Kriminalističko-policijska akademija

Predmet: Ilegalne migracije

Tema: Krivično delo trgovine ljudima i srodna krivična dela

Studenti:Marija Tasić 103-09Marko Brašanac 314-09Albert Nađ 79-09

Beograd, 2013.

Sadržaj

1. Uvod 3str.

2. Definisanje trgovine ljudima 4str.

3. Krucijalni uzroci trgovine ljudima 6str.

4. Proces trgovine ljudima 8str.

5. Statistika 14str.

6.Žrtva može biti svako 16str.

7.Srodna krivična dela 17str.

Literatura

2

1. Uvod

U ovom radu pokušaćemo da predstavimo globalni problem i oblik transnacionalnog organizovanog kriminala koji se i pored velikih napora svetskih institucija sve više razvija u različitim oblicima.

Trgovina ljudima je ozbiljan društveni problem, jer najdrastičnije ugrožava osnovna ljudska prava – pravo na život, na slobodu izbora, na slobodu kretanja… Trgovina ljudima, kao fenomen, stoji na suprotnoj strani u odnosu na poštovanje ljudskih prava. U zemljama Jugoistočne Evrope između 200 i 300 hiljada osoba svake godine postanu žrtve trgovine ljudima; Balkan je u poslednje vreme postao tranzitna ruta za ulazak u ostatak Evrope. Kako zemlje ovog regiona napreduju na svom putu prema članstvu u EU, tako se i povećava pritisak da se pozabave tim problemom. Pred zemljama Jugoistočne Evrope nalazi se veliki izazov. Na svom putu ka Evropskoj Uniji i NATO paktu, moraju da reše probleme u vezi sa trgovinom ljudima u svim njenim oblicima, bilo da je povezana sa prostitucijom i kriminalom, ili jednostavno željom žrtava da se isele u bogatije zemlje. Balkan sve više postaje tranzitna ruta za ilegalno kretanje ljudi u potrazi za boljim životom na Zapadu.1

Pošto je najvažniji faktor koji određuje ovaj fenomen ekonomske prirode, neki smatraju da bi integracija u Evropu mogla da bude ključ za rešavanje tog problema na dugi rok.

Zbog sve izraženije globalizacije na različitim nivoima i trgovina ljudima je postala globalni problem. Ovaj problem zajednički je:

a) zemljama u političkoj i ekonomskoj tranziciji i zemljama koje su imale iskustva sa ratovima (određujemo ih još i kao zemlje porekla kada je trgovina ljudima u pitanju), kao i

b) ekonomski razvijenim zemljama (koje se istovremeno pojavljuju kao tranzitne zemlje i zemlje destinacije).

Iako danas većina zemalja tvrdi da se kod njih ljudska prava i slobode u potpunosti ostvaruju, fenomen ropstva se nije izgubio – imamo ga i u 21. veku. Milioni žena i dece, ali i muškaraca, su primorani na prostituciju, služenje u kućama, rad na plantažama, prosjačenje i na druge vidove prinude. Ljudima se trguje unutar granica jedne zemlje (interna trgovina ljudima), ali i interkontinentalno (transnacionalna trgovina ljudima), pa su sve države suočene sa ovim ozbiljnim problemom.2

1 http://www.astra.org.rs/2 Nikolic, D.:Trgovina ljudima kao teski oblik kriminaliteta, Institut za kriminoloska I socioloska istrazivanja, Beograd, 2004, 48 str.

3

Međunarodne organizacije raspolažu različitim podacima o broju ljudi koji godišnje postanu žrtve trgovine ljudima i o zaradi koji se ostvaruje od ove kriminalne aktivnosti:

Prema podacima Ujedinjenih nacija, 700.000 žena, dece i muškaraca svake godine postanu žrtve trgovine ljudima;

US State Department procenjuje da 900.000 žena, dece i muškaraca godišnje postanu žrtve trgovine ljudima (od tog broja 20.000 žrtava na teritoriji SAD);

Prema procenama nekih drugih istraživanja, 27 miliona ljudi je danas u ropskom položaju, a od toga osam miliona dece (čak 20.000 dece iz Obale Slonovače);

Trgovina ljudima je jedna od tri najprofitabilnije kriminalne delatnosti (pored trgovine drogom i oružjem);

Zarada ostvarena od trgovine ljudima procenjuje se na 7 – 60 milijardi US$ godišnje, a po nekim procenama i do 507 milijardi US$ godišnje.

Pored socijalno-ekonomskih faktora, ipak, najmračniji izvori ove patnje su organizovane kriminalne grupe koje se među sobom lako sporazumevaju „jezikom zarade”, a ljudska bića tretiraju kao i u davnoj istoriji: kao „oruđe koje govori”.

Milijarde dolara stečene trgovinom ljudima služe da se dalje finansira organizovani kriminal, terorizam, korupcija, da se produžava ljudska patnja i kršenje osnovnih ljudskih prava.

Trgovina ljudima je po mnoštvu izrabljivačkih ciljeva međunarodni, organizovani, kriminalni fenomen koji ima teške posledice po bezbednost, blagostanje i ljudska prava njegovih žrtava. Trgovina ljudima, naročito u cilju seksualne eksploatacije, je „visoko profitabilna – nisko rizična” kriminalna aktivnost, koja uništava kvalitet života, a ponekad i sam život njenih žrtava. To je moderno ropstvo čije su žrtve najčešće žene i devojke. U mnogim slučajevima, nivo fizičkih i psihičkih povreda nanesenih žrtvama trgovine ljudima je tako ozbiljan i trajan, da ne postoji mogućnost da se njihovo fizičko i mentalno zdravlje medicinski kompletno sanira.3

2. Definisanje trgovine ljudima

Prema Konvenciji Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, članom 3. Protokola za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine

3 Krijumčarenje ljudi: krijumčarenje žena i dece, Centar za unapređenje pravnih studija-Beograd i Centar za pravna pitanja- Bukurešt, Beograd, 2001, str 63

4

ljudima, posebno ženama i decom, trgovina ljudima odredjuje se kao:

„vrbovanje, prevoženje, prevođenje, prebacivanje, skrivanje i primanje lica, putem pretnje silom ili upotrebom sile ili drugih oblika prisile, otmice, prevare, obmane, zloupotrebe ovlašćenja ili teškog položaja, davanja ili primanja novca ili drugih koristi da bi se dobio pristanak lica koje ima kontrolu nad drugim licem, u cilju eksploatacije. Eksploatacija obuhvata, kao minimum, eksploataciju prostitucije drugih lica ili druge oblike seksualne ekspoloatacije, prinudni rad ili službu, ropstvo ili odnos sličan ropstvu, servitut ili uklanjanje organa”.4

Prema Članu 3b istog dokumenta, pristanak žrtve na nameravanu eksploataciju nema nikakvog značaja, odnosno ne umanjuje odgovornost pred zakonom onih lica koja su počinioci trgovine ljudima.

