Biljana Đorđević Etika Migracije

Biljana oreviUniverzitet u BeograduFakultet politikih nauka

ETIKA MIGRACIJE

Saetak

Globalizacija se pokazala kao jak izazov suverenitetu, ali drava jo uvek ne daje svoje ingerencije u oblasti kontrole imigracije. Ovaj esej ima za cilj predstavljanje prvih radova politikih teoretiara u oblasti etike imigracije ponajvie Majka Volcera, koji govori u prilog kolektivnog prava drava da kontroliu ulazak ljudi, i Dozefa Karensa, koji brani princip otvorenih granica. ak i bez dovoenja u pitanje generalnog prava drave na kontrolu imi-gracije moe se govoriti o moralnoj obavezi primanja odreenih kategorija nedravljana koju bi trebalo da ispune liberalno-demokratske drave. S druge strane, nijedna strategija kontrole lanstva ne moe biti konzistentna sa centralnim liberalnim principima po kojima svaka osoba ima jednaku moralnu vrednost. Na kraju, u eseju se razmatra potencijalni svet migracija bez granica i neke od pozitivnih implikacija jednog takvog scenarija.

Kljune rei: imigracija, sloboda kretanja, Volcer, Karens, zatvorne i otvorene granice

Rasprave o imigraciji su se zahuktale irom sveta poslednjih decenija. Vana su tema i akademskih polemika i izbornih kampanja. Postoji mnogo aspekata sa kojih se moe priati o migracijama ekonomski, socijalni, etniki, bezbednosti, razvojni. Migra-cije su istraivali politikolozi, sociolozi, pravnici, ekonomisti, geografi i istoriari, ali tek odskora je pokrenuta ozbiljna normativna debata od strane politikih teoretiara. To bi se moglo smatrati iznenaujuim, pogotovo kad se uzme u obzir da se politiki teoretiari znatno due bave pitanjem multikulturalizma i multikulturalnog drutva koje je delom i stvoreno migracijama. Razlike u inkorporiranju manjina u politike zajednice utiu na prirodu grupa i vrstu odnosa koje te grupe ele da imaju sa irim drutvom. Osvojena i kolonizovana drutva koja su prethodno bila samoupravna, to je sluaj sa nacionalnim manjinama, najee ele da ostanu posebna drutva i da imaju autonomiju. Dobrovoljne imigracije pojedinaca i porodica kojim nastaju tzv. polietnike grupe uglavnom imaju za rezultat tenju njihovih lanova za integracijom, ali i za priznavanjem etnikog identiteta (Kimlika, 2002: 29). Meutim, kako Donatan Seglou ispravno primeuje, pre pitanja o multikulturalizmu logika nalae da prvo postavimo pitanje prava migranata da uopte uu u stranu zemlju. Zato se to pitanje nije postavilo ranije?

UDC 314.742:17

240 Fakultet politikih nauka, GODINJAK 2008

Postoji konsenzus o suverenom pravu drava da kontroliu imigraciju. Faktiko stanje stvari je da nijedna drava ni ne pomilja da se tog prava odrekne, kao i da to pravo ne dovode u pitanje ni Meunarodna organizacija za migracije (glavna meu-narodna organizacija koja se bavi ovim pitanjima), niti Visoki komeserijat za izbeglice UN, niti bilo koja druga ugledna i uticajna organizacija ili istraivaki institut koji se bave ovim temama. Meutim, ak iako se konzervativno ili oprezno zastane na ovome, i dalje se moe opravdano postaviti pitanje koja su ogranienja imigracionih politika ispravna kad je re o liberalno-demokratskim dravama. To to drave imaju pravo na konanu odluku po ovom pitanju ne znai da je svaka odluka ispravna i da se ne sme kritikovati sa stanovita moralnih principa za koje se moda i sama drava zalae. Druga mogunost jeste smeli iskorak u nepoznato dovoenjem u pitanje samog prava drave da kontrolie imigraciju.

Postoji jedna lepa ideja, ideja o kolektivnoj svojini nad planetom Zemljom, koju svi kao ljudi delimo, te moramo imati i simetrine zahteve u odnosu na nju. Zemlja je jednostavno tu, i niko nije za njeno postojanje zasluan249 (mada bismo lako mogli biti zasluni za njenu propast). Postojanje ovog jednakog moralnog polaganja prava na fi-zike resurse moe imati ograniavajue efekte po reime svojine i reime migracija. To ne znai da svetska teritorija danas mora da se preraspodeli, ali se moda moe govoriti o ljudskom pravu na imigraciju koje u osnovi ima zajedniku svojinu nad Zemljom (Blake and Risse, 2006: 5). Da potkrepimo malo i Kantom: Pravo posete pripada svim ljudima kao drutvenim biima, jer svi oni zajedniki poseduju Zemljinu povrinu te se na njoj, poto je kugla, ne mogu rasuti u beskonanost, ve jedan mora da trpi drugoga do sebe, a niko nema prvobitno vie prava da bude na jednom mestu Zemlje nego drugi (Kant, 1995: 51). Naravno, to je ideja na koju se posebno pozivamo kad se brinemo za amazonske ume ili se zalaemo za zatvaranje nuklearnih elektrana. Tada vidimo kako je sve povezano i kako je svet jedan, globalan, kako sve utie na nas, ma gde se dogodilo i kako nam svima preti katastrofa nestanka. Meutim, van tih apokaliptinih strahova, u obinom ivotu, pravo na svojinu je u zapadnom svetu na pijedestalu prava, i nae pravo na slobodu kretanja je esto ogranienije no to se moe misliti upravo pravom na svojinu drugih koji su se ogradili od nas. Da li je teritorija drave kao njena vana karakteristika isto tako sveta krava, odnosno da li je suverenitet drave brana svakom kosmopolitskom pravu koje bi ga ograniavalo? Da preformuliemo: da li sedam milio-na Rusa u junim provincijama Sibira treba da ima pravo da zadri na svojim granica-ma sto miliona Kineza iz severnih provincija Kine spremnih da nasele negostoljubivu teritoriju (dodue, prepunu prirodnih bogatstava rude, drva, energije)? Ili, kako je to hipotetiki postavio Rise: zamislimo da se neobinim sluajem okolnosti stanovnitvo SAD svede na dvoje stanovnika koji mogu kontrolisati prilaz zemlji putem sofisticira-nih elektronskih mehanizama kontrole granica. Zamislimo i da se u ostatku sveta nita nije izmenilo. To dvoje treba da dozvole imigraciju s obzirom da u ogromnoj meri ne iskoriavaju teritoriju koju kontroliu. Proizilazi da ono to radimo sa prostorom koji

249 To je nesporno tano, ali se moe raspravljati o zaslugama drava za sopstveni (ne)razvoj, ne ulazei sada u pitanje kojim se sredstvima jedna drava ili jedan narod tokom istorije sluio da bi opstao.

241B. orevi: Etika migracije

kontroliemo mora biti od znaaja za procenu imigracione politike. Dalje sledi da, poto je populacija SAD relativno mala naspram prostranstava nad kojim SAD imaju eksklu-zivnu kontrolu, iregularni migranti treba da budu naturalizovani i dalja imigracija treba da bude dozvoljena (Risse, 2008: 1-2).

