonodavstvo o finansiranju političkihstranaka još jedan korak dalje. Dodatna prav-ila između ostalog pozivaju stranačke lidere iknjigovođe na zakonsku odgovornost za sveinformacije koje se podnose CIK-u. Onitakođe utvrđuju ograničenja u troškovima,omogućavajući iznos od samo 500 EUR (US$641) na svakih 1000 birača (0.50 centi pobiraču) koji će biti potrošeni tokom izbora. Uskladu sa pravilima CIK-a, političke strankene mogu da prihvate donacije od ljudi ili sub-jekata koji ne mogu pružiti svoje puno ime iprezime, adresu i svoj lični broj.

Nažalost, niz donetih zakona dovodi dozabune; oni nisu usklađeni i čak su u suprot-nosti jedan sa drugim. Dobar primer ovezbrke jeste pravilo CIK-a koje predviđa dapolitičke stranke mogu prihvatiti priloge od“najviše 20,000 EUR (US $25,815) po kalen-darskoj godini26 i zakon o finansiranjupolitičkih stranaka koji predviđa da političkestranke mogu prihvatiti donacije od “pravnihlica, u maksimalnom iznosu od deset hiljada(10.000) evra [US $12,907] u jednoj (1)kalendarskoj godini.”27

Buduće prilagođavanje donetih zakona moraobuhvatiti i sve prethodno donete zakone kojiuređuju finansiranje političkih stranaka i nji-hovo sažimanje u jedan zakon koji usklađujesve aktivnosti političkih stranaka, uključujućii finansije.

Metodologija CRINIS podrazumeva ocenudva različita vida političkog finansiranja: fi-nansije političkih stranaka van izbornog peri-oda i finansiranje predizborne kampanje zazakonodavno telo i gde je primenjivo, zapredsedničke izbore. Ovaj izveštaj bavi seocenom finansiranja predizborne kampanjena Kosovu u 2010. godini, u okviru koje supolitičke stranke pokrenule svoje resursekako bi učestvovale u predizbornoj kampanji.

Metodologija je sastavljena od preispitivanjaregulatornog okvira o transparentnostipolitičkog finansiranja; kako bi se uporedilasa međunarodno priznatim načelima.Različitim istraživačkim metodama,preispituje šta se zapravo dešava u praksi.Vršenjem temeljne analize pravnog okvira iaktuelne prakse, pruža snažne empirijskedokaze kako bi se stekla jasna slika o oblas-tima koje trebaju reformu. Informacije koje susakupljene tokom istraživanja upotrebljenesu kako bi se napravio indeks o transparent-nosti finansiranja političkih stranaka.

Nivo transparentnosti kvantifikovan jeuzimajući u obzir sledećih deset dimenzija(Tabela 1).

25 Pravilo CIK-a br. 01/2008 o registraciji i radu političkih stranaka, Pravilo CIK-a br. 12/2009: Ograničenjetroškova kampanje i objavljivanje finansija i Pravilo CIK-a br. 14/2009 o prekršajima i sankcijama26 Pravilo CIK-a br. 01/2008 o registraciji i radu političkih stranaka, član 17.1 (a)27 Zakon br-03/L-174 o finansiranju političkih stranaka, članovi 5.1.1 i 5.1.2

IV. Metodologija


Interno knjigovodstvo (dimenzija br. 1)nadovezuje se na način na koji političkestranke interno upravljaju svojim finansijskimresursima. Podnošenje izveštaja državnoj

agenciji za nadzor (dimenzija br. 2) ocen-juje obim u kome stranke ili kandidati pod-nose izveštaje vladinom nadzornom telu. Tridimenzije – opsežnost izveštaja (dimenzijabr. 3), dubina izveštaja (dimenzija br. 4) ipouzdanost izveštaja (dimenzija br. 5) –skoncentrisane su oko prirode podatakapruženih u finansijskim izveštajima i pomažu

da se utvrdi kvalitet informacija podnetihnadzornim telima. Isti ocenjuju ključneoblasti kao što su sve relevantne finansijskeaktivnosti, uključujući gotovinu, doprinose unaturi i druge transakcije, identitet donatora,verodostojnost podnetih podataka i percep-ciju o verodostojnosti izveštaja ključnih ak-tera. Objavljivanje informacija javnosti

(dimenzija br. 6) sagledava pristup javnostipodacima o finansiranju političkih stranaka.Treća grupa dimenzija obuhvata prevenciju

(dimenzija br. 7), sankcije (dimenzija br. 8) i

13

Dimenzije Opšta pitanja za osmišljavanje pokazatelja

1. Interno knjigovodstvo

političkih stranaka?

Da li je knjigovodstvo obavezno zakonom? Koliko je osoblje pro-fesionalno u praksi?

2. Podnošenje izveštaja

državnoj nadzornoj agen-

ciji (Centr. izbor. komisiji)

U skladu sa zakonom, da li političke stranke i mediji pozivaju naodgovornost u smislu uloge u političkom finansiranju? Kada i u kom formatu?

3. Opsežnost izveštavanja

Da li izveštaji obuhvataju javne i privatne izvore? Da li pokrivaju prihode i troškove? Da li obuhvataju novčane priloge, priloge u naturi itd?

4. Dubina izveštavanjaU skladu sa zakonom, da li izveštaji sadrže informacije o pojedinačnimdonacijama? Da li jasno identifikuju donatora za svaku donaciju?

5. Pouzdanost

izveštavanja

Da li različiti akteri obelodanjuju sve resurse u svojim izveštajima? Koliko su tačni ovi izveštaji, prema znanju aktera?

6. Objavljivanje

informacija javnosti

Da li su državne agencije/stranke obavezne da obelodane infor-macije o finansijama političkih stranaka?U praksi, koliko su date informacije pristupačne stručnjacima,novinarima i običnim građanima?

7. Preventivne mere

Da li se donacije kanališu isključivo putem zvaničnih bankovnihračuna? Da li postoje bilo kakve praznine za anonimne donacije?

8. Sankcije

Kakve su postojeće sankcije – građanske, krivične i političke –uskladu sa zakonom? U praksi, da li se postojeći zakoni primenjujustriktno?

9. Državni nadzor

(Centralna izborna

komisija)

Da li stručnjaci smatraju nezavisnim institucije koje se bavedržavnim nadzorom? Da li se smatraju efikasnim? Iz perspektive samoocene, da li im nedostaju ljudski resursi? Da li trebaju obuku?

10. Javni nadzor

Da li postoje organizacije građanskog društva koje pratepolitičke finansije? U kojim oblastima političkih finansija razvijajudate aktivnosti? Da li stručnjaci ocenjuju nezavisnim organizacije za javni nad-zor?

Tabela 1: Deset dimenzija transparentnosti u političkim finansijama


državni nadzor (dimenzija br. 9) kojima seprati nivo ispoštovanosti donetih pravila ipropisa. Ovo obuhvata preventivne mere ko-jima se olakšava efektivan nadzor, posto-janje sankcija koje se mogu nametnuti iinstitucije i aktere koji su zaduženi za vršenjefunkcije nadzora. Na samom kraju, javninadzor (dimenzija br. 10) bavi se ulogomgrađanskog društva i medija da vršepraćenje i nadzor, bez obzira na formalnedržavne nadzorne organe za pitanja finansir-anja političkih stranaka.

Informacije sakupljene angažovanjemširokog spektra izvora i različitih istraživačkihmetoda, i predstavljene su na jednom mestukroz više od 75 pokazatelja ocene (zakon ipraksa). Pitanja koja se koriste za svakipokazatelj imaju širok raspon odgovora, štosamim tim podrazumeva različitu težinu

konačnog rezultata svakog pokazatelja.Skala za svaki pokazatelj se nalazi u rasponuod 0 do 10, gde 10 označava zemlju koja jeispunila sve očekivane kriterijume u smislutransparentnosti i odgovornosti a 0 ukazujeda nijedan od ovih kriterijuma nije ispunjen.Skorovi od 0 do 10 grupisani su u tri kate-gorije za ocenu: nedovoljna (0 do 3.3),prosečna (3.4 do 6.7) i dobra (6.8 do10).

U skladu sa metodologijom Crinis upotre-bljenom za izradu ovog izveštaja, zakono-davstvo i primena zakona o finansiranjupolitičkih stranaka tokom predizborne kam-panje ostvarila je prosečan skor od 5.5 od 10.Ovi rezultati pozicioniraju Kosovo u prosečnukategoriju, međutim kada se proseci za za-konodavstvo i primenu zakona proračunajuzasebno, dobijamo drukčiju sliku. Prosečanskor za zakonodavstvo koje uređuje finansijepolitičkih stranaka iznosi 7.2, čime je Kosovo

Dimenzije Broj pokazateljaOdmeravanje zakona / prakse

1. Interno knjigovodstvoUkupno 5Zakon 3Praksa 2

50% zakon50% praksa

2. Podnošenje izveštaja državnoj nad-zornoj agenciji (Centralnoj izbornojkomisiji)

Ukupno 6Zakon 3Praksa 3

50% zakon50% praksa

3. Opsežnost izveštajaUkupno 4Zakon 2Praksa 2

50% zakon50% praksa

4. Dubina izveštajaUkupno 5Zakon 3Praksa 2

50% zakon50% praksa

5. Pouzdanost izveštavanja Ukupno 3 100% praksa

6. Obelodanjivanje informacija javnostiUkupno 146 zakon8 Praksa

50% zakon50% praksa

7. Preventivne mereUkupno 10Zakon 5Praksa 5

50% zakon50% praksa

8. SankcijeUkupno 12Zakon 6Praksa 6

50% zakon50% praksa

9. Državni nadzor(Centralna izborna komisija)

Ukupno 5Zakon 2Praksa 3

50% zakon50% praksa

10. Javni nadzor Ukupno 5 100% praksa

Tabela br. 2. Kvantitativni indeks transparentnosti u dimenzijama finansiranja političkihstranaka, pokazatelji i odmeravanje zakona i prakse


pozicionirano u kategoriji ‘dobrih’ u smislusvojih zakona. Međutim, prosečan skor zaprimenu ovih zakona iznosi 4.6 od 10, ističućipotrebu da vlada proaktivno proprati primenuzakona i da propisno kazni kršenje istih.

