Anelka RankoviPrirunik za roditelje

Saveti za ishranu

Dragi roditelji,

elimo da Vam pomognemo, posredstvom ovog prirunika, da naete odgovore na neka pitanja i nedoumice u pogledu ishrane

Nacionalno udruenje roditelja dece obolele od raka izdaje ovu brouru u okviru sopstvenog projekta Vreme za oljicu razgovora

kompanija Johnson& Johnson i Drutvo Srbije za borbu protiv raka, a pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje.

Nadamo se da e Vam prirunik biti koristan i pospeiti leenje Vaeg maliana.

Va NURDOR

e e

SADRAJ

Osnove pravilne ishrane.....................................................

Belanevine......................................................................

Masti...............................................................................

Ugljeni hidrati...................................................................

Vitamini i minerali .............................................................

Uloga i znaaj vitamina......................................................

Uloga i znaaj minerala......................................................

Voda ...............................................................................

Piramida ishrane ...............................................................

Broj obroka......................................................................

Saveti za ishranu dece obolele od malignih bolesti .................

Gubitak apetita.................................................................

Promena ula ukusa ..........................................................

Opstipacija (zatvor)...........................................................

Dijareja (proliv) ................................................................

Suvoa usta .....................................................................

Munina...........................................................................

Povraanje .......................................................................

Bolna oteenja usne duplje ...............................................

Bolne ozlede grla i oteano gutanje .....................................

Uveanje telesne teine .....................................................

Gubitak telesne teine .......................................................

Smanjen broj belih krvnih zrnaca ........................................

Dodatak...........................................................................

Kako poveati unos belanevina...........................................

Kako poveati unos kalorija ................................................

Alternativni reimi ishrane..................................................

Ishrana nakon zavrenog leenja.........................................

Indeks manje poznatih rei i izraza......................................

2

2

3

3

3

4

6

7

8

9

10

11

12

13

14

16

17

18

19

20

21

22

23

24

24

26

27

28

30

2SAVETI ZA ISHRANU DECE OBOLELE OD MALIGNIH BOLESTI

OSNOVE PRAVILNE ISHRANE

Pravilna ishrana je vana u dejem uzrastu kako bi se postigli pravilan rast i razvoj, ali i da bi se predupredilo ispoljavanje bolesti izazvanih nepravilnom ishranom u kasnijem ivotnom dobu.Neophodno je u svakodnevnu ishranu ukljuiti sve hranljive sastojke belanevine (proteine), masti, ugljene hidrate, vitamine, minerale i vodu. To je mogue ostvariti jedino kroz raznovrsnu i meovitu ishranu.

BELANEVINE su neophodne za izgradnju i oporavak elija, ali se takoe koriste i za proizvodnju energije. Sastoje se od aminokiselina, od kojih su neke esencijalne*1, to znai da organizam ne moe da ih stvara, ve se moraju svakodnevno unositi hranom.

Dobar izvor belanevina su meso, jaja, mleko i mleni proizvodi.

1 uskedni u ian eteom * hineanzo avomjop ejnejnajbO manje poznatih rei i izraza koji se nalazi na kraju knjige.

3MASTI su dobar izvor energije, esencijalnih masnih kiselina i vitamina rastvorljivih u mastima (A, D, K, E). Zasiene masti se nalaze uglavnom u namirnicama ivotinjskog porekla i u veim koliinama mogu da uveaju rizik bolesti srca i krvnih sudova.Za deju ishranu preporuuju se nezasiene masti biljnog porekla (suncokretovo ulje, maslinovo ulje, orasi, bademi, lenici) koje ne treba izlagati visokim temperaturama.

UGLJENI HIDRATI su najzastupljeniji izvor energije. Postoje prosti

eer, slatkii, beli pirina, belo brano.

Sloeni eeri potiu iz itarica, voa i povra. Oni su bolji od prostih eera, jer upotrebom sloenih eera umanjuje se verovatnoa razvoja gojaznosti.

Biljna vlakna su sastojci povra, voa i itarica koji se ne vare, pa tako i ne ulaze iz creva u organizam, a pomau rad creva i speavaju mnoge bolesti organa za varenje. Dobar izvor vlakana su jabuke, kruke, argarepa, suvo voe, mahunarke i hleb od celog zrna itarica.

Vitamini su podeljeni u dve grupe:

-Vitamini rastvorljivi u vodi (vitamin C, vitamini B kompleksa)-Vitamini rastvorljivi u mastima (A, D, E, K).

organizmu,

Minerali su takoe podeljeni u dve grupe:

-Makrominerali, oni koje na organizam sadri u veim koliinama (kalcijum, magnezijum, fosfor i gvoe)-Minerali u tragovima (cink, hrom, selen i mangan).

Vitamini rastvorljivi u vodi se ne mogu skladititi u naem organizmu, termolabilni * su (raspadaju se prilikom kuvanja), pa ih je najbolje stalno unositi uzimanjem sveeg voa i povra.

VITAMINI I MINERALI su neophodni naem organizmu jer su ukljueni u metabolike procese*, sazrevanje elija krvi i tkiva, rad sranog miia i razvoj mozga, a pored toga omoguuju delotvorno funkcionisanje imunskog* sistema*, koji slui za odbranu organizma od infekcija.

