TRŽIŠTE RUSIJE ŠANSA ZA MESNU INDUSTRIJU

ORGANSKAPOLJOPRIVREDAIZAZOVI BIZNISA

SPOLJNATRGOVINATRŽIŠNI TRENDOVI

KAKO POSLOVATI SAKAZAHSTANOMSVET I MI

18JUN 2012.

WWW.SIEPA.GOV.RS

TRŽIŠTERUSIJE

ŠANSA ZAMESNU

INDUSTRIJU

U FOKUSU

3JUN 2012.

BROJ 18, JUN 2012.

Sadržaj

Izdavač Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije Vlajkovićeva 3/V 11000 Beograd, Srbija. tel: (011) 3398 550, 3398 772, 3398 774 fax: (011) 3398 814; [email protected]; www.siepa.gov.rs; Urednik: Marija Vukosavljević; [email protected]; Saradnici: Ines Novosel, Goran Radosavljević, Mirjana Aleksić, Nataša Vujović, Maja Vuković, Katarina Momčilović Matić, Igor Novaković, Nemanja Jovanović, Marijana Jovanović; Tehnički urednik & dizajn: Orange Studio; Priprema za štampu: Orange Studio; Lektura i korektura: Orange Studio; Korice: Orange Studio; Štampa: Avantguarde, Beograd; Magazin Exporter je besplatan za izvozna preduzeća na teritoriji Srbije. Magazin izlazi kvartalno.

040611

14182224

283234

VESTI IZ PRIVREDEOSNOVANO UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJE

SIEPA AKTUELNOSTISAJMOVI

TRŽIŠNI TRENDOVISPOLJNATRGOVINA

U FOKUSUTRŽIŠTE RUSIJE -ŠANSA ZA MESNU INDUSTRIJU

INTERVJU: DR ZORAN MIĆOVIĆGARANT KVALITETA

PRIMERI USPEHANA PUTU ZA KAZAHSTAN

IZAZOVI BIZNISAORGANSKA POLJOPRIVREDA

SVET I MIKAKO POSLOVATISA KAZAHSTANOM

PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKEPODRŠKA IZVOZNIM PREDUZEĆIMA

SIEPA VODIČWORLD FOODKAZAHSTAN

EASExporters Association of Serbia

UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJE

Nezavisno udruženje osnovano sa ciljem da okupi pojedinačne izvoznike – male, velike, početnike, afirmisane – ali i sve one koji doprinose razvoju izvoza, kako bi zajedničkim delovanjem povećali svoje

izglede i mogućnosti za izvoz.

Udruženje izvoznika za partnera ima Vladu Republike Srbije, javne institucije koje se bave pitanjima izvoza, kao i srpsku poslovnu zajednicu koja našu zemlju predstavlja kao pouzdanog partnera u

trgovini kvalitetnim proizvodima i uslugama po konkurentnim uslovima.

Beneficije članstva:

ZASTUPANJE INTERESA IZVOZNIKAzalaganje za izmene zakonske regulative i unapređenje poslovne prakse

UMREŽAVANJErazmena iskustava i primera dobre prakse, zajednički nastup na ciljnim tržištima

USLUGE prema potrebama članica: specijalizovane obuke i edukacija, istraživanje tržišta, savetodavne usluge o

spoljnoj trgovini, transport i logistika, finansiranje i osiguranje izvoza

Za više informacija:

UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJEVlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd

Tel: 011 3398 550 ▪ Fax: 011 3398 814 www.eas.rs ▪ [email protected]

4 5EXPORTER JUN 2012.

PROIZVODNJAHRANESEKTOR AGRARASPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA SRBIJE TOKOM 2011.

Sektor hrane je najznačajniji u svakoj privredi, budući da proizvodnja hrane ima najdirektniji uticaj na prehranu stanovnika i sveukupnu ekonomsku sigurnost jedne zemlje. S tim u vezi, zemlje koje raspolažu prirodnim predispozicijama za razvoj poljoprivrede, oduvek, a naročito danas kada je potražnja za hranom sve veća, trebalo bi da imaju značajnu prednost nad ostalima. Na njima je da li će i u kojoj meri da ih iskoriste.

I pored činjenice da u izvozu naše zemlje još uvek dominiraju sveže voće i povrće, žitarice, kao i proizvodi niže faze obrade, po poslednjim objavljenim podacima, ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije prošle godine, kada je u pitanju sektor agrara, iznosila je 3,7 milijardi dolara, a ostvaren je i suficit od 1,3 milijarde dolara. Imajući ovo u vidu, može se zaključiti da agroindustrija predstavlja najznačajniju privrednu oblast u našoj zemlji, čemu u prilog govori i to da u stvaranju društvenog proizvoda zemlje učestvuje sa oko 20%.

Domaća preduzeća sve više koriste prednosti potpisanih sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, Turskom, zemljama EU i CEFTA, što se odražava i na porast vrednosti izvoza u ove zemlje. Takođe, primetna je i tendencija povećanja broja domaćih preduzeća koja ulaze u proces sertifikacije proizvodnje kako bi svojim proizvodima i uslugama mogla da konkurišu i osvajaju zahtevna tržišta navedenih zemalja.

Da bismo išli u korak sa vremenom i konkurencijom, odnosno da bismo se nametnuli i opstali na postojećim i novim tržištima, potrebno je i konstantno ulaganje u nove tehnologije, kapacitete, kao i u marketing aktivnosti. Takođe, usmerenost ka proizvodima više faze obrade i dodate vrednosti u ukupnoj proizvodnji, ali i strukturi izvoza, u krajnjem će rezultirati porastom vrednosti izvoza, ali i višim nivoom razvijenosti zemlje.

REČ UREDNIKAREČ UREDNIKA

Marija Vukosavljević


VESTI IZ PRIVREDE IZDVAJAMO

SUBVENCIJE ZAIZVOZNIKE

SIEPA je 17. aprila ove godine raspisala XIII javni poziv za dodelu bespovratne finansijske pomoći pojedinačnim privrednim subjektima i poslovnim udruženjima za izvozni mar-keting. Rok za prijavu je bio 18. maj 2012. Stigle su uku-pno 382 prijave pojedinačnih privrednih subjekata i 10 prijava poslovnih udruženja.Pravo učešća su imali pojedinačni privredni sub-jekti i poslovna udruženja proizvodne delatnosti svih sektora ili uslužne delatnosti i to u sektorima energetike, građevine, reciklaže, indus-trijskog i tekstilnog dizajna.

USPEŠAN POČETAKSAJAMSKE GODINE

SIEPA je dobila nagradu za lojalnog partnera na međunarodnom sajmu građevine u Moskvi, na kom je nastupilo dvanaest srp-skih firmi. Pored nagrade u Moskvi, SIEPA je nagrađena i na još dva sajma građevine na kojima je učestvovala. Za nastup na sajmu u Poznanju nagrađena je za najbolju marketing strategiju i naj-bolje arhitektonsko rešenje štanda, dok je na sajmu u Krasnodaru nagrađena za najzapaženiji nastup na sajmu. Od početka godine, SIEPA je organizovala nast-up na još šest međunarodnih sajmova i to na sajmu hrane u Tokiju, sajmu primenjenih tehnologija u Nirnbergu, ICT sajmu u Hanoveru, sajmu saobraćajne infrastrukture u Amsterdamu, sajmu tehnologija i inovacija u Hanoveru i najvećoj svetskoj smotri dizajna u Milanu.

ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO

Evropska komisija intenzivno neguje promociju ženskog preduzetništva i u tu svrhu je pokrenula projekat pod nazivom „Evropska mreža ambasadora ženskog preduzetništva“, kojem se pridružila i Srbija. Konzorcijum institucija, koji čine Nacionalna agencija za regionalni razvoj, Privredna komora Srbije, Udruženje poslovnih žena Srbije i SIEPA, uspeo je da uvrsti ugledne srpske preduzetnice u ovaj evropski projekat. Putem javnog poziva, izabrano je 10 ambasadorki ženskog preduzetništva, koje više od godinu dana ličnim primerom inspirišu buduće preduzetnice. U cilju podrške SIEPA je u okviru manifestacije IZVOZNIK GODINE uvela kategoriju nagrade za izbor najbolje preduzetnice.

POSLOVNI SUSRETI

SIEPA je u saradnji sa Udruženjem preduzeća in-dustrije nameštaja Severo-zapada Rusije, 22. i 23. maja u Beogradu po prvi put organizovala Rusko-srpske poslovne susrete u sektoru nameštaja.Učestvovalo je 11 ruskih i 33 srpske firme što ukazuje na obostrano interesovanje i značaj direktnih susreta za ostvarenje saradnje. Organ-izovani su sastanci domaćih kompanija - proizvođača nameštaja sa ruskim kompanijama - kupcima u cilju sklapanja ugovora i unapređenja poslovnih odnosa. Ruske kompanije učesnice se bave uvozom, distribucijom i plasiranjem nameštaja kroz svoje trgo-vinske lance, kao i opre-manjem hotela i drugih objekata na teritoriji Ruske Federacije.

SUVE ŠLJIVE IZVOZNA ŠANSA SRBIJE

Srbija je prošle godine izve-zla ukupno 4.590 tona suvog voća u vrednosti od 14 mil-iona dolara, od čega najviše suvih šljiva, oko 4.000 tona, rečeno je u Privrednoj komori Srbije. Stručnjaci ocenjuju da bi Srbija mogla da plasira i do 10.000 tona suvih šljiva na strana tržišta, međutim, da bi se to postiglo neophodno je unaprediti tehnologiju sušenja i genetski potencijal sorte, ali i poboljšati market-ing u cilju otvaranja novih tržišta.Najveći kupac suvih šljiva iz Srbije je Rusija, a potom i Bugarska, Hrvatska i SAD. Srbija takođe raspolaže i kvalitetnim plodom jabuke za sušenje, a značajne poten-cijale imaju i suva kajsija i malina.

IZVOZ SRBIJE U TURSKU VEĆI 90 ODSTO

Za prvih 11 meseci prošle godine robna razmena između Srbije i Turske dostigla je rekordnu vred-nost od 544,3 miliona dolara, što je za 31,8 odsto više nego u 2010.Trgovinska razmena dve zemlje je sve bolja, ali prostor za unapređenje svakako postoji u raznim oblastima poljoprivrede, počev od biljne proizvodnje, stočarstva, vodoprivrede, sve do naučne saradnje.Inače, izvoz iz Srbije u Tur-sku prošle godine je povećan za 90 odsto, pa je deficit na srpskoj strani smanjen.

SUFICIT SA ZEMLJAMA CEFTA

Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je za prva tri meseca ove godine ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od 227,9 miliona dolara. Tokom ovog perioda, u zemlje CEFTA se najviše izvozilo žitarica, proizvoda od žitarica, razne vrste pića, gvožđe i čelik, a najviše je uvezeno kamenog uglja, koksa i briketa, struje, kao i voća i povrća. Izvoz Srbije, u navedenom periodu je iznosio 579,7 miliona dolara, a uvoz je bio 351,8 mil-iona dolara, što znači da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 164,8 odsto. Region CEFTA je prema učešću u ukupnom iz-vozu Srbije, drugo tržište po značaju, posle tržišta EU.

SRPSKA ŠNICLA U MEKDONALDSU

Sim impeks iz Bele Palanke izvozi više od 70% celokup-nog junećeg mesa iz Srbije u EU. To preduzeće već go-dinama snabdeva odrescima i poznati svetski lanac restorana Mekdonalds.Ljiljana Petković, vlasnica Sim impeksa, kaže da farme imaju kapacitet od 2.000 junadi u jednom turnusu. Oko 40% proizvodnje se plasira preko maloprodajnih i veleprodajnih objekata, a oko 20% se izvozi u Italiju.Jedini problem sa kojim se ova kompanija susreće jeste drastično opadanje stočnog fonda u Srbiji, kao i sve manja potrošnja mesa po glavi stanovnika, na koju direktno utiče slaba kupovna moć.

POČETKOM GODINE OSNOVANO JE UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJE, čije je osnivanje pomogao projekat za razvoj konkurentnosti i promociju izvoza (SECEP), u saradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, SIEPA-om, Kabinetom potpredsednika vlade za evropske integracije, PKS-om i Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj. Na osnivačkoj skupštini, koja je održana u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, izabrano je sedam članova Upravnog odbora, a za predsednika tog tela je izabran Svetozar Mrkšić iz firme „Berko“ iz Mola.

Udruženje izvoznika Srbije radiće na jačanju saradnje izvoznika i stvaranju povoljnijeg okruženja koje malim i srednjim preduzećima omogućava isplativ izvoz.

OSNOVANO UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJE


SIEPA AKTUELNOSTI

SAJMOVIFOODEXsajam prehrambene industrije u Japanu

Srpske firme su i ove godine, inače četvrti put zaredom u organizaciji Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) učestvovale na vodećem sajmu prehrambene industrije u regionu Azije i Pacifika, „FOODEX JAPAN 2012“. Sajam je održan od 6. do 9. marta u Tokiju, i na njemu je izlagalo sedam srpskih izvoznika svežeg, zаmrznutog i sušenog voćа, kao i proizvoda od voća, što predstavlja najveći broj do sada.

Kroz jedinstvenu mešavinu etno i modernih motiva, na Nacionalnom štandu Srbije predstavile su se kompanije Agranela, Agropartner, Frigo Grand, Fruvela, Packom International, Sirogojno i Venac. Tokom četiri dana sajma srpske firme su ostvarile oko 350 kontakata, što je za 70 odsto više nego prethodne godine. Takođe, očekivana vrednost izvoznih poslova je procenjena na više od 1,5 miliona evra, što je za 50 odsto više nego prošle godine. Najviše zainteresovanih kompanija je bilo iz Japana, Koreje, Kine, Tajvana, Turske i Hong Konga, dok se sa više od 30 firmi

očekuje početak saradnje.Srbija je, inače, već 6 godina zaredom najveći izvoznik zamrznutih malina u svetu, dok ovim proizvodom pokriva čak 17% japanskog tržišta. U japanskim prodavnicama se najčešće mogu naći zamrznute maline iz Srbije kao i jogurt sa srpskim šljivama i to pod jednim od najpoznatijih brendova u Japanu u oblasti prehrambene industrije. Sajam u Tokiju, na kom se na jednom mestu okuplja 10.000 kupaca iz preko 30 zemalja i regiona, predstavlja odličnu priliku za promovisanje proizvoda na rastućem azijskom tržištu.

