50. Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije

TRULEŽ KORENA ŠEĆERNE

REPE U VOJVODINI

Prof dr Vera Stojšin, Doc dr Dragana Budakov

Uzroci podbačaja prinosa:• propusti u tehnologiji proizvodnje• nepovoljni vremenski uslovi• bolesti, štetočine i korovi

UGLJENASTA TRULEŽ BILJAKA(Charcoal rot)

Prouzrokovač: Macrophomina phaseolina

Pojava, rasprostanjenost

• U mnogim zemljama sa suvom i žarkom klimom. U južnim oblastima bivšeg Sovjetskog Saveza, Pirinejskom i Apeninskom poluostrvu, na Bliskom i Srednjem Istoku, Severnoj Africi, Južnoj Americi.

• Bolest otkrivena na šećernoj repi 1938. godine (Tompkins, 1938) u toplim i sušnim rejonima Kalifornije. Autor navodi da je intenzitet zaraze 8-30%, što je imalo za posledicu znatno smanjenje prinosa korena.

• Ova bolest je istovremeno otkrivena i na mnogim gazdinstvima bivšeg Sovjetskog Saveza na kojima se permanentno javlja (Solunskaja i sar., 1959).

• Ugljenasta trulež korena šećerne repe otkrivena je i u našoj zemlji tokom veoma sušnog leta u severnoj Bačkoj i srednjem Banatu 1967. godine (Marić i sar., 1970), zatim 1971. godine – jača pojava ove bolesti u mnogim lokalitetima Vojvodine, Slavoniji i Baranji.

• Verovatno je rasporostranjena u svim našim proizvodnim područjima, pogotovo u istočnim, suvljim i toplijim.

• Verovatno se ovo oboljenje javljalo i ranije, ali je bilo nezapaženo na šećernoj repi (otkriveno kod nas u ranijem periodu na suncokretu, pasulji i kukuruzu).

Mapa rasprostranjenosti M. phaseolina

Štetnost• Na suncokretu• Ugljenasta trulež korena i stabla je jedna od najštetnijih bolesti suncokreta.• Smanjenje prinosa u Rusiji iznosi 18-64%, odnosno 5-8% u količini ulja, dok je u Venecueli

zabeleženo još veće smanjenje prinosa zrna (36,8-79,2%). Epifitotična pojava ove bolesti nasuncokretu, sa 50-90% obolelih biljaka i smanjenjem prinosa za 25-50%, zabeležena je 1961.godine na prostorima bivše Jugoslavije (Aćimović, 1982).

• Na kukuruzu je determinisana 1963. godine (Penčić, 1970).• Na soji u sušnim godinama smanjenje prinosa iznosi u proseku 20-25% (Aćimović, 1988).

• Na šećernoj repi Macrophomina phaseolina je bila dominantniprouzrokovač truleži korena (Stojšin i sar., 1992, 2003, 2009, 2010.). Usledvelikog deficita vode i visokih temperatura tokom jula i avgusta mesecadolazilo je do gubljenja vitalnosti biljaka i masovne pojave ugljenastetruleži.

Simptomi ugljenaste truleži • Spoljašnja tkiva: sredini korena, glavi i

korenovom repu.• Boja: sivo mrka do crna sa srebrnkasti

odsjajem.• Rizodermis oplutnjava, tanji se, postaje kao

papir puca i Iako se odvaja od ostalih tkivakorena. U okviru rizodermisa obrazuju semnogobrojna crnkasta telašca koja predstavljajumikrosklerocije parazita gljive.

• Unutrašnja tkiva: sunđerasta• Boja: žuta. Kada bolest zahvati čitav koren,

unutrašnja tkiva dobijaju limunastožutu dozlatnožutu boju, da bi konačno postalamrkocrna.

• U okviru spužvastih tkiva takođe se mogu naćiformirane mikrosklerocije.