4VITAMIN ULOGA I ZNAAJ IZVOR

Vitamin AZa rast, razvoj, zdravu

kou i zube, antioksidant*

argarepa, bundeva, kajsija, zeleno lisnato povre, digerica, puter

Vitamin C

Za rast kostiju, desni i zuba, krvnih elija,pomae apsorpciju* gvoa, pomae u borbi protiv infekcija

Svee voe i povre, posebno citrusno (limun, pomoranda, kivi), jagode, paprika, kupus

Vitamin B1-tiamin

Za funkcionisanje srca, nerava i miia

Digerica, pivski kvasac, itarice od celog zrna, mahunarke, kotunjavi plodovi

Vitamin B2-Pomae pretvaranje masti, ugljenih hidrata i belanevina u energiju, za kou, nokte i oi

Jogurt, jaja, riba, divlja, ivina

ULOGA I ZNAAJ VITAMINA

5Vitamin B3-niacin

Neophodan za stvaranje energije, kao i za rad mozga

Posna mesa, ivina, mahunarke, kvasac, orasi, krompir

Vitamin B5-pantotenskakiselina

Ukljuen u proizvodnju adrenalina* i drugih hormona; za zdravu kosu i kou

Meso, povre, suvo voe i orasi

Vitamin B6-piridoksin

Za funkcionisanje nervnog i sistema za varenje, pomae izgradnju koe

ivina, riba, jaja, itarice, orasi, banane, kvasac

Vitamin B12 cijano-kobalamin

Za rast i razvoj crvenih krvnih zrnaca, za apsorpciju* folne kiseline i rad nervnog sistema

ivina, riba, jaja, mleni proizvodi

Biotin

Pomae iskoriavanje esencijalnih* masti, za zdravu kou, kosti i nerve; vaan u deijem uzrastu

Digerica, umance, kvasac, zeleno lisnato povre

Folna kiselina

Ukljuena u rast i razvoj, neophodna za mozak i nerve, kao i za stvaranje krvnih elija

Zeleno lisnato povre (brokoli, kupus, spana, kelj), digerica, penini griz i mahunarke

Vitamin DZa formiranje kostiju, zuba, pospeuje vezivanje kalcijuma

Uljaste ribe (losos, sardina, tuna), riblje ulje, jaja

Vitamin EPomae zarastanje rana, antioksidant koji titi tkiva od oteenja

Biljno ulje, penini griz, orasi i semenje, klice

Vitamin KNeophodan za zaustavljanje krvarenja

Zeleno lisnato povre

6ULOGA I ZNAAJ MINERALA

Kalcijum

Ima vanu ulogu u formiranju zuba i kostiju, radu miia, sranom ritmu

Mleko i mleni proizvodi, sardele, zeleno lisnato povre, susam

MagnezijumPotreban za metabolizam kalcijuma, titi kosti i zube

Integralne itarice, kvasac, mahunarke, orasi, semenke, suvo voe, zeleno povre

KalijumUestvuje u odravanju ravnotee tenosti u organizmu i radu miia

Sirovo i suvo voe, banana, krompir, mahunarke, citrusno voe

HromPomae u regulaciji nivoa eera u krvi

Digerica, umance i sir

CinkJaa imunitet*, pospeuje zarastanje rana, pomae rast i razvoj

Morski plodovi, divlja, ivina, posna mesa, semenke suncokreta

SelenStimulie imunski* sistem u borbi protiv infekcija, antioksidans*

Morski plodovi, semenke

7Gvoe

Potpomae rast i razvoj, ukljueno je i stvaranje hemoglobina *, poveeva otpornost na infekcije

Sve vrste mesa, digerica, divlja, jaja, tamnozeleno povre, sardele, kakao, penine klice

VODA je sredina u kojoj se odigravaju svi ivotni procesi. Ona igra kljunu ulogu u varenju, apsorpciji* i transportu hranljivih materija,

Deca imaju drugaiji metabolizam* od odraslih. Ona se manje znoje, ali bre zagrevaju. Kada je u pitanju sasvim malo dete, mera za uzimanje vode je 50 ml po kilogramu telesne teine. Potreba za

aktivnosti, toplog vremena. Izvor vode mogu biti i namirnice bogate vodom voe, povre, mleko, supe.

Unos vitamina i minerala najbolje je ostvariti raznovrsnom i meovitom ishranom. Multivitaminski i multimineralni preparati nikako se ne preporuuju deci sa malignim oboljenjima!

8PIRAMIDA ISHRANE I NAMERNICE U NJOJ

U bazi piramide nalaze se namernice koje treba da budu osnovna hrana i koje su bogate ugljenim hidratima. To su itarice, hleb, testenine, krompir, kukuruz i proizvodi od kukuruza. Poeljno je da

PIRAMIDA ISHRANE

masti i ulja

masti, mleko i mleniproizvodi

povremeso, riba, jaja

slatkii

voe

itarice, testenine, peciva, pirina

PIRAMIDA ISHRANE je slikovni prikaz planiranja dobro uravnoteenog obroka. Namirnice sa dna (baze) piramide trebalo bi jesti redovno i one bi trebalo da budu i koliinski najzastupljenije, dok se one sa vrha mogu koristiti samo povremeno i to u manjim koliinama.

9Povre i voe nalazi se u sloju iznad itarica i treba ih jesti esto, jer sadre obilje vitamina, minerala i biljnih vlakana. Povre i voe takoe treba da bude osnova ishrane (preporuuje se 3 do 5 porcija raznovrsnog voa i povra u toku dana).