INTERTRAFFICsajam saobraćajne infrastrukture

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) ove godine je po prvi put organizovala nastup srpskih preduzeća na najznačajnijem međunarodnom sajmu saobraćajne infrastrukture „Intertrafik“ (Intertraffic), koji je održan krajem marta u Amsterdamu. Na nacionalnom štandu Srbije predstavilo se šest domaćih kompanija - Elcom, lanterne i kontroleri svetlosnih signala, Institut Mihajlo Pupin, sistemi za upravljanje saobraćajem,

Routex, saobraćajni znaci, Selma, lanterne i upravljači, SNG Company, ležeći policajci i Unipromet, čelične zaštitne ograde.

„Želja nam je da predstavimo ovaj sektor svetu jer smatramo da i tu leži jedan od potencijala srpskog izvoza. Najveći broj posetilaca „Intertrafika“ dolazi iz Zapadne Evrope i to su većinom donosioci odluka u velikim kompanijama“, izjavio je direktor SIEPA Božidar Laganin. „Nadamo se da će domaće kompanije zaključiti neke ugovore ili bar napraviti preliminarne dogovore za poslove uprkos tome što su tamo prvi put“, dodao je Laganin.

Sajam se održava svake dve godine i 2010. se na njemu predstavilo više od 800 izlagača iz 45 zemalja, od čega su 64 odsto bili inostrani izlagači. Takođe, tada je zabeležena i rekordna posećenost od preko 17 hiljada ljudi. Posetioci sajma su direktori i menadžeri vodećih kompanija, 22 odsto, lokalni organi vlasti, 15 odsto, kao i javna preduzeća za transport. Trend rasta broja posetilaca i izlagača je evidentan i ove godine.

YUGBUILDsajam građevine i enterijera

Ove godine SIEPA je po prvi put organizovala nastup srpskih preduzeća na međunarodnom sajmu građevine i enterijera „Yugbuild“, koji je od 29. februara do 3. marta održan u Krasnodaru, u crnomorskoj regiji na jugu Rusije.Na nacionalnom štandu predstavilo se devet srpskih kompanija - Aling Conel (proizvodnja elektroinstalacionog materijala), El-Met Sistem (proizvodnja mašina za izradu armaturnih mreža), Masterplast (proizvodnja stiropora, veletrgovina i distribucija građevinskih materijala), Maxima (proizvodnja prajmera, boja i lepkova), Metalka Majur (proizvodnja prekidača, utičnica i drugog elektroinstalacionog materijala), Simi (proizvodnja fabrika betona), Spajić (proizvodnja čeličnih vlakana, čeličnih sačmi i mašina za njihovu proizvodnju), Tivi

Abrazivi (proizvodnja bruseva za mašinsku obradu kamena) i Yum Commerce (završni zanatski građevinski radovi i proizvodnja ukrasnih lajsni i elemenata od polistirola).

SIEPA i srpske kompanije su od organizatora sajma dobile nagradu za najzapaženiji nastup na sajmu.

Krasnodar se nalazi u regiji jugozapadne Rusije koja beleži rast GRP-a (bruto regionalni proizvod) do tri puta veći od prosečnog GRP-a Rusije, pri čemu građevinska industrija učestvuje sa 28%. Značajno je spomenuti da će Rusija biti domaćin Svetskog kupa 2018. godine, a grad Soči domaćin zimskih Olimpijskih igara 2014. godine. U naredne tri godine očekuje se izgradnja 26.000 hotelskih soba u Sočiju, ali postoji tendencija da taj broj dostigne i 31.000.

Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, koja je pogodila i građevinsku industriju u Rusiji, glavni prioriteti će biti ulaganje u infrastrukturu i izgradnju stambenih objekata.

Uz visok nivo kvaliteta, konkurentne cene proizvoda, uspešnost i prepoznatljivost srpskih građevinskih firmi u ovom delu Rusije, Sporazum o slobodnoj trgovini koji Srbija ima sa Ruskom Federacijom predstavlja izuzetno značajan adut za nastup na sajmu.Sa više od 615 kompanija izlagača iz 9 zemalja i brojem posetilaca koji premašuje 14.000, Yugbuild predstavlja jedan od najvećih i najznačajnijih sajmova građevine i odvija se na površini od preko 30.000 kvadratnih metara.

EMBEDDED WORLD sajam primenjenih tehnologija

Devet srpskih kompanija predstavilo je svoje proizvode i usluge na desetom jubilarnom sajmu embeded tehnologija i primenjene elektronike „Embedded World 2012", koji je od 28. februara do 1. marta održan u Nirnbergu, Nemačka. Ovo je četvrta godina zaredom da se EMBEDDED (Srpska industrija primenjenih tehnologija)

predstavlja na ovom sajmu u okviru nacionalnog štanda u organizaciji SIEPA.

Broj izlagača na nacionalnom štandu Srbije je znatno veći u odnosu na prošlu godinu, pa se čini da je ova industrija u Srbiji ponovo u uzlaznom trendu nakon prilično loše 2010. godine. Kompanija Bitgear iz Beograda, po proceni Deloitte-a jedna od najbrže rastućih mladih tehnoloških kompanija u centralnoj Evropi u 2011. godini, predstavila je svoje proizvode i rešenja u oblasti projektovanja FPGA sistema, embeded sistema i bežičnih komunikacija.

Decode je promovisao svoje kompletno rešenje za daljinsko upravljanje tzv. „pametnim kućama", dok Mikroelektronika, tradicionalno jedan od najposećenijih izlagača na nacionalnom štandu Srbije, predstavila je svoj proizvodni portfolio koji broji preko 400 proizvoda. Njihov razvojni sistem EasyPIC PRO v7 je među desetinama

ZA DESET GODINA U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI:

• ORGANIZOVANA 43 SAJMA

• OSTVARENO 34.500 KONTAKATA

• 270 KOMPANIJA IZ SEKTORA PREHRAMBENE INDUSTRIJE

UČESTVOVALO NA SAJMOVIMA KOJE SIEPA ORGANIZUJE

• SAJMOVI ORGANIZOVANI NA TRI KONTINENTA I U 10

ZEMALJA


hiljada proizvoda uvršten u najzanimljivije eksponate na sajmu. Novatronic iz Novog Sada izložio je svoj proizvodni program iz domena led displej sistema za sredstva javnog transporta, a Tagor iz Niša, jedan od glavnih distributera elektronske opreme i industrijske elektronike, ponudio je svoju uslugu ugovorne proizvodnje. Institut Pupin je spremno dočekao sajamski nastup sa potpuno novim i svežim vizuelnim identitetom i robnom markom Embedded++ pod kojom predstvalja Q7 modul za industrijske sisteme koji rade na popularnoj Android platformi. Rešenja na bazi ove platforme su u fokusu istraživanja i razvoja firme Seavus iz Niša, pa je to i bilo dominantno u njihovoj ponudi na ovom sajmu. HCP iz Kruševca je jedan od pionira uvođenja GPRS fiskalnih kasa u Srbiji, a na sajmu je predstavila čitav niz proizvoda za bežično upravljanje industrijskim sistemima. Tu je i mlada kompanija HTEC iz Beograda koja je tek započela svoj proboj na svetskom tržištu "embeded" tehnologija i na sajmu iskoristila ovu mogućnost da se predstavi potencijalnim partnerima.

"Embedded World" je najvažniji događaj za kompanije iz ove industrije i mesto gde se stiču nova znanja, prikazuju novi trendovi i sreću postojeći i budući partneri. Sajam je ove godine postavio novi rekord - 872 izlagača iz 35 zemalja širom sveta, što je porast od skoro 10% u odnosu na broj izlagača prošle godine.

CeBIT 2012najveći svetski ICT sajam i kongres

SIEPA je ove godine, inače deveti put, organizovala i promociju domaćeg sektora informacionih i komunikacionih tehnologija kroz nastup domaćih ICT kompanija u okviru nacionalnog štanda na najvećem ICT sajmu i kongresu na svetu, CeBIT 2012, koji je održan u Hanoveru od 6. do 10. marta.Na nacionalnom štandu, međunarodnoj stručnoj publici predstavilo se 15 domaćih kompanija i to: 2D Soft, Belit, PSTech, DunavNET, ASW, Omnicom, HTEC, Fonlider, TIAC, Essentialdots, Indas, EnelPS, Konekt, ComData i Digitalmind. Takođe, za sve domaće kompanije učesnice sajma bilo je organizovano

i besplatno učešće u B2B match-making manifestaciji pod nazivom Future Match uz učešće oko 400 ICT kompanija iz celog sveta.SIEPA je i ove godine organizovala uživo non-stop program putem internet radija Beotel.net, gde su slušaoci tokom celog trajanja sajma imali prilike da čuju najnovije vesti sa CeBIT-a od reportera koji se nalaze na licu mesta.

BUDMAsajam građevine u Poljskoj

Kao prvi u nizu sajmova u 2012. godini, SIEPA je ove godine po prvi put organizovala nastup domaćih firmi na sajmu građevine „BUDMA 2012" u Poznanju, Poljska, koji je održan od 24. do 27. januara. Na ceremoniji zvaničnog otvaranja sajma, SIEPA-i je uručena nagrada za najbolju marketinšku strategiju i najlepši štand na sajmu. Na nacionalnom štandu predstavilo se osam srpskih kompanija - Aling Conel (proizvodnja elektroinstalacionog materijala), Amiga (građevinski, elektro-energetski i mašinski radovi), Antić Kosta (proizvodnja

metalne galanterije), Quattro Houses - Quattro Construction (specifičan sistem gradnje koji rezultira maksimalnom energetskom efikasnošću), Stublina (okovi za vrata i prozore), Unipromet (proizvodnja i ugradnja opreme za puteve), EL - MET Sistem (proizvodnja mašina za izradu armaturnih mreža) i Simi (proizvodnja fabrika betona i opreme za građevinarstvo). Sa preko 190 ostvarenih kontakata, prvi nastup srpskih firmi izazvao je veliko interesovanje posetilaca, a kao rezultat sajamskog nastupa potencijalni izvoz se procenjuje na šest miliona evra u početnoj fazi. Pored toga, SIEPA je kao organizator dobila nagradu za najbolju marketing strategiju i arhitektonsko rešenje štanda. Ova nagrada se dodeljuje od 2003. godine i obuhvata nekoliko kriterijuma kao što su: ciljevi izlaganja, prostorna organizacija i kvalitet izgradnje štanda, način izlaganja eksponata, kao i sprovođenje celokupne marketing strategije. Opšti utisak srpskih izlagača je da na poljskom tržištu cene građevinskog materijala nisu visoke, ali ni kvalitet

nije zadovoljavajući, te se ovi proizvodi uvoze iz Češke i Slovačke i izvoze u baltičke zemlje. Upravo tu srpska preduzeća vide svoju šansu i mogućnost da svojim kvalitetom mogu da budu konkurencija slovačkim i češkim preduzećima. Zahvaljujući velikim infrastrukturnim projektima koji su u toku, poljska građevinska industrija u 2011. godini zabeležila je ukupan porast od 11 odsto, dok je u sektoru stanogradnje porast iznosio čak 42 odsto. Kao najatraktivniji segmenti u 2012. i narednoj godini, označeni su izgradnja puteva i visokogradnja. Sa izložbenim prostorom od preko 60.000 metara kvadratnih, Poznanj predstavlja najznačajniji sajamski centar u celoj Poljskoj i spada u jedan od najvećih centara u tom delu Evrope. Svoje proizvode je na sajmu predstavilo 1.420 kompanija iz 33 zemlje, a zabeležena je i rekordna poseta od preko 62.000 stručnjaka iz oblasti građevine, arhitekture i drugih srodnih sektora.

HANOVER MESSE 2012Sajam tehnologija i inovacija

Ove godine SIEPA je organizovala i nastup srpskih preduzeća na najznačajnijem tehnološkom događaju „Hannover Messe 2012“, koji je održan od 23. do 27. aprila u Hanoveru, Nemačka, i u okviru kojeg se odvija osam međunarodnih stručnih sajmova iz ove oblasti. Po prvi put nakon sedam godina nacionalni štand Srbije bio je u okviru stručnog sajma „Industrial Supply" (izložba rešenja industrijskih dobavljača i lake gradnje). Na nacionalnom štandu Srbije predstavile su se sledeće kompanije: Ewes Europe East, FKL, Ming, Montavar Metalna Lola, Orion, Perfom, Promek, Sanvi Trstenik, Valjaonica bakra Sevojno, Slovo, kao i

Vojvodina Metal Cluster.Drugog dana sajma, održan je i Nemačko - srpski poslovni forum (German-Serbian Business Forum) pod nazivom „Izazovi i nove šanse za saradnju" (Current Challenges and New Perspectives for Cooperation) u organizaciji SIEPA, Odbora nemačke privrede za istok i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), a uz podršku Saveznog ministarstva ekonomije i tehnologije Republike Nemačke i Saveznog ministarstva za privrednu saradnju i razvoj Republike Nemačke, kao i Privredne komore Srbije.Učesnici Poslovnog foruma bili su i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, Nebojša Ćirić, kao i predsednik nemačke savezne države Donje Saksonije, David McAllister. Takođe, SIEPA je, preko Evropske mreže preduzetništva (EEN) bila i partner u organizaciji b2fair događaja na kom je učestvovalo 10 kompanija izlagača iz Srbije.„Hannover Messe" se održava više od 60 godina i predstavlja vodeći tehnološki sajam na tržištu Evrope. U 2011. godini na sajmu je učestvovalo više od 6.500 izlagača iz preko 65 zemalja, dok je sajam posetilo više od 230.000 stručnih posetilaca iz Evrope i sveta.

