Seminarski rad iz upravljanja rizicima 200 8 UVODTrini rizik podrazumeva nesigurnost prinosa prouzrokovanu ciklikim kretanjima trita i iznenadnim pomeranjima na tritu. Postoje rizici koje je nemogue eliminisati, a trini ili sistemski rizik je upravo rizik koji se ne moe izbei. Diversifikacijom je mogue eliminisati specifini rizik pojedinanih hartija od vrednosti, meutim trini rizik ili sistemski rizik je makroekonomske prirode i utie na celokupno trite akcija. Trini rizik je makrorizik. Osnova trinog rizika su makrofaktori : promene kamatne stope, deviznoog kursa, poreske stope, stope inflacije, cena stratekih energenata. Trini rizik obuhvata kamatni i devizni rizik. Kamatni rizik je rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene kamatnih stopa. Devizni rizik je rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene deviznog kursa. Posebnu vrstu trinog rizika predstavlja rizik od promene trine cene hartija od vrednosti, finansijskih derivata ili robe kojom se trguje ili se moe trgovati na tritu. Ove promene se odraavaju na celokupno poslovno okruenje pa samim tim i na finansijsko trite. Investitori pomno prate kretanje faktora koji nose trini rizik i predviaju njihov uticaj na poslovni ciklus i investicione odluke.Namee se pitanje, kako se moe izmeriti trini rizik HoV ili investicionog projekta. Najei nain kojim se meri trini rizik je istraivanje osetljivosti investicionog prinosa na promene na tritu. Investitori mogu oekivati naknadu za snoenje sistemskog rizika, ali ne mogu oekivati da e trite osigurati dodatnu naknadu za snoenje rizika koji se mogu izbei. Upravo ova logika lei iza modela odreivanja cene finansijske imovine CAPM

-1 -

Seminarski rad iz upravljanja rizicima 200 8

I POJAM RIZIKARizik kod finansijskih instrumenata (hartija od vrednosti) moemo posmatrati iz ugla vlasnika kapitala, odnosno hartija od vrednosti i iz ugla menadera. Vlasnici kapitala nastoje da ostvare maksimalan profit, pa su skloni veem riziku, dok finanijski menaderi nisu skloni riziku, jer u sluaju gubitka u poslu njima opada rejting. Rizik bitno utie na cenu hartija od vrednosti. U praksi meunarodnih poslovnih finansija se najvie javljaju sledei rizici: finansijski, cenovni, kantri, obraunski, rizik kupovne snage, trini rizik,rizik likvidnosti itd. Sama priroda poslovanja uz svoj rizik vri ulogu posrednika u privrednoj aktivnosti - nije jedini osnov potreba za upravljanje rizikom. Zbog toga je veoma bitno istraiti rizike koji dolaze iz okruenja i sopstvenih poslovnih aktivnosti, odrediti stepen rizika koji se moe podneti, kontrolisati rizike kojima moe biti izloena organizacija i svesti ih u prihvatljive okvire. Da bi se sve ovo postiglo potrebno je upravljanje rizikom. Veoma est je i rizik pri zajednikim ulaganjima. Ostvarenje zajednikog ulaganja se smatra rizinim zbog toga to je ono mogue sa manjim ili veim stepenom verovatnoe. To znai da se o sadanjim uslovima moe pouzdano govoriti jer se oni mogu utvrditi, a budui uslovi se samo mogu pretpostaviti. Neizvesnost ostvarenja buduih uslova nosi finansijski rizik, trini i tehnoloki. Poslovni rizik obuhvata ekonomske, finansijske i prirodne poremeaje koji su u vezi sa ulaganjima kapitala. Proraun verovatnoe ima za cilj da smanji rizike. Problem se svodi na pronalaenje stope iznad investicione kamate, kako bi se rizik kompenzirao ili otklonio. Treba naglasiti da je rizik mnogo tee definisati naroito ako se radi o transfernom riziku, koji je vezan za retransfer uloenih sredstava i dobiti administrativnim merama drave, koja inae zakonom garantuje povraaj kapitala. Upravljanje rizikom sadri nekoliko faza. Kolmanov model upravljanja rizikom podrazumeva: procenu rizika, kontrolu rizika, finansiranje rizika, administraciju rizika. Merenje rizika odnosi se na merenje obima potencijalnog gubitka koji moe nastati iz poslovanja. Osnov za merenje zavisi od karaktera onoga ko ga meri. Kontrola rizika podrazumeva skup metoda pomou kojih organizacija otklanja, smanjuje ili prihvata rizik iz poslovanja. Izbor mogue varijante zavisi od banine poslovne politike. Na taj nain se zatita od rizika, koja ima kratkorone parametre, povezuje sa dugoronim sposobnostima da se podnese rizik poslovanja i obezbeduje se osnova za to. To je istovremeno i nain za odravanje konkurentne sposobnosti.