Najoptija podela u vezi sa ovim pitanjem jeste ona na univerzaliste (koji se zalau za otvorenije, pravedno otvorene ili otvorene granice) i partikulariste (koji su za pravedno zatvorene granice). I univerzalisti i partikularisti se dalje dele na razne podvarijante koje se neretko ukrtaju po raznim osnovama. Bader (2005: 336) je tu tenziju izmeu univer-zalizirajueg trenda moralnih principa i partikularizirajueg trenda institucija, kultura i praksi oznaio kao produktivnu, ne bi li se izbegle opasnosti kako apstraktnog univerza-lizma, tako i nerefleksivnog partikularizma.

DRAVNA KONTROLA GRANICA

Kolektivno pravo drava da odreuju kriterijum prihvata (kriterijum za raspodelu lanstva) smatra se jednim od inioca suvereniteta drava. Globalizacija se pokazala kao jak izazov suverenitetu, u toj meri da se u ekonomskom smislu ono to je od suvereniteta ostalo teko moe shvatiti kao vrhovna, nedeljiva vlast. Meutim, ostala su podruja u kojima se drava jo dobro dri i ne daje svoje ingerencije, a kontrola imigracije je jedno od njih. Pokuaemo da obrazloimo na kojim temeljima se bazira ovo pravo drave ili barem kako se to opravadava u politikoj teoriji.

Podruja pravde Majkla Volcera najee je citirano delo u raspravama o etici imigracije, a njegova odbrana restrikcije lanstva je polazni argument za pravo drave da ne odobri imigraciju. Ljudsko drutvo je, za Volcera, jedna distributivna zajednica. Ideja distributivne pravde podrazumeva omeen svet unutar koga se odvijaju raspodele: grupu ljudi posveenih deljenju, razmenjivanju i raspodeli drutvenih dobara, pre svega meu sobom. Taj svet je politika zajednica. Njeni lanovi raspodeljuju meusobno vlast i, ako mogu, izbegavaju da je dele sa bilo kim drugim. Da bismo mislili o distributivnoj pravdi moramo se ograniiti na nezavisne gradove ili zemlje, koje su u stanju da organizuju sop-stvene obrasce podele i razmene, bilo to pravedno ili ne (Volcer, 2000: 61).

Kako su politike zajednice nastale ovom prilikom nije vano, vane su odluke koje se donose u sadanjosti o njihovom sadanjem i buduem stanovnitvu. Primarno dobro koje se meusobno raspodeljuje jeste lanstvo u nekoj ljudskoj zajednici. Dvadeseti vek kao vek izbeglica pokazao je kako su ljudi bez lanstva, odnosno osobe bez drave, u stanju beskrajne opasnosti. Da parafraziramo Hanu Arent: ljudi bez dravljanstva nema-ju prava da imaju prava. lanstvo daje pravo da se ima pravo, a to pravo znai da se ivi u okviru gde se nekome sudi prema njegovim delima i uverenjima (Arent, 1998: 304). Ipak, Volcer dobro uoava da lanstvo i ne-lanstvo nisu jedine mogunosti. Nije svejedno da li ste lan neke siromane ili bogate zemlje, da li ivite u gusto naseljenoj ili uglavnom ne-naseljenoj zemlji, jeste li podanik nekog autoritarnog poretka ili graanin u demokratiji. Stoga veliki broj ljudi pokuava da promeni svoje mesto boravka i svoje lanstvo, kreui se iz nepovoljnijeg u povoljnije okruenje, ka bogatim i slobodnim zemljama. lanovi tih bogatih i slobodnih zemalja treba da odlue o tome ko treba i moe da postane lan u


skladu sa njihovim razumevanjem ta lanstvo znai. Oni se bore da uoblie svoju sudbi-nu da imaju zajednicu kakvu ele da imaju, da povise ili snize kriterijume raspodele, da centralizuju ili decentralizuju procedure. Zbog svega ovog lanstvo ne moe da deli neka spoljna ustanova, ve njegova vrednost zavisi od unutranje odluke.250

Volcer, dakle, smatra da raspodela lanstva nije podlona ogranienjima pravde, da se migranti ne mogu pozivati na pravdu prilikom zahteva za prihvat. Mi moemo razume-ti njihove tenje i eleti im uspeh, ali oni nemaju pravo na tako neto. Kriterijum politike prijema moe biti milosre ili potreba, ali ne pravda. Ti imigranti imaju pravo da u svojim zajednicama, koje dodue ele da napuste, na isti nain ne prime neke druge migrante koji ele da uu. Politika prijema i iskljuenja osnovno je pravo koje oblikuje zajednicu i koje je u sri nezavisnosti drave. Meutim, to to drave imaju pravo da postupaju u oblasti prijema migranata ne znai da je ispravno sve to one rade merila prihvatljivosti migra-cionih politika procenjuju se politiki, moralno i injeniki dakle, vano je sagledati i uslove i prirodu zemlje domaina i shvatanja njenih lanova (Volcer, 2000: 72).

Volcer brani postojanje razlike lan stranac. Ali, samoodreenje u podruju lanstva nije apsolutno i podvrgnuto je unutranjim odlukama samih lanova i spolj-njem naelu uzajamne pomoi. Zajednica kao dobro samo po sebi deli se primanjem ljudi u nju, a oni, jednom primljeni, moraju biti fiziki i politiki priznati. Useljenje je, dakle, i stvar politikog izbora i moralnog opredeljenja, ali je naturalizacija, za Volcera, u potpu-nosti obavezna svakom novom useljeniku, svakoj izbeglici koja se primi, svakom stalno nastanjenom radniku. Svima njima moraju se pruiti prilike graanstva (Volcer, 2000: 98-99). Graani mogu da vladaju jedan nad drugim, ali ne mogu vladati nad ljudima sa kojima dele teritoriju, ne mogu donositi odluke o tuincima i gostima, jer to nije sloboda u zajednici, ve ugnjetavanje i vid tiranije. Zaista, vladavina graana nad ne-graanima, lanova nad strancima, verovatno je najei oblik tiranije u ljudskoj istoriji (Volcer, 2000: 99). Ovaj Volcerov stav samo je potvrda da je prvi prijem esto sporniji od kasnijih politika realizacije zahteva nastanjenih imigranata (Kimlikinih polietni-kih grupa). Danas imamo situaciju u kojoj drave sprovode politike sa ciljem reavanja

250 Ta unutranja odluka jednog drutva moe se konkretizovati putem referenduma kojim se graani izjanjavaju da li npr. njihov sused, imigrant iz Brazila, zasluuje da bude lan zajednice da li plaa po-rez, deli vrednosti zajednice i doprinosi njenom razvoju. Kako bi to moglo da izgleda, pokazaemo na pri-meru vajcarske. Naime, desniarska vajcarska narodna stranka predvoena bilionerom, industrijalcem Kristofom Bloherom, inicirala je uvoenje novih pravila za imigrante koji trae da postanu naturalizovani vajcarski dravljani optine bi donosile konanu odluku kada je re o zahtevima za dravljanstvo i imale bi i pravo da odre lokalni referendum po tom pitanju. Inicijativa je imala demagoki moto Za vajcarski demokratski sistem naturalizacije. Time bi se otvorila vrata jednom arbitrarnom sistemu oni stranci kojima je na referendumu odbijen zahtev za sticanjem dravljanstva ne bi imali mogunost da trae bilo kakav pravni lek. vajcarska narodna stranka pokuala je da obori odluku Federalnog vrhovnog suda iz 2003. Godine, kojom su referendumi povodom naturalizacionih zahteva proglaeni neustavnim. Sud je reagovao na oigledno arbitrarni rezultat referenduma u optini Emen u kantonu Lucern kojim su prihvaeni svi zahtevi onih koji dolaze iz Italije, ali su odbijeni svi oni koji dolaze sa Balkana. Nacionalni referendum o ovoj inicijativi odran je 1. juna 2008. godine, i nekih 63.8 % glasaa je odbacilo ovu inicija-tivu. Tako su vajcarski birai rekli da unutranja odluka nema sama po sebi vrednost, ve da se sa njom ne slau ako donosi diskriminaciju, u ovom sluaju po osnovu ovinizma imunih.


