Životna problematika dece u obrazovnoj delatnosti

Aktuelnost ideja Sande Marjanović u koncipiranju i realizaciji otvorenog vaspitanja

Naučna tribina povodom 90-godišnjice rođenja Dr Aleksandre Sande Marjanović

Program

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka Rige od Fere, br. 4, 11000 Beograd

Sreda, 7. decembar 2016.

14 -17 časova

Organizuju: Isidor Graorac, VŠSSOV u Novom Sadu

Ana Marjanovic-Shane, Chestunut Hill College, Philadelphia Ljubica Beljanski-Ristić, StagEksperiment, Beograd

Podrška: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka Srbije

Odeljenje za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu

2

PROLOG Otvorenivaspitnisistemznačidausredišteobrazovnedelatnostibudestavljenaživotnairazvojnaproblematikadece.

Sanda Marjanović Odlomak sa jednog predavanja (audio)

Sonet za Aleksandru Slušam vekove, učitelju: Njihova huka je silna o smislu i besmislu, o trajanju i smrti… Sve same svečane misli, kao kad se gizdava, divna tišina spusti u nedelju. Vidim kako se doba vrti u silnoj želji da savršenstvo takne Paidagogos je sav svoj napor usmerio na strelu daleko odapetu, čekajući da uhvaćena vešnost iskorakne u knjigu. I gle, tu se znanje zauvek pretvara u senku ostarelu… A ti si pozvala dete u svakom od nas, učitelju, da mudrosti nas uči kako se zaista raste kad svoj pogled otvorimo za smeh i igre detinjaste, I kad iz detetove drugačije priče pročitamo želju. S poštovanjem is sa poverenjem kad gledamo dečje oči, Učila si nas, učitelju, da sav svemir u nov trenut kroči.

Živka Komlenac

3

PROGRAMOtvaranjeiuvodnarečAnaMarjanović-Shane

IzlaganjaIvan Ivić ....................... O Sandinom pristupu obrazovanju

Isidor Graorac .............. Mogućnosti otvorenog (društvenog) vaspitanja danas

Svetozar Bogojević ...... Razlozi nedostatnosti institucija, kao i institucionalnog vaspitanja

Jana Mančić ................ Preobražaj institucionalnog u društveno, otvoreno vaspitanje i mogućnosti zajedničkog življenja dece i odraslih

Dragana Pavlović Breneselović ................ Dete u radovima prof. Sande Marjanović

Slobodanka Gašić Pavišić ......................... Pogled Sande Marjanović na dečje jezičko

stvralaštvo

Ana Marjanović-Shane Dijaloški ko-autorski pristup stvaralaštvu i otvorenost u obrazovanju

Živka Krnjaja ................ Zašto su shvatanja Sande Marjanović o Igri i danas aktuelna

Jovana Marojević ........ Sreća deteta u kontekstu "fluidne" modernosti

Vesna Colić ................. Obrazovanje vaspitača u radovima Sande Marjanović i danas

Svenka Savić ............... Interdisciplinarnost u pristupu Sande Marjanović

Radmila Ivanović ......... Šta sam učila od profesorke Sande Marjanović

Pitanja,komentariislobodnadiskusijauzzakusku

4

REZIMEIIvanIvićOSandinompristupuobrazovanjuIsidorGraoracMogućnostiotvorenog(društvenog)vaspitanjadanas:AktuelnostidejaSandeMarjanović• Zajedničkoživljenje:

- Vaspitanjeizvanživotnogkontekstajesredstvoobradedece- Postpedagoškaperspektiva- Transformacijainstitucionalnogudruštvenovaspitanje(A.M.);- Imajulidecairoditeljidanaspotrebuzazajedničkimživljenjem

(JanaMančić);- Tokomvaspitno-obrazovnedelatnostinisumogući

partnerski(ravnopravni)odnosivaspitačaideteta(SlavicaBašić);- Alidete,makolikomaloinezrelo,jesteljudskobiće,obdareno

sposobnošćudapostavljapitanjaživotuisudbini(A.M.)• Latentnemogućnostiizmedjuutopijeinihilizma:

- Oslobodilačkipotencijalusavremenimproizvodnimidruštvenimprocesima...Izmenitinačindizanjadecemogućejeakoseradikalnoizmeniporedakstvariusvetu(A.M.)

