1. Увод

Криминал као негативна друштвена појава неизоставан је пратилац сваког друштва

кроз све епохе његовог развоја. Због опасности по безбедност друштва и државе и

штетности по њихову имовину, друштво је забранило и санкционисало облике угрожавања

безбедности које представљају криминал1. Носиоци криминалних активности, свесни

опасности која по њих може настати уколико буду откривени, стално су проналазили нове

начине, облике и садржаје за што сигурније остваривање својих циљева. Али како су држава

и друштво реаговали и санкционисали нове облике криминала, носиоцима тих активности је

остало једино могуће да се организују како би заштитили себе и своју организацију.

Организовани криминал је савремени феномен изражен у безбедносној

проблематици многих земаља. Владе многих држава покушале су да доношењем

одговарајућих законских регулатива, формирањем посебних тела остваривањем многих

облика међународне сарадње и предузимањем посебних акција сузбију организовани

криминал2. Међутим, уместо да нестане, организовани криминал у савременим условима

поприма нове форме и садржаје, добија међународне дименизије и има нове негативне

последице по националну и међународну безбедност. Тако се на међународном нивоу могу

идентификовати нови појавни облици који до сада нису постојали (нпр. кријумчарење

генетског или нуклеарног материјала), али и појава одређених облика за које се сматрало да

су превазиђени и давно заборављени, као што је случај са трговином људима.

Трговина људима је савремени и изузетно актуелан безбедносни проблем, који се

одликује одређеним специфичностима, које нису карактеристичне и типичне за друге

облике организованог криминала. Те специфичности се огледају у манифестацији појавних

облика, узрока и услова настанка и развоја, структуру њених носиоца

(криминалних група и организација), организовање и реализовање криминалних делатности,

жртве и корисника услуга криминалних организација, повезаност са другим облицима

криминала, а што све доприноси комплексности трговине људима као савремене

безбедносне појаве.

Разлози за постојање овог феномена тј. узроци могу бити различити: сиромаштво,

незапосленост, лоши услови живота, корумпираност власти, политичка нестабилност,

оружани сукоби, привлачење бољег живота у некој другој земљи, висока зарада. Са друге

стране у богатијим земљама постоји потреба за јефтином радном снагом на тешким и слабо

плаћеним пословима, које домаће становништво не жели да ради. У таквом склопу односа

1 Криминал је само један од унутрашњих неоружаних облика угрожавања државе и друштва, Љ.Стајић, ''Основи безбедности'', Полицијска академија Београд, 2003, страна 552 СРЈ је ратификовала Конвенцију Уједињених Нација против транснационалног организованог криминала, Службени глансик СРЈ-међународни уговори, број 6, од 27.06.2001. године

1

појављују се посредници који нуде услуге у проналажењу бољих услова живота3, користећи

се при том разним преварама и лажима, а са основним циљем стицање профита.

До експанзије трговине људима долази последњих деценија прошлог века, након

рушења Берлинског зида и слома комунистичког режима Источне Европе. До тада је

доминантна трговина људима била из Азије и Латинске Америке према западноевропским

земљама, САД и Канади. У последње време као земље дестинације појављују се и земље

средње и југоисточне Европе. Економска либерализација тржишта, односно замена планске

економије тржишном омогућила је лак проток добара, укључујући дрогу и људе-жртве

трговине. На тај начин, губљење државне контроле над протоком роба, услуга, информација

и капитала, охрабрио је како легалну тако и илегалну економску активност.4

По извештајима УН, трговина људима представља криминалну делатност која се

рангира као трећа, одмах после трговине оружјем и наркотицима.

Трговина људима је сложен феномен, који се састоји из више фаза ( регрутовања,

транспортовање, логистичке подршка при транспорту, експлоатације и `елиминације`), при

чему свака од фаза има своје подфазе. Јако је важно извршити идентификацију и

класификацију сваке фазе и подфазе, јер оне често могу представљати посебно кривично

дело или прекршај, па када се не може доказати постојање кривичног дела Трговине

људима, извршиоци могу кривично гонити за нека друга, лакше доказива кривична дела.

Са друге стране, трговина људима представља озбиљан облик кршења људских

права. Незамисливо је да у доба владавине права и демократије оживи појава типична за

предхришћанску еру, стари и средњи век. Још теже је замислити да је по неким подацима

облик ''модерног ропства'' знатно шири него у предходним периодима5. Људи су лишени

елементарних, природних права као што су право на живот и достојанство, право на

слободу кретања, право на приватност, право на сексуалну слободу, здравствена права, итд.

У многим случајевима жртве трговине људима при контакту са субјектима безбедности,

када помисле да су спасени, буду третирани као законски преступници (илегални мигранти,

проститутке исл.) и бивају секундарно виктимизирани, тј. новчано и затворски кажњени и

протерани из земље. Али се патња жртве не завршава повратком у своју земљу јер тада

бивају етикетирани и осуђени као неморални људи, а на њихова врата неретко закуцају они

који су их први пут регрутовали и враћају их у ланац трговине, чиме су они терцијално

виктимизирани.

3 Један од најбољих примера је илегално тржиште рада у Великој Британији, које обезбеђује јефтин рад и велики профит главних британских ланаца супермаркета ''Teska'' и ''Sainsbury'' као и плантаже у Шпанији и Холандији, Др.Николић-Ристановић ''Илегална тржишта, трговина људима и транснационални организовани криминал'' Београд 2003, стр 74 Lewis, Р:'' Drugs, war and crime in the post-Soviet Balkans'' New York 1998 str 2175 ''У данашње време има више робова него у XVII, XVIII и XIX веку заједно, а данашње време се може назвати ''ером робова'', Интерпретација изјаве пуковника Душана Злокаса, начелника Управе пограничне полиције, за странце и управне послове МУП РСрбије, објевљена у :''Заштитићемо жртве и учинити све да спречимо ширење трговине људским бићима'' Полицајац број 1, Београд 2003

2

Пажња која се посвећује прокламовању и заштити људских права од стране

међународне заједнице и међународних организација, интервенционалистичка политика

великих сила против влада које крше, одобравају или толеришу кршење људских права или

нису у могућности да их заштите, може се предпоставити да се трговина људима може

рефлектовати на положај земље у међународној заједници а самим тим на њену безбедност

и стабилност.

Ова безбедносна појава повезана је и са другим видовима угрожавања, како оним

директно везаним за извршење кривичног дела трговине људима (фалсификовања, отмице,

корупција, принуда, претња, уцена, превара) тако и кривичним делима за чије је извршење

неопходан профит стечен трговином људима (прање новца, тероризам, привредни

криминал, наркоделикти, трговина оружјем).

Овај облик угрожавања утиче и на безбедност и стабилност породице, као основне

ћелије друштва, при чему долази до њене разградње, стварање финансијских проблема,

нарушавања здравља и појаве социопатолошких појава (алкохолизам, наркоманија,

самоубиства).

Супротстављање трговини људима је веома сложено. Неопходна је акција на

превентивном и репресивном плану, заштита жртава од стране државних, невладиних и

осталих субјеката националног система као и ангажовање и сарадња са међународним

субјектима безбедности

3

2. Карактеристике и терминолошко разграничење појмова

2.1. Карактеристике трговине људима

Трговина људима је савремени, озбиљан и изузетно сложен безбедносни проблем.

Висок степен друштвене опасности коју са собом носи, повезаност са другим облицима

криминала, актуелност, наводна умешаност појединаца из политичких структура у ткз. ''sex

trafficking'' афере, довеле су до повећања заинтересованости медија у ову проблематику.

Медијска посвеђеност осим великог тиража учинила је да се и шири слојеви становништва

донекле упознају са овим феноменом. Међутим проблем је далеко сложенији него што се у

медијима приказије.

Карактеристике испољавања трговине људима могу бити :

- противправност – забрањеност међународним и унутрашњим законодавством

- неморалност – представља облик кршења основних етичких норми друштва

- организованост – криминална делатност организованих криминалних група

- специфични облици испољавања–начин регрутовања,транспорта експлоатације

- специфичност организације криминалних група- група за транспорт, за пребацивање

преко границе, за организовање проституције

- распрострањеност- скоро да нема државе која није суочена са неким видовима и

облицима ове појаве

- интернационалност- организоване криминалне групе не познају националне границе

- висока профитабилност6- трећа криминална грана по профиту у свету после трговине

наркотика и оружја

- константан пораст – пораст броја кривичних дела и лица која врше кривична дела

- висока тамна бројка - број извршеник кривичних дела у односу на број пријављених

- мобилност – лака и брза временска и просторна покретљивост, а за циљ има

спречавање зближавања жртве и клијента а као последица је висока тамна бројка

и латентност

- латентност – подразумева тајност поступања, организовања и деловања криминалних

група, што доводи до привида да ова појава не постоји

- еластичност – могућност прилагођавања свим новонасталим условимау друштву

6 ГЛОБАЛНИ ПРОБЛЕМ: процене 27 милиона људи у ропском положају, 8 милиона деце, 700.000 жртава у свету, 50.000 у САД, извештај U.S. Трговина људима спада у ред најпрофитабилнијих криминалних активности после трговине дрогом и оружјем. Процене су да добит криминалнх група које су се специјализирале за ову криминалну активност износи преко 10 милијарди УСД годишње

4

- повезаност са другим облицима угрожавања безбедности - најзначајнија

карактеристика јер противправно стечени профит има директну или индиректну

везу са другим облицима криминала.

- недовољна проученост - досадашња сакупљена знања немогу секористити као основ за

спровођење адекватне превентивне и репресивне борбе на домаћем и међународном

плану.

Наведене карактеристике показују колико је трговина људима комплексан

проблем.

2.2. Терминолошко разграничење појмова

Трговина људима је новији појам у терминолошком смислу. Кривично право

прихвата схватања трговине људима у оквиру међународних и националних законодавстава.

Наша земља је потпинисца и ратификатор међународних аката, које се односе на ову

проблематику, логично је да се и термин трговине људима у нашем законодавству поклапа

са схватањем дефинисаним међународним конвенцијама и уговорима. Поред тога

кривичноправне науке дефинишу и појам ''белог робља''7 , мада се користе и термини као :

трговина људским бићима, кријумчарење људи, трговина људским органима, организована

проституција, секс трафикинг и сл. Због великог броја назива и збрке која је из тога

произашла, питањем разграничења појмова бавили су се многи теоретичари, разне

невладине и међународне организације8.

Термин трговина људима и кријумчарење људи дуго су сматрани синонимима,

међутим постоји разлика која је више него очигледна. Кријумчарење подразумева облик

професионалног криминала који представља илегално преношење робе преко државне

границе, уз избегавање царинског надзора и то на званичном граничном прелазу тако што

ће се роба сакрити, камуфлирати, корупцијом припадника граничне службе или њиховим

довођењем у заблуду и ван званичног граничног прелаза, што представља илегалан прелазак

државне границе и што је посебно кажњиво дело.

Под кријумчарењем људи подразумева се ''обезбеђење илегалног уласка у државу

лица које није њен држављанин или лица са сталним боравком а у циљу стицања

финансијске или друге материјалне користи. Под илегалним уласком подразумева се

прелазак државне границе без придржавања и поштовања неопходних услова за легалан

7 Роб је људско биће над којим постоји право својине, а трговина представља стицање роба силом или куповином, продају и превожење робова, Димитријевић,В; Пауновић, М: ''Људска права'', Београдски центар за људска права, Београд, 1997, стр 2498 Појам трговине људима се састоји из две именице : Трговина- представља привредну делатност, куповину и продају робе и Људи- људска бића (множина од човек). Према томе представља размену добара између продавца који купцу продаје човека у замену за новац или какво друго добро, при чему је овај акт примопредаје представља кривични деликт којим се угрожавају основне слободе и права човека.

5

улазак у земљу'' 9 . Према томе кријумчарење људи представља посредничку делатност

којом се олакшава илегалан улазак у земљу преко националне границе, уз сагласност лица

која су предмет-објект кријумчарења.

Разлике између трговине људима и кријумчарења људи су:

- кријумчарење људи подразумева постојање жеље илегалног мигранта да пређе

државну границу и сваког тренутка може одустати од тога,

- лица која желе да илегално пређу границу обично контактирају кријумчаре, док код

трговине људима, организатори овог дела на разне начине регрутују жртве

- прокријумчарени људи су након преласка границе слободни, док жртве трговине то

нису,

- жртве трговине буду експлоатисане, што не важи за прокријумчарене људе,

- код трговине људима долази до кршења људских права жртве, док тога нема у

случајевима кријумчарења, где долази до повреде прописа о преласку државне

границе,

- кријумчарење људи може бити фаза пре трговине људима, уколико организатори

кријумчарења, жељни додатног профита ''продају'' прокријумчарене особе.

- прокријумчарене особе увек прелазе државну границу илегално, а циљ кријумчара је

зарада, док код трговине људима жртва може а и не мора да пређе државну границу,

са жртвом се може трговати и експлоатисати је у оквиру једне земље

Значај прављења разлике између кријумчарења људи и трговине људима је јако

битан поготово за царину и полицију, јер уколико се направи грешка у тумачењу може доћи

до погрешног третирања жртава трговине људима односно до ослобађања одговорности

илегалних миграната.

У теорији постоји мишљење да се управо због могуће злоупотребе и присиљавања

на проституцију, било каква активност која се односи на кријумчарење људи, нарочито

жена и деце, првенствено мора подводити под трговину људима10, чиме се жели постићи

максимална заштита трговине људима, чак и по цену да се преступници који илегално

прелазе државну границу ослободе кривичне одговорности.

9 (Члан 3) Протокол против кријумчарења миграната копном, морем или ваздухом, који представља допуну Конвенције УН против транснационалног организованог криминала, Службени глансик СРЈ-међународни уговори, број 6, од 27.06.2001. године 10 Данилов, В:''Трговина људима-криминални бизнис са робовласничким ликом'', ИОМ, Скопље, 2001, стр 15

6

3. Трговина људима кроз историју

Од ''прогнанства из раја'', човек је морао да себи и потомству обезбеди средства за

опстанак, дом и храну. Експлоатацијом природних извора хране задовољаван је минимум

егзистенцијалних потреба. Повећањем броја припадника првобитних друштвених група

повећана је и потреба за експлоатацијом приросних ресураса којих је бивало све мање.

Недостатак хране и порив за опстанак довели су до крвавих сукоба између различитих

друштвених група, маовне миграције, нетанак многих народа и цивилизација, као и

развитак друштва: кроз агрикултуру, индустријску, услужну и технотроничну11 револуцију

тежило се лакшем обезбеђењу средстава за егзистенцију и лагоднијем животу.

Задовољавањем нагона за самоодржањем долази и до извесних девијација у смислу

коришћења – експлоатације туђе радне снаге и туђих средстава за живот. На овом

механизму почивало је ропство као облик друштвеног односа између моћних са једне

стране и слабијих са друге стране. Робовласништо као друштвено економска формација

представља један од стадијума у развоју људског друштва које савремено човечанство

сврстава у категорију израбљивачких и сурових система. Иако је кроз овај стадијум

друштво прошло пре много векова поједини његови елементи могу се уочити и у савременој

историји чоовечанства у облику трговине људима и разних видова и облика експлоатације

жртвама трговине.

3.1. Појам ропства и експлоатације

Ропство је стање у коме је нека социјална група у подређеном положају у односу на

друге етничке групе, народе или државе на политичком и економском плану, којим јој се

ускраћује свака слобода а приморава да обавља најтеже послове без икакве накнаде осим

стана и хране12. То је положај или стање лица над којим се врше нека или сва овлашћења

која проистичу из права својине13.Под правом својине14 се подразумева субјективно право из

којег проистиче највиша правна и фактичка власт на ствар. Под овлашћењима из права

својине подразумевају се овлашћења држања, коришћења и располагања15. Овлашћење

држања омогућава власнику да има фактичку власт на ствар, овлашћење коришћења

омогућава употребљавање ствари у складу са потребама власника и овлашћење располагања

омогућава власнику да ствар држи, прода или изнајми.

11 Према Бжежинском, технотронична револуција се материјализује кроз нагли развој и спој аутоматике и кибернетике. Аврамов, С:''Трилатерална комисија',Институт за међународно право и међународну пословну сарадњу, Бања Лука, 2000, стр. 7312 Nowa Larousse enciklopedia, III том, ЈРЈ Земун, 1999, стр 158413 Исто 11, стр 158514 dominium, propriates15 Бабић, И :''Привредно право'', Полицијска академија , Београд, 1998. године, стр. 122

7

Експлоатација у најширем смислу значи искоришћавање ма које врсте, а у

друштвеним наукама значи искоришћавање човека од човека, тј. стање у којем један човек

или део друштва за њега раде а он на рачун туђег рада стиче доходак и богатство16. Настала

је у епохио распада првобитне људске заједнице. Први облик експлоатацијеје било ткз.

патријахално ропство, из којег се развио класични антички робовласнички систем и поредак

робовласништво. Робови17 су као својина господара, грубом силом приморавани да раде, сав

приход је припадао господару а робови су добијали онолико колико господар одлучи да им

да. Робовски рад је био изузетно исплатив за господаре јер је робовска радна снага била јако

јефтина, рад роба је био дуготрајан и исцрпљујући, господар је могао имати много робова

чиме је стицао велики иметак а трошио минимално.

3.2. Историјски развој трговине људима

Трговина људима као друштвена појава појавила се јако давно, познавала су је чак

варварска племена. До експанзије трговине робљем долази у античким робовласничким

државама, чија је привреда зависила од физичког рада робова. Један од заједничких одлика

свих тих држава ( Египат, Вавилонија, Асирија, Персија, Грчка) био је друштвени положај

робова, који су сматрани ''оруђе које говори''. Господар је имао апсолутно право над робом,

могао је да га израбљује, телесно кажњава, осакати, убије. Робови су коришћени за

обављање најтежих послова ( веслачи на броду, рудари, пољопривредници, кућна послуга а

робиње су коришћење и за задовољавање сексуалних потреба робовласника. Најстарији

законици, као што је сумерског владара Ур Нанше18, познат као Хамурабијев законик

одређује типове ропства : робови по рођењу, робови који су постали као војници поражених

армија и дужнички робови. Иако се систем ропства у старогрчким државама и античком

Риму сматрају најразвијенијим облицима, извори попут остатака Солоновог законодавства19

у Атини дозвољавао је робу да изрази своје незадовољство бекством у Тезејев храм и да

тако тражи замену господара. Са друге стране у Спарти робови су били у тотално

потчињеном положају, многи су прогањани а највиђенији су убијани, што је представљало

спартанску превентивну меру против побуна.