korena problema- povrno, tako to zatvaraju granice i uvode restriktivnije vizne rei-me, i dubinski, tako to pokuavaju da pomognu razvoj zemalja glavnih izvora imigra-nata. Prvo reenje je atak na slobodu kretanja, koji neretko za posledicu ima uveanje iregularnih migracija. Drugo reenje je akt redistribucije. Iza njega stoji logika bolje da otvorimo novanike nego da otvorimo granice.

Od svih kategorija migranata najznaajniji su ekonomski migranti ili tzv. gostujui radnici (Gastarbeiter). Kao grupa, oni su eksploatisana klasa bez glasakog prava i bez mogunosti da delotvorno organizuju samoodbranu. Svrha njihovog statusa i jeste da ih sprei da poboljaju poloaj, jer bi onda postali kao domai radnici koji ne prihvataju teak i potcenjujui posao ili nie plate. Onda sistem, koji je do njihovog prijema i do-veo, ne bi radio. Naime, oni su najjeftinije reenje za popunjavanje mesta na opasnim, iscrpljujuim, poniavajuim, ali drutveno neophodnim poslovima koje imuno domae stanovnitvo sa jakim sindikatima ne eli da radi. Umesto dve skupe i drastine mere (jedna mera je uklanjanje ogranienja koja tritu nameu sindikati i drava blagostanja, i ta mera zahteva politiku borbu, druga mera je poboljanje plata i radnih uslova i ona dovodi do uveanja trokova u celoj privredi) bira se pomeranje poslova sa domaeg na meunarodno trite rada.251 Radnici koji se primaju treba da budu gostujui gosti, a ne graani. Samo, oni nisu gosti, a svakako nisu turisti. Volcer smatra da ovo nije pravedno. Proces samoodreenja kroz koji demokratska drava oblikuje svoj unutranji ivot mora biti otvoren i jednako otvoren svim onim mukarcima i enama koji ive na njenoj teritoriji, rade u domaoj privredi i podvrgnuti su domaem pravu (Volcer, 2000: 97).

Donatan Seglou (Seglow, 2005: 320-321) uvia dva tipa razmatranja kod Volcera; jedan, koji naziva komunitarnim argumentom (analogija drave sa porodi-com) i drugi, koji naziva argumentom demokratskog udruivanja (analogija drave sa klubovima i udruenjima).

Kod prvog, pravda ostaje uglavnom unutar drave, a ne javlja se izmeu drava, zbog naglaavanja znaaja kulturne zajednice poistoveene sa nacionalnom dravom. Ta zajednica ima izvestan karakter vrednosti, tradiciju i obiaje, i ogroman broj stranaca bi uticao na izmenu tog karaktera, promenio bi se nain ivota lanova zajednice.

Komunitarni argument je mogue osporiti viestruko. Kakav e biti uticaj migra-nata na na nain ivota zavisi od njihovog broja, porekla i gustine naseljenosti zemlje domaina. Osnovno je pitanje da li se migracije shvataju kao izuzetak ili kao norma. Ako su izuzetak, onda je teko braniti tezu da e one ugroziti nae vrednosti i obiaje. Komunitarni argument dobija na teini ako se migracije posmatraju kao pravilo. To onda zaista moe (mada ne mora) dovesti do masovnog priliva stranaca i do velikih promena u karakteristikama podruja koje se naseljava. Meutim, nacionalne kulture

251 Treba imati na umu vreme objavljivanja Volcerove knjige (1983), kao i promene u tipu potreb-nih radnika u razvijenim zemljama od nekvalifikovanih ka kvalifikovanim. Ipak, to ne umanjuje znaaj Volcerove analize zato to se obrazac Zapadne Evrope iz 60-tih i 70-tih ponavalja danas u Aziiji i Africi. Meutim, postoji jedna grupa ljudi koji se mogu smatrati povlaenim gostima to su tehniki savetnici, gostujui profesori, itd. U prirodi njihovog povlaenog poloaja je da su u stanju da prizovu u zatitu zemlju porekla, ako im ova zatita ikada ustreba. Oni uivaju neku vrstu ekteritorijalnosti kao globalna denacionalizovana elita (Sasen, 2004: 119).


nisu konzervirane i sasvim zatiene od spoljnih uticaja, one se i same menjaju tokom vremena, a njihova vrednost se moe uveavati dodavanjem novih praksi i naina ivota koji dolaze u dodir sa starim. Najvee potekoe za komunitarni stav su kod multinacio-nalnih i multikulturnih zemalja, jer je teko rei ta je tu zajedniki karakter koji e biti umnogome naruen dolaskom stranaca. Takoe, ouvanje karaktera drutva ne doputa restrikciju imigracije iz zemalja odakle jedna konstitutivna kultura potie.

Kod drugog argumenta, gde se drava poredi sa klubom ili udruenjem, lanovi klu-ba imaju slobodu da odlue ko je privilegovan da bude primljen. U pitanju je demokrat-sko samoodreenje. Drava ne udovoljava nekom idealu, ve interesima i motivima svojih graana. Slobodni i jednaki graani odluuju o pitanjama od zajednikog znaaja. Veina drava ima vie od jednog naroda na svojoj teritoriji ono to ih izdvaja je set pravnih i politikih institucija, politika kultura naroda i ustavni principi. Svaka autonomna osoba ima legitimni interes za adekvatan opseg ivotnih mogunosti meu kojima moe da bira. Ali ako joj sopstvena drava obezbeuje taj adekvatan opseg, ta osoba ne bi trebalo da ima interes da emigrira u drugu dravu. Miler (Miller, 2005: 196-202) smatra da je interes za migracijom (bez preke potrebe) manje vitalan od interesa jednog naroda da kontrolie svoje politiko udruenje. Naravno, stvar je procene ta je to adekvatan opseg mogunosti. Da-lje, Miler kae da bi otvorene granice zemljama u razvoju omoguile da izvezu viak popu-lacije u ostatak sveta. Naravno, moe se postaviti i pitanje koliku odgovornost snose bogate drave za stanje siromanih i za njihovu prenaseljenost. Sve u svemu, argumentacija oko demokratskog udruenja koje ima pravo da ouva svoje institucije dri se stava da drutvena infrastruktura jednog naroda treba da bude u stanju da zadovolji svoje bazine potrebe. Rols takoe moe da se smesti meu branioce argumenta demokratskog udruivanja, posebno svojim stanovitem u Pravu naroda. Bogatstvo jednog naroda je njegova teritorija i poten-cijal te teritorije da narod kontinuirano, zapravo zauvek, izdrava. Narod mora da shvati da svoju neodgovornost prema vlastitoj zemlji i prirodnom bogatstvu ne moe da nadoknadi osvajanjima u ratu ili naseljavanjem teritorije drugog naroda, bez njegovog pristanka (Rols, 2003: 56). Meutim, Rols govori i o dunosti pruanja pomoi koju razloni i liberalni na-rodi imaju prema drutvima optereenim nepovoljnim uslovima (Rols, 2003: 57).