• Implicitnapedagogija(filozofija):- Predškolskeustanoveveomaretkopostajuambijentukojem

decamogu...ovladatisvojimstvarnimživotnimproblemima.Umnogovećemstepenusupredškolskeustanoveveštačkasredina,kojaoživotvorujenaučnaznanjaizablude,pedagoškanačelaidogme,implicitneživotnefilozofijeizablude(A.M.,1982;405)

• Smisaoživota:- Kodanastragazasmislom?Čemupedagogijakaokritičkateorija

društva?Štadaseradi?Formulisatikoncepcijuvaspitanjakojebivodiloproširivanjugranicarazvojaličnostideceisvakodnevnomživotupunomsmisla(A.M.)?

5

• Aktuelnostideja- KakomislitinatraguSandeMarjanovićdanas.Ovosaopštenje

možedanagovestiodgovor...СветозарБогојевићРазлозинедостатностиинституција,атимеиинституционалногваспитањаупркостврдњидаживимоудруштвузнања

Да би се оријентисали у времену и простору неопходни су намрепери(fr. repere)-сналазишта.Алитасналазиштанисунекаузвишенамотришта из којих исијава апсолутна идеја, већљуди са којимделимозаједничкепроблемеприживовању,причемуони, својимискуствомизнањем, тј. отвореношћу предњаче, означавајући дух времена идејамаводиљама.Такавједанводић-идејотворац,којегнијепоклопилозвонозваничне идеологије, је несумњиво Александра Марјановић. Зато јеследимоисхватамонаразличитеначине,некоосвешћениопијензвукомзвонаковиљскогманастира,некојаркоцрваномбојомзвездепетокракена заставамакојим су (биле)окиченефабрике, алибитно једапостојиидеја-водиљаиданаснијенадвладаодухвременаукојемјебитносамотодаништанијебитно.

Осетитипроблемипреточитигауидејуспособностјекојапочиванаосетљивостичовеказачовека.СандаМарјановићјеималатоликотеосетљивостида је истакладва проблемаприодрастањудеце у оквируинституционалног васпитања и образовања. Први је проблемпедагогизација детињства, тј. (не)могућности да одрасли и дете будупартнери (пријатељи) у васпитно-образовном процесу који се одвијаунутар институције. Она наслучује да више није могуће друштвеноваспитање по обрасцу "потребно је цело село за васпитање једногдетета", већ се окреће отвореном васпитању ("дечјем вртићу каоотвореном систему") очекујући да пермисивност коју из својих разлоганамећепотрошачкодруштвоможедонетии нештобитноново - "новопољеодрастањапредшколскедеце".ДругикрупанпроблемкојиСандаотвара је проблем начина употребе комплекса флексибилности(специјализираност за неспецијализираност) који се у педагогији

6

манифестује као дисконтинуитет у васпитно-образовном процесу. Тајпроблемје,међутим,многокомплекснији,тј.нијесамопедагошки,већонтолошки, а сходно томе филозофски, антрополошки, психолошки.Сведоцисмодајебашутренуткукадасмопомислилидаје"натеразијамаодрастањаконачнопревагнулакреативностнадконформношћу",штојеустврдио Дејвид Рисман, а Санда проблематизовала, дошло донеподношљиве навале псеудокреативности. Ова два проблема су утоликојмерисупстанцијалнадасуодредиласванаучнанастојањааутораовогчланкаупокушајудабареммалозагребеуњиховусуштину.ЈанаМанчићПреображајинституционалногудруштвено,отвореноваспитањеимогућностзаједничкогживљењадецеиодраслих

Заштонијемогућедруштвеноваспитање?Далиродитељиимајупотребу да ”упражњавају свој родитељски позив“ (А.Марјановић)?Коликосмодалекоодукидањапотрошачкогодносаизмеђуродитељаивртића? Какав је данас заједнички живот деце и одраслих? Покушајодговоранаовапитања,даћемождабољиувидутоштаседанасдешаваувртићима...DraganaPavlovićBreneselovićDeteuradovimaprof.SandeMarjanović