Рим представља врхунац робовласничког система и експлоатације робова. Посебна

карактеристика овог периода је развијено пиратство и појава робова који су били жртва

пиратских напада. У римској Републици и раном римском Царству око 15-20% популације

16 ''Мала политичка енциклопедија'', Савремена администрација, Београд, 1966, стр 28117 види фусноту 618 Хамураби (1792. п. н. е. - 1750. п. н. е.) је седми владар Аморитске династије старог Вавилона. Његово име вежемо за голему стелу у камену на којој је записан "Хамурабијев законик" - до скора сматран првим правним писаним закоником у историји. Проширио је Вавилон тако што је прво освајао градове на југу, пре него што је освојио скору читаву Месопотамију.Након смрти Хамурабија, Вавилонско царство је пало, http://sr.wikipedia.org/19 Солон (640 - 558. п. н. е.) је био атински законодавац, један од седам мудраца Грчке. Подигао је национални дух у Атињана, ублажио невоље сиромашних грађана и на тај начин створио извесну хармонију у држави којој је дао либералнији устав и отпутовао из Атине да би дао грађанима могућност да се ти закони испробају.

8

били су робови, а до 2. века када су донети закони о заштити робља, робовласник је свог

роба могао некажњено да убије. Због високе цене, ово је ипак била реткост. Робови у Риму

који су учествовали у побунама често су завршавали на распећу.20

У средњем веку ропство опстаје на истоку све до Х века. Иако је роб везан за земљу

и више није предмет трговине, традиционално ''прикупљање'' робова се наставља са

удаљених територија Африке. Ропство нестаје под двоструким притиском: христинизације

села и тешким политичким и економским условима. У исто време у муслиманским

државама служе робови пореклом из централне и источне Европе ( Словени21), из степа

централне Азије и црне Африке22.

Постојало је више начина за добијање робова. Слободни људи су због дугова или

беде продавали себе или своју породицу у ропство23. Већина ратних заробљеника је након

освајачких похода постало робље24. Римски походи на Балканско полуострво су

резултирали масовним поробљавањем домородачког становништва. Трајанови дачки

походи су били изузетно свирепи, а њихов циљ је био сакупљање дачког злата и хватање

робова25 .

Били су заступљени и други облици експлоатације. Сексуална експлоатација је

поред радне заузимала централно место у експлоатацији жена – робова. Господар је робињу

користио за задовољавање својих сексуалних прохтева и робињу сместао у лични харем или

је могла бити доступна ширем кругу људи смештањем у јавну кућу. Проституција је

20 http://sr.wikipedia.org/21 fr. Slaves, основа је речи esclaves-роб 22 исто као фуснота 11, стр 158423 Јиричек,К:'' Историја Срба'', 1 књига, Научна књига, Београд, 1952. године, стр. 7424 Римљани су након победа у биткама заробљену супарничку војску продавали у робље, па на тај начин компензовали део новца из војног буџета за војне операције25 Петровић, М.С: ''Борбе старог Београда'', Ново Поколење, Београд, 1951. године стр.20

9

постојала још код примитивних народа26. Мада органитовани облик добијају у старој

Грчкој где ус организоване јавне куће – диктерионе, у којој су служиле джавне робиње-

диктеријаде, које су биле на услузи сваком посетиоцу – средњој класи, док за вишу-

имућнију класу су постојале свирачице фрула, а највиши статус су уживале другарице-

хетере које су биле образоване и лепе и биле су доступне само најимућнијим грађанима

Атине. У Риму је такође постојала организована проституција. У време цара Трајана је у

самом Риму било негде око 32.000 проститутки које су се разликовале по класама од

најнижих блудница, преко простибула које су служиле по гостионицама и јавним кућама до

отмених жена које су биле намењене високој класи грађана27.

Сексуална експлоатација у ропству своју експанзију доживљава за време ратова и

оружаних сукоба. За време Другог светског рата, Немци и Јапанци су отерали милионе жена

у борделе. Ово питање није било покренуто ни за време Нирнбершког процеса за ратне

злочине а ни касније. Јапански судови су одбили жалбе жена-жртава познатих као жене за

утеху, које су биле присиљене да раде као сексуални робови јапанским војним официрима28.

Поред мушкараца и жена и деца су била жртве трговине људима. Појединци који из

различитог разлога нису могли имати порода, одвајкада настоје да то исправе на различите

начине, куповином деце, отмицом, насилним одвођењем туђе деце да би се васпитала у духу

и традицији отмичара.

Трговина робљем је укинта 1833. године у Британској колонији Индији. Забрану

трговине убрзо су прихватиле Француска 1848. године, Шпанија и Португалија, у САД 1964

а у Бразилији тек 1888. године29. Трговина белим робљем као криминални акт датира од 19.

века, након забране трговине робовима а појавила се због оскудице женама беле расе у

Америци, Аустралији и Новом Зеланду. Постојала је могућност добре зараде на социјалној

беди жена, које су привлачене примамљивим причама о бољем животу, а завршавале су

јавним кућама. Први пут је трговина белим робљем забрањена Конвенцијама друштва

народа од 18.05.1904. и 04.05.1910. године и односила се на малолетна женска лица, да би

од 1921. и 1933. године допуњене са забраном за све особе без обзира на пол и боју коже.

3.3. Историјски развој трговине људима на подручју наше земље

Ропство и трговина робљем били су распрострањени и у Српској средњовековној

држави. Поседовање, продаја и ослобађање робова помињу се још у Законику цара Стефана

и у далматинским градским статутима 15. века30. Приликом досељавања Срба и Словена на

26 први званични текстови о проституцији потичу из III века П.Н.Е, за разлику од текстова први подаци указују на постојање храмске проституције још у XV веку П.Н.Е у Вавилону у склопу неговања култа богиње Мелите ( представља богињу плодности)27 цитат из дела Henriques, F:'' Историја проституције'', Загреб 1968 и М.Бошковић ''Социјална Патологија'', Правни факултет Нови Сад, 2002, стр 276 28 исто као футнота 26, стр 31929 Економски и пословни лексикон, стр 136630 исто фуснота 22, стр 74

10

балканско полуострво, један део староседеоца је пао у ропство. Робови су продавани и

поклањани31. Закон српског краља Стефана Првовенчаног са натписа у Жичи (из 1220.

године)дозвољава мужу да може продати своју жену ако је затекне у прељуби или

блудничењу, под условом да не поседује своје имање. А по Законику цара Стефана Душана,

који регулише положај робова, наводи се да '' отрока су баштина вечна'' што би у

интерпретацији значило да су трајна приватна својина. Познато је да је и сама црква

привремено прибегавала откупу робова тј. сужања из тамнице, као хуманој мери, чиме је

сам астицала јефтину радну снагу.

Робље је продавано највише у Београду, Котору и Дубровнику. Законик цара

Стефана Душана Силног једино је забрањивао продају хришћана као робова неверницима.

Београд је био познат као највеће тржиште робљем, још у 3. веку П.Н.Е. када су се

Келти враћали са својих освајачких похода по Македонији и Грчкој доводили су са собом

велики број робова. Римљани који су освојили Београд (Singidunum) такође су имали своје

тржиште робљем. Тада је Београд био главно стециште на Балкану. Интересантан је и сам

чин куповине робова : робови су сви заједно (мушкарци, жене и деца) излагани купцима, на

захтев купца робови су морали да трче, скачу, свлаче одећу како би купац могао да се увери

да је здрав, а ако би неки роб одбио да то учини био би бичеван за пример осталима. 32 Из

крајева под Отоманском влашћу сваке пете године (до 1656. године) је системом данка у

крви одузимано мноштво хришћанске мушке деце, која су посебним системом васпитања

васпитавана у духу мухамеданства, верности султану. Трговина робљем је на нашем

простору полако ишчезавала и нетала тек када ус Турци протерани из Београда.

Сличан пример познат је у новијој истоији, када су усташе са Козаре и других

крајева ткз. НДХ, одводиле српску децу желећи да од њих створе ''фашистичке јањичаре''33

4. Кривично правни оквир

4.1. Људска права

Људска права предствљају посебан тип природних права, обзиром на то да се из

природног стања, она су изворна, универзална и неотуђива и појединац их поседује на

основу просте чињенице да је људско биће. По дефиницији то је скуп принципа, стандарда

и норми, којима је циљ заштита човека, његово достојанство и обезбеђење животних услова

31 међу поклонима које су синови српског кнеза Властимира дали бугарском кнезу Борису била су и 2 роба32 Путописац Павле Рубигал прошао је кроз Београд 1540. године са посланством које је краљица Изабела, удова угарског краља Јована Запоље послала Султану Сулејману II Величанственом, и тм прилико је у путописима записао ''Робље се по Угарској лови и на Београдској пијаци продаје голо, ту се од мајке отрзала деца са сисе а мужеви растављали од својих жена'', из књиге као у фусноти 24, стр. 109 33 Милошевић, М :'' Отмица :реликт прошлости-злочин будућности'', Дечје новине, Г.Милановац, 1990. године, стр. 48

11

који му омогућавају да задовољи и развије своје духовне и биолошке потребе34. С обзиром

на то да је безбедност појединца и остваривање његових људских права условљено

искључиво безбедношћу државе односно њене активности на очувању укупне безбедности

која се штити првенствено правним поретком, може се рећи да су људска права легална

права садржана у правним актима која свако лице поседује, без обзира на пол, веру, расу,

уверења и сл.

Кршења људских права вршењем криминалне делатности трговине људима огледа

се у кршењу права : личне безбедности појединца, права на живот, права на физички

интегритет, на достојанство, здравље, политички, социјални и економски положај у

друштву, на правну сигурност, на слободу изражавања, мисли и уверења, на слободу

кретања.

4.2. Међународни акти

Последица недоследног и несвеобухватног схватања појма трговине људима у

законодавству различитих земаља била је незаштићеност, кривично и прекршајно гоњење

људи који су били жртве и који су продати ради радне и сексуалне експлоатације, као и

избегавање одговорности трговаца људима35. Међународно законодавство је доношењем

међународних аката донекле решило проблем ткз. вишеструког стандарда у третирању овог

безбедносног проблема. Најзначајнија међународна иницијатива за предузимање обавеза

чланица ОУН да се заједничком акцијом супроставе трговини људија јесте доношење

Протокола УН за превенцију, сузбијање и кажњавање трговине људским бићима, нарочито

женама и децом, који допуњује Конвенцију УН против транснационалног организованог

криминала из 2000.године36. Државе потписнице су преузеле обавезу да ропство, трговина

робљем, служење, институције сличне ропству као што су дужничко ропство и принудни

брак, принудни рад и нехумано поступање буду укинути. У члану 3 Протокола се наводи :

''(а)Трговина људским бићима подразумева врбовање, превожење, пребацивање,

скривање и примање лица, путем претње или употребом силе или других облика присиле,

отмицом, обманом или преваром, злоупотребом овлашћења или тешког положаја или

давањем или примањем новца или користи да би се добио пристанка лица који има

контролу над другим лицем, у циљу експлоатације. Експлоатација жртве обухвата, као

34 Аврамов,С; Крећа,М:''Међународно јавно право'', Савремена администрација, Београд, 1999 год, стр 30535 На пример, на нивоу Европске уније, Комисија је идентификовала ''одсуство уобичајних дефиниција, инкриминације и санкција у оквиру казненог законодавства'' земаља чланица као главни разлог за неуспех у имплементирању заједничке акције Савета од 24.02.1997. године, који подразумева борбу против трговине људима и сексуалне експлоатације деце. Kartusch, А:'' Reference Guide for AntiTrafficking Legislative Rewiewwith Particular Emphasis on South Eastern Europe'', Интитут за људска права `Лудвиг Болцман` при ОСЦЕ, Баршава 2001, превод стр 46 36 Декларација против трговине људима је потписана од Регионалног министарског форума у Палерму 13.12.2000.год. од владиних министара и представника Албаније, БиХ, Бугарске, Хрватске, РСрбије, Македоније, Молдавије, Румуније, Словеније, Турске, Р Црне Горе и Косова.У декларацији, истиче се одговорност држава да одреде феномен трговине људима увођењем програма превенције, помоћи жртвама и заштите жртвама, законодавне реформе, примене закона и кажњавања трговаца.

12

минимум, експлоатацију проституције других лица или друге облике сексуалне

експлоатације, принудни рад или службу, ропство или однос сличан ропству, сервимум или

уклањање органа;

(б)Пристанак жртве трговине људским бићима на намеравану експлоатацију је без

значаја у случајевима у којима је коришћена било која мера изнета у подставу (а)

(ц)Врбовање, превжење, пребацивање, скривање или примање детета за сврхе

експлоатације сматра се трговина људским бићима чак и ако не обухвата било које од

средстава изнетих у подставу (а) овог члана

(д)Дететом се сматра свака особа млађа од 18 година.''

Под силом се овим документом подразумева употреба силе у процесу регрутовања

људских бића и животне и радне услове у којима су препродате особе присиљене да живе.

Сила такође подразумева многе облике психолошке принуде коју трговци људи обично

користе да би покорили своје жртве. Значење термина сексуална експлоатација и

експлоатација проституције других намерно није дата већ је остављена државама

потписницама да саме дефинишу ове појаве, сходно својим схватањима и пракси37.

Остали релевантни међународни стандарди у погледу ропства, радне експлоатације и

деце жртава трговине људима чине :

- Конвенција о укидању ропства, трговине људима, и институција и обичаја сличних

ропству из 1926. године

- Конвенција о присилном раду из 1930. године

- Допунска конвенција о укидању ропства, трговине робљем и институцијама и пракси

сличних ропству из 1956. године

- Опциони протокол УН Конвенцији о правима детета и продаји деце, дечјој

проституцији и дечјој порнографији и

- Конвенција која се односи на забрану и тренутно деловање у циљу елиминисања

најтежих облика дечјег рада из 1999. године

- Универзална декларација о људским правима из 1948. године

- Међународна Конвенција о заштити права радника миграната и чланова њихових

породица из 1990. године

- Конвенција о елиминисању свих облика дискриминације, из 1979. године

- Конвенција о компезацији жртава насиља из 1983. године

- Европска конвенција о екстрадицији из 1957. године

- Европска конвенција о сарадњи у кривичним стварима из 1959. године

- Међународни пакт о грађанским и политичким правима из 1966. године

37 исто, фуснота 34, стр. 10 и 4813

- Препорука СЕ 1325 о трговини женама и присилној проституцији у државама

чланицама Савета Европе

- Конвенција Савета Европе о борби против трговине људима, Варшава, 2005

Досадашњи напори да се дефинисањем трговине људима на међународном нивоу

створе универзални стандарди у третирању ове безбедносне појаве свакако су у томе дали

допринос, међутим да би заживели у пракси на локалном нивоу маорају бити потписани а

затим ратификовани од стране законодавних органа како би припадници националних

субјеката безбедности могли поступати по њима.

4.3. Национално законодавство

Кривично законодавство наше земље до 2003. године није предвиђало посебно

кривично дело трговине људима. Уочени облици трговине људима су од стране ссубјеката

безбедности подвођени под сличне инкриминације и то : Посредовање у вршењу

проституције (члан 251.ОКЗ38), Заснивање ропског односа и превоз лица у ропском односу

( члан 155. ОКЗ), Принуда ( члан 62. КЗРС), Противправно лишење слободе (члан 63.

КЗСР), Отмица (члан 64. КЗСР), Неовлашћено фотографисање (члан 71. КЗСР), Силовање

(члан 103. КЗРС), Принуда на обљубу или противприродни блуд ( члан 104. КЗРС), Обљуба

или противприродни блуд над немоћним лицем (члан 105. КЗРС), Обљуба или

противприродни блуд са лицем које није навршило 14. година (члан 106. КЗРС), Блудне

радње (члан 108. КЗРС), Противприродни блуд (члан 110. КЗРС), Подвођење или

омогућавање вршења блуда (члан 111.КЗРС), Ванбрачна заједница са малолетним лицем

(члан 115.КЗРС), Одузимање малолетног лица (члан 116. КЗРС).

Након ратификације Конвенције УН о транснационалном организованом

криминалу и његових Допунских протокола од стране нашег законодавног органа, извршена

је измена и допуна Кривичног закона Републике Србије39 у смислу инкриминисања нових

кривичних дела која се директно или индиректно односе на Трговину људима. Реч је о

кривичним делима Трговина људима (члан 111б), Насилно узимање људских органа или

делова тела (члан 54а), Сексуално злостављање (члан 102а) и Искоришћавање малолетног

лица за порнографију (члан 111а).

Од 01.01.2006. године ступио је на снагу Кривични Законик Републике Србије40 који

предвиђа кривична дела која се директно могу повезати са трговином људима:

- Трговина људима, члан 388.38 Службени лист СФРЈ број 44/1976 са каснијим изменама и допунама39 Закон о изменама и допунама Кривичног закона Републике Србије, Службени Гласник РС број 39, од 11.04.2003. године40 Службени гласник Републике Србије, број 85/2005

14

(1) Kо силом или претњом, довођењем у заблуду или одржавањем у заблуди,

злоупотребом овлашћења, поверења, односа зависности, тешких прилика другог,

задржавањем личних исправа или давањем или примањем новца или друге користи,

врбује, превози, пребацује, предаје, продаје, купује, посредује у продаји, сакрива или држи

друго лице, а у циљу експлоатације његовог рада, принудног рада, вршења кривичних

дела, проституције или друге врсте сексуалне експлоатације, просјачења, употребе у

порнографске сврхе, успостављања ропског или њему сличног односа, ради одузимања

органа или дела тела, ради коришћења у оружаним сукобима, казниће се затвором од две

до десет година,

(2) За дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу учинилац ће се

казнити казном прописаном за то дело и кад није употребио силу, претњу, или неки други

од наведених начина извршења.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу, учинилац ће се

казнити затвором најмање три године.

(4) Ако је услед дела из става 1. и 3. овог члана наступила тешка телесна повреда неког

лица, учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.