FUORI SALONESmotra dizajna

Srpski dizajneri i proizvođači nameštaja i ove godine su imali priliku da u organizaciji SIEPA učestvuju na najvećoj svetskoj smotri dizajna „Fuori Salone" koja je održana od 17. do 22. aprila u Milanu. Na srpskom štandu pod nazivom „Creative Space Serbia" (CSS) svoje radove su predstavili dizajneri Danko Radulović, Milan Karišik, Tamara Švonja, Đorđe Živanović, Kako Ko Studio, Žarko Uzelac, Studio DM, Bojana Petrović, Saša Mitrović i Nenad Cerović čije su prototipove izradile firme Art & Stil, SCS Plus, Lanterna,

Linea Milanović, SIMPO ŠIK, Eurokancom i GIR.Ovo je već drugi put da se pravi spoj domaćih dizajnera sa srpskim proizvođačima nameštaja i na taj način inostranoj publici predstavi proizvod koji je u potpunosti „Made in Serbia". Želja je da se kroz nastupe doprinese podizanju svesti o srpskoj dizajn sceni, i na taj način podstaknu domaći proizvođači nameštaja da u što većoj meri koriste taj njihov kapacitet kako bi pronašli mesto na svetskoj sceni dizajna nameštaja jer svakako da kapacitet postoji. Radovi koji se predstavljaju u Milanu su rezultat konkursa koji je sproveden krajem prošle godine, na koji se prijavilo više od 200 dizajnera iz Srbije. „Fuori Salone" se održava paralelno sa najvećim svetskim sajmom nameštaja „Salone del Mobile" u poznatom delu Milana - Zoni Tortoni. Nedelju dizajna u Milanu poseti više od pola miliona profesionalaca iz sfere dizajna kao i mnogobrojni turisti koji ovaj događaj smatraju jednim od najinteresantnijih dešavanja tokom cele godine.

www.creativespaceserbia.com

MOSBUILDSajam građevine i enterijera

SIEPA je ove godine organizovala i nastup srpskih preduzeća na najvećem i najpoznatijem sajmu iz oblasti građevinske industrije Mosbuild 2012, koji je održan od 10. do 13. aprila 2012. godine u Moskvi, Rusija.Na nacionalnom štandu Srbije svoje proizvode i usluge predstavilo je 12 kompanija i to: Amiga (građevinski, elektroenergetski i mašinski radovi), Antić Kosta (proizvodnja metalne galanterije), Banja Komerc (proizvodnja materijala za završne radove u građevinarstvu), Darex

(proizvodnja itisona), Intra Lighting (arhitektonska i tehnička rasveta), NIP Spasić (građevinski izolacioni materijali), Nobili Furniture (vrata i prozori, opremanje enterijera), Polymers Group (proizvodnja nadstrešnica), Simi (proizvodnja fabrika betona i opreme za građevinarstvo), Spajić (proizvodnja čeličnih vlakana, čelične sačme i mašina za njihovu proizvodnju), EL-MET Sistem (proizvodnja mašina za izradu armaturnih mreža) i Euro Bravo (projektovanje, proizvodnja i ugradnja svih vrsta aluminijumskih - staklenih fasada, ventilirajućih fasada i aluminijumske i PVC stolarije).Ove godine štand Srbije je bio u Forumu, najprometnijem paviljonu u kome pored nacionalnih grupa Nemačke i Belgije izlažu i vodeće građevinske firme, kao što su Bayer, Mapei, Ursa, Saint-Gobain.Sa preko 150.000 m2 ukupne površine i 104.000 posetilaca iz oblasti građevine i enterijera, Mosbuild već 18 godina predstavlja najznačajniji događaj ovog tipa u Rusiji i zemljama regiona. Prošle godine svoje proizvode i usluge predstavile su 2.472 kompanije iz 49 zemalja, a uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, koja je pogodila i građevinsku industriju u Rusiji, zabeležen je porast broja posetilaca od 7%.Zbog priprema za Svetsko prvenstvo u fudbalu koje će se održati 2018. godine, Vlada Rusije je izdvojila budžet u iznosu od 3,8 milijardi dolara za finansiranje velikih investicionih projekata, u koje spadaju i izgradnja 13 i renoviranje 3 stadiona, izgradnja i modernizacija 7.710 km puteva i 2.023 km železničke pruge, a u svih 13 gradova koji su predloženi za održavanje takmičenja predviđeni su veliki infrastrukturni projekti.

13JUN 2012.

Poljoprivreda igra važnu ulogu u svim zemljama Balkana, a produktivnost u oblasti

poljoprivrede u zemljama regiona niža je nego u Evropskoj uniji. Izazovi svetske ekonomije traže da idemo u korak sa novim znanjima i tehnologijom. Treba da uložimo veliku energiju kako bismo brzo i efikasno usvojili standarde proizvodnje koji će otvoriti nova tržišta domaćem poljoprivredniku i omogućiti mu novu zaradu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u 2011. godini iznosila je približno 22,8 milijardi evra što je za 14,4 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Izvezeno je robe u vrednosti od oko 8,4 milijardi evra ili za 14,1 odsto više nego u 2010. godini, dok je uvoz bio 14,4 milijarde evra ili za 14,5 odsto veći. Glavni spoljnotrgovinski partneri su i dalje Nemačka (952,4 miliona evra), Italija (936,6 miliona evra) i Bosna i Hercegovina (851,6 miliona evra), a u uvozu Rusija (1,9 milijardi evra), Nemačka (1,6 milijardi evra) i Italija (1,3 milijardi evra). Sa zemljama CEFTA u 2011. godini Srbija je ostvarila suficit od oko 1,5 milijardi dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda i to žitarica, proizvoda od njih, raznih vrsta pića, gvožđa i čelika. Na strani uvoza izdvajaju

SPOLJNA TRGO-VINA

POLJOPRIVREDA I PREHRAMBENA INDUSTRIJA SRBIJE U 2011. OSTVARILE SU IZVOZ OD OKO 2,7 MILIJARDI

DOLARA, ŠTO JE ZA 20 ODSTO VIŠE NEGO U 2010. GODINI, I SA UDELOM OD 22,9 ODSTO U UKUPNOM

ROBNOM IZVOZU.

KOSMOMI

BUSINESS INFO GROUP

• Osmišljavanje i organizacija poslovnih konferencija, foruma, okruglih stolova

• Organizacija poslovnih skupova za klijente

• Specijalni dodatak „BIG BIZNIS“ u dnevnom listu Politika

• Godišnje edicije:

Lideri društvene odgovornosti, Strane direktne investicije u Srbiji, Banke i osiguranja u Srbiji

• Treninzi za javni nastup

• Medijski konsalting

• Foto sesije za kompanije i institucije

www.big.co.rs

TRŽIŠNI TRENDOVI

MAJA VUKOVIĆ, DANIJELA ČABARKAPA


postojećih kapaciteta putem uvođenja linija i proizvoda; sporo prilagođavanje tržišnim kriterijumima poslovanja, odnosno uvođenje savremenog menadžmenta i marketinga; ambalaža i pakovanje postaju veoma značajni, a možda i presudni za promet, naročito na svetskom tržištu; nepostojanje dugoročnih, čvrstih ugovornih odnosa između prehrambene industrije i proizvođača sirovina (gazdinstva, zadruge, poljoprivredna preduzeća), kao i neizgrađenost odgovarajućih organizacionih i ekonomskih odnosa na zadružnim principima između proizvođača i poljoprivrede i prerađivačke industrije i dr.

Strana ulaganja

Prema objavljenim podacima Narodne banke Srbije (NBS) i Republičkog zavoda za statistiku neto strana ulaganja u robi i u novcu, u periodu januar - decembar 2011. godine iznosila su 1,83 milijarde evra, a ukupan, bruto priliv je dostigao iznos od oko 2,24 milijarde evra. Od ključne važnosti za zapošljavanje, rast i napredak su investicije i trgovina, te je promocija međunarodne trgovine glavni element budućeg orijentira spoljne politike.Prema podacima NBS, najveću neto vrednost investicija u navedenom periodu 2011. godine zabeležili su Luksemburg i Holandija, a potom slede Austrija, Nemačka, Ruska Federacija, Mađarska i Španija. Prema sektorskoj analizi, u prva tri tomesečja 2011. godine najveći priliv zabeležen je u sektoru trgovine i to pre

svega u sektor trgovine na malo (učešće od oko 38% u ukupnim neto investicijama u navedenom periodu), a zatim sledi prerađivačka industrija i to pre svega proizvodnja osnovnih metala, a potom i investicije u sektor nerazmenljivih dobara – finansijske usluge, poslovanje nekretninama i telekomunikacije.

Srbija je i ove godine na "mapi" nemačkih investitora, jer u pitanju je malo tržište koje je veoma zanimljivo malim i srednjim firmama, koje preferiraju da ulože bliže evropskom tržištu. Industrijska kultura je slična što olakšava poslovanje. Porast srpskog izvoza u Nemačku, koja je u 2011. najznačajnije izvozno tržište Srbije, ostvaren je zahvaljujući povećanom izvozu elektrotehničkih uređaja i opreme, proizvoda od čelika, bakra i aluminijuma, zatim tekstila, a rast je zabeležen i kod izvoza prehrambenih proizvoda - svežeg i smrznutog voća, kao i žitarica. Sa Srbijom najviše posluju kompanije iz Bavarske, Baden-Virtemberga i Severne Rajne-Vestfalije. Metro Cash & Carry je u 2011. godini otvorio distributivni centar u Beogradu, sedmi objekat u Srbiji. U aprilu 2012. godine otvoren je tehnološki centar nemačkog preduzeća Muehlbauer u Staroj Pazovi, gde će 100 radnika dobiti posao uz investiciju od 10 miliona evra. Grupacija "Continental ContiTech" je polovinom januara 2012. počela izgradnju fabrike u Subotici koja će proizvoditi sisteme za sprovođenje različitih tečnosti koji se primenjuju u automobilskoj industriji. "ContiTech" je preduzeće specijalizovano za izradu gumenih automobilskih delova, a u svojim fabrikama širom sveta ima više od sto hiljada zaposlenih. Takođe

nemački Dräxlmaier na proleće kreće sa realizacijom drugog projekta u Srbiji proizvodnjom kablovskih setova za Fiat u Kragujevcu. Takođe počinje izgradnja fabrike Bosch-a u Pećincima u vrednosti od 70 miliona evra, koja će proizvoditi sisteme za brisače, i koja će generisati 620 novih radnih mesta dok je Siemens najavio proširenje postojećih kapaciteta u Subotici, zapošljavanje novih 150 radnika i ulaganje u vrednosti od 24 miliona evra u proizvodnju novog tipa generatora.

Kupovina Maksija jedna je od najvećih investicija Deleze grupe u jugoistočnoj Evropi. Dolaskom belgijskog trgovinskog lanca Deleze u Srbiju trgovina će postati efikasnija, a domaći proizvođači će dobiti šansu da svoju robu plasiraju na evropsko, pa i američko tržište, gde ova kompanija ima svoje prodavnice.

Tokom marta 2012. godine, južnokorejska Yura otvorila je fabriku i u Leskovcu.Projekat podrazumeva pokretanje proizvodnje elektronskih komponenti za automobilsku industriju i otvoriće se 1.500 radnih mesta. Ovo je četvrti Yurin projekat, s obzirom da su fabrike već otvorene u Nišu i Rači. U februaru 2012. godine američka kompanija NCR u Beogradu je otvorila operativni i informacioni centar, ukupne vrednosti od 3,8 mil EUR, u kome će zaposliti oko 300 visokoobrazovanih ljudi iz Srbije, dok je američka kompanija Cooper Tyres kupila fabriku auto guma Trayal iz Kruševca pri čemu se planira investicija u vrednosti od 50 miliona evra i zapošljavanje 400 radnika.Turska kompanija Boral aluminium započeće izgradnju fabrike za proizvodnju aluminijumskih profila, vrata i kamionskih prikolica u kojoj će biti zaposleno više od 300 radnika i u koju će biti uloženo preko 50 miliona evra dok je danska kompanija Grundfos u februaru počela gradnju fabrike pumpi za vodu i sistema grejanja u koji će biti investirano oko 50 miliona evra, a biće završena do kraja ove godine i zapošljavaće više od 300 radnika. Takođe austrijski Swarovski će na proleće započeti gradnju fabrike obrade kristala u Subotici, u vrednosti od preko 21 milion evra, realizacijom investicije će biti zaposleno 550 radnika.Takođe, kanadska Magna u Odžacima započinje gradnju fabrike za proizvodnju sedišta za automobilsku industriju, u koju će uložiti preko 5,5 miliona evra i zaposliti preko 400 radnika.

se kameni ugalj, koks i briketi, gvožđe i čelik, struja, kao i povrće i voće.

Poljoprivreda i selo imaju danas izuzetno mesto i ulogu u ukupnom privrednom razvoju Srbije, posebno u procesu usklađivanja ekonomskih mehanizama za realizaciju određenih društvenih ciljeva, pre svega na sprovođenju reformi i tranzicije. Agroindustrija predstavlja najznačajniju privrednu oblast u Republici Srbiji, koja u stvaranju društvenog proizvoda zemlje (GDP) učestvuje sa oko 20%.

Poljoprivreda i prehrambena industrija Srbije u 2011. ostvarile su izvoz od oko 2,7 milijardi dolara, što je za 20 odsto više nego u 2010. godini, i sa udelom od 22,9 odsto u ukupnom robnom izvozu. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u prošloj godini ima rast od devet odsto i iznosi 1,3 milijarde dolara. Spoljnotrgovinska razmena proizvoda agrarnog porekla bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, i to zemlje članice Evropske unije učestvuju sa oko 48 odsto u izvozu Srbije kada je reč o proizvodima agrarnog porekla, a drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA sporazuma, gde je Srbija plasirala oko 46 odsto od ukupno ostvarene vrednosti izvoza agrarnih proizvoda.

Najvažniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu, u 2011. godini su kukuruz u vrednosti od 422 miliona dolara, šećer od šećerne repe rafinirani u vrednosti od 156,3 miliona dolara, malina roland - smrznuta u vrednosti od 101,6 miliona dolara, pšenica merkantilna koje je izvezeno za 82,4 miliona dolara, jestivo ulje od suncokreta koje je izvezeno u vrednosti od 81,6 milion dolara, i sveže jabuke čiji je izvoz vredeo 62,1 milion dolara. Povoljni rezultati poljoprivrede Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni ostvareni su zahvaljujući pogodnostima koje ona ima u preferencijalnom statusu na tržištu Evropske unije, kao i ostvarenoj liberalizaciji u razmeni sa zemljama zapadnog Balkana po CEFTA sporazumu.

Posmatrano po odsecima, u izvozu dominiraju robne grupe - žita i proizvodi na bazi žita, u vrednosti od 731,8 miliona dolara, sa učešćem od 6,2 odsto u ukupnom robnom izvozu, i voće i povrće sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 657,6 miliona dolara i sa učešćem od 5,6 odsto u ukupnom robnom izvozu.

Voće i povrće dominira u uvozu, jer je na ime toga izdvojen 301 milion dolara, dok je za kafu, čaj, kakao i začine plaćeno 209 miliona dolara. Iz Srbije je u 2011. izvezeno ukupno 111.429 tona jagodičastog voća, za 59 odsto više nego 2010. godine. U vrednosti izvoza jagodičastog voća najveći procenat učešća od 81 odsto ima malina, koja je na strana tržišta plasirana u količini od 78.460 tona za 183,5 miliona dolara. Takođe je izvezeno i 28.313 tona kupine (34,5 miliona dolara), 4.487 tona jagoda (8,8 miliona dolara) i 167 tona borovnice (726.847 dolara). Zemlje u koje se najviše izvozi jagodičasto voće proizvedeno u Srbiji su Nemačka, Austrija, Francuska, Belgija, Holandija, a u nešto manjoj meri Italija i Velika Britanija. Inače, ukupna proizvodnja voća u 2011. iznosila je 1,3 miliona tona, od čega je učešće jagodičastog voća 12 odsto, odnosno 160.307 tona.