-1 -

Seminarski rad iz upravljanja rizicima 200 8

II RIZICI TRITA (FINANSIJSKI RIZICI)Finansijski rizik je iskljuivo povezan sa varijabilitetom cene finansijskih proizvoda i usluga na tritu, koji postoji nezavisno od finansijskih mogunosti samog dunika i od prirode jednog posebno sklopljenog dogovora. Na tritima koja se karakteriu kao stabilna po cenama finansijskih proizvoda, osnovni faktor rizika kojima su posrednici izloeni je kreditni rizik. Ako doe do poveanja labilnosti finansijskih varijabli, odnosi na tritu se menjaju i postaju nestabilniji. U takvim okolnostima novi oblici rizika isplivavaju na povrinu u aktivnostima banaka (finansijski rizici). U proteklom periodu, do sredine sedamdesetih godina, za ekonomije vodeih industrijskih zemalja bila je karakteristina visoka finansijska stabilnost. Ali od tada do danas nastale su mnoge promene na tritu: prisutnost inflatornih procesa prouzrokovanim naftnim okom, primena restriktivnih mera ekonomske i monetarne politike, pad sistema fiksnog (menjakog) kursa... radikalno su izmenili postojeu situaciju, stvarajui uslove za ubrzane promene kamatnih stopa. Pojava novih rizika zahtevala je prilagoavanje tradicionalnih metoda za upravljanje bankama. To se postie uvravanjem u sistem i pored uobiajenih modela za reavanje kreditnih rizika novih metoda prikladnijih za merenje stepena uticaja koje prouzrokuju rizici trita, kao i odnosne veze sa dinamikom dohotka i imovinskog stanja.

III POJAM FINANSIJSKOG RIZIKAUlaganje u bilo koji finansijski instrument motivisano je oekivanjem investitora da ostvari odreen prinos. Prinos moe, ali ne mora da bude ostvaren. Investitor se suoava sa rizikom da njegovo ulaganje nee dati rezultat u skladu sa njegovim oekivanjima i pretpostavkama koje su bile polazna osnova za ulaganje, odnosno okolnostima koje je investitor uzeo u obzir prilikom ulaganja. Investitor je zainteresovan za prinos koji e mu uz ulaganje doneti i rizik investiranja. Rizik je neizvesnost ishoda ulaganja, koji se moe manifestovati u vie rezultata ija je verovatnoa merljiva. Pre nego to izvri ulaganje, investitor mora biti u stanju da kvantifikuje visinu oekivanog prinosa i nivo neizvesnosti - rizika koji prati njegovu realizaciju. Na osnovu oekivanog prinosa i rizika, investitor moe da uporedi alternative ulaganja u razliite oblike aktive kao i oportunitetni troak kapitala. Rizik je merljiva verovatnoa ostvarivanja dobitaka ili gubtaka u vrednosti od posedovanja hartija od vrednosti. Rizik se razlikuje od neizvesnosti koja nije merljiva. Uz prinos, rizik je najvaniji element savremene finansijske teorije i analize investicija u -1 -

Seminarski rad iz upravljanja rizicima 200 8hartije od vrednosti. Postoje razliite vrste rizika: sistematski i nesistematski, rizik inflacije, kamatni, devizni, politiki, rizik otplate, itd. Za investitore je izuzetno vano da prate i kvantificiraju rizik. Najpoznatije mere rizika su: standardna devijacija, varijansa, beta koeficijent, itd.