Takođe, pod detetom se, u smislu člana 3d Konvencije, smatra svako lice mlađe od 18 godina.

U nastojanju da svoje zakonodavstvo prilagodi potrebi efikasnijeg suprotstavljanja zločinu trgovine ljudima , Republika Srbija je 2003. Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog Zakona po prvi put izdvojila zločin protiv trgovine ljudima kao posebno krivično delo. Po KZ predvidjena je odgovornost za onoga ko silom ili pretnjom, dovodjenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi, zloupotrebom ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti ili teških prilika drugoga: vrbuje, prevozi, prebacuje, prodaje, predaje, kupuje, posreduje u prodaji ili predaji, sakriva ili drži drugo lice, a u cilju sticanja neke koristi, eksploatacije njegovog rada, vršenja kriminalne delatnosti, prostitucije ili prosjačenja, upotrebe u pornografske svrhe, radi oduzimanja dela tela za presađivanje ili radi korišćenja u oružanim sukobima.

Kvalifikatorne okolnosti su:

-ako je delo učinjeno prema više lica ili otmicom

-ako je delo izvršeno prilikom vršenja službene dužnosti ili u okviru kriminalne organizacije

-ako je delo izvršeno na naročito svirep ili ponižavajući način ili je nastupila teška telesna povreda.

Najteži oblik postoji ako je delo izvršeno prema maloletnom licu ili ako je nastupila smrt oštećenog lica.

Vlada Republike Srbije je decembra 2006. godine, donela Strategiju borbe protiv trgovine ljudima, koja se sastoji od niza mera i aktivnosti koje treba preduzeti u cilju suzbijanja ovog

4 Konvencija Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala

5

problema. Izradom Strategije, uspostavljeni su strateški ciljevi čija je realizacija planirana kroz različite aktivnosti posebno predstavljene u Nacionalnom planu akcije za borbu protiv trgovine ljudima5. Do danas, izrada Nacionalnog plana nije završena.

Od 1. januara 2006. godine, stupio je na snagu Zakon o programu zaštite6 učesnika u krivičnom postupku, kojim se definišu uslovi i postupak za pružanje zaštite i pomoći učesnicima u krivičnom postupku i njima bliskim licima, koji su ugroženi zbog učešća u krivičnom postupku.

Tokom 2009. godine su napravljeni značajni pomaci u oblastima na koje je ASTRA godinama ukazivala: usvojen je Nacionalni plan akcije za borbu protiv trgovine ljudima, ratifikovana je Konvencija Saveta Evrope koja je od svih međunarodnih dokumenata u ovoj oblasti najviše fokusiran na zaštitu žrtava, izmenama i dopunama Krivičnog zakonika povećane su kazne za trgovinu ljudima,  povećana je minimalna kazna za trgovinu decom, a uvedena je i krivična odgovornost korisnika usluga; konačno, donet je i Zakon o oduzmianju imovine stečene krivičnim delom, a trgovina ljudima je jedno od krivičnih dela na koje se ovaj zakon može primeniti. Osim toga, potpisan je Sporazum o saradnji između ministarstava unutrašnjih poslova, finansija, rada i socijalne politike, prosvete i pravde u oblasti borbe protiv trgovine ljudima. Politička volja i povoljna klima za jačanje regulatornog okvira i saradnje u borbi protiv trgovine ljudima su u najvećoj meri deo napora u pravcu liberalizacije viznog režima sa Evropskom unijom i to treba iskoristiti u godini koja je pred nama.

3. Krucijalni uzroci trgovine ljudima

Uzroci trgovine ljudima su sve one činjenice i okolnosti čije postojanje najčešće dovodi do nastanka ove bezbednosne pojave. Pri identifikovanju i definisanju uzroka i uslova koji dovode do nastanka, opstanka i razvoja trgovine ljudima, mora se poći od shvatanja i specifičnosti ove bezbednosne pojave kao sistema društvenih odnosa. Utvrđivanje uzroka ovih kompleksnih pojava je složeno i vezano za mnoge faktore. Načelno, uzroci nastanka trgovine ljudima se, prema njihovom poreklu, mogu identifikovati kao:

- Objektivni i

- Subjektivni7

5 Strategija za borbu protiv trgovine ljudima, Službeni glasnik, 2006.6 Zakon o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku, Službeni glasnik, 2006.7 Nikolić, R. V.: Trgovina ljudima i organizovani kriminalitet: određenje osnovnih pojmova, metode i izvori prikupljanja podataka, Revija za kriminologiju i krivično pravo, broj 2-3, Beograd, 2003, str.16-

6

Objektivnim uzrocima mogu se smatrati svi oni koji postoje nezavisno od volje i svesti potencijalnih žrtava trgovine ljudima. To su svi oni uzroci koji se mogu okarakterisati kao društvene pojave, događaji i prilike iz opšteg društvenog stanja i života jednog društva, odnosno međunarodne zajednice.

Okvirno, to su:

`-uzroci u zemljama porekla koji doprinose postojanoj ponudi potencijalnih žrtvi podobnih za eksploataciju

-uzroci u zemljama destinacije

-postojanje organizovanih kriminalnih mreža koje preuzimaju kontrolu i koriste žrtve da sebi pribave ogroman profit

Uzroci u zemlji porekla žrtve su svi oni faktori (tzv. faktori guranja )koji svojim postojanjem i delovanjem ograničavaju određena prava licima u mestu njihovog življenja, usled kojih ona osećaju ugroženost sopstvene egzistencije, lične, telesne, zdravstvene i drugih vidova individualne bezbednosti i bezbednosti svoje porodice.