Pogodno zemljište i klimatski uslovi omogućavaju razvoj raznovrsne poljoprivredne proizvodnje i to: žitarica, industrijskog bilja, voća i povrća, semenskog i sadnog materijala, lekovitog bilja, krupne i sitne stoke. Ako se ima u vidu da Srbija raspolaže sa oko 5.092.000 ha poljoprivredne površine i 4.218.000 ha obradive površine, može se zaključiti da je to iznad standarda zemalja Evrope. Međutim, usled nekontrolisane upotrebe hemijskih sredstava, dobar deo obradivog zemljišta je zakišeljen, a u Vojvodini i zaslanjen, što umanjuje proizvodne mogućnosti, a povećava troškove proizvodnje. Za popravljanje zemljišne

strukture neophodne su određene agrotehničke mere. I vodni režim je takođe povoljan, ali nedovoljno iskorišćen, te se od ukupnih obradivih površina samo oko 1,6% površina navodnjava.

Voćarska proizvodnja predstavlja značajnu privrednu delatnost u Srbiji, jer postoje izvanredne mogućnosti za uspevanje gotovo svih voćnih vrsta, koje se baziraju na povoljnim klimatskim i zemljišnim uslovima. Naša zemlja poseduje izvanredne agroekološke uslove za proizvodnju voća i dobre perspektive za njegov izvoz, ali za značajniji plasman na inostrana tržišta neophodna je promena sortimenta i popravljanje kvaliteta voća, osavremenjavanje tehnologija gajenja i uvođenje evropskih standarda u proizvodnji. Površine pod voćnjacima obuhvataju 244 hiljade hektara što čini 4,7% ukupnih obradivih površina. Proizvodnjom voća ostvaruje se 10-20 puta veća vrednost proizvodnje po hektaru nego pri proizvodnji pšenice i kukuruza. Ipak, tržišno orijentisano voćarstvo može biti visokoprofitabilno samo ukoliko je tehnologija gajenja usklađena sa zahtevima tržišta. Postignuti nivo razvoja voćarstva pokazuje da budući razvoj treba usmeriti na još intenzivniju proizvodnju, koju karakterišu visoki prinosi kvalitetnih plodova.Neki od ograničavajućih faktora za efikasno uključivanje u međunarodno tržište su: siromašan asortiman prehrambenih proizvoda, naročito u odnosu na savremenu ponudu u razvijenom svetu; zapostavljeno istraživanje za potpunije korišćenje


U FOKUSU

Za uspešan izvoz mesnih prerađevina u EU u budućnosti će najvažnije biti pitanje kvaliteta

finalnog proizvoda. Goveđa i svinjska pršuta i suvo meso mogu biti plasirani na tržište EU ali pod uslovom da su zadovoljeni svi strogi standardi kvaliteta i bezbednosti u toku proizvodnje od ishrane stoke, preko uslova držanja stoke i procesa klanja, skladištenja sve do dimljenja proizvoda.

U strukturi izvoza svežeg mesa situacija je različita u odnosu na mesne prerađevine. Zemlje izvoza su Italija, Grčka, Bosna, Turska i Crna Gora. Najpopularniji proizvod je bebi bif polutke, ali od ukupne kvote koju Srbija ima prema legislativi Evropske unije od 8.700 tona, Srbija koristi godišnje tek negde preko 1.000 tona. Razlozi za to su skupi inputi za proizvodnju žitarice, usitnjenost poseda (male farme), kao i uzgoj nepopularnih rasa (domaći simental) koje su malo masnije u butu. Jedna od mogućnosti ispunjenja kvote goveđeg mesa prema količinama koje traži Evropska unija leži u boljoj budućoj komunikaciji sa kupcima. Potrebno je unapred razmeniti informacije o svim potrebnim uslovima koje kupac traži, jer do problema dolazi usled neodgovarajućeg rasnog sastava, procenta masti, neujednačenosti polutki, načina obrade mesa, potrebnih količina, pakovanja, ali i standarda kvaliteta. Evropska unija ima hroničan nedostatak goveđeg mesa i trgovci su prinuđeni da te količine uvezu sa trećih tržišta.

Potencijal u povećanju izvoza svežeg goveđeg mesa za srpske kompanije primetan je na tržištima i Turske i Rusije. Zahvaljujući protokolu o slobodnoj trgovini, Srbija i Turska imaju potencijal za veliko povećanje trgovinske razmene, a jedna od najvećih mogućnosti je izvoz goveđeg mesa, uzimajući u obzir ogromnu Tursku populaciju od 77 miliona stanovnika i tamošnju cenu mesa koja može da ide i do devet evra u maloprodaji. Treba imati na umu da je Turska sekularna, ali muslimanska zemlja i da povećanje izvoza mora biti bazirano na mesu preživara i to uglavnom zaleđenim polutkama goveda i ovaca.

Rusija, sa druge strane, ima 143 miliona stanovnika i svojom velikom potrošnjom prehrambenih proizvoda predstavlja veliki izazov za sve domaće izvoznike. Od hrane trenutno se najviše izvozi sveže voće, ali potencijal postoji i za mesne proizvode. Na prošlogodišnjem sajmu

„World Food“ u Moskvi predstavilo se pet srpskih preduzeća iz domena mesne i mlečne industrije. Potpisana su tri ugovora za izvoz pašteta, mesnih narezaka, zamrznutih svinjskih polutki i gotovih jela. Interesovanje je pokazano od strane ruskih partnera i za mnogo veće količine mesa i mesnih prerađevina, ali su količine sirovine u Srbiji ograničene. Postojeće uredbe Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede bi trebalo da pruže mogućnost da farmer uveća svoja stada i da povećanje sirovina tj. živih životinja znatno utiče na povećanje kapaciteta prerade u mesnoj industriji. Za tržište Rusije evidentno je da kvalitet i cena nisu sporne za srpske izvoznike i

da je ograničavajući faktor većeg izlaska na to tržište manjak mesa potrebnog za preradu i izvoz. Sve zainteresovane kompanije za izvoz u Rusiju bi trebalo da prilagode ukuse svojih mesnih prerađevina ukusima ruskih kupaca jer se arome i ukusi razlikuju na srpskom i ruskom tržištu.

Proizvodi iz Srbije, uopšteno gledano, su veoma konkurentni za ruske kupce i distributere shodno Ugovoru o slobodnoj trgovini. Treba imati na umu da su svi proizvodi uvezeni iz EU i zemalja kandidata za EU carinjeni od 20 do 30 odsto pri uvozu u Rusiju, i da su sami uvoznici i distributeri iz Rusije veoma zainteresovani da pronađu nove dobavljače iz Srbije za svoje supermarkete. Za sada ovu pogodnost uveliko koriste proizvođači i izvoznici srpskog svežeg voća, a bescarinski režim su počeli da koriste i izvoznici zamrznutog voća u protekloj godini.

U toku 2012. godine, SIEPA će organizovati sajam prehrambene industrije u Rusiji i sve zainteresovane kompanije su pozvane da nastupe u okviru nacionalnog štanda Srbije i da predstave svoje proizvode u najboljem svetlu ruskim trgovinskim lancima. Izvoz hrane na rusko tržište može doprineti značajnijem smanjenju trgovinskog deficita sa Ruskom Federacijom, sa kojom Srbija ima najnegativniji saldo.

Potrebe ruskih potrošača su dosta velike jer je i brojnost trgovačkih lanaca desetostruko veća od lanaca prisutnih na Balkanu. Jedna od prednosti izvozno orijentisanih kompanija iz Srbije koje se bave proizvodnjom mesa i mesnih prerađevina je udruživanje u novoosnovanu asocijaciju „Nacionalno udruženje prerađivača mesa Srbije“ koja će u budućnosti biti u stanju da odgovori zahtevima i količinama prema ruskim kupcima. Buduća korist od asocijacije će biti mnogostruka kako zbog zajedničkih potreba nabavke sirovina za proizvodni proces tako i kod ispunjavanja zahtevanih količina prema budućim i sadašnjim ruskim kupcima.

U ovom trenutku 14 srpskih kompanija poseduje dozvolu za izvoz mesnih i mlečnih proizvoda u Rusiju. U prvom krugu su ruski sertifikatori dali pismenu saglasnost o izdavanju sertifikata za neometan izvoz kompanijama Yuhor iz Jagodine, Carnex iz Vrbasa, Neoplanta iz Novog Sada, Big Bull Bačinci, Zlatiborac Mačkat, Srpsko-ruska trgovinska kuća Novi Sad, Koteks Surčin, Industrija mesa Topola, Bačka Topola Valletta Vučkovica, Kuč Company Kragujevac, Mlekara Šabac, Select Milk Inđija, Somboled Sombor i Ice cream Factory Nova Pazova. Trenutno u procesu sertifikacije i dobijanja potrebnih dozvola za izvoz je još 10 zainteresovanih proizvodnih kompanija, i očekuje se da će zainteresovanost biti još veća posle prvih uspešnih izvoza u Rusiju.

TRŽIŠTE RUSIJE- ŠANSA ZAMESNU INDUSTRIJUPOTROŠNJA MESA I MESNIH PRERAĐEVINA JE U PORASTU ŠIROM SVETA. NAJVIŠE ZAHVALJUJUĆI UBRZANOM RASTU BROJA ŽITELJA NAŠE PLANETE, KAO I ZBOG SVE ZAHTEVNIJIH POTREBA U ISHRANI. IGOR NOVAKOVIĆ


Potrošnja mesa u Srbiji

Ako pogledamo potreban broj životinja koje tržište zahteva za potrošnju određene količine mesa i mesnih prerađevina, vidimo da broj stoke u Srbiji za prethodnih 11 godina tranzicionog perioda neznatno pada. Taj trend pada je bio prisutan u svim istočno evropskim zemljama, koje nisu bile spremne da izdrže tržišnu utakmicu sa jeftinijim mesom iz država Evropske Unije.

U Srbiji je trenutna situacija da dolazi do nešto sporijeg ukrupnjavanja farmi, a da je i dalje najdominantniji broj malih farmi do pet krava ili do 15 svinja u kojima se nalazi oko 40 odsto ukupnog broja stoke. Zbog sve strožih sanitarnih i veterinarskih normi, trend u budućem periodu će biti u daljem ukrupnjavanju

farmi i povećanju broja farmi sa preko 50 grla stoke u tovu. Veće farme su u stanju da izdrže cenovno variranje otkupne cene mesa (žive stoke i polutki) više nego male farme koje nisu tržišno toliko elastične i koje smanjuju i šire proizvodnju u zavisnosti od cene stočne hrane i otkupnih cena žive stoke.

Potrošnja mesa i mesnih prerađevina u Srbiji je po stanovniku oko 31 kilogram, a pretpostavlja se da je i malo veća potrošnja znajući navike seoskog stanovništva da u sopstvenoj izvedbi tove i kolju stoku, što zvanična statistika nije u mogućnosti da zabeleži. Zastupljenost mesa i mesnih proizvoda na domaćem tržištu naglašava da je dosta velika konzumacija prerađevina od mesa - parizera, viršli, pašteta, kobasica i šunke. Tradicionalno, prerađevine od mesa su

popularne i u zemljama bivše Jugoslavije, što su i danas najjača izvozna tržišta za srpske kompanije. „Carnex“ i „Neoplanta“ su brendovi dobro poznati u našem okruženju i mogu se naći u prodavnicama širom Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije i Albanije. Zemlje CEFTA regiona su najvažnije izvozno tržište za mesne prerađevine iz Srbije, a tendencije tržišta pokazuju da će takva situacija ostati u budućnosti iako postoji velika konkurencija u mesnim prerađevinama iz Mađarske i Hrvatske.

Broj stoke u Srbiji za prethodnih 11 godina tranzicionog periodaneznatno pada

Mleko i mlečni proizvodi

Izvoz mleka i mlečnih proizvoda iz Srbije je uglavnom baziran na zemlje bivše Jugoslavije. Srpski brendovi su uveliko poznati na tim tržištima i plasiraju se svi mlečni proizvodi, počev od pasterizovanog mleka, preko pavlake, putera, sireva, kao i paprike u pavlaci. Pošto je tržište mleka relativno stabilno, tendencija je da srpske kompanije ostanu veoma prisutne u bivšim republikama. Svoju paletu proizvoda će širiti sa drugim proizvodima kao što su feta sirevi, tvrdi sirevi sa preko 45 odsto mlečne masti, kozji sirevi i paprike u pavlaci.

Veoma interesantno tržište u poslednjih godinu dana je Rusija. Prve iskorake su napravile Šabačka mlekara sa feta sirom i sirnim namazima, Selekt Milk sa kozjim tvrdim sirevima i Kuč kompani sa tvrdim sirevima. Očekuje se da i ostale kompanije sa dozvolom za izvoz u Rusiju naprave izvozne poslove. Izvoz mlečnih proizvoda u Tursku će biti veoma interesantan za srpske mlekare zbog veličine tržišta. Prvi pomaci su već napravljeni, mlekara Maestro iz Sakula je potpisala ugovor u vrednosti od milion evra za isporuku mladog sira u krišci ali i pavlake od 12 i 20 odsto mlečne masti u velikim pakovanjima.

U Srbiji je situacija takva da dolazi do nešto sporijeg ukrupnjavanja farmi, a da je i dalje najdominantiji broj malih farmi do pet krava ili do 15 svinja u kojima se nalazi oko 40 odsto ukupnog broja stoke.

Mlekara Maestro iz Sakula je potpisala ugovor u vrednosti od milion evra za isporuku mladog sira u krišci, ali i pavlake od 12 i 20 odsto mlečne masti u velikim pakovanjima.

Godina Goveda Svinje Ovce Koze Živina2000 1246 4066 1611 183 20360

2005 1079 3165 1576 152 16631

2009 1002 3631 1504 143 22821


INTERVJU

GARANT KVALITETA

Koje su to aktivnosti i nadležnosti Uprave za veterinu?

Uprava za veterinu je organizaciona jedinica u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i nadležna je za sva pitanja iz oblasti veterinarstva. Uprava je odgovorna za zakonodavne aktivnosti tj. donošenje svih zakonskih i podzakonskih akata u ovoj oblasti, kako bi se uredila odnosno unapredila zdravstvena zaštita i dobrobit životinja a isto tako propisale obaveze i stvorili bolji uslovi u proizvodnji i prometu hrane životinjskog porekla i hrane za životinje.

Ono što su prioriteti u narednom periodu je dalja harmonizacija i usaglašavanje naših propisa sa legislativom EU. To znači da Uprava za veterinu može da garantuje istovetnost ili ekvivalenciju mera kada je u pitanju kontrola i sertifikacija pošiljki za sve proizvođače koji žele da svoje proizvode plasiraju na tržište zemalja EU.