IV RIZICI KAMATNIH STOPAOva kategorija rizika se manifestuje u gubicima koji proizilaze iz promena u kamatnim stopama na tritu. Tri osnovne determinante ovog rizika su: vreme trajanja operacije kreditiranja i zaduivanja promene kamatnih stopa postojea korelacija izmeu kretanja razliitih stopa Prvi faktor odrava kao i kod rizika menjakih poslova specifinu situaciju senzibiliteta na promenljivost stopa koja karakterie bilanse svakog operatera. Koliko je plasman sredstava zasnovanih finansijskih odnosa zavistan od vremena, toliko promene u kamatnoj stopi u veoj meri prouzrokuju gubitke koje poverioci trpe u plasiranju kreditima, u vidu smanjenja stvarne vrednosti, novane imovine. Rizik promene kamatne stope vlasnika akcija pogaa na dva naina: kroz varijabilnost trine cene akcije i kroz promene u visini i isplati dividende. Generalno, ako kamatna stopa neoekivano poraste cene akcija e pasti i obrnuto, ukoliko kamatna stopa padne neoekivano cena akcije e porasti Kroz promene u prihodima i rashodima firme rizik kamatne stope utie na visinu dividendi . Akcije koje u kraem vremenskom periodu donose povrat uloenih sredstava imaju manju verovatnou da e njihovi prinosi biti pogoeni rizikom promena u kamatnoj stopi. Akcije kupljene na osnovu oekivanog rasta trine cene su sklone veim gubicima, zbog toga to e se cene kretati suprotno od investitorovog oekivanja. Rizik promene kamatne stope vlasnika obveznica Veza izmeu kamatne stope i trine vrednosti obveznica je inverzna - rast kamatne stope dovodi do pada trine vrednosti obveznice i obrnuto, pad kamatne stope dovodi do rasta trine vrednosti obveznice . Direktno je vezan za duinu vremenskog perioda u kome ona dolazi na naplatu Druga vana determinanta rizika promene kamatne stope je visina kuponske stope.

-1 -

Seminarski rad iz upravljanja rizicima 200 8

V MERENJE PRINOSA I RIZIKAVremenske serije podataka, koje predstavljaju prinos razliitih instrumenata, pokazuju da je prinos uslovljen rizikom koji se preuzima ulaganjem u pojedini tip finansijskog instrumenta. Struktura prinosa odgovara hijerarhiji rizika: kratkorone dravne obveznice imaju najnii prinos, dok akcije ijom kupovinom investitor stie direktan udeo u riziku preduzea, pokazuju najvii prinos. Prosena nominalna stopa prinosa3,6 4,7 5,3 12,1

PortfolioKratkorone dravne obveznice Dugorone dravne obveznice Korporativne obveznice Obine akcije

Prosena realna stopa prinosa0,5 1,7 2,4 8,8

Prosena premija na rizik (u odnosu na kratkorone obveznice)0 1,1 1,7 8,4

Tabela : Prosena stopa prinosa instrumenata na finansijskom tritu SAD u periodu 1926-1988 (u %) Prema podacima iz tabele prosena premija na rizik (razlika u prinosu u odnosu na prinos kratkoronih dravnih obveznica), iznosila je kod dugoronih dravnih obveznica 1,1%, kod korporativnih 1,7%, a kod obinih akcija 8,4%, na godinjem nivou. Vremenske serije podataka o prinosu, korigovanom za rizik, ne garantuju investitorima neizvesnost prinosa. Rezultati investiranja pokazae se u buduem periodu i samo budui prinos moe biti osnova za donoenje investicione odluke. Budui prinos moe se meriti na razliite naine. Standardni nain, koji izraava budui prinos u jedinstvenoj veliini i ukljuuje distribuciju svih moguih iznosa, jeste oekivani prinos koji je ekvivalentan proseku svih prinosa koji se mogu realizovati, ponderisan verovatnoom realizacije. Oekivani prinos E(R)= p1R1+p2R2+p3R3+...pn+Rn gde je Ri (i+1,...n)= mogui prinos, a pi= verovatnoa da e taj prinos biti realizovan.

-1 -

Seminarski rad iz upravljanja rizicima 200 8E ( R ) = pi Rii= 1 i= n

Verovatnoa ostvarivanja prinosa je subjektivna kategorija - podlee subjektivnoj proceni investitora, kao to je subjektivna i procena veliine oekivanog prinosa. U projekciji verovatnoe bitno je uzeti u obzir sve okolnosti i pretpostaviti da se samo jedna od njih moe ostvariti.