(5) Ако је услед дела из става 1. и 3. овог члана наступила смрт једног или више лица,

учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

(6) Ко се бави вршењем кривичног дела из става 1. до 3. овог члана или је дело извршено

од стране организоване групе, казниће се затвором најмање пет година.

Кривично дело Трговина људима је предвиђено у глави ''Кривичних дела против

човечности и других добара заштићених међународним правом'', и има основни облик,

посебни и четири тежа облика. Основни облик овог кривичног дела у члану 1. постоји када

неко примени силу или претњу, довођењем у заблуду или држањем у заблуди,

злоупотребом овлашћења или поверења, зависности или тешких прилика другог, врбује,

превози, пребацује, скрива или прима лице, предаје, продаје или купује, посредује у предаји

или продаји, скрива или држи неко лице у циљу експлоатације његовог рада, принудног

рада, просјачења, употребом у порнографске сврхе, успостављањем ропског или њему

сличног односа, ради узимања дела тела или органа или коришћења у ратним сукобима.

Посебан облик кривичног дела, у члану 2., постоји ако је основно кривично дело из члана 1.

овог закона извршено према малолетном лицу. Тежи облик овог кривичног дела постоји у

члану 3, ако је извршен према малолетном лицу, у члану 4. ако је натупила тешка телесна

повреда неког лица и у члану 5. ако је натупила смрт лица. Квалификовани облик постоји у

члану 6. који предвиђа да је извршено од стране организоване групе.

- Трговина децом ради усвојења, члан 389.

15

(1) Ко одузме лице које није навршило 14. година ради његовог усвојења противно

важећим прописима или ко усвоји такво лице или посредује у таквом усвојењу или ко у том

циљу купи, прода или преда друго лице које није навршило 14. година или га превози,

обезбеђује му смештај или га прикрива, казниће се затвором од једне до пет година,

(2) Ко се бави вршењем делатности из става 1. овог члана или је дело извршено на

организован начин од стране више лица, казниће се затвором најмање три године.

- Заснивање ропског односа и превоз лица у ропском односу, члан 390

(1) Ко, кршећи правила међународног права, стави другог у ропски или њему сличан

однос или га држи у таквом односу, купи, прода, преда другом лицу или посредује у

куповини, продаји или предаји оваквог лица или подстиче другог да прода своју слободу

или слободу лица које издржава или о којем се стара, казниће се затвором од једне до

десет година.

(2) Ко превози лица која се налазе у ропском или њему сличном односу из једне земље у

другу,казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана учини према малолетном лицу, казниће се затвором од

пет до петнаест година.

- Недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи, члан 350.

(1) Ко без прописане дозволе пређе или покуша да пређе границу СЦГ, наоружан или

употребом насиља, казниће се затвором до једне године.

(2) Ко у намери да себи или другом прибави какву корист, омогућава другом

недозвољени прелаз границе СЦГ или недозвољени боравак или транзит кроз СЦГ, лицу

које није држављанин СЦГ, казниће се затвором од три месеца до шест година.

(3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено од стране организоване групе,

злоупотребом службеног положаја, или на начин којим се угрожава живот или здравље

лица чији се недозвољени прелаз границе СЦГ, боравак или транзит омогућава или је

кријумчарен већи број лица, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

(4) Средства намењена или употребљена за извршење дела из ст. 1. до 3. овог члана

одузеће се.

Осим наведених кривичних дела Кривични Законик Републике Србије познаје и

кривична дела која се могу сврстати у ову проблематику а то су : Подвођење и

омогућавање полног односа, члан 183, Посредовање у вршењу проституције, члан 184,

Показивање порнографског материјала и искоришћавање деце за порнографију, члан 185,

16

Противправно лишење слободе, члан 132, Принуда, члан 135, Злостављање и мучење,

члан 137, и др.

4.4. Упоредни приказ законских решења неких држава

Велики број земаља је у својим казненим законодавствима санкционисао трговину

људима41. Решења су различита, док у једним земљама постоји посебно кривично дело

трговине људским бићима у другима је садржано у оквиру других кривичних дела као што

су проституција, подвођење, заснивање

ропског односа и сл. Такође је у неким

земљама кривично дело трговина људима

обрађено и санкционисано у оквиру

кривичног закона, док је у неким земљама

инкриминисано у другим законима42, док у

неким земљама постоји посебан закон који

се односе искључиво на трговину људима43.

4.4.1.Белгија

Белгија је посебан закон о борби против трговине људима донела и усвојила 1995.

године. У члану 77. Закона каже се да кривично дело чини онај ко непосредно или преко

посредника омогућава улажење и настањивање страног држављанина у Белгији, тако што

страног држављанина непосредно или уз помоћ других лица, подвргава застрашивању,

насиљу, претњи или другим облицима принуде, или искоришћава беспомоћност лица

(илегални или ограничени боравак, трудноћа, болест, физичка или психичка неспособност).

Тежи облик постоји ако је кривично дело извршено у саставу неке организације. За основни

облик предвиђена је затворска казна до пет година а за тежи облик 10 до 15 година. Августа

2005. године усвојен је нови Закон, који представља измене и допуне важећег закона, чиме

је Белгија извршила своју обавезу усклађивања националног законодавства за

законодавством ЕУ. Измене се односе на висину казни које се крећу у износу од 500 до

50.000 евра а за квалификовани облик казна азтвора је повећана на 20 година и новчане

казне у распону од 1.000 до 150.000 евра. Специфична казна је и конфискација имовине

извршиоца.

4.4.2.Сједињене Америчке Државе

41 ОЕБС, Мисија у Србији, Београд, 2006. године, стр 10342 У Белгији је Трговина људима обрађена у Закону о странцима.43 У С.А.Д постоји Закон о заштити жртава трговине људима

17

С.А.Д. су 2000. године донеле посебан Закон о заштити жртава насиља и трговине

људима44. Из овог закона посебно треба издвојити две инкриминације : То су кривично дело

Трговине људима које укључује ропство и принудни рад. То дело чини особа која са

умишљајем врбује, скрива, превози, обезбеђује или прибавља друго лице у циљу заснивања

ропског односа или принудног рада. Тежи облик постоји у случајевима када наступи смрт

жртве или ако је до извршења дела дошло путем отмице, односно ако је покушано или

остварено дело тежег облика сексуалног злостављања, тј у покишају убиства. За основни

облик предвиђена је казна до 20. година затвора а за тежи облик и доживотна казна затвора.

Друга инкриминација се односи на трговину деце ради сексуалне експлоатације уз примену

силе, преваре или принуде. Тежи облик овог дела постоји ако се ради о жртви која је млађа

од 14. година. За основни облик предвиђена је казна затвора до 20. година а за тежи облик и

доживотна казна затвора. У закону је прописана и инкриминација лицу која помаже у

извршењу овог кривичног дела. Такође су занимљиве законске измене донете 2005. године,

а новина се односи на поступање са посебно осетљивом популацијом а то су жене и деца,

где се наводи да Агенција за међународни развој, Министарство иностраних послова и

Министарство одбране израде план заштитних мера према жртвама трговине људима.

Посебна ставка се односи на децу, где се институтом ''Guardian and Iitem''- старатељ,

додељује детету за које Директор канцеларије за избеглице процени да је напустено дете

жртва озбиљних облика трговине људима, а који ће се старати о детету све док небуде

враћен родитељима, добије дозволу боравка у С.А.Д или не напуни 18. година.

4.4.3.Уједињено Краљевство

Велика Британија такође има посебан закон којим је регулисано питање трговине

људима. Реч је о Закону о Азилу и имиграцији45, који је ступио на снагу 2004. године.

Посебна пажња се посвећује трговини људима ради сексуалне експлоатације. Дело чини

онај ко омогући некој особи долазак у УК с намером експлоатације те особе, како на

територији краљевства тако и ван ње. Такође се обрађују случајеви када се од жртве захтева

да учини нешто што би за последицу могло имати кршење одредаба Закона о

трансплатацији људских органа. Такође је промењен Закон који регулише сексуалне

деликте, где је када је реч о дечјој порнографији повисила доња граница детињства са 16. на

18. година. Извршена је измена Закона о заштити деце46, те су тако и непристојне

фотографије дечака и девојчица од 16 и 17. година инкримисане.

4.4.4.Шведска

44 Trafficking Victims Protection Act, 2000, http://uscis.gov/services/PL106_386.pdf45 Asylum and immigration Act, http://www.opsi.gov.uk/acts/acts2004/ukpga_20040019_en_1

46 Protection of children Act, 1978. godine18

Шведска је специфична по томе што је донела посебан закон против трговине

људима, али је тај закон инкорпорисан и Казнени Законик, 2002. године на тај начин што је

проблематика трговине људима у циљу сексуалне експлоатације постао саставни део

Кривичног законика у поглављу којим се регулишу кривична дела против слободе и мира.

Шведски законодавац је предвидео два облика кривичног дела : када се једна особа у циљу

сексуалне експлоатације транспортује из Шведске у неку другу земљу и када се једна особа

у циљу сексуалне експлоатације транспортује из неке друге државе у Шведску. Законодавац

употребљава исте термине као и у другим европским законима: принуда, превара, превоз,

скривање, смештај, итд, стим када су у питању жртве млађе од 18. година није потребно да

буде речи о превари или принуди.Посебно се кажњава за покушај, припремне радње,

удруживање ради вршења кривичног дела, као и за непријављивање ових активности.

Прописана је затворска казна од 2 до 10 година затвора.

4.4.5.Румунија

Румунија је посебно интересантна јер представља земљу из које је у предходном

периоду велики број људи илегално мигрирао у земље Западне Европе, што их је чинило

ризичном групом када се говори о трговини људима. Због тога је Румунски парламент 2001.

године усвојио Закон о превенцији и борби против трговине људима, у којем је осим

превенције и борбе против овог облика криминала регулише и питање заштите и помоћи

жртвама трговине људи. Румунски законодавац је за основни облик кривичног дела

предвидео казну затвора од 3 до 12 година а за квалификовани облик 5 до 15 година а за

најтежи облик у коме је дошло до смрти жртве од 15 до 25. година. Такође је предвиђено и

да се учинилац казни за дело према малолетницима казном од 7 до 18. година. Ако је дело

извршено у групи учиниоц ће добити још две додатне године затвора а сва имовина стечена

вршењем овог кривичног дела биће одузета.

4.4.6. Аустрија

Трговина људима у Аустрији је регулисана кривичним законом, али се углавном

односи на проституцију. У новим одредбама Акта о странцима, предвиђено је да се од

експлоатације штите жртве трговине људима, кријумчарена лица и о особе које без дозволе

боравка бораве у Аустрији. Министарство унутрашњих послова и Министарство за

социјална питања су 1997. године основали Центар за помоћ жртвама трговине људима-

женама у Бечу, који пружа подршку жртвама и обезбеђује адекватан смештај. У припреми је

доношење новог Закона о странцима.

4.4.7. Немачка

19

Законом из 1998. године предвиђено је да дело чини онај који ради стицања

материјалне користи наводи друга лица да отпочну са бављењем проституције, задржава га

у бављењу проституцијом, искоришћавајући неку беспомоћност тог лица. Казна предвиђена

за ово дело је до 5 година затвора, а за тежи облик и ако је жртва млађа од 21 године

предвиђена је казна од 6 месеци до 10 . година затвора.Посебно дело је предвиђено чланом

236-трговина децом, где се извршилац дела који се професионално бави трговином ради

стицања материјалне користи или је члан организоване групе може казнити затвором од 6

месеци до 10. година.

4.4.8. Руска Федерација

Изменама Кривичног Закона из 2004. године,

Русија је област трговине људима јаче и прецизније

дефинисала, а запрећене казне су пооштрене. Новим

Кривичним законом Русија је инкриминисала :

Трговину људима, Искоришћавање ропског рада и

Трговину децом. Инкримисане радње трговине

људима су преузете из међународних конвенција,

основни облик дела санкционисан је до 5. година

затвора, за тежи облик када је радња извршена према

две или више особа, када је извршена злоупотребом

службеног положаја, према малолетним лицима, када

су жртве пребачене преко државне границе и тада је

запрећена казна од 3 до 10. година, а за најтежи облик

када је наступила смрт жртве од 8 до 15. година.

4.4.9. Босна и Херцеговина

БиХ је специфична држава по кривично-правном систему који је тамо на снази. Реч

је о Кривичном закону БиХ, Кривичном закону Федерације БиХ, Кривичном закону

Републике Српске, Кривичном закону дистрикта Брчко. Иако иамју више различитих закона

сви они инкриминишу облике трговине људима. Тако КЗ БиХ у члану 185, инкриминише

заснивање ропског односа и превоз у ропском односу, у члану 186, инкриминише трговину

људима а у члану 187, инкриминише Међународно врбовање ради проституције, а све

инкриминације имају квалификовани облик ако се реади о малолетним жртвама. Кривични

закон Републике Српске у члану 198 инкриминише Трговину људима ради вршења

проституције, стим што се односи на дело извршено на територији Федерације а нема

елементе иностраности. Одредба члану 199, Искоришћавање деце и малолетних лица за

порнографију, као и члан 200. Производња и приказивање дечје порнографије, где је

20

квалифоковани облик ако се ради о деци испод 16 година и ако је порнографски материјал

дистрибуиран путем интернета.

4.4.10. Црна Гора

У децембру 2003. године Скупштина Црне Горе усвојила је нови Кривични законик,

где у 35. глави ''Кривична дела против човечности и других добара заштићених

међународним правом'' у члану 444, инкримисана је трговина људима, што је било ново

кривично дело до тада непознато у југословенском кривичном законодавству47. Такође

Црногорски Кривични законик у члану 445 инкриминише Трговина децом ради усвајања и у

члану 446 инкриминисано је заснивање ропског односаи превоз лица у ропском односу.

4.4.11. Косово (УНМИК48)

УНМИК је јануара 2001. године донео Уредбу2001/4 о забрани Трговине људима на

Косову.Казном затвора казниће се свако ко је укључен или покуша да се укључи у трговину

људима, а ако је жртва малолетно лице казна затвора може бити до 15. година. За

организоване криминалне групе предвиђена је казна од 5 до 20 година а за сваког ко

користи сексуалне услуге лица за које зна да је жртва трговине предвиђена је казна од 3

месеца до 5 година а ако је жртва малолетно лице предвиђена казна је до 10 година.

5. Класификација видова и облика трговине људима

5.1. Према степену друштвене опасности

Према степену друштвене опасности коју са собом носе, сви облици трговине

људима могу се класификовати у два вида :

- обичајна (традиционална) трговина људима

- криминална трговина људима

Под видом традиционалних, тј. обичајних облика трговине људима могу се

подвести сви они облици који су од давнина постојали у друштву, елементи се његове

културе и традиције. Овакви облици немају за циљ експлоатацију човека већ су део

веровања и обичаја народа. Типичан пример оваквог облика трговине људима је куповина

невесте у јужним и југоисточним деловима Србије, где девер купује ''невесту'' од њеног

најстаријег неожењеног брата, стим да купци покушавају да младу купе за што мање пара

или чак да је ''украду''. Такве облике трговине негују Роми и Власи у Тимочкој крајини49.

47 исто фуснота 40, стр 11448 исто фуснота 47, стр 11549 Обичајна трговина људима у Тимочкој крајини, ''Секс трафикинг и транзиција'', Одбор за женска права-Јуца, Бор 2002, стр 12

21

Под видом криминалне трговине људима могу се сврстати сво облици који се не

могу подвести под вид обичајне трговине људима. Битна одлика свих појавних облика

криминалне трговине људима јесте њихова противправност, односно забрањеност

међународним актима, уставним и законским нормама. По степену друштвене опасности

могу се издвојити три облика :

- обичајно-криминални

- појединачни (неорганизовани) и

- организовани.

Обичајно – криминални облици трговине људима представљају комбинацију

обичајних и криминалних облика трговине људима. Аспекат обичајних облика трговине

људима огледају се у начину на који се лице продаје а аспекти криминалних облика у

крајњем циљу куповине човека се своде на његову експлоатацију. Типичан пример

овакввих облика трговине људима могу се пронаћи у животу ромске популације. Обичај да

се девојка продаје будућем супругу често се злоупотребљава. То је нарочито израшено

приликом склапања ткз. ''брака на невиђено'', где се будућа невеста купује а да пре тога није

видела нити упознала будућег супруга. У највећем броју случајева будући супруг живи и

ради у иностранству, те девојка мора да иде код њега. Уколико регуларно пређе границу,

одузимају јој лична документа и најчешће завршава у некој врсти јавне куће. Породица

девојке не сумња у раскошан и лагодан живот своје кћери, чиме се смањује могућност да

буде пронађена и да јој се пружи помоћ.

Осим наведеног, постоје и примери куповине ромске деце ради склапања

ткз.''дечјих бракова'', те уместо да уживају у лажно обећаној благодети породичног живота

својих сународника у иностранству, деца најчешће завршавају у организованим мрежама

дечје проституције, просјачења, или буду коришћена за вршење неких других кривичних

дела50. Код ових облика трговине људима код продавца не постоји намера да изврши

кривично дело већ да преко обичајних норми реши будући статус припадника своје

друштвене групе, тј. да уда ћерку или ожени сина. Последица која проистиче је криминална

и своди се на заснивање ропског односа и експлоатацију лица над ким је такав однос

заснован51.

Појединачни облици трговине људима су следећи у хијерархији облика трговине

људима. Њихова битна одлика јесте постојање свести и намере купопродаје лица са обе

стране са циљем стицања профита, продавца од продаје лица а купца од његове накнадне

50 крађа, провалне крађе, крађа возила, пренос или диловање наркотика51 ''Новосадска полиција је ухапсила Љубишу Николића (55) из Ветерника под сумњом да је у јануару 2003. године купио од оца малолетну С.Ш из Самоша, Ковачица, коју је одвео у Италију где се и сада налази. Николић је малолетницу купио под изговором да ће је удати за свог унука, те да ће се свадба обавити по ромским обичајима у Италији, али се основано сумња да се она тамо бави просјачењем, проституцијом и крађама'', Лист ''ГЛАС'', Невеста завршила у ропству'', 8.март 2003

22

експлоатације. Друга битна одлика јесте непостојање високог степена организованости

купопродаје. Овакав облик трговине људима може се јавити у три модалитета :

појединац – појединцу : постоји у случајевима када појединац или породица прода

свог члана некој другој породици или појединцу. Овај случај разликује се од

обичајно – криминалног облика је у постојању свести и намере да се лице прода

другом, уз равнодушност о његовој дљој судбини.