Zahvaljujući intenzivnom radu i međunarodnim kontaktima koje ova Uprava sprovodi, omogućen je izvoz u EU: mesa goveda, proizvoda od mesa goveda i svinja, zatim mleka i proizvoda od mleka, ribe i proizvoda od ribe, a u postupku smo da se naša zemlja nađe na listi odobrenih za izvoz mesa i proizvoda od mesa živine.

Da bi to postigli neophodno je u oblasti zdravlja životinja dokazati statuse slobodne od naročito opasnih zaraznih bolesti životinja i zoonoza, zatim sprovoditi monitoring rezidua, a sistem

kontrole u objektima za proizvodnju hrane prilagoditi zahtevima različitih tržišta.

Ceo ovaj sistem i Uprava su više puta kontrolisani od strane inspektora-Kancelarije za hranu i veterinu EU, zatim Carinskog Saveza Rusije, Belorusije i Kazahstana. Naš sistem je dobio pozitivne ocene u veterinarskoj delatnosti, odnosno ocenjen je kao ekvivalentan, a Uprava prepoznata kao odgovoran i ozbiljan partner veterinarskim upravama drugih zemalja.

Što se tiče mera za sprečavanje pojave, rano otkrivanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti životinja, u toku je projekat koji finansira i pruža stručnu pomoć Evropska Delegacija, a odnosi se na iskorenjivanje klasične kuge svinja i besnila. Sprovodi se oralna vakcinacija lisica protiv besnila i monitoring KKS-a domaćih i divljih svinja. Očekujemo rezultate već u prvoj godini i prestanak vakcinacije svinja kako bismo ostvarili iste rezultate i status kao i visoko razvijene zemlje EU.

Na koji način pomažete i savetujete proizvođače?

Pomoć proizvođačima se pruža svakodnevno. Naime, mi smo organizovani tako da veterinarski inspektori vrše stalan nadzor u objektima za uzgoj i držanje životinja, zatim klanje i preradu mesa, mlekarama i skladištima tako da se sve informacije

i zahtevi prosleđuju kako inspektorima tako i proizvođačima. Kako bi bili pravovremeno informisani i dobili savet kako da unaprede svoju proizvodnju, organizujemo seminare i to uz pomoć i preko Privredne komore Srbije i njenih regionalnih komora. Do sada su eksperti Uprave održali više seminara za privrednike i proizvođače. U ovoj godini smo u saradnji sa Agro biznisom održali seminar u Nišu, a u planu je da se održi 16 takvih seminara sa temom poboljšanja higijenskih uslova, novih propisa u oblasti higijene i mikrobiologije kao i postupak dobijanja izvoznog veterinarskog broja i stavljanje na liste izvoznih objekata.

Uprava za veterinumože da garantuje istovetnost iliekvivalenciju merakada je u pitanjukontrola i sertifikacija pošiljki za sveproizvođače koji želeda svoje proizvode plasiraju na tržištezemalja EU.

dr Zoran Mićović, direktorUPRAVA ZA VETERINU


Nedavno ste počeli sa izdavanjem dozvola za izvoz mesa i mleka u Rusiju, možete li nam reći nešto više o tome i kakva su Vaša predviđanja?

Ruska Federacija je značajno izvozno tržište za našu prehrambenu industriju. Od 01.07.2010. god. formiran je Carinski savez Rusije, Belorusije i Kazahstana i isto tako su postavljeni novi zahtevi za stavljanje na liste naših proizvođača. Tako smo uspešno prošli inspekciju Carinskog saveza i trenutno se naših 14 objekata nalazi na listi odobrenih za izvoz na ova tržišta. Još tri objekta je podnelo zahtev i u toku je njihova ocena i u postupku su odobrenja.

Opišite nam procedure za dobijanje izvoznih dozvola za tržište EU, Rusije i CEFTA-e?

Procedura za dobijanje izvoznih dozvola je da po podnošenju zahteva od strane subjekta u poslovanju sa hranom, Uprava za veterinu formira komisiju od tri veterinarska inspektora koji vrše pregled objekata, dokumentacije, sistema samokontrole koje subjekat sprovodi. Ako se potvrdi dobra higijenska praksa, dobra

proizvođačka praksa i implementiran HACCP program i posebni zahtevi zemalja uvoznica zavisno od toga na koja tržišta će se izvoziti, taj objekat se stavlja na listu i može da dobije sertifikat za izvoz određene vrste proizvoda.

Svemu ovome prethodi intenzivna međunarodna aktivnost Uprave i to da uspostavi kontakt sa nadležnim organima za veterinarstvo zemalja uvoznica, usaglasi sertifikate sa zahtevima i bude garant za ekvivalenciju mera i kontrolu u oblasti veterinarstva i veterinarske delatnosti uopšte.

Da li je u planu unapređenje aktivnosti Uprave za veterinu koje bi bile od značaja za privrednike?

Planovi za naredni period su jačanje kapaciteta u Upravi za veterinu. Važan posao koji smo planirali za ovu godinu je i ocena objekata kako bi se izvršila analiza, a na osnovu nalaza planirale aktivnosti za unapređenje sistema na svim nivoima.

Obuke su nešto što će svakako biti prioritet kako za veterinarske inspektore tako i za proizvođače.

Mi ćemo intenzivirati pregovore i kontakte kako sa Briselom, Direktoratom za hranu i zaštitu potrošača tako i sa Carinskim savezom, ali i naravno susednim zemljama, članicama CEFTA-e. Napominjem da se saradnja odnosi pre svega na unapređenje u oblasti zdravstvene zaštite životinja, javnom veterinarskom zdravlju i oblasti usaglašavanja zahteva i sertifikacija kako bi naši proizvođači imali uslove za plasman svojih roba i na domaćem i inostranom tržištu. Naš osnovni zadatak je da sprovodimo istovetan sistem kontrole i osiguramo da bezbedan proizvod dođe do potrošača, jer zaštita potrošača je osnovni zadatak i načelo na kojem se zasniva naš celokupan rad u oblasti bezbednosti hrane.

www.mpt.gov.rs

Saradnja se odnosipre svega naunapređenje u oblasti zdravstvene zaštite životinja, javnom veterinarskom zdravlju i oblasti usaglašavanja zahteva i sertifikacijakako bi našiproizvođači imaliuslove za plasmansvojih robai na domaćemi inostranom tržištu.


PRIMERI USPEHA

NA PUTU ZAKAZAHSTAN

Jedna od najvećih transportnih kompanija u Srbiji svoje poslovanje je otpočela devedesetih godina, a najpre su bili registrovani za unutrašnju i spoljnu trgovinu. U međuvremenu su svoje poslovanje proširili i šest godina kasnije počinju da se bave uslugama prevoza robe u domaćem i međunarodnom transportu. Od male kompanije sa sedištem u Obrenovcu, Srboexport danas posluje kao koncern, a njihov vozni park, koji čini 250 vozila, pokriva tržište zemalja zapadne, istočne Evrope i zemalja u regionu.

Osim Rusije, Ukrajine, Belorusije, te zemalja sa kojima Srbija ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini, Srboexport pokriva i tržište Kazahstana. Prvu liniju prema Kazahstanu oni su otvorili mnogo pre potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini sa našom zemljom, tačnije 2007. godine i od tada do sada je 20 njihovih kamiona otišlo put Kazahstana. Gospodin Ivica Dumanović, menadžer međunarodnog transporta kompanije Srboeksport navodi nekoliko problema sa kojima se njihov sektor suočava. Najpre je to nerazvijena putna mreža, loša putna infrastruktura, ali i smanjen izvoz od strane kazahstanskih kompanija, što im daje malo mogućnosti za pronalaženje povratnih tura za njihova vozila. Kao problem se može navesti i nepostojanje kazahstanskih transportnih dozvola za transport robe iz i u treće zemlje što dodatno otežava mogućnost većeg prisustva njihovih vozila na tom tržištu.

Zahvaljujući njihovom stalnom klijentu u izvozu, kompaniji Tarkett iz Bačke Palanke, kročili su prvi put na to tržište. Inače kompanija Tarkett, izvozi 95% svoje proizvodnje. Njihovi najveći kupci su iz Rusije, Ukrajine, Belorusije, Kazahstana, kao i iz zemalja jugoistočne Evrope. U Rusiji imaju dve fabrike i jednu u Ukrajini, a u njima je zaposleno oko 2.500 radnika.

Za potrebe izvoza njihovih proizvoda u Kazahstan, koncern Srboexport je i prva kompanija koja je podnela zahtev i dobila sve neophodne dozvole Ministarstva za infrastrukturu i energetiku Republike Srbije za transport robe ka Kazahstanu.Možda to nije jedno od razvijenijih tržišta ali prema rečima našeg sagovornika gospodina Dumanovića, ovo tržište predstavlja veliku izvoznu šansu za naše privrednike, pa samim tim i za kompanije koje se bave transportom. Šanse za uspeh na ovom tržištu su značajno povećane

potpisivanjem Sporazuma o slobodnoj trgovini pre godinu dana. Naravno i u ovom Sporazumu postoje proizvodi koji su izuzeti iz režima slobodne trgovine prilikom izvoza iz Srbije na carinsku teritoriju Kazahstana, kao što su: meso, sir, beli šećer, cigarete, penušavo vino, nedenaturisan etil-alkohol, pneumatske gume, tkanine od pamuka, kompresori za rashladne uređaje, motorna vozila. U izvozu Srbije u Kazahstan dominiraju žitarice, medicinski, farmaceutski i tekstilni proizvodi, a u uvozu iz Kazahstana energenti (nafta, gas) i neki metali.

Ne treba izostaviti ni činjenicu da je Kazahstan najbogatija zemlja u centralnoj Aziji, ali postoje ozbiljne regionalne razlike u razvoju, naročito kada je u pitanju seosko stanovništvo. U 2012.godini očekuje se rast kazahstanske privrede, vođen pre svega povećanjem izvoza. Takođe se očekuje rast BDP-a po glavi stanovnika kao i priliv stranih direktnih investicija. Kazahstan je i prva bivša sovjetska država koja je svoj dug prema MMF-u otplatila na vreme i to sedam godina ranije. Dve godine nakon otplate duga Kazahstanu je odobren status tržišne privrede po američkom trgovinskom pravu. Ova promena je značila i otvorenost za strane investicije, kontrolu nad sredstvima za proizvodnju i raspodelu resursa.

Uspostavljanjem jedinstvene carinske unije Rusije, Belorusije i Kazahstana carinska procedura za srpske kompanije je značajno uprošćena, a kada se roba izvozi značajno je smanjeno vreme koje vozila provedu na turi. Ovo je posebno značajno, naročito ako se zna da za treće zemlje procedura izvoza, odnosno uvoza iz Kazahstana je prilično komplikovana i skupa. Ipak, nedovoljna transparentnost i visok stepen korupcije može predstavljati problem našim kompanijama.

Kazahstan kao brzorastuće tržište ima velike planove i kada su investicije u pitanju. Oni planiraju izgradnju u narednih deset godina, pa su tako neke naše građevinske kompanije poput Energoprojekt-visokogradnja iz Beograda i Planum iz Šapca ugovorile poslove u Kazahstanu vredne nekoliko miliona evra, dok je kompanija Inter-kop otišla korak dalje te u cilju proširenja poslovanja na ovom tržištu prošle godine otvorila predstavništvo u Kazahstanu. Reč je o firmi koja se vodi kao lokalna i koja će raditi projekte koji se finansiraju iz budžeta države Kazahstan.

S druge strane, postoji velika mogućnost da u našim statistikama beležimo kazahstanske investicije. Početkom godine, grupa investitora iz Kazahstana posetila je Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku, i tom prilikom su izrazili zainteresovanost za ulaganje u razvojne projekte od vitalnog značaja za privredni razvoj Srbije. Privrednici iz Kazahstana prostor za konkretnu saradnju i sklapanje poslovnih aražmana vide u investiranju u putnu, železničku, vodnu infrastrukturu, kao i u energetski sistem naše zemlje.Na sastanku su razmotrene mogućnosti učestvovanja kompanija iz Kazahstana u rekonstrukcijama i modernizaciji kompletne železničke mreže na glavnim koridorima, kao i u eventualnom angažovanju na izgradnji rečnih luka, pristana i pratećih infrastrukturalnih objekata na Dunavu, Savi i Tisi.

Korektni politički odnosi između Kazahstana i Srbije dozvoljavaju produbljivanje i ekonomskih odnosa između dve zemlje. O tome svedoče sve češće posete delegacija kako privrednih komora, tako i najviših zvaničnika. A kako naš sagovornik iz kompanije Srboexport tvrdi: „Treba maksimalno iskoristiti sve raspoložive kapacitete naše privrede i preorijentisati ih na tržišta koja su nama interesantna po pitanju tražnje, olakšica plasmana naše robe i dobiti koje to može svima nama da donese. Kazahstan je veliko tržište na kojem srpski proizvodi mogu naći svoje mesto i biti ozbiljan konkurent ostalim državama koje polako osvajaju kazahstansko tržište“.

Sve države sa kojima imamo potpisane sporazume su najveća šansa za srpske kompanije jer možemo biti više nego konkurentni u odnosu na ostale zemlje što se tiče cene i kvaliteta robe koja podleže potpisanim sporazumima.

MIRJANA ALEKSIĆ

U CILJU POVEĆANJA IZVOZA JEDNA OD STRATEGIJA SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE JE USMERAVANJE DOMAĆIH PREDUZEĆA NA NOVA TRŽIŠTA. IAKO SREDNJE PO VELIČINI, PO POTENCIJALU PRIVREDNOG RASTA KAZAHSTAN SPADA U BRZORASTUĆA TRŽIŠTA NA KOJIMA SRPSKI PROIZVODI I USLUGE MOGU PRONAĆI SVOJE KUPCE. U CILJU PRODUBLJIVANJA MEĐUSOBNE SARADNJE IZMEĐU OVE DVE ZEMLJE, OKTOBRA 2010. GODINE POTPISAN JE SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI SRBIJE I KAZAHSTANA, A KOJI PODRAZUMEVA TRGOVINU BEZ CARINA, TAKSI I DAŽBINA. PREDNOSTI KAZAHSTANA KAO NOVOG TRŽIŠTA PREPOZNALA JE I TRANSPORTNA KOMPANIJA „SRBOEXPORT“ KOJA NA OVO TRŽIŠTE PREVOZI SRPSKE PROIZVODE JOŠ OD 2007.GODINE.

Energoprojekt-visokogradnjaiz Beograda iPlanum iz Šapcaugovorile su poslove u Kazahstanu vredne nekoliko miliona evra,dok je kompanijaInter-kop otišlakorak dalje te otvorila predstavništvo u Kazahstanu.


