Turizam 2012

TURIZAM 2012.UPRKOS KRIZI

Град Охрид

специјално издање · 2012.

СПЕЦИЈА ЛНО ИЗДАЊЕ

www.ddor.rs

pantone

Posetite nas na

Ul. Danijelova 32, 11000 BeogradTelefon: 011/30 93 220, 30 93 209E-mail: office@ singidunum.ac.rs

www.singidunum.ac.rs

Ср би ја ◆ ГЕ О ПО Е ТИЧ КИ АЛ БУМ

Књи гу ко ја је пред ва ма мо гли би смо на зва ти ал бу мом, све до чан ством, збир ком до ку ме на та. Она не же ли да убе ђу је. Не про па ги ра, не на ме ће, не спи ну је. Ни је порт-па рол, адво кат, бр бљи ви ре клам ни агент. Ни је ни ту ри стич ки но ви нар, огре зао у ис-пра зно сти и фра зу. Као на не ком ду гом и ле пом ста рин ском пу то ва њу, кад сед не те у воз и раз мак не те за ве се на про зо ру, пред ва ма ће ов де про ми ца ти број не сли ке. Гле дај те их сми ре но и ра до зна ло, от кри ва лач ки, сво јим и очи ма оних ко ји ма ће те при ча ти о том пу то ва њу. Не ке од тих сли ка упам ти ће те од мах, дру ги ма се по вре ме но вра ћа ти и об на вља ти сво ју та на ну ве за ност, а мо жда ће се све оне сли ти у јед ну, у ве-ли ки мо за ич ки пор трет Ср би је ко ји ће те по не ти за у век.

И не за бо ра ви те опо ме ну јед ног од нај не срећ ни јих прин че ва свет ске књи жев но-сти: „Са мо плит ки љу ди не су де пре ма из гле ду. Пра ва ми сте ри ја све та је оно ви дљи во, а не не ви дљи во.“

СР БИ

ЈА ◆ ГЕ О

ПО

Е ТИ

Ч К

И А

Л БУ

М◆ С

РПС

КИ

◆

Serbia ◆ ÁLBUM GEOPOÉTICOEste libro que tiene delante podríamos denominar un álbum, un testimonio o una colección de documentos. No quiere persuadir. No propaga, no impone, no da vueltas. No es un portavoz, un abogado, un agente publicitario parlanchín. Tampoco es un periodista turístico, abismado en palabrería y en aquella forma de auto-apagamiento llamado la rutina. Como en algún antiguo viaje largo y lindo cuando se sienta en el tren y abre las cortinas de la ventana, pasarán aquí numerosas imágenes delante de sus ojos. Mírelos con calma y curiosidad, de forma descubridora, con sus propios y con los ojos de otros a los que contará sobre ese viaje. Algunas de estas imágenes recordará instantáneamente, a otras volverá de vez en cuando renovando sus vínculos finos, y tal vez todas ellas converjan en una imagen, en un retrato mosaico grande de Serbia que llevará consigo para siempre.Y no se olvide de la advertencia de uno de los príncipes más desafortunados de la literatura mundial: „Sólo gente superficial no juzga por la apariencia. El misterio verdadero del mundo es lo visible, no lo invisible.”

SERBIA

◆ ÁLBU

M G

EOPO

ÉTIC

O◆ ESPA

ÑO

L ◆

Serbie ◆ ALBUM GÉO-POÉTIQUE

Le livre devant vous pourrait être appelé album, témoignage, recueil de documents. Il

n’aspire pas à persuader. Il ne propage pas, il n’impose pas, il n’exagère pas. Il n’est ni porte-

parole, ni avocat, ni agent de publicité bavard. Il n’est ni journaliste touristique, infecté par

des clichés et cette forme d’auto-éteinte nommé routine. Comme dans un beau, long voyage

à l’ancienne, quand vous vous installez dans un train et écartez les rideaux sur la fenêtre, de

nombreuses images passeront devant vous. Regardez-les tranquillement et curieusement,

dans l’esprit chercheur, avec vos propres yeux et les yeux de ceux à qui vous raconterez

ce voyage. Quelques-unes de ces images vous retiendrez tout de suite, aux autres vous

retournerez de temps en temps et renouvellerez votre relation subtile, et peut-être, elles

deviendront une seule, un grand portrait mosaïque de la Serbie que vous emporterez pour

toujours.

Et n’oubliez pas l’avertissement d’un des plus malheureux princes de la littérature

mondiale : “Il n’y a que les esprits légers pour ne pas juger sur les apparences. Le vrai mystère

du monde est le visible, et non l’invisible.”

SERBIE ◆ A

LBUM

GÉO

-POÉT

IQU

E◆ FR

AN

ÇA

IS ◆

Serbia ◆ GEO-POETICAL AL BUMThe book before you could be called an album, testimony, anthology of documents. It does not want to persuade. It does not propagate, does not impose, does not spin. It is not a PR, lawyer, blabby advertising agent. Neither is it a tourist reporter, steeped into phrases and the type of self-termination called routine. Just like on a long and beautiful old-fashioned journey, when you sit in a train and open curtains on the window, numerous images will be unraveling in front of you. Watch them calmly and with curiosity, as an explorer, with your eyes and eyes of those to whom you will be telling about the journey. Some of these images you will remember right away, the others you will occasionally retrieve and restore your fine connection, and maybe all of them will merge into one, into a large mosaic portrait of Serbia that you will carry forever.

And do not forget the warning of one of the most ill-fortuned princes in world literature: “It is only shallow people who do not judge by appearances. The true mystery of the world is the visible, not the invisible.”

SERBIA

◆ GEO

-POET

ICA

L ALBU

M◆ EN

GLISH

◆

Сербия ◆ ГЕОПОЭТИЧЕСКИЙ АЛЬБОМ

Книгу, которую вы держите в руках, можно назвать альбомом, свидетельством,

собранием документов. Она не стремится убедить. Она не пропагандирует, не

навязывает определенное мнение, не старается ввести в заблуждение. Она не пресс-

секретарь, не адвокат, не рекламирующий свою продукцию коммивояжер. Она не тур-

журналист, рутинными фразами описывающий стереотипы. Она похожа на старинное

долгое прекрасное путешествие, когда вы садитесь на поезд и раздвигаете занавески,

собираясь насладиться мельканием проплывающих за окном видов. Разглядывайте

их спокойно и любознательно, смотрите не только своими глазами, но и глазами тех,

кому вы потом будете рассказывать об этом путешествии. Что-то вам запомнится

сразу, для чего-то нужно будет воссоздать тоненькую нить воспоминаний, а может

быть, все для вас сольется в один большой мозаичный портрет Сербии, который

останется в памяти навсегда.

Только не забудьте слова классика мировой литературы: «Лишь мелочные люди не

верят первому взгляду. Настоящий мир очевиден, а не скрыт от глаз.»

СЕРБИ

Я ◆ ГЕО

ПО

ЭТ

ИЧ

ЕСК

ИЙ

АЛ

ЬБО

М◆ РУ

СС

KИ

Й ◆

Из ван ред на мо но гра фи ја о Ср би ји, у одво је ним из да њи ма на пет је зи ка! Срп ски, ру ски, ен гле ски, шпан ски, фран цу ски!Нај леп ша Ср би ја, на ва шем дла ну!Збир ка фо то-до ку ме на та о ле по ти!По кло ни те с по но сом, се би и дру ги ма, ов де или би ло где у све ту!

Ис ко ри сти те при ли ку, обез бе ди те спе ци јал не по пу сте!По зо ви те „Прин цип Прес“!

Ср би јаГЕ О ПО Е ТИЧ КИ АЛ БУМ

Цетињска 6, 11000 Београд; Тел.: +381 (11) 322 70 34; Факс: +381 (11) 324 56 21www.nacionalnarevija.com, www.turistinfosrbija.com

Ново!

ПРИНЦИП ПРЕС

04 Специјално издање 2012.

Издавач:

„Принцип Прес”, Редакција: Цетињска 6, 11000 Београд Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 Факс: +381 (11) 324 56 21 [email protected] www.nacionalnarevija.com

Директор и главни уредник: Мишо Вујовић

Заменик главног уредника: Бранислав Матић

Технички уредник: Александар Ћосић

Уредник фотографије: Драган Боснић

Заглавље и дизајн насловне стране: Јован Жељко Рајачић

Сарадници: Милован Витезовић, Драган Недељковић, јереј Јован Пламенац, Драган Лакићевић, Јован Пејчић, Драган Мраовић, Срба Јанковић , Бојан Мандић, Драган Булатовић, Петар Милатовић, Љиљана Дугалић, Јово Бајић, Милена З. Богавац, Војислав Филиповић, Саша Шарковић, Зоран Плавшић, Хелена Дуковић, Влада Арсић, Драгана Букумировић, Дејан Ђорић, Дејан Булајић, Роза Саздић, Ленка Шибалија

Фотографије: Жељко Синобад, Матија Коковић, Александар Ћосић, Бранко Јовановић, Раде Бошњак, Станоје Радуловић

Илустрације: Миле Кулачић, Предраг Тодоровић

Маркетинг: Мирко Вујовић, Ирена Столић

Пласман и продаја: Миленко Василић

Секретари редакције: Јелена Јовић, Драгана Димитријевић

Штампа: „Портал”, Београд

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

ISSN 1452-6905 = Национална ревија СрбијаCOBISS.SR-ID 139088140

Насловнастрана:Туризам2012,колажфотографија(Фото:Архива„Националнеревије”)

ЧасописуписануРегистарјавнихгласилаРепубликеСрбије,бр.NV000385

ПРОЛОГ

СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА, ВРЊАЧКА БАЊА

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ВОЈВОДИНЕ

ГРАД ОХРИД

Партнери издања - Туризам 2012.:

РТС - ЈАВНИ СЕРВИС СРБИЈЕ

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНА

РТВ СРПСКЕ

Медијски партнери:

И иза и ис пред нас је го ди на кри зе. Гло бал не, фи нан сиј ске, си-стем ске. Њен зло коб ни шум, про ша ран нај но ви јом ге не ра ци јом

исто вет но упа ко ва них ра то ва, про жи ма сто ти не др жа ва и ми ли јар де на ших по је ди нач них жи во та. Ма го ви шпе ку ла тив не еко но ми је (Ђерђ Со рош), кључ ни ге о стра те зи пост мо дер ног им пе ри ја ли зма (Збиг њев Бже жин ски), нај се ри о зни ји на уч ни ци да на шњи це (Јо зеф Шти глиц), до ка зу ју нам да је рас пад си сте ма у то ку. Рас пе ва ни вер ни ци бес крај-ног про гре са пре тво ри ли су се у про ро ке бли ске ка та стро фе.

У та квим усло ви ма, ту ри зам је јед на од нај ра њи ви јих при вред-них гра на. Из вор кри зе је сте у там ном ср цу им пе ри је и па ра зит ској при ро ди ње не хе ге мо ни стич ке ва лу те, бра ње не ну кле ар ним бо је вим гла ва ма, али ни је слу чај но што су већ под пр вим та ла сом пре у сме ре-ног уда ра по ср ну ле ту ри стич ке си ле. Грч ка је из над ам би са бан кро та, Ита ли ја и Шпа ни ја и Пор ту га ли ја у пре двор ју дра ме, Еги пат и Ту нис го ре на ру бу те ле ди ри го ва ног гра ђан ског ра та.

И? Шта он да ми ра ди мо ов де, на Ме ђу на род ном сај му ту ри зма у Бе о гра ду?

По тре ба љу ди да пу ту ју, ви де, до жи ве, на у че, да се од мо ре, за ба ве, ле че – ја ча је од све га на ве де ног. По ка за ли су то и по слов ни ре зул та ти у прет ход ној ту ри стич кој го ди ни, по чев од оних за бе ле же них у гра ду чи ји сте го сти. И ове го ди не љу ди ће, на рав но, пу то ва ти. Мо жда ће бу џе ти би ти ма њи, аран жма ни кра ћи и оскуд ни ји, али ће ту ри стич ка се зо на за др жа ти жи вост и при ма мљи вост.

За то смо ту. Да ис при ча мо још не ке ле пе при че о то ме и до го во-ри мо се за ле то, за зи му. Да кру ни ше мо кра љи цу Про ван се, ди ви мо се ти рен ској оба ли, по кло ни мо се Ме те о ри ма. Да за гр ли мо Охрид, на здра ви мо Љу бља ни, на сме ши мо се Бе о гра ду. Да от кри је мо Ниш, Ле ско вац, Ла за ре вац, да не одо ли мо Ста рој пла ни ни и бла го твор ним срп ским ба ња ма (Лу ков ској, Про лом, Ри бар ској, Вр њач кој). Да не бак су зи ра мо.

До бро до шли.

ИС КУ ШЕ ЊА ТУ РИ ЗМА У 2012.

Под сен ком глобалнекризе

2012 Special Edition 05

www.250.rs

Витраж

Путоказ

Водич

Лупа

Прeдстављање

04 ПРО ЛОГ

06 ХРОНОЛОГИЈА

08 АЛ БУМ: ВРТ ДОБРЕ НАДЕ

14 ИС КУ СТВО: МЕ СТА НА КО ЈА СЕ ВРА ЋА МО

22 НО ТЕС: ОВЕ ОШТРЕ ЗИ МЕ

26 GE NI uS lO CI: ДРА ГУЉ ТИ РЕН СКЕ ОБА ЛЕ

32 ТРА ДИ ЦИ ЈА: БИ ТИ КРА ЉИ ЦА ПРО ВАН СЕ

38 ХО ДО ЧА ШЋА: МЕ ТЕ О РИ, МО НА ШКИ ГРАД

НА СТЕ НИ

56 ДО БРО ДО ШЛИ ЦА: БЕ О ГРАД

60 ОД РЕ ДИ ШТЕ: НИШ

64 КА ТА ЛОГ: ЛА ЗА РЕ ВАЦ

69 ПО ЗИВ: ЗА ГРЕБ

70 СУ СРЕТ: ОХРИД

74 ОТ КРИ ЋЕ: ЛУ КОВ СКА И ПРО ЛОМ БА ЊА

78 ПО СЕ ТА: РИ БАР СКА БА ЊА

80 ЗДРА ВЉЕ: „МЕР КУР”, ВР ЊАЧ КА БА ЊА

85 ПРЕ ПО РУ КА: „ПРИ ВОД НИ КУ”, ЉУ БЉА НА

86 ГА СТРО: „СТА РА ЦА РИ НАР НИ ЦА”, БГ

44 ПОД СЕТ НИК: СР БИ ЈА У ЗА ПИ СИ МА ВЕ ЛИ КА НА

50 СТРА ТЕ ГИ ЈА: ДЕ ЈАН ВЕ СЕ ЛИ НОВ,

ДИ РЕК ТОР ТОБ-А

88 ЗНА ЊЕ: УНИ ВЕР ЗИ ТЕТ „СИН ГИ ДУ НУМ”

90 ОСИ ГУ РА ЊЕ: ДДОР

САДРЖАЈ


1780-их. Ен гле зи ко ји су пу то ва ли пре ко Ла Ман ша да би об и шли Па риз, фран цу ску атлант ску и ме ди-те ран ску оба лу, на та ко зва ну grand tour, на зва ни су туристима. По јам је ка сни је про ши рен на све ен гле-ске пут ни ке по кон ти нен ту. Не ду го по том на стао је и по јам туризам, под ко јим су под ра зу ме ва на уоп ште „пу то ва ња из за до вољ ства”.

1822. У Ди е пу, на фран цу ској оба ли Атлан ти ка, отво-ре но пр во мор ско ку па ли ште ко је би смо мо гли на зва-ти ту ри стич ким.

1834. Кнез Ми лош Обре но вић до би ја из Бе ча на уч-ну по твр ду да су во де у Со ко ба њи ле ко ви те и из да је на лог да се та мо на пра ве ку па ти ло, ко нак и пра те ћи објек ти, ко ји ће ка сни је би ти сма тра ни пр вим на мен-ским ту ри стич ким ка па ци те ти ма у но во ве ков ној Ср-би ји. За пр вог зва нич ног бањ ског ле ка ра по ста вљен др Ле о полд Ер лих.У Ба зе лу фор ми ра на „Пр ва исе ље нич ка аген ци ја”. Пру жа ла је услу ге они ма ко ји су од лу чи ли да се пре-се ле пре ко Атлант ског оке а на.

1837. Кња жев ска кан це ла ри ја у Кра гу јев цу из да ла је 21. ју на упут за став ни ку Ла за ре ви ћу за ле че ње у Со ко ба њи. Тај до ку мент сма тра се пр вим ваучером у Ср би ји.

1839. Штам па но ПутовањепоРајни, пр ви ту ри стич-ки при руч ник. По из да ва чу те књи ге, Бе де ке ру (Ba e - dec ker), име ће до би ти це ла јед на фор ма ту ри стич-ког из да ва штва, као и пре по зна тљи ви књи жев но-ту-ри сти ч ки жа нр.

1840. Од ове го ди не, па у на ред них 20, у Бе о гра ду је отво рен низ чу ве них хо те ла и го сти о ни ца ко ји су би ли у мо гућ но сти да на од го ва ра ју ћем ни воу при-ме стра не пут ни ке и ту ри сте („Срп ска кру на”, „Грч ка кра љи ца”, „Бо сна”, „Ка си на”...).

1841. Бри та нац То мас Кук је 5. ју ла ор га ни зо вао пр во ма сов но пу то ва ње. На кон грес Са ве за ан ти ал ко хо ли-чар ских дру шта ва ор га ни зо ва но је пу то ва ло 570 љу ди.

1851. То мас Кук и зва нич но осни ва аген ци ју „Tho mas Co ok”. Исте го ди не, на Свет ску из ло жбу у Лон до ну до во ди та да не ве ро ват них 165.000 љу ди.

1856. Аген ци ја То ма са Ку ка во ди ту ри сте у Швај цар-ску, узи ма кон це си је за про да ју же ле знич ких ка ра та з Евро пу и САД, те уво ди ваучер.

1861. У Сток хол му по чи ње да ра ди пр ва швед ска ту-ри стич ка аген ци ја.

1862. У Но вом Са ду по кре нут Путник, „лист за по у-че ни је и за ба ву”. Иако се не мо же на зва ти ту ри стич-ком но ви ном у пу ном сми слу те од ред ни це, не сум њи-во је про па ги рао ба зич но ту ри стич ке иде је. Ен глез То мас Бе нет осни ва у Ослу (Кри сти ја ни ји) ту-ри стич ку аген ци ју под сво јим име ном, пр ву у Нор-ве шкој.

1868. У Врњ ци ма фор ми ра но Основатељно фундаторскодруштволековитекиселеврућеводе. Карл Стан ген у Бо ну осни ва пр ву не мач ку пут нич ку аген ци ју. До кра ја тог ве ка, уз Ен гле ску и Не мач ку, још шест европ ских зе ма ља има ће сво је ту ри стич ке аген ци је.

1869. Кук во ди ен гле ске ту ри сте у Еги пат, по во дом отва ра ња Су ец ког ка на ла.

1871. За о кру жу ју ћи сво ју пи о нир ску ми си ју, То мас Кук и ње го ва аген ци ја ор га ни зу ју пр во пу то ва ње око све та. У Ен гле ској осно ва на и аген ци ја „Dean & Daw son”.

1872. „Agen zia Fun ge zi”, Сан Фран ци ско, пр ва ту ри-стич ка аген ци ја у САД.

1873. У Ли о ну осно ва на „Agen ce lu bin”, пр ва ту ри-стич ка аген ци ја у Фран цу ској.

1876. „lis so ne & lin de man”, пр ва ту ри стич ка аген ци-ја у Хо лан ди ји, на ста ла из исто и ме ног тран спорт ног пред у зе ћа.

1878. У Ми ла ну осно ва на ту ри стич ка аген ци ја „Chi a-ri”, пр ва у Ита ли ји.

1881. По че ла рад „Fra mes To urs”, тре ћа ту ри стич ка аген ци ја у Ен гле ској.

1882. Из „Ame ri can Ex press Com pany” из ла зи пр ви AmericanExpressMoneyOrder, а де вет го ди на ка сни је и пр ви Trveler’sCheque.

1884. У Ср би ји ор га ни зо ва но пр во пу то ва ње же ле зни-цом. Но вом пру гом из ме ђу Бе о гра да и Ни ша, у све ча-ном во зу при пре мље ном за ту при ли ку, у ју жну срп-ску пре сто ни цу до ве зао се краљ Ми лан Обре но вић, са ве ли ком прат њом и зва ни ца ма.У Бри се лу осно ва на „Voyage Gerts”, пр ва ту ри стич ка аген ци ја у Бел ги ји.

1888. „Polytec hnic To urs”, че твр та ту ри стич ка аген-ци ја у Ен гле ској у XIX ве ку, из но си на тр жи ште сво је па ке те по ну да.

ТУ РИ ЗАМ, ЈЕД НА СУ БЈЕК ТИВ НА ХРО НО ЛО ГИ ЈА

Го ди не, љу ди, до га ђа ји

ПОНОВО ПРОЧИТАТИ

072012 Special Edition

1889. „Ори јент екс прес” пр ви пут про шао кроз Бе о-град, Ниш и Ца ри брод, на пу ту ка Ис тан бу лу.