U neku ruku, argument demokratskog udruenja je teorijska odbrana praktine realnosti, jer tako danas stoje stvari sa migracionim politikama. Kontraargument idealu demokratske suverenosti jeste jedino kosmopolitska pravda i moralni problem koji se javlja kada su posledice kolektivne slobode graana jedne zemlje da ne prime druge u svoj klub izuzetno teke po one iskljuene.

Liberalno-demokratske zemlje priznaju svoje obaveze da prime nedravljane iz dve kategorije: lanove najuih porodica dravljana i rezidenata, i podnosioce zahteva za azilom.

Vano je naglasiti, dodue, da se kod porodine imigracije ne radi zapravo o udo-voljavanju moralnih zahteva onih koji dolaze, imigranata, ve su primarni moralni za-htevi onih koji su ve u dravi, dravljana i rezidenata, prema kojima drava u pitanju prvenstveno i ima obavezu.

Izbeglice se mogu podeliti u dve grupe. Prvu ine ljudi koji status izbeglica do-bijaju u formalnom procesu odreivanja od strane UNHCR ili potencijalne zemlje de-stinacije. Tada se uopte ne dovodi u pitanje da li ti ljudi jesu ili nisu izbeglice, ve samo


koliki broj izbeglica drave imaju obavezu da prime. To su ljudi koji kao kolektiv zavre u izbeglikim kampovima, masovno izbegli od progona, rata, prirodnih katastrofa. Na neki nain, ma kakvi uslovi bili u tim kampovima, jednom kad su tamo, oni su ve sutinski bezbedni. Meutim, postoji i druga grupa izbeglica, a nju ine ljudi koji kao pojedinci prelaze granice nekih drava i trae azil. Nije izvesno da li su oni zaista izbeglice. U esto izuzetno dugim procesima odreivanja statusa tih ljudi i ispitivanja opravdanosti njiho-vih zahteva za azilom, drave imaju moralnu obavezu da, dok ne dokau suprotno, te ljude prime i tretiraju kao izbeglice. Kada to ne bi radile, ve bi ljude smesta deportovale u zemlje porekla, drave bi bile direktno odgovorne za zlu sudbinu azilanata koja bi usle-dila ukoliko je tim ljudima zaista pretila prava opasnost od progona po raznim osnovama zbog ega su i zatraili azil (Carens, 2003: 96-103).

U svim ovim sluajevima, drava postavlja neki kriterijum na osnovu koga bira koga e pustiti unutra kriterijum kojim se definie ta je to porodica ili ua porodica, koje su to izbeglice koje se tu mogu naseliti i otpoeti novi ivot, ta je to opravdan zahtev za azilom. Van ove dve kategorije, porodinih migranata i izbeglica, ostaje zapravo naj-vei broj migranata koji se isto tako procenjuju na osnovu nekih kriterijuma. Da li imaju krivini dosije; da li bi mogli biti opasni po nacionalnu bezbednost; kakvo je njihovo zdravstveno stanje i kako bi to moglo uticati na javno zdravlje; kakva je njihova finansij-ska situacija, ima li ko da ih izdrava ili bi pali na teret drave; najzad, kakvo je njihovo obrazovanje i kulturna pozadina, te da li bi se uspeli zaposliti i uspeno integrisati.

Upotreba kriterijuma u odluivanju ko moe, a ko ne moe da ue je diskriminu-ua u smislu pravljenja razlike meu ljudima u korist jednih, a na tetu drugih.

Pravo pitanje je koje su forme diskriminacije moralno prihvatljive ili koje su forme izbora diskriminiue u onom negativnom znaenju diskriminacije (Carens, 2003: 104). Niko od nas nije mogao da bira gde e se roditi. Ali, zar ne bi trebalo da moemo da biramo gde emo i kako emo iveti? Da li su politike zajednice, poput udruenja, za-jednice izbora ili zajednice sudbine? I, da li je pravedno da za neke ljude politike zajed-nice mogu da postanu zajednice izbora, dok za ogromnu veinu politike zajednice ostaju zajednice sudbine ( Jordan and Dvell, 2003: 31)? Ako su granice u principu otvorene za one koji su eksperti za obavljanje poslova za kojima postoji potranja na tritu, ti e srenici moi da se uukaju u novi sistem lanstva koji postavlja veoma teke uslove za iskljuene ( Jordan and Dvell, 2003: 6971, 978, 106). Tako je, recimo, japanski imigracioni zakon iz 1990. godine otvorio zemlju za nekoliko kategorija specijalizovanih strunjaka, a ulazak proste radne snage uinio ilegalnim. Tako e projekat Evropske komisije o uvoenju plave karte otvoriti vrata EU za visokokvalifikovanu radnu snagu, a tvrava Evropa e biti jo neprobojnija za sve ostale.

OTVORENE GRANICE

Esej Dozefa Karensa ( Joseph Carens) Tuinci i graani: odbrana otvorenih grani-ca vai za polaznu taku univerzalista (kosmopolita). Smatra se da je Karens linost koja je apostol odbrane principa otvorenih granica i prava na slobodu kretanja. On smatra da ljudsko pravo na slobodu kretanja treba da bude pretpostavka, sem u sluajevima kada ima razloga


da se brinemo za nacionalnu bezbednost, javni poredak i opasnosti od ogromnog priliva ljudi sa anti-liberalnim stavovima. U svom lanku on dokazuje da, ako se pravilno i konzistentno razumeju, Rols, Nozik, utilitaristi, pa ak i Volcer podravaju princip otvorenih granica.

Volcer indirektno podrava otvorene granice zato to su principi slobode i jed-nakosti ukorenjeni u nau tradiciju, te bi drugaije delovanje, negiranje tuih sloboda i jednakosti, ugrozilo nau tradiciju i nain ivota znatno vie nego dolazak stranaca.

Robert Nozik (Anarhija, drava i utopija, 1974) govori o individualnoj svojini, a ne kolektivnoj svojini graana nad teritorijom svoje drave, te drava u Nozikovoj teoriji sa svojom minimalnom ulogom obezbeenja individualnih prava ne bi smela da zabranjuje dolazak imigranata samo na osnovu toga to nisu roeni u toj zemlji.

Rolsova teorija pravde (1971) podrazumeva zatvoreno drutvo, ali Karens smatra da se konstrukcija pravinog drutva, izvedena iz zamiljenog poetnog poloaja, moe primeniti na itav svet. Na poetni poloaj treba da gledamo kao na globalni, a ne kao na nacionalni. Akteri poetnog poloaja praeni velom neznanja (koji im onemoguava ko-risti iz njihovog posebnog poloaja u drutvu) izabrali bi principe meunarodne pravde, ili bolje, kosmopolitske pravde, a sa njima i pravo na slobodu kretanja, jer se ono moe javiti kao esencijalno za njihove ivotne planove s obzirom da je moralno arbitrarno ko su i odakle su nekom roditelji i ko se gde rodio.