Kategorije koje su ostvarile najmanji skor,kako u smislu zakona tako i u smislu primeneslede: izveštavanje (CIK-u u ovom slučaju)sa prosečnim skorom od 5.2, objavljivanje in-formacija (4.8), sankcije (3.3) i javni nadzor(4.9).28 Rezultati jasno ukazuju da Kosovo idalje ima praznine u zakonu, loše stanje ijavni nadzor i slabu primenu donetih zakona.

Izvori podataka

Za ovu studiju, upotrebljeni su kako primarnitako i sekundarni izvori za sakupljanje po-dataka. Relevantni zakoni i propisi preispitanisu kako bi se ocenio zakonski okvir. Za anal-izu ove prakse, istraživački tim preispitao jeizveštaje političkih stranaka i nadzornih tela iintervjuisao je različite aktere kako bi dobiliinformacije o funkcionisanju stranačkog fi-nansijskog sistema i njegovom nadzoru.Ključni akteri obuhvatali su šest političkihstranaka, odabranih na osnovu broja mestaosvojenih na poslednjim izborima za Skupšt-inu (vidi Dodatak A), i njihove knjigovođe/bla-gajnike. Dvoje poslanika iz svake od šeststranaka zastupljenih u Skupštini takođe jeintervjuisano. Centralna izborna komisija(CIK) kao glavno državno nadzorno telo,poslužilo kao primarni izvor koji takođe pružapristup nekim od sekundarnih izvora kao štosu Izveštaj o reviziji iz 2010. godine i njihovagledišta o aktuelnom zakonodavstvu i prak-sama finansiranja kampanje. Međutim, CIKnije objavio originalne finansijske izveštaje,sankcije koje su izdali i ažurirani Izveštaj o re-viziji. CIK za svoju netransparentnost krivitehnička pitanja, kao što je nedostatak os-oblja.

Na terenu su sprovedeni testovi kako bi seizmerilo koliko lako građani mogu imatipristup informacijama o finansiranju političkihstranaka i samim tim oceniti stope odgovorarazličitih institucija, uključujući stranke, CIK idonatore. Testovi o pristupu informacijama

sprovedeni su od strane istraživačkog timakorišćenjem standardnog postupka stupanjau kontakt sa različitim akterima. Drugetestove sprovela je grupa volontera sastavl-jena od običnih građana i novinara. Cilj je bioda se napravi uporedba u mogućnosti pris-tupa istom skupu informacijama međurazličitim akterima sa različitim nivoimaznanja i kontakata.

Metode sakupljanja podataka

Relevantni akteri, koji obuhvataju CIK,stranačke knjigovođe i donatore koji dajusvoje novčane priloge predizbornim kampan-jama lično su intervjuisani na osnovu anket-nih upitnika. Medijske kompanije, donatori istranke prvobitno su kontaktirani dopisima, ukome su zahtevani njihovi izveštaji o pri-hodima i rashodima i pojedinosti o radiodi-fuznoj minutaži datoj ili prodatoj strankama.U gore pomenutom eksperimentu sagrađanima, učesnicima je data lista konkret-nih informacija koje treba da sakupe upogledu finansiranja kampanje političkihstranaka, koristeći različite vidove komu-nikacije u rasponu od interneta, telefona dozvaničnih dopisa u kojima su zahtevane oveinformacije.

Tabela br. 3 rezimira vrste sakupljenih infor-macija, izvor informacija i upotrebljenumetodu sakupljanja podataka.

28 Za vizuelni prikaz, pogledajte grafikone 1 i 2 na strani 19

15


Ograničenja studije

Postoji nekoliko ograničenja u ovoj studiji,koja obuhvataju izazove na koje jeistraživački tim naišao tokom projekta. Naprimer, oblast studije – političko finansiranje– izrazito je nova na Kosovu i vodi seograničeni javni dijalog o ovom pitanju. Nisusprovedena nikakva prethodna temeljna is-traživanja o finansijama tokom kampanje;samo istraživanje o redovnom godišnjemizveštaju o finansijama političkih stranaka,koji je sastavio KDI/TIK. Sve ovo dovelo jedo različitih izazova pošto je istraživački timimao ograničeni broj sekundarnih izvora po-dataka i naišao je na poteškoće pri stupanjuu kontakt sa glavnim ispitanicima. Štaviše,istraživački tim nije bio u mogućnosti da ver-ifikuje informacije koje su sakupljene odnekih od glavnih aktera, pošto CIKistraživačima nije pružio pristup izveštajimao finansijama tokom predizborne kampanje.CIK je obavezan u skladu sa zakonom da ob-javi originalne izveštaje dobijene od političkihstranaka i izveštaje o reviziji. Izveštaji o kam-panji za izbore održane 2010. godine jošuvek nisu objavljeni (mart 2013). Političkestranke (sa izuzetkom VV, iako njihovi izveš-taji o finansijama nemaju detaljnu listu svihnjihovih donacija) su odbile da daju

istraživačima pristup njihovim finansijskimizveštajima. Vodeća stranka na Kosovu(PDK) i najveća manjinska stranka (SLS)odbili su saradnju sa istraživačkim timom upotpunosti i nisu odgovorili ni na jedan odnaših zahteva.

Vrsta informacija Izvor informacija Metoda sakupljanja podataka

Zakonski okvirRelevantni zakoni i uredbe

Pregled zakonodavstva

Interne stranačke prakse o

finansijskim pitanjima

Stranački izveštaji,zvanična dokumentacijai javno informisanje

Timska analiza, upotpunjenaintervjuima sa stranačkimknjigovođama i stručnjacima

Objavljivanje informacija

Političke stranke, nad-zorne agencije, donatori,medijske agencije

Istraživanje javno dostupnihinformacija

Testiranje dostupnosti infor-macija od različitih akteraputem pismenih zahteva

Prihodi i troškovi političkih

stranaka

Stranke, nadzorne

agencije, donatori, or-

ganizacije za praćenje

Intervjui

Opšta praksa političkog

finansiranja

Stranke, poslanici, CIK,OGD-i, stručnjaci

Intervjui

Tabela br. 3: Vrsta i izvori informacija


Dimenzija br. 1: Interno knjigovodstvo

Prva faza izveštavanja od strane političkihstranaka jeste interno knjigovodstvo. Pravneobaveze u oblasti knjigovodstva i političkekulture stranaka faktori su koji utiču na ovudimenziju. Kako bi stranke ispoštovale za-konske propise i svoje vrednosti i načela, od

presudne je važnosti da imaju funkcionalnuadministraciju sa potrebnim kapacitetima.

U ovoj studiji, interno knjigovodstvo stranakaizmereno je sa pet opštih pokazatelja. Istiobuhvataju pravne zahteve vođenja eviden-cije o prihodu, troškovima i imovini stranakai njihovu konkretnu praksu u tom smislu.

17

10

98.8

5.2

8.3

7.5

2.2

4.84.4

3.3

6.2

4.95.5

8

7

6

5

4

3

2

1

Knj

igov

odst

voP

odno

šenj

e iz

vešt

aja

Ops

ežno

st iz

vešt

avan

jaD

ubin

a iz

vešt

avan

jaP

ouzd

anos

t

izve

štav

anja

Javn

o ob

javl

jivan

jeP

reve

ntiv

ne m

ere

San

kcije

Drž

avni

nad

zor

Javn

i nad

zor

Uku

pno

10

9

10

7.5

4.6

5.7 5.8

9

7.5 7.57.6

7.5

2.22.2

5

7

3.7

5.34.9

4.6

7.28

7

6

5

4

3

2

1

Tabela 1: Crinis Indeks: Grafikon prikazuje celokupne nalaze sa raščlanjenim prosecima

Crinis Indeks: Rščlanjeni proseci

Tabela 2: Grafikon koji prikazuje celokupne rezultate u smislu zakona i prakse

Zakon Praksa

Crinis Indeks: Zakon i Praksa

1. Nalazi istraživanja

Knj

igov

odst

voP

odno

šenj

eiz

vešt

aja

Ops

ežno

st

izve

štav

anja

Dub

ina

izve

štav

anja

Pou

zdan

ost

izve

štav

anja

Javn

o ob

javl

jivan

jeP

reve

ntiv

ne m

ere

San

kcije

Drž

avni

nad

zor

Javn

i nad

zor

Uku

pno

Drugi pokazatelji bave se pitanjem objavlji-vanja ovih informacija članovima stranaka,primenjenog standarda obračunskih postu-paka, pojedinaca ovlašćenih da potpisuju fi-nansijske obračunske izveštaje i da li se vodifinansijska evidencija za propisanu dužinuvremena.

Iako odredbe koje su predviđene zakonom akoje se odnose na interno knjigovodstvo jesuadekvatne, primena i dalje ostaje slaba kaošto se može videti iz gore navedenoggrafikona.

Zakon29 i pravila CIK-a30 zahtevaju odpolitičkih stranaka da vode evidenciju o pri-hodu, troškovima i imovini. Prema nekimstranačkim knjigovođama uključenim u ovoistraživanje, oni ažuriraju svoje obračunskeknjige na tromesečnoj osnovi, iakoistraživački tim nije bio u mogućnosti da ver-ifikuje da li političke stranke primenjuju ovajpravni zahtev pošto nije dobio pristup nji-hovim obračunskim knjigama.