појединац –криминалној групи : постоји у свим оним случајевима када поединац

или породица прода свог члана криминалној групи. Битна одлика овог облика

трговине људима је да не постоји елемент организованости са стране продавца, већ

само са стране купца. У овом случају појединац који продаје лице је свестан

последица које могу проистећи из поступка поступака организоване криминалне

групе током експлоатације жртве и најчешће је продају да би вратили ранија

дуговања52.

група – криминалној групи : овакви облици трговине људима одликују се

постојањем групе која се неможе сматрати организованом криминалном групом и

која након извршеног кривичног дела отмице или преваре прода жртву

организованој криминалној групи. Група није чврста, не бави се трајно трговином

људима, већ је трговина настала као последица тренутних околности.

Организовани облици трговине људима по степену друштвене опасности имају

највећи утицај на безбедност државе и појединца. Битна одлика ових облика је висок степен

организованости њихових реализатора. Носиоци организоване трговине људима су

организоване криминалне групе како у улози продавца, тако и у улози купца. друга битна

одлика је континуитет у обављању ове криминалне делатности. Трећа битна одлика је

масовност, како самих носилаца угрожавања тако и жртава. Четврта битна одлика је

мултиманифесност експлоатације жртве. Организована трговина људима може се јавити у

три модалитета:

продаја услуга, не и лица – постоји у случајевима када организована криминална

група не продаје жртве другој групи или лицу, већ сама организује експлоатацију.

Клијенти се мењају, могу да купе услуге жртве али је жртва и даље под контролом

криминалне групе.

организована криминална група – појединцу : овај облик трговања људима ни мало

не заостаје за предходним обликом а реч је о трговини људима коју организована

52 Типичан пример је из Ромске популације, где су породице продавале своју децу организованим криминалним групама које су их транспортовале у Италију и укључивале у мрежу просјачења и дечје проституције, а породице су знале у коју сврху ће их користити па су тражиле већу цену. –Trafficking in Human Beigins in Southeastern Europe-Current Situation to Trafficking in Human Begins in Albania, Bosnia and Herzegovina, Bulgaria, Croatia, FRZugoslavia, The Former Yugoslav Republic of Macedonia, Moldova, Romania , UNICEF-UNOHCHR-OSCE-ODIHR, 2002, str 7

23

криминална група врши у виду ''привредне делатности'', зависно од потражње свог

клијента. Организована криминална група, сходно поруџбинама, стално снабдева

различите појединце. типичан пример је продаја деце брачним паровима, продаја

жена мушкарцима за склапање принудних бракова и продаја мушкараца

појединцима за експлоатацију кроз обављање тешких послова.

организована криминална група – организованој криминалној групи : овај облик

трговине људима се одликује изузетном организованошћу обе стране учеснице

купопродаје уз изражен континуитет овог облика ''крими бизниса'' који се састоји у

сталном дотурању ткз ''свежег меса''. Организоване криминалне групе у свом

саставу имају више подгрупа специјализованих за реализовање појединих фаза или

делова фаза у трговини људима. Поред изузетне стручности, опремљености и

тајности у раду, носиоци ове појаве спремни су на употребу силе, корупције,

претњама и уценама према припадницима служби безбедности, супарничким

екипама, актуелним, бившим и потенцијалним жртвама или њиховим породицама,

а све ради реализације својих циљева.

5.2. Према географском нивоу њихове реализације

Сви облици трговине људима се према нивоу њихове реализације, односно

простору на коме се одвијају, могу калсификовати у два вида :

- трговина људима на националном нивоу

- трговина људима на међународном нивоу

Трговина људима на националном

нивоу подразумева реализацију облика трговине

у оквиру постојећих националних граница

земље. У овом случају нема прелажења државне

границе од стране жртава трговине људима.

Међутим то не значи да носиоци овог облика

трговине људима не могу да буду међународни

криминалци, појединци или организоване

криминалне групе. Битан услов за ову

класификацију је кретање жртве трговине

људима.

Облици овог вида трговине људима могу бити :

- на локалном нивоу: претставља кретање жртве овог кривичног дела на територији и у

непосредној околини једног места. Овакви случајеви били су масовна појава у

24

Републици Српској53, а у нашој земљи на Косову и Метохији од стране ткз''Албанске

мафије''. Жртве су најчешће жене које су сексуално експлоатисане.

- на регионалном нивоу : подразумева да се жртве трговине људима продају и

експлоатишу на подручју једног региона, који је шири од локалног. Пример је на

простору Косова и Метохије где се лица са из места са једног краја покрајине продају

и експлоатишу на другом крају.

- на централном нивоу: подразумева кретање жртве трговине људима на простору целе

земље, без прелажења њених националних граница.

Сва ова три облика трговине људима могу реализовати унутрашњи или

међународни носиоци криминалне делатности, што значи да у конкретном случају може

бити речи о међународном одн. транснационалном организованом криминалу при чему

жртве уопште не прелазе државну границу једне земље.

Трговина људима на међународном нивоу подразумева кретање, односно транспорт

жртава ван подручја земље из које потичу (ван земље порекла) и може се класификовати

на :

- прекограничну трговину људима – која подразумева транспорт жртве преко државних

граница двеју суседних земаља, при чему жртва прелази из једне у другу земљу.

Пример ове врсте трговине може се видети у блиској прошлости на релацији

Румунија-Србија, где је известан број жртава трговине људима пореклом из

Румуније експлоатисан на територији Србије.

- једнодневна или викенд трговина људима – је посебан облик прекограничне трговине,

при чему се најчешће жене или деца, периодично транспортују преко државне

границе ради њихове једнодневне или викенд сексуалне експлоатације а потом

враћају натраг у земљу порекла. Некада трговци ''белим робљем'' пребацују девојке

из једне у другу земљу на дужи период и до недељу дана. То им омогућава да

''клијентима'' обнављају понуду, истражним органима смањују могућност истраге а

самим тим је и мањи ризик за подводаче54.

- регионална трговина људима представља експлоатацију жртве трговине људима на

подручју више земаља једног региона. Жртва извесно време проводи на простору

једне земље, након чега буде продата у другу земљу, из ње у трћу итд. Илустративан

пример су жртве са подручја Румуније и Бугарске, које су прво експлоатисане на

подручју Србије, након чега бивају продате на Косово и Метохију, одакле завршавају

у Албанији или ако ''имају среће'' у Италији.

53 исто фуснота 51, стр 6454 Chassagne, P: ''Насиље и експлоатација младих : мобилност и јачање мрежа албанске проституције'' Темида, Београд 2004, стр 32

25

- глобална трговина подразумева кретање жртве које је интерконтиненталног карактера.

Најтипичнији случајеви овог облика трговине људима односе се на људе из Африке,

Азије и Јужне Америке, који најчешће завршавају на простору западне Европе и

С.А.Д.

За трговину људима на међународном нивоу важи правило да прекогранична

трговина најчешће прераста у регионалну а регионална у Глобалну. Ове облике

трговине људима могу реализовати искључиво организовани међународни носиоци

криминалних активности.

5.3. Према физичким-биолошким карактеристикама жртве

Под физичким односно биолошким карактеристикама жртве подразумевају се пол,

род и животна доб. Ако се за критеријум класификације видова трговине људима узме пол

жртве, онда се може поделити на :

- трговина лицима мушког пола – мушкарцима

- трговина лицима женског пола – женама.

Ако се код наведене класификације узме у обзир и род жртве, онда се наведеним

облицима мора додати и:

- трговина децом ( мушког и женског пола)

Ако се овим класификацијама дода и критеријум животне доби, онда се у

зависности оз законског решења појединих земаља,55 све жртве могу класификовати као:

- деца ( до 14 година живота)

- млађи малолетници ( од 14 до 16. година живота)

- старији малолетници ( од 16 до 18 година живота)

- млађа пунолетна лица ( од 18 до 21 године живота)

- пунолетна лица ( преко 21 године живота).

Ова класификација је битна из разлога што у неким земљама није предвиђено

санкционисање трговине мушкарцима, у другим се санкционише искључиво трговина

децом, у трећим земљама се санкционише трговина женама док трговина децом представља

квалификовани облик. Начелна подела облика трговине људима на трговину мушкарцима,

трговину женама и трговину децом има своје оправдање јер одређени облици угрожавања

безбедности односе се искључиво на конкретну категорију жртве. Примера ради, жртве

илегалног усвојења могу бити искључиво деца, жртве педофилије могу бити само деца,

жртве проституције могу бити жене, мада има случајева да се ради и о мушкарцима и деци

(дечја проституција и порнографија). Радно могу бити експлоатисани и мишкарци и жене и

55 Пример је из Србије26

деца. Бракови се принудно склапају са жртвама женског пола-женама и девојчицама, за

принудно учешће у ратним сукобима претежно се користе мушкарци (и дечаци), а када је

реч о принуди на донацију људских органа односно делова тела правила не постоје.

Слика приказује државе које су потписнице Конвенције о правима детета и потписнице Палермо протокола

Са аспекта безбедности, жртве трговине људима подједнако могу бити и мушкарци

и жене и деца. Погрешно је за жртве сматрати искључиво жене и децу јер су и мушкарци

жртве трговине људима ради касније експлоатације тј принудног рада. постоји податак да је

чак 80% свих жртава трговине људима у Украјини чине мушкарци56.

5.4. У односу жртве према положају у коме се налази

Видови трговине људима се према томе какав је лични однос и став жртве према

положају у коме се налази, могу класификовати као :

- добровољна трговина људима – представља све оне облике са присутном

сагласношћу, тј. одобравањем жртве да буде објекат трговине, односно

експлоатације. Неке жене рационално уђу у индустрију секса и у знатној мери имају

контролу над оним што раде, ским то раде колико често и за коју новчану

надокнаду57. У пракси је тешко пронаћи ове случајеве. Има случајева у којима је

жртва пристала да буде предмет трговине, али се није сагласила око свих осталих

услова и околности под којима ће бити експлоатисана (боравак и сексуална 56 исто фуснота 34, стр 7 и 2357 Kelly,L : ''Визија, иновација и професионализам у раду полиције у вези са насиљем над женама и децом'', Council of Europe, Београд 2003, стр 100

27

експлоатација у нехигијенским условима, проституисање са по 15-20 клијената

дневно, низак ниво прихода, нередовна исхрана исл)58. Мада има и примера где су

жртве задовољне својим статусом и положајем у оквиру мреже експлоатације.59

- присилна трговина људима – подразумева одсуство добровољности, сагласности

жртве да буде предмет трговине и експлоатације. Овај вид трговине људима

подразумева употребу разних облика принуде према жртви и то као претња силом,

употреба силе, отмица, превара, обмана, злоупотреба овлашћења или тешког

положаја, примање или давање новца или користи да би се добио пристанак лица

који има контролу над другим лицем, у циљу експлоатације60.

Човек је биолошко биће које се од других бића разликује по разуму. У природи

људског бића је потреба за опстанком и развојем, за шта му је неопходна слобода.

Према међународним актима, човек својим рођењем стиче основне слободеи права

који су заштићени и чије је угрожавање санкционисано као прекршај или као

кривично дело. Људски слободу може ограничити само држава у законом

предвиђеним ситуацијама и условима који су унапред предвиђени законом. Свако

одузимање или ограничење слободе које је учињено под околностима супротно

наведеним сматра се кршењем основних људских права – права на слободу, па је

противправно и представља кривично дело.

Човек је слободан да о својој судбини сам одлучује. У теорији кривичног права

постоји мишљење да пристанак жртве да се над њом изврши радња која је елемент

кривичног дела један је од основа који искључују постојање кривичног дела61. Међутим овај

институт није предвиђен нашим позитивним правом, чак и да је тако не би утицало на

постојање кривичног дела Трговина људима. Допунским Протоколом за превенцију,

сузбијање и кажњавање трговине људима, нарочито женама и децом, који допуњује

Конвенцију УН против транснационалног организованог криминала, предвиђено је да

пристанак жртве трговине људским бићима на намерну експлоатацију предвиђену

дефиницијом у члану 3, став б, Протокола, без значаја у случајевима у којима је коришћена

било која мера наведена у истој дефиницији, а то значи да пристанак жртве нема основ за

непостојање кривичног дела.

5.5. Према видовима и облицима експлоатације жртава

58 Trafficking in Human Beings : Implications for the OSCE, str 1359 ''Овде нам је супер, најлепше место које сам очекивала. Била сам три месеца у Аустрији, али тамо није за мене. Вратила сам се опед овде. Овде је супер, милина, нико нас не дира, само смо у кући, газда је супер, он нас поштује, ми њега поштујемо, све је супер и нема проблема''. Изјава жртве добијене методом интервјуа у истраживању трговине људима у Србији. Димчевска, A; Јанковић, И: ''Трговина људима изблиза'', Беосупорт, Беогард 2003, стр 2760 исто фуснота 35, члан 3. Протокола из Палерма61 Јовановић, Љ: ''Кривично право I- општи део'', Полицијска академија, Београд, 1995, стр 151

28

Критеријум за класификацију видова и облика трговине људима у овом случају је

вид односно облик експлоатације жртава. Ова класификација нема научну оправданост али

се наводи због лакшег разумевања одређених категорија које се свакодневно помињу у

пракси субјеката безбедности. Према видовима видовима експлоатације жртава, сви видови

трговине људима могу се класификовати :

5.5.1. Сексуална експлоатација

Представља вид експлоатације жртава трговине

људима при чему се експлоатише тело, односно полни и

сексуални идентитет и интегритет жртава. Облици сексуалне

експлоатације жртава су многобројни и овај вид, поред вида

радне експлоатације, у пракси је најизраженији. Облици у

оквиру вида сексуалне експлоатације могу бити :

сексуално ропство у некомерцијалне сврхе – је сексуална експлоатација жртава

трговине људима од стране лица које их је ''купило'' ради задовољења његових

личних или сексуалних прохтева њему блискох лица. У овом случају жртва је

изложена масовном експлоатисању али нема остваривања никаквих противправних

прихода. Пример овог облика је харем. Поједини богаташи, тј шеици, купују младе,

белкиње, светле косе и очију, држе их затворене, господари су њиховог тела и

живота, бира време и жену са којом ће спавати, ако роди дете сматраће га дететом

господара. Жртва живи раскошно, добра храна, скупоцена гардероба и накит,

козметички третмани, али нема слободу кретања. Након одређеног времена

експлоатације жртва може бити пуштена на слободу и бити јој поклоњена нека

имовина62.

сексуално ропство у комерцијалне сврхе је масовна експлоатација тела (полног и

сексуалног интегритета и идентитета) жртава трговине људима., ради задовољења

сексуалних прохтева неодређеног броја ''власнику'' познатих и непознатих лица, од

којих власник стиче противправну имовинску корист. У пракси субјеката

безбедности овај вид назива ''секс индустрија''. Иако је жаргонски овај назив има

смисла јер се ради о добро организованој криминалној мрежи која обавља више

криминалних бизниса и стиче енормне зараде. Конкретни појавни облици су :

1) проституција (мушка, женска, дечја), је свакако најзаступљенији

појавни облик експлоатације жртава трговине људима. Традиционално схватање

проституције као деликта без жртве нема оправдања јер је у сваком њеном

62 Закључци изведени на основу анализе садржаја књиге : Миленковић, Б:''Исповест из харема : истинита прича једне Београђанка'', III издање, Легенда, Чачак, 2003.

29

конкретном облику повређено или угрожено неко добро или интерес63.

Проституција се мора схватити као коришћење тела човека као робе која се купује,

продаје, мења а укључује повремену проституцију, уличну проституцију, борделе-

јавне куће, војничку проституцију, порнографију, секс туризам и тржиште

невестама путем поште. Са аспекта трговине људима најзначајнија подела облика

проституције може бити :

неорганизована проституција - коју карактерише индивидуално обављање

делатности, без посебне организације, плана и посебних услова за пружање

сексуалних услуга и уз ниске накнаде. Типови проститутки су: уличне проститутке,

шоферске проститутке, радничке и сезонске проститутке и туристичке проститутке,

организована проституција – има обележја институционализоване делатности, која

зависи од земље у којој се одвија. Јавне куће су обично део неке криминалне

организације, најчешће криминалних синдиката. Такође и ''агенције за пословну

пратњу''представљају легло организоване проституције. Типови проститутки овог

облика су: класичне проститутке, хотелске проститутке, конгресне или сајамске

проститутке, девојке за пословну пратњу. Ова класификација је веома битна јер се

сексуално експлоатисање жртава трговине људима увек одвија кроз организовану

проституцију. Организована је она проституција у којој између проститутке и

клијента постоји посредник64.

С обзиром на пол жртве организована проституција може имати више облика :

- организована женска проституција је најзаступенији облик, најчешће је реч

о хетеросексуалној проституцији, где су клијенти мушког пола, ређе о хомосексуалној. Ови

облици проституције су најчешће присилни али могу бити и добровољни. Жртве су

смештене у објектима типа хотел мотел, ноћни клуб, стриптиз бар, у којима се поред

редовног менија куће може понудити и ''дружење са особама нежнијег пола''. Поред тога

што су приморане на проституцију жртве морају да обављају и друге послове, као

конобарице, стриптизете. Жртве трпе разне облике злостављања, физичког, сексуалног и

емоционалног како од газде тако и од клијената.

- организована мушка проституција је у пракси ређе заступљен облик

сексуалне експлоатације жртава трговине људима. Најчешће је реч о хомосексуалној

проституцији, где су клијенти мушког пола. Ови облици су готово увек присилни, што

подразумева употребу знатно ширег спектра силе и принуде према жртви како би јој

сломили отпор и принудили је да ради65.

63 Игњатовић, Ђ: ''Kриминологија'', ВШУП Земун 1996. године стр 236 и 23764 За уличну проституцију ''макро'' а за институционализовану у борделима ''мадам''65 На КиМ је организована мушка проституција, при чему су организатори лица шиптарске националности у сарадњи са припадницима КФОР-а, а који су главни клијенти, који нуде мушкарце који су принудно доведени, по цени као и код девојака и жена, за 50 долара на ста. Ако се ради о ''неискусном''дечаку или младићу, цена скаче на 100 долара на сат, : Косово у царсту дроге, криминала и трговине белим робљем (фељтон), ДОНЕЛИ СИДУ, 30.08.2000. године, Јавне куће пуне јенкија, 31.08.2000, Вечерње новости

30

- организована дечја проституција (педофилија) подразумева коришћење

деце у сексуалним активностима за новчану или било коју другу надокнаду. То је облик

експлоатације деце, жртава трговине људима, за потребе дечје проституције66.