Naspram dominantnih psihološko-pedagoških ramova za građenjeslikeodetetukojesmoizučavalinastudijamapedagogije,prof.Sandanamjenudilajednodrugačijesagledavanjedeteta-kaorealnogdetetausocijalno-kulturnomkontekstu,detetakaobićaigreidetetakaopartneraodraslih.Naovakvom viđenju deteta zasniva se njen pristup praksi vrtića kao mestazajedničkog življenja dece i odraslih. Danas ovu sliku prepoznajemo uaktualnimteorijskimpristupimainajboljimpraksamapredškolskogvaspitanjausvetu.

7

SlobodankaGašićPavišićPogledSandeMarjanovićnadečjejezičkostvralaštvo

Sandajebilapotpunoutokusatadasnjimsavremenimistraživanjimaisvetskom literaturom iz predškolske pedagogije. Njena predavanja, govori,članci,razgovorisanjom-predstavljalisuintelektualniizazovipodsticajzanaskojismobilinjeniučenici,kaoizaostalekojisuutomeučestvovali.SećamsedajesalanaKolarcubilaprepunakadajeSandabilapredavač-zaistajeumelada govori poletno i pametno. Njeni radovi su uneli nove, sveže ideje ujugoslovenskupedagogiju.Bilajeuvaženaiomiljena,kodstručnjakapraktičaraikodnaskojismosebavilinaučnimradom.

JednaodvažnihpromenakojujeSandaunelaodnosilasenapristuprazvojudečjeggovoraidečjegjezičkogstvaralaštva.Otkrivajućisvetdečjeigre,posebnojerazmatralanačinenakojisedecaigrajuelementimagovoraijezika,ovladavajućijezikomkaopredmetnomstvarnošću.Svojeoduševljavanjeovompojavom u dečjem razvoju prenela je na svoje studente i koncipirala je,organizovala i započela rad na studiji iz te oblasti. Nažalost, nije doživelaizdanjeknjigeDečjejezičkeigre,ukojojsuobjavljeninjeniradovi,aukojojsamijajedanodkoautora.

Kasnije,kadasampredavalabudućimvaspitačimaMetodiku razvojagovora,nastojalasamdaovajSandinpristup idaljetraje idazainteresujemsvojestudentezaSandineideje.AnaMarjanović-ShaneDijaloškiko-autorskipristupstvaralaštvuiotvorenostuobrazovanju

Stvaralaštvojeutkanousvakuporuotvorenogobrazovanja.Većsampojam otvorenosti obrazovanja, podrazumeva sredinu u kojoj se negujemogućnost za nepredviđeno, za novo, za iznenadne i nove uvide, obrte inepredvidljiva iznenađenja koja se uvek odvijaju kad je reč o obrazovanju irazvojučoveka.Inesamoto,stvaralaštvonemožedapostojibezuzajamnosti,itouzajamnostikojaotvaranovemogućnosti,novevidikeinovesenzibilnosti,uzajamnostikoja jeusvojoj sržiotvorena.Većsamonegovanjestvaralaštvasvedočiovisokomvrednovanjuotvorenostiuuzajamnjimodnosimairazvoju.Za bolje razumevanje obrazovne prakse, kao stvaralačkog procesa u kojem

8

dolazi do transformacija i razvoja, potreban je dijaloški pristup kojim sesagledavasmisaonoststvaralačkeprakse.

ProfesorEugenMatusov i jasmorazvili jedannov,autorskidijaloškiprostup stvaralaštvu. U ovom pristupu, inspirisanom filosofijom MihajlaBahtina, ispitujemo šta stvaralaštvo znači samim učesnicima u raznimumetničkim, kulturnim, pedagoškim, psiho-terapeutskim, igrovnim i drugimdruštvenim praksama usmerenim na razvoj i poboljšanje kvaliteta ljudkogživota. Posebno ispitujemo značaj stvaralaštva u kontekstu odnosa međusagovornicima, tj. sa-učesnicima u određenim događajima kroz koje se teprakse ostvaruju. Mi vidimo stvaralaštvo kao suštinsko obeležje građenjaljudskihodnosapremasebi,drugimaipremasvetu,anaročitoudijaloškompreispitivanjuidejasagovornika,njihovihpozicija,željaihtenja.Našapažnjajeusmerenanaisptivanjeznačenjaimogućnostitransformacijeitranscendencijeovihodnosa.Usvomistraživanjusmoizdvojiličetiriautorskadijaloškaaspektastvaralaštva:

a) Aspekatupućenosti(adresivnosti)stvaralaštva–Tvrdimodasveštoljudi čine uvek poseduje dijalošku upućenost (nekome) i dijaloškoodgovaranje(nekome),čimeseuveknanekinačinprevazilazionoštojevećdato,menjajućiodnosemeđusagovornicimaipremastvarnosti.

b) Egzistencijalni aspekat stvaralaštva – seodnosi naprepoznavanje ipotvrđivanjenečijegčinakaokreativnog (stvaralačkog),odnosnonauskraćivanjeprepoznavanjaipotvrđivanjaodstranedrugih(ilisamogsebe).Natajnačinsesvakomdijaloškomčinumožedati iliuskratitisama“kreativna(stvaralačka)egzistencija”.

c) Vrednosni(aksiološki)aspekatstvaralaštva–seodnosinaevaluacijustvaralačkog čina kao dobrog ili lošeg za neku praksu ili život, tj.njegovu evaluaciju kao etičkog ili ne-etičkog, konstruktivnog ilidestruktivnog.(Izlomožebitivrlokreativno!)

d) Kulturni (meta-aksiološki) aspekat stvaralaštva – se odnosi nakulturnovrednovanjestvaralaštva i inovacija,tj.nagledanjedruštvananovineuodnosunanegutradicija,kontinuitetaIstabilnosti.

U ovom izlaganju ću povezati ove aspekte stvaralaštva sa mogućnošćugrađenjaotvoreneobrazovneprakse,tj.sarazličitimvrstamaimogućnostimazaotvaranjeoveprakse.UovomislaganjupokušavamdaspajamSandineidejeovažnostikreativnostiinjeneidejeootvorenostiobrazovneivaspitneprakse.

9

ŽivkaKrnjajaZaštosushvatanjaSandeMarjanovićoigriidanassavremena

Polazeći od igre kao „izraza kapaciteta fleksibilnosti, stvaralačkihsposobnostičoveka“(Marjanović,1986:98),profesorkaMarjanovićjeodredilakompleksnupriroduigreuodnosupremadobrobitidetetaiodraslog,premavaspitanjukaostvaralačkomprocesuitransformacijikulture.

Kao suštinskeuslove za kultivisanje igre koja sadrži forme,načela inačine funkcionisanja stvaralačkog potencijala, Sanda Marjanović jepostavila:a)promenuodnosamoćiizmeđudeceiodraslihiizmeđuvršnjaka;b) transformaciju dečjeg vrtića u „otvoren sistem i mesto življenja“(Marjanović,1986:53).Oviuslovidanassunajveći izazovipromenepristupapredškolskomvaspitanjuipromenekulturedečjegvrtića.JovanaMarojevićSrećadjetetaukontekstu„fluidne“modernosti

Avangardnamisaoprof.AleksandreMarjanovićočitujeseiunjenominteresovanju za problematiku „sreće za djecu“, posebno u članku -Da li jedošlo do napretka u sreći za decu?- (Detinjstvo, 1983/3-4) koji bi u cjelinimogaoostatineizmijenjentridecenijekasnije,izperanekogsavremenika.Bilobizanimljivopostavitiistopitanjedanas,sastanovištaživotau„fluidnojmodernosti“(Bauman,2009).Mogućetačkezadiskusiju:

I. Daliseištaizmijenilo?Kako je „društvo izobilja“ tada (Marjanović, 1983) proizvelo fenomen„djetinjstva u krizi“ (Kehily, 2007) „potrošačkog djetinjstva“ (Bauman,2009),„toksičnogdjetinjstva“(Palmer,2006)danas?