IZAZOVI BIZNISA

ORGANSKAPOLJOPRIVREDAPREDNOSTI SRBIJE KADA JE REČ O ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI OGLEDAJU SE U VISOKOM PROCENTU RURALNOG STANOVNIŠTVA, NETAKNUTOSTI VELIKOG BROJA OBRADIVIH POVRŠINA BILO KAKVIM HEMIJSKIM SREDSTVIMA, ALI I U BLIZINI EU KAO GLAVNOG TRŽIŠTA ZA PLASMAN ORGANSKE HRANE.

Usled sve veće potrebe svetskog stanovništva za hranom, odnosno prehrambenim

proizvodima, proizvodnja hrane je postala veoma intenzivna na svim kontinentima zemljine kugle. Mnoštvo poljoprivredne mehanizacije, veštačkog đubriva, herbicida, fungicida, rodenticida, se koristi u intezivnoj proizvodnji poljoprivrednih proizvoda. Krajem 60-ih godina prošlog veka, naročito kod savesnijih potrošača prvenstveno u zapadnim zemljama Evrope, javilo se mišljenje o štetnosti upotrebe različitih vrsta hemijskih proizvoda u proizvodnji hrane. U to vreme je počela da se rađa i ideja "Vratimo se prirodi", koja je danas osnov i načelo organske poljoprivrede.

U organskoj poljoprivredi su danas strogo definisana pravila koja nalažu vrste agrotehničkih mera koje mogu biti primenjene u organskoj proizvodnji hrane. Zajednički rezultat savesnih potrošača sa višom platežnom moći, supermarketa sa posebnim policama za organsku hranu i vizionarski nastrojenim poljoprivrednim proizvođačima je značajan porast proizvodnje, trgovine i potrošnje organske hrane na svetskom nivou.

POTENCIJALI ORGANSKE POLJOPRIVREDE U SRBIJI

Danas kada je svetska tražnja za hranom, odnosno prehrambenim proizvodima na najvišem nivou, gledano prema klimatskim i geografskim uslovima za Srbiju se može reći da je predodređena za gajenje sledećih organskih, a u isto vreme i konvencionalnih kultura:

• Žitarice i industrijsko bilje: pšenica, kukuruz, ječam, tritikale, ovas, raž, krompir, lan, uljana repica, šećerna repa, suncokret, soja.

• Voće: malina, višnja, kupina, borovnica, jabuka, šljiva, dženarika, breskva, kajsija, kruška, dunja, grožđe, trešnja, aronija.

• Povrće: paprika, kupus, tikvica, crni luk, šargarepa, praziluk, keleraba, karfiol, brokoli, bundeva, dinja, lubenica.

• Stočarski proizvodi: med, propolis, tovljeni šaran.

• Začinsko i lekovito bilje, kako samoniklo tako i sakupljeno u prirodnim uslovima.

Prednosti Srbije kada je reč o organskoj poljoprivredi ogledaju se u visokom procentu ruralnog stanovništva,

netaknutosti velikog broja obradivih površina bilo kakvim hemijskim sredstvima, ali i u blizini EU kao glavnog tržišta za plasman organske hrane.

MOGUĆE PREPREKE I SLABOSTI ORGANSKE PROIZVODNJE U SRBIJI

• Za domaće proizvođače srpsko tržište je veoma malo za siguran plasman hrane sa organskim poreklom.

• Potencijal tržišta EU je nedovoljno iskorišćen najviše zbog nedovoljno izgrađene reputacije domaćih proizvoda i malih količina proizvoda koji mogu da se ponude ovom velikom i rastućem tržištu.

• Još uvek nedovoljno razvijena saradnja svih učesnika u organskoj poljoprivredi na nacionalnom nivou. Prisutno je mnoštvo malih farmi od 0,1 ha do 2 ha površine, koje nisu organizovane u udruženja sa istim postupcima proizvodnje koja bi mogla da ponude jedan uniformni, sertifikovani proizvod.

• Nedovoljno efikasan edukativni sistem za sve učesnike u proizvodnom lancu, kako za konvencionalnu tako i organsku poljoprivredu. Nedostatak stručnog kadra obučenog za savete u organskoj poljoprivredi, prenos tehnologija, agrotehničkih mera i novih naučnih saznanja.

• Nedovoljna finansijska sredstva za organsku proizvodnju (započinjanje proizvodnje, sertifikaciju, nabavku obrtnih sredstava).

• Individualni proizvođači nisu konkurentni na inostranom tržištu.

• Nedovoljna snaga svih učesnika u organskoj poljoprivredi i preradi da lobiraju za svoje interese kod odgovarajućih institucija.

• Nedovoljno poznavanje pravnih regulativa Evropske Unije koje se odnose na uvoz proizvoda organskog porekla.

POTENCIJALNA TRŽIŠTA ZA ORGANSKE PROIZVODE IZ SRBIJE

Najveće tržište organske hrane u Evropskoj uniji je Nemačka i to najviše zbog svoje veličine (83 miliona stanovnika), zatim slede Francuska, Italija i zemlje Skandinavije. Uočljiv je trend porasta potrošnje organske hrane kod stanovništva u državama sa višim i visokim BDP.

Promet na tržištu organske hrane u Nemačkoj je u 2011. iznosio 6,6 milijardi evra, što je za devet odsto više u odnosu na 2010. godinu. U ovoj godini se takođe očekuje rast u istom procentu. Povećanje broja proizvođača organskih proizvoda je za isti period iznosilo oko pet odsto, dok je rast površina pod organskim zasadima iznosio nešto više od dva odsto.

Prethodni podaci ukazuju da je uočljiv hroničan nedostatak hrane organskog porekla na tržištu Nemačke, a i u drugim članicama EU, pogotovo na tržištima skandinavskih zemalja, državama Beneluksa i Francuske.

Prema rečima Aleksandra Gerbera direktora Saveza proizvođača organske hrane Nemačke, ponuda organske hrane ne prati tražnju i trenutno je potrebno dodatnih 10.000 proizvođača kako bi se popunio jaz između ponude i tražnje. Nedostatak ponude ukazuje srpskim proizvođačima hrane da moraju ozbiljno da razmisle o proširenju sortimenta i količini kultura pod organskom hranom.

Prema rečimaAleksandra Gerbera direktora Saveza proizvođača organske hrane Nemačke, ponuda organske hrane ne prati tražnju i trenutno je potrebno dodatnih10.000 proizvođača kako bi se popunio jaz između ponude i tražnje.Nedostatak ponudeukazuje srpskim proizvođačima hraneda moraju ozbiljno da razmisle o proširenju sortimenta i količinikultura pod organskom hranom.

IGOR NOVAKOVIĆ


UNIJA ORGANSKIH PROIZVOĐAČA SRBIJE: SERBIA ORGANICA

„Serbia Organica“ je Nacionalno udruženje za razvoj organske prozvodnje osnovano u maju 2009. godine kao nezavisna, nevladina i neprofitna organizacija sa ciljem aktivnog učešća i podrške razvoju organske proizvodnje u Srbiji. Unija „Serbia Organica“ je konstituisana kao krovna organizacija, koja udružuje celokupan sektor organske poljoprivrede na teritoriji Republike Srbije. Misija unije je da organska proizvodnja kao agrobiznis bude pouzdana i konkurentna grana kako na domaćem tako i na stranom tržištu. Težište je u očuvanju prirodnih resursa i čuvanju ukusa „majke prirode“ za sadašnje i buduće generacije. Razvojem organske proizvodnje težnja je da se doprinese unapređenju zdravlja ljudi, životinja i zaštiti životne sredine uopšte. Za srpske proizvođače, prerađivače, trgovce i potrošače unija treba da služi kao „ulazna vrata u svet organske poljoprivrede“. Jedna od najvažnijih misija unije „Serbia Organica“ je da 20 odsto poljoprivrednih površina (1 milion ha) u Srbiji bude pod organskom proizvodnjom u narednih 10 godina.

Ciljevi unije „Serbia Organica“ su:

• Harmonizacija interesa celokupnog sektora organske poljoprivrede

• Razvoj lokalnog tržišta organskih proizvoda

• Povećanje izvoza organskih proizvoda • Podrška fer i održivim aspektima

ekonomskih sistema.

Jedna od najvažnijih aktivnosti unije „Serbia Organica“ je organizacija, učestvovanje i izlaganje na najvećem sajmu organske proizvodnje na svetu BioFach u Nirnbergu, Nemačka. Sajam je odlična prilika za srpske proizvođače da se upoznaju sa novim tehnologijama u organskoj poljoprivredi, sa novim kupcima i distributerima organske hrane i da razmenjuju iskustva iz proizvodnje i prerade sa kolegama širom sveta. U 2012. godini srpski izlagači koji su tražili nove partnere na novim tržištima bili su Lion Foods, Foodland i Herba iz Beogrаdа, koji se bave proizvodnjom i preradom voća, povrća, lekovitog bilja, šumskog voća i šumskih plodova. Oni su uspešno predstаvili celokupan asortiman i kvalitet proizvoda koji nude. Preduzeće Ecosoil iz Nišа je ponudilo stranim kupcima svoja orgаnska đubriva, а po prvi put se u okviru nаcionalnog štаndа predstаvila i grupа proizvođаčа organskih poljoprivrednih proizvoda sа područjа grada Novog Sada, uz podršku Gradske Uprave.

Potencijalni proizvođači organske hrane

moraju da znaju da trgovina i proizvodnja

ove hrane uvek mora biti sertifikovana, što nije

kratak proces i podleže nadzoru u svakom

segmentu.Velike sertifikacione

kuće u Srbijiimaju svoja

predstavništva, a postoje i domaće licencirane

sertifikacione kućečiji su BIO sertifikati

validni za izvoz.

< 1% 1-5% 5-10% > 10%

POVRŠINE POD ORGANSKIM USEVIMA

PROIZVODNJA ORGANSKE HRANE U EU


Graniči se sa Rusijom, Kirgistanom, Turkmenistanom, Uzbekistanom, Kinom, a s jedne strane i sa

Kaspijskim morem. Tokom 1991. godine, Kazahstan je proglasio nezavisnost i poslednja je zemlja bivšeg Sovjetskog Saveza koja je to učinila. Podeljena je u 14 provincija (облыстар) a provincije su dalje podeljene u distrikte (аудандар).

Broj stanovnika je oko 16,3 miliona, od čega oko 50% su Kazasi i 35% su Rusi. Osim njih u Kazahstanu žive, ali u manjem broju, i Nemci, Ukrajinci, Tatari i Uzbeci.

Glavni grad je Astana, sa 600 hiljada stanovnika. Ovo je važan grad ukoliko želite saradnju sa Vladom i njenim institucijama ili industrijama koje su u vlasništvu države. Međutim, najbolji grad za poslovanje je Almati, stara prestonica, sa populacijom od 1,5 miliona stanovnika. Ostali značajniji gradovi su Šimkent, Karaganda, Atirau, Aktau i Pavlodar.

Zvaničan jezik je kazaški ali nije toliko rasprostranjen kao ruski koji je prvi poslovni jezik. Engleski se takođe koristi i to je drugi poslovni jezik. Ukoliko posećujete svog poslovnog partnera ipak proverite da li govori engleski jezik i da li će vam biti potreban prevodilac.

Kazahstan je zvanično sekularna zemlja. Većinska religija je islam, a veoma je zastupljeno i pravoslavlje i to pre svega rusko. Prilikom posete Kazahstanu

SVET I MI

KAKOPOSLOVATI SAKAZAHSTANOMINES NOVOSEL, MARIJANA JOVANOVIĆ

REPUBLIKA KAZAHSTAN JE DEVETA NAJVEĆA ZEMLJA NA SVETU ALI I NAJVEĆA MEĐU ZEMLJAMA KOJE NEMAJU IZLAZ NA MORE. SMEŠTENA JE U CENTRALNOJ AZIJI, MEĐUTIM DEO ZAPADNO OD REKE URAL TERITORIJALNO PRIPADA EVROPI.

(bilo turističke, bilo poslovne) važno je biti svestan ovih kulturalnih razlika i voditi računa o jedinstvenoj tradiciji i običajima obe ove religije i kako one utiču na kulturu i poslovnu etiku. Na primer za muslimane je normalno da u toku dana naprave pauzu u poslu kako bi se pomolili. Zato treba voditi računa kada se zakazuju sastanci kako se ne bi poklopili sa vremenom za molitvu. Takođe, probajte da izbegnete da nekome dodate nešto levom rukom jer to može izazvati osećaj neprijatnosti. Osim ove dve dominantne religije, takođe ima i protestanata, katolika i jevreja.

Ekonomske i političke karakteristike

Kazahstan je ekonomski i politički stabilna zemlja sa odličnim rezultatima rasta i dobrom perspektivom za budući rast. Nude otvoreno tržište i dobre uslove poslovanja za sve kompanije.

Poslovanje u Kazahstanu je uglavnom fokusirano na naftu i gas, kojih najviše ima na zapadu zemlje i koji su doprineli jakom ekonomskom razvoju u poslednjih osam godina. Kazahstan takođe poseduje i značajne rezerve uglja, hroma, zlata, volframa, bakra, olova i cinka. Rudarstvo je drugi najprofitabilniji sektor. Takođe, Kazahstan je i najveći izvoznik žita i proizvoda od žita.

Kazahstan se razvija u jedno od najznačajnijih tržišta Evroazije i jedinstveno je pozicioniran da bude ekonomski i trgovinski lider u regionu.

Veoma su zainteresovani i za uvoz proizvoda i u nekim slučajevima su raspoloženi da plate više novca za veći kvalitet i inovativnu tehnologiju/uslugu. Kompanije sa dobrim proizvodom i uslugom kao i profesionalnim pristupom ovde imaju najviše uspeha.

Započinjanje poslovanja

Ukoliko kompanija nije nikada poslovala sa Kazahstanom potrebno je detaljno

istražiti tržište. Najbolje bi bilo da imate nekog lokalnog agenta ili partnera koji bi vam pomogao, a samim tim će i uspeh biti brži. Takođe i ukoliko želite da osnujete svoju kompaniju biće vam potreban neko ko će vas, uz mnogo strpljenja, voditi kroz ceo proces.

Veliki broj privatnih kazahstanskih kompanija su postali agenti, distributeri ili dileri za strane kompanije. Ipak, veliki broj lokalnih kompanija nema veliko iskustvo u poslovanju sa određenim sektorima, pa je potrebno prvo uspostaviti dobru zajedničku saradnju i ne žuriti u dugoročne ugovore ili sporazume.

Poslovna kultura

Kazahstan je mešavina evropskih, azijskih i ruskih običaja. Kultura je uglavnom muslimanska tako da se veoma poštuju stariji ljudi. Ipak nema zabrane za alkohol i svinjske proizvode.