Međutim, ako pogledamo izveštaj o reviziji iz2010. godine,32 možemo jasno uvideti upraksi da skoro sve političke stranke nisupostupile u skladu sa zakonom. Većinastranaka ne razotkriva sve svoje donatore;same pristalice su diskretne pošto “se plaše

ucene opozicione stranke, bilo u vidu čestihinspekcija, sankcija ili zastoja u procesujavnih nabavki.”33 Većina političkih stranakaprihvatila je donacije koje premašuju dozvol-jeni zakonski limit.34 Kada govorimo orashodima, izveštaji nisu dovoljno detaljni.Na primer, prema jednom članku u dnevnim

novinama Zëri, 2012. godine Demokratskapartija Kosova (PDK) potrošila je 52,252EUR (US $66,961.5) na automobile, ali nijerazotkrila vrste automobila koje je kupila.35

Načelni problem sa internim knjigovodstvomodnosi se na “doprinose u naturi” koji se pot-cenjuju ili se uopšte ne prijavljuju.36 Doprinosiu naturi, obično su definisani kao roba ili us-luge bilo koje vrednosti koji se nude be-splatno, i predstavljaju oblast u kojoj političkestranke prikrivaju svoje donacije u najvećojmeri. Na primer, u izveštaju o reviziji za 2010,većina političkih stranaka potcenila je svojetroškove u sledećim kategorijama: zakupninaza kancelarijski prostor, plate i komunalije.Samo neke političke stranke tvrde da imajukancelariju bilo kakve vrste.37 Sve većepolitičke stranke imaju ogranke i pod-ogrankeširom Kosova; međutim, one nisu prijaviletroškove svojih ogranaka ili sedišta.38 Uskladu sa time, mora se pretpostaviti da sekancelarijski prostor pruža besplatno od

Grafikon br. 1:


29 Zakon br-03/L-174 o finansiranju političkih stranaka, član 6.230 Pravilo CIK-a br. 01/2008 o registraciji i radu političkih stranaka, član 2031 Knjigovođe stranaka LDK, AKR, i KDTP32 Izveštaj o reviziji za 2010. http://www.kqz-ks.org/SKQZ-WEB/al/materiale/raportiiauditmit2010.pdf33 Upitnik br. 11, pitanje 124, na koje je odgovorio akademik koji je zatražio da ostane anoniman.34 Izveštaj o reviziji za 2010: http://www.kqz-ks.org/SKQZ-WEB/al/materiale/raportiiauditmit2010.pdf35 Zëri (Kosovo), “Kryeministri Nuk i Deklaron Financuesit e Partisë” [Premijer ne otkriva finansijere njegove

stranke], 18. mart 2013.36 Izveštaj o reviziji za 2010: http://www.kqz-ks.org/SKQZ-WEB/al/materiale/raportiiauditmit2010.pdf37 Izveštaj o reviziji za 2010: http://www.kqz-ks.org/SKQZ-WEB/al/materiale/raportiiauditmit2010.pdf38 Lični intervju sa anonimnim knjigovođom jedne političke stranke dana 22. 11. 2012. i liderom jednog lokalnogstranačkog ogranka u jednoj od opština na Kosovu dana 12. 01. 2013.

Praksa

Zakon

7.5

10

1086420

Interno knjigovodstvo

Zakon: 10Praksa: 7.5

strane članova ili pristalica političkih stranaka,međutim oni ovo ne navode kao doprinos unaturi kao što je zahtevano zakonom.

Prema stranačkim knjigovođama39 informa-cije u pogledu kampanjskih i redovnih finan-sija objavljuju se stranačkim delegatimasamo tokom godišnjih stranačkih skupština.Neki intervjuisani članovi stranke za ovajizveštaj priznali su da ne znaju kako se finan-siraju njihove kampanje.40 U većini slučajeva,čak i lice koje se kandiduje na izborima za za-konodavno telo ne zna kako njegova/njenapolitička stranka koju zastupa finansira svojukampanju. Ardian Gjini, poslanik i član Ali-janse za budućnost Kosova (AAK) rekao je“Uveravam vas da ni same političke strankene znaju odakle im dolaze donacije.41

U skladu sa zakonom,42 stranačke knjigovođei predsednik stranke moraju potpisati svakiobračunski izveštaj. Pošto finansijski izveštajiza predizbornu kampanju iz 2010. godine nisuna raspolaganju, istraživački tim nije mogaoda verifikuje da li je ovaj zahtev i primenjen.Međutim, prema knjigovođi stranke LDK, g.Lutfi Zharku, stranački lideri i knjigovođe nemoraju da potpišu izveštaje pošto su u suprot-nom i dalje odgovorni za sve informacije kojepruže u izveštajima.43

Zakon ne zahteva da stranačke knjigovođebudu sertifikovane; samo predviđa da bi tre-balo da budu propisno obučeni.44 Posledično,većina osoblja koje upravlja finansijamastranaka nisu kvalifikovani za tu dužnost ili seistima ne bave profesionalno.45

Na kraju, zakon zahteva od političkihstranaka da vode evidenciju o svim doku-mentima u periodu od sedam godina.46

Prema stranačkim knjigovođama, ovaj deozakona se primenjuje..47

Dimenzija br. 2: Podnošenje izveštaja nad-zornoj agenciji

Za ovu dimenziju, studija je usredsređena napet pokazatelja koji su obuhvatali kako za-konski okvir tako i podnošenje izveštaja

imenovanim vladinim agencijama za nadzor.Ovi pokazatelji obuhvatali su pitanja u vezi satime da li stranke moraju podneti svojeobračune državnoj agenciji, da li medijskekompanije treba da podnesu svoje izveštaje,da li postoji konkretan standardizovani formatza podnošenje informacija i koliko često trebapodnositi ove izveštaje.

Pored godišnjeg izveštaja, pravila CIK-a za-htevaju od političkih stranaka da podnesu

Grafikon br. 2:


39 Lutfi Zharku, Ilir Cacaj, i Enis Kervan, knjigovođe stranaka LDK, VV i KDTP40 Naser Osmani, Safete Hadergjonaj41 Zëri (Kosovo), “Kryeministri Nuk i Deklaron Financuesit e Partisë” [Premijer ne otkriva finansijere njegove

stranke], 18. mart 2013.42 Zakon br. 03 L-073 o opštim izborima u Republici Kosovo, član 14.243 Lični razgovor sa Lutfi Zharku; 12. novembar 2012.44 Zakon br. 03 L-073 o opštim izborima u Republici Kosovo, član 40.745 Audit&Conto Izveštaj o reviziji za 2010: http://www.kqz-ks.org/SKQZ-WEB/al/materiale/raportiiauditmit2010.pdf, str 7“Skoro svi politički subjekti nemaju stručnjake (službeno osoblje) sertifikovano kao knjigovođe, koji su nadležni zaobračunske i finansijske izveštaje”46 Zakon br. 03 L-073 o opštim izborima u Republici Kosovo, član 40.647 Enis Kervan, Lutfi Zharku, Ilir Cacaj48 Pravilo CIK-a br. 12/2009 o ograničenjima potrošnje u kampanji i finansijskom izveštavanju, član 4.3

19

Praksa

Zakon

4.6

5.7

1086420

Podnošenje izveštaja nadzornoj agenciji

Zakon: 5.7Praksa: 4.6


izveštaje o finansiranju predizborne kam-panje nakon održavanja izbora.48

Zakon ne zahteva od političkih stranaka dapodnesu svoje obračunske izveštaje u stan-dardizovanom formatu.

Zakon takođe ne zahteva od donatora dapodnesu pojedinosti o svojim donacijamaCIK-u. CIK ovo zvanično obrazlaže objašn-jenjem da političke stranke u skladu sa za-konom treba da zabeleže sve pojedinosti osvojim donatorima i da ih podnesu CIK-u, tenema potrebe da donatori takođe podnoseizveštaj CIK-u, čime bi se udvostručio rad.49

Istraživački tim je imao najveće poteškoće dastupi u kontakt sa donatorima, pošto suveoma tajnoviti i vole da ostanu anonimni.Ovu činjenicu takođe potvrđuju predstavniciakademske zajednice koji su popunili upit-nike.50

Istraživački tim isprobao je različite metodeostvarivanja kontakta (pošta, e-mejlovi, tele-fonski pozivi i posete njihovom sedištu)međutim uspeo je samo da intervjuiše neko-liko donatora nakon što su ih uverili da će sviodgovori ostati anonimni. Intervjuisani dona-tori opisali su potrebu da ostanu diskretni okonjihovog političkog doprinosa iz straha ododmazde bilo koje stranke na vlasti. Kako biovo izbegli, neki donatori daju priloge svimpolitičkim strankama uključujući i njihovimlokalnim ograncima, kako ne bi “zadirali u nji-hov svakodnevni rad.”51 Jedan donatorkonkretno citirao je mnogobrojne primere,gde su ga, tek nakon što je poklonio velikesvote novca lokalnom ogranku jedne stranke,

inspektori za higijenu ostavili na miru. Premarečima donatora, nemoguće je poslovati uovoj konkretnoj opštini ukoliko ne poklonitenešto stranci koja je na vlasti u datomtrenutku. Štaviše, citirao je primere u kojimaje morao da plati novac, povrh onoga što re-dovno plaća gradskoj čistoći, kako bi muodneli smeće. Nakon davanja priloga strancina vlasti, kompanija gradske čistoće počelaje sa redovnim odnošenjem smeća.52

Usled nepostojanja relevantnih zakonskihodredbi, medijske kompanije ne iznose po-jedinosti oglasa CIK-u, da li su plaćeni ili nisuplaćeni tokom predizborne kampanje, onisamo podnose svoj izveštaj Nezavisnojkomisiji za medije (NMK), međutim nalokalnim izborima održanim 2009. godine,većina kompanija nije uspela da podnesesvoje dnevne izveštaje NMK-u53 kao što seto od njih zahteva zakonom tokom izbora.54

Medijske kompanije treba da podnesugodišnje izveštaje NKM-u, ali ne i CIK-u.NKM ne objavljuje ove izveštaje. Istraživačkitim zahtevao ih je u pismenoj formi, ali munisu pruženi.55

Istraživački tim upotrebio je stari godišnjiizveštaj NKM-a (2009)56 kako bi pokušao dapreispita kako se podnose izveštaji o finan-siranju propagandnih poruka tokom predi-zborne kampanje, ali je bilo veoma teškoshvatiti sve ovo, imajući u vidu da redovne ikampanjske propagandne poruke nisu bilenavedene ili međusobno odvojene. Štaviše,izveštaj nije govorio o indirektnom reklami-ranju političkih stranaka, kao što su izvešta-vanje tokom kampanje i tok šou emisijeposvećene političkim strankama.