Faktori guranja:

-nezaposlenost

-siromaštvo

-nedovoljna obrazovanost

-tradicija, običaji i kultura određenih društvenih grupa

-nasilje nad licima

-diskriminacija lica

-društveni sukobi, rat

Iz ovoga se može zaključiti da su glavni faktori u zemlji porekla oblici kršenja osnovnih ljudskih prava, prvenstveno socijalnih, ekonomskih i kulturnih.

Faktori u zemlji destinacije (faktori privlačenja) su svi oni faktori koji svojim postojanjem i delovanjem omogućuju uživanje određenih prava licima u sredini ili zemlji različitoj od zemlje porekla, usled kojih oni očekuju poboljšanje standarda sopstvene egzistencije, i oni utiču na njihovu svest i donošenje odluke o neophodnosti odlaska u novu sredinu- inostranstvo, čija realizacija u krajnjem slučaju može biti i kriminalna, ali i doprineti njihovoj viktimizaciji.

Faktori privlačenja:

-postojanje većeg tržišta rada i veće potražnje radne snage

-dobro plaćeni poslovi

20

7

-velika ponuda a mala potražnja radnih mesta slabo plaćenih poslova

-velika potražnja lica za prostituciju

-velike zarade od prostitucije

-bolji socijalni položaj i tretman

-mit o raskošnom životu na Zapadu

-insistiranje na poštovanju ljudskih prava u zemljama destinacije

Subjektivnim uzrocima se mogu smatrati svi oni čije je postojanje vezano za volju i svest potencijalnih žrtava, organizatora i klijenata žrtava trgovine ljudima.

U odnosu na žrtve trgovine ljudima, to su sva ona razmišljanja, stavovi i odluke u odnosu na postojeće faktore potiskivanja i privlačenja koje kod njih stvaraju osećaj da se aktuelni problemi mogu rešiti odlaskom u drugu sredinu, odnosno zemlju na legalan ili ilegalni način. Pri tome, žrtve najčešće nisu svesne svog budućeg položaja, ili su svesne da ce biti eksploatisane, ali nisu svesne uslova pod kojima će se to odvijati.

Najčešći subjektivni uzroci koji se odnose na žrtvu:

-nemogućnost da izdrži sve pritiske u postojećem stanju bede i siromaštva i osećaj nemoći da bilo šta promeni,

-očekivanje zaposlenja,

-očekivanje raskošnog života i uživanje u glamuru bogatog Zapada,

-očekivanje visokih zarada od budućih ilegalnih aktivnosti

-očekivanje uživanja svih proklamovanih ljudskih prava i vrednosti

-lična svojstva žrtve (naivnost, neiskustvo, neinformisanost, izolovanost, duševne anomalije..)8

Osnovni uzrok trgovine ljudima koji se odnosi na organizatora je finansijske prirode. Organizator je karika čije je postojanje nužno u lancu trgovine ljudima, razlozi:

-enormno visok profit

-psihički poremećaji ličnosti

-motivi materijalne prirode

-želja za revanšizmom (nakon provedenog izvesnog vremena u ulozi žrtve, lice stiče poverenje kriminalnih grupa i uzima aktivno učešće u trgovini ljudima)

8 Mijalkovic, S.: Trgovina ljudima, Beograd, 2005, str.151

8

Postoje i subjektivni uzroci vezani za klijente, korisnike usluga žrtava trgovine ljudima. Da nema klijenata koji su korisnici usluga, ne bi bilo ni ovog bezbednosnog problema. To su:

-potreba zadovoljenja nagona

-potreba za jeftinom, odnosno besplatnom radnom snagom

-emocionalne potrebe

-potrebe zdravstvene prirode (zamena ljudskog organa ili tela)

-nemanje supružnika (prinudni brak)

-potreba za ljudstvom koje bi učestvovalo u oružanim sukobima

4. Proces trgovine ljudima

Lanac trgovine ljudima podrazumeva tri faze:

1. Faza regrutacije (vrbovanja) , vrbovanje je pojava čiji su obim i sadržaj uži od pojma regrutovanje i njegova je podkategorija. To je akt pridobijanja saglasnosti volje potencijalne žrtve i manifestuje se kao obmana žrtve apsolutnim neistinama ili poluistinama. Vrbovanje podrazumeva nagovaranje nekog lica da preduzme neke delatnosti, odnosno da se stavi u određeni položaj.

Kriminalne grupe pažljivo biraju svoje žrtve. Najpogodniji za regrutovanje su :

-štićenici domova za nezbrinutu decu

-lica iz nestabilnih porodica ili deca razvedenih roditlja

-žrtve seksualnog zlostavljanja i nasilja u porodici

-duševno bolesna lica ili mentalno zaostala lica

-siromašna lica i beskućnici

-studenti lošeg materijalnog stanja, nezaposleni, prosjaci itd.

Modeli regrutovanja:

-apsolutna prinuda prema žrtvi (lice ne ispoljava nikakvu saglasnost sa ponudom regrutera za rad ili odlazak iz mesta porekla). Ovde se upotrebljava otmica, upotreba fizičke snage, droga, alkohol I druge psihoaktivne supstance.

-relativna prinuda prema žrtvi (lice ne ispoljava saglasnost sa namerom regrutera, ali je prinuđeno da bira između sopstvene viktimizacije trgovinom ljudima ili viktimizacije na neki drugi način). Ovde se upotrebljava pretnja licu da će se napasti na život ili telo tog lica Ili njemu bliskog lica, ucena

9

kompromitujućim materijalom ili se zloupotrebljavaju teške prilike drugog lica kao što su beda, siromaštvo.