2) порнографија (снимање порнографских филмова, извођење порно

представа), представља облик сексуалне експлоатације жртава трговине људима при чему

се сексуалне активности које се предузимају над жртвом бележе у аудио-визуелном облику,

који се касније репродукује, умножава и чини доступним ширем кругу људи. Продајом

материјала са порнографским садржајем може се остварити енормна зарада, као и

рекламирањем посредством интернета објеката где се могу ''купити'' услуге приказане у

записима. Порнографски записи могу се користити као средство за држање у покорности

жртава трговине људима, уценом да ће се објавити и компромитовати жртву. Али ти записи

имају и своје мане, то су материјални докази који се могу користити у кривичном поступку

против припадника организованих криминалних група.

Извођење порно представа представља облик порнографије који је краткотрајног

типа, у сценама клијент ужива само док трају, приход од њих је већи јер су јединствене, не

постоји материјални доказ о извођењу представе.

Дечја порнографија је било какво представљање, било којим средством, детета у

стварној или симулираној експлицитној сексуалној активности или било какво

представљање делова тела. Овај вид сексуалне експлоатације је најчешће заступљен у

облику производње и дистрибуције видео записа, чијој експанзији је највише допринео

Интернет.

3) ''секс туризам'', је облик сексуалне експлоатације жртава трговине

људима који представља модалитете горе наведених облика проституције али има и

разлике, ради се о псеудотуристичким путовањима, најчешће у иностранство, са циљем

активног учешћа у сексуалној експлоатацији других лица кроз проституцију и

порнографију. Најчешће се путује у земље трећег света. О могућностима пружања

сексуалних услуга најчешће се сазнаје из медија или препорука познаника или регрутера.

Цене ових услуга су далеко ниже него у земљама одакле туристи долазе, те је потражња за

овим видом туризма изузетно висока.

5.5.2. Радна експлоатација

Представља вид експлоатације жртвава трговине људима, при чему је жртва радно

експлоатисана а за рад недовољно плаћена или уопште није плаћена. Принудни рад је сваки 66 Члан 2. и 3. Факултативног протокола о продаји деце, дечјој проституцији и дечјој порнографији, уз Конвенцију о правима детета, Службени лист СРЈ-Међународни уговори број 7 од 3.06.2002. године

31

рад или услуга која се захтева од једног лица под претњом ма које казне и за које се то лице

није добровољно пријавило67. Односно, под радном експлоатацијом се подразумева кршење

стандарда који се односе на услове рада, зараду, здравствено осигурање и безбедност оних

који раде68 . Предмет експлоатације жртава је њихова радна снага. Могућности коришћења

туђе радне снаге су изузетно широке, те се овај вид експлоатације, поред вида сексуалне

експлоатације, у пракси најзаступљенији69. Овај вид експлоатације може имати више

различитих облика:

- експлоатација у пољопривредном сектору - је облик експлоатације који има

историјски дугу традицију. Своју експанзију овај облик експлоатације достиже у

робовласништву и феудализму. Данашњи облици

су исто тако сурови. Типичан пример је уочљив на

плантажама мака у земљама Евроазије, у

најсуровијим условима, на врелом сунцу, за

минималне или без икаквих прихода, жене и деца

раде у производњи наркотичких средстава који се

касније дистрибуирају по целом свету.

- експлоатација у индустријском сектору - је своју

експанзију доживела у капитализму. Принцип овог

облика експлоатације (дуго радно време, лоши

услови рада, минимална примања, лоша или

никаква социјална политика...) пренесени су и

примењују се у њиховом савременом модалитету.

Пример овог облика може се уочити у најтежим гранама индустрије, као што је рад у

железарама и топионицама, рад у рудницима подземних копова исл. Осим тога,

изражена је употреба деце у неким занатским радионицама.

- експлоатација у услужном сектору - је поред рада у домаћинству најразвијенији облик

радне експлоатације жртава трговине људима. Сектори туризма, угоститељства и

забаве због потреба за јефтином радном снагом пружају велике могућности за

злоупотребу лица која се налазе у ропском положају. Пример овог облика је рад у

67 Article 2 Covention (No 29) concering Forced Labour, Adopted od 28.06.1930 by the General Conference of the International Labour Organization at its Fourteenth session at: Human Rights – A Compilation of International Instruments I, Universal Instruments, United Nation, New York and Geneva, 199468 Предлог окриврне одлуке Комисије Европске уније о борби против трговине људским бићима број 2001/0024 од 22.01.2004. Наведено према : Марковић, И:''Трговина људима као облик организованог криминалитета'', Криминалистичке теме број 3-4, Факултет криминалистичких наука, Сарајево 2003, стр 12769 ''Од одласка мировних снага на КиМ од августа 2000. године отето је 936 људи. Од тога је 472 у разним казаматима и радним логорима широм Космета и Албаније''- изјава пуковника ВЈ Др. М.Мијалковског за Вечерње новости: ''Космет у царству дроге, криминала и трговине белим робљем-У мрежи макроа'', 26.08.2000. године

32

ресторанима, кафе баровима, салонима забаве, стриптиз баровима у својству

забављачице, плесачице, кувара, радника за одржавање хигијене. Када су жене жртве

овај облик је често комбинован са сексуалном експлоатацијом.

- експлоатација у домаћинству - је облик експлоатисања лица изражен у свим

друштвено-економским формацијама. Служба послуге на двору, у вили, или у кући

била је не само ствар престижа већ и симбол моћи и значаја положаја њиховог

госпдара у друштвеној заједници. Овај облик ни данас није заобишао жртве трговине

људима, па тако раде као бебиситерке, спремачице, кувари, батлери, баштовани,

чувари куће, физички радници. Посебно угрожена категорија жртава радно

експлоатисаних у домаћинству су деца, која раде разне кућне послове и по 18 сати

дневно. У Француској 20% деце – жртава трговине људима експлоатишу на овај

начин дипломате или службеници амбасада 70.

- комбинована радна експлоатација - представља вид експлоатације жртава трговине

људима у којима се жртва радно експлоатише у више сектора исовремено.

5.5.3. Илегално усвојење

Илегално усвојење се сматра свако оно усвојење, тј. заснивање адоптивног сродства

између одраслих особа и деце који је извршен по процедури и у поступку којим се

повређују позитивни законски прописи о усвојењу. Представља вид експлоатације

успостављен над детето. При томе није неопходно да жртва буде експлоатисана у правом

смислу речи, већ се њен положај, због начина на који је жртва у њега доведена, сматра

експлоатацијом. Овај вид експлоатације може имати два облика :

- ''неправо'' експлоатисање илегалним усвојењем детета постоји у случају када је

усвојење извршено на незаконит начин и након тога дете живи са новим родитељима

без икаквих додатних облика експлоатације

- ''право'' експлоатисање илегално усвојеног детета постоји у случајевима када је, поред

тога што је ''неправо'' дете и додатно експлоатисано другим видовима и облицима :

сексуално, радно, приморавање на вршење одређених кривичних дела.

5.5.4. Принудни брак

Јесте вид трговине људима при коме се жртва експлоатише улогом брачног друга у

браку који је склопљен принудно. Брак није закључен сагласном изјавом воље оба

супружника већ само једне стране, док је друга страна на то принуђена. Овај вид трговине

људима може имати следеће облике :

70 Ghrib, А:'' Trafficking in unaccompanied Minors in the EU, France'', IOM-IHESI(Brussels-Paris), 2002

33

- принудни брак са женом

- принудни брак са дететом

- принудни дечји брак

- принудни моногамни или полигамни брак (у зависности од броја жртава које су

експлоатисане)

Од принудног брака треба разликовати привидни ( фиктивни, лажни) брак, који се

формално склапа из обостраног интереса обе стране. Лицу се на тај начин омогућава

добијање сталног боравка или држављанство земље у којој живи супружник са којим је брак

склопљен.

5.5.5. Одузимање људских органа и делова тела

Делови тела се могу користити директно за трансплатацију, за производњу

различитих продуката који имају своју примену у медицини, за истраживачке сврхе у

лабораторији, као и тза различите тестове сигурности (креш тест).

Вид ропства чије су жртве експлоатисане на тај начин што им је узет орган из

организма или део тела. У овом случају може постојати неколико облика експлоатације :

- с обзиром на врсту људског ткива које се узима :

- узимање људских органа

- узимање делова људских тела

- с обзиром да ли постоји сагласност даваоца :

- добровољно давање људских органа

- насилно узимање људских органа или делова тела

-с обзиром да ли је лице живо или није :

- узимање органа или делова тела од живог лица

- узимање органа или делова тела од ''свеже'' умрлог лица

- узимање органа или делова тела од давно умрлог лица

5.5.6. Принудно вршење криминалних радњи

Представља вид експлоатације жртава трговине људима при чему се оне

приморавају на вршење одређених противзаконитих радњи, а са циљем стицања

противправне имовинске користи за примењивача принуде. Према степену друштвене

опасности коју са собом носи криминал чији су носиоци жртве трговине људима , могу се

издвојити следећи облици :

- принуда на вршење прекршаја

- принудни на вршење кривичних дела

34

5.5.7. Принудно учествовање у ратним сукобима

Представља вид трговине људима у оквиру којег се жртве

експлоатишу приморавањем на учешће у ратним сукобима. Овај вид

може имати два облика

- принудно директно учешће у оружаној борби

- принудно индиректно учешће у оружаној борби ( санитетска

служба, транспорт, физички радови).

Ова класификација се не сматра научном јер не представља видове и облике

трговине људима већ видове и облике експлоатације жртвама. Овде су термину који се

најчешђе срећу у медијима и који имају конкретно значење али су неправилно

формулисани. За припаднике служби безбедности који долазе у контак и са жртвама

трговине људи и са трговцима посебно и појединачно је појашњено како би на терену могли

да препознају појавне облике и правовремено поступају у циљу пресецања канала трговине

људима и процесуирања извршилаца овог кривичног дела.

6. Oблици трговине људима у Републици Србији

Према расположивим подацима, од различитих видова трговине људима на

територији Републике Србије појављују се:

- трговина женама и децом у циљу сексуалне експлоатације

- трговина децом у циљу просјачења и радне експлоатације

- трговина децом ради принудног брака

- трговина мушкарцима у циљу радне експлоатације

Према резултатима истраживања најзначајнији фактори који доприносе појави

трговине људима, а посебно женама и децом у Републици Србији су:

- географски положај Србије

- економски фактори, посебно сиромаштво и незапосленост у земљама порекла и у самој

Србији

- отварање граница Источне Европе после завршетка хладног рата, али и отварање Србије

према свету

- митови о Западу који постоје у Србији и другим источноевропским земљама

- миграције изазване ратом у региону и шире (Авганистан, Ирак)

35

- милитаризација региона и са њом повезана експанзија проституције

- маргинализованост појединих друштвених група попут Рома, деце са инвалидитетом,

деце без родитељског старања и сл.

- сексуално насиље, насиље у породици и нарушени породични односи у ширем смислу

- дезоријентисаност младих и општа несигурност изазвана транзицијом

- распрострањеност корупције и недовољно дефинисане границе између дозвољеног и

недозвољеног

- сива економија.

Криминализација трговине људима и сродних кривичних дела само је један од

предуслова успешне борбе против овог облика организованог криминалитета. За ефикасно

кривично гоњење учинилаца неопходно је обезбедити одговарајућу заштиту жртава и

сведока пре, током и након кривичног поступка. У том смислу, Законик о кривичном

поступку садржи низ одредаба које су од значаја како за заштиту оштећених-сведока, тако и

за откривање и доказивање кривичног дела трговине људима којима може да се спречи

секундарна виктимизација жртава. Тако се, на пример, посебна заштита сведоцима и

оштећенима може пружити на основу одредбе члана 109. Законика о кривичном поступку.

По овом члану суд је дужан да заштити сведока и оштећеног од увреде, претње и сваког

другог напада, односно на предлог истражног судије или председника већа, председник

суда или државни тужилац може захтевати од полиције да се предузму посебне мере

заштите сведока и оштећеног. Односно, по члану 504п. истог Законика који предвиђа

одредбе за кривична дела из области организованог криминала, државни тужилац може

одредити да се одређеном сведоку, сведоку сараднику и члановима њихове уже породице

обезбеди посебна заштита.

Од 1.1.2006. године ступа на снагу Закон о програму заштите учесника у

кривичном поступку којим се ближе уређују услови и поступак за пружање заштите и

помоћи учесницима у кривичном поступку и њима блиским лицима, који су услед давања

исказа или обавештења значајних за доказивање у кривичном поступку изложени опасности

по живот, здравље, физички интегритет, слободу или имовину. Напред наведени закон може

се применити и за жртве трговине људима. Програм заштите се спроводи ако су учесници у

кривичном поступку и блиска лица услед давања исказа или обавештења значајних за

доказивање у кривичном поступку изложена опасности по живот, здравље, физички

интегритет, слободу или имовину, а без тог исказа или обавештења било би знатно отежано

или немогуће доказивање у кривичним поступцима за кривична дела.

36

Закоником о кривичном поступку створене су законске претпоставке за проактивни

приступ у борби против трговине људима. Овакав приступ, који је већ почео да се

примењује, више се заснива на прикупљеним доказима добијеним специјалним истражним

техникама, а мање на исказу жртве.Република Србија тежи ка проактивном приступу у

сузбијању трговине људима, чиме се смањује секундарна виктимизација жртава. Применом

оваквог приступа у великој мери се може избећи могућност поновне виктимизације жртава

приликом судске процедуре и унакрсног испитивања од стране бранилаца окривљених.

У циљу заштите права и интереса жртава, Република Србија је потписала Изјаву о

обавезама на Министарском форуму Пакта стабилности одржаног у Тирани 2002.

Поптисивањем ове изјаве Министарство унутрашњих послова Републике Србије обавезало

се да ће легализовати статус и гарантовати продужетак боравка страним држављнима

жртвама трговине људима до завршетка њиховог опоравка, а у циљу обезбеђивања њиховог

сведочења против трговаца људима, и тиме ефикаснијег прекидања мреже овог вида

организованог криминала.

Имајући у виду поменуте стандарде заштите жртава трговине људима, као и

међународне обавезе наше земље, 2004 године министар унутрашњих послова Републике

Србије је донео Инструкцију о условима одобрења привременог боравка страним

држављанима жртвама трговине људима.

Према овој Инструкцији, орган унутрашњих послова, надлежан према месту

боравка жртава, може одобрити приврмени боравак из хуманитарних разлога страним

држављанима за које Служба за координацију заштите жртава трговине људима процени да

им треба пружити заштиту и третман као жртвама трговине људима.

Жртви трговине људима може се одобрити привремени боравак из хуманитарних

разлога у трајању од:

- 3 месеца, у циљу пружања заштите и помоћи у опоравку и повратку у земљу порекла или

претходног пребивалишта;

- 6 месеци уколико сарађује са органима власти у откривању кривичних дела и

извршилаца;

- једне године уколико активно учествује у судском поступку као сведок или оштећени,

као и у случају када то захтевају разлози њене личне безбедности.

Уколико је жртва трговине људима ушла у земљу на недозвољен начин или борави

на незаконит начин, надлежни орган је дужан пре покретања поступка да утврди чињенице

и околности које искључују или умањују кривичну или прекршајну одговорност жртава

трговине људима (утврђивање елемената силе, претње и принуде, односно крајње нужде

или нужне одбране).

37

7. Национални механизам за борбу против трговине људима

7.1. Савет за борбу против трговине људима71, Одлуком Владе Републике Србије из

октобра 2004. године образован је као стручно саветодавно тело владе Савет за борбу

против тргoвине људима кога чине:

1. Министар надлежан за унутрашње послове

2. Министар надлежан за послове просвете и спорта

3. Министар надлежан за послове финансија

4. Министар надлежан за послове рада, запошљавања и социјалне политике

5. Министар надлежан за послове здравља

6. Министар надлежан за послове правде

Саветом координира министар надлежан за унутрашње послове, а стручне и

административно техничке послове за потребе Савета обавља министарство надлежно за

унутрашње послове. Решењем Владе Републике Србије72 именовани су председник и

чланови Савета за борбу против трговине људима.

Улога Савета : Савет разматра и предлаже Влади Републике Србије на усвајање стратешке

и свеопште циљеве у борби против трговине људима ради дефинисања националне

политике борбе против трговине људима и заштите жртава. Савет спроводи Стратегију

борбе против трговине људима Републике Србије кроз координацију националних и

регионалних активности. Савет разматра извештаје релевантних међународних тела,

заузима ставове и предлаже мере за спровођење препорука за борбу против трговине

људима, датих од стране међународних тела. Ради реализације стратешких циљева

усвојених од стране владе савет заузима ставове и налаже мере за њихово спровођење

Националном координатору за борбу против трговине људима.

71 види прилог 172 Решењем 24 број 119-1397/2005 од 10. марта 2005. године

38

7.2. Национални координатор за борбу против трговине људима : Одлуком

Министарства унутрашњих послова из децембра 2001. године именован је Национални

координатор Републике Србије за борбу против тргoвине људима Улога Националног

координатора је да омогући координацију и реализацију свих активности везаних за борбу

против трговине људима на територији Републике Србије. Национални координатор кроз

локалну, регионалну и међународну сарадњу свих актера (владиних и невладиних

организација) активних на пољу борбе против трговине људима, омогућава реализацију

свеобухватног националног одговора на проблем трговине људима.

7.3. Републички тим за борбу против тргoвине људима је формиран од стране

Националног координатора у априлу 2002. чиме је омогућена ефикаснија сарадња између

државних органа, невладиног сектора и међународних организација активних на пољу

борбе против трговине људима. Републички тим није формиран као званично државно тело,

већ представља форум за редовне састанке наведених актера. Чланови Републичког тима су

представници:

a) владиних институција: - Министарство спољних послова Србије

- Министарство за људска и мањинска права Србије

- Министарство унутрашњих послова;

- Министарство правде;

- Министарство рада, запошљавања и социјалне политике;

- Министарство просвете и спорта;

- Министарство финансија;

- Врховни суд Републике Србије;

- Републичко јавно тужилаштво;

- Савет за права детета

б) невладиних организација: - НВО "Саветовалиште против насиља у породици ";

- НВО "Атина"

- НВО "Виктимолошко друштво Србије";

- НВО "Beosupport";

- Центар за права детета;

- НВО "Анти трафикинг центар";

- Save the Children - београдски огранак;

ц) међународних организација: - ОЕБС Мисија у Србији ;

- ИОM;

- УНИЦЕФ.