49 Okrugli sto održan u Restoranu Rings, Priština 22.01.2013. na kome su učestvovali Safete Hadergjonaj,Naser Osmani, Agim Kuleta (poslanici), Miradije Mavriqi (šef Kancelarije za registraciju i potvrđivanje političkihstranaka u CIK-u) i istraživački tim KDI/TIK-a.50 Upitnik br. 11 koji je popunio anonimni profesor, koji je stručnjak na temu političkih finansija i političkihstranaka, uopšteno.51 Odgovor anonimnog donatora jedne političke stranke koji je jedan od većih biznismena u jednoj odkosovskih opština.52 Istraživački tim intervjuisao je anonimnog biznismena koji poseduje multimilionerski biznis i radi u jednoj odopština na Kosovu.53 http://www.kpm-ks.org/materiale/dokument/1283523293.5373.pdf str. 2654 Zakon br. 03/L-73 o opštim izborima, član 49.7 55 Dopis poslat Kancelariji NKM-a 12. 08. 2012. i obraćanje putem e-mejla od 10. 08. 2012, za koje smo dobiliodgovor u kome je potvrđen prijem elektronske pošte i da će zahtev biti prosleđen odgovornom licu56 http://www.kpm-ks.org/materiale/dokument/1283523293.5373.pdf 57 Poreska uprava Kosova

Iako donatori i medijske kompanije ne pod-nose direktno svoj izveštaj CIK-u, oniuobičajeno podnose svoj izveštaj drugim reg-ulatornim telima, kao što su poreski organi,57

kao što je zahtevano poreskim propisima.Mediji takođe podnose svoje izveštaje NKM-u, što je oblast uređena zakonima o radiodi-fuziji. Važno je pomenuti da istraživački timnije mogao da pronađe nikakve dokaze u ko-jima je CIK zahtevao informacije od poreskihorgana kako bi se verifikovali podaci dona-tora i od NKM-a kako bi se proverilo vremereklamiranja. Jedan član NKM-a rekao je danisu obavezni u skladu sa zakonom, da pod-nose svoj izveštaj CIK-u i iz tog razloga neostvaruju saradnju.58

U većini zemalja se zahteva da se prilikomizveštavanja koristi standardizovani obrazac.Međutim, ovo nije slučaj na Kosovu. U vremepisanja ovog izveštaja, Međunarodna fon-dacija za izborne sisteme (IFES) radi sa CIK-om na razradi standardizovanog obrasca kojipolitičke stranke moraju da upotrebe kako biprijavile svoja redovna i kampanjska finansi-jska sredstva.59

Dimenzija br. 3: Opsežnost izveštavanja

Opsežnost izveštavanja sagledava dvaglavna pokazatelja: kakve vrste izvora finan-sija su uključene u izveštaje (npr. donacije ijavne finansije) i kakvi troškovi su uključeni uizveštaje (npr. troškovi od privatnih donacijai troškovi od javnih subvencija).

Doneto zakonodavstvo u pogledu obima ukome političke stranke treba da podnesusvoje izveštaje u skladu je sa međunarodnopriznatim standardima.60 Zakonodavstvo za-hteva od političkih stranaka da u svoje izveš-taje o kampanji uvrste sledeće informacije:individualne/korporativne novčane donacije,privatne donacije u naturi i novac od do-brotvornih aktivnosti.61 Štaviše, zakon pri-morava stranke da zabeleže sve kampanjsketroškove za izborni period i da saldiraju is-plate, čime će prikazati svoje prihode itroškove načinjene u periodu od 90 dana prei 45 dana nakon izbora. Političke stranke kojesu učestvovale na izborima moraju čuvati svefakture i račune za iznose više od 100 EUR(US $128) u periodu od sedam godina.Zakon, međutim, ne zahteva od političkihstranaka da uvrste i popust na robu i uslugeu svoje izveštaje o kampanji.

Grafikon br. 3:


58 Telefonski poziv sa Dritom Begolli, članicom NKM-a, 02. 01. 2013.59 KDI/TIK je dobio primerak Zahteva za predlog i licitaciju, Obrazac o prijavljivanju finansija političke stranke odIFES-a, koji predviđa rad koji je CIK obavio na izradi novog standardizovanog obrasca za podnošenje izveštajau elektronskom ili štampanom formatu.60 Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (IFRS)61 Zakon br-03/L-174 o finansiranju političkih stranaka, Zakon br. 04/L-058 o izmeni i dopuni Zakona ofinansiranju političkih stranaka, Zakon br. 03/L-072 o lokalnim izborima, Pravilo CIK-a br. 01/2008 o registraciji iradu političkih stranaka i Pravilo CIK-a br. 12/2009 o ograničenju potrošnje tokom kampanje i objavljivanjufinansija.62 Kosovski demokratski institut i Transparency International Kosova: (novembar 2010) Monitorimi i Kostos sëFushatës Parazgjedhore, Zgjedhjet e Përgjithsme Për Kuvending e Republikës së Kosovës; Izveštaj je anal-izirao aktuelne načinjene troškove (grupa ljudi, podeljena u timove, prisustvovala je događajima istraženihpolitičkih stranaka i procenjen je trošak održavanja datog događaja ili trošak za neku drugu aktivnost) sa pri-javljenim troškovima. Izveštaj je utvrdio da skoro sve veće stranke potcenjuju svoje troškove.

21

Praksa

Zakon

7.6

9

1086420

Opsežnost izveštavanja

Zakon: 9|Praksa: 7.6

Zakon takođe zahteva od političkih stranakada prijave sve troškove i utvrđuje ograničenjetroškova od 1000 EUR (US $1,281) nasvakih 500 birača (50 centi po biraču) tokomizbora. Sve veće političke stranke u značajnojmeri su prekršile ograničenja troškova tokomizbora održanih 2010.62

Dimenzija br. 4: Dubina izveštavanja

Detaljnost ili dubina informacija koje supružene podjednako je važna koliko iopsežnost izveštavanja. Korisnost finansi-jskih izveštaja uglavnom zavisi od informacijakoje su u njima i sadržane. Upravo iz tog ra-zloga, izveštaji bi trebalo da identifikujusvakog donatora, iznos i datum svakedonacije i slično podeliti troškove postavkama. Ova dubina informacijaomogućava nadzornim telima, grupamagrađanskog društva i biračima uopšteno dapreispitaju tačnost pruženih informacija, iden-

tifikuju stranke koje zavise u velikoj meri odnekolicine odabranih donatora i da propratibuduće predstavnike u smislu preduzimanjabilo kakvih potencijalnih mera od koristi ponjihove donatore na uštrb javnosti. Ova di-menzija izmerena je sastavljanjemvišestrukih pokazatelja, kao što su detaljniizveštaji o prihodima i rashodima i ocenom opostojanju limita za izveštavanje o prihodu ufinansijskim izveštajima.

Zakonodavstvo o dubini izveštavanja rela-tivno je jako pošto se sve informacije o svakojdonaciji i trošku moraju propisno identifikovati

i predstaviti. Aktuelno zakonodavstvopredviđa limit od 100 EUR (US $128), i svešto premašuje ovaj iznos mora se prijaviti.63

Limit je štetan po transparentnost i stvarapraznine i mogućnost za ilegalnim donaci-jama, stvarajući situaciju u kojoj politički do-natori mogu dati prilično velike svote novcastranci putem malih donacija raspodeljenihrazličitim pojedincima a da nisu odgovarajućepropraćene izveštajima.64 Izveštaji o prihodumoraju obuhvatiti sledeće pojedinosti o svimdonacijama koje premašuju 100 EUR (US$128) tokom redovnog i izbornog periodaizveštavanja: datum, iznos svake donacije iime i zvaničnu registraciju svakog donatora.

Pravni zahtevi za izveštavanje o troškovimatakođe su zadovoljavajući i zbog toga štoizveštaji moraju sadržati podatke, kao što su:datum svakog troška, iznos svakog troška,ime svakog prodavca i zvanična registracijasvakog prodavca. Nismo mogli proveriti pri-

menu zakona u praksi pošto nismo imalipristup izveštajima o kampanji a istraživačkitim mogao je samo da analizira izveštaj o re-viziji koji je navodio da nedostaju podaci odonatoru.65

Aktuelno zakonodavstvo omogućava CIK-u,NVO-ima i biračima da provere tačnost infor-macija sadržanih u izveštajima. Međutim, upraksi, političke stranke ne razotkrivaju pot-pune pojedinosti o njihovim donacijama idruge relevantne pojedinosti.66 Ovo otežavada se identifikuju stranke koje u velikoj meri

Grafikon br. 4:


63 Zakon br-03/L-174 o finansiranju političkih stranaka, član 15.3.4 I Pravilo CIK-a br. 01/2008 o registraciji i radupolitičkih stranaka, član 20.3.d i 21.1.b64 Limit stvara mogućnost da politički donatori raspodele ukupan iznos različitim ljudima i da ga poklone diskretno.65 Izveštaj o reviziji za 2010 http://www.kqz-ks.org/SKQZ-WEB/al/materiale/raportiiauditmit2010.pdf66 Izveštaj o reviziji za 2010 http://www.kqz-ks.org/SKQZ-WEB/al/materiale/raportiiauditmit2010.pdf, pg 8

Praksa

Zakon

7.5

7.5

1086420

Dubina izveštavanja


zavise od nekolicine odabranih donatora i dase proprati budući rad političkih stranaka usmislu preduzimanja bilo kakvih potencijalnihradnji koje stranka može preduzeti u koristsvojih donatora.

Dimenzija br. 5: Pouzdanost izveštavanja

Jedan od ključnih elemenata izveštavanja –usled njegove prisne povezanosti satransparentnošću – jeste njegova pouz-danost ili verovanje da su podaci sadržani uizveštaju tačni. Ova dimenzija, shodno tome,je zasnovana na percepcijama i ne postoje

nikakvi pravni pokazatelji (vidi grafikon u nas-tavku). Pouzdanost izveštaja odnosi se na tokoliko je isti pristupačan javnosti i u komobimu javnost kontroliše njihovu tačnost.Ukoliko se pouzdanost podataka možedovesti u pitanje, zainteresovanost javnostiza praćenje prirodno će uvenuti. Višestrukipokazatelji dali su odgovore na pitanja kaošto su koliko su tačni izveštaji (na primer, kojiprocenat donacija će najverovatnije biti pri-javljen) i da li je moguće steći tačnu ideju ofinansiranju stranaka gledajući na njihovezvanične obračunske izveštaje.