VI STANDARDNA DEVIJACIJA I VARIJANSA KAO MERE RIZIKARizik budueg prinosa meri se disperzijom verovatnoe prinosa u odnosu na oekivani prinos, odnosno distribucijom verovatnoe da e prinos biti vei ili manji od oekivanog. Kao statistiki izraz disperzije koristi se standardna devijacija. Rizik investiranja se meri standardnom devijacijom budueg prinosa u odnosu na oekivani prinos ulaganja. Ako je standardna devijacija jednaka 0, re je o nerizinom ulaganju. Rizina ulaganja imaju veu standardnu devijaciju. Standardna devijacija (S ili ) izraunava se preko izraunavanja varijanse, koja takoe predstavlja statistiki izraz disperzije. Varijansa (V ili 2) je zbir kvadrata disperzija oko oekivanog prinosa, ponderisanih verovatnoom pojavljivanja, odnosno varijansa je standardna devijacija na kvadrat. Ako bi se standardna devijacija raunala neposredno a ne preko varijanse, disperzije verovatnoe bi ponitavale jedna drugu i njihov zbir bi bio jednak 0, to bi onemoguilo izraunavanje verovatnoe prinosa sa negativnim podznakom. S druge strane, jednostavnija je primena standardne devijacije. Varijansa:i= n

V = ( E ( R ) Ri2 ) pi ( Ri )i= 1

Standardna devijacija:

S=VPoznavanje standardne devijacije prinosa i oekivanog prinosa omoguava konstrukciju krive distribucije verovatnoe prinosa, koja ilustruje odnos prinosa i rizika. U tu svrhu se koristi kriva normalne verovatnoe. Umesto da se posmatraju svi mogui ishodi ulaganja, posmatra se samo verovatnoa odstupanja od oekivanog prinosa. Uzimaju se u obzir samo pozitivna odstupanja, i to zato to je, ako je distribucija normalna, rezultat isti, poto su pozitivna i negativna distribucija simetrine veliine.2

-1 -

Seminarski rad iz upravljanja rizicima 200 8Kriva normalne distribucije prinosa pokazuje jednaka odstupanja prinosa od oekivane veliine. Poreenje razliitih krivih normalne distribucije prinosa pomae investitoru da izabere odgovarajuu investicionu alternativu: ako je vei spred moguih prinosa, kriva e imati ravniji oblik i takvo ulaganje e biti rizinije od ulaganja iji je spred ishoda manji. Numerika ilustracija izbora investicione alternative pretpostavlja izraunavanje varijanse i standardne devijacije prinosa.Instrumet Oekivani prinos na kraju godine Ri+10 +20 +30

Disperzija E(R)-Ri-10 0 +10 0 -60 0 +60 +40

Kvadrat disperzije [E(R)-Ri] 2100 0 100 200 3600 0 3600 7200

Verovatnoa pi0,3 0,4 0,3 1,0 0,3 0,4 0,3 1,0

Varijansa [E(R)-Ri] 2pi30 0 30 60 1080 0 1080 2160

A

B

-40 +20 +80

Tabela : Izraunavanje varijanse i standardne devijacije prinosa

Oekivani prinos (A) E(R)= 20%; Stand.devijacija S=60=7,74% Oekivani prinos (B) E(R)= 20%; Stand.devijacija S=2160=46,50% Iako oba ulaganja imaju isti oekivani prinos (20%), proseni investitor e izabrati ulaganje u finansijski instrument A, jer je on manje rizian standardna devijacija prinosa iznosi 7,7% u odnosu na standardnu devijaciju prinosa kod ulaganja u B, koja iznosi 46,5%. Ako ulaganja imaju razliit prinos, ali razliitu rizinost, onda investitor bira alternativu ulaganja shodno svojim preferencijama. Na koji nain se investitor opredeljuje u izboru

2 2

-1 -

Seminarski rad iz upravljanja rizicima 200 8ulaganja, moe se predstaviti sledeom ilustracijom.O P R ^ E I N K O I V S A E N I ( R )

9 . 0 0 0 7 . 0 0 0

II IIIA

I IVS t a n d a r d n a d e v i j a c i j a S

9 2 2

2 . 1 9 1

Ako je ulaganje koje daje odreen prinos predstavljeno takom A, sva ulaganja u kvandrantu II imaju vei prinos i nii rizik, pa su stoga superiornija. Ulaganja u kvadrantu IV su inferiornija, s obzirom na manji prinos i vii rizik. Da li e investitor prihvatiti ulaganja u kvadrantima I i III zavisi od njegovog odnosa prema riziku i prinosu. Nema nikakve analitike procedure koja e utvrditi koje je ulaganje bolje za ulaga, prvenstveno zbog subjektivnosti izbora. Polazei od prethodnih izlaganja o odnosu rizika i prinosa, moe se izvesti zakljuak o vrednosti (ceni) finansijskog instrumenta, odnosno nekog od oblika finansijske aktive. Ona je odreena: oekivanim prinosom instrumenta, rizikom instrumenta izraenim kroz varijansu ili standardnu devijaciju oekivanog prinosa i premijom koja se zahteva da bi se preuzeo rizik investiranja.