1893. За по че те ту ри стич ке, здрав стве не и ре кре а тив-не ак тив но сти на Зла ти бо ру, да нас јед ном од глав них срп ских ту ри стич ких цен та ра.У Ло за ни осно ван „Ver ke hr ve rein”, РегионалнисавеззаунапређивањетуризмаипропагирањеуиностранствуЗападнеШвајцарске, пр ва уста но ва под па тро на том не ке др жа ве за ду же на за стра те ги ју и раз вој ту ри зма.„Voyages Du mu lin” на зив је ту ри стич ке аген ци је, дру-ге у Бел ги ји, ко ја упра во по чи ње да ра ди.

1898. Осно ва на „Grands voyges Ge or ges les Bo ur go is”, пр ва ту ри стич ка аген ци ја у Па ри зу, ко ји ће у то вре-ме, мо жда баш у свр хе ту ри стич ке про па ган де, би ти на зван „гра дом све тло сти”. У Ми ла ну за по чи ње рад „Som ma ri va”, дру га ту ри стич ка аген ци ја у том гра ду и це лој Ита ли ји.

1900. „Ame ri can Ex press Com pany”, пред у зе ће за екс пре сни пре воз ро бе и пут ни ка, фор ми ра но 1850, осни ва соп стве ну ту ри стич ку аген ци ју.

1901. „Dansk Raj se bu re au”, Ко пен ха ген, пр ва ту ри-стич ка аген ци ја у Дан ској. Осно ва но Срп ско пла ни-нар ско дру штво.

1902. „Ibusz”, Бу дим пе шта, пр ва ту ри стич ка аген ци ја у Ма ђар ској.

1907. „Vi a jes Nor da”, Ма дрид, пр ва ту ри стич ка аген-ци ја у Шпа ни ји.

1908. Ал фред Ку о ни осни ва у Ци ри ху пр ву ту ри стич-ку аген ци ју у Швај цар ској.

1910. У Фран цу ској осно ван Of fi ce Na ti o na ti o nal du To u ri sme, цен трал на др жав на уста но ва за ту ри зам. Исто то, под име ном „Pro lo co”, учи ње но је и у Ита-ли ји.

1917. У је ку стра шног Пр вог свет ског ра та, ко ји је по чео упра во на па дом те зе мље на Ср би ју, у Бе чу је од лу ком Ми ни стар ства же ле зни ца осно ва на „Öster-reichsches Ver kersbüro”, пр ва ту ри стич ка аген ци ја у Аустри ји. Хајн рих Рон исте го ди не осни ва ту ри стич-ку аген ци ју и у Ин сбру ку.

1919. У Швај цар ској осно ван Of fi ce Na ti o nal Su is se du To u ri sme, на ци о нал на ту ри стич ка ор га ни за ци ја. У Бе о гра ду отво ре на фил ја ла ме ђу на род не ком па ни је „Wa gon-lits”.

1920. Осно ван Фе ри јал ни са вез у Кра ље ви ни СХС. У Бе о гра ду до нет Правилник о бањама, минералним итоплимводама.„Че док”, пр ва ту ри стич ка аген ци ја у Че хо сло вач кој.

1921. При Ми ни стар ству за тр го ви ну и ин ду стри ју Кра ље ви не СХС, у Бе о гра ду је осно ван Од сек за про-мет стра на ца.

1923. У Бе о гра ду осно ван „Пут ник”, Дру штво за са о-бра ћај пут ни ка и ту ри ста, пр ва ту ри стич ка аген ци ја у Ср би ји. Осно ван „Ор бис”, пр ва ту ри стич ка аген ци ја у Пољ ској.

1928. Осно ва ни „Кар па ти”, пр ва ту ри стич ка аген ци ја у Ру му ни ји.

1929. „Ин ту рист”, пр ва ту ри стич ка аген ци ја у Со вјет-ском Са ве зу.

1936. Иза шао ту ри стич ки во дич Београд Ми ло ша Цр-њан ског на фран цу ском је зи ку.

1937. „Бал кан ту рист”, пр ва ту ри стич ка аген ци ја у Бу-гар ској.

1952. У из да њу „Пут ни ка” иза шао ту ри стич ки во дич Србија, ауто ра Љу би це Д. Трај ко вић. Об но вљен рад Фе ри јал ног са ве за Ју го сла ви је, ко ји ће доц ни је свом име ну до да ти и од ред ни цу хостелски (Фе ри јал ни и хо стел ски са вез).

1953. Осно ва ни Ту ри стич ки са вез Ср би је и Ту ри стич-ки са вез Бе о гра да.

1954. Осно ва на YuTA, На ци о нал на асо ци ја ци ја ту ри-стич ких аген ци ја.

1967. На Бе о град ском уни вер зи те ту осно ва на шко-ла ко ју да нас зна мо под име ном Ви со ка ту ри стич ка шко ла стру ков них сту ди ја.

1978. Одр жан пр ви мо дер ни Ме ђу на род ни са јам ту-ри зма у Бе о гра ду.

1994. Ту ри стич ки са вез пре ра ста у Ту ри стич ку ор га-ни за ци ју Ср би је, вла ди ну аген ци ју за про мо ци ју и уна пре ђе ње ту ри зма.

1995. Ту ри стич ки са вез Бе о гра да тран сфор-ми сан у Ту ри стич ку ор га ни за ци ју Бе о гра да. Иза шла мо но гра фи ја Путник 19231993, при ре ђи вач Вла дан Крај че вић, ва жно све до чан ство о раз во ју ту ри зма у Ср би-ји и све ту.

2004. По кре ну та еди ци ја Ту ри стич-ки ин фор ма тор Ср би је „Прин цип Пре са”, у ко јој је пр во из да ње био во дич ДобродошлиуСрбију, на срп ском, ен гле ском и не мач ком.

2007. По кре ну та Србија–Национална ревија, да нас во де ћи ме ђу ма га зи ни ма ко ји се ба ве, по ред оста-лог, ре а фир ма ци јом ту-ри зма Ср би је.

Специјално издање 2012.08 Специјално издање 2012.

Вртдо бре надеЗо о ло шки врт ви ше је од ту ри стич ке атрак ци је срп ске пре сто ни це. Ва жна тач-

ка у „до ма ћој ми то ло ги ји” Бе о гра да. Има у свет ским пре сто ни ца ма и ве ћих и ску пљих и ги зда ви јих, али ни је ве ли ки број оних ко ји се по љуп ко сти и ле по ти ло ка ци је мо гу ме ри ти са овим бе о град ским.

„Све ча но је отво рен на Пе тров дан (12. ју ла) 1936. Осно вао га је та да шњи гра-до на чел ник Вла да Илић, ин ду стри ја лац. Пр ви ста нов ни ци вр та би ли су ла во ви, ле о пар ди, бе ли и мр ки ме две ди, ву ко ви, ма ка ки и ман га беј мај му ни, ан ти ло пе, би во ли, зе буи, му фло ни, је ле ни, ср не, ро де, ждра ло ви, па у но ви, фа за ни, со ве, пе ли ка ни и па па га ји...”

Све жи во ти ње у „Вр ту до бре на де” су кућ ни љу бим ци Бе о гра да. Бе о гра ђа ни, од за не се них кли на ца на пла тоу код „По бед ни ка” до па си о ни ра них пен зи о не ра на Сав ској про ме на ди, зна ју кад се је ле ни па ре, кад меч ка има мла дун це и за-што ку ња ста ра ву чи ца. Бе о град је је ди ни град на све ту ко ји је по ди гао спо ме-ник од бе глом мај му ну (не за бо рав ном Са ми ју), усво јио ме две да рат но си ро че (Книн џу) и за пре тио улич ним не ми ри ма кад су по ли ти ча ри по ку ша ли да „Врт до бре на де” из Твр ђа ве пре ба це „не где пре ко ре ке, у по ља на ру бу гра да”. Све срп ске ге не ра ци је то ком основ не шко ле оба ве зно бар јед ном до ла зе на екс кур-зи ју у пре сто ни град, а те по се те по чи њу и за вр ша ва ју се у „Вр ту до бре на де”.

Ове зи ме наш фо то ре пор тер се у зо о ло шком вр ту дру жио по нај ви ше са ње-го вим бе лим ста нов ни ци ма. Бе ли лав, бе ли ти гар, бе ли ла буд, бе ли ме двед, бе ли кен гур... У Бе лом Гра ду, јед не бе ле зи ме. Би ло је и дру гих, на рав но, као кон траст бе ли ни.

По зи ра ли су уме шно и ле жер но, као пра ви Бе о гра ђа ни. И стр пљи во. Уоста-лом, ста ри смо ми дру га ри. Ужи вај те.

(Б. М.)

А Л бум

Фотографије:ДраганБоснић

БелилабудовиуБеоградскомзоолошкомврту

Београдскибелилав

Белоглависуп.Белачапља.Беликенгур.Белиириђитигар

2012 Special Edition 092012 Special Edition

Специјално издање 2012.10 Специјално издање 2012.

А Л бум

2012 Special Edition 112012 Special Edition

МедведКнинџа,усвојеноратносироче


А Л бум

Београдскимладибелитигар



МЕ СТА НА КО ЈА СЕ УВЕК ВРА ЋА МО

Пу то ва ти зна чи ра до ва ти се„Правипутникнеспремапланове,нитинамеравадастигнедокрајапута.”ТакојеучиодревниЛаоЦе,сталниводичнашемуредникуфотографије,великомпутнику,племенитомскитници,старомвуку.Атајнапутовањакрећесатпрерађањановогдана,ондакадсењеговадецавраћајуизноћногпровода.Овогапутаиспричаћенаморазлозимазбог

којихсеувеквраћанаКаменугору,уОвчарскокабларскуиЂердапскуклисуру,наСтарупланину,Златибор,укањонЈермеиПчиње...

Ис к у с ТВО


СвитањенаЗлатару


СвитањенаДунавукодВинче...

...икодГолупца

Збогтогаштонезнамокадаћемоумрети,морамогледатинаживоткаонанепресушниизвор.Ствариседешавају

само у несхватљиво малом броју наврата.Колико пута ћете се сетити једног поподневасвогадетињства,поподневатакодубокоурезаногувасданеможетепостојатибезњега?Мождачетири,петпута.Мождачакнитолико.Коликопутаћетегледатимесецкакоизлази?Мождадвадесетпута.Аделујетакобезгранично.

Тим мо но ло гом за вр ша ва се Бер то лу чи-јев филм Shelteringskyа по чи ње сва ко мо је пу то ва ње. Мо ја пу то ва ња по чи њу бар је дан сат пре на ја ве но вог да на, ка да мо ја смо ре-на де ца до ла зе са ноћ ног про во да. Ју тар ње све тло је њи хо ва там на стра на ме се ца. На-ја ва зо ре ме не до во ди у ста ње то тал не за-ви сно сти, мно го ја че не го сви енер гет ски и ал ко хол ни на пи ци, мик со ва ни пре гла сним рит мо ви ма елек трон ске му зи ке и за гу ше-ни ду ван ским ди мом ко ји на шим по том ци-ма ис пу ња ва ју до бро про ве де ну ноћ.

ПРА ВИ ПУТ НИК И МНО ГА СВИ ТА ЊА

Ју тро у Ср би ји је при зор ко ји, ако јед-ном до жи ви те, по же ли те без број пу та да по но ви те. На Ка ме ној го ри сам кра јем ок-то бра устао у пет са ти ују тро, за бо ра вља ју-ћи да сун це из ла зи два са та ка сни је. Ду го

сви та ње, ма гла у до ли ни Ли ма и пој пти ца ство ри ли су ат мос фе ру ко ју ни јед но људ-ско по ма га ло не мо же да ре ги стру је. То је био мој пр ви пра ви кон такт са Ка ме ном го ром, ко ји се пре тво рио у не рас ки ди ву сим па ти ју.

Ка да се јед ног јун ског ју тра, са вр ха Ви-дли ча, ра ши рио про стор Ста ре пла ни не, ко ји на зи ва ју Гор њи Ви сок, од лу чио сам да дво днев ни из лет про ду жим на нео д ре ђе но вре ме. Оби ла зио сам пла ни ну без ика квог пла на и по сле не де љу да на пу то ва ње за вр-шио у Ра јач ким пим ни ца ма код Не го ти на. Во дич на том пу ту био ми је Лао Це и ње го-ва мак си ма: Правипутникнеправипланове,нитинамеравадастигнедокрајапута. И сви на ред ни од ла сци на Ста ру пла ни ну су би ли пред ви дљи во не пред ви дљи ви. Пу-та ње ове пла ни не су за ра зно ле пе, љу ди су из у зет но го сто љу би ви а сви ви це ви о Пи-ро ћан ци ма ци ци ја ма су са мо ви це ви. По-


ТексТ и фо То гра фи је:

Дра ган Бо снић

Тру бач и чо ба ни цаОв чар ско-ка блар ску кли су ру са гле дао сам са вр ха Ка бла ра у мо мен ту кад се сун це по ја ви ло из над Чач ка а пра ме но ви ма гле не ста ја ли у су же њу За пад не Мо ра-ве. Тру бач по ред ме не је ти хо сви рао – СаОвчараиКаблара,чобаницапроговара...





ЈутроуТичијемПољу,околинаБродарева


ЈутронаХомољу

ми сао да то ком јед не го ди не не ћу по се ти ти Ста ру пла ни ну де лу је ми као ноћ на мо ра. Ина че, по ро ди ца је с не ве ри цом ре а го ва-ла на мо је од лу ке да не пу ту јем на Ку бу, у Шпа ни ју, Ита ли ју, на грч ка остр ва... јерсамимаонекапосланаСтаројпланини.

Ка њон Јер ме усе чен је из ме ђу Гре бе-на и Вла шке пла ни не. Сва ка по се та Ста рој пла ни ни се за вр ша ва ла про ла ском кроз сли ко вит ка њон, оби ла ском По га нов ског ма на сти ра и се ла Вла си. Ба зен у Зво нач кој ба њи је из вр сно ме сто за осве же ње а хо-тел „Мир”, ис под ли ти ца Асе но вог ка леа, у пот пу но сти оправ да ва сво је име.

Ра дан пла ни ну и Ђа во љу ва рош сам оби ла зио кад су мно ги из бе га ва ли ту ђа во-љу ра бо ту. Вре ме ном су љу ди из „Пла нин-ке” од Ђа во ље ва ро ши, Лу ков ске и Про лом

ба ње на пра ви ли пра во ту ри стич ко чу до и нај по се ће ни ју де сти на ци ју у том де лу Ср-би је. Ра дан пла ни на је и да ље оста ла тај но-вит про стор у ко ји ула зе мно ги пу те ви, али се ниг де не са ста ју. Ка да се ти пу те ви спо је, Ца ри чин град би ће мно го бли жи Ђа во љој ва ро ши а то пле ба ње ју жне Ср би је мно го до ступ ни је.

ВЕ ЛИ КА ЗБИР КА ВИ ДИ КО ВА ЦА

Од зна чај них ту ри стич ких де сти на ци ја из два ја се Зла ти бор. Се ћам га се из сред њо-школ ских да на, ка да су ми очи јед не Је ле би ле за ни мљи ви је од зла ти бор ских бо ро ва. У ме ђу вре ме ну, Зла ти бор је по стао ур ба но ме сто, али је, сре ћом, са чу вао Мур те ни цу, Чи го ту, Сту бло, Ја бла ни цу и не дир ну ти ка-њон Ув ца. Во ди це су и да ље нај зла ти бор-ски ји део Зла ти бо ра. Ту Цр ни Рзав раз два ја пра шу му Мур те ни це од бес крај них ли ва да Чи го те, а пре вој Пре ви ја раз два ја тај цр но-го рич но-ли вад ски део од кра шких по вр ши по кри ве них ли шћа ри ма.

Од Зла ти бо ра ка се ве ру, са вр ха Ви јо-го ра, спу шта се Ка ми ши на ре ка до Мо кре Го ре. А нигде нема такве зоре као изнадМокре Горе. Да не по ми ње мо Шар ган ску пру гу и тврд ње Мо кро го ра ца да се од се-дам нај леп ших ви ди ко ва ца осам на ла зи на Мо крој Го ри. Ле пи ви ди ков ци кра се и Та ру и Ва љев ске пла ни не. Ја дар и Ма чва има ју Цер, Вој во ди на Фру шку го ру и Вр шач ке пла ни не. Са Ве ли ког Штрп ца пру жа се не-за бо ра ван по глед на нај леп ши део Ђер дап-ске кли су ре. Прак тич но сва ка пла ни на Ср-би је окру же на је ле по том ко ју је по треб но от кри ти. За то је сва ко пу то ва ње по Ср би ји јед но но во от кри ће, па ко ли ко год пу та да сте тај крај по се ћи ва ли. То пли ча нин Бо ра Јок си мо вић има оби чај да ка же: Конијепутоваодаљеодкокошке,нијенивидеовишеодкокошке.


Кон церт за јед ног по се ти о ца

Пчиња сиротиња. Је дан од нај леп ших де ло ва Ср би је има ма лер да је и нај си-ро ма шни ји. Пр ви од ла зак до Тр го ви шта, од но сно Вра жи јег ка ме на, био је пу ка ра до зна лост. Би ло је ле по но вем бар ско ју тро а сте не и цр ква на њи ма су де ло ва-ли пот пу но не ствар но. Још не ствар ни јим учи нио се пи сак гај ди ко ји је по це пао ју тар њу из ма гли цу по ред Пчи ње. Ни ко-ла Ста ни са вље вић Цар, из Тр го ви шта, при ре дио је со ли стич ки кон церт за со ло по се ти о ца на из у зет но аку стич ној по зор-ни ци Вра жи јег ка ме на.

НОТес / NOTEBOOK



ЗиманаКопаонику,2012.

КАД ГО СПО ЂА ЗИ МА ЛУ ПИ ША КОМ О СТО

Пра зни ци додаљњегБрбљивисмоидосадни.Оговаралисмозимупрекосвакемереиукуса.Њенудоброту

сиротињскемајкепрогласилисмоњеномнемоћи.Аондајењој,напочеткуовеастечке2012,пукаофилм.Малчиценампоказалазубе,амиукукњавуирасуло.Незнамкакветовезе

имасатуризмом,алисамсигурандаћеонпроцветати.„Наовимпросторима”


ПрелазакпрекозалеђеногДунава,кодПанчевачкогмостасрушеногубомбардовању,зима1942.

Ду гог је зи ка и крат ког пам ће ња, бе смо се, бог ме, раз ма зи ли. Ого ва ра смо Го-спо ђу Зи му стра шни је не го ле пу удо-

ви цу Ми шка Сај џи је, опањ ка ва смо је го ре не го срп ске фуд ба ле ре (пред во ђе не „Цр но-гор ским Ге ни јем”) по сле „не срећ ног ре ми ја са Азер беј џа ном”. Тја, не ма ви ше зи ме као не кад. Офу ца ла се, мо дер ни зо ва ла, по ста ла то ле рант на, осла био јој ка рак тер. Не ма ауто-ри те та ни оштри не, мла ка је и не у бе дљи ва.

Зи ма нам је би ла кри ва и за лет ње кре па-ње. Да је ве ли ких сне го ва зи ми, не би би ло су ше ле ти. Да је зи ми ви ше Си би ра, ле ти би би ло ма ње Са ха ре.

Еее, кад смо ми би ли мла ди, сне го ви бе-ху до кро ва, за ле ђе ни Ду нав на ше оми ље-но ше та ли ште, го ли до па са уми ва смо се у сме то ви ма. За тих ду гих зи ма, за ве ја ни, те љу би смо сна шу на са ла шу, те у сва ком се лу има до смо по јед но греј но те ло, те са о ни це и упрег ну ти ва тре ни со ко ли, те сни јег па де на бе хар, на во ће. Те ово, те оно.

До бро, пре при ча ва ли смо и по не ке пе-хо ве. Као оно кад су, та мо пе де сет и не ке, сва то ви по то ну ли у Ду нав код Зе му на, на-спрам „Ве не ци је”. Са све ко чи ја ма и там бу-ра ши ма. Пу ко лед, шта ћеш. ЖивотчовеканаБалкану. И мла да оста де са ма на оба ли, ни ко до ње не сти же.

СНЕГ УСРЕД ФЕ БРУ А РА

А он да, на по чет ку ове астеч ке 2012, Го-спо ђи Зи ми пу че филм.

Тре сну ша ком о сто, те по ис па до смо из кре ветâ.

Док смо још ба у ља ли по по ду, тра же ћи на о ча ре и да љин ски упра вљач, на сви ра снег до кро ва. Сте же мраз, то ли ко да че лик у Ко-лу ба ри по че да пу ца. На Пе ште ру до ђе до

ми нус че трес, от ка за ше тер мо ме три и пам-ће ње, ућу та ше чак и пе ваљ ке. Ни кад ни же ни је за бе ле же но, от ка ко смо ку пи ли ову бе-ле жни цу. За ро бље ни во зо ви у пла ни на ма, око ва ни бро до ви и бар же на ре ка ма, за тво-ре ни пу те ви и аеро дро ми. Ста до ше ко па чи на по вр шин ским ко по ви ма угља, по па ли ше се гре ја ли це, за љу ља се елек тро при вре да. Га си си ја ли цу у шпај зу, Си до, бог те ви до!