Teško je izmeriti pouzdanost podataka.Metodologija Crinis oslanja se na podatke iz

anketa sa ključnim akterima koji rade i poz-naju finansiranje stranaka, kao što sustranačke knjigovođe, zvaničnici nadzornihagencija i članovi građanskog društva. NaKosovu, ključni akteri koji nedostaju iz oveankete jesu izborni revizori pošto CIK nemasvoje revizore koji revidiraju izveštaje o finan-siranju kampanje. U skladu sa tim,istraživački tim nije mogao da se osloni nanjihovo mišljenje o pouzdanosti finansijskihizveštaja. Po dobijanju preporuka od Kance-larije glavnog revizora, CIK je angažovao in-ternog revizora, koji ne revidira stranačkefinansije, već samo interne finansije CIK-a.prema rečima nekih poslanika,67 u tek izmen-

jenom zakonu nisu hteli da politizuju finansijepolitičkih stranaka ovlašćivanjem revizora uokviru CIK-a da revidiraju finansijske izveš-taje, međutim aktuelni članovi CIK-a pred-stavljaju ove političke stranke u CIK-u.CIK-ov interni revizor takođe je istakao da jeteško izmeriti tačnost i pouzdanost izveš-taja.68

Pouzdanost izveštaja dobila je veoma niskuocenu zato što se CIK oslanja isključivo naprivatne firme za reviziju kako bi obezbediotačnost informacija a Kancelarija glavnogrevizora ne vrši nadzor.69

Grafikon br. 5:


66 Izveštaj o reviziji za 2010 http://www.kqz-ks.org/SKQZ-WEB/al/materiale/raportiiauditmit2010.pdf, str.867 Naser Osmani i Safete Hadergjonaj68 Upitnik br. 8, pitanje br. 122 koji je popunio interni revizor CIK-a, g. Sylejman Gashi, 10.12.201269 Kancelarija glavnog revizora revidira javne subvencije ali ne revidiraju privatne donacije, pošto za to nisuobavezani zakonom.70 Intervju sa Enisom Kervanom, na funkciji knjigovođe stranke Kosova Demokratik Türk Partisi (KDTP),05/10/2013 KDTP je manjinska stranka koja zastupa tursku zajednicu. 71 Kancelarija glavnog revizora: (maj 2012) Godišnji finansijski izveštaj revizora za Centralnu izbornu komisiju zagodinu završenu 31. decembra 2011:“Većina izveštaja koje su podneli politički subjekti CIK-u, nije podneta naodgovarajući način” strana 2172 Upitnik br. 8, pitanje 343, na koje je odgovorio g. Sylejman Gashi, interni revizor CIK-a, koji je napisao: “Čestomenjanje zaposlenih CIK-a, bez ikakve sumnje utiče na učinak CIK-a.” I Upitnik br. 9, pitanje 122, na koje jeodgovorio g. Alban Krasniqi, član CIK-a koji je prokomentarisao “neregularnosti koje se pojavljuju u finansijskimizveštajima, mogu biti rezultat: a) nedostatka odgovarajućeg zakonodavstva b) nedostatka profesionalnih / veštihkadrova koji rade na pripremi obračunskih izveštaja C) nedostatka političke volje za većom transparentnošću uodnosu između politike i poslovnog sektora”

23

Praksa

Zakon

2.2

1086420

Pouzdanost izveštavanja

Praksa: 2.2

Stranačke knjigovođe i interni revizor CIK-a,priznali su da ova institucija nije nadležna daverifikuje informacije koje dobiju.70 Činjenicada je CIK prihvatio nekoliko nepotpunihizveštaja od političkih stranaka,71 što jeprekršaj zakona, dalji je dokaz njihove nes-posobnosti i neprofesionalizma. Članovi CIK-a takođe potvrđuju nedostatakprofesionalizma.72 Usled odsustva revizorau okviru CIK-a čija bi funkcija bila da temeljnoanaliziraju finansije političkih stranaka; ova

institucija često ne uspeva da izvrši svoj nad-zor izvan provere informacija dobijenih odpolitičkih stranaka. Ukratko, nije u stanju danatera političke stranke da predaju pouzdaneizveštaje.

Teško je izmeriti tačnost izveštaja pošto jeprihod i rashode, isključujući javni fond za fi-nansiranje, teško proveriti i tačno proračunati.U izveštaju o reviziji iz 2010. godine, nekestranke nisu razotkrile informacije u pogledusvojih donatora, dok druge stranke nisu up-isale lični registarski broj zahtevan zakonomkojima se ovi donatori mogu identifikovati.73

Upravo iz tog razloga istraživački tim nije biou stanju da identifikuje mnoge donatore.

Dimenzija br. 6: Objavljivanje informacijajavnosti

Objavljivanje finansijskih podataka ključni jeelemenat da se obezbedi da mediji, organi-zacije građanskog društva, građani i svi onikoji teže da dobiju javne funkcije budu an-gažovani na praćenju stranačkih finansija.

Ova dimenzija zasnovana je na pokaza-teljima koji opisuju vrste zahteva kojima sustranke podložne: objavljivanje informacija ojavnim subvencijama; objavljivanje informa-cija o privatnom finansiranju, učestalost ob-javljivanja; i kanali kojima se javnostupoznaje o datim informacijama (posetestrankama, telu koje sprovodi izbore, pristupinternetu itd.)

Štaviše, upotrebljeni su dodatni faktori, na

osnovu nalaza testova sprovedenih naterenu, kako bi se izmerile prakse objavlji-vanja. Ovo je obuhvatalo test sa građanima,u kome je grupa građana, novinara i stude-nata zahtevala informacije koje su namen-jene različitim akterima (kao što su političkestranke, donatori, TV stanice). Ovi pokazateljizasnovani su na sledećim pitanjima: koje in-formacije su dobijene testovima na terenukoje sprovode volonteri? Kakva je bila stopadobijenih odgovora na zahteve za dobijanjeinformacija koje su podneli lokalni istraživačkitimovi? Da li stranke dobrovoljno objavljuju fi-nansijske podatke?

Zakonodavstvo na Kosovu obavezuje javneinstitucije – u ovom slučaju CIK – da objavefinansijske izveštaje političkih stranaka, alizakon ne predviđa tačan vremenski rok ikanale objavljivanja.74 Zahvaljujući ovimprazninama u zakonu, CIK ne objavljuje fi-nansijske izveštaje političkih stranaka.

Kako bi se ocenila voljnost političkih stranakada budu otvorene i transparentne,istraživački tim je zahtevao izveštaje o finan-

Grafikon br. 6:


73 Izveštaj o reviziji za 2010. http://www.kqz-ks.org/SKQZ-WEB/al/materiale/raportiiauditmit2010.pdf74 Zakon br. 03/L-174 o finansiranju političkih stranaka, član 15.4 “CIK treba da objavi sve godišnje finansijskeizveštaje zajedno sa izjavom o reviziji političkih stranaka na svojoj zvaničnoj stranici”75 U vreme pisanja ovog izveštaja, naišli smo na poteškoće da pristupimo veb stranici CIK-a. Nedavno, IFES jepodržao CIK u izradi nove i modernije veb stranice koja je naklonjenija korisnicima i sadrži više dokumenata.

Praksa

Zakon

2.2

7.5

1086420

Objavljivanje informacija javnosti



sijama korišćenim za kampanju direktno odnjih, ali ga je podneo samo Pokret Vetëven-dosje (VV). Ostale političke stranke obratilesu se CIK-u. CIK je uputio istraživački tim igrađane na njihovu veb stranicu, ali istasadrži vrlo malo informacija a na njoj nisu ob-javljeni nikakvi godišnji ili izveštaji o finansi-jama kampanje (sem izveštaja o kampanji zalokalne izbore održane 2012. godine uKačaniku i Uroševcu), i često uopšte nefunkcioniše.75 Uprkos preporukama koje jeistraživački tim dao prošle godine da se iz-meni zakon kako bi predvidio tačan vremen-ski rok za objavljivanje finansija političkihstranaka, godišnji izveštaj i izveštaj o predi-zbornoj kampanji još uvek nisu objavljeni.76

Ove godine ponovo, istraživački tim sesuočio sa mnogobrojnim poteškoćama u do-bijanju finansijskih izveštaja i drugih relevant-nih dokumenata koje su zahtevali.Nepostojanje preciznog vremenskog roka neopravdava neobjavljivanje izveštaja odstrane CIK-a.

Zakon koji daje mandat CIK-u da objavi javnadokumenta dobro je definisan i nije složen.Isti jasno predviđa da “CIK objavljuje svegodišnje finansijske izveštaje zajedno sa iz-javama o reviziji političkih stranaka na svojojveb stranici.”77 CIK i druge javne institucijeobrazovale su složeni birokratski sistem zadobijanje finansijskih izveštaja kojim običangrađanin najverovatnije neće biti u stanju daupravlja kako bi pronašao ove izveštaje ilipovezane informacije.79

Test sa građanima80 pokazao je da običangrađanin na Kosovu nije u stanju da dobijeažurirane informacije o finansiranju političkihstranaka. Na primer, ako pomnožimo ukupancentralni budžet sa 0.34%, i zatim podelimoovu cifru brojem mesta u skupštini koje kon-

troliše svaka stranka, možemo daproračunamo koliko svaka stranka dobija izjavnih fondova. Tokom izbora, procenatjavnih subvencija raste na 0.39% (0.34% zaredovne finansije i 0.05% za izbore) odukupnog centralnog budžeta. Međutim, pro-ces sakupljanja informacija je težak zagrađane pošto iznos subvencija koje svakapolitička stranka dobija nije jasno definisan.Samo VV objavljuje svoje finansijske izveš-taje online. Na diskusiji za okruglim stolomkoju je organizovao naš istraživački tim,81 gđaMiradije Mavriqi, šef Kancelarije za regis-traciju i potvrđivanje političkih stranaka(PPRO), rekla je da je razlog za neobjavlji-vanje dokumenata nedostatak osoblja iresursa. Međutim, Skupština je uvekodobravala bilo kakve dodatne fondove kojeje CIK zahtevao i do sada nije naišla na ne-dostatak finansijskih resursa, što je činjenicakoju potvrđuje i interni revizor CIK-a.82

Kanali kojima javnost može pridobiti informa-cije o finansijama tokom kampanje nejasni suvećini ljudi zato što nije jasno gde uputiti za-hteve. Zakon o uvidu u javna dokumenta83

obavezuje sve javne institucije (uključujućiCIK) da imenuju posebnog zaposlenogodgovornog za obradu zahteva za objavlji-vanje informacija. CIK nema zaposlenog kojije odgovoran za obradu zahteva za objavlji-vanje informacija i za objavljivanje finansi-jskih i izveštaja o reviziji. Štaviše, njihova vebstranica ima slabu arhivu (u vreme pisanjaovog izveštaja, nemaju ništa) i javnost nemapristup finansijskoj evidenciji stranaka.