39

Пријем у чланство Републичког тима је отвореног типа. Било која државна

институција или невладина организација, која својим активностима може допринети борби

против трговине људима у Србији, а у складу са стратешким циљевима, може Националном

координатору послати захтев за пријем у чланство. О овом захтеву ће се расправљати на

следећем састанку Републичког тима. Избор у чланство ће се вршити већином гласова.

Међународне организације које својим активностима могу допринети борби против

трговине људима у Србији, а у складу са стратешким циљевима, могу добити статус

посматрача под истим условима.Републички тим се састаје два пута годишње. По потреби

Републички тим се може састати и чешће.

Приказ земаља које имају акциони план за борбу против трговине људима, Innocenti Research Centre, UNICEF, 2008

Улога Републичког тима је да на оперативном нивоу проналази мере, начине и

средства за реализацију стратешких циљева усвојених од стране Владе Републике Србије, а

преложене од стране Савета. Републички тим креира и реализује активности против

трговине људима у Србији у складу са међународним стандардима, обавезама и

одговорностима на које се земља обавезала.

Делокруг рада Републичког тима је дефинисан у складу са Смерницама за

национални план акције радне групе за трговину људима Пакта стабилности. У складу са

тим, Републички тим покрива следеће области борбе против трговине људима:

превенција и едукација,

помоћ, заштита и реинтеграција жртава, и

кривично гоњење учинилаца.

Да би се омогућио ефикаснији рад Републичког тима у наведеним областима, тим је

подељен на четири радне групе специјализоване за рад на специфичним проблемима. Свака 40

од ових радних група има по једног члана који је постављен као координатор групе. Важно

је напоменути да домаће невладине организације координирају радом двеју радних група.

Ово је јасан знак активног учешћа невладиног сектора у државном механизму за креирање

политике борбе против трговине људима и признање рада невладиног сектора од стране

државе и њихово прихватање као једнаког партнера у овој борби. Задатак координатора

радних група је да осигурају ефикасан рад у сфери експертизе одређене радне групе.

Радне групе су:

- Радна група за превенцију и едукацију - координатор групе НВО АСТРА;

- Радна група за помоћ, заштиту и реинтеграцију жртава - координатор групе Министарство

рада, запошљавања и социјалне политике;

- Радна група за спровођење закона - координатор групе Министарство правде;

- Радна група за борбу против трговине децом - координатор групе НВО Beosupport.

Улога радних група је да:

1. утврде проблеме и недостатке, како у постојећем законодавству тако и у

начинима рада, односно пружању услуга жртвама трговине људима;

2. предложе заједничке или појединачне активности у циљу решавања ових

проблема-недостатака или побољшања постојећих механизама превенције,

заштите жртава и кривичног гоњења учинилаца;

3. идентификују приоритете рада радне групе и краткорочне и дугорочне

циљеве у оквиру радне групе;

4. осигурају спровођење планираних активности у својим областима у складу

са постављеним стратешким циљевима.

7.4. Саветодавно тело за борбу против трговине људима је формирано од стране

Националног координатора у фебруару 2004. године и оно укључује:

- националног координатора и његове сараднике,

- координаторе свих радних група, и

- представнике Мисије ОЕБС-а, ИOM-a и УНИЦЕФ-a.

Улога Саветодавног тела је да помаже и подржава напоре Националног

координатора у координацији и реализацији мера и активности у борби против трговине

људима. У ту сврху се Саветодавно тело преко координатора радних група повезује са

осталим члановима Републичког тима у циљу омогућавања брже комуникације и редовног

протока информација међу актерима.

Задаци Саветодавног тела су :

a) иницирање специфичних мера и активности за борбу против трговине људима

у складу са стратешким циљевима;

41

b) ауторизација програма и сазивање састанака са донаторима у циљу

координисања средстава и избегавања дуплирања и/или преклапања

пројеката;

c) припремање годишњих извештаја о раду Републичког тима;

d) креирање минимумa стандарда за програме превенције, помоћи, заштите и

реинтеграције жртава;

e) oмогућавање протока информација између Националног координатора и

радних група и у складу са тим препознавање могућих преклапања и

недостатака на време;

f) ревидирање Плана активности на годишњем нивоу и анализа постигнутих

стратешких циљева на двогодишњем нивоу;

g) слање предлога за измене или допуне постављених стратешких циљева

Савету ради разматрања и предлагања Влади, а на основу претходне анализе

резултата рада Републичког тима и карактеристика трговине људима у земљи;

h) израда и усвајање Правилника о раду.

Саветодавно тело се састаје сваке последње недеље у месецу на предлог

Националног координатора. По потреби Саветодавно тело се може састати и чешће, као и

на предлог чланова Саветодавног тела. Оперативни ниво се састоји од снага спровођења

закона и механизама за заштиту људских права.

Снаге за спровођења закона су организоване у оквиру МУП-а Р.Србије:

a) Управа криминалистичке полиције (УКП) у чијем саставу је Служба за борбу против

организованог криминала (СБПОК) у којој је формиран Одсек за сузбијање трговине

људима - која је надлежна да истражи случајеве трговине људима који укључују

елементе организованог криминала. СБПОК има надлежност на целој територији

Р.Србије. У саставу Управе криминалистичке полиције је и Одељење за међународну

полицијску сарадњу и НЦБ Интерпола преко кога се размењују подаци о случајевима

трговине људима ради спровођења истрага и предузимања других мера и радњи из

надлежности криминалистичке полиције.

b) Управа граничне полиције (УГП) – има надлежност у обезбеђењу државне границе,

контроли прелажења државне границе а од октобра 2004. године формиран је Одсек за

сузбијање илегалних мигација и трговине људима. Такође, новом организацијом у

Станицама граничне полиције и Регионалним центрима обављаће се и послови

сузбијања прекограничног криминала, илегалних миграција и трговине људима. На

локалном нивоу у Полицијским управама у постојећим јединицама које раде по

пограничним пословима и пословима странаца додати су и задаци на сузбијању

42

илегалних миграција и трговине људима. Послове обавља у блиској сарадњи са Управом

криминалистичке полиције и другим организационим јединицама МУП-а Р.Србије.

Важно је напоменути да је Гранична полиција у 2005. години почела са постепеним

преузимањем обезбеђивања државне границе од војске чиме се омогућује

свеобухватност рада на спречавању илегалних миграција и трговине људима у Србији;

c) Специјални полицијски тимови за борбу против трговне људима у Полицијским

управама и Полицијским станицама на територији Р.Србије. У саставу ових тимова су

представници свих оперативних линија рада (криминалистичка полиција, полиција

јавног реда и мира, саобраћајна полиција и полиција за странце). Ови тимови имају

локалну надлежност и ангажују се према потребама.

8. Помоћ, заштита и реинтеграција жртава трговине људима

Служба за координацију заштите жртава трговине људима је државна институција и

представља координациони центар у процесу пружања и организовања свих видова помоћи

жртвама. Истовремено служи и као сервис за пружање информација о доступним

медицинским, психо-социјалним и правним услугама од значаја за помоћ жртвама у земљи

и иностранству. Кључни задатак Службе је прва процена потреба (потенцијалних) жртава

трговине људима у Србији и даља организација и координација пружања одговарајуће

помоћи за њих, што између осталог укључује:

1. упућивање у склоништа за жртве трговине људима или проналажење

одговарајућег смештаја за њих;

2. прибављање потребне документације у вези са правним статусом жртве

(регулисање боравишног статуса и личних докумената);

3. изналажење потребног модела помоћи жртвама, укључујући програме

реинтеграције;

4. обавештавање жртава о њиховим правима, статусу и могућностима опоравка у

земљи;

5. припрему повратка у земљу порекла;

6. праћење процеса реинтеграције жртава трговине људима у земљи.

Служба у свом раду свакодневно сарађује са специјализованим невладиним

организацијама, полицијом, правосудним органима, професионалцима из области социјалне

заштите, и другим професионалцима и организацијама које се брину о жртвама трговине

људима.Особље Службе је доступно 24 часа сваког дана у недељи, укључујући празнике.

43

9. Профил трговца људским бићима

На самом почетку важно је напоменути да кривично дело трговине људима врше

лица оба пола, различите старости и порекла, у оквиру мањих или већих организационих

структура, због чега је јако тешко прецизно креирати профил трговца људима савременог

доба и на такав профил се ослонити. Трговци људима делују на различитим ноивоима, од

појединаца, преко мањих криминалних група које функционишу путем неформалних

контаката до крајње комплексних, међународних, организованих криминалних група.

Имајући у виду да овај криминала спада у облик криминалних активности које са собом

носе велики профит а мали степен ризика, посебно када је реч о трговини људима ради

сексуалне експлоатације, све је уочљивији аспект преузимања и контроле ове криминалне

делатности од стране организованих криминалних група.

9.1. Профил трговци људима у организованим групама

Категоризација трговаца људима може се извршити у три основна облика :

1) мале неформалне групе – ове групе чини обично неколико појединаца,

припадника исте породице или исте етничке заједнице који живе у

иностранству. Тргује се малим бројем жртава по потреби. Трговци често

користе контакте у оквиру породице или заједнице у домовини који ће

регрутовати женска лица за рад у борделима или за бављење проституцијом

или лица оба пола за експлоатисање радне снаге. Овакве групе користе се

повремено у пограничном региону између земље порекла и земље одредишта.

2) велике, организоване криминалне групе – на нивоу организованог криминала

трговци оперишу у структурално уређеним групама и врло често у оквиру

исте групе постоје подгрупе које се баве искључиво регрутовањем,

прибављањем исправа, транспортом или експлоатацијом. Припадници ових

група су углавном хладнокрвни професионалци који користе читав низ

окрутних механизама контроле како би обезбедили дисциплину жртве. Жртве

се сматрају робом са којом се тргује, врло слично традиционалном ропском

односу.

3) криминалне мреже које се баве дистрибуцијом - криминалне мреже регрутују

или врше транспорт девојака из одређене земље и продају их борделима у

другој земљи. Припадници ових група називају се ''трговцима'' или

''дистрибутерима'', који своју робу продају локалним препродавцима који

управљају локалном ''инфраструктуром''везаном за проституцију. Жртве могу

бити препродаване више пута различитим купцима.

44

Иако ова три облика постоје и функционишу упоредо, најновији трендови везани за

дешавања у Југоисточној Европи показују да овај вид криминала све више врше високо

професионалне и добро организоване криминалне групе оперативне на читавом простору

Европе. Веома често те исте криминалне групе истовремено воде и боределе. Јако је битно и

да те групе нераде изоловано једна од друге, успостављају се контакти и са групама које се

баве и другим видовима организованог криминала као што су трговина дрогом и

кријумчарење људи и оружја. Ови контакти могу бити константни под строго

установљеним правилима и уз поштовање структуре или повремено када се процени да је

заједничко извршење одређеног кривичног дела свима донети корист.

9.2. Профил појединца који се бави трговином људима

Реч је о општим карактеристикама, па треба имати у виду да за сваки детаљ који се

н аводи постоје бројна одступања. Генерално гледано трговином људима у региону се баве

и контролишу га мушка лица старости од 20 до 50 година, иако је све већа улога жена у

фази регрутовања и експлоатације, уз све више младића који раде као оперативци нижег

ранга, обављајући задатке чувара, обезбеђења у јавним кућама или као испомоћ.

Трговци људима мушког пола баве се регрутовањем, транспортом или обављају

функцију менаџера у фази експлоатације, као и употреба принудних мера ради

дисциплиновања жртве.

Интересантан је податак да је глобално гледано идентификован и под истрагом био

велики број жена које су се овим видом криминала бавиле као високо рангирани чланови

организованих криминалних група, док је на нашем простору та функција резервисана

искључиво за мушкарце. Жене обично врше регрутовање жртве.

Пошто је профит од овог облика криминала сличан профиту од трговине дрогом, а

предвиђене казне за ова два кривична дела немогу се поредити, све више организованих

криминалних група се преорјентишу на ову област ''трговине''

10. ''Modus operandi''

У општем смислу modus operendi укључује жртве које се транспортују са једне

локације на другу ради експлоатације, а ради профита који стичу чланови организованих

криминалних група. У ове сврхе користе се различите методе :

45

а) фаза регрутовања : Лица која се баве трговином људима морају их натерати или

убедити да напусте своје окружење и крену са њима. Ово се може постићи на више начина.

Један број жртава једноставно отму насилним путем, жртве натерају да конзумирају

наркотике. Друге жртве полазе добровољно пошто су предходно постигле договор са лицем

из криминалне групе задуженим за

регрутовање, а који у контакт са жртвом

ступа путем огласа у новинама или преко

агенција. Жртве верују да ће им у земљи

одредишта заиста бити понуђени регуларни

послови или знају чиме ће се бавити али су

им понуђени одлични услови, велике своте

новца и вискок ниво личне слободе. Многе

жртве пристају на договор да ће накнадно вратити новац уложен од стране трговаца на име

докумената, путних трошкова. На тај начин постају ''дужници-робови'', пошто никада не

зараде довољно новца а дуг стално расте јер настају и нови трошкови као што су

рекламирање, изнајмљивање просторија итд.

б) фаза транспорта : Руте и начин транспорта зависе од географског положаја. Жртве се

кријумчаре авионима, бродовима, железницом, трајектима, аутомобилом, пешке. Некада се

путује директно из земље порекла у земљу одредишта а некада се прелази кроз друге земље

у транзиту. Граница се прелази јавни или илегално. Трговци људима често прибављају

лажне исправе за жртву и прате их на путу до одредишта из безбедносних разлога.

У региону постоји велики број рута :

- са источног Балкана преко Србије у

Албанију а затим кроз Словенију ка

Европи

- из земаља Централне Европе кроз

Хрватску, Словенију и Аустрију

-са блиског и далеког Истока и бивших

СССР република преко Украјине, Чешке,

Словачке или Мађарске у ЕУ

- из Турске, Бугарске, или Румуније, Србије за

Албанију а затим преко Јадранског мора у Италију

ц) фаза експлоатације – начин сексуалног експлоатисања зависи од услова на локалном

тржишту секса и од степена полицијског надзора. Жртве ће бити ангажоване за бављење

проституцијом или на улици или у јавним кућама, еротским и денс клубовима, баровима,

агенцијама за пословну пратњу, у саунама или салонима за масажу или приватним

Руте кретања трговаца људима преко Р.Србије

46

адресама. Од жртви се тражи да раде прековремено и да клијентима пруже све врсте услуга

које од њих захтевају. Како би се жртве повиновале свим наређењима и да не би одбијале

послушност користе се различити механизми.

Остали облици експлоатације су мање уочљиви и теже их је препознати. Код

експлоатације радне снаге користе се сличне методе у смислу одузимања личних исправа и

претњи које се упућују жртви и њеним најближима.

Кривична одговорност трговаца људима је недвосмислена, а постоји и супротно

мишљење чак и код полицајаца, да ако је жртва знала у шта се упушта, на неки начин и сама

допринела сопственој експлоатацији. И међу жртвама постоје оне које тврде да су након

што су биле предмет трговине зарађивале више новца него пре тога. Поента није у томе,

овакве изјаве жртви односе се на чињеницу да пет или десет процената од зараде у земљи

одредишта, колико су ''зарађивале'' износи више новца него што су зарађивале пре него што

су постале жртве трговине. Поента овок вида експлоатације је у : физичком и психичком

злостављању од самог почетка, одузимању путних и личних исправа, држање у притвору и

под константним надзором без могућности ступања у социјалне контакте, сталне промене

локација и особа како би се жртва спречила у остваривању било какве врсте односа са

другим жртвама или у откривању појединости о акцијама и делатности криминалне групе,

усађивање страха од полиције и обраћања за помоћ полицији.

Чињеница да је жртва унапред знала да ће се бавити проституцијом или неком

другом илегалном активношћу ни на који начин не умањује тежину кривичног дела које је

починио трговац људским бићима, нити је олакшавајућа околност то што је жртва

прихватила да у њему учествује. Њено прихватање више указује на њено сиромаштво,

немање алтернативе и околности у којима је живела, као и њену наивност.

11. Поступање полиције и доказивање

кривичних дела

Приликом расветљавања кривичног дела Трговине људима полиција се сусреће са

бројним проблемима и потешкоћама које су узрок сложености овог кривичног дела и

организованости при извршењу. Ово кривично дело има елменат иностраности, па управо и

тешкоће у његовом расветљавању јављају се због тога што се, уз врло висок ниво

организованости и развијених мрежа извршиоца и саизвршиоца, радње извршавају на

територијама више држава.Праћена тим потешкоћама полиција изналази методе да се

учиниоц овог кривичног дела открије и да се омогући доступним судским органима, затим

47

да се прекине организована мрежа извршиоца и да се, што је најважније, жртва трговине

индентификује, да јој се пружи помоћ и заштита.

11.1. Прикупљање обавештењаПрема Законику о кривичном поступку у члану 226. став 1. овлашћена службена

лица органа унутрашњих послова могу позивати грађане ради прикупљање обавештења.

Оперативне податке је могуће прикупити из различитих врста извора као што су: жртве

трговине, униформисана полиција и остала овлашћена службена лица полиције, надзирањем

огласа, сексуални радници, јавност, информатори, нациооналне и интернационалне базе

података, мултиагенцијски партнери 73, ИГО-НГО сектор74, превозници, отворени извори.

Овлашћена службена лица полиције морају знати који тип оперативног податка

морају прикупити, како се они могу набавити и који се оперативни подаци морају снимити.