II. Određenjesreće- ViđenjesrećeuradovimaA.Marjanović-„...srećnodetinjstvo,tj.

načinživljenjakojiihučidavolesebeidruge,dateže,anebežeod života“ (Marjanović, 1983); „sreća je stvar osećanja, a nečinjenica“(Marjanović,1983);srećakao„nasušnapotreba,poputhrane,odećeiskloništa“(Marjanović,1983);srećakao„napordaseukratkotrajanjeugradismisao“(Marjanović,1983).

10

- Izjednačavanjesrećesaposjedništvomu„fluidnojmodernosti“.Kakoukonzumerističkojkulturi„IMATI“postajereferentniokvirza određenje sreće (Bauman, 2009; Palmer, 2006), i kakveposljedicetoimaposavremenodjetinjstvo.

III. Pedagoškeimplikacijepromišljanjaosrećidjetetadanas–„otvorenovaspitanje“kaoširokopoljeintersubjetivnosti- Implicitnoalinedvosmisleno,zaA.Marjanovićjepitanjesrećnog

djetinjstva pitanje „autentičnog detinjstva“ (Marjanović, 1987),kroz „ugrađivanje smisla“ u sopstveno postojanje (Marjanović,1983), koje je, pak, jedino postizivo „uspostavljanjem stvarneuzajamnostiizmeđudeceiodraslih“(Marjanović,1987).Srećajedavanje smisla – osmišljavanje, davanje značenja, nastajanje istvaranjesebekrozdavanjeznačenja.Ništaodovoganijemogućebezogledanjaudrugom.

- „Otvorenovaspitanje“kaotakvopredstavljaprostorzajedničkogživljenja odraslih i djece, njihovog partnerstva, zajedničkogkonstruisanja značenja, odnosno zajedničko davanje smislastvarnosti, krozpraktikovanje „pedagogijeodnosa“, „pedagogijeslušanja“(Rinaldi,2006;Slunjski,2013),„pedagogijezajedništva“(Jurčević-Lozančić,2013).

Postizanje razumijevanja se, pritom odvija u prostoru „intersubjektivneuzajamnosti recipročnog razumijevanja, dijeljenja znanja, uzajamnogpovjerenjaimeđusobnogsporazuma“(Habermas,1979).UzajamnostjeizaA.Marjanović„...bitnikvalitetodnosaizmeđuodraslihidece“(1987).Pitamosekako nanovo prevrednovati pitanje odnosa u vaspitanju, i kako uspostaviti„diskurzivnu“pedagogijuupredškolskomvaspitanju,stvaranjem„prostorazadijalog“(Habermas)?Kakoideal„otvorenogvaspitanja“uspostavitikaoširoko„poljeintersubjektivnosti“?VesnaColićObrazovanjevaspitača–uradovimaSandeMarjanovićidanas

UraspravionaučnomzasnivanjuvaspitneprakseSandaMarjanovićukazujenaznačajpitanjakakoseodređenakoncepcijavaspitanjaprevodiupedagošku praksu, ond. generalno na odnos pedagoške nauke i prakse. Pri

11

tom, naglašava potrebu da naučna saznanja moraju biti upotrebljiva, dadoprinose uspostavljanju efikasnih vaspitnih procesa u predškolskimustanovama.Pitanjeodnosateorijeiprakse,tj.teorijskihipraktičnihznanjauobrazovanjuvaspitačaneprestajedabudeaktuelno i izazovnonidanas.Pomišljenju Freda Kortagena, specijaliste za obrazovanje zaposlenih uobrazovanju,obrazovanjenastavnikajedosadaprošlokroztriznačajnefaze.Tradicionalnoobrazovanjenastavnikajepodrazumevalodasustudentitokomsvogobrazovanjasticalibrojnateorijskaznanja,kojasukasnijesamoretkiodnjihuspevalidaprimeneupraksi.Ovufazukarakteriševelikijazizmeđuteorijei prakse. Uočavajući ove nedostatke, u sledećoj fazi razvoja obrazovanjanastavnikafokussestavljanaučenjekrozpraksu.Međutim,tostvaranovirizik,odnosnopreteranostavljanjeakcentanapraksu,jošvišepovećavajazizmeđuteorijeiprakse.PomišljenjuprofesoraKortagena,fundamentalniproblemjeu tome da se donedavno veoma malo znalo o procesu učenja studenata,budućihnastavnika.Onoštosedosadasaznalojedasevelikideotogprocesaodvija nesvesno, a ne samo na kognitivnom nivou. U traganju za novim iefikasnijim pristupima obrazovanju nastavnika, profesor Kortagen posebnupažnju posvećuje refleksivnosti nastavnika. Takav pristupmože dovesti dointegracije prakse, teorije i ličnosti, što zahteva duboko i lično razmišljanje,kojeF.Kortagennazivajezgromrefleksije.