За ку ка ше ме ди ји, по ли ти ча ри на ву ко-ше спорт ске јак не и ма ске за бри ну то сти, па кре ну ше да раз но се па ке те хра не и охра-бру ју ћих фра за по обли жњим ву ко је би на ма. Пред ка ме ра ма (тре ба ли уоп ште на по ми ња-ти). Сва ка ку ти ји ца ле ко ва пре ра чу на та је у политичкимпоенима, нај тра же ни јој ва лу ти у из бор ној го ди ни „на овим про сто ри ма”.

По за тва ра ше шко ле и фа бри ке, чак и це мен та ре и же ље за ре, тај по нос се зон ске рас про да је на ше при вре ди це. Про гла си ше пра зник до даљ њег. По ну ди ше и по у зда ну уте ху: сли ке ко је по ка зу ју да је пре ко пло-та, код ком ши ја и „бив ше бра ће”, у су сед-ним про тек то ра ти ма, не у по ре ди во го ре не-го код нас.

Гле да нас Го спо ђа Зи ма, с от ме ном ре-зиг на ци јом, као му шкар чи не ко је у џе пу са-коа увек но се „ви ја гру” и „си ја лис”. По зва так си и оде, оном је ди ном раш чи шће ном ули цом. Ка ко где оде?! Па у ЕУ. Одав де се је ди но та мо мо же оти ћи, или у три...

Не знам ка кве ово ве зе има са ту ри-змом, али сам си гу ран да ће он про цве та ти. И знам да ове астеч ке 2012. ле то не ће би ти су шно. Про ле ће по го то ву.

Уоста лом, ни је ста ри Фри дрих Ни че био луд, са мо се пра вио:

„По гле дај мо се у ли це! Ми смо Хи пер-бо реј ци. С оне стра не Се ве ра, ле да и смр ти – та мо је наш жи вот, та мо је наш дом!”

НОТес

Пи ше: Ба не

Ве ли ми ро Вић

GENius lOci



ОбалаТиренскогмора

кодРавелаДа нас, у ери ма сов ног ту ри зма, фре-не тич ни ри там сва ко днев ног жи во-та про ме нио је по тре бе са вре ме ног

чо ве ка за од мо ром и та ко на мет нуо но ве стан дар де у зна чај но про ши ре ној ту ри стич-кој по ну ди. Бу ду ћи да се угод но при род но окру же ње и ква ли тет на пут на и сме штај-на ин фра струк ту ра под ра зу ме ва ју, по ну да је про ши ре на у скла ду са по тен ци ја ли ма де сти на ци је. Та ко смо, сем уоби ча је ног бал не ар ног, пла нин ског или бањ ског ту ри-зма, у при ли ци да се опре де ли мо из ме ђу кул тур ног, еко, га стро ном ског или вин ског ту ри зма... Мно ги ће се сло жи ти са ста вом да су да нас нај ве ћи лук суз упра во мир и ти ши на, а ма ло је де сти на ци ја ко је, осим угод ног при род ног ам би јен та, ква ли тет не кул тур не ба шти не и га стро ном ске по ну де мо гу да од го во ре на ова кве зах те ве.

Јед на од та квих де сти на ци ја сва ка ко је амал фи тан ска ри ви је ра, од но сно део оба ле Ти рен ског мо ра ко ји се про те же дуж за пад-ног де ла са лер ни тан ског за ли ва, од По зи-та на пре ко са мог Амал фи ја, Атра ни ја, Ма-јо ри ја и Ми но ри ја до Че та ре и Ви је три ја сул ма ре (на мо ру), оба ла ко ја са раз ло гом но си епи тет божанска.

Го ди не 1997. оба ла Амал фи ја упи са на је на Уне ско ву ли сту свет ске кул тур не ба шти-не као је дин стве ни кул тур ни пеј заж, је дан од 66 ко ли ко их је до да нас про гла ше но на чи та вој пла не ти. Реч је о по себ ној ка те го-ри ји до бра ко је на је дин ствен на чин све-до чи о ду го трај ној и не по сред ној ин тер ак-ци ји чо ве ка и при ро де. По ред по бро ја них при о бал них на се ља, те ри то ри ја под за шти-том об у хва та и Ска лу, Тра мон ти и Ра ве ло,

сме ште не у не по сред ном за ле ђу, дру гим ре чи ма те ри то ри ју не ка да сна жне по мор-ске ре пу бли ке Амал фи, ко ја је већ то ком X ве ка има ла раз ви је не ко мер ци јал не ве зе са ви зан тиј ским и арап ским све том. Ути ца-ји ових кул ту ра, као и нор ман ске, ко ја је по ста ла до ми нант на то ком сред њег ве ка, и да нас су чи тљи ви и на са чу ва ним спо ме-ни ци ма ар хи тек ту ре и у тра ди ци ји чи та ве амал фи тан ске оба ле.

Ма да сва ко од на ве де них ме ста за вре-ђу је јед на ку па жњу, овом при ли ком од-лу чи ли смо да ко ју реч ви ше по све ти мо Ра ве лу, ка ко због ње го вог до ми нант ног ге-о граф ског по ло жа ја и не за бо рав ног по гле-да на те ра са сте план та же чу ве ног амал фи-тан ског ли му на ко је се спу шта ју го то во до оба ле, та ко и због бо га те кул тур не ба шти-не ко ја је кон цен три са на на та ко ску че ном про сто ру.

У „ВР ТУ ДУ ШЕ”

Ра ве ло је фор ми ран у V ве ку на из ду же-ном и из ра зи то уз ви ше ном гре бе ну, ко ји је но во при до шлом ста нов ни штву пру жио си-гур но при род но скло ни ште пред на је зда ма вар вар ских хор ди. Убр за ни де мо граф ски

РАВЕЛО, БЛИЖЕ НЕБУ НЕГО МОРУ

Драгуљ једне божанскеобалеЛегендавелидајеСатана,искушавајућиХристачаримаовогасвета,предочиоуправоове

драматичнолепеамалфитанскеслике.ВагнерјеовдепронашаонадахнућезазачараневртовекраљаКлингсорау„Парсифалу”,некеовдашњепалатеописанесууБокачовом„Декамерону”,Д.Х.Лоренсовдејенаписаомногапоглавља„ЉубавникаледиЧетерли”.ШтајоштребаиматинаумузапрвопутовањенаовајрубТиренскогмора(послећевамсеказатисамо)?

Пи ше: Ду БраВ ка Пре ра До Вић

Фотографије:СерпилУјар

Ис ку ше ње Пре ма древ ној ле ген ди, ко ја се и да нас мо же чу ти од ло-кал них ту ри стич ких во ди ча, због по гле да на Ме ди те ран и дра ма тич ну амал фи тан ску оба лу, од ко јег за ста је дах, упра-во је у Ра ве ло Са та на пре нео Хри ста то ком ње го вог дру гог ис ку ша ва ња, ка ко би му по ка зао ле по ту зе маљ ског цар ства (Лу ка 4: 5-8).


Увртовимавилâ„Чимброне”и„Руфоло”

Атрани

про цват и фор ми ра ње па три циј ског сло ја бо га тих тр го ва ца учи нио је да Ра ве ло већ у IX ве ку бу де ва жан чи ни лац амал фи тан ске ре пу бли ке.

У XI сто ле ћу по стао је и се ди ште епи-ско па, ко ји је сто ло вао у Ка те дра ли све тог Пан те леј мо на, цр кви ко ја и да нас кра си глав ни град ски трг. Ска ли на дом се до ла зи до цен трал ног пор та ла тро брод не гра ђе ви-не, мо ну мен тал них ре љеф них брон за них вра та да то ва них у 1179. го ди ну. У уну тра-шњо сти хра ма на ла зи се ка рак те ри сти чан цр кве ни мо би ли јар, из ве ден у мер ме ру и укра шен мо за и ком од ста кле не па сте и фраг ме на та ке ра ми ке, а фи но ћом из ра де по себ но се ис ти чу пре ди ка о ни ца и ам вон из XI II сто ле ћа. Уко ли ко се до го ди да бо ра-ви те у Ра ве лу на дан ка те драл не сла ве, 27. ју ла, при су ство ва ће те и је дин стве ном чу ду. На и ме, тог да на крв све тог Пан те леј мо на, ко ја се чу ва у ста кле ној ам пу ли у са кри сти-ји ка те дра ле, по ста је тран спа рент на.

Бо га те тр го вач ке по ро ди це фи нан си-ра ле су из град њу цр ка ва и па ла та, а ви ла по ро ди це Ру фо ло, са гра ђе на око 1280. и опе ва на у Бо ка чо вом Декамерону, очу ва на је до да нас. У вре ме нај ве ће сла ве бро ја ла је ви ше про сто ри ја од да на у го ди ни. Ипак, слав ни ји од ње них ку ла и уну тра шњих дво-ри шта из ве де них у ма вар ском сти лу је сте

њен врт, ко ји се на зи ва и „вр том ду ше”. Да нас, врт се про сти ре на са мо два ни воа, док је не ка да био на лик ви се ћим вр то ви ма арап ског све та, са спе ци јал ним си сте ми ма за пре нос во де. Врт ви ле „Ру фо ло” оста вио је без да ха и Ри хар да Ваг не ра, ко ји је ин-спи ра ци ју за за ча ра не вр то ве кра ља Клинг-со ра у опе ри Парсифал про на шао упра во на овом ме сту.

Се ћа ње на Ваг не ра и да нас је жи во у Ра ве лу. Од 1953. у вр ту ви ле „Ру фо ло” сва-ког ле та одр жа ва се пре сти жни „Ра ве ло му зич ки фе сти вал”, по знат и под на зи вом „Ваг не ров фе сти вал”. Од не дав но, је дан део кон це ра та одр жа ва се у Ауди то ри ју, ко ји је са гра ђен по про јек ту Оска ра Ни ма је ра, чу ве ног бра зил ског ар хи тек те, чи ме је Ра-ве ло упи сан и на ма пу нај зна чај ни јих до-стиг ну ћа са вре ме не ар хи тек ту ре.

ПО ГЛЕД СА „ТЕ РА СЕ БЕС КРА ЈА”

По се та Ра ве лу не мо же би ти пот пу-на без оби ла ска ви ле „Чим бро не”. Са гра-дио ју је по чет ком XX ве ка ен гле ски бан-кар Ер нест Ви ли јам Бе кет, ка сни је ба рон Грип тхорп, и то на те ме љи ма гра ђе ви не из XI ве ка, ими ти ра ју ћи кла сич не и сред-њо ве ков не мо де ле. Про стра не вр то ве ви ле укра сио је број ним ста ту а ма и би ста ма, а

GENius lOci



Вила„Чимброне”:Белведере

ку ри о зи тет пред ста вља бел ве де ре, од но сно „те ра са бес кра ја”, сме ште на на са мој иви-ци ви со ке ли ти це.

Док је ви ла би ла у по се ду Бе ке то вих, број не слав не лич но сти ов де су про во ди-ле од мор, као што су Вир џи ни ја Вулф, Д. Х. Ло ренс (ко ји је на овом ме сту на пи сао број на по гла вља ЉубавникаледиЧетерли), Т. С. Ели от, Вин стон Чер чил, као и вој во да и вој вот ки ња од Кен та. Кра јем три де се тих го ди на про шлог ве ка, чест гост ви ле „Чим-бро не” би ла је и ка при ци о зна филм ска ди-ва Гре та Гар бо. Да нас је ви ла пре тво ре на у хо тел, ко ји по се ду је и соп стве ни хе ли о-дром, чи ме је при ват ност ње го вих го сти ју у пот пу но сти за га ран то ва на.

Ра ве ло оди ше ми ри сом ли му на чи ја се не бро је на ста бла уз га ја ју на те ра са стом те ре ну ко ји је глав на од ли ка пеј за жа дуж

чи та ве оба ле. Ли мун ко ји се уз га ја дуж амал фи тан ске оба ле, тзв. Sfusato Amalfitano, но си озна ку IGP (indicazionegeografica protetta), што је га ран ци ја ње го вог за шти ће ног по ре кла и кон тро ли са ног ква ли те та. Пло до ви ме сна те пул пе су све-тле жу те бо је и ма ње ки се ли од уоби ча је-них. За то је овај ли мун по го дан не са мо за чу ве не по сла сти це по пут делиције аллимоне, већ и за раз не ва ри јан те пастeаллимоне по пут шпа ге та аламалфитана ко ји су спе ци ја ли тет зо не, као и за ма ри ни ра ње инћуна, уоби ча је ног пред је ла на ло кал ном ме ни ју. На рав но, ужи так не би био пот пун ка да се оброк не би за вр шио ли мон че лом из кућ не ра ди но сти.

Ов де се при ча о Ра ве лу не за вр ша ва, не го тек по чи ње. Број ни па ро ви из це лог све та од лу чу ју се да на овом ме сту за поч ну за јед нич ки жи вот, те се са зво ни ка ка те дра-ле, по себ но то ком ту ри стич ке се зо не, че сто огла ша ва ју свад бе на зво на. Та ко ђе, то ком чи та ве го ди не, број ни умет ни ци, мо ти ви-са ни ле по том при род ног окру же ња, по хо-де овај ку так пла не те тра же ћи на дах ну ће за пи са ње, сли ка ње или ком по но ва ње, јер, као што ре че фран цу ски књи жев ник Ан дре Жид, „Ра ве ло је бли же не бу не го оба ли”.

GENius lOci

Све ти Јо ван дел То роОсим ка те дра ле, тре ба ло би по се ти ти и Цр кву све тог Јо ва на дел То ро из истог вре ме на. Мно ги сма тра ју да је пре ди ка о-ни ца ове цр кве још леп ша од оне у ка те дра ли. То ме у при лог го во ри по да так да су ње ни пре плет ни мо ти ви би ли ин спи ра-ци ја и зна ме ни том хо ланд ском гра фи ча ру М. К. Еше ру, ко ји је то ком два де се тих го ди на про шлог ве ка бо ра вио у Ра ве лу.

ТРА дИ цИ јА / TR ADiTiON


У РИ МУ, НА УСТО ЛИ ЧЕ ЊУ ПР ВЕ ДА МЕ АР ЛА

Би ти краљицаПровансе



ТексТ: нр Прес

ПролазакновекраљицеПровансекрозримскуАренуисвечанидочек

ОкупљањеАрлежананасвечаностиуРиму

На мер ни ку ко ји се пр ве не де ље ју-ла за тек не у Ар лу учи ни ће се да је ушао у вре ме плов, да су ју на ци Ван

Го го вих и Го ге но вих сли ка си шли са плат на на ули це и тр го ве овог про ван сал ског гра-да. Ар ле жан ке у рас ко шним ду гим ха љи-на ма, огр ну те ма ра ма ма од про ван сал ске чип ке, са ка рак те ри стич ним пун ђа ма на те ме ну, са ле пе зом у јед ној и сун цо бра ном у дру гој ру ци, у прат њи го спо де у ра зно-бој ним пр слу ци ма и ше ши ри ма, за јед но су иза шли из сво јих ку ћа ка ко би ода ли по-част тра ди ци ји и кул ту ри свог гра да.

Про шле, 2011. го ди не, то ком овог да-на у рим ској аре ни је, у при су ству ве ли-ког бро ја Ар ле жа на, одр жа на це ре мо ни ја усто ли че ња два де сет и пр ве кра љи це Ар-ла. Реч је, на и ме, о спе ци фич ној ма ни-фе ста ци ји ко ја је уста но вље на 1930. Том при ли ком, у част про сла ве сто го ди шњи це ро ђе ња Фре де ри ка Ми стра ла (1830-1914), зна ме ни тог пи сца и лек си ко гра фа, пр ви пут иза бра на је кра љи ца Ар ла. Фре де рик Ми страл по све тио је жи вот про у ча ва њу и очу ва њу про ван сал ског је зи ка и тра ди-ци је, а за сво ја по ет ска де ла на пи са на на про ван сал ском је зи ку на гра ђен је Но бе ло-вом на гра дом за књи жев ност 1904. го ди не. Да ма иза бра на за кра љи цу Ар ла зва нич ни

је пред став ник је зи ка, оби ча ја и тра ди ци је Про ван се у на ред не три го ди не. То ком тро-го ди шњег ман да та кра љи ца и ње не двор ске да ме има ју ак тив ну уло гу у ве ћи ни ма ни-фе ста ци ја ко је се одр жа ва ју на те ри то ри ји Про ван се. Исто вре ме но, оне су ам ба са дор-ке про ван сал ске кул ту ре у Фран цу ској и ино стран ству.

ЗА БРАТ СТВО СВЕ ТОГ ЂОР ЂА

Кри те ри јум за из бор кра љи це и двор-ских да ма сво је вр сни је ис пит ко ји под ра зу-ме ва ви сок ни во зна ња из исто ри је, ли те ра-ту ре, ар хи тек ту ре, умет но сти, тра ди ци је и је зи ка Про ван се. Ре зул тат из бо ра об ја вљу је гра до на чел ник Ар ла са бал ко на град ске ку-ће, 1. ма ја, на про ван сал ском је зи ку. Овај да тум зна ча јан је за исто ри ју Ар ла, бу ду-ћи да је 1. ма ја 1512. го ди не уста но вље но Брат ство све тог Ђор ђа. Реч је о брат ству чу-ва ра кр да ка мар шких ко ња и би ко ва, да нас нај ста ри јем ак тив ном брат ству чу ва ра, ко је сва ке го ди не на овај дан сла ви свој пра зник ве ли ким де фи ле ом кроз Арл и спек та клом у окви ру ко јег се од и гра ва ју тра ди ци о нал не ка мар шке игре са ко њи ма и би ко ви ма.

Усто ли че ње иза бра не кра љи ца би ва, ка-ко смо по ме ну ли, на дан Пра зни ка тра ди-

ТРА дИ цИ јА

Живописнаманифестацијаустановљенаје1930,участстогодишњицерођењаФредерикаМистрала,знаменитогпровансалскогписцаилексикографа.Дамаизабраназакраљицу

Арлазваничнијепредставникјезика,обичајаитрадицијеПровансеунареднихтригодине,амбасадорпровансалскекултуре.Једанодкритеријумазаизборсувисоказнањаизисторије,литературе,архитектуре,уметности,традицијеијезикаПровансе


Фотографије:ДубравкаПрерадовић


МладаКраљицајеизабрана,Римлаганотонеусвојпрастарисан

ци о нал ног ко сти ма. На кон де фи леа ко ји по чи ње у ју тар њим ча со ви ма, Ар ле жа ни се оку пља ју у Аре ни, ме сту где се од и гра-ва це ре мо ни ја усто ли че ња но во и за бра не кра љи це. На по чет ку це ре мо ни је ода је се по част прет ход ној кра љи ци и двор ским да-ма ма чи ја функ ци ја овим чи ном пре ста је. По том у Аре ну сту па но во и за бра на кра љи-ца, ја шу ћи на тра ди ци о нал ном ка мар шком ко њу, а сле де је чу ва ри при пад ни ци Брат-ства све тог Ђор ђа и двор ске да ме, та ко ђе на ко њи ма. На кон за вр шет ка це ре мо ни је усто ли че ња, ка да но во и за бра на кра љи ца и ње не двор ске да ме за у зму ме сто у по ча сној ло жи, игре мо гу да поч ну.

ПОД ЗЛАТ НОМ КО КАР ДОМ

Сле ди при каз ја хач ких ве шти на на ка-мар шким ко њи ма, а он да та ко зва не ка мар-шке игре. Као што по сто ји ло кал на вр ста

ко ња, у Ка мар гу се уз га ја и спе ци фич на вр ста би ка. Ова ома ња жи во ти ња цр не бо-је про та го ни ста је ига ра слич них шпан ској ко ри ди, ма да са јед ном фун да мен тал ном раз ли ком. У ка мар шким игра ма бик не би-ва уби јен. Уме сто то ре а до ра у аре ни са би-ком је та ко зва ни ра за тер, об у чен у бе ло, а циљ чи та вог спек та кла ни је да се бик ли ши жи во та, не го да ра за тер уз по моћ спе ци-фич не ку ке ски не са гла ве и ро го ва би ка у тр ку три обе леж ја: цр ве ну ко кар ду ко ја је за ка че на би ку на че ло, ки ћан ку од бе ле ву-не ко ја се на ла зи у ко ре ну ро га, и врп цу ко-ја му је об мо та на око ро го ва. Арлш ка шко-ла ра за те ра јед на је од нај пре сти жни јих у Фран цу ској, а у аре ни Ар ла то ком чи та ве се зо не одр жа ва ју се ка мар шке тр ке, ме ђу ко ји ма је нај пре сти жни ја она под на зи вом „Злат на ко кар да”.

На кра ју овог де ла це ре мо ни је но во у-сто ли че ној кра љи ци по кла ња ју се уче ни ци арлш ке шко ле ко ји су по ка за ли сво ју ве-шти ну, а он да су у аре ну сту па ју ис ку сни ра за те ри.