VII CAPITAL ASSET PRICING MODEL - CAPMU osnovi ponaanja investitora koji su neskloni riziku, postoji ravnoteni odnos izmeu rizika i oekivanog prinosa za svaku HoV. U trinoj ravnotei, od HoV se oekuje da osigura oekivani prinos proporcionalan sistemskom riziku koji se ne moe ukloniti diversifikacijom. to je sistemski rizik HoV vei, vei je i oekivani prinos na tu HoV. U samoj sutini CAPM modela dobitnika nobelove nagrade Williama Sharpa, nalazi se odnos izmeu oekivanog prinosa i sistemskog rizika i procene vrednosti Ho V.

-1 -

Seminarski rad iz upravljanja rizicima 200 8Ovaj model je razvijen tokom 1960. i od tada ima znaajan uticaj na finansije, jer svojim jednostavnim konceptom i primenljivou na stvarni ivot, prua efikasni nain za merenje ponaanja trita. Ovaj model nam omoguava uspostavljanje odreene veze izmeu rizika i veliine premije na rizik, potrebne za kompenzacijom tog rizika. CAPM pretpostavlja kao optimalan onaj portfolio u kome investitor sa averzijom prema riziku kombinuje trini portfolio sa nerizinim portfoliom. Investitor preko trinog portfolia odrava nivo rizika konstantnim, a kombinovanjem obima nerizine finansijske aktive poveava/smanjuje prinos ukupnog portfolia. Uslov za ovo kombinovanje je neograniena mogunost zaduivanja na tritu novca i kapitala, odnosno, realizacija investicione strategije zavisi od kolebanja trinih kamatnih stopa i prinosa nerizinih instrumenata. CAPM pretpostavlja da svaki investitor ima ista oekivanja i da je finansijsko trite perfektno.

Investitori koji imaju averziju prema riziku traie da prinos trinog portfolia E(rM) bude vei od prinosa nerizinog finansijskog instrumenta, (rF) za iznos - premiju, koja e odgovarati riziku dranja trinog portfolia. Razlika izmeu oekivanog prinosa trinog portfolia i nerizinog prinosa zove se trina cena rizika:

E(rM)-rFOekivani prinos svakog finansijskog instrumenta nalazi se na liniji koja povezuje prinos rizinog ulaganja i prinos trinog portfolia. Mesto na toj liniji zavisi od beta koeficijenta. Oekivana premija na rizik ulaganja koje ima npr. =0,5 je polovina premije na ulaganje koje ima =1,0 (trini portfolio). Ovaj odnos moe se izraziti kao oekivana premija na rizik =beta x oekivana premija na rizik trinog portfolia ili:

r-rF = (rM-rF)Da bi se olakalo razumevanje ovog modela koristi se trina linija finansijskog instrumenta.

-1 -

Seminarski rad iz upravljanja rizicima 200 8O N ^ A E K U I V A L A N G A I P N R I N J E O S