• Jako zaražen koren u sušnijim uslovima postajemumificiran, a u vlažnom zemljištu obolelo tkivonaseljavaju i drugi mikroorganizmi pa se javljavlažna trulež.

Ekologija parazita

• Nedostatak vlage i visoka temperatura zemljišta (25-30 oC) su osnovni uslovi za pojavu ovog oboljenja.

• I svi drugi činioci, koji doprinose slabljenju vitalnosti biljaka, povećavaju osetljivost biljaka prema Macrophomina phaseolina.

• Pojedini agrotehnički faktori, u interakciji sa klimatskim, znatno doprinose jačem intenzitetu pojave ugljenaste truleži korena i stabla biljaka.

Biologija parazita

• Mikrosklerocije - tvorevina za prezimljavanje. • Smatra se da mikrosklerocije mogu više godina da se održavaju u

zemljištu i da ih uvek ima dovoljno. • Infekcija mladih biljaka se odvija preko korena. • Parazit se širi duž sudovnih elemenata u biljkama kada, u

uslovima nedostatka vlage u zemljištu, nastaju karakteristični simptomi oboljenja.

FUZARIOZNA TRULEŽFusarium spp.

Fuzariozno uvenuće biljaka itrulež korena

• Opisana u našoj zemlji (Marić i sar.,1969).

• Slična ,,fuzarioznoj hlorozi" koja sejavlja u Americi.

• Konstatovana u veoma sušnoj 1967.godini na većim površinama usevernoj Bačkoj i srednjem Banatuzajedno sa ugljenastom truleži.

• Štetnost: avgusta 1967. godine,uvenule biljke su imale za 6% manjisadržaj šećera nego zdrave. Tokomseptembra i oktobra, tehnološkavrednost obolele repe se u takvojmeri pogoršavala da se nijeisplaćivala prerada.

• Vrlo jaka pojava bolesti ponovo jeregistrovana 2000. godine.

• Hloroza, uvenuće i uginjavanje lišća• Ovako zaraženo lišće je osetljivije na Cercospora

beticola• U početku bez vidljivih promena.• Kasnije, u kišnim periodima posle suše – trulež

korena. Sudovni snopići sivkaste boje, a ostalatkiva žuto mrka.

• Često se uočava bradatost korena u zoni obolelogtkiva. U vlažnim uslovima zaražen koren truli ipropada.

• Kao prouzrokovača opisali smo gljivu Fusariumoxysporum var. ortoceras. To je potpuno identicnavrsta gljivi Fusarium conglutinans f. betae, kojuStewart opisuje kao prouzrokovača fuzariozne hlorozešećerne repe.

• Bolest se najčešće javlja na repi gajenoj umonokulturi, na nestrukturnim zemljištima idepresijama.

• Slabljenje vitalnosti biljaka u uslovima jakezemljišne i vazdušne suše, je verovatno, razlogintenzivnijeg naseljavanja korenskih dlačica i bočnihkorenčića od strane parazita.

• To se osobito potencira na lošijim tipovima zemljišta iu uslovima slabe ishrane repe.

• Posebnu ulogu u nastajanju ovog oboljenja imakorenova vaš (Pemphigus fuscicornis).

Rhizoctonia solaniprouzrokovač mrke truleži korena

Pojava, rasprostranjenost

• Značajne štete su registrovane 1937 i 1938. godine na većim površinama pod repom u Koloradu, SAD (Maxon, 1948).

• U Sovjetskom Savezu najveće štete prouzrokuje na navodnjavanim površinama.

• Bolest se češće sreće na težim, nestrukturnim zemljištima, na zabarenim delovima njiva, na terenima sa visokim nivoom podzemne vode, kod prezasićenosti zemljišta, pogoršanja aeracije i zasoljavanja zemljišta.