Сла вље и спек такл у аре ни по тра ју до су мра ка, ка да ули це гра да по но во ис пу не Ар ле жа ни по но сни на сво ју кул ту ру и тра-ди ци ју. Да ме у шу шка вим ха љи на ма и го-спо да у њи хо вој прат њи по вла че се у сво је ода је и од ла жу сво је ко сти ме до на ред не го ди не.

ТРА дИ цИ јА

За ди вљу ју ћа ја хач ка ве шти на На сце ну аре не сту па ју чу ва ри ја шу ћи по лу ди вље ка мар шке ко ње. Реч је о вр сти ма лог ру стич ног ја ха ћег ко ња све тло си ве бо је, ко ја жи ви у мо чва ра ма око дел те ре ке Ро не, у обла сти Ка марг. Ова ра са ко ња сма тра се јед ном од нај ста ри јих на све ту. За ди вљу ју ћу ја хач ку ве шти ну по ка за ли су ка ко ис ку сни чу ва ри та ко и де ча ци и де вој чи це, не ки по себ но вич ни ја ха њу без се дла.


ВЕР СКИ ТУ РИ ЗАМ: МЕ ТЕ О РИ, ЈЕД НА ОД НАЈ А ТРАК ТИВ НИ ЈИХ ДЕ СТИ НА ЦИ ЈА ВЕР СКОГ ТУ РИ ЗМА У ГРЧ КОЈ

Мо на шки граднастенама

ХО дО ЧА шћА


МанастирВеликиМетеори,XIVвек

Испосничкиживотовдезапочеоје985.године,доласкоммонахаВарнаве.ОснивањемДупјана,првогманастира,ицрквеПротат,уXIвеку,почињеорганизовањемонашкихбратстава.ПроцватМетеора,уXIVвеку,везујесезадолазаксветогорскогмонаха

Атанасија,оснивачаВеликихМетеораитворцапрвогтипика,алиизадеспотаСимеона(синасрпскогкраљаСтефанаДечанског),тењеговогнаследникаЈованаУроша,

умонаштвуЈоасафа,чијајеподршкабиланемерљива

Пи ше: ми шо Ву јо Вић


МанастирРусана,XIIIвек

Умрежинадамбисом:Успењедоманастиранастаринскиначин

На при ла зу ту ри стич ком гра ди ћу Ка-лам ба ка, до че ку је вас фа сци нант-ни при зор „ван зе маљ ских” сте на на

чи јим вр хо ви ма као пе чур ке сто је мо ну-мен тал на ма на стир ска зда ња.

У уским ули ца ма Ка лам ба ке те шко је про на ћи ме сто за пар ки ра ње, а го то во је не мо гу ће не на ба са ти на ту ри сте и хо до ча-сни ке из ра зних де ло ва Ср би је. Ве ли ки број та вер ни, ре сто ра на, пи це ри ја, би феа по при сту пач ним це на ма ну де оби ље ра зних спе ци ја ли те та грч ке и ин тер на ци о нал не ку хи ње, а у око ли ни Ка лам ба ке на ла зи се не ко ли ко ве ли ких пар кин га и од лич но уре-ђе них ауто кам по ва.

Ви ју га вим пу тем кроз жи во пи сно се ло Ка стра ки угне жђе но из ме ђу огром них, тво-ри тељ ском ру ком по се ја них, по ста ме на та

сти же се до уз ви ше ња са ког пу ца пре ди ван по глед на Ка лам ба ку и плод ну Те са лиј ску рав ни цу. По обли жњим уз ви ше њи ма и сте-на ма, гру пе ту ри ста за у зи ма ју по зи ци је за раз гле да ње и фо то гра фи са ње, чу је се ме-ша ви на ра зних је зи ка и ди ја ле ка та. Ве се ли жа гор оду ше вље них ту ри ста и хо до ча сни ка ме ша се са мо на шким по ја њем ко је до пи ре са обли жње ли ти це, из јед ног од ма на стир-ских зда ња.

„Јединственипогледна стенеокруженезеленим тепихом, изазива осећај дивљењапомешансастрахопоштовањем,алиистовременоирадостиусхићење јеруправо саврховаовихстеначовекосећасвусвојуслабостнаспрамСтвараочевихдела.Уистоммоментурађасеосећајузвишеностиилепоте.Аталепотајеизраженакрозумереност.Њенсадржајиобликсуупунојхармонији.(...)Осећај узвишеностирађа сеизпогледанаовевисокестененачијимсеврховима налазиши чини се као да си негдеизмеђунебаиземље.Уочившизеленудолинусусрећеш се са идеалном равнотежом, доктеобузимаолимпијскимирпосматрајућиоворемекделоприроде...”,за бе ле жио је Те-о ха рис Про ва та кис, хро ни чар и за љу бље-ник у ово ре мек-де ло при ро де и људ ског пре га ла штва.

Раз во јем ту ри зма као но се ће при вред не гра не Грч ке, на ста ла је но ва ера Ме те о ра, је дин стве ног мо на шког гра да из ме ђу не-ба и зе мље. Да нас за си гур но јед не од нај а-трак тив ни јих де сти на ци ја древ не Ела де.

ТРА ГОМ СВЕ ТО РОД НИХ НЕ МА ЊИ ЋА

По угле ду на све то гор ско мо на штво, по чет ком XI ве ка ни као је ма на стир ски ком плекс Ме те о ри. Хро ни ча ри бе ле же да по че так мо на шког жи во та ов де да ти ра од 985. го ди не и до ла ска мо на ха Вар на ве. Та да на ста ју пр ве мо на шке ке ли је у пе-ћи на ма ка ме них и не при сту пач них сте на. Осни ва њем пр вог ма на сти ра Ду пја ни и цр-кве Про тат у XI ве ку, по чи ње ор га ни зо ва ње мо на шких брат ста ва. Ин тен зив ни ји мо ли-тве ни жи вот на Ме те о ри ма по чи ње у XIV ве ку, ка да све то гор ски мо нах Ата на си је на јед ној од нај ве ћих сте на, на ви си ни од 623 ме тра, ко ју је на звао Ме те о ро, гра ди ма на-стир Ве ли ки Ме те о ри, по све ћен Пре о бра-же њу Хри сто вом. По угле ду на све то гор-ске под ви жни ке, кти тор Ве ли ких Ме те о ра до но си пр ви Типик (мо на шко пра ви ло), по ко ме је и да нас устро јен мо ли тве ни жи-вот на Ме те о ри ма. Пр во брат ство чи ни ло је 14 мо на ха, а ма на стир је ужи вао ве ли-ке при ви ле ги је де спо та Си ме о на, вла да ра Ато ли је, по лу бра та срп ског кра ља Сте фа на Ду ша на. На кон Ду ша но ве смр ти, Си ме он




ује ди њу је Те са ли ју и Епир, про гла сив ши се пр во кра љем, а ка сни је и ца рем. Оста-ће за бе ле жен као ве ли ки за ду жби нар и до-бро твор це ло куп не мо на шке за јед ни це на Ме те о ри ма. Ње гов на след ник, све то гор ски ђак, Јо ван Урош Па ле о лог, оп чи њен мо рал-ним и аскет ским ли ком мо на ха Ата на си ја, на ста вља да по ма же Ата на си ја и ње го во брат ство, што ја ча ути цај за јед ни це и сма-тра се злат ним пе ри о дом Ме те о ра. Сле де-ћи под ви жнич ке при ме ре све то род не ло зе Не ма њи ћа, но шен же љом за веч ном му-дро шћу, Јо ван Урош Па ле о лог се од ри че ово зе маљ ских бла го да ти и сво ју све тов ну рас кош и моћ за ме њу је мо на шком ри зом, по став ши смер ни мо нах Јо а саф, по упо ко-је њу свог са бра та и при ја те ља Ата на си ја и игу ман Ве ли ких Ме те о ра.

МА ТЕ РИ ЈАЛ СКУ ПЉАН 70 ГО ДИ НА

Це лим ком плек сом до ми ни ра тро брод-на са бор на цр ква Пре о бра же ња Хри сто вог, са упи са ним кр стом, три ку по ле и боч ним ап си да ма. Храм се на ла зи у цен трал ном де-лу, ду га чак 42 а ви сок 24 ме тра, са сто ји се од спољ не при пра те, при пра те глав ног хра-ма, и сма тра се јед ним од нај леп ших зда ња тре ћег пе ри о да ви зан тиј ске ар хи тек ту ре. Из град њу цр кве по чео је Све ти Ата на си је, а за вр шио бла го че сти ви Јо а саф. Храм је око 1552. осли кан фре ска ма, у вре ме игу-ма на Си ме о на, док це ло куп ним ен те ри је-ром сто лу ју цар ске две ри са по зла ће ним др ве ним ико но ста сом на лик на ма на сти ре Све те Го ре Атон ске. У ис точ ном де лу хра-ма укле сан је нат пис:

„Овај Све ти Бож ји храм Го спо да и Бо га на ше га Ису са Хри ста по диг нут је за хва љу-ју ћи тру ду и по мо ћи бла го че сти вих ота ца на ших Ата на си ја и Јо а са фа 1388. го ди не.”

Дру ги по ве ли чи ни и зна ча ју, иза Ве-ли ких Ме те о ра је Ма на стир Свих Све тих – Вар ла ам, сме штен на сте ни ви со кој 373 ме тра, са гра ђен око 1350. го ди не, мар љи-во шћу мо на ха Вар ла а ма и ње го вог ма ло-број ног брат ства. Хро ни ча ри бе ле же да се Вар ла ам по пео ле стви ца ма ко је су се осла ња ле на др ве не но са че ко ри сте ћи ру пе ме ђу сте на ма. Ње гов при мер сле ди ли су и оста ли ис по сни ци, та ко да су на тај на чин из гра ђе ни ма на сти ри на Ме те о ри ма. Ле-стви це су ка сни је за ме ње не мре жа ма, та ко да је са мо пе ња ње пре пу но стра ха и зеб ње тра ја ло око по ла са та. Узда ју ћи се у мо ли-тву, ри зи ку ју ћи да сва ког тре на не ста ну у про ва ли ји, мо на си су се ве ко ви ма мре жом и ле стви ца ма пе ли у сво ја мо ли тве на гне-зда, да би 1923. ис кле са ли сте пе ни це у сте-ни ко је да нас по се ти о це во де до ма на сти-ра, на вр ху сте не.

Глав на ма на стир ска цр ква са гра ђе на је по узо ру на све то гор ске и са сто ји се од при пра те, на о са и Св. Бе ме. Ма на стир ски ком плекс је са гра ђен за са мо 20 да на, док је при ку пља ње ма те ри ја ла и ње го во скла-ди ште ње на сте ни тра ја ло пу не 22 го ди не. И ова ма на стир ска цр ква је жи во пи са на фре ска ма, док је ико но стас ура ђен у др ве-ту са по зла том.

Про сто ром до ми ни ра ма на стир Све те Тро ји це из XIV ве ка, са хра мом по диг ну-тим сре ди ном XV ве ка. Да нас се ве ру је да је ма те ри јал за из град њу ма на сти ра при-ку пљан ско ро 70 го ди на. У скло пу овог зда ња са гра ђе на су два хра ма, глав ни по-све ћен Све тој Тро ји ци и ма ла цр ква Јо ва на Под ро ма.

На пу ту од Три ка ле ка Ка лам ба ки, на јед ној од сте на са де сне стра не на ла зи се ма на стир Све тог Сте фа на на стао у XIV ве-ку, док је ма на стир Све тог Ни ко ле Ана пав-са по диг нут у XV ве ку.

На Ме те о ри ма да нас по сто ји не ко ли-ко на пу ште них и не на се ље них ма на сти ра, по пут Св. Ге ор ги ја Ман да ли са, Св. Ни ко ле Ба то ва, Све тог Ду ха, Хри сто вог Очи шће-ња... Ве ћи на ових на пу ште них зда ња на-ста ла су у истом пе ри о ду, да кле XIV, XV и XVI век.


Свет осло бо ђен те жи не вре ме на„На овим мир ним ви си на ма уоча ва се пра ва шу ма са чи ње на од огром них сте на, на чи јим вр хо ви ма су ма на сти ри ко ји су у ми стич ном скла ду са сво јим окру же њем. Мо на си увек ра до при ма ју по се ти о це у про сто ри ја ма за при јем го сти ју, ну де ћи све оно што абра хам ско и грч ко го сто прим ство на ла жу. Та мо го ре са мо ћа и ти ши на су пра ви ло. Где год да по гле даш осе ћа се је дин ствен мир и бла гост, као што се де ша ва са зве зда ним је се њим не бом ко је пре пла вљу је не му шта ус хи ће ност. Упра-во на овим ја ло вим не го сто љу би вим сте на ма ко је су по ста ле па ла те за хи ља де ис по сни ка, хри шћан ски мо на си су на у чи ли да бу ду му дри у ми сли ма и скром ни у уве ре њи ма. Ме ђу њи-ма жи ви је дан дру га чи ји свет осло бо ђен те жи не по да та ка и вре ме на, из ко га сва ки мо нах мо же цр пе ти сна гу ка ко би се су прот ста вио еле мен ти ма при ро де и от пе вао хим ну ства ра њу све та из ха о са, хим ну све ту, ко га је че сто и сам у опа сно сти да из гу би.” (Те о ха рис Про ва та кис)

Ру са нуЈу го и сточ но од Ве ли ких Ме те о ра на ла зи се ма на стир Ру са ну, са гра ђен на вр ху ус-прав не сте не не где у XI II ве ку, об но вљен кра јем XIV ве ка. Глав на ма на стир ска цр ква, по све ће на Пре о бра же њу Го спод-њем, та ко ђе је са гра ђе на у ви зан тиј ском сти лу, са ку по лом и три ап си де, осли ка на фре ска ма и по зла ће ним др ве ним ико но-ста сом.


ЛавНиколајевичТолстој(18281881)

Ср би ја је мно го пу та у сво јој исто-ри ји, те шко је ре ћи да ли на сво ју сре ћу или на жа лост, би ла у сре ди-

шту европ ске и свет ске па жње. Мо жда и не сра змер но мно го спрам сво је да на шње ве ли чи не и по ло жа ја. О њој су пи са ли и пе ва ли, за од бра ну ње ну апе ло ва ли нај ве-ћи. Но, раз у ме се, око сва ке све тло сти ро је се и сен ке.

Пр ве хро ни ке и пу то пи се о Ср би ји у по зном сред њем ве ку оста ви ли су они вич ни пе ру ко ји су се уз рат ни ке за пу-ћи ва ли у та ко зва не кр ста шке по хо де. Из њи хо вих за пи са зна мо да ни су сви у ми ру до ла зи ли, за то је не ки ма то би ла по след-ња ста ни ца пу то ва ња. Ка да су гла сни ци ја ви ли да је у Бо ју на Ко со ву 1389. по ги-нуо тур ски сул тан Му рат I и да је ње го ва

СР БИ ЈА У ОКУ ПУ ТО ПИ СА ЦА И БЕ ЛЕ ЖНИ ЦА МА ВЕ ЛИ КА НА

У огледалувре ме наКрозмногастолећа,овудасупролазилибројниратнициидржавници,дипломате

итрговци,истраживачииуходе,пустоловииписари.Многиодњихоставилисуизасебезнаменитепутописе,илисустраниценаписанеовдеуврстилиусвојадоцнијаславнадела.Писалису,беседилииликомпоновалиоСрбијивеликанипопутЛудовигаАриоста,СтивенаСтораса,Андерсена,ЈакобаГрима,Мацинија,Гетеа,Меримеа,

Пушкина,Ламартина,АлфонсаМухе,Чајковског,Толстоја,Достојевског,Игоа,Ничеа,Андрејева,Лесинга,Клемансоа,Станескуа...Посветилисмотомецелусвеску

уЕдицији„УпознајтеСрбију”,асадасамоукраткоподсећамо

ПОд се Т НИк

Пи ше: Бра ни слаВ

ма Тић


ЈакобГрим(17851863)иЛеополдРанке(17951886)

вој ска за пра во за у ста вље на, фран цу ски краљ Шарл VI на ре дио је да „по бе до но сно зво не па ри ски хри шћан ски хра мо ви и да се у Бо го ро ди чи ној цр кви одр жи све ча но бо го слу же ње”. Ту ле пу при чу бе ле же мно-ги, од опа та Сен-Де ни са у XIV до фран-цу ског пи сца Ми ле не Но ко вић кра јем XX ве ка. Де це ни ја ма ка сни је, ка да је тур ско на пре до ва ње ка сре ди шту Евро пе ипак на-ста вље но, Бе о град је на нај ви шим ме сти ма Евро пе го то во зва нич но про гла шен „пред-зи ђем хри шћан ства” (ante murales christianitatis) и „бе де мом хри шћан ства” (thebastion of Christianity). Пе сник Лу до ви го Ари о сто јед но пе ва ње у свом слав ном спе-ву МахнитиОрландо по све ћу је хе рој ској од бра ни Бе о гра да. (Слич ну те му ће ви ше од два ве ка ка сни је ожи ве ти ита ли јан ски ком по зи тор Сти вен Сто рас у опе ри ОпсадаБеограда, по ста вље ној нај пре у лон дон ском Кра љев ском Дру ри Лејн те а тру, по том и у Њу јор ку и Да бли ну.)

Ко нач ним па дом Ср би је у тур ско роп-ство, сту па њем срп ског на ро да у сво је тро и по ве ков но „за мр зну то вре ме”, у ове кра је ве на вра ћа ју не ки друк чи ји пут ни ци. Ди пло ма те, тр гов ци, ис тра жи ва чи, ухо де, пу сто ло ви, слу ге. „Има ли су по пра ви лу ве о ма не ја сне, че сто и са свим по гре шне, пред ста ве о раз гра ни че њу ет нич ких ску пи-на на Бал ка ну и сла бо су по зна ва ли гра ни це и на зи ве ге о граф ских и управ них под руч-ја”, пи ше Зден ко Ле вен тал, ко ји је са ку пио и об ра дио бри тан ске пу то пи се кроз „на ше кра је ве” од сре ди не XV до по чет ка XIX ве-ка. Ме ђу тим пут ни ци ма, кроз по ро бље не срп ске зе мље про шли су, или ишли по са-мом обо ду њи хо вом, и је дан Џон Лок и Ед-мунд Спен сер! На жа лост, ова дво ји ца вр-сни ка ни су има ли вре ме на ни при ли ке да оста ве зна чај ни је за пи се о Ср би ји. Шта су за бе ле жи ли они дру ги?

Го сто прим ствоЕн гле ски ња Ви ви јан Хер берт, у свом де-лу Србијарај сиромахаиз 1897, дир ну то пи ше:„Кад у Ср би ји до ђе те у по се ту, од мах се до но си по слу жав ник са јед ном или две ма по су да ма слат ког, јед ним су дом за ка ши-чи це, из два де ла (је дан пун а дру ги пра-зан), и из ве сним бро јем ча ша са во дом. По слу жав ник вам обич но при но си јед на љуп ка кћи из ку ће, или, што пред ста вља на ро чи ту част, са ма до ма ћи ца. Сва ко је у Ср би ји ду ша од го сто прим ства. Пут ник у би ло ко јем кра ју у уну тра шњо сти би-ва до че кан ср дач ном до бро до шли цом и оби ла то уго шћен...”


АлфонсдеЛамартин(17901869)иХансКристијанАндерсен(18051875)

ПО НОС СЛО ВЕН СКОГ ПЛЕ МЕ НА

Ка ко год, ра до зна лом чи та о цу да нас су из тог пе ри о да та ме на рас по ла га њу пу-то пи си Ви ли је ма Ве ја, Ри чар да Гил фор-да, Хен ри ја Осте ла, Хен ри ја Ке вен ди ша и Фок са, Фај нса Мо ри со на, се ра То ма са Гла ве ра, Ви ли је ма Лит геа, Џор џа Сен ди-са, Пи те ра Ман ди ја, Хен ри ја Блан та, Џо-на Бер бе ри ја, Вол те ра По па, Едвар да Бра-у на, По ла Ри коа, Џор џа Ви ле ра, Френ си са Вер но на, се ра Ви ли је ма Ха си ја, Си мо на Кле мен та, Ри чар да По ко ка, Ри чар да Брај-та, Џор џа То ма са Ке пла...

Ср би ја из роп ства, из „за мр зну тог вре-ме на”, по но во сту па у исто ри ју и ге о гра-фи ју по чет ком XIX ве ка. Евро па епо хе ро ман ти зма и Ср би ја на по чет ку свог ве-ли ког осло бо ди лач ког прег ну ћа сре ћу се и от кри ва ју ме ђу соб но, с оду ше вље њем. Об ја вљи ва ње срп ских на род них пе са-ма у пре во ду на за пад но е вроп ске је зи ке иза зва ло је пра ви шок и уз бу ђе ње у ин-те лек ту ал ним кру го ви ма Евро пе. Јер-неј Ко пи тар, Ја коб Грим, Ма ци ни, Ге те, Вал тер Скот, Про спер Ме ри ме, Пу шкин, Миц ки је вич, То ма зео и „то ли ки дру ги” сма тра ли су срп ску еп ску по е зи ју – ко ју је при ку пио, ре ди го вао и об ја вио Вук Ка-ра џић – пр во ра зред ним от кри ћем.