-vrbovanje apsolutnom neistinom (prikazivanjem potencijalnoj žrtvi apsolutno lažnih činjenica i okolnosti o uslovima njenog budućeg života i rada, tako da ona prihvata ponudu

-vrbovanje poluistinom-serviranjem neistina o uslovima života i rada, ne i o radu (prikazivanjem potencijalnoj žrtvi poluistina o činjenicama i okolnostima koje se odnose na uslove njenog budućeg života i rada, tako da ona prihvata ponudu9

Pripadnici organizovanih kriminalnih grupa koji pronalaze I regrutuju nova lica za trgovinu ljudima nazivaju se regruteri. Nedavna istraživanja pokazala su da su žrtve u najvećem broju slučajeva verovale prvoj osobi koja ih je vrbovala, bez obzira na to da li je reč o poznaniku, rodjaku ili o agenciji koja se oglašavala u medijima. Može se primetiti I sve veći broj žena regrutera.

Načini vrbovanja

 Načini „vrbovanja” potencijalnih žrtava su raznoliki. Koji god da se način upotrebi, on je usmeren ka nezadovoljenim potrebama potencijalne žrtve: bolje plaćen posao, obezbeđenje egzistencije sebi i svojim najbližima, ostvarenje želja i snova tamo negde, jer ovde gde smo to nije moguće.

Oni koji su prvi u lancu osoba koje će nas vrbovati (teško za poverovati, ali istinito) su najčešće osobe koje već poznajemo i u koje imamo poverenja: komšinica, poznanik, porodični prijatelj, partner sa kojim si počeo/la da izlaziš.

- To su oglasi za dobro plaćen posao u zemlji, ili još češće, u inostranstvu, ili za pronalaženje bračnog partnera u inostranstvu. Ove usluge mogu nuditi i razne agencije (za posredovanje u zapošljavanju, poslovnu pratnju, masažu za džentlmene, posredovanje u sklapanju braka, modne agencije, brodske kompanije, izbori za mis).

- Osim toga, žrtve trgovine ljudima često su brutalno otete od svojih porodica.

- Žrtve se sve češće vrbuju putem Interneta, gde trgovci kroz chat roomove i socijalne mreže stiču poverenje budućih žrtava i nastupaju sa ponudama za ostvarivanje boljeg života, nastavak školovanja, emotivnu vezu i sl.

- U situacijama ekstremnog siromaštva ili patologije, porodice mogu biti te koje prodaju svoje članove trgovcima ljudima.

9 Mijalković, S.:Suprotstavljanje trgovini ljudima i krijumčarenju migranata, Službeni glasnik, Beograd, 2009, str.83

10

2. Faza tranzita

Prevoz – Iza procesa vrbovanja sledi prevozna i transferna faza, koja može podrazumevati i obezbeđivanje smeštaja i prihvat žrtve sa nizom prolaznih skloništa, uključujući početni prihvat i transfer unutar njene vlastite zemlje, ali i ozbiljne povrede ljudskih prava i fizičko zlostavljanje za vreme putovanja, tokom kog može ili ne mora da se pređe državna granica. Mnoge žrtve nisu nikada ranije napuštale svoju zemlju i potpuno su zavisne od trgovaca ljudima. Neke napuštaju svoj dom bez posedovanja pasoša, jer im je rečeno da nema stvarne potrebe da ga imaju, ili da će ga dobiti kasnije. Ako imaju pasoš, trgovci ga često oduzmu i drže kod sebe kao sredstvo obezbeđenja protiv žrtve. Žrtve koje se nalaze u nekoj od protivpravnih situacija su posebno izložene hirovima njihovih trgovaca. Trgovci znaju da će one, zbog svog ilegalnog statusa, izbegavati da traže pomoć policije ili zaštitu države.

Tokom transportovanja, pripadnici kriminalne grupe ponašaju se na način koji ni jednog trenutka ne bi smeo da oda prirodu aktivnosti kojom se bave. Predstavljaju se kao radnici turističkih agencija, vodiči ekskurzija, voditelji pojedinih kurseva itd.

Rute i sredstva prevoza – Prevoz žrtava preko granice je bitan aspekt međunarodne trgovine ljudima. U većini slučajeva, vrbovana lica su saglasna da zavise od trgovaca zbog obezbeđenja dokumenata i prevoza. To trgovcima daje visoki stepen kontrole za vreme tranzitne faze.

Identifikovan je određeni broj pravaca koji se najčešće koriste u međunarodnoj trgovini ljudima:

1.BALTIČKA RUTA- iz Rusije i baltičkih morskih država ide se kopnom do obale, a zatim vodenim putem do skandinavskih država.

2.SEVERNA RUTA- iz istočne Evrope preko Poljske, Mađarske i Češke do Nemaške, a potom u Skandinaviju.

2.CENTRALNA RUTA- iz centralnoevropskih država dobro razvijenom mrežpm autoputeva do Austrije i Severne Italije.

3.JUŽNA BALKANSKA RUTA- iz kavkaskih država, Azije i jugoistočne Evrope preko Moladavije, Rumunije, Srbije i Crne Gore ili preko Bugarske, Makedonije i Albanije, odnsono Italije i Grčke u zemlje EU.

4.CENTRALNA BALKANSKA RUTA- iz kavkaskih država, Azije i jugoistočne Evrope preko Centralnobalkanskih država do Mađarske do država EU.

11

5.ZAPADNA RUTA- iz Centralne i Južne Amerike u EU preko Iberijskog poluostrva.

6.JUŽNA RUTA- iz Zapadne Afrike preko Alžira i Maroka, brodom preko Gibraltara u Portugaliju i Španiju.

2. Faza destinacije I eksploatacije

Sudbina žrtava trgovine ljudima u ovoj fazi je različita. Nad žrtvama se u ovoj fazi uspostavlja ropski odnos I one su surovo eksploatisane. Smeštaju se u određene objekte iz kojih ne mogu svojevoljno da odu ili su kontolisane na drugi način.

 Načini eksploatisanja i kontrole žrtava trgovine

Osnovni cilj trgovaca ljudima je da novac zarađuju dugoročnim izrabljivanjem žrtava. Da bi u tome uspeli, trgovci čine sve kako bi zaštitili svoju investiciju, to jest obezbedili da žrtva nastavi da radi kako joj je naloženo i da ne pokušava da pobegne. To podrazumeva i obezbeđivanje stalnog nadzora nad žrtvama. Pristanak žrtve trgovine ljudima na eksploataciju je nebitan kada god je prisutan neki od oblika prinude.Za kontrolu žrtava trgovine ljudima u fazi eksploatacije koriste se brojni mehanizmi, koji se mogu primenjivati nezavisno, ali i u sadejstvu, što se dešava u većini slučajeva.