• U Vojvodini, R. solani je u izolacijama sa korena šećerne repe bila prisutna u 0-18,2% slučajeva (Stojšin i sar., 2006, 2011). Poslednjih godina u sremskom rejonu gajenja šećerne repe (Pazova, Pećinci, Ruma, Sremska Mitrovica i Šid) je uočeno propadanje šećerne repe, a iz obolelih korena i iz zemljišta na kojem je gajena šećerna repa, izolovana višejedarna Rhizoctonia spp. (Vico i sar. 2006, Janković i sar., 2010).

Mapa rasprostranjenosti R. solani

• Ima veoma širok krug domaćina. Može da zarazi preko 550 biljnih vrsta iz 32 porodice.

• Prisustvo R. solani na teritoriji bivše Jugoslavije registrovano je na krompiru, soji, šećernoj repi, pasulju, paradajzu, kupusu, lucerki,pšenici, ječmu i ukrasnim biljkama (Čizmić i sar., 1981; Jasnić i Vidić, 1986; Vico i sar., 2006; Budakov, 2008).

• U svetu R. solani je utvrđen i na pirinču, uljanoj repici, lucerki, duvanu, cvekli, mrkvi, tikvi, krastavcu, kukuruzu, na brojnim drvenastim i ukrasnim biljaka, začinskom bilju, travama i korovskih vrstama (Sneh et al., 1991).

• 2 tipa: trulež glave (crown root) itrulež repa korena (tip root)

• Oba tipa započinju iznenadnimvenjenjem i/ili pojavom crnenekroze u osnovi lisnih drški

• Listovi ostaju sasušeni da leže pozemlji.

• Prvi simptomi-po zatvaranju redova pa do žetve.

• Pojedinačne biljke ili u oazama

Biologija• Prezimljava u vidu zadebljalih hifa, sklerocija u biljnim ostacima i

zemljištu. • Do infekcije lisnih drški, repa i grave korena dolazi na t 12-35°C.• Optimalna t 25-33°C i povišena vlažnost zemljišta.• Zemljišta: javlja se na svim, ali češće na težim, slabo ocednim sa

vodoležom.• Infekcija je potpomognuta nanošenjem zaraženog zemljišta na ‘krunu’.

Godina Srednje mesečne temperature vazduha u vegetacionom periodu šećerne repe od1993-2015. godine (R. Šančevi)

IV V VI VII VIII IX prosek ODST.

1993 11,2 19,1 19,9 21,5 22,0 16,6 18,4 +0,6

1994 11,7 16,8 20,0 23,5 23,0 20,3 19,2 +1,4

1995 11,2 15,8 19,0 23,3 20,3 15,6 17,5 -0,3

1996 11,6 18,2 20,6 20,7 21,7 13,1 17,6 -0,2

1997 7,4 17,7 20,7 20,0 20,2 16,0 17,0 -0,8

1998 13,2 16,1 21,5 21,6 23,3 15,7 18,6 +0,8

2000 14,7 18,5 22,3 22,2 24,2 17,2 19,9 +2,1

2003 10,93 20,63 24,00 22,53 24,63 17,30 20,00 +2,2

2009 15,5 18,9 19,3 22,7 22,5 18,8 19,6 +1,8

2010 7,0 13,0 17,0 23,0 22,0 17,0 16,5 -1,3

2011 14,0 18,0 21,3 21,6 22,5 20,4 19,6 +1.8

2012 13.0 17.2 20.8 27.5 26.2 22.0 19.2 +1.4

2013 13.3 17.5 20.3 22.5 22.9 15.9 18.7 +0.9

2014 13.2 16.3 20.5 21.9 20.9 17.2 18.3 +0.5

2015 11.7 17.8 20.5 24.6 24.3 20.2 19.9 +2.1

1948- 199311,4 16,6 19,7 21,4 20,9 16,9 17,8

GODINEPadavine u vegetacionom periodu šećerne repe od 1993- 2015. godine (mm)