Ла мар тин та да об ја вљу је сво је пе сме о Ср би ји.

Ме ри Е. Да рам, члан два кра љев ска ин сти ту та у Лон до ну, же на ко ја је за че-тврт ве ка на пи са ла и об ја ви ла се дам књи-га и низ чла на ка у во де ћим ен гле ским ли сто ви ма и ча со пи си ма, у то вре ме об-ја вљу је сво ју зна чај ну књи гу Кроз српскеземље, из но се ћи мно штво опи са и опа жа-ња о зе мљи, љу ди ма, окру же њу, не при - ја те љи ма.

Ханс Кри сти јан Ан дер сен про пло вио је и про пу то вао кроз низ срп ских зе ма ља и гра до ва у вре ме Пр вог устан ка. За пи се је увр стио у књи гу Песников базар, пр ви пут об ја вље ну знат но ка сни је, 1842. (Ви-ше о то ме у: „Ан дер сен у Ср би ји”, Националнаревија, бр. 3, 2007)

На по чет ку исте те де це ни је, 1841, за вр ша ва ју ћи свој ци клус пре да ва ња о срп ској на род ној по е зи ји на фран цу ском ко ле џу у Ло за ни (пе так, 19. март 1841), нај ве ћи пољ ски пе сник Адам Миц ки је вич је ре као:

„Вре ме је да се ра ста не мо са исто ри-јом срп ске књи жев но сти... Тај на род ће и да ље жи ве ти за тво рен у сво ју про шлост, пред о дре ђен да бу де му зи чар и пе сник це лог сло вен ског пле ме на, не пред о се ћа-ју ћи чак ни то да ће јед ног да на по ста ти нај ве ћи књи жев ни по нос Сло ве на.”



МаршевиСрбимаучаст:ПетарИљич

Чајковски(18401893)иФридрихНиче(18441900)

ВикторИго(18021885)

ИЗ МИ ШЉА ЊЕ РУ РИ ТА НИ ЈЕ

Из у зет ни не мач ки исто ри чар књи жев-но сти, ет но лог и ка рак те ро лог Гер хард Ге-зе ман то ком сво јих пу то ва ња и ис тра жи-ва ња кроз срп ске кра је ве про ник нуо је у ду бље сло је ве срп ске formamentis, срп ског homoheroicus-а:

„... Са мо ту, у Ста рој Ср би ји, мо гле су се одр жа ти у све жи ни историјскетрадиције и ро ди ти оне на ци о нал не че жње ко је про жи-ма ју жи вот и књи жев ност Ди на ра ца и ко је су се ис пу ни ле тек у на ше да не... Че сто се са тим осо би на ма спа ја ода ност иде ји правичности, иде ји народнеиличне слободеичасти, или социјалнимиполитичкимначелима. Оту да опа сна без у слов ност њи хо вих ве ли ких по ли ти ча ра и ге ни јал них де ма го-га, по бу ње ни ка, хај ду ка, на род них ју на ка и уско ка...”

Пу ту ју ћи по сло вен ском Бал ка ну, Ал-фонс Му ха, ве ли ки мај стор че шког artnouveau и пе сник Словенскеепопеје, пи ше сво-јој же ни:

„Му зи ка и пе сма та ко су ду бо ко ви зан-тин ске и сло вен ске. Као да жи вим у IX ве-ку... Ни шта се ду бин ски ни је про ме ни ло за две хи ља де го ди на!”

А зна ме ни ти ру мун ски пе сник Ни ки та Ста не ску ова ко ће:

„У Ср би ји ва здух ни је за ди са ње, ов де је ва здух за пе ва ње.”

Нај че шћи пу то пи сци у на шим кра је ви-ма су у то вре ме Ру си, Бри тан ци и Нем ци. Пу то пи сна остав шти на је ве ли ка. Ме ђу нај-зна чај ни јим ауто ри ма су и Алек сан дар Ф. Гиљ фер динг, Па вел А. Ро вин ски, Ар чи балд Пеј тон, Чарлс Лем, Аде ли на По ли на Ир би, Џор џи на Мјур Ме кен зи, Фе ликс Ка ниц, Гу-став Раш...

На жа лост, уз ово оби ље, на ста вље на је и она ли ни ја по вр шног, ола ког и пот пу но не-зна лач ког пи са ња из прет ход не епо хе. Ако не до во ди мо у пи та ње до бре на ме ре, на том тлу по вр шно сти, ола ко сти и не зна ња ни кли су мно ги и да нас жи ви ру жни сте ре о ти пи, што је до бро осве тли ла Ве сна Гол свор ти у сво јој сту ди ји ИзмишљањеРуританије (Yale uni ver sity Press, 1998). Ме ђу тим, та да је то још би ло са свим бе ниг но и сме шно, јер ни-је би ло упра вљач ки ин стру мент у ру ка ма спин док то ра за по сле них у цен три ма по ли-тич ке мо ћи. Бе ху то чед ни ја до ба.

За све то вре ме те као је бур ни про цес срп ског пот пу ног осло ба ђа ња, про цес дуг сто че тр на ест го ди на (1804–1918). Бор бе ди пло мат ске, по ли тич ке, ди на стич ке, оба-ве штај не, бор бе на рат ним фрон то ви ма.

„У исто ри ји ове зе мље не ма ско ро ни јед не ре дов не стра ни це: са мо бор бе и ра-то ви... Исто ри ја Ср би је је исто ри ја ње ног му че ни штва”, пи сао је у Веснику Европе 1876. Па вел Апо ло но вич Ро-вин ски. „Из ба ви те Ср би ју од те-шке оба ве зе да ве чи то бу де на

Све док је дан: цео свет

Вик тор Иго 1876. о стра да њу Ср би је ис пи су је да нас зна ме-ни те ре че ни це:„Уби ја ју је дан на род.Где?У Евро пи.Има ли ко га да то по све до чи?Све док је је дан:Цео свет.”


АлександарСергејевичПушкин(17991837)

РебекаВест(18921983)

ЛеонидНиколајевичАндрејев(18711919)

стра жи, на ка ра у ли где тре ба чу ва ти сво је гра ни це, и тек ће те та да ви де ти шта вам та зе мља мо же пру жи ти и шта ће по ка за ти срп ски на род.”

НИ ЧЕ ОВ „СРП СКИ МАРШ”

Мно го је оних ко ји зна ју да је у осмој де це ни ји XIX ве ка зна ме ни ти Пе тар Иљич Чај ков ски ком по но вао фа сци нант ни Српскорускимарш, као свој до при нос сло вен-ском оруж ју у та да шњем Срп ско-тур ском ра ту. У исти тај рат као до бро во љац до ла зи ру ски офи цир Ра јев ски, ко ји је по слу жио Тол сто ју као про то тип за лик Врон ског у ро ма ну АнаКарењина(цр ква у спо мен ње-го ве хе рој ске по ги би је, са др во ре дом пре-не тим из Под мо ско вља, и да нас се мо же по се ти ти у се лу Гор њи Адро вац код Алек-син ца, не да ле ко од про мет ног „Ко ри до ра 10”). Та да у Ср би ју, та ко ђе као до бро во љац, сти же и чу ве на Хо лан ђан ка Жа на Мер кус, ко ју је та ко див но опи сао исто ри чар Ре не Гре мо. Зна мо и да је Фјо дор Ми ха и ло вич До сто јев ски та да ве о ма ан га жо ва но пи сао за ла жу ћи се за све сло вен ску со ли дар ност и „по моћ ма лој хе рој ској Ср би ји”. Ме ђу тим, оста ло је ве о ма ма ло по зна то да је у то вре-ме и Фри дрих Ни че, у сла ву срп ских рат ни-ка за сло бо ду, ком по но вао Српскимарш!

И доц ни је ће Ср би ја би ва ти у ап со лут-ној жи жи ин те ре со ва ња и на на слов ним стра на ма све раз ви је ни је штам пе. И у вре-ме атен та та из 1903, и у вре ме кри зе ко ја је из би ла на кон аустро у гар ске анек си је Бо сне и Хер це го ви не 1908, и у вре ме Бал кан ских ра то ва, али на ро чи то у вре ме Пр вог свет-ског ра та. Дра ма тич на суд би на Ср би је у том ра ту, „Гол го та и Вас крс Ср би је”, по тре-сли су мно ге, ве ли ке и ма ле, ши ром све та. Ме ђу бе смрт не стра ни це та да по све ће не Ср би ји сва ка ко спа да ју оне ко је је оста вио ве ли ки ру ски пи сац Ле о нид Ан дре јев. Ро-берт Ле синг, у то вре ме аме рич ки ми ни-стар спољ них по сло ва, за пи сао је:

„Ка да се бу де пи са ла исто ри ја овог ра-та, нај слав ни ји ње гов оде љак но си ће на зив Србија.”

И у да љем то ку XX ве ка о Ср би ји је пи-са но до ста. Ка сни је ће на ста ти и мно ги пу то пи си ка ме ром. Мно га име на, на сло-ви, ре фе рен це. Овај бр зи пре глед за вр ши-мо, ипак, фраг мен ти ма из јед ног од нај бо-љих пу то пи са XX ве ка, на пи са ног упра во о овој зе мљи. Ре бе ка Вест (Црно јагње исивисоко):

„Ни шта у жи во ту ни је на ме не ути ца ло то ли ко као то пу то ва ње кроз Ју го сла ви ју... Ли чи ло је на пра ће ње ву не не ни ти ко ја ће ме из ве сти из ла ви рин та, а да ни сам ни зна-ла да сам у ње му за зи да на.” „Има зе ма ља ко је по не кад да ни ма чу ва ју сво је тај не од пут ни ка и не по ка зу ју му ни шта осим сво-је спо ља шњо сти... а он да му од јед ном ба це кључ и ка жу му да иде ку да же ли и ви ди све што мо же. Та ква је ова зе мља.”

У епи ло гу те не за бо рав не књи ге, на пи-са ном у Лон до ну у про ле ће 1941, гле да ју ћи ка ко бом бе па да ју на њен град ко ји го ри, на пи са ла је: „Док сам раз ми шља ла о мо-гу ћој ин ва зи ји, или ка да би бом ба па ла у бли зи ни, че сто сам се мо ли ла: Господе,допустимидаседржимсрпски!”


По вра такНа ми ров ној кон фе рен ци ји у Вер са ју 1919, ка да је озва ни чен за вр ше так Пр вог свет ског ра та, Жорж Кле ман со је ре као:„При ли ком за кљу че ња ове на ше Кон фе рен ци је ми ра, ја мо-рам – пре не го што си ђем са овог по ди ју ма – да из ја вим сво-је ве ли ко жа ље ње што са по ли тич ке по зор ни це све та не ста је јед но ве ли ко исто риј ско име: СР БИ ЈА.” Ср би ја је та да по ста ла пи је монт Ју го сла ви је и то оста ла, у раз-ли чи тим об ли ци ма, све до 2006. Од та да по но во има сво је соп стве но др жав но име.

с ТРА Те ГИ јА / sTR ATEGY



По но сан на стил и шарм

Бе о гра ђа на: Де јан Ве се ли нов,

ди рек тор Ту ри стич ке

ор га ни за ци је Бе о гра да

ПремаподацимаЗаводазастатистикуиинформатикуГрадаБеограда,прошле године српску престоницу

посетило је11одстовишестраних гостију, који су остварили за 8 одсто више ноћења.Рекордан јеибројгостијукојисууМеђународнопутничкопристаниште„ЛукаБеоград”дошлипутничкимбродовима,такозванимкрузерима:58.000њих–кажеуинтервјуузаспецијалНа ци о нал не ре ви је ДејанВеселинов,директорТОБа.–Оправданасубила,дакле,нашаочекивањадаћебитиповећанброј гостију.Томе једопринелаи кампања „CityBreak” (градскиодмор),којусмоовегодиневодилиусарадњиса компанијама ЈАT, Аеродром „НиколаТесла”,хотелимаитуристичкимагенцијама.Креиралисмоаранжманпочевод198евразавикендпосетуБеограду,чимејепостигнутаодличнаконкурентностуодносунаосталедестинацијеуокружењуишире.Задовољнисмотимрезултатима, алисмосвеснидаБеоградможебољеивише.

Осим уоби ча је них ком па ра тив них предно сти ко је у ова квом ре ги о ну има јед на истин ска ме тро по ла, ко јим по себ но стима Бе о град за и ста при вла чи ту ри сте?Када позивамо туристе у Београд, ми

честокажемодаћеврлобрзоосетитиотвореност и пријатељство Београђана. Али,Београдјепосебанизатоштолежинадвемеђународнозначајнереке,наушћуСавеу Дунав.Подручје града има око 200 километара обала! У Београду је и један однајвећихправославниххрамовауЕвропи,ХрамсветогСаве.Насвегачетирикиломе

траодцентраграданалазесеАдаЦиганлијаиСавскојезеро,којејереномиранисајт„InternationalBusinessTime”уврстиомеђу10најлепшихградскихјезеранасвету.Градимапреко60километарабициклистичкихи шетачких стаза. Гости Београда имајуприликудауживајууодличнојхраниипићу,аоноћномживотунашегградавећ јеречено толико тога лепог.Специјализованииздавачводича„LonelyPlanet”,например,прогласио јеБеоградза једнуодтопдесетсветскихдестинацијазапровод.Наше туристичке атракције су и Бео

градскатврђава,Скадарлија,Авала,Земун,Трг Републике, Кнез Михаилова улица,МостнаАди,бројнимузеји,галеријеипозоришта.Програмиразгледањаградаотвореним аутобусима, трамвајем, балономибродом,крозпричуводичаикустоса,унајбољем светлу представљају историју,културуитрадицијунашегграда.Београдјечувенипобројниматрактив

ним манифестацијама. Светске музичкезвездечестонаступајуунашемграду.Бео

ДЕЈАНВЕСЕЛИНОВ,ДИРЕКТОРТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕБЕОГРАДА,ЗА„НАЦИОНАЛНУРЕВИЈУ”

ПрестоницајестубсрпскогтуризмаПре ма свим ег закт ним по ка за те љи ма, Бе о град је ап со лут но удар на ту ри стич ка

де сти на ци ја у Ср би ји. И то ком 2011, иако кри зне, оства рио је зна ча јан раст. Упра во из Бе о гра да мно ги го сти усме ра ва ју се ши ром Ср би је. ТОБ на ста вља да ква ли тет но уче ству је у бр зој и до бро во ђе ној ур ба ној ре ге не ра ци ји Бе о гра да,

ка ко би он по стао гло бал но по зна та ту ри стич ка де сти на ци ја

Пише:ГоранБудимир

ФасцинацијеБеоградом– Лич но, фа сци ни ра ме по ло жај Бе о гра да. Ма ло гра до ва има та ко не што. Жи вот на ре ка ма, на ро чи то то ком ле та, пра ви је на чин да се ужи ва и про во ди сло бод но вре ме. Жи вим у Бло ку 45 и че сто ше там Сав ским ке јом, ко ји је ле по уре ђен и предо дре ђен за ре кре а ци ју. Уз оба лу је ве ли ки број спла во ва, већи ном ло кал ног ка рак те ра, с по себ ним шар мом. Љу ди ко ји про во де вре ме на ре ци су опу ште ни и спрем ни на дру же ње, на пре при ча ва ње ле ген ди и анег до та ко је од сли ка ва ју пра ви дух гра да.

52 Специјалноиздање 2012.

Ска дар ли ја, бо ем ска и умет нич ка че тврт Бе о гра да

„Бе о гра ђан ка”, јед на од нај ви ших згра да у срп ској пре сто ни ци, у ко јој је и се ди ште Ту ри стич ке ор га ни за ци је Бе о гра да

градсеодосталихдестинацијаразликујеипосвомкултурномидентитету–шармантномстилуживотаидружења,шторедовноостављапосебанутисакнагосте.

ТУРИСТИЧКИПРОИЗВОДБЕОГРАДА

Ко ји су кључ ни по сту ла ти ту ри стич ке стра те ги је Бе о гра да да нас, и да ли су они, по Ва шем ми шље њу, из др жа ли до сада шњу „но во ми ле ни јум ску про ве ру”?ТуристичкипроизводБеоградазаснива

сенапринципимаодрживогразвоја,остварењапозитивногутицајанаквалитетживотаБеограђана,алииочувањаатрактивностизастранетуристе.Наповезивањусвихуслуга,производаиактивностикојисуди

ректноилииндиректноувезисатуризмом,нањиховоминтегрисањуупроцесразвојатуристичког производа. Постулати Туристичке организације Београда подразумевају учествовање у брзој и добро вођенојурбаној регенерацији града, како би Београд постао глобално позната градска ту ристичка дестинација, космополитски лидер међу градовима југоисточне Европе,градкојисвојимгостимапружаурбанедоживљајевисокогквалитета,аинвеститоримадобрепословнешансе,градкојијеважнанаутичкатачка,сапотпуноискоришћенимпотенцијалом речног туризма, град културноисторијске баштине, град конгре саисајмова.Такође,видимоБеоградикаоградспорт

ских и културних манифестација, зеленихзонаиекотуризма,безбеданград,устабилном политичком и економском окружењу,градсарешениминфраструктурнимпроблемима,сарегулисаномтуристичкоминфраструктуром (паркиралишта за туристичкеаутобусе, доступностособамасаинвалидитетом, са добро регулисаном сигнализацијомнацелојтериторијиграда,уреданичист,саприоритетимауобластиекологије).

С тра те ги ја

БезнервирањаШта Вас у Бе о гра ду, и код Бе о гра ђа на, стра хо ви то нер ви ра?

Не ма то га што ме у Бе о гра ду „стра хо ви то нер ви ра”. То је град у ко ме сам ро ђен, жи вим, ра дим и при хва там га та квим ка кав је сте. На рав но, био бих срећ ни ји ка да би сви ви ше води ли ра чу на о чи сто ћи гра да, на ро чи то на ре ка ма, и ка да би ма ње ко ри сти ли си ре не у са о бра ћа ју.



Презентацијанаспецијализованимме ђународним туристичким сајмовима уиностранству је директан начин промоције Београда на тржишту, пред странимтуроператорима и специјализованим туристичким агенцијама који организованодоводегосте,алиииндивидуалнимпосетиоцима.Ускладусасвојомстратегијом,презентујемо готовепакете кратког градскогодморауБеограду,културнихиспортских манифестација, као и могућностиконгреснеиндустрије.

У Бе о гра ду је, да кле, нај ве ћа кон центра ци ја ино стра них го сти ју. По сто ји ли план ско и син хро ни зо ва но на сто ја ње да се ти го сти ор га ни зо ва но усме ра ва ју ка дру гим ква ли тет ним де сти на ци ја ма у Ср би ји?Наравно,мисмосвеснитогаданајвећи

бројгостијуборавиуБеоградуижелимодаимпружимоинформацијеодругимтуристичкимдестинацијамауСрбији.Торадимокроздистрибуцијупропаганднихматеријалаунашиминформативнимцентрима,предочавањеминформацијаилинкованасајту ТОБа, организацијом конференција за новинаре у нашем информативномтуристичком центру.И презентација Београда на међународним стручним сајмовимаискуповиманајчешћеједеонаступаТуристичке организације Србије, односнодео презентације наше земље. Такође, насајмовима туризма туроператорима увекпредлажемоидестинацијеуоколиниБеоградакојесуодличнезадневнеиполудневнеизлете.УспехразвојатуризмаСрбијезависиодБеограда,којијенајвећеемитивнотржиштедомаћихтуристаитосеупраксиреализује,јерсвевећибројљудипосећујетуристичкецентренашеземље.

КЉУЧУКОНКУРЕНТНОСТИ

Ту ри стич ка по ну да Бе о гра да ре довно се пред ста вља у ве ли ким европ ским цен три ма (у ја ну а ру, на при мер, у Бе чу, Бра ти сла ви...). Ка ко ти „ста ри Евро пљани”, у гра до ви ма ду ге тра ди ци је и ве ли

ке кул ту ре, ре ал но ре а гу ју на Бе о град и мо гућ но сти ко је он (не)ну ди?Реално, сви показују интересовање за

долазакипотребнесуимдодатнеинформацијештаБеоградможедаимпонуди.Например,напрезентацијиуБечу, коју смоодржали пре неколико дана, истакли смојаке везе између Беча и Београда, са акцентомна споменикеи здањакаошто суКапијаКарлаVI,великибунарБеоградскетврђаве (Римскибунар),барутнимагациниосталаздањакојасупостојалауБеограду,аизграђенасутокомаустријскогуправљањаградом.

Искре но, ван мар ке тин шких кли шеа, шта стран ци нај ви ше за ме ра ју Бе о гра ду и Бе о гра ђа ни ма?Најчешћезамерајукадасеосећајупре

варено,атосеодносинапојединеслучајеве–високиизноситаксирачуна,например.Сметајуимипушењенајавномместу,гужваибукаусаобраћају...Коректнопонашање,уздржавањеодизазивањаинциденатаибукеонојечемутребадатежисвакипојединац,јертозасигурнодоприносибољемживотуинассамихуграду,алиидаљемразвојутуризма,већембројугостију,самимтимивећимприходима.