T

R

@

I [

N

A

L

I N

I J A

r

M

T

R

@

I [

N

I

P

O

R

T

F

O

L

I O

r

F

D

R

@

A

V

N

E

O

B

V

E

Z

N

I C

E

0 . 5

1

2

Grafikon : Trina linija finansijskog instrumenta

Linija koja povezuje prinos nerizinih ulaganja i trinog portfolia zove se trina linija finansijskog instrumenta. Ona predstavlja trinu cenu rizika. Taka u kojoj preseca osu oekivanog prinosa (beta=0) jednaka je prinosu na nerizino ulaganje. Prinos trinog portfolia ima beta koeficijent =1,0. Prema CAPM, cena svih finansijskih instrumenata mora se nalaziti na ovoj liniji. Ako je iznad linije, instrument je potcenjen, a ako je ispod linije on je precenjen. Cena rizika finansijskog instrumenta jednaka je proizvodu beta koeficijenta tog instrumenta i prinosa trinog portfolia. Osnovna zasluga CAPM je u tome to depersonalizuje ocenu rizika i prinosa finansijskog instrumenta. Ono to su kritiari ovog modela osporavali su upravo njegove pretpostavke: jedan period u kome se oekuje prinos, postojanje nerizinih finansijskih instrumenata koje svaki investitor moe ukljuiti u portfolio, jednaka oekivanja buduih prinosa svih investitora, nedefinisanost trinog portfolia i obima finansijskih instrumenata koje on obuhvata. Navedene prepreke su one koje oteavaju verifikaciju modela u praksi.

VIII DEFINICIJA VAR (VREDNOST U RIZIKU)TA JE VAR? VAR je mapa maksimalnog gubitka kojom se moe izloiti tokom odredjenog perioda sa specifinom verovatnoom VAR je vitalna komponenta trenutno najboljeg metoda merenja rizika VAR obuhvata strunjake, pravila i znanja VAR je vrednovan kao mera verovatnoe potencijalnih gubitaka -1 -

Seminarski rad iz upravljanja rizicima 200 8VaR je najvea vrednost portfolia, na datom nivou statistike sigurnosti, koji neki portfolio moe da izgubi u toku jednog dana (nedelje, meseca) ukoliko trite funkcionie normalno. Na primer, ako kaemo da je sa tanou od 95% dnevni VaR portfolia 10.000 evra, to znai da, statistiki gledano, na dovoljno velikom uzorku, mogunost gubitka vaeg portfolia od preko 10.000 evra u toku jednog dana je manja od 5% (=1 95%). Vrednost VaR zavisi od vremenskog intervala za koji se posmatra (holding period), kao i od sastava portfolia TIPINE UPOTREBE VAR-a Prenosi mapu izlaganja riziku, potencijalne polise i ogranienja Udruivanje i izvetavanje o vie proizvoda na vie trita kroz jednu brojku Korienje faktora rizika i korelacija za kreiranje indeksa teine rizika Praenje VAR ogranienja Usaglaavanje spoljnog otkrivanja rizika i oekivanja VaR je jedan broj koji sumirno opisuje kolikom se riziku izlaemo u normalnim uslovima. Izraunavanje VaR uzima u obzir korelacije svih oblika trinih rizika. Ako promenimo portfolio, menja se i VaR. Stoga, ukoliko rukovodstvo postavi odredjeni nivo rizika (target VaR), on slui i za menadiranje (optimalno prilagodjavanje) portfolia takvom nivou rizika. REGULACIJE I VAR Po Baselu II (Solvency II), obavezne rezerve banaka (osiguravajuih kua) odredjuju se na osnovu VaR. To i kod nas dolazi na red. VaR je de-fakto globalni medjunarodni standard merenja trinog rizika.

IX METODI IZRAUNAVANJA VAR-aDelta-Normalna metoda Pretpostavlja se da su svi faktori rizika normalno raspodeljeni. Moe se primeniti samo ukoliko su prinosi portfolia linearne funkcije faktora rizika (ili se mogu linearizovati). U sluaju ove metode, standardna devijacija vrednosti portfolia proporcionalna je VaR. -1 -

Seminarski rad iz upravljanja rizicima 200 8Ova metoda ne daje posebno dobre rezultate u sluaju opcija, hipoteka i drugih nelinearnih ugovora. Primer izraunavanja VaR Izraunati VaR portfolia koji se sastoji od 10 miliona dinara u akcijama Hemofarma. Interesuje nas vremenski period od 10 dana, a stepen statistike sigurnosti je 99%. Pretpostavimo da prinosi akcija Hemofarma zadovoljavaju normalnu raspodelu. Varijabilnost je 2% dnevno. sH = 10.000.000* 2%* 10 = 632.456d N ( 2,33) = 1% = 1 99% VaR ( H ) = 632.456* 2,33 = 1.473.621d

Montekarlo simulacija Polazimo od sastava portfolia kakav imamo. Pretpostavljamo da su faktori rizika normalno distribuisani (ili da imaju neku drugu poznatu distribuciju). Generiemo veliki broj realizacija iz takve distribucije. Naemo nove vrednosti portfolia za svaku od ovih realizacija. Na osnovu odgovarajuih kvantila dobijene raspodele nalazimo VaR.