Kazahstansku poslovnu kulturu karakteriše stroga hijerarhija u kojoj su lideri izdvojeni iz grupe i moć se raspoređuje od vrha na dole. To znači da postoji samo jedna osoba koja donosi odluke, obično osoba na najvišem položaju u kompaniji. Podređeni predstavljaju kompaniju na sastancima ali nemaju autoritet da donose odluke. I prilikom pozdravljanja se može videti ko je na kojoj poziciji. Obično oni na nižim pozicijama prvi pružaju ruku kako bi pokazali poštovanje.Uspostavljanje bliskih ličnih kontakata je ključno za bilo koju vrstu poslovanja u Kazahstanu. Kazahstanci vole prvo da upoznaju osobu pre nego što započnu

poslovanje. Njihov način komunikacije je indirektan, pa upoznavanje može da potraje duže nego što se očekuje. Međutim, upravo to vreme provedeno u međusobnom upoznavanju će pomoći započinjanju poslovanja i efikasnijem donošenju odluka.

Hrana je značajan element poslovnih sastanaka. Prihvatite poziv na tradicionalan ručak ili večeru jer je gostoprimljivost jedan od najvažnijih elemenata kazahstanske kulture, a bliže upoznavanje poslovnih partnera je osnova za uspešnu poslovnu interakciju.

Prilikom upoznavanja uglavnom su neformalni, pa je uobičajeno rukovanje i oslovljavanje po imenu. Međutim, kada treba da se rukujete sa ženom uvek sačekajte da ona prva pruži ruku. Poslovni sastanci nemaju neku opštu strukturu i moguće su razne varijacije. Kazahstanci su tradicionalno orijentisani ali shvataju da je za napredak neophodno da budu otvoreni i za nove ideje, pa su tako sastanci često mesta na kojima se diskutuje o raznim temama i iznose se nove ideje.

Razmena vizit karti je takođe uobičajena praksa. Vizit karte bi trebalo da budu prevedene na engleski i na ruski. Kada dobijete vizit kartu učtivo je da je bar na minut pogledate i pročitate, pre nego što je spakujete.

Kako pregovarati

Pregovaranje i započinjanje poslovanja u Kazahstanu traje duže nego u većini Zapadnih zemalja, pa je od velike važnosti biti strpljiv i posvetiti dovoljno vremena uspostavljanju kontakata sa potencijalnim kazahstanskim saradnicima. Proces pregovaranja je često veoma živ i sadržajan. Kazahstanci su poznati po tome da vole rasprave i debate, ali vodite računa da se nikada otvoreno ne suprotstavite nekome ko je na višoj poziciji od vas.

Probajte da izbegneteda nekome dodate nešto levom rukom jer to može izazvati osećaj neprijatnosti.

Srbija je u 2011. godini izvezla u Kazahstan proizvode u vrednosti od 9.456.000 dolara, što je u odnosu na 2010. povećanje od čak 107%. Najviše smo izvozili štampane stvari, opremu za distribuciju električne energije, opremu za zagrevanje i hlađenje, nameštaj i delove i konstrukcije i delove.

Što se tiče uvoza, u 2011. smo iz Kazahstana uvezli proizvode u vrednosti od 110.769.000 dolara, što je, u odnosu na 2010, povećanje od 264%. Najveći udeo u uvozu ima prirodni gas, zatim propan i tečni butan, đubriva, cink i naftni gasovi.

32 EXPORTER

Nemojte očekivati da za svaki postignuti dogovor dobijete pisani ugovor. Ako ste u dobrim odnosima sa svojim kazahstanskim partnerima, ako ste uspostavili dobre odnose i verujete i razumete jedni druge, onda je i samo rukovanje dovoljno da se „posao zapečati“. Kazahstan je tržište za ljude koji žele dugoročno poslovanje. Preporučljivo je ostvariti dugoročno partnerstvo koje će proizvesti uzajamno poverenje neophodno za dugoročnu saradnju. Pregovori u tom smislu traju dugo i možda ne budete svesni da su gotovi, dok iznenada ne dobijete ponudu ili potvrdu za ugovor.

Saradnja Srbije i Kazahstana

Srbija ima sve predispozicije da bude značajan ekonomski partner Kazahstana u Evropi. Srpske kompanije mogu da učestvuju u razvojnim projektima te zemlje, a potencijalne oblasti saradnje uključuju građevinske usluge, poljoprivredu, mašinogradnju i energetiku.

Stupanjem na snagu Sporazuma o jedinstvenoj carinskoj uniji Ruske Federacije, Belorusije i Kazahstana stvoreno je tržište sa oko 168 miliona stanovnika. Kako Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini sa sve tri zemlje, otvara joj se mogućnost da liberalizacijom trgovinskih odnosa poveća konkurentnost domaćih preduzeća u Centralnoj Aziji.

Na Biznis forumu koji je prošle godine održan u organizaciji privrednih komora dve zemlje, srpske i kazahstanske kompanije su imale priliku da uspostave kontakte i dogovore poslovnu saradnju. Tada je predsednik Privredne komore Srbije, Miloš Bugarin, sa potpredsednicom Trgovinsko industrijske komore Kazahstana, Tatjanom Ždanovom, potpisao Sporazum o saradnji privrednih komora.

Trenutno izvozno najperspektivniji sektori srpske privrede su poljoprivredni i prehrambeni i upravo je za njih Kazahstan pokazao najveće interesovanje. Takođe, unapređenje privredne saradnje Srbije i Kazahstana može se očekivati i u sektoru drvne, građevinske i farmaceutske industrije, proizvodnje zdrave hrane, bankarstva i uvođenja novih tehnologija. Srbija ima šansu i da u Kazahstan poveća izvoz lekova, hrane, voća i povrća, sadnica voća i vinove loze, obuće, dečje odeće, podnih prekrivača, robe široke potrošnje, nameštaja, kranova i konstrukcija, opreme i delova za metalurške kombinate, guma za putničke automobile, akumulatora, opreme za pakovanje i automatizaciju i semenskog i merkantilnog kukuruza.

Ovo sve ukazuje da se za srpsku privredu otvaraju nove mogućnosti za širenje poslovanja, plasmana robe i realizaciju zajedničkih projekata u Kazahstanu.

Srbija ima šansuda u Kazahstanpoveća izvoz lekova,hrane, voća i povrća, sadnica voćai vinove loze,obuće, dečje odeće,podnih prekrivača, robe široke potrošnje, nameštaja,kranova i konstrukcija, opreme i delova za metalurške kombinate, guma za putničke automobile,akumulatora,opreme za pakovanje i automatizaciju kao i semenskog imerkantilnog kukuruza.


PODRŠKAIZVOZNIM PREDUZEĆIMA

Bespovratna sredstva se dodeljuju po principu refundacije, što znači da se podnosiocu prijave

ukoliko ispunjava uslove i podnese svu potrebnu dokumentaciju u roku odobrava refundacija sredstava, ali se sredstva isplaćuju tek po završetku aktivnosti kada se dostave dokazi o realizaciji aktivnosti i o izvršenim plaćanjima. Na ovaj način omogućuje se kontrola državne pomoći odnosno postoji sigurnost da su dodeljena sredstva namenski potrošena.Do 2010. godine državna pomoć se dodeljivala samo malim i srednjim privrednim društvima, a u 2011. godini pravo na učešće u postupku dobili su preduzetnici, veliki privredni subjekti i udruženja privrednih subjekata. U 2011. godini bila su objavljena dva javna poziva i sredstva su odobrena u iznosu od 174.741.603,53 dinara i to za 269 privrednih društava i preduzetnika i za 8 udruženja, od čega je 88,3% korisnika refundiralo sredstva u ukupnom iznosu od 119.355.293,24 dinara.

Najveći broj korisnika sredstava, i to pojedinačnih privrednih subjekata, je iz sektora industrije hrane i pića 19,3%, ali je najviše sredstava dodeljeno korisnicima iz sektora elektrotehnike i elektronike 17,6% i sektora informaciono komunikacione tehnologije 16,7%, dok je korisnicima iz sektora industrije hrane i pića dodeljeno 13,3% od ukupno dodeljenih sredstava. Najviše sredstava je dodeljeno za finansiranje aktivnosti individualnog nastupa kompanija na inostranim sajmovima čak 34,7%, zatim za sertifikaciju sistema upravljanja kvalitetom 20,4%, za jačanje marketinških kapaciteta 17,9% sertifikaciju proizvoda 14,3% sledi otvaranje predstavništva 8,1% i najmanje za istraživanje tržišta 2,7% i nastup kompanija u okviru privrednih misija/poseta/B2B na inostranim tržištima, internacionalizaciju proizvoda putem jačanja konkurentnosti (istraživanje tržišta, sertifikaciju proizvoda i sertifikaciju sistema upravljanja kvalitetom) samo 1,9%.Što se tiče udruženja najveći broj korisnika sredstava je iz sektora tekstilne industrije, kože i obuće čak 67,3%, na drugom mestu je sektor industrije hrane i pića sa 22,6%, industrija nameštaja i prerade drveta sa 5,6%, mašine i oprema sa 2,9% i na kraju sektor informaciono komunikacione tehnologije sa 1,6%.Zbog velikog interesovanja i značaja koji dodela bespovratnih sredstava ima, SIEPA je i ove godine nastavila sa dodelom bespovratnih sredstava.

Javni poziv je objavljen 17. aprila i trajao je do 18. maja 2012. godine. Stigle su ukupno 382 prijave pojedinačnih privrednih subjekata i 10 prijava poslovnih udruženja.

Ove godine za bespovratna sredstva mogu da konkurišu pojedinačni privredni subjekti (privredna društva, zadruge i preduzetnici), veliki privredni subjekti i poslovna udruženja. Uslovi za učešće u postupku dodele bespovratnih sredstava za privredna društva, zadruge i preduzetnike su da imaju sedište u Republici Srbiji i da se bave proizvodnjom gotovih ili polugotovih proizvoda, ili pružanjem usluga u oblasti energetike, građevinarstva, informacione tehnologije, reciklaže i industrijskog i tekstilnog dizajna. Neophodno je da su pozitivno poslovali u 2010. ili 2011. godini i da su tokom 2010. ili 2011. godine ostvarili minimum 20% prihoda od prodaje proizvoda ili usluga na međunarodnom tržištu ili da su ostvarili izvoz u minimalnom iznosu od 50.000 EUR u sektoru proizvodnje ili 25.000 EUR u sektoru usluga. Jedino je za usluge industrijskog i tekstilnog dizajna dovoljno da postoji jedan realizovan izvozni posao bilo koje vrednosti u prethodnoj godini. Takođe, bitno je da privredni subjekti nisu u postupku stečaja, likvidacije i da nisu u teškoćama.

Sredstva su namenjena za sufinansiranje 5 aktivnosti i to za: individualni nastup kompanija na inostranim sajmovima, otvaranje predstavništva na inostranim tržištima, nastup kompanija u okviru privrednih misija/poseta/B2B na inostranim tržištima, internacionalizaciju proizvoda putem jačanja konkurentnosti

(istraživanje tržišta, sertifikaciju proizvoda i sertifikaciju sistema upravljanja kvalitetom) i za jačanje marketinških kapaciteta (dizajn i izrada promotivnog materijala i dizajn veb sajta).Za poslovna udruženja uslovi za učešće u postupku su da imaju sedište u Republici Srbiji i da se bave proizvodnjom gotovih ili polugotovih proizvoda, ili pružanjem usluga u oblasti energetike, građevinarstva, informacione tehnologije, reciklaže i industrijskog i tekstilnog dizajna. Neophodno je da udruženje ima minimalno 5 članica, koje su u 2010. ili 2011. godini ostvarile ukupan promet u visini od minimalno 5 miliona evra i ukupno minimum 20% prihoda od prodaje proizvoda i usluga na međunarodnom tržištu, i da ukupno zapošljavaju najmanje 100 zaposlenih.Za poslovna udruženja sredstva su namenjena za sufinansiranje sledećih aktivnosti: zajednički nastup na inostranim sajmovima, učešće u organizovanim privrednim misijama/posetama/B2B na međunarodnim tržištima, za otvaranje predstavništva na inostranim tržištima, za internacionalizaciju proizvoda kroz jačanje konkurentnosti (istraživanje tržišta) i jačanje marketinških kapaciteta (dizajn i izrada promotivnog materijala i dizajn veb sajta).Intenzitet finansijske pomoći može iznositi 50% do 75% opravdanih troškova, ali ne više od maksimalno utvrđenih iznosa za svaku aktivnost. Najznačajnije novine su to da i veliki privredni subjekti, kao i zadruge mogu da konkurišu za navedene aktivnosti, te da je za sertifikaciju moguće refundirati do 75% sredstava. Finansijska sredstva su obezbeđena Zakonom o budžetu Republike Srbije i iznose 150.000.000,00 dinara. Shodno praksi iz prethodnih godina, predstavnici SIEPA, u saradnji sa regionalnim privrednim komorama i kancelarijama za lokalni razvoj, i ove godine predstavljaju Program podsticanja konkurentnosti i internacionalizacije srpske privrede po opštinama širom Srbije. Cilj je da se privrednici širom Srbije upoznaju sa aktivnostima SIEPA i programom dodele bespovratnih sredstava, kako bi se povećao broj novih korisnika finansijske pomoći, pre svega u onim krajevima gde je manji broj korisnika. Na ovaj način privrednici mogu neposredno da se upoznaju sa svojim mogućnostima i da na licu mesta dobiju odgovore na pitanja.

Za više informacija www.siepa.gov.rs

PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKE

U CILJU JAČANJA SRPSKE PRIVREDE NA MEĐUNARODNOM TRŽIŠTU SIEPA VEĆ ŠEST GODINA ZAREDOM DODELJUJE DRŽAVNU POMOĆ IZVOZNO ORIJENTISANIM PRIVREDNIM SUBJEKTIMA ZA AKTIVNOSTI KOJE DOPRINOSE POVEĆANJU IZVOZA. ZA UKUPNO 12 JAVNIH POZIVA 1.137 PRIVREDNIH DRUŠTAVA, PREDUZETNIKA I UDRUŽENJA JE DOBILO SREDSTVA U UKUPNOM IZNOSU OD 549,5 MILIONA RSD.

SIEPA jeu saradnji saregionalnim privrednim komorama i kancelarijama za lokalni razvoj,i ove godine predstavila Program podsticanja konkurentnosti i internacionalizacijesrpske privredepo opštinamaširom Srbije.