А хва ле?Поанкетикојусмоспровели,гостихва

лељубазностБеограђана,добруатмосферу у граду, богату историја, зелене површине и паркове, реке, велики асортимануслуга,традиционалнухранеипића,бројне знаменитости и културнозабавне манифестације.

Струч ња ци упо зо ра ва ју да ће ова го дина би ти, у пла не тар ним раз ме ра ма, економ ски и фи нан сиј ски из у зет но те шка. У ту ри зму, као ве о ма ра њи вој обла сти, та упо зо ре ња зву че још дра ма тич ни је. Ка ко се ТОБ спре ма за су о ча ва ње са очеки ва ним про бле ми ма и па до ви ма?Мисмонавиклидарадимоукризним

временима. Наше даље активности усмеренесунајошагресивнијупромоцијуБеоградаињеговепонуде.Срећом,глобалнитуристичкитрендовисвевишесууправцупосетеградовима(краткиодмориоднеколико дана), а Београд има потенцијал даодговоринатражњу.Једнаодглавнихактивности,каоидосада,бићеусмеренанакоординацију привредних субјеката којиимајунајважнијуулогуукреирањупроизводаиценовнеполитике,којајепресуданфактор у кризним временима. Напросто,морамобитиконкурентниосталимградовимаурегионуиЕвропи.

С тра те ги ја

Понос– По но сан сам на шарм и стил жи во та Бе о гра ђа на, ко ји уме ју да се су о че са про бле ми ма на је дан сим па ти чан на чин, а све до бро што им се де ша ва уме ју да про сла ве и по де ле са други ма. По себ но сам по но сан због на чи на на ко ји про сла вљамо по бе де на ших спор ти ста и на чи на на ко ји их до че ку је мо у гра ду. Они су то за слу жи ли, јер су на ши од лич ни ам ба са до ри у све ту. Зна чај но до при но се кре и ра њу до брог ими џа на ше земље и на шег гра да.

www.orao-pizza.co.rs

КЕТЕРИНГДОСТАВА


До бро До шли ц а

Сво на сле ђе и дух Бе о гра да, све зна ме ни то сти и шарм, утка ни су у ње го ву ту ри стич ку по ну ду. По сто је те ули це, тр го ви, спо ме ни ци, пар ко ви, че сме, ар хе о ло шка на ла зи шта, та ме ста ко ја не из о став но тре ба да ви ди те и осе ти те. А кад то учи ни те, и кад раз у ме те ње го ву не на шмин ка ност, ле жер ност, ње гов осме јак, схва ти ће те да је при ро да ва ше ве зе са Бе о гра дом са свим по себ на

ГЛАВНИГРАДСРБИЈЕЈЕДНАОДНАЈАТРАКТИВНИЈИХ СИТИБРЕЈКДЕСТИНАЦИЈАУЕВРОПИ

Чарбеоградскогпогледанасвет


По глед на Ушће са Бе о град ске

твр ђа ве

Београдсамоувереноносимногеепитете: град културе, маштовит и инспиративан,градспортаиопуштања,

градквалитетнихманифестацијаифестивала,граддобрезабавеиноћногпровода,град идеалан као сити брејк дестинација(краткиградскиодмор)...Градкојисеубрзаномењаиразвија,алиичувасвојубогатуисторијскупрошлосткојајеузнакупреплетакултура,ИстокаиЗапада.Београд јепосебанград,никаддокра

ја испричана прича, пун трагова изузетно дуге, богате и бурне историје.Његовајединствена душа настала је из богатстваразлика и духовности. Уз Атину, један однајстаријихевропскихградова.Винчанскакултура, откривенанаподручјуБеограда,такође је једна од најстаријих за које знанашконтинент.КаопоследицасусретаИстокаиЗапада,

угеографском,историјскомидруштвеномсмислу,Београдимазаистааутентичнуатмосферу и препознатљиву гостољубивост.ГдегоддасугостиодселиуБеограду,осећајусе„каокодкуће”,удобно,опуштеноирасположено. Боравак у Београду напростоприја.ЗатогостиБеоградакажудаће„свакакодоћиопет”.Каоидругиевропскиградови,Београд

имасвојестароиноволице,својеспоменике прошлости и радост младости. Алиградови се, попут људи, разликују душоми изгледом, оним аутентичним шармоминепосредношћукојиихчинепосебним.Лепота Београда је у осмеху, хумору, доброти,непосредности,пријатељскииспруженојруци.

ЗАЛАЗАКУБОЕМСКУЧЕТВРТ

УнепосреднојблизиниБеоградскетврђаве је Улица кнезаМихаила, београдскажила куцавица. Никада празна. Можетеје мерити метрима или сусретима, драгимместима и београдским институцијама.Пролазници,уличнисвирачиипевачи,пријатељицешто завирујууизлоге,лепиживописан свет... Први пут поменута јекаоулицапревишевековаираслазаједносаБеоградом.Многењененекадашњекафане,хотелиитрговинепомињусеухроникама града, анекањенанова знаменитаместатексеуњихуписују.Утојулиципостојеважназаједничкаионасамонашапосебна места. Прва се налазе на плануграда,адругаусрцимаБеограђана.ИзКнезМихаилове стићићете на Трг

Републике, где се налази и најчувенијиспоменикуБеограду:СпомениккнезуМихаилу.НарубутогтргасуНароднимузејиНароднопозориште,најзначајнијекултурнеустановеовогграда.Самокојустотинуметарадаљеодсре

дишњегградскогтрга,сваужурбаностгра

НултатачкаБеоградаБе о град ски вре ме плов нај пре нас во ди у са мо сре ди ште града, на Бе о град ску твр ђа ву, нул ту тач ку свих бе о град ских збива ња то ком мно гих сто ле ћа, да нас оми ље но ше та ли ште и одре ди ште љу би те ља умет но сти. Бе о град је у исто ри ји мно го пу та ме њао свој по јав ни об лик, сво је ви дљи во ли це, али ни ка да ни је про ме нио свој осо бе ни дух гра да – свој бе о град ски стил жи во та.

Фотографије: Александар Ћосић

и ТОБ


Улич ни сви ра чи у Кнез-Ми ха и ло вој, глав ној пе шач кој зо ни Бе о гра да

данаглоутихнеинестане.ОпуштенолицеБеограданајвидљивијесеуказујепреднама баш ту, у Скадарлији, старој боемскојчетврти, улици кафана и песника, познатом месту окупљања Београђана и њиховихгостију.Времејеовдекаозаустављено,отменалежерностистаридухградапростоопчињују.АконеосетитеносталгичнуатмосферуидухСкадарлије,неможетеспознатиправудушуовогградаињеговихстановника.Премаприлицииукусу,ускладусарасположењемидобомдана, бираћетересторан,амбијент, јеловник,вино,мелодију.Једноћеувекостатиисто:препознатљивдомаћиукусСкадарлије.Боравећи у Београду, на овим или не

ким другим местима, оним које су вам

препоручили или сте их сами открили,схватићетедавасзаБеоградвежунекепосебневезе.

ПАКЕТЗАЦЕОСВЕТ

Собзиромнаоваквутуристичкупонуду Београда као туристичке дестинацијепогодне за сити брејк пакет, Туристичкаорганизација Београда са партнерима изтуристичкепривреде(„ЈАТAirways”,Аеродром „Никола Тесла”, хотели и агенције)учинилаједаовапонудабудедоступнавећод198евра.ЛетовисуизБерлина,Лондона,Амстер

дама,Милана, Париза, Солуна, Истанбула,ТелАвива,Атине,Гетеборга,Стокхолма, Копенхагена, Москве, Цириха, Беча,Рима,Франкфурта,Дизелдорфа,ЛарнакеиБрисела.СвонаслеђеисавдухБеограда,свезна

менитостиисавшарм,утканисутуристичкупонудуграда.Постојетеулице,тргови,споменици, паркови, чесме, археолошканалазиштаидругезнаменитости,таместаи делови града које неизоставно треба давидитеиосетите.Крените у шетњу кроз просторне кул

турноисторијске целинеБеограда, сигурнисмодаћевамседопасти.

До бро До шли ц а

ОстрвоуцентруградаИ ако же ли те пот пу ни бег из вре ве, из сва ко дне ви це ве ли ког гра да, не мо ра те да ле ко. На са мо че ти ри ки ло ме тра од центра гра да на ла зе се Сав ско је зе ро и Ада Ци ган ли ја, нај о ми љени је из ле ти ште Бе о гра ђа на и ње го вих го сти ју. Ве ли ке зе ле не по вр ши не реч ног (по лу)остр ва, ве ли ко и ма ло је зе ро, мноштво див них пе шач ких и би ци кли стич ких ста за, спорт ских тере на, пла же, сто ти нак ка феа на оба ли – омо гу ћа ва ју сва ко ме да про на ђе сво ју ме ру. Град по пут Бе о гра да не би имао та кву сна гу при влач но сти да не ма и сво ју по себ ну оазу ми ра, ка ква је упра во Ада Ци ган ли ја.

astionrestoran

2 SLEDBENIK BASTIONA 1– BASTION 2 BRAĆE RIBNIKAR 40, BEOGRAD

NIKOLA PARAPID + 381 113447711, +381 645334227

morski specijaliteti, vrhunska usluga, prijatan ambijent, povoljne cene

1 BASTION 1 - STARI GRAD, KOTORNIKOLA ĆETKOVIĆ +382 32322116, +382 68517460

ukusi mediteranske kuhinje, veliki izbor vina, prefinjena atmosferaflavors of Mediterranean cuisine, a wide selection of wines, refined atmosphere

seafood, excellent service, friendly atmosphere, good prices


Трг кра ља Ми ла на и Спо ме ник осло бо ди о ци ма у Ни шу

ДајеНиш раскрсница путева сведочии овогодишњапонудаТуристичке организације града на Нишави.

Предузимљивостидуховитост,историјаисадашњост.Тојепланза2012.Унишкој тврђави,овог јуна,докбуду

трајали „Константинови дани”, улогориће се староримски војници, са све униформамаиопремом.Ту,уродномградузнаменитогцара,великомјошутодавновреме,сустичусеиданасмногибитнипутеви.Следећегодине,2013,широмЕвропебићеобележен јубилеј –1.700 годинаод Константиновог доношењаМи лан ског едик та иозваничењахришћанствауРимскојИмперији.ГрадНиш,једноодсредишта прославе, побринуће се да достојноучествује.

Константинов антички Наисус, данасНиш,привредније,културнообразовнииспортскицентар југоисточнеСрбије. Бројиоко300.000становника.Бурнаисторија, која се овде испољавала и благороднои сурово, има туристички магнетизам иНишлијејесправомкористекаоелементпримамљиветуристичкепонуде.

НИШКИСАЈАМТУРИЗМА

УНишусе,већтрадиционално,одржаваМеђународнисајамтуризма.Логичнојето за овакво чвориште континенталних ицивилизацијскихпутева.Овегодине,унедавно обновљеној спортској хали „Чаир”,тродневнисајам(од30.мартадо1.априла),бићеодржанпотринаестипут.

ТУРИСТИЧКАПОНУДАНИШАУ2012.

ОдантикедобурекаКон стан ти нов ан тич ки На и сус, да нас мо дер ни Ниш, при вред ни је, кул тур но-обра зов ни

и спорт ски цен тар ју го и сточ не Ср би је. Бро ји око 300.000 ста нов ни ка. Ње го ва бур на исто ри ја има ту ри стич ки маг не ти зам и Ни шли је је с пра вом ко ри сте као

еле мент при ма мљи ве ту ри стич ке по ну де

ВоДич


Мост на Ни ша ви.

Ка зан џиј ско со ка че.

Спо ме ник на Че гру.

Тр жни цен тар „Горча”. Парк у

Ни шкој Ба њи

Прошлегодинебилојевишеод80излагача.НасвојимштандовиманудилисусвеоноштоНиш,Србијаисветмогупонудити на сваковрсном тржишту туристичкихуслуга.Сусрети туроператера и хотелијера,

представљањетуристичкихорганизацијаипривредника (који заједно стварају понуду),чинедатуристичкипроизводибудузапаженииприхваћени,тедапорукаоњимадопрегдетреба.ЗатоседостапослаобавинанишкомСајмутуризма.Тринедељепрепролећа,уНишућеби

тиразмењенаискуствамногихкоји спремају своју туристичку понуду за нареднагодишња доба. Од сеоског и бањског доелитногтуризма.

КОНСТАНТИНОВИДАНИ

Своју градску славу, Светог цара Константина,Нишслави3. јуна.Одпрвог допетогданаутоммесецумодерниНишпреображавасеудревниНаисус,крозмаштовитупрославууоквиренуманифестацијом„Константиновидани”.Сви који тада дођу у нишку Тврђаву

моћи ће да виде како су у војничком логоруобитавалистариРимљани.Направомримском вашару продаваће се сувенири,накит,грнчарија.Нијеланећебитисаданасуобичајенихроштиља,негостарорим

ска(некиједвачекајудапробају).Придодаће,додуше,правиправцатисрпскимед,ракијуивино.Али, какав би то стари Рим био без

стреличара?ЗатоћеониодапињатистреленаНишавскомкејуи такмичити се зацарски трофеј.У „Константиновимданима”,на„Римскимиграма”,глумциилуткари, певачи и плесачи одаваће почастовдерођеномимператору,великануисторије.Римскедвоколицепарадираћенадомакизложбе „ЦарКонстантиниантичкиНиш”. А после „Римске ноћи” следи нишкажурка:„костимиранипарти”,илибалподримскиммаскама,штомноги,такође,једвачекају.„Палилулсковече”јетрадиционалнани

шкапрославаградскеславеСветогКонстантина.НаталијаЖивановић,изТуристичкеорганизацијеНиш,кажедајесвепочелоумалојстаројулициублизини„Палилулскерампе”,гдесуграђанисвојевољнославилиСветог Константина, износећи столове насокак,служећисепићемиђаконијама.

СлавскиНа дан град ске сла ве, 3. ју на, сви му зе ји би ће отво ре ни. Бде ње и ли тур ги ја би ће у Хра му све тог ца ра Кон стан ти на и ца ри це Је ле не (ње го ве мај ке), а Ли ти ја у Пар ку све тог Са ве, као и „Цар ско ве че”.


Раф тинг на Ни ша ви код Остро ви це. Ски ја ње на Бо ја ни ним во да ма

СадасеуделуградаПалилулавијуколаиорипесма,дрмајучочеци,алијеистароградскапесмајошомиљена.УзградиУниверзитетаокупићесенауч

ницинаскупу„НишиВизантија”.Истогданаћесеодважнивозачиџипо

ваитеренскихвозилаупутитинаизазованпоход – Профи рели „Катена Мунди” поисторијској,неасфалтиранојстазиVia mi li-ta ris, одКалафатадоМалогЈастрепца.

ДАНИБУРЕКА

ПрватепсијабурекауСрбијииспеченајебашуНишу.УчиниојетотурскипекарМехмедОглу,лета1498.ОдтададоXXIвекабурек јепостаоомиљенидоручакмногихБалканаца,сведоСловеније.Затосептембарскаманифестација„Да

нибурека”имапосебанзначајзаНишлије

ињиховегосте.БурекаимасвугдеуНишу,анарочитоуВождовојулици:Прошлегодине,од22.до24.септембра,участбурекабеше:

Де фи ле уче сни ка и уче ни ка Пре храм бе-но-тех нич ке шко ле, кроз град, од Кал че до Ке ја. По том су мај сто ри пе ка ри пра ви ли и про да ва ли бу рек по штан до ви ма. Би ло је му зи ке за де цу и за од ра сле, са гру па ма из Ма ке до ни је, Бу гар ске и Грч ке, а уве че је љу-би те ље бу ре ка оп се њи вао ма ђи о ни чар. До по но ћи је сви ра ла гру па „Зве зда на ноћ” из Ни ша. Су тра дан, у пе так, пред ста ва „Де-чи је ча ро ли је”, а уве че „Ва ро ша ни”. Сле де ћег да на пе ка ри се так ми чи ли ко ће на пра ви-ти нај бо љи бу рек. Сли ка ри ра ди ли у ли - ков ној ко ло ни ји. Ове године ће бити још богатије. Али,

нијетачнаонавестдаћебитии„бурексрибу”.ТаконештосунаговестилиКинези,пренекугодину.Ипак,идаљејененадмашанонајсасиром,направљеннаправиначин:бацањемтестакрозваздухимешњом„јуфке”улету,паондастављањемодабраногнадева.Некиволеи„бурексаништа”.Празан.

Ко уме да га направи добро, тај је правимајстор.ВидећемоуНишу.

ВоДич


КадасепоменеЛазаревац,првеасоцијације су обично рудник угља,прекопаноземљиште,угроженажи

вотна средина. Међутим, иако оптерећена рударскоенергетичким активностима,општина Лазаревац – богата природним,културним урбанимлепотама–имазначајан туристички потенцијал. Културноисторијско наслеђе ове општине такођеније довољно познато широј јавности. Тусу и бројни савремени спортски објекти,

терени погодни за квалитетне припремеи такмичења у већини спортова. Додајморекреативни, сеоски и специфични индустријски туризам. Све су то елементи накојимастручњациуЛазаревцуградесвојуновустратегијуразвојатуризма.

Не ру дар ски Ла за ре вац. Јужни и источни део лазаревачке општине, који нисуобухваћенирударскимкоповима,имајусве карактеристике које красеШумадију.Ту су и добра путна мрежа и остала инфраструктура, солидан ослонац за развојсеоскогтуризма.Укругуодсамонеколикокилометарасубројниспортскиобјекти,затворенииотворенибазен,спортскахаласатеренимазарукометиодбојку,куглана,тенискитерени,фудбалскистадионсапомоћнимтереномиатлетскомстазом,стрелиштенаТамнави!Све су бројнија и језера, која настају

уређивањемрударскихкопована којимавише нема експлоатације. Богата су ри

ЛАЗАРЕВАЦ,ЦЕНТАРСРПСКОГРУДАРСТВА, УЈЕДНОМДРУКЧИЈЕМСАМОПРЕПОЗНАВАЊУ

Откривањетуристичкихпотенцијала

Ју жни и ис точ ни део ла за ре вач ке оп шти не, где не ма ру дар ских ко по ва, има све кра со те Шу ма ди је. Ка да се по бро ји сва њи хо ва по ну да у се о ском, кул тур но-исто риј ском,

спорт ско-ре кре а тив ном, ин ду стриј ском или вер ском ту ри зму, из не на де се и мно ги Ла за рев ча ни. Упра во на то ме гра ди се но ва стра те ги ја раз во ја ла за ре вач ког ту ри зма

К а та лог

Културно-историјсконаслеђеСпо менобе леж је кне зу Ста но ју, јед ном од пр вих ко га су дахи је по гу би ле уочи Пр вог срп ског устан ка. Ста ро рат нич ко гро бље. Спо менко стур ни ца по ги ну лих у Пр вом свет ском рату. Вра че бр до, ме сто се ћа ња на чу ве ну Ко лу бар ску бит ку. Модер на га ле ри ја. Ам би јен тал на це ли на „Ка мен град”. „Ча роб ни врт” ва ја ра Бо го са ва Жив ко ви ћа у се лу Ле сков цу, из у зет на тури стич ка атрак ци ја, чу ве на и по то ме што ју је сво је вре ме но по се тио та да шњи аме рич ки пред сед ник Џи ми Кар тер.


Цен тар гра да. Црква брвнара у Брајковцу. Је зе ро Оча ге. Проточно језеро на Колубари

бомипружајубројнепримамљивемогућности.Улазаревачкимшумамаимадостаинтересантнедивљачи,паје веома смислено осмишљавање бољег концепта лов ногтуризма.

(Пост)ин ду стриј ски ту ри зам. Обиласци површинских копова и објеката од значаја за развој рударства,каоипримеракастарихтехнологија(жичаре,парнелокомотиве и ковачнице), показали су се атрактивним затуристе. „Месечев пејсаж” површинских копова, виђенсавидиковцаВолујак,већјеушаоубројнесрпскефотомонографије. Показало се да тај данак, који ЛазаревацплаћазадобробитцелеСрбије,можебити(друкчијесагледаникоришћен)иозбиљанпотенцијал.Деотихповршинајерекултивисан.Уудолинамасунаправљенамалајезера–прекодвадесетњих–аоколоформиранеживописнешуме.Добијенјеизванреданпросторзарекреативнииспортскитуризам.

Спорт скоре кре а тив ни ту ри зам. Савремени спортски центар и стрелиште „Тамнава” су веома посећени.РекреативникомплекскодјезераОчагеимапосебноместоутуристичкојпонудиЛазаревца.НепосредноузмагистралнипутпремаЧачку,Ужицуимору,одБеоградајеудаљенсамо55километара.Језероимаизворскуводукојасесвакодневнофилтрирасавременимуређајима,задовољавајућистрогепрописезаречневодекојесекористезакупањеиспортовенаводи.Дубинајезерајешестметара,капацитетоко6.000купачадневно.Имадвеолимпијскескакаоницесапотринивоаитобогансабазеномзадецуиомладину.Просторокојезерајеподтравом,сауређенимшетачкимстазамаиклупама.Тусуилепитеренизамалеспортове(например,заодбојкуифудбалнапеску).Језеројеосветљено,пасеможекориститииноћу,изакупањеизакултурноспортскеманифестације.Комплексимаиресторан,савеликимпаркингом.Планиранисуипросторизаспортскикампивикендодмаралиште,сасвимпратећимсадржајима.