Utilitaristi, na prvi pogled, imaju najvie argumenata za restrikciju imigracije na osno-vu interesa domaih graana: ekonomskih imigranti im otimaju poslove i prazne socijalne fondove, bezbednosnih imigranti su kriminalci i teroristi252, kulturnih oni ugroavaju na nain ivota. Karens i utilitariste preobraa u zagovornike otvorenih granica. Naime, ra-cionalnim ispitivanjem korisnosti imigranata uvia se da oni doprinose razvoju zemlje u koju dolaze, tj. da imigrantska zemlja generalno uvek ima koristi potvrda u mitu o imigrantu koji je izgradio SAD ili u neverovatnom razvoju Irske koja je od zemlje emigracije postala danas izrazito imigrantska zemlja, to se vremenski poklapa sa periodom ekonomskog buma. Ko-rist imaju, naravno, i sami imigranti, ali i zemlje emigracije u koje se slivaju novane poiljke.

Ekonomski pristupi etici prijema su esto branili otvorene granice. Zapravo, to je i logino i jedino konzistentno ako je slobodno trite omogueno slobodnim kretanjem roba i kapitala irom sveta, zato ne bi postojalo i slobodno kretanje ljudi? The Wall Street Journal esto optira za otvorene granice, i to ne zbog duboke zabrinutosti za one koji u svetu ive u najgorem poloaju, sa najvie nedostataka, ve zbog privrenosti prosperetetu amerikog biznisa (Isbister, 2001).

Kvazi-utilitaristiki argument glasi da e otvorene granice doprineti razvoju i jed-nih i drugih, i migranata i domaeg stanovnitva. U istraivanjima o vezama migracija i razvoja ima mnogo naznaka da su one jedna od prilika za uklanjanje svetskog siromatva. Meutim, postoje i trokovi koji mogu da premae dobitke na globalnom nivou.253 Bogate

252 Ova konstrukcija imigranta - teroriste dostigla je nezapamene razmere nakon 11. septembra 2001.

253 Moralno nesporno vani programi ujedinjavanja porodica optereuju drave imigracije trokovi-ma obrazovanja (uenje jezika) i integracije dece ili penzionisanih lica koja nisu radno aktivna. Ovi tro-kovi su, naravno, neuporedivo manji od trokova kontrole granica. Ipak, upravljanje granicama je mnogo kompleksnije od njihovih otvaranja za protok ljudi.


drave konstantno mogu otimati visokokvalifikovanu radnu snagu iz zemalja koje naj-manje mogu da priute da ostanu bez iste. To je poznato kao problem odliva mozgova iz zemalja koje su utroile sredstva u obrazovanje ovih kadrova da bi ih bogatije zemlje dobile po mnogo nioj ceni. Mada drave porekla ovih emigranata dobijaju u novcu od doznaka koje emigranti alju svojim porodicama, i mada taj novac ima mnogo veu vred-nost nego u zemlji gde je zaraen, ta veza migracija i razvoja jo uvek je vrlo kompleksna. Naime, moe se sporiti da e zemlja kao celina uz pomo tih doznaka uspeti da se razvije, jer se taj novac uglavnom utroi, a ne investira. Dalje, najsiromaniji ljudi su toliko siro-mani da sebi ne mogu da priute da putuju. Najzad, uz sav znaaj koji ekonomski aspekt prie ima, utilitaristiki argument ne moe da odgovori na pitanje vezanosti ljudi za sopstvenu zajednicu, ne moe parirati vrednostima samoodreenja koje vae kao takve, van proste tenje da se obezbedi blagostanje. Tzv. kapitalistikim migrantima glavni motiv je materijalne prirode, oni esto nisu zainteresovani za politiki ivot nove zajednice. Ma koliko bili zadovoljni i zahvalni na svemu to su stekli, oni uvek pamte odakle su doli.

Zapravo, ako se vratimo na Nozika, Rolsa i utilitariste, uviamo da su u pitanju sve sami liberali, i da zapravo Karens spasava liberale od njih samih, interpretirajui ih, opravdano ili ne, na ovaj nain. Liberalizam se pokazao nekoherentnim sa imigracionim politikama, jer osnovni principi liberalizma ljude smatraju slobodnim i jednakim, a li-berali kritikuju zemlje koje ne potuju te principe. Postulat liberalizma je da svaka osoba ima jednaku moralnu vrednost. Ali, ako liberalne zemlje imaju restriktivne imigracione politike, to znai da se liberalizam zavrava na granicama i da je arbitrarno ogranien u opsegu vaenja. (Arbitrarno u smislu da su granice arbitrarne sa moralnog stanovita.) Nijedna strategija kontrole lanstva ne moe biti konzistentna sa centralnim liberalnim principima (Cole, 2000: 13).

Ograniavanje migracija u potpunom je neskladu sa globalizacijom i liberalizmom. Svaki prethodni uspon meunarodne trgovine bio je praen uveanjem migracija. Tako je bilo na prelazu izmeu XIX i XX veka, onda 60-tih godina XX veka, ali ne i 80-tih. Ispada da su meunarodne migracije izuzetak u procesu globalizacije. Granice su ranije zaustavljale skoro sve novac, robu, ljude, ali danas zaustavljaju uglavnom samo ljude. Drava ponavlja da je suverena kad je re o kontroli svojih granica, ali mi vidimo da se dr-ava odrekla suvereniteta u nekim podrujima, a eli da ga zadri u drugim. Ekonomska globalizacija denacionalizuje nacionalne ekonomije; imigracija, nasuprot tome, ponovno nacionalizuje politiku (Sasen, 2004: 76). Tako postoje dva razliita reima, za protok ka-pitala i za protok imigranata. Kako se to objanjava? Najpre, kapital je, posebno finansijski, mnogo fleksibilniji, pokretljiviji i prenosiviji nego rad, tj. radnici. Oni su manje mobilni kao ljudska bia, kulturno i socijalno ukorenjena u sredinama u kojima ive. Jednostavno, ljudi nisu roba. Slobodan izlaz kapitala istovremeno sa slobodnim ulazom radnika struktu-ralno bi slabio organizacije rada i pozicije moi organizovanih radnika. To bi dalje vodilo konstantnom uruavanju socijalne drave i njenih pravila i institucija (Bader, 2005: 338). Meutim, da li je briga za radnike zapravo ono to mui drave, te se silovito dre onoga to je od njihovog suvereniteta ostalo? Teko. Drave podravaju globalizaciju, pa e tako i podrati laku mobilnost visokoobrazovanih i specijalizovanih strunjaka. Ljudi moda zaista nisu roba, ali se na njih gleda kao na investicije; ko nam je potreban i ko vredi - ulazi,


ko nam nije potreban ili nam je potreban za teke poslove - kad ih zavri, biva izbaen ili se tolerie njegov opstanak kako bi popunio crno trite. Drave su danas u stanju da svoje granice kontroliu efektivnije nego ranije, te su iregularne migracije esto zapravo preut-no dozvoljene od strane drave, jer odgovaraju njihovim trenutnim potrebama.