Dimenzija br. 7: Preventivne mere

Ova studija ocenjuje dimenziju preventivnihmehanizama u finansiranju političkihstranaka, koristeći pokazatelje koji sagle-

76 Izuzev izveštaja o finansijama tokom kampanje za opštinske izbore u Kačaniku i Uroševcu 77 Zakon br-03/L-174 o finansiranju političkih stranaka, član 15.478 U testu sa građanima u kome je učestvovalo 13 građana (2 novinara, 6 studenata i 5 običnih građana), nikood njih nije uspeo da nabavi finansijske izveštaje političkih stranaka. Istraživački tim naišao je na slično iskustvo.79 Test je organizovao KDI/TIK i u istom je učestvovalo (13 građana, 2 novinara, 6 studenata i 5 običnihgrađana).80 Okrugli sto održan je u Restoranu Rings dana 22.01.2013, i na istom su učestvovali: Naser Osmani, AgimKuleta, Safete Hadergjonaj (poslanici), Miradije Mavriqi (CIK), Merita Mustafa (vođa programa pri KDI/TIK) i autor.81 Upitnik br. 8, pitanje 343, na koje je odgovorio g. Sylejman Gashi, interni revizor CIK-a, koji je istakao “otpuštanjei smanjenje finansijskih resursa nije se desilo”82 Zakon br. 03/L-215 o uvidu u javna dokumenta

25

davaju postojanje centralizovanog sistemabankovnih transakcija (poznatih kao “jedanračun”) i zabranu na depozite gotovine koji bimogli onemogućiti identifikovanje porekladonacija. Štaviše, ova dimenzija sagledavapostojanje preventivnih mera od zloupotrebevladinih resursa i da li postoje fiskalne inici-jative za objavljivanje izvora donacija. Jošjedan pokazatelj usredsređen je na ta da limedijski propisi sprečavaju potencijalnuzloupotrebu političkog uticaja.

Zakonodavstvo i praksa o preventivnimmerama poboljšali su se od našeg poslednjegizveštaja, kada je ovaj kriterijum dobio niskuocenu od 3.0 (zakon) 3.3 (praksa) od mogućih10,84 ali ne u značajnijoj meri. Ove godineponovo, je dobio veoma nisku ocenu (vidigrafikon 9 o preventivnim merama koji sledi unastavku), odražavajući nedostatak poboljšanjau zakonodavstvu i neprimenjivanje aktuelnih za-kona u praksi.

Najnoviji zakon koji uređuje političke finansije,predviđa da bi sve “donacije fizičkih i pravnih licadate političkim strankama trebalo da budupružene na transparentan način prekobankovnog računa i trebalo bi da se uključe u

finansijske izveštaje korisničkih političkihstranaka.”85 Međutim, ovo ne obezakonjujepriloge u gotovini (pomaganje u smislu anon-imnih donacija) ili zahteva od političkih stranakada imaju jedan jedini bankovni račun. Premastručnjacima i stranačkim knjigovođama, samomali broj finansijskih transakcija završava sepreko banaka. U većini slučajeva, knjigovođekrive privredne operatere za slab sistem infra-strukture za isplate koje nude i nemaju nikakavdrugi izbor do da koriste gotovinu, posebno za

manje transakcije.86 Međutim, potrošački deobankovnog sistema na Kosovu poboljšao sedosta i transferi sredstava između banaka za-vršavaju se skoro u tren oka.87

Postoje određene zakonske odredbe kojepredviđaju preventivne mere u smisluzloupotrebe vladinih resursa tokom predizbornihkampanja, kao što je korišćenje javnih zgrada,javnih zaposlenih itd. Međutim, iste nisu do-voljno dalekosežne. Zakon zabranjuje javnimslužbenicima da koriste državne službe i drugudržavnu imovinu u korist njihovih političkihstranaka.88

Tvrdnje o zloupotrebi vladinih resursa su mno-gobrojne,89 ali ih je teško proveriti pošto su javni

Grafikon br. 7:


83 Kosovski demokratski institut KDI/ i Transparency International Kosova/ TIK: (novembar 2011) Zakonodavstvoi prakse finansiranja političkih stranaka, str. 2684 Zakon br. 04/L-058 o izmeni i dopuni Zakona o finansiranju političkih stranaka, član 5.385 Lični razgovor sa sledećim sagovornicima: Ilir Cacaj, knjigovođa stranke VV dana 12. 01. 2012. i Enis Kervan,knjigovođa stranke KDTP 02. 10. 2012. 86 Centralna banka Republike Kosovo (2012). Izveštaj o finansijskoj stabilnosti br. 3, Priština 2012: http://www.bqk-kos.org/repository/docs/2012/Financial%20Stability%20Report%202012.pdf87 Zakon br. 03/L-073 o opštim izborima u Republici Kosovo, član 3588 Korišćenje vozila u posedu vlade, javnih zgrada i čak javnih zaposlenih u svrhu organizovanja predizborne kampanje89 U Hrvatskoj, pravna lica mogu zahtevati do 2 procenta njihovog bruto dohotka kao poreski odbitak na donacijupolitičkim strankama90 Zakon br. 03/L-073 o opštim izborima u Republici Kosovo, poglavlje VIII MEDIJI TOKOM PREDIZBORNE KAM-PANJE, član 47, Opšte odredbe 47.1 “Kodeks ponašanja za radiodifuzne medije i Kodeks ponašanja za štampanemedije izdat od strane Nezavisne komisije za medije, važi na sve aspekte kampanje i oglašavanja”91 Lični razgovor sa Miradije Mavriqi, šefom Kancelarije za registraciju političkih stranaka pri CIK-u, dana 7. no-vembra 2012. I telefonski razgovor sa članom odbora NKM-a, gđom Drita Begolli, dana 02. 01. 2013.

Praksa

Zakon

3.7

5

1086420

Preventivne mere

Zakon: 5 Praksa: 3.7

zaposleni prilično obazrivi i ne govore o njima.

Nasuprot jednom broju drugih zemalja u re-gionu, kao što je Hrvatska90 ne postoje nikakvifiskalni podsticaji za davaoce doprinosa ili zapolitičke stranke da obelodane svoje donacije.Kako bi se sprečila potencijalna zloupotrebapolitičkog uticaja, postoje zakoni koji uređujumedije time što utvrđuju ograničenja na reklami-ranje, besplatno vreme emitovanja, zagaranto-vani pristup itd.90 Istraživački tim je komuniciraosa zvaničnicima NKM-a kako bi se raspitao onivou saradnje između njihove institucije i CIK-a.91 Ove dve institucije ne sarađuju jedna sa dru-gom kako bi proverile besplatnu radiodifuznuminutažu, plaćene propagandne poruke ili da lije preraspodela besplatne radiodifuzne minu-taže na radiju i na televizija dovela do manipu-lacija od strane političkih stranaka tokom izbora.

Dimenzija br. 8: Sankcije

Sankcije igraju važnu ulogu kada govorimo oprimeni sadašnjih zakona i veliki su podsticaj dase zaustavi javljanje prekršaja. Kao što je toslučaj sa mnogim drugim dimenzijama, nekolikopokazatelja usredsređenih na zakonski okvir i

prakse upotrebljeno je kako bi se ocenila di-menzija sankcija. Pitanja su obuhvatalasledeće: Da li se postojeći zakoni o finansiranjupredizbornih kampanja političkih stranaka poš-tuju u praksi? Da li je aktuelno zakonodavstvou ovoj oblasti adekvatno? Da li su odgovarajuće

sankcije za prekršaj utvrđenih pravila? Kako bise proverilo da li se sankcije i primenjuju, raz-motren je izveštaj CIK-a o godišnjem radu i ak-tivnostima CIK-a podnet Skupštini RepublikeKosovo za period od januara - decembra2011.92

Zakonodavstvo u vezi sa sankcijama je loše itreba da se poboljša a primena zakona još jeslabija. Aktuelni zakon poziva stranačke lidere istranačke knjigovođe na odgovornost zanepoštovanje pravila političkog finansiranja.Kaznene mere za neuspeh u primeni zakonapodrazumevaju i suspendovanje stranaka, usmislu kandidovanja na izborima.93 U izveštajuo reviziji za 2010. godinu, utvrđene su mnogeneregularnosti, za koje su pozvani na odgov-ornost stranački lideri i knjigovođe.94

Ono što je slučaj upraksi jeste da ni-jedan stranački liderili knjigovođa nijepozvan na odgov-ornost za prekršajezakona.