Ет но се ло „Ба би на ре ка”.Грађенодесетгодина,ради

од2010.НалазисеуселуТрбушница,12километараодЛазаревцаи20одАранђеловца,наповршиниод једногхектара.Насамомјекрајунасеља,природомизолованоодсвегаурбаног.Усклопукомплексасууређенабаштасафонтанамаиприроднимхладом,биназакултурноуметничкепрограме,паркингисувенирница, а започет јеивеликизавичајнимузеј.Окружују га брда,планине потоци,река,шума.На само50метара од објеката за одмор је језеро,накојемможетеипецати,апоредсувеомалепресторанипотокБабина река(по коме је овај комплекс и добио име). Природа у пуном свом богатству.

ВерскитуризамХрам све тог ве ли ко му че ни ка Ди ми три ја (са Спо менко стур ни цом рат ни ка из ги ну лих у Ко лу бар ској би ци 1914). Цр кве брв на ре у Вре о ци ма, Ба ро шев цу и Брајков цу. Ма на стир Ће ли је, у ко јем по чи ва све ти Ју стин Ће лиј ски и у ко ме су, по пре да њу, бо ра ви ли све ти врачи Ко зма и Да мјан... То су са мо не ке од та ча ка са кралног на сле ђа Ла за рев ца.


К а та лог

Ја ну ар •БогојављенскопливањезаЧасникрст(19.јануар)

Фе бру ар •Лазаревачкисусретимладихвиолиниста•Смотрамладихклавириста

Март •Осмомартовскимеђународнишаховскитурнирзажене•Меморијалнирукометнитурнирзаветеране „СрећкоТрифуновић–Крекац”•Међународнисајампољопривреде„Колубарафест”

Мај •Атлетскауличнатрка•Мајскисусретимладихдувачаихармоникаша•Марковданскитурнирукаратеу,ВеликиЦрљени

Јун •СлаваградаЛазаревца–Тројице•ДанопштинеЛазаревац–Видовдан,28.јун•Бициклијада„Окренипедалу”•Скупмоториста–Моторевија

Јул •Рудовачкоспортсколето

Ав густ •Рудовачкаликовнаколонија•Спачекијада

Сеп тем бар •Фестивалхуморазадецу•Данипчелара„Колубара”

Ок то бар •Државнопрвенствоустандардними латиноамеричкимплесовима•Октобарскесвечаности(Вреоци)

Но вем бар •Фестивалвина„Времејезавино,пијмодомаће”

Де цем бар •ДаниКолубарскебитке(915.децембра)•ТрадиционалниБожићнитурнирумаломфудбалу

КалендарманифестацијауЛазаревцу


Serbian wine festival Lazarevac, 2012

Сајам пољопривреде „Колубара Фест“

Од 2008, сва ке го ди не кра јем мар та или по-чет ком апри ла оку пља у Ла за рев цу про из-во ђа че хра не, по љо при вред не ме ха ни за ци-је, при кључ них ма ши на, си сте ма за на вод-ња ва ње, ала та, цве ћа и укра сног би ља, али и по сле ни ке се о ског ту ри зма, кул тур но-умет-нич ких дру шта ва, ства ра о це из раз ли чи тих обла сти у ве зи са се лом и по љо при вре дом. По ред из ло жбе ног про сто ра у Ста рој ха ли, има и уре ђен из ла гач ки про стор на отво ре-ном. Из у зет но по се ћен, са да већ има ме ђу на-род ни ка рак тер.

Фе сти вал срп ских ви на „Вре ме је за ви но – пиј мо до ма ће”

У ор га ни за ци ји Град ске оп шти не Ла за ре вац, Удру же ња ви-на ра и ви но гра да ра „Зе оч ки ви но гра ди” и Удру же ња ви-на ра и ви но гра да ра Ср би је, у но вем бру се у Ла за рев цу на је дан дан оку пи пре ко пре ко че тр де сет углед них срп ских про из во ђа ча ви на, ено ло га и љу би те ља. У сла ву вин ске кул ту ре и аутен тич не га стро но ми је, уз од-ли чан пра те ћи умет нич ки про грам, ова ра до сна и пле ме-ни та ма ни фе ста ци ја пле ни све ко ји су на њу до шли. По гле-дај те ка лен дар, па ове го ди не и ви бу ди те ме ђу њи ма!

САЈАМСКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ У ЛАЗАРЕВЦУ


С у Сре т / ENCOUNTER


ГРАДОХРИД

Бо го ја вље ње 2012: Гра до на чел ник Алек сан дар Пе тре ски са пред сед ни ком Ре пу бли ке Ма ке до ни је Ђор ђем Ива но вим и го сти ма

Зубато јануарско сунце у бистрим таласимаОхридскогјезера.Древниградодевенубеличасторухо,обасјанзла

том небеске светлости, ишчекивао је јошједан величанствени празник. Вековимагањеговижитељипрослављају,узрадоснипоздрав„на мно го го ди на”. Са бројних храмова оглашавају се ју

тарњапразничназвона.Рекесвечаноодевенихљудисливајусеизсвихделоваградакапристаништу.Насамојобалиохридскиресторани и произвођачи точе врућу ракију,дазагрејуОхриђанеимногегостеизсвих делова Македоније, региона, као идаљих иностранстава. А велики број иностранихтуристаиовегодинедошло једаприсуствујебогојављенскимсвечаностимауградуКлиментаиНаума,ученикавеликих словенских просветитеља Ћирила иМетодија.

Средишњи чин манифестације, као исвих ових минулих година, јесте спуштањепозлаћеногкрстаујезеро.Потомнајодважнијискачууледенуводуипли ва ју за Крст,настојећидапрвидоњегастигну.Наконмолитвеиосвећењабогојављен

ске воде, уз присуство председника Ма

ТРАДИЦИОНАЛНЕБОГОЈАВЉЕНСКЕСВЕЧАНОСТИУОХРИДУ

Намногајаљета„Све ће ње бо го ја вљен ске во ди це је тра ди ци о нал ни пра зник у свим пра во слав ним цр ква ма,

се ћа ње на Хри сто во кр ште ње у Јор да ну. По чи ње ли тур ги јом, на ста вља се ли ти јом, он да се ска че у ле де но је зе ро и пли ва за крст. Као што ви ди те, цео град је на оба ли и на ши

број ни го сти. Све ча но је и ра до сно”, ка же Александар Петрески, градоначелник Охри да

ГрадмузејПри ли ком не дав них ар хе о ло шких ис ко па ва ња, ар хе о ло зи су у Охри ду от кри ли но ве сло је ве из брон за ног и гво зде ног до ба. Из хе ле ни стич ког и рим ског пе ри о да про на ђе ни су ке ра ми ка, мер мер на пла сти ка, брон за не фи гу ре Де да ла и Ди о ни са, по свој при ли ци и Зев са. До са да су про на ђе ни ар те фак ти по зније ан ти ке, ра но ви зан тиј ског до ба и сред њег ве ка...Ис под Гор ње пор те Ста рог гра да от кри вен је ан тич ки ам фите а тар. На ње го вим ка ме ним се ди шти ма још бе ху укле са на име на стал них по се ти ла ца.


По бед ник Мит ко То пејн ча ров

кедоније Ђорђа Иванова и градоначелникаОхридаАлександраПетреског, тачноу11часоваса једногодусидренихбродовасвети крст је у воду спустио митрополитТимотеј.Око1.300људи,коликоихсеовегодине пријавило за то витешконадметање, скачу у воду и пливају. Најспретнијиинајсрећнијибио јеОхриђанинМиткоТопејнчаров,који јепопетипутуспеодаизроникрсти такопостаолокалнихерој.Поверовању,осимзлатногдвадесетчетворокаратногкрста,којидарујукумовисвечаности,срећниронилацдобијаблагословдаобиђесвакукућууграду,гдедоносећиблагодатосвећеногкрстадомаћину,добијановацидругедарове.– Свећење водице је традиционални

празникиобредусвимправославнимцрквама,каосећањенаХристовокрштењеурециЈордан.Премадревномобичају,овај

дан почиње светом литургијом, настављасе литијом до језера, где се освећује водаипливазакрст.Каоштовидите,скороцео град је на обали. Точе се кувана ракијаи вино, свечано јеирадосно–кажеАлександарПетрески,градоначелникОхрида,наглашавајућида јеманифестацијапоследњих година све масовнија. – Циљнам је да ово прерасте у светску православнуманифестацију.Иначе,Охридјеградкојиживиинтен

зивно током целе године, пре свега захваљујући вековном културном наслеђу,срдачним и гостољубивим мештанима,укуснојхрани,питкојкапљици,добројмузицинадалекопознатихохридскихтамбурашкихклапа.

С у Сре т

БазиликаНа ар хе о ло шком ло ка ли те ту око Цр кве све тог Кли мен та от криве на је мо ну мен тал на ра но хри шћан ска ба зи ли ка са атри ју мом на се вер ној стра ни, нор текс са по дом у мо за и ку на за пад ној стра ни и кр сти о ни ца са мо за ич ким ор на мен ти ма. Прет по ставља се је ба зи ли ка би ла по све ће на апо сто лу Па влу, ко ји је, веру је се, у пр вом ве ку про по ве дао и на овим про сто ри ма.На истом ло ка ли те ту про на ђе но је и ви ше од 2.000 гро бо ва из пе ри о да од IX до XV ве ка.

ХрамовиУ Охри ду, ка жу, има то ли ко пра во славних хра мо ва да се сва ко га да на у го ди ни мо же те мо ли ти у не ком дру гом. У гра ду и бли жој око ли ни са чу ва но је и два десе так би сер них сред њо ве ков них хра мова, по пут Цр кве све те Со фи је из XI ве ка, Цр кве све тог Јо ва на Ка неа из XI II ве ка, Цр кве све тог Ни ко ле Бол нич ког и Бого ро ди це Бол нич ке из XIV ве ка, Цр ква све тог Кли мен та (Бо го ро ди це Пе ри влепте) из XI II ве ка, Све тог На у ма Охрид ског из X ве ка...

Охрид - Пештани, МакедонијаТел.: +389 46 285 951

Факс: +389 46 285 915www.hoteldesaret.com.mk

[email protected] [email protected] www.hotelbelvedere.com.mk

[email protected] www.hoteldiplomatohrid.info

ХОТЕЛ „BELVEDERE“Св. Стефан 6000 Охрид, Македонија

Тел.: +389 46 277 710, 277 720Тел/Факс: + 389 46 265628

ХОТЕЛИ „ДРИМ“, СТРУГА, МАКЕДОНИЈА(Хотел ДРИМ****; Хотел БЕОГРАД***; Campsite AS)Кеј Борис Кидрич 51Тел.: +389 46 785 800; Факс: +389 46 780 460e-mail: [email protected]: www.drim.com.mk

ХОТЕЛ ГРАНИТ - Д.O.O.E.ЛНас. Свети Стефан6000 Охрид, МакедонијаТел.: +389 46 207 100Факс: +389 46 207 [email protected]: hotel.granitfacebook: hotel granit

ХОТЕЛИ „МЕТРОПОЛ“ АД ОХРИДНас. Коњско бб, 6000 Охрид, Македонија

Тел.: +389 46 277 660, 203 000; Факс: +389 46 277 [email protected]; www.metropol-ohrid.com

ХОТЕЛ „СИЛЕКС“ ДООЕЛ Нас. Св. Стефан бб, Охрид, МакедонијаТел: +38946 277 300; Факс: +38946 277 [email protected], www.hotelsileks.mk

Партизанска Д-14, Охрид, МакедонијаТел.: +389 46 250 308Факс: + 389 46 231 980

Нас. Св. Стефан, Охрид, Македонија Тел.: +389 46 277 667, 46 277 665

Факс: +389 46 277 668 [email protected]

[email protected]

ХОТЕЛ „KLIMETICA“И

„DEPANDANS KLIMETICA“

Кеј Маршал Тито [email protected]Тел.: +389 46 230 450

+389 46 230 451 +389 46 261 665

ХОТЕЛ „ТИНО“ОХРИД

VILLA & SPA SPARADISE15 Корпус 41, 6000 Охрид,

МакедонијаТел.: +389 46 611 [email protected]

ТУРИСТИЧКИ ИНФОРМАТИВНИ ЦЕНТАР „VIS POJ“

Македонски Просветители 7, 6000 Охрид, Македонија

Тел.: +389 46 255 605, 255 600 [email protected]

[email protected]

www.vispoj.com.mk

“Острово Б.Д.Б”- ДOOЕЛСв. Наум, Љубаништа

6000 Охрид, МакедонијаТел.: +389 46 283-090, 283-091

Моб: +389 72 [email protected][email protected]

ЗДра Вље / HEALTH



Од Београда до Луковске Бање воде два путића. Један, нешто дужи,аутопутемдоНиша,падаљенаПро

купље,Куршумлијуитуси,послемалодрмусања макадамом поред акумулационогјезерапредвиђеногдаТопличкомкрају,сасвеНишом,обезбедидовољнопијаћеводе.Укилометрима,неких330.Другијекраћитридесетаккилометараи,помени,многоугоднији,изаочиизааутомобил.Дакле,аутопутемдоодвајањазаКрушевац,ондадо Бруса, па на Брзеће... Потом, јездећинизбрдо предивним крајоликом источнихпадинаКопаоника,послечетрдесетаккилометаранађешсетамокудсинаумио.И занемиш. То је први утисак човека

који је први пут стигао у Луковску Бању.Тишина.Јединосеоднекудповременочује секира, зимско је време.Унаоколо, каосакаквестарепланинскеразгледнице,ћутљивидимовиизоџаказбијенихкућа.Највиша у прекрасном ђердану бања

Србије,Луковска сеугнездилана681метаризнадповршинемора.Планинскивисовиокоњеидуипреко1.000метара.Побројуизвораминералнихвода(37),разноврсностисаставаитемпературе (од35до69,5 степени Целзијусових), издашности(преко100литараусекунди),спадауводомнајбогатијебањеуСрбији.Знаседасулековитеводеовебањеко

ристилијошстариРимљани.НијеимодолеоникраљМилутин,једаноднајмоћнијихсрпскихвладараусредњемвеку,аиТурцисусеовдебрчкалиусвомкупатилухамаму.Првосавременокупатилосмушкимиженским базеном изграђено је 1948, алиправиразвој,клицаовогаштоданаспосто

јиуЛуковскојБањи,почиње1999,кадајеподигнут хотел „Копаоник”. Десет годинакаснијеизрастао јеи врломодеранхотел„Јелак”,опремљенсвимштојенеопходнозаразвој савременог бањског туризма.Тујеиновокупатило„Шљивак”,снајлековитијим термоминералним водама (које, узгасове, избијају из наносног материјала),температуреод32до43степенаЦелзијуса.Малоизнад,уделукојисеназиваГорњабања,дваблатнатермалнаизворапреуређенасууотворенебазене.

ЗДРАВОИЗАЗДРАВЕ

Бројналекарскаиспитивања,каоилична искуства, потврђују благотворност Луковске Бање, свих тихњених терапија, одблатних,хидро,електроимагнетотерапија,доручнемасаже.Немамбашсваодобољењачијимсетретманомбавистручномедицинскоособљеовебање–атосу,пресвега,реуматичнетегобе,дегенеративнаобољењакичмеистањанаконповреданакоштано

МЕЂ’БРДИМАИБЛАГОДАТИМА,УЛУКОВСКОЈИПРОЛОМБАЊИ

Лечилиштаузмајевојбразди

По мно го че му се раз ли ку ју од дру гих ле пих то пли ца Ср би је. О њи хо вим ле ко ви то сти ма на да ле ко се при по ве да (ка жу да ов де чак и бај ке ле че), али ту

су са да и мно ги дру ги мо дер ни са др жа ји због ко јих ов де уве ли ко до ла зе и здра ви, а ме ђу го сти ма пре о вла ђу ју „ви ше стру ки по врат ни ци”

Пише:Петармилатовић

Фо то гра фи је: Дра ган Бо снић

„Планинка”Са да шње пред у зе ће „АД Пла нин ка”, осно ва но у Кур шу мли ји 1964. да упра вља при род ним ре сур си ма оп шти не, при ва тизо ва но је 1999, и то та ко да 95 од сто ка пи та ла при па да радни ци ма као ак ци о на ри ма. У вла сни штву ове да нас мо дер не ком па ни је су „Про лом во да”, хо тел „Ра дан” у Про лом Ба њи, хо те ли „Ко па о ник” и „Је лак” у Лу ков ској Ба њи, ет но ре сто ран, скиста за, спорт ска ха ла, а 1995. спо ме ник при ро де Ђа во ља ва рош дат им је на ста ра ње. За хва љу ју ћи упра во „АД Планин ци”, но си о цу при вред ног раз во ја Кур шу мли је и То плич ког ре ги о на, ко ја за по шља ва 367 рад ни ка, од ла зак љу ди из овог кра ја у ве ће гра до ве, у по тра зи за по слом, знат но је сма њен.


зглобном систему –али се мој гихт овдесасвимприпитомио.У Бањи сам упо

знао брачни пар изБеоградаидруговао.Он је средовечнипилот у ЈАТу а онапословна жена. Прво је стигла она, после тешких преломадобијених у саобраћајној несрећи. Следеће године јој се ион придружио, мадаје,каоштотоиприличи врхунским пилотима, апсолутно

здрав.ИвећчетвртугодинузаредометоихуБањи,мадаимје,збогпогодностиуњиховимструкама,иАбуДаби(например)лакодостижан.Али,поверилисумисе,низакојикрајнапланетинебидалисвојихседамосамданауЛуковскојБањи.Итајслучајпотврђујеисправностопре

дељења водећих људи у Луковској, али ипедесетак километара удаљеној ПроломБањи,дабањанетребадабудесамолечилиште,већиместозаодмор,онајправи,безизлежавања. Поред изузетних стаза здра

вља,тусуипригоднискилифт,сасасвимпристојном стазом,и балон сала замногеспортове (у којој и чувена Јелена Генчић,први тренерНовакаЂоковића, држишколутениса).ПосебанизазовјеЦрквасветогЂорђанаНенадовомкамену,на975метаранадморскевисине,прекотристаметаравишеуодносунасамубању.Подигнутанедавно,готовонеодољивомамибањскегостеда крену кањој.Апостоје два пута, једандужи и прилично лакши, а други краћи иготовоокомит.Увечепадајуопкладекоћепреикојимпутем,аследећегподнева,најчешће у отвореном базену испред хотела„Јелак”,гдејетемператураоко36степени(захладнихданапушисекаонедељнамајчинасупа),препричавасетанесвакидашњапустоловина.

ИБАЈКЕПОМАЖУ

Смештенана600метаранадморскевисинеиокруженаРаданом,СоколовицомиМеанским планинама (од 1.000 до 1.400метара изнад мора), десетак километарапослескретањакодместаРударенамагистралном путу НишПриштина, ПроломБања је правимелем за све оне са специфичним здравственим тегобама. Поименце, тосуоникојиимајупроблемасболестимабубрегаимокраћнихканала,органазаварење,кожнихобољења(пресвегапсоријазе),болестимаперифернихкрвнихсудоваиванзглобногреуматизма.Пресудне су, у томе, две ствари. Прво,

овдашње воде спадају у оне ретке „с високимбалнеолошкимвредностима,каоштосуалкалитет,присуствоозонаисилицијумскекиселине, као имало учешћефлуора,штоомогућава да се пије у неограниченим количинама”.Другоможедасеприпишепри

ЗДра Вље

ПопустиОбе ба ње, и Лу ков ска и Про лом, ну де не сва ки да шње по пусте за сво је го сте. Те шко их све и по бро ја ти. Нај бо ље је да се за ин те ре со ва ни рас пи та ју лич но: за Лу ков ску на те ле фоне 027 381344 и 381512 или елек трон ском по штом (in fo @lu kov ska ba nja.com, www.lu kov ska ba nja.org), за Про лом Ба њу 027 88111 и 027 88162 или елек трон ском по штом (in fo @pro lom ba nja.com, www.pro lom ba nja.org).


родном феномену, односно бићима из бајки.Речјеотакозванимзмајевимбраздама,појавиприсутнојнатектридесетакместанасветуидванаБалкану.Наиме,наобронцимаРаданаугнездилосепозитивнонамагнетисањеземљекоје,доказаноје,доброутичена здрављељуди и помера границењиховеживотнедоби.Азмајевису,знамоиздавнашњихприча,приличнодуговеки.Важан је и утицај лековитог блата. Зе

мљиштеуоколинипроломскихприроднихизвора столећима се натапало лековитомводом. Прво су мештани, затим и све чешћигостиоткрилидатоблатолечикожнеидругеболести.ДанассетолековитоблатодобијамешањемтермалневодеиземљеизоколинеизвораПупавци,пасекористиунајсавременијимблатнимкадамаиликаооблог,утерапијскомблокуовдашњеСпецијалнеболнице.ЗбогугледаПроломБањеустручнојјав

ности,овде севећ једанаесту годину заредомодржавајусеминаричлановаДерматолошкесекцијеСрпскоглекарскогдруштва.Проф.дрСоњаВесић,председникСекције,нескривазадовољстворезултатималечењау Пролом Бањи, нарочито код пацијенатакојиимајупроблемасапсоријазом.Слажесеипроф. дрМирјанаПаравина. Зависноод особа и степена обољења, каже, некиоболелипоказујуидо80одстопобољшањауодносунавремепретерапијаовде.