Mleko i mleni proizvodi, po mogunosti sa manjim sadrajem masti, treba da budu deo ishrane zbog toga to su bogati kalcijumom, koji jaa kosti i omoguuje pravilan rast.

Meso, riba i jaja sadre dosta belanevina koje su osnovne gradivne materije u organizmu.

Ukupan unos hrane i koliina pojedinanih namirnica u obroku

BROJ OBROKA

Zdravom detetu, starijem od godinu dana, najbolje je dnevnu koliinu hrane podeliti u 5 obroka. To su doruak, prepodnevna uina, ruak, popodnevna uina i veera. Izmeu ovih obroka ne bi trebalo uzimati hranu i kalorine napitke, jer se time remeti normalan ritam oseaja gladi i sitosti, koji je jedan od osnovnih principa zdrave ishrane. Dete obolelo od maligniteta esto ima poremeaje ishrane, o kojima e kasnije biti rei, pa se preporuuje 5 do 6 manjih obroka, kako bi se postigao eljeni unos hrane.

namirnica iz ove grupe.najvei deo dnevnog kalorijskog unosa bude obezbeen posredstvom

Na vrhu piramide se nalaze namirnice koje treba jesti u najmanjoj moguoj meri. To su masti, ulja, grickalice i slatkii. Ovo su visokoenergetske namirnice i njih treba ograniiti u ishrani.

10

Ovi saveti mogu biti od koristi u periodu pre, tokom ili nakon leenja maligne bolesti.Navedeni su najei problemi u ishrani koji se javljaju u ovom periodu i naini kako da ih prevaziete.

Znaaj ishrane u terapiji malignih bolesti:

bolje se podnosi terapija

smanjuje se uestalost ili izraenost tegoba koje su posledica bolesti i/ili leenja

odrava se snaga organizma

podstie se odbrambeni sistem organizma i smanjuje rizik od infekcija

spreava se pojava pothranjenosti ili se pothranjenost lake prevazilazi

Onkoloka terapija ima neeljena dejstva koja mogu da izazovu probleme u ishrani. Ne postoji nain da se predvidi da li e dete imati probleme sa ishranom i koliko e oni biti ozbiljni. Ovo delimino zavisi od vrste i lokalizacije oboljenja, vrste i trajanja terapije, kao i od doze lekova koje dete prima. Po zavretku terapije mnogi problemi iezavaju.

Uobiajeni problemi u ishrani tokom onkoloke terapije su:

gubitak apetita

promena ula ukusa

opstipacija (zatvor)

SAVETI ZA ISHRANU DECE OBOLELE OD MALIGNIH BOLESTI

11

dijareja (proliv)

suvoa usta

munina

povraanje

bolna oteenja usne duplje

bolna oteenja u grlu i oteeno gutanje

poveanje telesne mase

gubitak telesne mase

smanjen broj belih krvnih zrnaca (elija koje tite od infekcije)

GUBITAK APETITA

Razlozi gubitka apetita mogu biti sama bolest, umor, bol i oseanja kao to su stres, strah ili prisustvo munine i povraanja. Ukoliko detetu konzumiranje vrste hrane predstavlja problem, treba je zameniti tenim obrokom. Umesto tri glavna obroka, bolje je uvesti pet do est manjih u toku dana, po mogunosti u odreeno, uvek isto, vreme. Poeljno je pospeivati apetit mirisom, ukusom i izgledom obroka (zainsko bilje miroija, bosiljak i slino u pripremi mesa). Vano je ponuditi detetu hranljivu uinu, kao to su itno - vone table (vrsta, gruba struktura ovih tabli moe da povredi sluzokou usne duplje, pa se savetuje da se table smekaju u aju ili mleku), suvo i kotunjavo voe, keks sa suvim voem, okoladno punomasno mleko, milk-ejk, sladoled, puding, sutlija, koh, svee voe. Dete treba da uzima tenost u toku itavog dana, najbolje u vidu prirodno ceenih vonih sokova (bez dodatka eera), supa, mlenih proizvoda ili sokova od povra. U zavisnosti od potreba, u ishranu deteta se ukljuuju dodatne belanevine i izvori energije (videti u tabeli na kraju broure). Nekada je korisno

12

Recept za milk-ejk:

1 banana iseckana, 1 kaiica meda i 1 aa punomasnog mleka. Sve staviti u blender i mleti dok ne dobijete ujednaenu masu.

PROMENA ULA UKUSA

Potrebno je nastojati da se odabere hrana koja se dopada detetu i koja mu lepo mirie. Ukoliko izbegava crveno meso, ponuditi detetu namirnice iz iste grupe: piletinu, uretinu, jaje. Ukoliko primetite da detetu ne prija slana ili kisela hrana, moete da je zamenite slatkom. Hranu moete uiniti ukusnijom dodajui joj zaine kao to su origano, miroija i ruzmarin. Takoe moete koristiti sosove i zaine kao dodatak mesu. Poeljno je izbegavati hranu i pie iji miris smeta detetu.

ako je detetu teko da pojede komad voa, moete da mu pripremite milk-ejk.

13

Evo nekoliko naina da ublaite neprijatne mirise:

-sluite hranu na sobnoj temperaturi

-neka hrana bude poklopljena

-koristite slamicu za napitke

-ukljuite aspirator dok kuvate

- provetrite prostoriju u kojoj servirate hranu

Ukoliko se detetu ini da hrana ima metalni ukus, pokuajte da zamenite metalni pribor plastinim, kao i da kuvate u posuu koje nije oteeno (obijeno). Postarajte se da usta deteta budu uvek ista (redovno pranje zuba), to e doprineti da hrana koju jede ima bolji ukus.