Najčešći mehanizmi kontrole

Dužničko ropstvo

Jedan od primarnih mehanizama kontrole je obavezivanje zbog zaduženosti. Ovo podrazumeva da se od žrtve traži da vrati novac koji je trgovac uložio u njen dolazak u zemlju odredišta. Na taj iznos se obično dodaje ogromna kamata, i još se dodatno uvećava na račun navodnih troškova usluga oglašavanja, prevoza, smeštaja i ishrane. Sve to, konačno, naraste u sumu koju je nemoguće otplatiti.

Izolacija – oduzimanje identifikacionih i/ili putnih dokumenata

Trgovci ljudima oduzimaju identifikaciona i putna dokumenta svojim žrtvama obično odmah nakon dolaska na konačnu destinaciju. To lišava žrtve njihovog identiteta, potvrđuje njihov ilegalan status u zemlji i onemogućuje im da traže pomoć ili da pobegnu u drugu zemlju ili na drugu adresu. Budući da mnoge žrtve potiču iz zemalja gde se policija doživljava više kao okrutna sila, a manje kao služba

12

koja će pružiti pomoć, žrtve i same izbegavaju bilo kakav kontakt sa policijom.Trgovac ljudima podupire takvu predstavu, govoreći žrtvi da je slobodna da ode u policiju ako to želi, ali da će je odatle odmah deportovati, to jest, vratiti u matičnu zemlju, kao i da će nad njom biti vršene represalije.Kao alternativni način, trgovac ljudima može reći žrtvi da nema smisla tražiti policijsku pomoć, jer su policajci korumpirani i u prijateljskim odnosima sa trgovcima ljudima.Neposedovanje dokumenata i novca, nepoznavanje jezika, nelegalan boravišni status, stid i izolacija, uz strah od policije, su mehanizmi koje trgovci ljudima često koriste, zbog čega je malo verovatno da će žrtva pokušati da pobegne ili da će se požaliti državnim organaima, što sve doprinosi njenoj pojačanoj zavisnosti od trgovca ljudima.

Upotreba nasilja i straha

Trgovci ljudima se u potpunosti koriste nasiljem i pretnjom nasiljem kao delotvornim sredstvom kontrole. Žrtve često tuku i siluju, ograničavaju u kretanju, drže u izolaciji, lišavaju hrane i vode, drogiraju i muče oštrim predmetima i cigaretama, a sve u nameri da ih pokore. Te radnje se mogu činiti zbog kažnjavanja neposlušnosti, ali i radi upozorenja drugim žrtvama, kako bi postale svesne kakve posledice će pretrpeti u slučaju neposlušnosti ili pokušaja bekstva.U slučajevima seksualne eksploatacije, stid koji žrtva oseća je drugi značajan mehanizam kontrole. Trgovac ljudima može zapretiti da će reći žrtvinoj porodici da ona radi kao prostitutka. Nije redak slučaj i da se snima silovanje žrtve, te da se taj snimak koristi kao sredstvo ucene i omalovažavanja. Na taj način se obezbeđuje njena potpuna poslušnost.Kod žrtava iz nekih kultura su delotvorni i specifični oblici psihološke prinude. Na primer, žrtvama iz zapadne Afrike (Nigerija), rituali slični onima u vuduu mogu nametnuti intenzivan strah, obezbediti kontrolu nad njima i garantovati njihovu poslušnost. Osim toga, neke žrtve se plaše da će se u sredini iz koje potiču saznati da se bave prostitucijom, jer patrijarhalne porodice ponekad predstavljaju veći rizik po fizičku bezbednost i život žrtve od trgovca ljudima.

Upotreba i pretnja represalijama prema žrtvinoj porodici

Najdelotvornija pretnja, koja pritom najviše otežava istraživanje trgovine ljudima, je pretnja represalijama prema licima koja žrtva voli, a koja su ostala u njenoj domovini/mestu. Trgovci ljudima često nastoje da saznaju tačne podatke o porodici žrtve ili licima koja su joj bliska. To može biti interni nadimak ili adresa bliskog člana porodice, odnosno adresa nekog drugog bliskog lica. Već sama pretnja omogućava kontrolu nad žrtvom, stoga nije nužno

13

da trgovac ljudima raspolaže baš svim podacima o žrtvinoj porodici. Kako žrtva ne želi da rizikuje sigurnost svojih najbližih, ona se ni ne upušta u nagadjanja da li trgovac ljudima “blefira” ili ne, kada zadire u intimne detalje njene porodice i kada preti nasiljem usmerenim ka porodici. Trgovac ljudima pretnje ove vrste koristi kao veoma efikasan način za obezbeđivanje žrtvine poslušnosti, kao i za spečavanje njenog pokušaja bekstva.

Žrtvama se oduzimaju putne isprave, bivaju pretučene, silovane, konstantno im se preti, daje malo ili nimalo hrane, kontroliše se njihovo kretanje… sve dok ne pristanu na zahteve trgovca. Žene i deca koja su prisiljena na prostituciju moraju da imaju odnose sa 15 – 20 mušterija dnevno, često bez zaštite, dok trgovci neretko koriste drogu kako bi ih kontrolisali. Obično rade u istoj sobi u kojoj žive, i moraju da čiste, peru, kuvaju, peglaju za ceo klub. Žrtve koje su u prisilnom radu takođe nemaju mogućnost slobodnog kretanja, ne poseduju dokumente i prinuđene su da rade veliki broj sati dnevno u veoma lošim uslovima. Deca koja su u prisilnoj prošnji, prinuđena su da donose „gazdi” određenu sumu novca dnevno, a neretko su i seksualno zlostavljana.

Oblici trgovine ljudima su sledeći:

seksualna eksploatacija

-Predstavlja najizraženiji vid eksploatacije žrtava trgovine ljudima. Reč je o eksploataciji njihovog tela, polnog I seksualnog identiteta I integriteta.