NATALIJA TERZIĆ


SIEPA VODIČ

WORLD FOOD KAZAHSTAN

O sajmu

Sa četrnaest godina dugom tradicijom i zavidnom reputacijom „World Food“ Kazahstan predstavlja jedan od najznačajnijih sajmova hrane i pića u Centralnoj Aziji i glavno stecište ponude i tražnje proizvoda i usluge ove industrije u tom delu sveta.Sajam „World Food“ Kazahstan (WFK) je osnovan 1998. godine u Almati i jednom godišnje u novembru okuplja više stotina kompanija iz oko 40 zemalja sveta. Tokom četiri dana trajanja, u proseku oko 5000 posetilaca, stručnjaka u oblasti hrane i pića poseti sajam i iskoristi mogućnost neposrednog uvida u ponudu i potražnju tržišta Kazahstana i zemalja u regionu. Pored toga ovaj sajam se pozicionirao i kao idealno mesto za predstavljanje novih proizvoda, te upoznavanja sa proizvođačima, distributerima, prodavcima na veliko i malo kao i ugostiteljima i vlasnicima velikih lanaca restorana. Da bi se izašlo u susret sve većem broju zainteresovanih za učešće na ovom sajmu, počev od 2010. ukupna površina sajamskog prostora iznosi preko 5000 kvadratnih metara. Najveći broj posetilaca dolazi iz Kazahstana, Kirgistana, Uzbekistana, Turkmenistana, Rusije, Azerbejdžana i drugih država bivšeg SSSR-a, ali i zemalja u regionu.

Četiri sajma u jednom

World Food Kazahstan se zapravo sastoji od 4 zasebne celine. Naime, sajam je tematski podeljen na :

• World Food – hrana i piće• World Food Tech – oprema i nove

tehnologije

• Ingredients – sastojci, aditivi i začini• KazUpack – pakovanje, ambalaža i

robne marke

Svaka od ove četiri celine je smeštena u zasebni paviljon i podeljena u podsektore. Sektor hrane i pića je dodatno podeljen na sledeće sekcije:

• Meso• Riba i morski plodovi• Mlečni proizvodi i sladoled• Masti i ulja• Konditorski proizvodi, hleb i peciva• Voće i povrće• Konzervirani proizvodi• Smrznuta hrana• Gotovi proizvodi• Hrana za bebe i dijabetičare – uvedeno

2011.• Kafa i čaj• Bezalkoholna pića• Alkoholna pića

Prateća dešavanja

Kompanije koje su svoje proizvode i usluge predstavljale na sajmu, mogle su da konkurišu i za nagradu Najbolji proizvod sajma, koja se dodeljivala u 18 kategorija i koja je postala tradicija. Pored toga, sajam je obilovao i brojnim pratećim aktivnostima koje su posebno interesantne posetiocima. Neke od njih su degustacija hrane i pića, radionice, predavanja, kao i paneli i okrugli stolovi koji su za teme imali probleme i teškoće s kojima se industrija hrane suočava. Pored standardnih pratećih događaja, u 2011. godini posetioci, ali i kompanije izlagači, su imali priliku da po prvi put učestvuju i na Otvorenom takmičenju u degustaciji čaja, kao i da prate takmičenja barmena i konobara.

Očekivanja

Po poslednjim podacima organizatora sajma – kompanije Iteca, na World Food Kazahstan 2011, od ukupnog broja prijavljenih učesnika čak 25% je učestvovalo po prvi put. Pored pojedinačnih učešća kompanija izlagača, nacionalne štandove su imale i Francuska, Nemačka, Italija, Poljska i Ujedinjeni Arapski Emirati. Takođe, sajam su posetili i predstavnici trgovinske asocijacije SAD (SUSTA) kao i Kazahstansko-Baltičke asocijacije za trgovinu i industriju (KAZBALT). Detaljnije informacije o sajmu World Food Kazahstan mogu se naći na zvaničnom sajtu sajma www.worldfood.kz

Agro World Kazahstan

Prošle godine, paralelno sa sajmom World Food, u međunarodnom izložbenom centru Atakent održan je i sajam poljoprivrede Agro World Kazahstan. Ovaj sajam se održava jednom u dve godine, i okuplja preko stotinu izlagača iz Kazahstana i okolnih zemalja. Kompanije izlagači su uglavnom proizvođači i prodavci poljoprivredne mehanizacije, sredstava za zaštitu bilja, istraživanja i razvoja u oblasti živinarstva, stočarstva, veterine, itd. Tokom četiri dana sajma, više od 4000 posetilaca stručnjaka iz oblasti poljoprivrede, iskoristi priliku da se na jednom mestu upozna sa aktuelnom ponudom.U prilog značaju tržišta Kazahstana i regionalnih zemalja govori i podatak da su 2011. godine svoje štandove imale i vodeće zemlje sveta kada je poljoprivreda u pitanju – Nemačka, Francuska i Kina.

Kazahstan ukratko

Kao i u ostalim privredama i u Kazahstanu se osećaju posledice globalne krize. Na osnovu statističkih podataka 2009. godina je bila najkritičnija, te je i pad trgovinske razmene u toj godini bio najveći. Međutim, iako ni u 2010. još uvek nije dostignut nivo koji je bio pre svetske recesije, očigledan je blagi porast

i oporavak privrede, naročito u prvih 6 meseci.Pozitivni trendovi su naročito primetni u prodaji hrane, koja čini čak 36% ukupne strukture u maloprodaji Kazahstana.Vodeći sektori u industriji hrane, kada je trgovinska razmena u pitanju, su:

• Meso, uključujući živinu i mesne prerađevine

• Razna pića, uključujući i alkoholna pića

• Mlečni proizvodi i jaja• Hleb i konditorski proizvodi od brašna

Kratak osvrt na tržište hrane i pića

Sektor hrane je najznačajniji u svakoj privredi, budući da proizvodnja hrane ima najdirektiniji uticaj na prehranu stanovnika i za ekonomsku sigurnost jedne zemlje.

Shodno Agenciji za statistiku Kazahstana, udeo sektora hrane i pića u prerađivačkoj industriji u 2009. godini je bio 24%, odnosno 8,9% ukupne industrijske proizvodnje. U odnosu na 2008. ovaj iznos predstavlja porast od 4%.

Gledano sa stanovišta ukupnih prihoda, blagi pad u 2009. je posledica smanjenja trgovinske razmene, tačnije uvoza, s tim što je ukupna ocena tržišta koje, kao i sva ostala prolazi kroz recesiju, na zavidnom nivou.

Među brojnim kompanijama iz sektora hrane i pića, najznačajniji proizvođači dolaze iz sledećih oblasti:• Proizvodnja brašna• Proizvodnja (bezalkoholnih) pića• Proizvodnja hleba i peciva• Sektor mleka i mlečnih proizvoda

Ono što se može zaključiti jeste da je nakon prve godine krize kada je tzv. ekonomska rigidnost koja se ogledala u kupovini osnovnih namirnica, bila na visokom nivou, počev od 2010. godine, sa blagim porastom kupovne moći, te uspostavljanja stabilnosti privrede, počela da raste i fleksibilnost potrošača kada je kupovina u pitanju.

2010.očigledan je blagi porast i oporavak privrede, naročito u prvih 6 meseci

MARIJA VUKOSAVLJEVIĆ

U prilog značajutržišta Kazahstana i regionalnih zemaljagovori i podatak da su 2011. godine svoje štandove imalei vodeće zemlje svetakada je poljoprivreda u pitanju – Nemačka, Francuska i Kina.

38 EXPORTER

Intervju

Kornel Dziworski,

generalni direktor kompanije

Saint-Gobain Weber Srbija

Specijalizovani časopis o bojama i lakovima

Broj 47 Godina VIII Besplatan primerak

Tema

Stanje i perspektive

građevinske industrijeAktuelno

Rukovođenje ljudima

u vreme krize

Naslovna 47.indd 1

08/10/2010 15:15:09

Kornel Dziworski,

generalni direktor kompanije

Saint-Gobain Weber Srbija

Specijalizovani časopis o bojama i lakovima

Broj 47 Godina VIII Besplatan primerak

Tema

Stanje i perspektive

građevinske industrijeAktuelno

Rukovođenje ljudima

u vreme krize

Tema:Nestašice lekova

Intervju:Nenad Ognjenović,

generalni direktor Galenike

Propisi:

Proširenje prava privatnih lekaraAktuelno:Novi direktor RZZO-a FZZ:Dijabetes

Bebi kutak:Korektivna obuća

Časopis specijalizovan za apotekarstvowww.farmakon.rs

Časopis specijalizovan za apotekarstvowww.farmakon.rs

Broj 14 oktobar 2010

naslovna i uvodna rec.indd 1

09/10/2010 14:41:54

Bebi kutak:Korektivna obuća

TemaNiska otkupna

cena žita

Broj I, zima 2010

Reč domaćInaKako sam se obogatio

InteRvjuprof. dr miladin Ševarlić

R Radovaom ZIme

S V E Š T O D O B A R D O M A Ć I N V O L I D A Z N A

ISSN

Ruzveltova 48, 11000 Beogradtel/fax: +381 11 2458 140

+381 11 2459 411www.framemedia.biz

FRAME Media je regionalno izdavačko preduzeće koje se fokusira na B2B komunikacije, prvenstveno putem specijalizovanih časopisa, knjiga i veb sajtova.Naša izdanja su usmerena prema jasno određenim ciljnim grupama; našim čitaocima nudimo informativne i edukativne sadržaje koji im pomažu da unaprede sopstveni biznis i da uvek budu u toku sa tren-dovima na domaćem i internacionalnom tržištu.

FRAME MEDIA objavljuje pet specijalizovanih B2B časopisa

Caffe&Bar - časopis specijalizovan za ugostiteljstvo www.horecabar.com

Market - časopis specijalizovan za robu široke potrošnje i tržišna kretanjawww.market-srbija.com

Ton - časopis specijalizovan za boje i lakove

Farmakon - časopis specijalizovan za apotekarstvowww.farmakon.rs

Srpski seljak - časopis za poljoprivredu

Specijalizovani asopis za apotekarstvo

Broj I, zima 2010

KaLendatoKom

Vesti | Domaće aktuelnosti | Poslovanje | Preduzetništvo

Broj 52, mart/april 2010.

ČASOPIS SPECIJALIZOVAN ZA ROBU ŠIROKE POTROŠNJE I TRŽIŠNA KRETANJA

Naslovna 52.indd 1

16.03.2010 20:08:08

Vesti Vesti Vesti Vesti Vesti Vesti | | Domaće aktuelnosti

Domaće aktuelnosti



ČASOPIS SPECIJALIZOVAN ZA ROBU ŠIROKE POTROŠNJE I TRŽIŠNA KRETANJA

OZBILJAN PARTNER U VAŠEM POSLOVNOM OKRUŽENJU

REGIONALNA EKSPERTIZA Coface je vodei dobavlja usluga u domenu poslovnih informacija i upravljanja potraživanjima u Srednjoj i Istonoj Evropi. Aktivnosti Coface-a pokrivaju ceo ciklus od profiliranja kupaca do bonitetnih izveštaja i upravljanja potraživanjima. GLOBALNO ZNANJE Klijenti Coface-a su aktivni u razliitim poslovnim sektorima pa obuhvataju vodee kreditne osiguravae, kompanije za poslovne informacije i agencije za naplatu širom sveta. Te se kompanije oslanjaju na znanje i kvalitet informacija Coface-a kao kljunim inputom za bolje odluivanje i kontrolu rizika. COFACE SRBIJA Coface Srbija sa centralom u Beu je lan francuske Coface grupe sada zastupljene u 66 zemalja. Vizija Coface-a je transparentnija domaa i internacionalna trgovina i disciplinovanje privrednih subjekata u plaanju i poštovanju rokova plaanja. Misija kompanije Coface u Srbiji je edukacija fizikih lica i pravnih subjekata u korišenju usluga naplate potraživanja i poboljšanje discipline plaanja kod dužnika

Poboljšanje postojeih poslovnih odnosa. Prepoznavanje rizika i povoljnih prilika u ranijoj fazi. Sigurnije donošenje poslovnih odluka.

Minimiziranje rizika neplaanja kroz pravovremene informacije. Brže reagovanje na promene koje utiu na poslovne partnere.

Upozorenje na kritina dogaanja koja utiu na tekue poslovanje.

Coface Srbija d.o.o. Beograd Bulevar Osloboenja 111, tel:+381 11 3976 051 email: [email protected]; web:www.coface.rs

40 EXPORTER

AUTOMOBILSKA INDUSTRIJA

Global TransporTechSeul, Koreja13 – 15. 06. 2012.

Automechanika MoscowMoskva, Rusija27 - 30. 08.2012.

Automechanika FrankfurtFrankfurt, Nemačka11 – 16. 09. 2012.

ELEKTRONIKA

Embedded WorldNirnberg, Nemačka28. 02. 2012 – 01. 03. 2012.

GRAĐEVINARSTVO

BudmaPoznanj, Poljska24 – 27. 01. 2012.

YugbuildKrasnodar, Rusija29. 02. 2012 – 03. 03. 2012.

MosBuildMoskva, Rusija10 – 13. 04. 2012.

SAOBRAĆAJNAINFRASTRUKTURA

IntertrafficAmsterdam, Holandija27 - 30. 03. 2012.

TEKSTIL I KOŽA

Bread and Butter Berlin Berlin, Nemačka03 - 06. 07. 2012.

Pure LondonLondon, Velika Britanija 19 - 21. 08. 2012.

METAL I MAŠINE

Hannover MesseHanover, Nemačka23 – 27. 04. 2012.

RAZNE INDUSTRIJE –MEĐUNARODNI

FIA Alžir, Alžir30. 05. 2012 – 05. 06. 2012.

PREHRAMBENAINDUSTRIJA

FoodexTokio, Japan06 – 09. 03. 2012.

PLMA - private labelAmsterdam, Holandija22 – 23. 05. 2012.

Seoul Food & HotelSeul, Koreja08 – 11. 05. 2012.

World Food MoscowMoskva, Rusija17 - 20. 09. 2012.

SIALPariz, Francuska21 - 25. 10. 2012.

WorldFood KazakhstanAlmati, Kazahstan06 - 09. 11. 2012.

ICT

CeBITHanover, Nemačka06 – 10. 03. 2012.

KREATIVNAINDUSTRIJA Salone Internazionaledel MobileMilano, Italija17 – 22. 04. 2012.

NAMEŠTAJ IPRERADA DRVETA

MOWBad Salzuflen, Nemačka22 – 26. 09. 2012. MebelMoskva, Rusija19 – 23. 11. 2012.

NEKRETNINE

EIREMilano, Italija05 – 07. 06. 2012.

Expo RealMinhen, Nemačka08 – 10. 10. 2012.

SA SIEPA-OM NA VODEĆESVETSKE SAJMOVE U 2012. GODINI

Agencija za strana ulaganjai promociju izvoza

Vlajkovićeva 3/V,11000 Beograd, SrbijaTel: +381 11 3398 550Fax: +381 11 3398 814

[email protected]

Documents

TRŽIŠTE RUSIJE ŠANSA ZA MESNU INDUSTRIJU