OPSTIPACIJA (ZATVOR)

ali opstipacija moe takoe da nastane i ukoliko dete ne uzima dovoljno tenosti ili biljnih vlakana.

Potrebno je nuditi detetu u toku dana dosta tenosti u vidu vode, sokova, ajeva, supa. Ponudite detetu tople napitke, jer mogu neposredno nakon obroka pomoi brem varenju. Ishrana mora da bude bogata vlaknima hleb, integralni ili sa dodatkom mekinja, kompoti od suvog voa. Kruke, ljive, kajsije i breskve imaju laksativni* efekat (olakavaju pranjenje creva). Lisnato povre, kupus, argarepa i sueno voe (ljive, smokve, urme, groe) sadre prirodnu celulozu, te je vano da dete pije dovoljnu koliinu tenosti u zavisnosti od uzrasta, kako bi pranjenje creva bilo odgovarajue. U hranu koja pospeuje rad creva takoe spadaju

Hemioterapija, lokalizacija same bolesti, lekovi protiv bolova i drugi

14

DIJAREJA (PROLIV)

Pod pojmom proliv tj. dijareja podrazumeva se uestalo pranjenje creva, pri emu je stolica mekana i rastresita. Hrana i tenost tada brzo prolaze kroz creva, pa moe nastati dehidracija (gubitak tenosti iz organizma). Dijareja se moe javiti kao posledica zraenja predela trbuha ili karlice, ali i tokom hemioterapije.

Razgovarajte sa lekarom vaeg deteta pre davanja laksativa, omekivaa stolice ili bilo kog leka protiv opstipacije. U veini centara za leenje dece obolele od maligniteta uobiajeno je da lekar i pre nego to se ovaj problem pojavi preporui koji lek protiv zatvora u kojoj koliini, kada i koliko dugo treba davati detetu.

RECEPT ZA LAKSATIVNI DEM

-150g urmi bez kotice

(priblino jedna olja)

-150g suvih ljiva

(priblino jedna olja)

-1 olja kljuale vode

Iseckane urme i ljive

spustite u kljualu vodu i

kuvajte dok se masa ne zgusne.

Svaki dan dajte detetu 1 kaiicu ovog dema uz dosta tenosti.

14

DIJAREJA (PROLIV)

Razgovarajte sa lekarom vaeg deteta pre davanja laksativa, omekivaa stolice ili bilo kog leka protiv opstipacije. U veini centara za leenje dece obolele od maligniteta uobiajeno je da lekar i pre nego to se ovaj problem pojavi preporui koji lek protiv zatvora u kojoj koliini, kada i koliko dugo treba davati detetu.

RECEPT ZA LAKSATIVNI DEM

-150g urmi bez kotice

(priblino jedna olja)

-150g suvih ljiva

(priblino jedna olja)

-1 olja kljuale vode

Iseckane urme i ljive

spustite u kljualu vodu i

kuvajte dok se masa ne zgusne.

Svaki dan dajte detetu 1 kaiicu ovog dema uz dosta tenosti.

lekarom o

Pod pojmom proliv tj. dijareja podrazumeva se uestalo pranjenje creva, pri emu je stolica mekana i rastresita. Hrana i tenost tada brzo prolaze kroz creva, pa moe nastati dehidracija* (gubitak tenosti iz organizma). Dijareja se moe javiti kao posledica zraenja predela trbuha ili karlice, ali i tokom hemioterapije.

15

Saveti za ishranu

Ponudite detetu tenost (voda, blagi aj, bujoni* i supe).Hranu rasporedite na 5 do 6 manjih obroka u toku dana.

Uvrstite u ishranu deteta hranu bogatu kalijumom i natrijumom (mesne supe i orbe bez masnoe, banane, konzervisane kajsije, peen ili kuvan krompir, pire od bundeve).

Neka hrana bude sobne temperature, ni pretopla ni previe hladna.

Izbegavajte da dajete hranu i pia koja mogu da pogoraju proliv:

-hranu sa visokim sadrajem vlakana (hleb od celog zrna, suvo i svee voe)

-pia sa puno eera, kao to su gazirana pia i voni sokovi

-masnu i prenu hranu, kao to su pren krompir i pljeskavica

-hranu i pia koji izazivaju gasove (pasulj, sirovo voe i povre)

-mlene proizvode sa laktozom*

Tokom 12 do 24 asa nakon iznenadne pojave dijareje, unositi samo bistre tenosti. To e pomoi da se creva oporave i da se nadoknadi izgubljena tenost.

16

SUVOA USTA

Saveti za ishranu

Tokom itavog dana nuditi dete vodom.

Citrusno voe (limun, pomoranda, kivi) stimulie luenje pljuvake, te ga treba izbegavati kod dece koja imaju ozlede usne duplje i grla.

Ponudite detetu hranu koja se lako vae i guta: gotove kaice za bebe, kuvana jela, pire od povra, mekana mesa smeana sa povrem, testeninu sa sirom, krem sir, pavlaku, supe, orbe, jaja (meko kuvana ili u vidu kajgane), pirina,

SUPA OD PIRINA ZA DIJAREJU

- do 1 olje suve instant

pirinane kae

-2 olje vode (u nedostatku instant

pirinane kae, koristiti pirina u

zrnu jako dobro skuvan i tako

razmekan da se moe piti)

- kaiice soli

- dodavanjem jedne oprane, oljutene i izrendane argarepe moete poboljati ukus kae

Meati dok se ne dobije jednolina masa i uzimati vie puta u toku dana.