Razlikujemo NEKOMERCIJALNU eksploataciju I to od strane lics koje je “kupilo” žrtvu radi zadovoljenja ličnih ili seksualnih prohteva njemu bliskih lica, bez namere da time ostvaruje protivpravni prihod.

KOMERCIJALNA seksualna eksploatacija je ona koja se vrši radi zadovoljenja seksualnih prohteva neodređenog broja lica pri čemu se ostvaruje protivpravna korist.

radna eksploatacija

-žrtve se eksploatišu u ratličitim sektorima: u poljoprivredi I šumarstvu, u industrijskom sektoru, uslužnom sektoru gde obavljaju najteže poslove.

dužničko ropstvo

prinudni brak

lažno usvajanje

-pod ilegalnim usvajanjem dece podrazumeva se zasnivanje adoptivnog srodstva između odraslih osoba I dece po proceduri I po postupku kojim se povređuju pozitivni zakonski propisi o usvojenju. Do deteta koje će biti ilegalno usvojeno, parovi dolaze

14

najčešće “porudzbinom”, tj saradnjom sa tzv.bebi mafijom. Ovaj vid trgovine ljudima je u našem krivičnom zakonodavstvu predvidjeno kao posebno krivično delo Trgovina maloletnim licima radi usvojenja.

prinudno prosjačenje

prinuda na vršenje krivičnih dela i prekršaja

- najčešće je reč o prosjačenju na lokacijama sa velikom frekvencijom ljudi, a žrtve su najčešće deca. Najčešća krivična dela su imovinska (krađe, krijumčarenje droga itd)

trgovina organima

-predmet trgovine mogu da budu : LJUDSKI ORGANi, kao što su bubrezi, jetra, srce , pluća I drugi organi I DELOVI LJUDSKOG TELA, kao što su tetive, nokti, zubi, tkiva, koža, kosti, koštana srž, kosa I sl.

5. Statistika

Služba za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima je 2009. godine identifikovala ukupno 127 osoba, što je oko dva i po puta više nego prethodne godine. 107 osoba je prepoznato kao žrtve, a 20 kao potencijalne žrtava trgovine ljudima[1]. Identifikovane žrtve su pretežno bile žene (preko 80%) i državljanke Republike Srbije (skoro 90%). Identifikovano je samo 13 stranih državljanki/na: Rumunija (3), Bosna i Hercegovina (2), Dominikanska Republika (2) i po jedna osoba iz Makedonije, Moldavije, Albanije, Češke, Slovenije i Crne Gore. Deca čine 46% identifikovanih žrtava. Trgovina je vršena radi seksualne eksploatacije (66), koja i dalje ostaje dominantan oblik eksploatacije, radne eksploatacije (18), prosjačenja (14), sklapanja prinudnog braka (6), prinude na vršenje krivičnih dela (2) i pokušaja usvojenja (1). Najveći broj slučajeva prijavila je policija (112), a ostatak centar za socijalni rad, domaće i strane nevladine organizacije i UNHCR.

Putem ASTRA SOS telefona, u 2009. godini, primljeno je ukupno 1577 poziva koje je uputilo 571 klijentkinja i klijenata, a od kojih je sa njih 249 ove godine ostvaren prvi kontakt. Ukupno 38 osoba je identifikovano kao žrtve trgovine ljudima – više nego dvostruko više nego godinu dana ranije. Nešto više od trećine (13) su deca, a u najvećem broju slučajeva radilo se o ženama (oko 75%) i o državljankama/ima Srbije (27 tj. oko 70%). U programima

15

ASTRINOG Dnevnog centra je tokom 2009. godine učestvovalo 70 osoba – 47 odraslih i 23 dece.10

Za krivično delo trgovine ljudima iz člana 388 Krivičnog zakonika Srbije, policija je tokom 2009. godine podnela 51 krivičnu prijavu. U njima se ukupno 85 lica pojavljuju kao oštećeni, od čega su 79 državljani Republike Srbije, a šestoro strani državljani/ke. Iako broj krivičnih prijava beleži porast od oko 50%, broj oštećenih je skoro duplo veći u odnosu na prošlu godinu. U najvećem broju (66) se radilo o osobama ženskog pola. Oštećeni su u 56% posto slučajeva bili deca (i to 15 dece mlađe od 14  godina i 33 dece u uzrastu od 14-18 godina). Najveći broj oštećenih je bio izložen seksualnoj eksploataciji (53 – 27 punoletnih i 26 maloletnih ženskih osoba), a slede prinudno prosjačenje (14 – 9 dečaka, 4 devojčice i jedna žena), radna eksploatacija (12 – 4 dečaka, jedna devojčica, trojica muškaraca i četiri žene), prinudna udaja (6 – dve devojčice i četiri žene) i eksploatacija radi vršenja krivičnih dela (3 – dva dečaka i jedan muškarac). Najveći broj krivičnih prijava podnele su PU Novi Sad (14) i PU za grad Beograd (10). Krivične prijave su podnete protiv 94 izvršilaca (71 muškarac i 20 žena), od kojih samo troje nisu državljani Srbije.

Srbija i Crna Gora identifikovane su kao izvor, tranzitne i odredišne zemlje za žrtve trefikinga i unutrašnjeg trefikinga romskom decom, koja se prisiljavaju na prosjačenje. Kosovo je, stoji u izveštaju, izvor, tranzitna i odredišna tačka, a interni trefiking je sve ozbiljniji problem. Jedinica UNMIK-a za borbu protiv trgovine ljudima i prostitucije je 2004. godine uhapsila 77 lica, izvršila 2386 premetačina i pomogla 48 žrtava, od kojih su 17 bili maloletnici. Na drugoj strani, pomoć žrtvama sve je slabija, zbog toga što su se sve sofisticiranije kriminalne grupe prilagodile merama policije i preselile trgovinu prostitutkama iz javnih lokala i barova u privatne kuće.