Прикупљају се следећи оперативни подаци везани за:

-методе регрутације

-оглашавање

-фалсфиковану и лажну документсцију

-путне исправе

-руте и средства путовања

-средства комуникације

-средства експлоатације

-финансијски оперативни податак

Они се могу прибавити на следеће начине:

-употребом очију, ушију и пажњом

-испитивањем

-развијањем мреже контаката

-надзирањем важних простора и оглашавања

-краткорочним надгледањем важних локација

Морају се прикупити следећи оперативни подаци који су везани за :

- облике експлоатације

- објекте у којима се врши експлоатација

- лица укључених у ланац трговине људима

- средстава комуникације

73 Постоји низ служби и организација које могу помоћи полицији у употреби мера против трговине људима.То су мулти-агенцијски партнери из полиције, служби вођења кривичног поступка, међуминистарских одељења и међународних и невладиних организација и сви они имају кључне улоге у остваривањунајбољих интереса жртава.74 Једна од важних функција ИГО-НГО сектора је помагање жртвама трговине људима.Овај сектор саставља, на основу ''Упута за споразума о сарадњи између агенција криминалистичког истраживања (Ministry of Interior/Police и специјалне саветодавне агенције(за заштиту жртава и помоћ- ИО или НГО))'' елаборираним од Пакта за стабилност за југоисточну Европу, Радну групу за трговање људима.

48

- рута и средстава транспорта

- финансијских података

- модуса операнди

11.2. Извори оперативних података

Најпоузданији извор оперативних података је исказ жртве трговине, али у већини

случајева жртва не жели да сарађује са полицијом, па према томе полиција мора развити и

друге методе за прикупљање и оперативних података и обезбеђење доказа из других извора.

11.2.1. Међувладине и невладине организације

Сарадња са међувладиним-невладиним сектором је од изузетне важности јер он

може доћи до важних података од стране жртве приликом пружања разне врсте помоћи, као

што је:

-обезбеђење смештаја у склоништима и испуњавање основних потреба

-саопштење поступака на матерњем језику жртве

-правни савет и подршка, тј. објашњавање права и обавеза испитивања као сведока на суду,

могућност у односу на визе, подношења захтев за азил, радну дозволу, социјално осигурање

-третман трауме, психотерапију, планирање живота

-сигуран повратак у домовину.

11.2.2. Униформисана полиција

Један од важних извора оперативних података је униформисана полиција која по

својој територијалној надлежности мора да познаје проблеме важне за службу па и проблем

ове врсте. Али један од проблема, што се тиче горе наведеног, јесте тај да полиција на

многим местима није била у кораку са развојем локалне секс трговине. Тако да треба

захтевати од униформисане полиције да развију професионалне и етичке односе са женама

које раде у проституцији, јер на тај начин могу доћи до веома важних оперативних

података. Они, једноставном употребом својих очију, ушију, пажњом и мрежом контаката

за време њихове позорничке и патролне делатности, могу битно допринети напорима

против трговине људима.

Униформисана полиција треба да:

-буде обавештена о проблемима трговине људима

-буде упућена како препознати потенцијалну жртву и учиниоца када их виде или када уоче

неке сумњиве радње везане за овај проблем

-прошире своје активности, у обављају своје позорничке и патролне

делатности,прикупљања оперативних података везаних за овај проблем

49

-знају како снимити, проценити и пренети оперативни податак својим колегама

-како поступити са жртвом трговине,ако он први ступи у контакт са њом, имајући на уму

њен статус и психо-физичко стање

11.2.3. Надзирање огласа

Надзирањем огласа који су важан извор обавештења може се доћи до врло значајних

података. Већи број случајева бележи да је жртва врбована након јављања поводом огласа,

који су објављвани у средствима јавног информисања(штампа, ТВ, радио),а нарочито у

штампи, јер су тако формулисани да је тешко закључити, без предходне праксе и искуста, да

се ради о огласима, односно позиву да се потенцијалне жртве јаве. Огласи су формулисани

на тај начин тако дапредстављају понуду такозваних агенција за пословну пратњу. У

огласима се нуде послови у иностранству, добра зарада, да су на располагању разне врсте

послова, као што су:разни физички послови, висока стручна занимања, конкретно за случај

трговине људима-конобарица, бебиситерка, кућна помоћница, па чак и играчице у

ексклузивним локалима. У последње време им се нуди брак са бизнисменима који ће им

наводно омогућити лагодан живот.

Жртве без обзира да ли се ради о секс трафикингу или другом облику трговине

људима, након јављања на те огласе и успостављња контакта са трговцима, добијају

''папире'' за прелазак границе. Након преласка, а понекад и у земљи порекла, долазе у руке

посредника и ту им се у већини случајева губи сваки траг. Код трговихе женама жртве се

најчешће јављају због економских разлога, због лакшег живота и незапослености у својим

земљамља, а то су најчешће Украјина, Молдавија, Ррумунија, Русија, ређе Бугарска,

Белорусија, тражећи обезбеђење своје егзистенције. Друга категорија жртава је мање

заступљена, али није без значаја, а ради се о професионалним проституткама које знају

разлог свог доласка и знају да ће се бавити проституцијом. И постоји трећа категорија, која

се однедавно појављује, а то су девојке које су киднаповане.

11.2.4. Надзирање објеката

Прикупљање оперативних података, надзирући хотеле, мотеле, барове, ноћне

клубове, хостес барове за које постоји информација да су у њима скривене девојке које се

експлоатишу је отежано. Проблем се јавља у прикупљању доказа, односноу затицању

девојака у експлоатацији, с обзиром на то да су оне ту против своје вољеи да су ти локали у

којима се оне налазе, опасани зидинама, камерама и посебним уређајима како би се

спречило њихово бекство из локала. Док овлашћена службена лица полиције уђу у локал

легално, представљајући се као радници полиције власници би их већ склонили по

50

бункерима и склоништима која су конструисана на специфичне начине у тим локалима који

имају по два, три па и више спратова.

Слике приказују унутрашњост објекта у коме су боравиле

жртве трговине људима са тајним пролазима и излазима

Зато овлашћена службена лица полиције користе разне методе и начина долажења до

девојака. Представљају се као гости и тако затичу на делу и наводне играчице и корисике

услуга. Међутим власици тих локала развили су системе супротстављања том начину

откривања, користили су своје информаторе који су им јављали када полиција креће у

акцију, куповали веома скупа средства, камере, сензоре који сигнализирају долазак

полиције, тако да имају довољно времена да девојке сакрију. Док полиција дође девојке су

већ склоњене у изграђеним бункерима иза зидова, у крововима огромних вишеспратних

кућа.

Пример једног таквог случаја, где су радници “Тима за борбу против трговине

људима ПУ Београд”, једну такву кућу више пута проверавали, знајући да се ради о

власнику до кога је тешко доћи и о девојкама које се експлоатишу, све док нису у једној

муњевитој акцији стигли тачно у тренутку када је власник склањао мердевине, јер је имао

бункер на крову у коме се сакривао са девојкама.

11.2.5. Јавност

Извор информација може бити и јавност, поговарање и гласине у јавности. Сваку

информацију, пријаву (анонимну или псеудонимну) треба проверити до детаља, без обзира

да ли она била лажна или истинита. Грађани могу на разне начине сазнати да се у

одређеном локалу, објекту налазе играчице стриптизете које пружају сексуалне услуге.

Такву информацију треба одмах проверити, јер је могуће да се ради о девојкама које су

управо жртве трговине. Сексуалне услуге, саме или уз масажу, се нуде и у јавним кућама

или другим сличним објектима, типа приватних станова у којима се тај посао ради

илегално. У таквим типовима објеката се поред професионалних проститутки, које свој

посао раде вољно, могу уз планиране оперативне акције, наћи и девојке које то раде против

51

своје воље, уз силу и претњу, односно жртве трговине. Али до њих је тешко доћи као што је

објашњено у предходном излагању. Грађани до таквих информација могу доћи било

поговарањем, односно неки грађани не врше пријављивање те врсте делатности органима

унутрашњих послова, већ своја сазнања поверавају другим лицима, било непосредним

увидом. Информације, поговарањем, преносећи се са лица на лице и ако су имале реалну

основу, губе своју истинитост и реалност. Упркос свему томе, све те иннформације без

предходне провере, не би се смеле сматрати нереалним и неистинитим.

Као што је речено информације могу допрети и од грађана који су се непосредно

уверили да се у одређеним објектима налазе играчице са сексуалним услугама, односно од

клијената, корисника услуга, али се као извор података могу појавити и лица која су

информацију добила ''из прве руке'', односно корисника услуга. Корисници за такве услуге

сазнају путем огласа, преко агенција за пословну пратњу, преко пријатеља који су већ

искусили такве услуге, или једноставно на путевима су се налазили саобраћајни знакови,

који представљају путоказе према хотелима, мотелима, баровима и ноћним клубовима, који

су разумљиви чак и странцима. Али ови случајеви добијања информација су ретки, јер

клијент, односно корисник услуга, није заинтересован да уочи да ли се ради о девојци која

свој посао ради вољно или је присиљена на то. Клијенту је важније да му је услуга добро

пружена, да своје задовољство, које је платио, испуни. А, постоје и такви објекти у којима

се услуге пружају само посебни провереним гостима, који ће за квалитетне услуге држати

то у тајности. На то указују и изјаве које су узете од појединих клијената: ''Нема сумње да су

расположене, насмејане и лепе. Ко би, у осталом, за сопствени новац још и размишљао о

томе шта би се тим девојкама могло догодити да случајно покажу да нису баш

расположене. Ко би се од посетилаца запитао, где ли су када их изненада нестане?'' ; ''Синоћ

сам био са једним пријатељем до једне јавне куће где раде странкиње. Тако смо се лепо

провели да ћу од сада стално да идем. То је један велики хотел, пансион и ту има 15-20

девојака, Молдавке, Румунке, Украјинке, Бугарке, а мислим да има и наших. Лепо, лепо...То

је нешто што би требало сваки мушкарац да користи. То на неки начин дође конкретније и

јефтиније него да негде изведете девојку на пиће по овим нашим ценама домаћим.

Загарантовано је оно за шта сте дошли.''75

11.2.6. Информатори

75 Домаће законодавство не инкриминише куповину услуга које пружају жртве трговине људима, што није у складу са Препоруком Парламентарне скупштине Савета Европе број 1545 из 2002. године, о кампањи против трговине женама која инсистира на кажњавању купца који је свестан да купује сексуалне услуге од жена која је жртва трговине људским бићима

52

Ради што лакшег сузбијања појавних облика трговине људима, треба разградити

што већу мрежу информатора и сарадника. Информације које су добијене из таквих извора

су у већини случајева поуздане. За информацију добијену од стране сарадника, треба

платити, али због наше тешке економске ситуације то је теже учинити, па због тога, много

већи број информација се добија од информатора.

Мрежу информатора треба уградити међу лицима која по било ком основу имају

везе или могу уочити радње везане за овај проблем. То су лица која на основу свог

занимања или делатности могу уочити појавне облике трговине људима.Та лица могу бити:

-радници у локалима за које постоји сумња да се у њима врши експлоатација жртава

трговине, конкретно секс трафикинга. То су првенствено конобари, шанкери, домаћице,

радници обезбеђења, чистачице, али те врсте информатора је тешко издвојити, јер власници

таквих локала, управо бирају проверена лица која ће радити такве послове.У већини

случајева ти радници су упознати са криминалном делатношћу власника, па су и они често

повезани у ланац трговине. Али, ипак треба напорим оперативим радом уочити таква лица,

јер информација потекла од њих има вема велику вредност, а и међу таквим лицима је

могуће наћи пресумптивне сведоке.

-проферсионалне проститутке - таква лица свој посао обављају вољно, проституција

је њихов избор, на то их нико није приморао, слободно шетају улицом, имају документа,

држављанке су ове земље, могу да бирају када ће, где и колико радити. Занимање им је

такво да могу придобити велики број важних информација. Радећи на улици долазе у контак

са великим броје различитих категорија људи. Што је много важније, боравећи на својим

радним местима, као што је код нас на пример, ''Плави мост'', ступају у контакт са другим

проституткама које такоће могу доћи до информација. До информација такође могу доћи од

клијената којима пружају услуге. ''Плави мост'' је место малолетничке проституције са кога

се жртве секс трафикинга најлакше регрутују и врбују. Па према томе проститутке могу

уочити или на други начин сазнати да се јављају разни облици врбовања жртава. Чак и оне

могу непосредно бити врбоване од стране трговаца. Такве врсте информатора треба поучити

како препознати могуће начине врбовања.

Ове категорије лица могу уочити, с обзиром на локацију свог занимања, улица, и

друге облике трговине људима, као што је експлоатацију у виду просјачења.

-лица чије је занимање такво да им је радно место на улици. То могу бити чистачи

ципела, чистачи улица, просјаци, улични препродавци, радници на бензиским пумпама,

радници у трафикама, на пијачним тезгама, скитнице.Ова лица могу, као што је предходно

објашњено за професионалне проститутке, уочити појавне облике трговине људима, као

што је секс трафикинг и оног облика чији је циљ искоришћавање жртве за просјачење. Што

се тиче просјачења, ова лица могу уочити начин доласка просјака на место на коме просе,

53

начин одласка, да ли неко долази по њих, на који начин долази, којим превозним средством,

изглед тог средства, регистарски број, боју тип, марку, изглед тог лица, да ли има елемената

силе и претње, да ли их неко обилази током рада...

-станодавци - ова лица могу доћи до информација када им трговци узимају станове

или собе за смештај жртава приликом транспорта чак и приликом експлоатације. Приликом

транспорта жртве су смештене у изнајмљеним становима и собама, привремено, пар дана,

док их други организатори не преузму или док организатори не наплате свој део. Жртве су,

у тим случајевима, под надзором или су закључане у тим просторијама, тако да им је

могућност бекстава или било каквог контакта са околином, искључено. Станодавци су или

упућени у то па ће услед непријављивања кривично одговарати за кривично дело трговине

људима, односно за радњу сакривања или држања другог лица, или не знају за такву

делатност.

-радници у здраственим установама - могу давати инфомације за појавни облик

кривичног дела трговином људима који се врши у циљу одузимања људских органа ради

пресађивања. У случају да су се жртве јавиле ради пружања медицинске помоћи, ова лица

могу бити и пријавиоци.

-таксисти - у већини случајева улазе у ланац трговине. Плаћени задовољавајућом

сумом новца, превозе жртве из града у град, али углавном на кратким релацијама, где се

транспорт наставља на исти или сличан начин. Упознати су да се ради о жртвама трговине и

на све могуће начине покушавају да остану неоткривени. Прихватају жртве са једног

саобраћајног средства (аутобус,камион,воз,авион,приватни аутомобил ) и транспортују их

до другог превозног средства или до објекта у ком ће бити експлоатисани.

11.2.7. Базе података

Успешном расветљавању кривичног дела тргоивне људима користе се евиденције из

националних и интернационалних база података. Евиденције се нарочито користе као извор

података о чињеницама значајним за припрему, планирање и реализацију различитих

криминалистичких мера и радњи како превентивног тако и репресивног карактера. Ове

евиденције, поред осталих могућности коришћења, представљају веома веома значајно

средство у борби против криминалитета, па се морају стално усавршавати и прилагођевати

практичним потребама.

Од сивх оперативно-криминалистичких евиденција које се воде у МУП-а, значајних

за ову проблематику, треба навести следеће: општа азбучна картотека- индекс, досије лица,

евиденције одређених категорија учинилаца, односно потенцијалних учиналаца, албум

фотографија, евиденција видних особених знакова, евиденција надимака,

монодактилоскопска збирка, казнена евиденција, евиденција оштећених, евиденција

54

несталих лица и неиндентификованих лешева, евиденција објеката, евиденције догађаја,

досије акција.

Значајни подаци, сређени на овај начин, се могу наћи у следећим базама података:

Једниствени информациони систем МУП-а Републике Србије, у Интерполовим и

Еурополовим базама и локалне базе. Радници Тима за борбу против трговине људима ПУ

Београд, на основу досадашње праксе и искуства, су створили сопствену базу података, која

по својој сређености и обиму, представља веома важан извор поузданих података. У овој

бази података региструју се сва лица у вези којих су радници овог тима поступали по

кривичним стварима, ако што су организатори у мрежи трговине људима, посредници, лица

која су вршила превоз жртава, лица која су сакривала и држала жртве трговине, жртве

трговине, лица која су стављана под криминалистичку обраду, под појачан надзор и локалну

контролу, лица за којима је покретана потражна делатност, лица за која су прикупљана

потребна обавештења, за која су предузимања поједине радње доказивања, против којих је

подношена кривична пријава, лица чији је иднтитет провераван или утврђиван или су по

било ком основу дактилоскопирана, којима је забрањен улазак у земљу (ако су страни

држављани). Такође се у овој бази налазе и подаци о догађајима као и о акцијама које су

радници овог тима предузимали, МОС (''модус операнди систем'') учиниоца, објекти који су

имали везе са овом проблематиком, оперативне информације итд. Правило је да приликом

припреме, планирања и реализације криминалистичко-оперативног поступања са

конкретним лицем, треба обавезно проверити лице кроз ову базу.

11.2.8. Превозници

Жртва трговине од земље поркла до земље дестинације, прихвата, пролази кроз

транзитну фазу која обухвата превоз свим врстама превозних средстава.Стога изворе

оперативних података треба тражити међу превозницима. Постоје три основне методе

преласка граничних прелаза транизитних земаља и уласка у одрредишну земљу:

-скривена или кријумчарска метода проласка возила (аутомобили, камиони, аутобуси),

контејнерима, возом, бродовима или пешака идт.

-не скривена метода - уз презентацију лажних, украдених, фалцификованих докумената који

дају право на улазак

-не скривена метода-уз презентацију исправних личних докумената, али уз лажну визу за

улазак, као што су туристучке и студентске

Слике приказују пронађене предмете који су коришћени за улазак страних држављанки у Р.Србију ( на један

од горе поменутих начина ), односно који су служили за легализацију њиховог боравка у земљи дестинације.

55

Многе жртве се кријумчаре преко границе

камионом, приватним аутобусом или аутомобилом што пружају мањи ризик него авионом

или возом. Многе жртве се такође транспортују из земље порекла у одредишну земљу са

превозницима на ''дуге стазе'', авионом, бродовима и аутобуским компанијама.