Istorijska simulacija Polazimo od sastava portfolia kakav imamo. Nalazimo empirijsku distribuciju faktora rizika sa svaki trenutak vremena. Generiemo empirijsku distribuciju promena vrednosti portfolia. Naemo nove vrednosti portfolia u svakoj od realizacija. Na osnovu odgovarajuih kvantila dobijene empirijske raspodele nalazimo VaR.

X ANALIZA STRESAVaR ima smisla koristiti i daje dobre rezultate kao mera rizika kojima se finansijska institucija izlae samo u sluaju normalne, kontinuirane operacije trita. -1 -

Seminarski rad iz upravljanja rizicima 200 8Ukoliko to nije tako, na primer u sluaju velikog pada trita (Amerika 1987, Azijska kriza i Rusija 1998, itd), VaR je neprimenljiv. Stoga, on se mora dopuniti i analizom stresa to jest analizom ta bi bilo kad bi bilo! Cilj analize stresa je da se proceni oekivana teta u sluaju neoekivanog gubitka. Polazei od portfolia koji imamo sada, analiziramo ta bi se sa njim dogodilo pod raznim vrlo loim okolnostima. Te okolnosti se simuliraju kroz razliite scenarije promena trinih vrednosti faktora rizika. Analiza stresa i scenario analiza ne zamenjuju nego dopunjuju VaR analizu. Basel II i Solvency II predvidjaju kako VaR tako i scenario i analizu stresa.

ZAKLJUAKAnaliza rizika nije cilj sama za sebe ve bi trebalo da prui elemente za upravljanje rizikom kao sloenom kombinacijom postupaka kojima se minimizira opasnost od gubitaka koji mogu nastati iz poslovanja. Upravljanje rizikom dobija posebnu vanost u savremenim uslovima stalnih promena u okruenju i u organizaciji koje donose veoma izraenu rizinost. Zbog toga to budunost nikada ne moe biti precizno poznata, postoji rizik povezan sa svakom investicijom. Finansijski menader mora da odgovori na ovo pokuajima da

-1 -

Seminarski rad iz upravljanja rizicima 200 8proceni rizik, da ga uzme u razmatranje prilikom donoenja odluka i na kraju zatiti svoje investicije od rizika koliko je to mogue. U rizian projekat e se ipak ui samo ukoliko se veruje da je rizik gubitka veoma vaan zbog clija. Jedan metod sueljavanja sa rizikom je ignorisati ga. Ovo bi odgovaralo tamo gde se veruje da ce projekti prerasti oekivanja. Radi obezbeenja od rizika, kada se svi mogui nivoi povraaja mogu predvideti i gde se mogu predvideti deavanja i budunosti, trebalo bi izraunati oekivani povraaj za svaku godinu. Nekad, kad se firma nalazi u tekoj situaciji, bilo bi od pomoi usredsrediti se na onaj deo posla koji je najosetijiviji na rizik. Rizik moe biti definisan kao mogunost da ono to je predvieno krene naopako. Ako postoji jaka mogunost da e se predvianje pokazati kao pogreno, rizik e biti dosta visok. Ako je mogunost ovoga mala, rizik e takoe biti mali. Rizik moe biti otklonjen politikom diversifikacije. Pitanje koje se ovde postavija je zato, ako se rizik posmatra kao problem, menadment bira one investicije koje su dosta rizine. Opravdanje za ovo lei u tome da rizini projekti, ako budu uspeni, mogu doneti dosta velike nagrade tj. prinose. Odnos rizika i prinosa definisan je na sledei nain: to je vei rizik i prinosi e biti vei i obrnuto. Ono to treba posebno istai je injenica da rejting hartije najee na tritu odreuje i njen prinos - vii rejting znai veu sigurnost ulaganja ali i nii prinos po hartiji. Zanimljivo je to da su u praksi zajednikih ulaganja inostrane procene rizika najee pesimistikog karaktera. One su usmerene na revalorizaciju uloga i na dobit. Nasuprot tome, domae procene su optimistike i odnose se na visoke stope neto prinosa. Uzroci ovakvog ponaanja nalaze se u razlikama motiva izmeu partnera, uz isti cilj, a to je ostvarenje maksimalne dobiti.

-1 -