6.ŽRTVA TRGOVINE LJUDIMA MOŽE BITI SVAKO

Kako se možete zaštititi i izbeći opasnost?

dokumenta nosite uvek sa sobom i ne dajte ih drugim osobama

pre polaska u inostranstvo iskopirajte pasoš i kopiju ostavite na sigurno mesto

porodici i prijateljima ostavite podatke gde i s kim idete

10 http://www.astra.org.rs/?page_id=29

16

saznajte brojeve telefona diplomatskih predstavništava R. Srbije u zemlji u koju putujete

Ukoliko ste zainteresovani za rad u inostranstvu potrebno je da vodite računa o sledećem:

izbegavajte oglase "LAKA ZARADA" - Budite svesni da to ne postoji!

Ako se ipak odlučite za takav oglas obavezno proverite njegovu pozadinu, agenciju i posavetujte se sa roditeljima, advokatom, policijskim službenicima koji se bave tom problematikom...;

Pre stupanja na posao uspostavite kontakt sa poslodavcem; Ponuđeni Ugovor dobro pročitajte i razjasnite, ukoliko vam i

najmanja sitnica nije jasna ne potpisujte Ugovor; Pre odlaska u inostranstvo obavezno ostavite kopiju pasoša,

vize, Ugovora, adresu, broj dostupnog telefona roditeljima, rođacima ili prijateljima u koje imate poverenja;

Podatke osoba sa kojima putujete, agencije, osoba preko kojih ste ugovorili posao u inostranstvu, takođe ostavite roditeljima, rođacima ili prijateljima u koje imate poverenja;

Pre polaska obavezno pribavite broj telefona naše Ambasade u zemlji u koju putujete, kao i brojeve telefona rođaka i prijatelja koji tamo žive;

Imajte u vidu da turistička viza ne podrazumeva i dozvolu za rad u inostranstvu,

Svoja lična dokumenta držite sa sobom, ne dajte ih drugom, osim službenim licima (policija, carina...);

Kopije putnih isprava obavezno držite sa sobom, u slučaju gubitka vrlo brzo se vade nova dokumenta na osnovu kopija;

Održavajte redovne kontakte sa roditeljima, rođacima i prijateljima u zemlji.11

Kako ćete prepoznati situaciju u kojoj postajete žrtva trgovine ljudima:

Da li posedujete svoja dokumenta? Ukoliko ste imali dokumenta, da li su vam oduzeta?

Kojim se poslom bavite?

11 http://www.mup.rs/cms_lat/saveti.nsf/saveti-trgovina-ljudima.h

17

Da li je vaša odluka da radite taj posao? Da li ste plaćeni za posao koji radite? Da li možete da napustite taj posao kada želite? Da li vama ili vašoj porodici prete ili vas ucenjuju? Da li ste zaključavani ili pod stalnom pratnjom/prismotrom? Da li imate modrice ili druge tragove fizičkog nasilja; Da li osećate znake straha i/ili depresije;

Trgovina ljudskim bićima, posebno trgovina decom predstavlja jedan od najperfidnijih, najmorbidnijih, ali i najunosnijih oblika organizovanog kriminala tokom poslednje decenije na globalnom planu. Ovaj opasan vid organizovanog kriminala uzima danak širom sveta, a tokom poslednjih nekoliko godina zbog žalosne činjenice da je naš region izložen raznim stresnim ekonomskim i istorijskim zbivanjima, trgovina ljudskim bićima je sve prisutnija i u okviru našeg regiona. Deca koja su predmet trgovine ljudskim bićima bivaju žrtve fizičkog ili seksualnog zlostavljanja, a izložena su i raznim drugim vidovima nasilja i zloupotrebe. Kod nas možda još uvek, na sreću, to nije toliko drastično, što ne treba da nas uspava i da nam da razloga da se opustimo. Naprotiv, postoje indikacije da opasnost od povećane trgovine ljudskim bićima i decom na teritoriji naše zemlje preti i da je ta pretnja stalno prisutna zbog nestabilnosti regiona i zbog činjenice da je naša zemlja upravo jedna od zemalja tranzita.12

7.Krivična dela srodna trgovini ljudima

Sličnosti trgovine ljudima i krijumčarenja migranata

Sličnosti između trgovine ljudima i krijumčarenja migranata su brojniji nego razlike. Oba fenomena predstavljaju ozbiljan moralni problem; dalje, reč je o teškim zločinima koji se sve češće manifestuju kao organizovani kriminal; u biti obe pojave su narušena ljudska prava; reč je o ozbiljnim ekonomsko – egzistencijalnim i zdravstvenim problemima; najzad, oba zločina se mogu sagledati u svetlu problema međunarodnih odnosa. Međutim, pod navedene kategorije pristupa problema krijumčarenja migranata mogu se podvesti i drugi bezbednosni problemi, pa je neophodno operacionalizovati najmanji zajednički sadržalac obe pojave. To su ilegalne migracije. Ova tvrdnja je zapravo delimično tačna, jer trgovina ljudima može ali i ne mora predstavlja oblik ilegalnih migracija

Razlike između trgovine ljudima i krijumčarenja migranata

12 http://www.b92.net/info/emisije/kaziprst.php?yyyy=2003&mm=10&nav_id=121839

18

Kao što između te dve pojave nije pravljena razlika, tako su i termini trgovina ljudima i krijumčarenje migranata dugo smatrani sinonimima. Međutim, ova razlika postoji, a analizom pojedinih međunarodnih akata, ona je više nego očigledna. Komparativnom analizom definicija trgovine ljudima i krijumčarenja ljudi iz dopunskih Protokola, može se zaključiti:

-krijumčarenje ljudi podrazumeva postojanje želje ilegalnog migranta da pređe državnu granicu, od čega može odustati u svakom trenutku (princip dobrovoljnosti), dok žrtva trgovine ljudima najčešće nema takvu mogućnost.

-lica koja žele ilegalan ulazak u drugu zemlju najčešće prva kontaktiraju krijumčare migranata, dok trgovci ljudima na razne načine regrutuju žrtve stupajući prve u kontakt sa njima.