U izveštaju o reviziji za 2010. godinu, ra-zotkriveni su mnogi prekršaji političkih stranaka

međutim oni nisu bili kažnjeni.95 Ukupan iznossankcija koje su izrečene 2011. godine iznosioje 2700 EUR (US $3,475), što u proseku iznosi451 EUR (US $578) po kažnjenoj političkojstranci.96 Ukoliko političke stranke zarade10.000 (US $12,823.2) EUR kršeći zakon, 451

Grafikon br. 8:


92 Godišnji izveštaj o radu i aktivnostima Centralne izborne komisije (CIK) Decembar 2011. http://www.kqz-

ks.org/en/annual-work-reports/Index93 Zakon br-03/L-174 o finansiranju političkih stranaka, član 21.294 Pravilo CIK-a br. 01/2008 o registraciji i radu političkih stranaka, član 19.2 95 Izveštaj o reviziji za 2010 http://www.kqz-ks.org/SKQZ-WEB/al/materiale/raportiiauditmit2010.pdf96 Aleanca për Ardhmërine e Kosovës (AAK), Crnogorska Demokratska Stranka (CDS), Nova DemokratskaStranka (NDS), Kosova Turk Birligi (KTB), Partia Liberale e Kosovës (PLK), I Partia Demokristiane e Kosovëspër Intergrim (PDKI)97 Godišnji izveštaj o radu i aktivnostima Centralne izborne komisije (CIK), januar-decembar 2011, Priština, januar

2012, strana 24

27

Praksa

Zakon

0.5

5.8

1010

Sankcije

"CIK je institucija

koja nema snagu da

nametne primenu

regulative"

Zakon: 10 Praksa: 5.8

EUR nije dobar podsticaj pošto im ostaje 9.549EUR (US $12,245). CIK nije izrekao nikakvekazne za nepoštovanje glavnih obračunskihpropisa (izuzev izveštaja koji su podneti kasno),plus CIK retko izdaje novčane kazne za manjeprekršaje, omogućavajući da se na političkestranke ne vrši pritisak da poboljšaju kapacitetei resurse svog administrativnog osoblja koje radina pripremi finansijskih izveštaja.97

Dimenzija br. 9: Državni nadzor

Državni nadzor nezamenjivi je elemenat kadagovorimo o jačanju sistema koji uređuju finan-siranje političkih stranaka. Nezavisnost i jasanmandat nadzornog tela neophodni su za nji-hovo efektivno funkcionisanje. Takođe je od pre-sudne važnosti da institucija ima dovoljneresurse i tehničke kapacitete da sprovede svojedužnosti. Dva pokazatelja za ovu dimenzijuobuhvataju pitanja o pravnom mandatu i insti-tucionalne mere da se oceni da li telo ima

potrebna zakonska ovlašćenja da izvrši nezav-isan nadzor finansiranja političkih stranaka. Os-tali pokazatelji usredsređuju se na preispitivanjeaktuelnih praksi, kao što je to koliko je nezav-isan organ koji sprovodi izbore, prema ocenamarelevantnih aktera u ovom polju? Kakvi su ka-paciteti i nedostaci u smislu njenih resursa?

Ovlašćenja CIK-a predviđena su Ustavom98 aZakon o opštim izborima uređuje funkcionisanjeCIK-a.99 Postoje preduslovi kada govorimo oprofesionalnim kvalifikacijama kandidata koji senalaze na čelu agencije ali “predsedavajućeg

CIK-a imenuje predsednik Republike Kosovo izreda sudija Vrhovnog suda i sudova sa apela-cionom jurisdikcijom.”100 Proces odabira za na-jviše funkcije u sklopu CIK-a ne ojačavanezavisnost institucija pošto je uklonjenaotvorena konkurencija za funkcijupredsedavajućeg u praksi. Članovi CIK-asrazmerno zastupaju svoje političke stranke.Može se reći da stranačka pripadnost članovaCIK-a može poslužiti kao dobar sisteme uza-jamne provere vlasti time što uvek po-drazumeva nastojanja da se uoče prekršaji kojesu načinile opozicione stranke. CIK je nadležanda zaposli spoljnog revizora koji će sprovestiobračunske istrage stranaka i kandidata, upraksi, međutim, CIK samo imenuje privatnuobračunsku firmu koja revidira godišnje i izveš-taje o kampanji, ali ne proverava na sistem-atskoj osnovi niti verifikuje tačnost ovihizveštaja. Poslednji izveštaj o reviziji urađen je2010. (jun 2013).

Nedavno sprovedena analiza pokazala je da jezakonodavstvo jače od praktične primene. Ovegodine ponovo, delotvornost CIK-a i primenazakona od strane CIK-a ostaju slabi. Izvori kojižele da ostanu anonimni veruju da je "CIK insti-tucija koja nije jaka u nametanju primene" imože se lako obmanuti kada govorimo oprilagođavanju obračunskih knjiga njihovimpotrebama.101 Prema rečima još jednog visokogstranačkog zvaničnika, koji je takođe izneosvoju želju da ostane anoniman, CIK nemasposobnost da analizira izveštaje koje su pod-nele političke stranke detaljnije, i često ne uspe-

Grafikon br 9:


98 Ustav Republike Kosovo, član 139: Centralna izborna komisija (CIK)99 Zakon br. 03/L-073 o opštim izborima u Republici Kosovo, član 64: Odgovornosti i funkcije CIK-a100 Ustav Republike Kosovo, član 139.3101 Anoniman knjigovođa jedne političke stranke, lični razgovor. 14. novembar 2012.102 Upitnik br. 8, pitanje 122, Odgovorio g. Sylejman Gashi, interni revizor CIK-a koji je istakao sledeće “U smislutačnosti predstavljenih izveštaja, postoje nedostaci u smislu tačnosti izveštaja pošto je veoma teško proveriti pri-hode i troškove, isključujući sredstva koja potiču iz kosovskog budžeta i ne mogu se tačno proračunati”

Praksa

Zakon

5.3

7

100

Državni nadzor

Zakon: 7Praksa: 5.3

vaju da prošire razmatranje obračunskih knjigaizvan informacija koje su pružile same političkestranke.102 U smislu resursa, CIK nikada nijeimao nikakva smanjenja i Skupština je uvekodobravala njihove zahteve za izdvajanje do-datnih sredstava.103 Štaviše, OEBS jeneprekidno pružao pomoć CIK-u.104 Bez obzirana isto, CIK ne upravlja svojim finansijskim sred-stvima na delotvoran način, što je činjenica kojupominje interni revizor CIK-a i ispitanici na upit-nik.105 Njihove tvrdnje takođe potvrđuje činjenicada CIK nije bio u mogućnosti da potroši sve fi-nansijske resurse za fiskalnu 2010. godinu.106

Glavni problem sa CIK-om ostaje i dalje njegovaintertnost kad god se pronađu prekršaji odstrane privatnih obračunskih firmi (CIK retkoizriče kazne za nedovoljno prijavljivanje).107

Neimenovanje revizora u CIK-u čija bi isključivafunkcija bila da vrši reviziju izveštaja političkihstranaka, takođe umanjuje kapacitet CIK-a dapreduzme konkretne radnje, što je činjenicakoju su potvrdili službenici CIK-a, posmatrači,stručnjaci, ispitanici, sa niskom ocenom od 5.3za primenu donetih zakona.108

Dimenzija br. 10: Javni nadzor

Pored nadzorne funkcije koju vrše državna tela,drugi akteri kao što su mediji, akademski sektor,organizacije građanskog društva i građani, iponekada same političke stranke se angažuju

na praćenju finansiranja političkih stranaka.Proaktivno praćenje političkih finansija od stranegrađanskog društva i medija može dovesti dobolje i odgovornije uprave. Praćenje možeobuhvatati aktivnosti kao što je prijavljivanjeneregularnosti upravnim telima, analiza izveš-taja o finansijama kako bi se javnost informisalai izvršio pritisak na vlasti da obezbede da njihovnadzor funkcioniše i da je delotvoran. Ovastudija razmotrila je ovu dimenziju takođe što seusredsredila na nadzorne aktivnosti kojeuglavnom obavljaju organizacije građanskogdruštva i mediji. Konkretna pitanja obuhvatalasu sledeće: da li postoje organizacije koje nad-gledaju finansiranje izbora, da li su nezavisne,aktivne i uticajne u svojim aktivnostima. Jošjedan pokazatelj takođe sagledava pitanje da ligrađansko društvo, građani ili političke strankeprijavljuju neregularnosti u finansiranju izboradržavnom nadzornom telu.

Javni nadzor u našoj poslednjoj analizi nije bioadekvatan i to je slučaj ponovo ove godine,pošto je dobio nisku ocenu od 4.9 od mogućih10 (vidi grafikon br. 10 u nastavku).

NVO-i igraju važnu ulogu u otkrivanju ne-dostataka u zakonodavstvu, identifikovanjupraznina u primeni kao i u predlaganju rešenja.Praćenje je stoga od presudnog značaja da sepostigne transparentnost i odgovornost upolitičkim finansijama.

Grafikon br. 10:


103 Debata za okruglim stolom održana u Restoranu Rings 22. 01. 2013, na kojoj su prisustvovali: Naser Osmani, AgimKuleta, Safete Hadergjonaj (poslanici), Miradije Mavriqi (CIK), Merita Mustafa (vođa programa u KDI/TIK) i autor104 Obuka, logistička podrška itd.105 Upitnik br. 8, pitanje 426, Odgovorio g. Sylejman Gashi, interni revizor CIK-a koji je istakao sledeće:“Neprekidno iznalazimo načine da poboljšamo korišćenje finansijskih sredstava ali još uvek nemam jedan dobar/ konkretan plan da upravljamo troškovima i kvalitetom potrošnje. Nepostojanje dobrog plana takođe je istaknutou izveštajima glavnog revizora i internog revizora”106 Izveštaj Kancelarije glavnog revizora za 2010.107 Lični razgovor sa: anonimnim knjigovođom jedne političke stranke, 14. 11. 2012.108 Upitnik br. 8, Odgovorio g. Sylejman Gashi, interni revizor CIK-a. Lični razgovor sa: Valmirom Ismailijem,posmatračem CIK-a iz KDI. Pored toga, IFES je u sklopu projekta finansiranog od strane USAID-a za jačanjeizborne administracije na Kosovu (SEAK II), pomogao u izmeni/izradi obrazaca koji se koriste za prijavljivanje fi-nansija političkih subjekata CIK-u.