Do suvoe usta dolazi tokomprimene hemioterapije i zrane terapije tumora glave i vrata. Ona se ispoljava smanjenjem luenja pljuvake, to moe oteati govor, vakanje i gutanje hrane, kao i dovesti do promene njenog ukusa.

17

razne vrste kae, kaasto voe, sladoled, milk-ejk, puding, griz, mekano voe (banana, bundeva ili kompot od voa), jogurt, koh od jaja, vone kolae sa pudingom.

Koristite tvrde bombone ili vakae gume kod starije dece, jer pomau luenje pljuvake, nastojte da takvi proizvodi nemaju eer kako ne bi dolo do kvarenja zuba.

Kada je to mogue, prelijte hranu sosovima i prelivima jer se tako lake guta.

Izbegavajte da dajete detetu kiselu, slanu ili otru hranu, kao i zainjenu hranu, jer bi mogla da ozledi sluzokou usta.

Izbegavati sredstva za ispiranje usta koja sadre alkohol, jer pogoravaju suvou usta.

MUNINA

Muina je neeljeno dejstvo hemioterapije, zrane terapije u

podruju trbuha ili mozga, hirurke intervencije, ali moe nastati i kao posledica same maligne bolesti. Moe se javiti neposredno nakon terapije ili do tri dana kasnije (nemaju je svi pacijenti) i gotovo uvek prestaje po zavretku leenja.

Savet za ishranu

Obroci moraju da budu lagani (bistre supe, junetina, piletina bez koice, uretina, jaja, povre, krompir, kuvan ili peen, meki i polutvrdi sirevi, jogurt, mleko, beli hleb, testenine, paste, beli pirina, banane, kompoti od voa, puding, sladoled, blagi ajevi, sokovi od povra, prirodno ceeni voni sokovi bez dodatka eera).

Potrebno je ispirati usta svakih 1 do 2 sata. Koristiti rastvor dobijen meavinom od prilike oko kaiice sode bikarbone i kaiice soli u olji mlake vode. Nakon toga, detetu uvek treba isprati usta istom vodom.

18

POVRAANJE

Moe da bude posledica terapije, neprijatnih mirisa hrane, ili

problema sa varenjem. Takoe, do povraanja moe doi odmah nakon terapije ili jedan do dva dana kasnije (ali ne kod svih bolesnika).

Povre treba da bude meko i dobro kuvano. Treba izbegavati povre koje izaziva nadimanje (pasulj, graak, kupus).

Umesto tri velika obroka, ponudite detetu 5 do 6 manjih. Nije dobro preskakati obroke i uine, jer glad pospeuje muninu. Ne prisiljavajte dete da jede hranu od koje mu je muka. Bolje je da dete samo bira hranu koja mu se u tom trenutku dopada. Hrana i pie ne treba da budu ni previe topli ni previe hladni. Ako je munina najizraenija ujutru, poeljno je pojesti neki suv obrok (suvi keks ili tost). Nekoj deci je lake da uzmu lagani obrok pre terapije, a nekima je bolje kada dobijaju terapiju na prazan stomak (bez hrane i pia 2 do 3 sata pre terapije). Nakon obroka, dete obavezno treba da se odmori u sedeem, a ne u leeem poloaju. Sve vazduh takoe pomae. Vano je izbegavati masnu, prenu i suvie slatku hranu, kao i hranu jakog mirisa.

AJ PROTIV MUNINE

Staviti kafene kaiiceistruganog korena umbira*u olju i preliti kljualom

vodom, te ostaviti da odstoji 10 minuta. Nakon toga aj

procediti i piti u manjim

gutljajima u toku dana.

19

Saveti za ishranu

Nemojte nuditi dete da bilo ta jede i pije dok povraanje ne prestane. Kada povraanje prestane, ponudite mu male koliine bistre tenosti (aj, bistre supe, bistri voni sokovi bez dodatka eera), koje se piju polako i u manjim gutljajima. Ukoliko organizam prihvati tenu hranu bez povraanja, postepeno se moe prei na laganu ishranu (pire od krompira, argarepe, kaa od pirina, jogurt, mlad sir, piletina, bistre supe, kompoti od voa). Hrana treba da bude podeljena na 5 do 6 manjih obroka u toku dana. Obavezno je javiti se lekaru ukoliko je povraanje ozbiljno ili traje due od jednog ili dva dana, jer moe dovesti do dehidracije* organizma deteta.

BOLNA OTEENJA USNE DUPLJE

Saveti za ishranu

Potrebno je da dete jede hranu koja je meka i lako se vae: milk-ejk, kajgana, puding, banana, dinja, pasirane kruke i kajsije bez kore, kompot od voa, pire od povra (krompir, argarepa, bundeva, graak), kaice za bebe, supe, testenina sa jajima, krem sir, jogurt. Hranu secite na sitne komade i kuvajte dok ne postane sasvim mekana ili je promeajte u blenderu*. Dete treba da jede hladnu hranu ili hranu sobne temperature, jer toplom moe ozlediti sluzokou. Dobro je ponuditi detetu da pije na slamicu, jer e se tako smanjiti kontakt sa oteenom sluzokoom. Zalogaji

Razgovarajte sa lekarom o lekovima za prevenciju * munine kod deteta.