Ovaj prvi i najpoznatiji esej Karensa je na ekstremnom idealistikom spektru, ali u kasnijim radovima on je usvojio realistinije argumente kako bi analizu uinio relevantni-jom za praktinu politiku. Razlikujui realistine i idealistike argumente za svet otvore-nih granica, on uvia prednosti i mane i jednih i drugih (Carens, 1996). Institucionalno, idealistiki argument koji optira za prevazilaenje sistema drava i jednu svetsku dravu, ne pomae ni najmanje u praksi, jer ni sada, a ni u budunosti koju moemo da zamislimo, drava kao institucija nee nestati. Realno je da e se transformisati, ali na dravu jo dugo moramo raunati. Bihevioralno, moral koji zahteva ekstremni idealizam nije ono to se moe oekivati da e se i dogoditi, nije upotrebljivo zagovarati neto to je veoma udaljeno od realno moguih postupaka i ponaanja aktera. Mi emo se uvek vie brinuti za dobrobit sugraana nego za stanovnike u udaljenoj Aziji pogoene katastrofom cunamija, mada emo se saoseati sa njima i uputiti pomo, ali neemo biti spremni na velike i trajne rtve na koje bi bili kada bismo mi bili ugroeni. To ne znai da sve to drave rade, zato to je realno da postoje i tee da se odre, jeste u redu i da ne treba da bude kritikovano, ali znai da se uvek mora balansirati izmeu idealnog i izvodljivog, izmeu onoga to treba i onoga to moe, uz napomenu da je izvodljivo takoe vrlo sporno, promenljivo i umetnuto u kontekst. Odgovornost idealista je da postave cilj i mere izvodljivost u vremenu kako bi se pribliavali cilju, ali da ne izgube iz vida realnost. Vano je, dakle, da kod jednog teo-rijskog pitanja koje ima znaajne praktine implikacije, i to kako na unutranjem, tako i na meunarodnom planu drave, idealistiki argumenti ne postanu irelevantni zbog svog akademizma u peorativnom smislu te rei. To nikako ne znai da, ako od dva zla izabe-remo manje zato to je to jedino bilo mogue, mi treba da mislimo da smo izabrali dobro. Idealistiki argumenti upravo tome slue - da budu nezavisni od konkretnosti, da ocenjuju i procenjuju realnost u odnosu na najsvetlije ideale i da nas podsete da ne treba da odusta-jemo samo zato to ba mi nismo u stanju da dovedemo do radikalne transformacije sveta.

MIGRACIJE BEZ GRANICA

Razmotrimo sada taj potencijalni svet budunosti, svet otvorenih granica; dakle, ne jo uvek svet bez granica ve svet migracija bez granica, u kome se efektivno potuje pravo na slobodu kretanja, danas sutinski nepostojee za veinu stanovnika planete Zemlje. Do ovog sveta, ostvarenja ovog scenarija, moglo bi se doi metodom multilateralne saradnje drava.254 Naravno, teko je na svetskom nivou postii takav sporazum koga bi ratifikovale

254 Unilateralna otvorenost nije verovatna i potencijalno je opasna. Bilo koja zemlja koja bi otvorila svoje granice mogla bi postati rtva ostalih drava koje bi tu injenicu lako mogle zloupotrebili iz-bacivanjem iz svojih zemalja svih onih koji uruavaju socijalnu koheziju: etnikih manjina, nepoelj-nih migranata, nezaposlenih, politikih protivnika, zatvorenika, mentalno obolelih i ljudi smetenih u starakim domovima (Weiner, 1996: 173).


sve drave sveta, ali uzmimo da je to neto to nije nemogue i da se dogodi jednoga dana. Taj meunarodni sporazum regulisao bi upravljanje migracijama. Upravljanje migracijama ili menadment migracija jeste izraz koji se sve ee uje i koji je pogodan zbog svoje rela-tivne neutralnosti prema pitanju ta to upravljanje zaista znai da li je upravljanje bolje reenje od slobodnog kretanja (jer upravljanje, usmeravanje, znai i svojevrsnu kontrolu mi-gracija) ili je tek privremeni korak ka apsolutnom ostvarenju slobodnog kretanja. Koncept upravljanja je vaan zato to implicira da je problem imigracije, kako je to ispravno uoila Saskia Sasen, zapravo vie problem uprave nego to je kriza (Sasen, 2004: 79).

Na viziju sveta otvorenih granica reaguje se paninim strahom od opteg haosa i masovne invazije siromanih u bogate zemlje. Meutim, prema Meunarodnoj organiza-ciji za migracije, trenutno se migrantima smatra 191 milion ljudi irom sveta, to ini tek 3% svetske populacije. Iako se broj migranata uveava svake godine, treba uzeti u obzir da se uveava i broj stanovnika na svetu uopte.255 Naravno, ako bi se granice otvorile, mogli bismo oekivati da se ovaj broj znatno uvea, ali i da se u jednom trenutku stabilizuje. Da se razumemo, mi moemo samo da pretpostavljamo ta bi se desilo, a ne i sa sigurnou da znamo, ali, ako pogledamo primer Evropske unije, videemo da je svako novo proire-nje (mislimo ponajvie na proirenja iz 1981. i 1986. godine kada su lanice EU postale Grka, panija i Portugalija) bilo praeno strahovima od masovnih migracija, a koje se, kako se ispostavilo, nisu dogodile (Pcoud and Guchteneire, 2005: 13). Jo vei strahovi pojavili su se sa proirenjem na istok iz 2004. godine i uvenim priama o poljskom vo-doinstalateru, te su mnoge zemlje imale privremene restrikcije mobilnosti graana tzv. nove Evrope. Ovi strahovi su aktuelni i kada se govori o Turskoj kao moguoj lanici EU. Oni nisu neopravdani, moe se oekivati da e mnogi ljudi u traganju za boljim ivotnim prilikama pokuati da uspeju negde drugde, gde im se ini da ima vie ansi, da sunce lepe sija ili da je trava zelenija, ali i da e se mnogi vratiti kui razoarani. Primer EU moda nije sasvim adekvatan, jer je pretpostavka lanstva ispunjenje mnogobrojnih uslo-va koji bi zemlju trebalo da u izvesnom smislu uine perspektivnijom, te konsekventno i privlanijom za graane da u njoj ostanu. Naravno, velike su razlike u razvijenosti zemalja lanica. Podsetimo se Rolsa: Glad je neretko posledica politikih neuspeha i nepostoja-nja pristojnih vlada (Rols, 2003: 19). Dakle, odgovorna vlada i zdrava socijalna politika trebalo bi da reavaju pitanje emigracije smanjujui ga na najnii nivo.