(R. Šančevi)IV V VI VII VIII IX suma odstupanje

1993 30,1 39,4 36,6 42,8 35,7 38,2 222,8 -123,0

1994 53,5 71,7 101,4 32,2 44,7 42,0 345,5 - 0,3

1995 31,0 54,0 86,0 108,8 40,5 75,9 396,2 +50,4

1996 25,2 90,0 79,1 83,9 112,0 119,2 509,4 +163,6

1997 75,2 27,4 62,4 130,5 124,6 30,3 450,4 +104,6

1998 39,8 64,1 103,7 123,8 82,3 76,9 490,6 +144,8

2000 24,6 40,4 31,5 33,8 6,4 16,0 152,7 -193,1

2003 8,0 23,0 31,0 60,0 30,0 84,0 236,0 -109,0

2009 12,0 103,0 134,0 15,0 29,0 2,0 295,0 -50,8

2010 71,0 95,0 174,0 98,0 169,0 69,0 676,0 +330,0

2011 23,0 65,0 6,0 62,0 0,0 25,0 188,0 -157,8

2012 83,0 50,7 11,0 10,0 0,0 0,6 155,3 -190,5

2013 37.2 134.4 99.8 45.6 24.4 94.6 436.0 +90.2

2014 51.2 201.9 38.2 140.9 78.7 84.3 595.3 +249.5

2015 15.0 193.0 27 2.0 99 53 389 +43.2

1948- 1993 48,5 58,7 83,0 61,9 55,1 38,6 345,8

GODINE

Deficit lakopristupačne vode u vegetacionom periodu od 1993- 2015 (mm)(R. Šančevi)

IV V VI VII VIII IX suma

1993 0,0 18,0 55,0 97,0 100,0 22,0 292,0

1994 0,0 0,0 0,0 108,0 119,0 43,0 270,0

1995 0,0 0,0 0,0 60,0 85,0 0,0 145,0

1996 0,0 0,0 0,0 48,0 21,0 0,0 69,0

1997 0,0 0,0 57,0 0,0 0,0 16,0 73,0

1998 0,0 0,0 0,0 14,0 84,0 0,0 98,0

2000 0,0 31,0 116,0 110,0 166,0 46,0 469,0

2003 0,0 64,0 127,0 108,0 146,0 0,0 455,0

2009 0,0 0,0 0,0 101,0 131,0 77,0 309,0

2010 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

2011 0,0 0,0 47,0 61,0 134,0 88,0 330,0

2012 0,0 0,0 72,3 138,0 160,0 78,4 448,7

2013 0.0 0.0 0.0 36.8 138.9 0.0 175.7

2014 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0

2015 0.0 0.0 0.0 127.6 257.8 289.7 512.2

Isključivo fitopatološke izolacije

2000. g

2009. g

2011. g

2003. g

2010 g

68%

9%

20%

3%

2012. g

Fitopatološke izolacije iz trulog korena sa teritorije Vojvodine

60%

27%5%

2%

6%

2013. g 2014. g

2015. g

Macrophomina phaseolinaFusarium spp.Rhizopus spp.Rhizoctonia solaniOstali saprofiti

Lokalizacija truleži korena u 2012 i 2013. godini

90%8%

2%

Trulež repaTrulež glaveBočna trulež

Tip simptoma na uzorcima donešenih u Fitopatološku laboratoriju sa područja Vojvodine

(veličina uzorka je 100 korena)

37

323

16

62%13%

8%

17%

Ugljenasta trulež korena

Nekroza sprovodnih sudova (suva fuzariozna)Nekroza glave

Sunđerast koren2012 2013

MERE SUZBIJANJAAgrotehničke mere:

1. Izbor parcele

2. Plodosmena

3. Kvalitetna obrada zemljišta

4. Izbalansirano đubrenje

5. Optimalni rok setve

6. Dubina setve

7. Optimalni vodni režim zemljišta

Kvalitetno seme

Genotipovi tolerantni na sušu i otporni na prouzrokovače

Kontrolisana upotreba zemljišnih herbicida i insekticida

Suzbijanje Cercospore, korova i korenove vaši