Bolna oteenja usne duplje mogu nastati kao posledica hemioterapije ili zrane terapije tumora glave i vrata. Problemi sa zubima i infekcije usne duplje takoe mogu dovesti do bolnih ozleda.

20

BOLNE OZLEDE GRLA I OTEANO GUTANJE

Ovi problemi mogu nastati kao posledica primene hemioterapije i zrane terapije tumora glave i vrata. Ovaj neeljeni efekat moe dovesti do oteane ishrane i gubitka telesne mase.

Saveti za ishranu

Dete treba da uzima hranu koja se lako guta i vae: milk-ejk, kajgana, puding, banana, dinja, pasirane kruke i kajsije bez kore, kompot od voa, pire od povra (krompir, argarepa, bundeva, graak), kaice za bebe, supe, testenina sa jajima, krem sir, jogurt. Potrebno je birati hranu sa visokim sadrajem belanevina i visokom kalorijskom vrednou (videti u dodatku). Hranu je neophodno skuvati i ispasirati u blenderu. Dobro je da hranu ovlaite i omekate dodajui joj supe, sosove, maslac, jogurt. Dete treba

hrane moraju biti to manji, kako bi se olakalo vakanje. Poeljno je izbegavati zainjenu i ljutu hranu, paradajz i keap, slanu hranu, sirovo povre, citrusno voe i sokove (pomoranda, limun), otru

RECEPT ZA VONI KREM

-1 olja punomasnog mleka

-1 olja sladoleda od vanile

-1 olja konzervisanog voa

(breskva, kajsija, kruka)

Pomeati sastojke u blenderu i ohladiti pre sluenja

i hrskavu hranu (krekeri, ips). Detetu treba ispirati usta 3 do4 puta dnevno. Koristite rastvor dobijen meavinom od kaiice sode bikarbone i kaiice soli u olji tople vode. Svaku promenu u ustima deteta odmah treba prijaviti lekaru.

21

da pije uz pomo slamice, to e olakati gutanje. Izbegavajte hranu i pia koja mogu da opeku ili ogrebu grlo (vrela hrana i pia, zainjena hrana, paradajz, pomorande, limunada, hrskava i otra hrana ips, slani tapii, dvopek). Nakon obroka dete treba da ispere usta mlakom vodom ne koristei etkicu za zube i sedi ili stoji bar 30 minuta.

UVEANJE TELESNE TEINE

Do uveanja telesne teine moe doi iz vie razloga:-neke maligne bolesti

-hormonska terapija i neke vrste hemioterapije

-odreene vrste terapije mogu da poveaju apetit

-sama bolest i njeno leenje mogu dovesti do umora i smanjenja aktivnosti, to moe da dovede do poveanja telesne teine.

Saveti za ishranu

Koristiti u ishrani deteta namirnice sa visokim sadrajem vlakana, kao to su hleb, itarice i testa od punog zrna (pitati lekara da li je dozvoljen unos vie vlakana). Dete treba da jede mnogo voa i povra, jer imaju malu kalorijsku vrednost, a izazivaju oseaj sitosti. Treba izabrati posna mesa piletina bez koice, junetina, uretina, riba. Poeljni su i mleni proizvodi sa niskim sadrajem masti (1%) obrano mleko, mlad postan sir. Veoma je vano izbegavati masnu hranu puter, majonez, slatkie, suvo voe, slatke napitke, grickalice i svu ostalu hranu s nogu. Hranu treba pripremati sa manje soli ukoliko je zadravanje tenosti razlog poveanja telesne teine. Pripremajte hranu dijetalno kuvanjem, kuvanjem na pari, dinstanjem, peenjem u foliji, a zatim u rerni. Svakako izbegavati prenje.

Ne odreujte detetu reim ishrane pre nego to njegov lekar utvrdi razlog poveanja telesne teine.

22

GUBITAK TELESNE TEINE

Moe ga izazvati sama bolest, kao i neeljena dejstva terapije, kao to su munina i povraanje. Mnogi pacijenti gube telesnu teinu tokom terapije.

Saveti za ishranu

Trudite se da dete jede uvek u isto vreme i da obroci budu manji i ei (5 do 6 obroka dnevno). Ponudite detetu hranu sa visokim sadrajem belanevina i kalorija (videti u dodatku). Obogatite obroke dodatkom punomasnog mleka, putera, majoneza, pavlake, okoladnog mleka ili milk-ejka. Dobro je da dete za uinu dobija suvo voe (suvo groe, urme, smokve) ili kotunjavo voe, bogato esencijalnim mastima (orah, badem, lenik, koje, da ne biste otetili sluzokou detetove usne duplje, treba davati u mlevenom obliku, umeano u drugu hranu kolai, kaice...). Ponudite detetu i svee ceene sokove sa dodatkom meda, vone salate sa slatkom pavlakom, vone kolae i kompote.

RECEPT ZA MLEKO OBOGAENO BELANEVINAMA

-1 l punomasnog mleka

- l obranog mleka u prahu

Izmeati i uvati u friideru. Jedna oljaovog napitka sadri 211 kalorija i 14 g belanevina.

23

SMANJEN BROJ BELIH KRVNIH ZRNACA

Prilikom pada broja belih krvnih zrnaca (leukocita) dolazi do pada imuniteta, pa samim tim i do poveanja mogunosti pojave infekcija. Stoga evo nekoliko saveta vezanih za ishranu, u cilju smanjenja rizika infekcija.