S druge strane, postoji razvojna strana prie o migracijama iako treba biti realan migracije nee same po sebi iskoreniti siromatvo i lansirati razvoj, ali jesu jedna od opcija u ovom velikom zadatku. Meutim, mora se iznova i iznova naglaavati da se sloboda kretanja sastoji iz dve slobode: slobode mobilnosti (slobode da se putuje) i slobode emi-gracije. Sloboda mobilnosti je vaan moralni princip koji treba da se prizna kao osnov-no moralno i legalno ljudsko pravo, ali nezavisno od pitanja siromatva i distributivne pravde. Sloboda emigracije je obezbeena mnogim konvencijama, ali ostaje neefektivna bez mogunosti imigracije, ulaska u drugu zemlju. Drave imaju moralnu obavezu da dozvole ljudima ulazak dok god one ne mogu da obave minimalne dunosti kojima bi se

255 Najznanije migracije su i dalje unutranje, a ne meunarodne. Glavni razlog za to je Kina unutar Najznanije migracije su i dalje unutranje, a ne meunarodne. Glavni razlog za to je Kina unutar koje milioni i milioni stanovnika migriraju iz jedne provincije u drugu.


garantovala osnovna ljudska prava na bezbednost i opstanak za sva ljudska bia, nezavi-sno od njihove nacionalnosti. Kimlika smatra da, ako drave ispune svoje dunosti prema meunarodnoj pravdi, onda je dozvoljeno da reguliu pitanje imigracije u cilju ouvanja posebne nacionalne zajednice (Kymlicka, 2001: 271). Bader, meutim, ostaje pri tome da je redistributivna globalna pravda konzistentna sa pravedno otvorenim granicama. Mi se u potpunosti slaemo sa tim. Jer ako bi globalna pravda bila zadovoljena, najvaniji motiv migracija, ekonomski, bio bi u redukovan u tolikoj meri da bi mnogi strahovi vezani za migracije proporcionalno bili smanjeni. Ali, ljudi bi se i dalje kretali. Moe se pretpo-staviti da, osim ako neko trai avanturu ili jednostavno eli da vidi svet, ljudi nee tek tako napustiti svoje domove i zemlju bez nekog prinudnog razloga.256 Ali, ak iako ljudi ne bee od rata, gladi, politikog progona, humane katastrofe ili elementarne nepogode, nego jednostavno ele tek da vide svet ili da promene ivot, promene mesto i zemlju boravka u koje ih je sluaj, a ne izbor smestio - ljudi na to treba da imaju pravo. Pravo po osnovu zajednike svojine nad planetom Zemljom.

Svet u kome se moe migrirati bez granica radi ostvarenja prava svake osobe na pristojan ivot, koji obuhvata slobode, sredstva, prilike i posebne veze sa drugim ljudima, moralno je poeljan. Meutim, ovakav svet mogao bi i da ukloni mnogobrojne opasnosti kojima se izlau iregularni migranti. Naime, istorija je pokazala da su sve granice bile manje ili vie porozne. Ljudi koji ele po svaku cenu da imigriraju, uvek nau nain. Ire-gularna imigracija je ogroman problem, ne samo za dravu domaina i njenu suverenost i bezbednost, ve jo vie za ljudsku bezbednost samih migranata koji se bez validnih dokumenata nau na odreenoj teritoriji. Oni mogu biti rtve ve prilikom samog poku-aja da uu u zemlju na opasne i rizine naine. Prema izjavi generalnog sekretara UN iz 2002. godine, preko 3 000 migranata je nastradalo izmeu 1997. i 2000. godine u pokua-ju da stigne u Evropu preko gibraltarskog moreuza.257 Otvaranjem granica krijumarenje ljudi bi prestalo da bude opcija, dok bi trgovina ljudima naizgled dobila vetar u lea.258 Meutim, trgovina ljudima nije uvek meunarodni fenomen jer se deava i unutar iste zemlje, tako da se granice i ne moraju prelaziti. Dalje, dobar deo rtava trgovine ljudima zapravo ima legalna dokumenta (na stranu to to mnoge rtve pri prelazu granice jo uvek nisu svesne da su rtve), te granina policija, ak i uz sumnju da se neto ilegalno deava, zapravo nema nikakva prava da (potencijalne) rtve ne propusti preko granice. Borba protiv organizovanog kriminala i borba protiv korupcije su mnogo bolji metodi obrauna sa ovim kriminalnim aktivnostima, dok je ono to se deava na granicama samo deli slagalice. Prokrijumareni ljudi, kad se ve na teritoriji zemlje nau bez potrebnih dokumenata, da bi vratili dug krijumarima, esto zavre kao rtve trgovine ljudima ili prisilnog rada. rtve trgovine ljudima, koje su legalno ule u zemlju, ubrzo ostaju bez

256 Handbook on Procedures and Criteria for Determining Refugee Status under the 1951 Convention and the 1967 Protocol relating to the Status of Refugees, UNHCR, HCR/IP/4/Eng/REV.1, Chapter 1, article 39.

257 United Nations, Economic and Social Council, E/CN.4/2002/NGO/45.

258 U Moldaviji dobar deo stanovnitva ima dvojno, moldavsko i rumunsko dravljanstvo, tako da je bezvizni reim za nosioce rumunskog pasoa olakao putovanje devojaka iz Moldavije, rtava seks-trafi-kinga, ka Zapadnoj Evropi.


pasoa i dokumenata i bivaju zaplaene svojim ilegalnim statusom u stranoj zemlji. Ire-gularnim imigrantima se, kao ljudskim biima, moraju garantovati minimalna ljudska prava; meutim, nemajui legalna dokumenta, oni imaju potekoe da ih vre. Uz to, na njih se ne odnosi itav set prava kojima su legalni migranti obuhvaeni, a koji se ubrzano uobliava u tzv. meunarodno migraciono pravo. Otvaranjem granica mogle bi se izbei mnogobrojne opasnosti za ove ljude. Uostalom, pokazalo se da, ako vlada sprei ulazak za jednu kategoriju, ukoliko vlada onemogui ljude da u to veem broju ulaze legalno, broj ulazaka se poveava u drugoj kategoriji, kategoriji iregularnih migranata. Postoji jo jedan vaan dodatak argument cirkularne migracije. Kada ne bi tako komplikovano bilo ulaziti i izlaziti, mnogi ljudi bi ee cirkulisali izmeu zemlje emigracije i zemlje imigracije. To bi imalo svoje pozitivne razvojne efekte i takoe bi omoguilo da se zapravo neki ljudi e-e vraaju u zemlju porekla, pa moda ak i potpuno. Ovako, kad se jednom negde ue, pogoto na neregularan nain, ljudi se silno plae da tu zemlju napuste, jer moda nikada vie nee uspeti da se vrate natrag. Ogroman broj iregularnih migranata je zapravo ostao u nekoj zemlji nakon isteka vize dobijene na legalan nain.

Migracije bez granica uinile bi razliku izmeu azilanata i izbeglica, s jedne, i osta-lih kategorija migranata, s druge strane, beznaajnom. To bi njih, naizgled, liilo zatite. Meutim, postojee stanje esto ugroava poloaj pravih azilanata, jer se dugo proverava da li su oni zapravo ekonomski migranti. Ti ljudi ive u posebnim centrima za azilante, nemaju prava da rade i zaista otponu novi ivot, a mogu proi godine i godine dok se njihov status ne utvrdi. Tako se ugroava samo pravo na azil.

Rekli smo da bi se do ostvarenja scenarija migracija bez granica moglo doi me-todom multilateralne saradnje drava, ali i da je to u skorije vreme teko zamislivo na globalnom nivou. Nije, meutim, nezamislivo da se do toga doe korak po korak, najpre na regionalnom nivou, i Evropska unija je najbolji primer kako to moe da izgleda. Uki-nuvi unutranje granice, a uvrstivi spoljanje, EU je omoguila svojim dravljanima slobodu kretanja i nastanjivanja bez presedana (uvene su etiri slobode protok robe, usluga, kapitala i ljudi), ali je zato politika prema ostalima koji nisu dravljani EU postala znatno restriktivnija, dolo je do zatvaranja granica i njihove stroe kontrole. Tvrava Evropa produkt je, posmatrano u svetlu teorija meunarodnih odnosa, liberalizma unu-tar unutranjeg trita, a realizma van njega. Isuvie mnogo liberalizma moe dovesti do deficita kontrole i umanjiti suverenitet drava i, na kraju, unutranju bezbednost; isuvie mnogo kontrole moe potkopati norme meunarodno priznatih ljudskih prava i liberal-nog principa slobode kretanja (Lavenex, 2001: 26).