SandaMarjanovićtakođeupozoravadanaučno-istraživačkadelatnostnemožedaodgovorinasvapitanjakojaiskrsavajuusvakodnevnojvaspitnojpraksi. “Koliko god da su vaspitnoj delatnosti potrebna istinita i proverenaznanja,tolikojeonakaopoduhvatuvekistvar ličnogsaznanja,saosećanja ipredanosti.“(PD1-4/1987,str.36)Ufusnotidodaje:„Ličnosaznanjekojeserađaupedagoškojpraksijeneštoposvedrugoodborniranesvestiipedagoškedogme,kojaseunasjoščestohoćedaizdazapraktičnoiskustvoipostavikaokriterijum istinitosti i vrednosti naučnih i ličnih saznanja o vaspitanju.“ IakoSandaMarjanovićnekoristiizraz„refleksivnipraktičar“višejenegoočiglednasličnost njenog tumačenja ličnog saznanja sa savremenim shvatanjemrefleksivnosti.

U svom radu posvećenom koncepciji udžbenika za predškolskupedagogiju,S.Marjanovićpišeda jezadatakudžbenika, izmeđuostalog,dadoprineserazvoju„ličnostipodesnezavaspitačkipoziv“.Uznapomenudajeovopitanjeveomakomplikovano,onadajeikonkretnepredlogenakojinačindastudentidobiju„većušansudasvojpozivshvatenesamokaosredstvoza

12

egzistenciju,većikaomogućnostpravogljudskogangažmana.“(PD1-4/1987,str.71)Time,pokoznakojiputnaglašavaznačajličnostivaspitača,njegovogličnogsaznanjaistvaralačkedelatnosti.

Takođe, možemo primetiti da je još tada, pre ravno 30 godina, S.Marjanović izložila modernu i u velikoj meri i danas aktuelnu koncepcijuudžbenikazapredškolskupedagogiju,počevodtogakomejenamenjen,prekospecifičnosti same naučne discipline, filozofsko-idejne osnove, pa dooblikovanja–izbora,obima,strukturiranjagradiva,načinaizlaganja,likovno–grafičke opreme i izrade udžbenika za predškolsku pedagogiju. Posebnokriterijumkoji se tičenačina izlaganja, gde se insistirana tomeda izlaganjemorabiti informativno,napisanodobrimi jasnimjezikom,danaučnaznanjatrebaizlagatikaootvorensistem,daučistudentekakoseuči,daihpodstičeinasamostalanistraživačkiipraktičanradidr.,fasciniraaktuelnošću.Nažalost,mi do danas nemamo takav udžbenik predškolske pedagogije, koji bizadovoljiovisokestandardekojejepostavilaSandaMarjanović.SvenkaSavićInterdisciplinarnostupristupuSandeMarjanović

Interdisciplinarni pristup odgoju deteta podrazumevan je uistraživačkom i edukativnom pristupu Sande Marjanovic. Posebno ovonaglašavamupravo zato što jeona samabila interdisciplinarnousmerenausvom pristupu – i kada je organizovala timove za istraživanja, i kada jeorganizovala skupove, formirala kadrovsku politiku na Odseku ili kada jeodabirala sebi prijatelje. Govoriću o toj strani Sandine ličnosti i njenompristupudrugima.РадмилаИвановићШтасамучилаодпрофесоркеСанде

Ово обраћање представља живо искусво, дакле предлоге,препоруке,саветекојесамдобијалаодпрофесоркеикојесамразвијалаупраксиусарадњисаваспитачимаимедицинскимсестрама.Дакле,деппредшколскогживота.

У завршном делу проценићу да ли је професорка била храбрапрофесоркаимајућинаумувремеукомесможивели.