Proveriti rok trajanja namirnica, izgled pakovanja, ne koristiti hranu iz konzerve koja je naduta, ulubljenja ili oteena. uvati hranu u friideru, a ne na sobnoj temperaturi (naroito leti). Kuvati hranu odmah po odmrzavanju ili je pripremati neposredno po kupovini. Pripremljenu hranu pojesti u roku od 24 sata. Poeljno je odravati toplu hranu toplom i hladnu hranu hladnom. Ne treba davati detetu da jede staro ili oteeno voe i povre. Takoe, nikako ne davati

MILK-EJK OBOGAEN BELANEVINAMA

-1 olja mleka obogaenog

belanevinama

-2 kaike okoladnog krema

- olje sladoleda

Sipati u blender* i na najmanjoj brzini mleti 10 sekundi. Jedna porcija (1 olja) sadri 425 kalorija i 17 g belanevina.

24

rovita i svea jaja. Kuvajte meso i ribu temeljno. Ne nudite detetu sireve i mlene proizvode sa pijace. Poeljno je da dete sa malim brojem belih krvnih zrnaca izbegava kontakte sa veom grupom ljudi i da obrati panju na istou predmeta za optu upotrebu. Redovno pranje ruku je veoma vano.

DODATAK

VRSTA NAMIRNICA KAKO SE KORISTI

Mleko

*Koristiti mleko umesto vode za kuvanje

*Koristiti za pripremu: cerealija*, krem-supa, kakao napitka, pudinga, kremova

Obrano instat mleko u prahu

*dodati u mleko i mlene napitke (milk-ejk,kakao)

*Koristiti za pripremu: kuvanih jela, hleba, slatkog peciva, sosova, krem-supa, krompir-pirea, testenine sa sirom, pudinga, kremova od jaja

Krem sir*Dodati u: kuvana jela, testenine, pagete, omlet, prena jaja, sendvie, kuvano povre

KAKO POVEATI UNOS BELANEVINA Ovaj dodatak vam moe pomoi kod gubitka apetita, bolnih ozleda u grlu, problema sa gutanjem i gubitka telesne mase.

25

Tvrdi ili polutvrdi sirevi

*Istopljeni na: sendviima, hlebu, slatkom pecivu, povru, jajima, pitama, mesu ili ribi

*Izrendati i dodati u: supu, sosove, testeninu, pire od krompira, pirina, mleveno meso (musaka, ufte)

Jaja

*Ubaciti dodatna jaja ili belanca u: omlet, kajganu, puding, griz, palainke

*Dodati iseckana tvrdo kuvana jaja u: salate, kuvana jela i jela od mesa, povre, umake za salate

*Umutiti jaja i dodati u krompir pire, kau od povra ili sos; obavezno nastaviti sa kuvanjem jer svea jaja mogu da sadre bakteriju Salmonelu

Meso, ivinsko meso i riba

*Seckano, kuvano meso ili ribu dodati u: kuvana jela, supu, povre, salatu, testa, omlet, sendvi, sos

*U pitama i pecivima mleveno meso

Kotunjavo voe (mleveno)

*Dodati u: kuvana jela, hleb, palainke, kolae

*Posuti po: itaricama, jogurtu, povru, salatama, vou, sladoledu; koristiti u receptima umesto prezle

Mahunarke, pasulj (ukoliko su dozvoljeni u ishrani)

*Dodati u: kuvana jela, supe, salate, jela od itarica

26

KAKO POVEATI UNOS KALORIJA Ovaj dodatak e vam pomoi u sluaju gubitka apetita, bolnih ozleda u grlu, problema sa gutanjem ili gubitka telesne teine.

VRSTE NAMIRNICA KAKO SE KORISTI

Mleko

*Koristiti punomasno mleko umesto obranog

*Koristiti za pripremu itarica

*Napraviti toplu okoladu, puding, griz, milk-ejk

Sir i pavlaka

*Dodati u: sendvie, omlet, testeninu, povre

*Istopiti i dodati u: kuvana jela, jela od povra

Jaja*Dodati u: puding, kremove, griz, sosove, povre, krompir pire, mleveno meso, salate, kuvana jela

Suvo voe (groe, ljive,

kajsije, urme i smokve) i mleveno kotunjavo voe

*Dodati u: keks, slatko pecivo, kolae, itarice, puding, kuvano povre, pite i peciva, toplo mleko ili jogurt

27

Alternativni vidovi ishrane

Alternativni vidovi ishrane nikako nisu preporuljivi za ishranu dece obolele od raka, jer mogu da imaju dalekosene posledice po rast i razvoj deteta, ali i da negativno utiu na proces leenja. S obzirom da ovakav vid ishrane moe imati neeljene efekte, obavezno je da se konsultujete sa lekarom.

*Vegetarijanska ishrana

Mogui neeljeni efekti ovakve ishrane su:

-Teko svarljiva hrana (suvie biljnih vlakana), to moe stvoriti probleme sa varenjem, posebno kod pacijenata kod kojih je bolest zahvatila digestivni trakt

-Mogu teak nedostatak vitamina (B12, D), kalcijuma i gvoa

-Gubitak telesne mase

*Makrobiotika

Mogui neeljeni efekti:

-Opasnost od tekog nedostatka vitamina B12, vitamina D, cinka, kalcijuma, gvoa

-Dugotrajno i oteano varenje

ALTERNATIVNI REIMI ISHRANE

28

*Presna hrana

Mogui neeljeni efekti:

-Optereenje organa za varenje

- Gubitak telesne mase

-Poveana mogunost infekcije

Takozvana lekovita sredstva i hrana

U narodu se nekoj hrani ili materijama pripisuje lekovito svojstvo. Ovo je zabluda koja dovodi do nepotrebnog troka a moe imati i neeljena dejstva kod bolesnog deteta ili ometati dejstvo terapije maligne bolesti. Detetu stoga treba davati samo lekove koje propie lekar specijalista za maligne bolesti.