-prokrijumčareni migranti su posle prelaska državne granice slobodni, a žrtve trgovine ljudima nisu;

-prema licima kojima se trguje se najčešće primenjuje sila, odnosno prinuda, što nije slučaj s krijumčarenim migrantima;

-žrtve trgovine ljudima su eksploatisane,što najčešće ne važi za prokrijumčarene migrante;

-krijumčarenje migranata nužno zahteva prelaženje državne granice, a trgovina ljudima se može odvijati unutar nacionalnih granica zemlje;

-trgovinom ljudima se krše ljudska prava, dok se krijumčarenjem migranata povređuju propisi o prelaženju državne granice (što ne isključuje mogućnost kršenja ljudskih prava ilegalnih migranata);

-krijumčarenje ljudi je Krivičnim zakonikom svrstano u grupu krivičnih dela protiv javnog reda i mira, dok su krivična dela trgovine ljudima svrstana u grupu krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom. Time se trgovina ljudima, prema ozbiljnosti posledica, izjednačava s genocidom, ratnim i sličnim zločinima koji ne zastarevaju;

-krijumčarena lica su (u materijalnom smislu) prestupnici propisa o prelaženju državne granice koje, prema aktuelnim tendencijama u međunarodnom pravu, ne treba sanksionisati (jer su žrtve organizovanog kriminala, odnosno loših egzistensijalnih uslova ili diskriminasije u zemljama iz kojih nastoje da odu ). S druge strane, neosporno je da su žrtve trgovine ljudima žrtve krivičnog dela u pravom smislu reči;

19

-pojam krijumčarenja ljudi je uži od pojma trgovine ljudima. Krijumčarenje migranata može da bude faza u procesu trgovine ljudima, a može i da preraste u trgovinu ljudima ukoliko krijumčari prodaju prokrijumčarene osobe ili nad njima zasnuju ropski odnos.

Značaj razlikovanja tih dveju fenomena ogleda se u pravilnoj kvalifikaciji pojava ugrožavanja, što je uslov efikasne kaznene i kriminalne politike. Ovo zato što je trgovina ljudima očigledno društveno opasna pojava. Tu svakako treba biti oprezan jer je moguće da se iza navodnog krijumčarenja ljudi krije trgovina ljudima, odnosno da trgovci ljudima nastoje da svoje aktivnosti prikažu kao krijumčarenje migranata. Takođe, razlikovanje je bitno i zbog pružanja pomoći žrtvama. Iako svaka žrtva krivičnog dela zahteva jednak tretman, veću pažnju trebalo bi posvetiti žrtvama trgovine ljudima upravo zbog većeg stepena njihove traumatizacije nastale usled primene sile i zasnovanog ropskog položaja.

RAZLIKE IZMEĐU TRGOVINE LJUDIMA I DOBROVOLJNE PROSTITUCIJE

Činjenica je da se najveći broj žrtava trgovine ljudima na teritoriji RS i u regionu eksploatiše kroz prinudnu prostituciju. Zbog toga postoje nastojanja trgovaca ljudima da svoju kriminalnu aktivnost prikriju iza navodno dobrovoljne prostitucije. Usled predrasuda i stereotipa, mnogi poistovećuju žrtve trgovine ljudima koje se seksualno eksploatišu sa prostitutkama.

Razlike:

- Prostitucija je znatno širi pojam i može se odvijati nezavisno od bilo kakve trgovine ljudima.

-prostitucija počiva na principu dobrovoljnosti i sa njom se može prekinuti po želji prostitutke, dok kod seksualne kesploatacije žrtava trgovine ljudima je to retkost.

-prostitucija može da bude neorganizovana, dok je seksualno eksploatisanje žrtava trgovine ljudima uvek organizovano ili poluorganizovano.

-prostitucija je u nekim zemljama dozvoljena, dok je trgovina ljudima u svim zemljama zabranjena.

-prostitucija je najčešće prekršaj, s obzirom da nosi niži stepen društvene opasnosti dok je trgovina ljudima krivično delo.

-prostitutka ostvaruje pritivpravni profit, dok žrtve trgovine ljudima ne dobijaju nikakvu nadoknadu ili minimalnu nadoknadu.

20

‘kod obe pojave dolazi do viktimizacije lica i kršenja ljudskih prava, s tim što je intenzitet znatno veći kod žrtava trgovine ljudima.

Nerazlikovanje ova dva fenomena može dovesti do sekundarne viktimizacije žrtava trgovine ljudima u zemljama gde je prostitucija kažnjiva i oslobadjanje krivične odgovornosti trgovaca ljudima. Zbog toga je potrebno poznavati obeležja ovih pojava.

RAZLIKE TRGOVINE LJUDIMA I POSREDOVANJA U VRŠENJU PROSTITUCIJE

Kada je reč o podstrekavanju na prostituciju, naročito ako je u pitanju korišćenje situacije stvorene da bi se drugo lice navelo ili podstaklo na prostituciju, treba biti oprezan jer se može dogoditi da ta radnja predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela trgovine ljudima. Ukoliko bi podsticanje ili navođenje bilo izvršeno na jedan od načina koji predviđa član 388.KZ RS ili u odnosu na maloletno lice, radilo bi se o krivičnom delu trgovine ljudima , a ne o podredovanju pri vršenju prostitucije. Upravo u postojanju eksploatacije je i suštinska razlika između ovih krivičnih dela. Praksa je pokazala da se nerazlikovanje posredovanja u vršenju prostitucije i eksploatacije žrtava kroz prinudnu prostituciju najčešće svodi na neprepoznavanje indikatora prisile, prevare ili zloupotrebe od stran etrgovaca ljudima koji ih kontrolišu i eksploatišu.

LITERATURA

Nikolić, D.:Trgovina ljudima kao teški oblik kriminaliteta, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd, 2004

Krijumčarenje ljudi: krijumcčarenje žena i dece, Centar za unapređenje pravnih studija-Beograd i Centar za pravna pitanja- Bukurešt, Beograd, 2001

Nikolić, R. V.: Trgovina ljudima i organizovani kriminalitet: određenje osnovnih pojmova, metode i izvori prikupljanja podataka, Revija za kriminologiju i krivično pravo, broj 2-3, Beograd, 2003

Mijalković, S.: Trgovina ljudima, Beograd, 2005

Mijalković, S.:Suprotstavljanje trgovini ljudima i krijumčarenju migranata, Službeni glasnik, Beograd, 2009

21

http://www.mup.rs/cms_lat/saveti.nsf/saveti-trgovina-ljudima.h

22