Већина превозника ће превести било ког путника који има исправну путну карту и

визу, него путнике без ових докумената, а особља те компаније провериће да је сва путна

документација исправна пре дозвољења путнику да путује.У ограниченом броју случајева

поједини превозници прихватају на себе одговорност да провере да је путовање плаћено,

али не и одговорност провере путних докумената. Такве врсте превозника су првенствено

мотивисане профитом. Али због великих новчаних казни, због превожења путника без

документације, које умањују њихов профит, превозници често избегавају своју легалну

одговорност тиме што не врше комплетну контролу документације. Ту превозници нису

кривично уплетени у кријумчарење али и не знајући то, олакшавају пријем све врсте

путника на превоз. Било који превозник или рута која постане позната по немару, користиће

се од стране криминалаца да се изврши кријумчарење. Према томе такве превознике и руте

треба надзирати и контролисати, јер је могуће и на тај начин прекинути ланац трговине и

кријумчарења људи. Информаторе треба тражити међу радницима у тим превозним

предузећима, било саме превознике, који могу дати информације, нпр. да се у одређеном

аутобусу налазе страни држављани...или друге раднике који могу доћи до такве

информације (радници на билеатрници). Сваку такву пријаву треба проверити. У превозним

предузећима јављају се радници који су уплетени у ланац трговине, као што се јављају и

56

приватни ауто превозници. Њихова улога у том ланцу је да превезу жртве трговине од

земље порекла до одредишне или кроз транзитну земљу, или до објекта у коме ће битни

експлоатисане. То врше у специјално конструисаним склоништима и бункерима

(кријумчарење) или ''легалним'' превозом помоћу лажне путне исправе или визе. У

аутобусима бункери су најчешће смештени у пртљажном простору, а код камиона жртве се

кријумчаре у бункерима конструисаним испод товарног сандука или транспорта робе која

по својим својствима може послужити за скривање лица (роба смештена у већим кутијама

или сандуцима).

Слика приказује камион у коме у се налазиле тајне преграде за скривање лица

Кад се дође до такве информације да се тренутно врши кријумчарење лица у

одређеном превозном средству треба употребити методу пропуштања, односно системом

праћења треба следити то средство до места примопредаје лица јер се тако може открити

цео ланац трговине и кријумчарења лица.

11.2.9. Жртве трговине

У предходним излагањима је речено да жртва трговине може бити најпотпунији и

најпоузданији извор оперативних података. Стим боље, ако жртва пристане да сведочи

против учиниоца, ланац трговине може до детаља бити откривен. Пре било каквог

испитивања, полиција има хуманитарну дужност да пружи помоћ жртви трговине и у

складу са низом међународних правних конвенција, има законску дужност бриге о жртвама

трговине. Полиција има јасну дужност хитне реакције када се жртва трговине уочи или када

друга жртва или трећа странка-нформатор, дају обавештења везана за жртве трговања.

Жртва трговине може бити откривена на следеће начине:

-жртва која се спасила и затражила помоћ од полиције

-жртва која је откривена од полиције за време трајања интервенције против трговине људи,

истраге или рације

-жртва која је спашена од полиције за време трајања специфичног итраживања против

трговине људима

57

-жртва која је уочена од полиције преко ''треће странке'', агенције или индивидуе (друга

жртва или радник у борделу); друге службе или центра за социјални рад

-од стране неке невладине организације ангажоване за помагање за жртвама које су

смештене у склоништа или на другом месту.

С обзиром да ли ће жртва дати информације полицији, постоје три категорије:

1. жртва која уопште не жели сарађивати са полицијом

2. жртва која даје информације полицији, али не и исказ или сведочење

3. жртва која је потпуно спремна на сарадњу, односно која жели да сведочи против

учиниоца.

12. Статистички приказ76

- Број откривених жртава трговине људима смештених у Склониште жртвава трговине

људима -према годинама и држављанству

Држава/Година 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009* Укупно

Румунија 32 15 7 3 1 1 59

Молдавија 13 18 4 8 2 1 1 47

Украјина 10 8 10 6 1 1 36

СЦГ /Србија 16 23 24 10 15 88

Русија 4 1 1 6

Грузија 2 2

Бугарска 1 1 1 1 3 7

БиХ 1 2 1 4

Албанија 1 1 2

Хрватска 1 1 2

Ирак 1 1

Чешка Република 1 1

Македонија 1 2 2 5

Кина 1 1 2

Домениканска Р. 2 2

Узбекистан 2 2

Укупно 60 43 43 44 33 20 21 266

Као што се види из напред наведених показатеља од 2004. године расте број

домаћих држављана идентификованих као жртве трговине људима којима је помоћ и

заштита обезбеђена смештајем у склоништа за жртве. До тог периода највећи број жртава су

биле стране држављанке, а Србија углавном земља транзита и крајњег одредишта жртава

трговине људима. Од 2004. године Србија постаје све више земља порекла и унутрашње

трговине људима, посебно женама и децом. Према броју оштећених у поднетим кривичним

пријавама за 2008. годину 27 жртава је млађе од 18 година, што износи скоро 50% од

укупног броја жртава (55). 76 званични статистички подаци МУП-а Р.Србије, http://prezentacije.mup.gov.rs/InterSajt/#

58

- Број откривених жртава трговине људима

смештених у Склониште за жртве трговине људима -према

држављанству и броју- Укупно 266

Напомена: Напред наведени број није укупан број

идентификованих жртава, већ само број жртава којима је

обезбеђена помоћ и заштита смештајем у склоништа за

жртве трговине људима.

Горе описани трендови присутни су и у 2009. години, где су

полицијски службеници МУП Р Србије за прва два месеца

(јануар-фебруар) поднели укупно 5 кривичних пријава за

кривично дело Трговина људима (ПУ Нови Сад 2, Бор,

Београд и Крагујевац по 1).

Наведеним кривичним пријавама обухваћено је 6 извршилаца, држављана Р Србије,

а оштећено је 9 лица – жртава, 8 држављана Р Србије (од чега 2 женска детета, 3 женска и 2

мушка лица од 14-18 година и 1 пунолетна женска особа) и 1 пунолетна држављанка Чешке

Републике. Истовремено су у Склониште за жене жртве трговине људима смештене 2

држављанке из Европске Уније, по једна држављанка Румуније и Чешке Републике.

- Број пријављених извршилаца за кривично дело трговине људима

Пријављено извршиоца по држављанству

и полу Мушкарци Жене Укупно

Р Србија 61 17 78

БиХ 1 2 3

Укупно 62 19 81

СЦГ /Србија 88

Румунија 59

Молдавија 47

Украјина 36

Бугарска 7

Русија 6

Македонија 5

БиХ 4

Грузија 2

Албанија 2

Хрватска 2

Домениканска Р. 2

Узбекистан 2

Ирак 1

Конго 1

Чешка Република 1

Кина 1

Укупно 266

59

- Оштећени кривичним делом трговине људима

Према

врсти

експлоатације у трговини људима на територији Републике Србије доминира сексуална

експлоатација, затим принуда на просјачења и принудни брак, али је од 2007. године

полиција почела да расветљава и случајеве радне експлоатације и експлоатације ради

вршења кривичних дела.

У току 2008. године, од стране полицијских службеника МУП Р Србије поднето је

укупно 3 кривичне пријаве за кривично дело Трговина децом ради усвојења из члана 389

КЗ РС. Кривичне пријаве су подношене од стране Полицијске управе за град Београд (2) и

Полицијске управе Сремска Митровица (1).

До сада на територији Републике Србије од стране МУП Р.Србије нису

процесуирани случајеви трговине људима у виду трговине органима и деловима тела,

употребе у порнографске сврхе, успоставе ропског односа и ради коришћења у оружаним

сукобима.

- Поднете кривичне пријаве МУП Р Србије у вези са сексуалном експлоатацијом

жена - деце и трговином људима

За последњих осам година полиција је поднела укупно 310 кривичних пријава

против 538 лица због извршења 362 кривична дела у вези са секс. ксплоатацијом жена и

деце и трговином људима.

ОШТЕЋЕНИ –ЖРТВЕ ТРГОВИНЕ ЉУДИМА

старосна и полна структура

Пол до 14 год. 14-18 год. преко18 год. Укупно:

М 8 1 - 9

Ж 4 14 28 46

Укупно: 12 15 28 55

Држављанство

оштећених Број оштећених

Србија 48

БиХ 5

Румунија 1

Украјина 1

Укупно 55

Врста експлоатације жртве

старосна и полна структура

укупно

м.мал. м.пун. ж.мал. ж.пун.

сексуална експлоатација 6 30 36

експлоатација ради просјачења 8 3 11

радна експлоатација 1 2 3

принуда на вршење кривичних дела 1 1 1 3

принудна удаја 2 2

трговина органима -

Укупно 9 - 13 33 55

60

Напомена: 2009* - јануар и

фебруар 2009 године

Укупно* Недостају комплетни

подаци о броју жртава трговине

људима, али је од 2003. године

било 307 особа која су оштећене -

жртве, извршењем кривичног дела

трговине људима.

Од 2000. године, па до увођења кривичног дела Трговине људима 2003. године

полиција је подносила кривичне пријаве због извршења других кривичних дела сродних

трговини људима, као што су Заснивање ропског односа и превоз лица у ропском односу,

Посредовање у вршењу проституције, Силовање, Недозвољени прелазак државне границе,

Противправно лишење слободе, Фалсификовање јавне исправе и друго.

Кривично дело Трговина људима уведено је 2003. године одредбом члана 111б.

Кривичног закона Р Србије, које је тада конзумирало и случајеве кријумчарења људи, што је

у пракси стварало проблеме са аспекта заштите жртава трговине људима. Од 01.01.2006.

године, новим Кривичним закоником, раздвојена су кривична дела Трговина људима (члан

388.) и Недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи (члан 350.) Наведена

статистика се односи само на случајеве трговине људима.

8

43

2 2 2 2 2 21 1 1 1 1

Кривичне пријаве за Трговину људима 2008. година - према подносиоцу

Полицијски службеници МУП Србије су, у току 2008. године, поднели укупно 32

кривичне пријаве за кривично дело трговина људима. Највећи број кривичних пријава

поднели су полицијски службеници ПУ за град Београд, Управе за странце, Одељења за

сузбијање илегалних миграција и трговине људима. Кривичним пријавама обухваћен је 81

извршилац кривичног дела трговина људима. Према полној структури, 62 извршиоца су

мушкарци, а 19 су жене. Од 81 извршиоца, 78 су држављани Србије (61 мушкарац и 17

жена), а три извршиоца су држављани БиХ (један мушкарац и две жене). Овим пријавама

ГодинаПоднете кривичне пријаве

Број осумњичених

лицаБрој жртава

Број извршених кривичних

дела2000 41 57 - 522001 72 49 - 752002 31 47 - 622003 14 46 30 182004 24 51 35 242005 20 43 26 202006 37 84 56 372007 34 74 96 342008 32 81 55 35

2009 * 5 6 9 5Укупно* 310 538 307 362

61

оштећено је 55 лица – жртава, од чега је 48 држављана Србије, БиХ - пет, Румунија - један и

Украјина - један. Од укупног броја оштећених 28 је пунолетно, а 27 малолетних лица, од

чега је 15 старијих малолетника и 12 деце.

У току 2008. године , од стране полицијских службеника МУП Р.Србије поднето је

укупно 32 кривичне пријаве за кривично дело Трговина људима из члана 388 КЗ РС.

Највећи број (8) кривичних пријава је поднет од стране полицијских службеника ПУ за град

Београд, Управе за странце, Одељења за сузбијање илегалних миграција и трговине људима.

Наведеним кривичним пријавама обухваћено је 81 извршилаца кривичног дела

Трговина људима. Према полној структури, 62 извршилаца су мушкарци, а 19 су жене. Од

81 извршиоца, 78 је држављанин Републике Србије (61 мушкараца и 17 жена), а 3

извршиоца су држављани БиХ (1 мушкарац и 2 жене).

Наведеним кривичним пријавама оштећено је 55 лица – жртава, од чега је

држављана Републике Србије 48, БиХ 5, Румунија 1 и Украјина 1. Од укупног броја

оштећених 28 је пунолетно, а 27 малолетних лица, од чега је 15 старијих малолетника и 12

деце.

- Број откривених жртава трговине људима смештених у Склониште за жене жртве

трговине људима - према годинама и држављанству

Као што се види из наведених показатеља од 2004. године расте број

домаћих држављанки идентификованих као жртве трговине људима којима је помоћ и

заштита обезбеђена смештајем у склоништа за жртве. До тог периода највећи број жртава

су биле стране држављанке, а Србија углавном земља транзита и крајњег одредишта жртава

трговине људима.

Од 2004. године Србија постаје све више земља порекла и унутрашње трговине

људима, посебно женама и децом. Према броју оштећених у поднетим кривичним

пријавама за 2008. годину 27 жртава је млађе од 18 година, што износи скоро 50% од

укупног броја жртава (55).

62

13. ЗАКЉУЧАК

Трговина људима је савремена, комплексна и актуелна безбедносна појава која као

део свеукупне безбедносне проблематике, негативно утиче на безбедност државе и грађана.

Врло чести је организована криминална делатност, не ретко и на наднационалном нивоу,

при чему не постоје правила која се односе на пол, род или године старости жртава, које су

присилно експлоатисане, најчешће сексуално и радно. Од облика трговине људима зависи и

ангажовање субјеката беубедности једен земље као и међусобна сарадња између субјеката

безбедности више земаља као и координација међународних тела. Припадници служби

безбедности морају да познају карактеристике свих видова и облика трговине људима, да

посвете једнаку пажњу сваком од њих, уз опрезнији и организованији приступ опсанијим и

сложенијим облицима трговине људима. Последице неразликовања трговине људима од

сличних феномена најчешће је ослобађање злочинца са једне стране и секундарна

виктимизација жртве са друге стране.

Комплексност трговине људима огледа се у њеној сложеној природи и конфузији у

дефинисању у теорији одређених научних дисциплина и актима међународних и

националних законодавстава, специфичној етиологији, специфичном месту у

феноменологији организованог криминала и сложеном процесу реализације.

Трговина људима представља негативну друштвену појаву којом се угрожава

безбедност и која представља социјалну девијацију односно облик криминалне делатности

организованих криминалних група, као један од најтежих видова криминала. То је

организовани систем који се састоји из више подсистема на релацији жртва-трговац-

клијент. Организован да са једне стране максимално буде заштићен од представника служби

безбедности на његовом разоткривању и пресецању организованих рута а са друге стране на

заштити противправно стеченог профита који је енормно висок, после наркотика и оружја

трећа најпрофитабилнија криминална делатност.

Услови који доприносе трговини људима могу бити различити како на

међународној тако и на националној сцени. На међународној сцени услови који доприносе

развоју ове појаве су глобализација сиромаштва, техничка и технолошка организација

организованог криминала, повечан број илегалних миграција. На националној сцени узроци

трговине људима могу бити социјални и економски услови, неинформисаност, лажно

представљање чињеница, лоше организован систем безбедности.

Сам процес трговине људима има 4 фазе. У првој фази, фази регрутовања

криминална група са адекватном структуром ствара криминални план и регрутује жртве. У

овом раду обрађено је 3 типа криминалних група са различитим степеном организованости

и један део, од великог спектра, начина регрутације жртава, од насилног узимања жртава до

преваре и уцене, како би се жртва повиновала захтевима трговаца. У фази транспорта

63

реализује се превоз жртве из земље или места порекла на одређену дестинацију. Прелазак

државне границе је могуће на легалан начин уз употребу регуларних или фалсификованих

докумената, каои илегалан начин преласком граничне линије ван уређеног граничног

прелаза. Фаза експлоатације манифестује се у десет видова са преко четрдесет облика. То је

централна тачка самог феномена трговине људима.

Препознавање фаза и подфаза у безбедносној пракси омогућава правовремено

пресецање ланца трговине људима као и уочавање обележја неких других, лакше доказивих

кривичних дела.

Угрожавање безбедности државе трговином људима је посредно и може се

посматрати на спољно политичком и унутрашњем плану. На спољно политичком плану

огледа се као угрожавање безбедности државе као субјекта међународних односа. Случајеви

кршења, одобравања, толерисања и недовољне ефикасности државе у супростављању

кршења људских права могу довести до дезинтеграције, спречавања интеграције државе у

међународне институције и организације, увођење одређених облика санкција и

интервенције међународне заједнице или великих сила којима се задире у унутрашње

питање земље, њен интегритет и суверенитет као и осуда због неспособности државе да се

супростави трговини људима. Угрожавање унутрашње безбедности се огледао у

угрожавању живота, личне и имовинске сигурности грађана, а што је свака држава гарант.

Такође се ради и о угрожавању безбедности породице, која се сматра основном ћелијом

друштва и државе.

Имајући у виду да је феномен трговине људима глобални проблем и да се јавља у

скоро свим државама света, исти није заобишао ни Србију. Са друге стране на територији

Европе данас се бележе нови трендови миграционих кретања услед ширења ЕУ,

либерализације кретања и механизама контроле кретања људи, роба и услуга унутар

граница ЕУ као и пооштрене контроле на ободима који првенствено воде ка истоку. Строга

рестриктивна имиграциона политика западних земаља ствара експлоататорско тржиште које

омогућава кријумчарима и трговцима људима да се вођени добрим профитом организују и

одржавају илегалне миграционе токове. То утиче на промену рута трговаца људима и то

како у смислу кретања тако и померања крајњих дестинацијака земљама централне Европе,

односно ка земљама које су некада биле примарно земље порекла и земље транзита, попут

Пољске, Чешке, Мађарске. Почетком 21. века важно транзитно подручје које је водило преко

Балкана чиниле су Румунија и Бугарска. Из ових земаља се обично илегално улазило на

територију Р.Србије одакле се даље ишло ка западној Европи преко Мађарске или БиХ,

Хрватске и Словеније, ако и преко Црне Горе или Албаније, па морким путем до

Италије.Уласком Бугарске и Румуније у ЕУ дошло је до извесних померања у ткз Балканској

Рути. Из наведеног се види да политичке одлуке могу да утичу на феномен трговине људима.

64

Посебно проблематично подручје остаје Косово које карактерише слаб правно-политички

систем, непостојање визног режима, лош рад безбедносних структура као и висок ниво

корупције, што трговци људима користе за развијање свог ''посла''.

Да би се адекватно супроставили феномену трговине људима потребна је константна

едукација безбедносних структура, сарадња са свим релевантним чиниоцима који могу на било

који начин помоћи како на домаћем тако и на међународном плану.

65