29

Praksa

Zakon

4.9

1086420

Javni nadzor

Praksa: 4.9


Osim NVO-a kao što su KDI/TIK i ÇOHU,109

javni nadzor od strane drugih organizacijagrađanskog društva ostaje prilično slab. Rezul-tati testa sa građanima ukazuju da veliki deojavnosti ne zna da se njihovim poreskimnovcem finansiraju različite aktivnosti političkihstranaka.110 Potrebna je veća edukacija građanana temu političkih finansija, pošto većina njihnisu informisani, što dovodi do neadekvatnognadzora, i sa druge strane predvodi klimu ukojoj se CIK i političke stranke ne osećajuizloženim bilo kakvom pritisku za promenama.Istraživački tim pomno prati sve dnevne novine;predmet političkog finansiranja retko se pominjepošto novinari poklanjaju veću pažnju na drugeteme, kao što su dijalog između Kosova i Srbijei interni stranački sukobi, predmeti o kojima seneprekidno izveštava. Vredi napomenuti da jetransparentnost u političkim finansijama rela-tivno nova pojava na Kosovu.

KDI/TIK je bio uključen u unapređenje transpar-entnosti u finansiranju političkih stranaka od2009. Istraživački tim je prethodno dao pre-poruke da se poboljša zakonski okvir o trans-parentnosti u finansiranju političkih stranaka,111 itakođe je bio prvi koji je identifikovao praznineizmeđu zakonskog okvira i stvarnih praksipolitičkih stranaka.

Prema zvaničnicima CIK-a, NVO-i prijavljujuvećinu neregularnosti. Sledeće u nizu supolitičke stranke i mediji. Građani jedva da ikadaprijavljuju neregularnosti.112 Mediji igraju važnuulogu u razotkrivanju prekršaja u drugim zeml-jama u regionu, kao što to pokazuje razotkri-vanje skandala korupcije u pogledu finansiranjapolitičkih stranaka u Hrvatskoj.113 Međutim,mediji na Kosovu ne bave se istraživačkimizveštavanjem; oni su u velikoj meri reaktivni ine izveštavaju o kršenju zakonskih odredbi.

Centralnoj izbornoj komisiji

1. CIK mora negovati bolju transparentnost

Transparentnost u finansiranju stranakavažna je kako bi se sprečila korupcija i kakobi se zaštitila prava birača. CIK mora stavitina raspolaganje javnosti sve finansijskeizveštaje političkih stranaka (o kampanji igodišnje), izveštaje o reviziji i izdatimnovčanim kaznama. Transparentnost uizveštavanju zahteva blagovremeno objavlji-vanje finansijskih izveštaja stranaka koji suna javnom raspolaganju na internetu.

2. CIK mora definisati standardni obrazac

koji političke stranke treba da koriste pri

izveštavanju. Standardizovani obrazac

mora navoditi po stavkama sve rele-

vantne kategorije

CIK mora definisati standardizovani obrazacza izveštavanje kojim političke stranke ob-javljuju informacije koje im se traže kako bise javnosti omogućilo da uporedi izveštaje.Izveštaji moraju biti jasno razumljivi običnomgrađaninu i trebalo bi da prave razliku izmeđuprihoda i rashoda. Povrh toga, izveštajimoraju na odgovarajući način da predviđajuprivatne i javne donacije po standardizo-vanim kategorijama. Izveštaji bi trebalo daobuhvate godišnji izveštaj o finansijamastranke i kampanjskim finansijama (gde jeprimenjivo). Izveštaji moraju detaljnopredviđati da li se troškovi koriste u koriststranke ili kandidata i dati objašnjenje svihtroškova.

3. CIK mora zaposliti profesionalne/serti-

fikovane knjigovođe koji će proveriti

izveštaje koje podnesu političke stranke

Sadašnja praksa angažovanja spoljnih kom-panija za reviziju finansijskih izveštaja nijedovoljna zato što angažovane knjigovod-

109 Još jedan NVO sa sedištem u Prištini, organizacija za demokratiju, borbu protiv korupcije i dostojanstvo (ÇOHU)110 U testu sa građanima, 15 običnih građana upitano je da li znaju kako se finansiraju političke stranke, nijedanod njih nije znao da se političke stranke jednim delom finansiraju novcem poreskih obveznika.111 Kosovski demokratski institut i Transparency International Kosova: (novembar 2011) Zakonodavstvo i praksefinansiranja političkih stranaka, str. 31,32112 Sastanak sa zvaničnicima CIK-a (Fehmi Ajvazi i Miradije Mavriqi) dana 8. 10. 2012.113 Vidi: http://www.gong.hr/news.aspx?newsID=3529&pageID=1

V. Preporuke


stvene firme ne revidiraju proaktivno izveš-taje niti sprovode istrage. CIK u skladu sa timmora angažovati sertifikovanog knjigovođučiji bi posao bio da vrši sistematsku reviziju ipraćenje finansijskih izveštaja političkihstranaka.

Vladi Republike Kosovo

4. Sve transakcije moraju se izvršavati

preko jednog bankovnog računa, a limit

od 100 EUR mora se smanjiti ili elimin-

isati.

Vlada mora izmeniti zakon kako bi zahtevalaod svih političkih stranaka da izvršavaju svetransakcije preko jednog bankovnog računa.Pored toga, sve donacije u gotovini morajuse zabraniti kao bi se izbegle diskretnedonacije.

5. Pooštriti sankcije.

Ukoliko politička stranka ne izmiri svojeobaveze, kao što su novčane kazne, porezi isudske presude, trebalo bi im zabraniti daučestvuju na izborima sve dok ne izmire dateobaveze. Povrh toga, trebalo bi primenitidnevnu kamatu na sve neizmirene kaznekoja je jednaka, ali nije manja, od aktuelnihkamatnih stopa na tržištu.

6. Uskladiti i konsolidovati sve zakone koji

uređuju političko finansiranje u jednom

zakonu.

Kako bi se izbegla zabuna i pogrešnotumačenje, sve zakonske odredbe u vezi sapolitičkim finansiranjem, uključujući finansir-anje kampanje, trebalo bi da budu uvršćeneu jedan zakon.

7. Pružiti poreske podsticaje donatorima

Kosovo treba poreski sistem koji bi mogao dase upotrebi da se privuku doprinosi različitihsredstava, ali i da se obeshrabri nezakonitofinansiranje. Ovo se može ostvaritidelimičnim ili celokupnim poreskim olakši-cama.

Političkim strankama

8. Profesionalizovati administraciju za

pripremu izveštaja

Imajući u vidu preporuke iz Izveštaja o revizijiza 2010, u kojima je nedostatak profesion-alnog osoblja identifikovan kao glavni uzrokza pogrešno popunjavanje izveštaja,političkim strankama se preporučuje da za-posle profesionalne, sertifikovaneknjigovođe.

9. Imenovati jednog pojedinca koji bi bio

odgovoran za objavljivanje informacija

Političke stranke i CIK moraju dodeliti jednogpojedinca koji će biti odgovoran da odgovorina sve zahteve za dobijanjem informacija.

Građanskom društvu i medijima

10. Medijske organizacije i NVO-i moraju

češće da se bave temom političkog finan-

siranja

Medijske organizacije moraju biti proaktivnea ne samo reaktivne kada govorimo o raduna vestima u pogledu političkog finansiranja.Istraživačko novinarstvo i konstantno izveš-tavanja u elektronskim i štampanim medijimamože primorati CIK i političke stranke na re-formu. NVO-i moraju konstantno vršiti pritisakna zakonodavce da sprovedu reformupolitičkih finansija.

31


ticInsti-tute

(KDI)


Naziv političke

stranke u orig-

inalu

Naziv političke

stranke na en-

gleskom jeziku

Akronim

Broj

poslanika

u Skupš-

tini

Vladajuća/

Opoziciona

stranka

1

PartiaDemokratike eKosovës

DemocraticParty of Kosovo

PDK 34 Vladajuća

2

LidhjaDemokratike eKosovës

DemocraticLeague ofKosovo

LDK 27 Vladajuća

3LëvizjaVetëvendosje

Self Determina-tion Movement

VV 12 Opoziciona

4

Aleanca përArdhmërinë eKosovës

Alliance for theFuture ofKosovo

AAK 12 Opoziciona

5

Samostalna LiberalnaStranka

Independent Liberal Party

SLS 9 Vladajuća

6KosovaDemokratikTurk Partisi

Kosovo Demo-cratic TurkishParty

KDTP 3 Vladajuća

Br. Dimenzija Zakon Praksa

1 Interno knjigovodstvo 10 7.5

2 Podnošenje izveštaja nadzornoj agenciji 5.7 4.6

3 Opsežnost izveštavanja 9 7.6

4 Dubina izveštavanja 7.5 7.5

5 Pouzdanost izveštavanja - 2.2

6 Javno objavljivanje 7.5 2.2

7 Preventivne mere 5 3.7

8 Sankcije 5.8 0.5

9 Državni nadzor 7 5.3

10 Javni nadzor 4.9

VI. Aneksi

Prilog 1: Političke stranke

Prilog 2a: Pregled ostvarenog skora po dimenzijama


Bajram Kelmendi St, No 38Pristina , 10000 Kosovo+381-38-248-038

www.kdi-kosova.orgwww.ti-kosovo.org

33

List of graphs

Graph 1 Interno knjigovodstvo

Graph 2 Podnošenje izveštaja nadzornoj agenciji

Graph 3 Opsežnost izveštavanja

Graph 4 Dubina izveštavanja

Graph 5 Pouzdanost izveštavanja

Graph 6 Javno objavljivanje

Graph 7 Preventivne mere

Graph 8 Sankcije

Graph 9 Državni nadzor

Graph 10 Javni nadzor

Appendix 2b) List of Graphs



Kosovski demokratski institut (KDI)


Bajram Kelmendi St, No 38

Pristina , 10000 Kosovo

+381-38-248-038

www.kdi-kosova.org

www.ti-kosovo.org

Documents

Transparentnost u finansiranju predizbornih kampanja · laganje za reformu zakonske strukture i promenu u praksama. Koristeći skoro 150 pokaza - telja, razotkriva slabosti i prednosti