ISHRANA NAKON ZAVRENOG LEENJA

Ishrana dece nakon zavrenog onkolokog leenja treba i dalje da bude zasnovana na principima pravilne i zdrave ishrane. Ishrana mora biti raznovrsna (zastupljene sve grupe namirnica iz piramide ishrane) i podeljena u tri glavna obroka i dve uine. I dalje je vano ograniiti upotrebu slatkia, grickalica, gaziranih pia (nemaju nutritivni kvalitet, smanjuju apetit i pospeuju kvarenje zuba), preterano masne i prene hrane i suhomesnatih proizvoda.

Prednost u ishrani treba dati povru i vou (tri obroka povra i dva obroka voa), mleku i mlenim proizvodima sa manjim procentom masti, itaricama na bazi celog zrna, ribi, nemasnom mesu i jajima

*

29

(obavezno 1 do 2 porcije u toku dana), hrani bogatoj nezasienim mastima (suncokretovo ulje, maslinovo ulje ne izlagati ulja visokim temperaturama). Suvo voe i voe bogato mastima moe da poslui kao vid uine (bogato energijom, korisnim mastima i vlaknima). Voda, svee ceeni sokovi, aj i druge tenosti moraju biti svakodnevno zastupljeni u ishrani dece, shodno njihovoj telesnoj masi i potrebama. Veliina obroka treba da bude prilagoena

30

INDEKS MANJE POZNATIH REI I IZRAZA

Antioksidanti materije koje imaju svojstvo da ponite dejstvo drugih materija koje oteuju ive elije

Apsorpcija hrane proces ulaska svarene hrane iz creva u organizam.

Blender sprava za pasiranje hrane

Bujon - bistra proceena supa od mesa ili povra

Vegetarijanska ishrana - nain ishrane koja se sastoji od namirnica biljnog porekla (irok spektar itarica, mahunarki, voa i povra), eventualno mlenih proizvoda i jaja, ali bez ivotinjskog mesa ukljuujui i ribu

Vitamini organske materije koje su neophodne organizmu u veoma malim koliinama, a koje sam nije u stanju da stvara u dovoljnim koliinama, ve se unose putem hrane

Dehidracija nedostatak vode u organizmu

umbir podzemni deo biljke , koji se koristi kao hrana, zain i za spravljanje lekova

Esencijalne materije one koje organizam ne moe sam da stvara

Imunski sistem - deo organizma zaduen za zatitu od bolesti, tako to prepoznaje i odstranjuje strane elije poput virusa, bakterija i parazita, ali i sopstvene bolesne elije poput tumorskih elija

Laksativ sredstvo za pospeivanje izbacivanja nesvarene hrane iz creva

31

Laktoza - mleni eer. Neke osobe ne podnose mleni eer, a svi ljudi ga ne podnose kad imaju proliv. Za ove situacije se preporuuje jogurt koji ima manje mlenog eera od mleka ili mleko kome je odstranjena laktoza-mleko bez laktoze

Makrobiotika ishrana - ishrana koja podrazumeva uzimanje pre svega razliitih vrsta integralnih itarica i mahunarki, a zatim i povra, kotunjavih plodova i voakoji se sastoji u izbegavanju prejedanja, kao i u temeljnom vakanju hrane pre gutanja

Metaboliki procesi niz hemijskih procesa koji se odvijaju u ivim organizmima i koji slue za odravanje ivota

Minerali u ishrani elementi koji se unose putem hrane a potrebne su ivim organizmima za ivotne procese

Prevencija - znai spreavnje

Probiotici - ivi mikroorganizmi koji su korisni stanovnici ljudskog organizma

mere koje se sprovode da se sprei neka bolest

Termolabilan vitamin - onaj koji pri izlaganju visokim temperaturama gubi svoja korisna svojstva

Cerealije - uobiajeni naziv za suve itne pahuljice razne veliine

- izraz kojim se oznaavaju mikroorganizmi koji normalno ive u crevima i doprinose normalnom funkcionisanju organizma

ZAHVALJUJEMO SE NA POMOI:

Autoru:

Anelki Rankovi, viem dijetetiaru-nutricionistiInstitut za onkologiju i radiologiju Srbije

Recenzentima:

Prof. dr Dragani Jani i Doc. dr Lidiji DokmanoviUniverzitetska deja klinika

Lektoru:

Olgici Raji, profesoru srpskog jezika i knjievnosti

Tomislavu Radoviu

Donatorima:

Izdaje: NURDOR - Nacionalno udruenje roditelja dece obolele od raka

Nemanjina 4, 11000 Beograd Kancelarija br. 223tel/fax: 011/268-4448, 063/ 42 72 75

sekretar@nurdor.org.rs www.nurdor.org.rsGodina izdanja: 2011

Tira: 1000 kom

Balkanski fond za lokalne inicijative

Johnson & Johnson S.E. Inc

Drutvo Srbije za borbu protiv raka