Afrika je imala dugu istoriju slobodnog kretanja i migracija, ali je to zaustavljeno kolonizacijom i iscrtavanjem neadekvatnih granica. Danas ima incijativa i neodreenih pokuaja da se promovie slobodno kretanje, a Afrika unija je ak predloila uvoenje jedinstvenog afrikog pasoa. U Latinskoj Americi postoji MERCOSUR (Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj), koji, u principu, tei promociji slobodnog kretanja, dok uve-na NAFTA predstavlja najjasniji primer diskontinuiteta izmeu kretanja robe i usluga, sa jedne, i ljudi, sa druge strane. Mogunost slobodnog protoka ljudi u ovom ugovoru nije ni razmatrana. Azija je takoe jo uvek daleko od neke znaajnije saradnje po tom pitanju. Da li e i kada ovi kontinenti ili njihovi regioni slediti primer EU i postii sline


rezultate, rano je prognozirati. Ipak, vano je biti svestan i moguih neeljenih efekata regionalnih sporazuma. Oni bi mogli da odravaju postojee svetske nejednakosti na drugom, regionalnom nivou, i da ne dozvoljavaju prelivanje ljudi (nejednakosti) iz jednog regiona u drugi (Pcoud and Guchteneire, 2005: 20-22).

Vratimo se jo jednom Volceru on je svestan da se drutvena dobra dele, raspodeljuju i razmenjuju i preko politikih granica. Politika zajednica nije samo-dovoljan distributivni svet: samo je svet u celini samodovoljan distributivni svet, a savremena nauna utopija nas poziva da razmiljamo o vremenu kad ak i to nee biti tano (Volcer, 2000: 56). Jedina verovatna alternativa politikoj zajednici je samo oveanstvo, cela zemljina kugla. Zajednica koja ukljuuje sve mukarce i sve ene morala bi da ima zajednika znaenja i distributivna reenja za ove ljude. Ali, i kad bi se postigao takav hipotetiki sporazum, on ne moe biti nametnut bez sla-manja politikih monopola postojeih drava i centralizujue moi na globalnom nivou (Volcer, 2000: 58).

Migracije bez granica ili otvorene granice obino se smatraju nerealnim, ali scenari-jem sa moralno poeljnim efektima. Meutim, etika dimenzija nije i jedino na ta ovaj scenario odgovara. Sve vie se moe nai ekonomskih i bezbednosnih argumenata koji idu njemu u prilog. Mnogo komplikovanija su pitanja usklaivanja teorije imigracije sa kosmopolitskom socijalnom pravdom uz neodricanja od vrednosti demokratije, koja bi lako mogla da se nae u opasnosti sa svim transformacijama koje trpi drava. Ali, to je ve novo aktuelno pitanje na agendi politikih teoretiara.

LITERATURA

Arent, Hana (1998), Izvori totalitarizma, Feministika izdavaka kua, BeogradBader, Veit (2005), The Ethics of Immigration, Constellations, Vol. 12, Issue 3, pp. 331-361Blake, Michael, and Risse, Matthias (2006): Is There a Human Right to Free Movement? Immigration and Original

Ownership of the Earth, dostupno na: http://ksgnotes1.harvard.edu/Research/wpaper.nsf/rwp/RWP06-012Carens, H. Joseph (1987), Aliens and Citizens: The Case For Open Borders, Review of Politics, 49 (2), 25073.Carens, H. Joseph (1996), Realistic and Idealistic Approaches to the Ethics of Migration, International

Migration Review, Vol. 30, No. 1, Special Issue: Ethics, Migration, and Global Stewardship, pp. 156-170, published by: The Center for Migration Studies of New York, Inc

Carens, H. Joseph (2003), Who Should Get in? the Ethics of Immigration Admissions, Ethics & International Affairs, Vol. 17

Cole, Phillip (2000), Philosophies of Exclusion: Liberal Political Theory and Immigration, Edinburgh: Edinburgh University Press

Isbister, John (2001), Give Higher Priority to Refugees, Center for Immigration Studies, dostupno na: http://www.cis.org/articles/2001/blueprints/isbister.html

Jordan, Bill, and Duvell, Franck (2003), The Boundaries of Equality and Justice, Polity, CambridgeKant, Imanuel (1995), Veni mir, Gutembergova galaksija, Beograd-ValjevoKimlika, Vil (2002), Multikulturalno graanstvo, Centar za multikulturalnost, Novi Sad


Kymlicka, W. (2001), Territorial Boundaries: A Liberal Egalitarian Perspective, in D. Millerand and S. H. Hashmi (eds), Boundaries and Justice: Diverse Ethical Perspectives. Princeton NJ: Princeton University Press, pp. 24975.

Lavenex, Sandra (2001), Migration and the EUs new eastern border: between realism and liberalism, in Journal of European Public Policy 8 (1), 24-42, 2001.

Meilaender, Peter C. (1999), Liberalism and Open Borders: The Argument of Joseph Carens, International Migration Review, Vol. 33, No. 4, pp. 1062-1081.

Miller, David (2005), Immigration: The Case For Limits, in A. I. Cohen and C. H. Wellman (eds), Contemporary Debates in Applied Ethics. Oxford: Blackwell, pp. 193206

Pecoud, Antoine, and Guchteneire, Paul De (2007): Migration Without Borders: Essays on the Free Movement of People, UNESCO Publishing, Berghahn Books.

Risse, Matthias (2008), On the Morality of Immigration, dostupno na: http://ksgnotes1.harvard.edu/Research/wpaper.nsf/rwp/RWP08-007

Rols, Don (1998), Teorija pravde, Slubni list SRJ, Beograd, CID, PodgoricaRols, Don (2003), Prava naroda, Alexandria Press, Nova srpska politika misao, BeogradSasen, Saskia (2004), Gubitak kontrole? Suverenitet u doba globalizacije, Beogradski krug, BeogradSeglow, Johnatan (2005), The Ethics of Immigration, Political Studies Review, Volume 3, Issue 3, 317-334Volcer, Majkl (2000), Podruja pravde, Filip Vinji, BeogradWeiner, Myron (1996), Ethics, National Sovereignty and the Control of Immigration, International

Migration Review 30(1): 171-197.

Biljana orevi

ETHICS OF IMMIGRATION

Abstract

Globalization proved to be a strong challenge to sovereignty but the state still does not waive its competences in the field of immigration control. This essay aims to present early works of political theoreticians in the field of ethics of immigration most of all Michael Waltzer who speaks in favour of collective right of states to con-trol the entry of people and Joseph Carens who defends the open borders principle. Even without challenging the general right of state to immigration control, one can speak about moral obligation of admitting certain categories of non-citizens which liberal-democratic states should meet. On the other hand, no strategy of member-ship control can be consistent with central liberal principles according to which ev-ery person have equal moral value. At the end, the essay considers potential world of migration without borders and some of positive implications of such scenario.

Key words: immigration, freedom of movement, Waltzer, Carens, closed and open borders

Documents

Biljana Đorđević Etika Migracije