ДАГОСТИМАБУДЕЛАКШЕ

Центарзбивањаубањииспод„змајевихбразда” свакако је савремено опремљенихотел„Радан”,уоквирукогаје–дагостимабуде лакше–имедицински блок, памалтенесвеможешдаобавишиубадемантилукојигостачекауњеговојсоби.Аусоби

(свакаопремљенате левизором, фрижидером,феном,интер нет везом) из свихславина тече благотворна бањска вода.Пожељи, сваки госту оквиру хотеламоже и до теретане,салезамалеспортове,билијара, салезастонитенис.Чекатеивеликибазенстермалном водом. Модернивелнесцентарнудисве,оддетоксикације организма досвакојакихпрограмазалепоту.Оно,до ђеш збо ран одеш од мо ран.До ђеш ки лав, одеш жи лав.Ванхотелскихблагодати,зависноодпо

треба и знатижеље,може се и такозванимстазамаздрављаузистоименуречицу,панапастрмку и ђаконије у „Етнокрчми”. ПоштоваоцинашеповестиодшетаћедоцрквеЛазарице(2,5км),аоникојиникакодасеначудечудимаприродезапуцаћеуЂавољуварош(пешицејетодесетак,бањскимаутобусом27километара).ШтатекрећизаСоколоввисилиГајтанскаврата?Управозбогсвиховихсадржаја,иПролом

иуЛуковскојБањи,бришусеразликеизмеђуздравственогирекреативногтуризма,павећ дветри године постоје специјални пакетаранжманинамењенионимакојибидазакратковреме,углавномвикендом,избришу нагомилане стресове с посла и одморетелоидушу.Уобебањеодавнојеизбрисанаиграницаизмеђусезона.Сезонајесвих365дана,ауразнимпериодиманасназисуспецијалнипопустиидругепогодности.


Фо то: Ро за Са здић, Ра до ван Вуч ко вић

Др

Бра

ни сл

ав К

а тан

че ви

ћ, д

и рек

тор

„Р

и бар

ске

Ба њ

е”

Оддавнина она је веома цењено лечилиште, а у последњих неколикогодинаизраслајеуједногодлидера

бањскогтуризмауСрбији.Новимизгледомиразноврснимсадржајимапривлачивеликибројгостију,итонесамокаоздравственицентарвећикаотуристичкадестинација.–Бањаимабогатуисторију.Поштујући

таквутрадицију,мисмобањскомамбијен

ту вратили некадашњи сјај. Обновили смоимодерноопремилистаревиле,изградилинове објекте у духу природног окружења,реконструкцијомнекадашњегтурскогхамама, грађевинеизXVIвека,направилисмонајсавременији wel lness центар. Сва архитектонскаидизајнерскарешењауклопљенасуупостојећуцелину–кажедрБраниславКатанчевић,директор„РибарскеБање”.

РИБАРСКАБАЊАНАСТАВЉАУЗЛАЗНОМЛИНИЈОМ

Плодовивеликихулагања

За се дам го ди на ин ве сти ра но око де вет ми ли о на евра. Ба њи вра ћен не ка да шњи сјај. Об но вље не ста ре ви ле, по диг ну ти но ви објек ти у ду ху при род ног окру же ња,

уве де ни су пер мо дер ни про гра ми. Запослено је преко 250 младих и образованих људи. По пу ње ност ка па ци те та ско ро сто про цент на, ра сте број ино стра них го сти ју

ЗДра Вље


За протеклих девет година, у РибарскуБањууложенојеоко12милионаевра.Једнаготовопотпунозаборављенадестинација тако је изронила као, данас, ексклузивнипредставникздравственогтуризмаурегиону.–Новупословнустратегијудонелисмо

2003,усвојилиновиразвојниконцепт,прихватилисветскитрендкојиуфокусуводибригу о здрављу и примењује природнифакторупревентивнесврхе.Аwel lnessиspaпрограмипутсуказдравијемибољемживоту–објашњавадрКатанчевић.

Wel lness центар својим изгледом дајенову димензију овом хармоничном просторуиупотпуњујепонудуРибарскеБање. На око 5.000 метара квадратних сузатворени и отворени базен, парно купатило, фитнес сала, сауне, слане собе,салони замасажуиапартман запарове.Овај wel lness центар издваја и отворенаконцертнопозоришна позорница. Каоу изградњи и опреми објеката, највишистандарди примењени су и у припремипрограма,разноврснихмасажа,третманалицаитела.КуриозумсукупкеулековитомбиљуивоћусаподручјуЈастрепца.

–ПоднебљенашебањеможесеупоредитисанајпрестижнијимбањскимцентримауЕвропи.Одликујесеспецифичномклимом,атоплаводаимаизузетнабалнеолошкасвојстваизаустављастарењећелија.Користисеилековитипелоидсазеолитом,тимелементомбудућности,поштојеједаноднајснажнијихантиоксиданата.Каолекара,увекмејеинтересовалокоришћењеприродногфакторауспрезисастручнимпрограмомулечењу.„РибарскаБања”је,пре свега, здравствена установа. О успешностинашегмедицинскогтимасведочедесетине хиљада излечених пацијената –кажедрКатанчевић.ПримерРибарскеБањеубедљивопока

зуједајеулагањеуздравственеирехабилитационе центре економски исплативо.Уовдашњилепиwel lnessцентаруложенисузнање,енергијаиокопетмилионаеврасопственихсредстава.Анакрајупословне године имали су скоро стопроцентнупопуњеносткапацитетаиповећањебројаиностраних гостију. Велико интересовање за боравак овде отвара нове развојнеперспективе и бањског центра и чита вогкраја.

Специјалнаболница „РибарскаБања”тел.037865261, 865120,865270факс037865129ribarskaba[email protected]barskabanja.rs

ЗДра Вље / HEALTH


Представљање Специјалне болнице„Меркур” наМеђународном сајмутуризма у Београду, од 23. до 26.

фебруара2012,права jeприликазапредстављањењененовестратегијеумаркетин

гуименаџменту.НасвомпрвомсамосталномнаступууБеоградупредставићеновесадржајеиспецијалнепогодностиизсвојебогатепонуде.Поред већ постојећих програма здра

вља(„Лечењекаоодмор”,„Живетисадијабетесом”,„Гастропакет”,„ЗаВашенајбољегодине”, „Брза дијагностика”, „За покретбезбола”,„Linealife”,„Осмехнадар”,„Менаџерски превентивни пакет”), и wel lness програма („Wellness викенд” и „Меденимесец”)– „Меркур” је својупонудудопунионовимпрограмимаздравља(„Lady life”–гинеколошкипревентивнипрограм,и„ЗаВашлакшикорак”)иwel lnessпакетима

СПЕЦИЈАЛНАБОЛНИЦА„МЕРКУР”ИЗВРЊАЧКЕБАЊЕ НАСАЈМУТУРИЗМАУБЕОГРАДУ

Померилуевропскихбања

Углед на уста но ва про ме ни ла фи ло зо фи ју по сло ва ња и усме ри ла се на но ве атрак тив не са др жа је, у скла ду са нај бо љим свет ским бањ ским про гра ми ма

ИзворзадовољстваПод сло га ном „Из вор за до вољ ства”, по се ти о ци ма ће би ти предо че ни ве ли ки по пу сти и спе ци јал не по год но сти за све услуге „Мер ку ро вог” Wel lness цен тра „Fons ro ma nus”. Ужи ва ње у ба зе ну са тер мо ми не рал ном во дом и под вод ном ма са жом, са у на пар ку и тур ском пар ном ку па ти лу са мо су део по ну де ко јом „Мер кур” же ли да за го ли ца ма шту по се ти о ца.


(„RelaxWellnessvikend”,„Романтичнивикендзадвоје”и„КраљевскиWellnessвикенд”).Део„Меркуровог”штандабићепосвећен

особама оболелим од шећерне болести, гдећесвипосетиоциСајмамоћидадобијубесплатнелекарскесаветеидаизмеренивошећераукрви.„Меркур”ћејошједномподсетитинакоришћењеправакојеимајусвеособеуСрбијиоболелеоддијабетеса(билодасунатерапији инсулином или таблетама) – права на бесплатни програм десетодневне продуженерехабилитацијеиедукације.Такође,представићеспецијалноиздањебилтенаДи-ја бе тес Мер кур преснасрпскомјезику,намењеноособамаоболелимоддијабетеса.Пелоид центар „Limus Romanus”, отво

ренпрошлегодине,омогућићепосетиоцимаСајмадасесамиувереублаготворнодејствотретманалековитимблатом(пелоидом).Биће представљени програми „Кави

фит”и„Кавилифт”,каонајсавременијиначин обликовања тела и неге лица. У њимасе комбинују третмани кавитације, радиофреквенцијеиапаратурнелимфнедренаже– безбедне, ефикасне и трајне методе којеомогућавајулифтингилипосукцијубезхируршкогзахвата.

Ијошмноготогавасочекујеакопосетитештанд„Меркура”наСајмутуризмауБеограду,уХали4.

„Меркурпрес”Још јед на но ви на „Мер ку ро вог” ово го ди шњег пред ста вља ња на Сајму ту ри зма у Бе о гра ду би ће бил тен Мер кур прес на срп ском је зи ку, посред ством ко јег ће по се ти о ци мо ћи де таљ ни је да се оба ве сте о про јекти ма и мо гућ но сти ма ове Спе ци јалне бол ни це.

Ту ри стич ка ор га ни за ци ја Ле сков ца

Ма са ри ков трг бб

16000 Ле ско вац

тел. +381 16 233 360

тел./факс. + 381 16 233 361

www.kar ne val le sko vac.com

www.tol.org.rs

email: to le sko [email protected]

СЕД МИ КАР НЕ ВАЛ

„Ле ско вац 2012”

од 3. до 7. ју ла 2012. го ди не

Три де се тих го ди на XX ве ка Ле ско вац је био

је дан од рет ких гра до ва у Кра ље ви ни Ју го-

сла ви ји у ко ме је ор га ни зо ван кар не вал.

Об но вљен 2006. као пра те ћа ма ни фе ста ци ја

„Ро шти љи ја де”, од 2009. го ди не „КАР НЕ ВАЛ

ЛЕ СКО ВАЦ” је по себ на ма ни фе ста ци ја.

Те го ди не Ле ско вац по ста је члан FECC (Фе-

де ра ци је европ ских кар не вал ских гра до ва).

Ви ди мо се и ове го ди не!

Уто рак, 3. јул, 20h

Сре да, 4. јул, 20h

fa ce pa i ting и body pa in ting

Че твр так, 5. јул, 20h

Пе так, 6. јул, 2030h

Су бо та, 7. јул, 2030h

кар не вал ска ноћ

бал под маскама

Ту ри стич ка ор га ни за ци ја Ле сков ца

Ма са ри ков трг бб

16000 Ле ско вац

тел. +381 16 233 360

тел./факс. + 381 16 233 361

www.kar ne val le sko vac.com

www.tol.org.rs

email: to le sko [email protected]

СЕД МИ КАР НЕ ВАЛ

„Ле ско вац 2012”

од 3. до 7. ју ла 2012. го ди не

Три де се тих го ди на XX ве ка Ле ско вац је био

је дан од рет ких гра до ва у Кра ље ви ни Ју го-

сла ви ји у ко ме је ор га ни зо ван кар не вал.

Об но вљен 2006. као пра те ћа ма ни фе ста ци ја

„Ро шти љи ја де”, од 2009. го ди не „КАР НЕ ВАЛ

ЛЕ СКО ВАЦ” је по себ на ма ни фе ста ци ја.

Те го ди не Ле ско вац по ста је члан FECC (Фе-

де ра ци је европ ских кар не вал ских гра до ва).

Ви ди мо се и ове го ди не!

Уто рак, 3. јул, 20h

Сре да, 4. јул, 20h

fa ce pa i ting и body pa in ting

Че твр так, 5. јул, 20h

Пе так, 6. јул, 2030h

Су бо та, 7. јул, 2030h

кар не вал ска ноћ

бал под маскама


Пре По ру К а


Недалеко од центра Љубљане, усклопуСпомендомамузејапрвогпознатогсловеначкогпесникаВа

лентинаВодника, налази се ексклузивниресторан„ПриВоднику”,засигурноједанод најотменијих угоститељских објекатасловеначке престонице.Место са душомизадушу,садобромкапљицом,укуснимјелима традиционалне словеначке кухиње, срдачном и предусретљивом послугом и надасве с несвакидашње топлими аутентичним амбијентом помешанихаливештоискладноуклопљенихформи.Подсводовимаодпунециглехармоничносуукомпонованидрво,камен,керамика, бројни експонати вајани, резбарени, клесани...Овајрустичникутак,настаојенаместу

старе „Фурманске гостилне” (кочијашкекрчме) изXIX века, коју су тик узшталудржалиродитељиВалентинаВодника.ОбликованјевичномрукомдаровитогуметникаМиладинаЛатића,академскогсликара из Дрвара, сада настањеног уМилану.Основни јемотоовогуметника,овдеитекакоотелотворен,дасвакиамбијентморадаимадушу.Власник ресторана (са удобним кона

цима)СлавкоЛатиновићнијенислутиодаће надахнути уметник својом креативношћу,удухустарихмајстораентеријера,одједногруинираногобјектастворитијединственуитоплуамбијенталнуцелину.„Размишљаосамдаотворимнекупице

рију.Међутим,кадајеМиладинЛетићза

рониоуархивМузејаВалентинаВодника,самомепогледаоизатражиодагапустимдасеразмахне.Ја бу ко, ти ни си ни све стан где се на ла зиш. Ово је ве ли ко бла го и ве ли-ки иза зов за ме не! Пу сти ме са мо да ра ши-рим кри ла и не по ста вљај ро ко ве, рекаоје,гурнувшимиурукесписакпотребнихматеријала,инепитајућизановациусловеангажмана.Удухутрадиционалногконципиранаје

ипонудаса старимкулинарскимспецијалитетима,са ђа ко ни ја ма на ших ба ка,наглашаваљупкаиувекнасмејана келнерицаГретаВадис,заштитни знакВодниковогкутка.Укулинарском

менијуовогресторана већина јелапреузета је из првогСло ве нач ког ку- ва ра који је обја виоуправоВален тин Водник. У јеловнику су поетскисложенастарасловеначка јела,почев од рустичнечорбесапечур кама,домаћегпршута, пачјих специјалитета, рибе,дивљачи, до разнихпосластица.

Водникова65а, 1000Љубљана

Тел.:+38615055907Mob.:+38641301[email protected]

Славко Л

атиновић, власник

ПОЗНАТИЉУБЉАНСКИРЕСТОРАН„ПРИВОДНИКУ”

Песниковгурманскисонет


Ових ледених дана познати ресторан „Стара царинарница”на Земунском кеју, власништво породице Дашић, навршавапетнаестгодинавеомауспешнограда.Присно,одмерено

игосподствено.ДашићисуродомизПећи,племенитиМетохијци,најбољегстарогковаичеститепредузимљивости.ПородицајеуБеограддошлапочеткомседамдесетихгодинапрошлогвека.СтановалисууземунскојГлавнојулици,стариДрагољубрадиојетадауФабрициобуће„Београд”.Године1982.купилисукућууБежанијскојброј3.Реновиралијепунечетиригодине,одтемељадокрова,дабионапосталачувена„Скала”.–„Скалу”смоотворили1987,наСветогЈована,нашукрснуславу

–причаДејанДашић,којиданасуправљапородичнимпословима.–Првојетобиласамопицерија,сатаверномилепомбаштом.Године1996.потпунојепреобликованаиредизајнирана,такодасадамо

„СТАРАЦАРИНАРНИЦА”,НАЗЕМУНСКОМКЕЈУ, ВЕЋПЕТНАЕСТГОДИНАСАНАМА

Подунавскимаршинима

У осно ви, то је ста ра срп ска ку хи ња, са мно гим зна њи ма, ве шти на ма и ђа ко ни ја ма ко ји су дру где за бо ра вље ни.

Го сти? Углав ном свет са ве ли ким га стро ном ским и ено ло шким ис ку ством, ко ји са вр ше но зна шта тра жи,

шта до би ја, и за што до ла зи баш ов де

ПреПоруК а

Хотел„Скала”Земун,Бежанијска3+381113075032,www.hotelskala.rs

ПредузимљивостМар љи ви, са здра вим осе ћа јем за до бар по сао, ба ви ли су се Даши ћи и дру гим де лат но сти ма. Има ли су и сво ју про из вод њу обу ће, ра ди ли на мен ски за вој ску и по ли ци ју. Са да раз ми шља ју о ве ћој про из вод њи свог ви на, отва ра њу до ма за ста ре, и о још што шта. Али по ла зи ште им је у све му: то што ра де мо ра би ти по ште но и вр хун ско.


жедаугости170људи.Попринципувеликихобјеката,тамосерадевећанаменскаокупљања:семинари,симпозијуми,свадбе,рођендани...Од2009.„Скала”јеиодличанхотел,са14укуснонамештенихсобаидваапартмана,опремљенихповисокимстандардима.

СНАЖАНОСЕЋАЈБЛИЗИНЕРЕКЕ

Године 2006. у земунској Доњој вароши, уз Дунав, преко путаСтарекапетаније,уздањуаустроугарскецаринарницеиз1723,Дашићисуотворили„Старуцаринарницу”.–Овдесутадабилинекимагацини–причаДејанДашић,док

пробамоњеговоодличновиноодливеноодгрожђаизоколинеТрстеника. – Здање је, иначе, обликовано класицистички, у строгојсиметрији,сабарокнимсводнимконструкцијамауподрумуиприземљу,ибилојеједнооднајвећихуоновременомЗемуну.Мисмогаопсежнопреуредили,задржавајућињеговеизворневрлинеипатину, и једнуфину рустичност, али и омогућавајући да оно будеиспуњенонајбољиммодернимугоститељскимсадржајима.Настојалисмодагаизмакнемоизвревеулице,асачувамоснажаносећајблизинеДунава.Кухиња у „Старој царинарници” је нарочито занимљиво осми

шљена,поидејиДејановогоцаДрагољубаДашића,ведрогиживахноггосподина,којидоброразумеживотиљуде,каоонајњеговисписникизВар љи вог ле та 1968.–Видитеисами,кухињајеотвореногтипа.Гостможедавиди

штасеикакоспрема,одкаквихнамирница,дасамодаберештажелидасезањегазготови–објашњаваДејанДашић.–Уоснови,тојестарасрпскакухиња,самногимзнањима,вештинамаиђаконијамакојисудругдеуглавномзаборављени.Наравно,можемодаспремимоинајзахтевнијеспецијалитетеиздругихнационалнихкухиња,подоговорусагостима.СобзиромнатоданамјеДунавпрвикомшија,упонудинашекухињенеизоставнесусвеврстеђаконијаодрибе,једансрећанспојмедитеранскогиконтиненталногискуства.СветомајсторскипланираиспроводинашглавникуварМиленкоШоргић,Далматинац,савештинамаискаљенимуврхунскимресторанимаДубровника.Гости „Старе царинарнице” су озбиљни пословни људи, има и

онихизмедија,културе,спорта.Имадостастранаца.Углавномсветсавеликимгастрономскимиенолошкимискуством,којисавршенознаштатражи,штадобија,изаштодолазибашовде.Наравно,тујеидобрамузика,народнаистароварошка,одсредедонедеље.Јер,наДунавуабезмузике,тонебива.

„Старацаринарница”Земун,

Кејослобођења31+381112616930,

3077166


Проф. др Ми ло ван Ста ни шић, рек тор

Уни вер зи те та „Син ги ду нум”

Универзитет „Сингидунум” је високошколскаустанованасталакаорезултатжељедасебудућојпословној

елити Србије и околних држава обезбедемодерна знања путем метода и научнихтехника које се примењују у развијенимуниверзитетским центрима европских земаља. На основу Закона о високом образовању,акредитованјезаосновне,мастери докторске студије на три научна поља:друштвенохуманистичком, природноматематичком и пољу техничких наука.У састав интегрисаног дела Универзитета„Сингидунум” улазе Пословни факултету Београду,Факултет за туристички и хотелијерски менаџмент, Факултет за информатику и рачунарство и Факултет заменаџмент.Ту су јошиПословнифакултетуВаљеву,Факултетзамедијеикомуникације,Факултет заекономију,финансијеи администрацију, Факултет за европскеправнополитичке студије и Факултет запримењенуекологију.Велико интересовање за упис на сту

дије,каоизначајанбројнекадашњихстудената који заузимају високе позицијеу водећим компанијама у земљи и иностранству, потврђују исправност одлукеда се Универзитету „Сингидунум” доделинаграда ЕДУБИЗНИСПАРТНЕР за 2011.Наградаистичеквалитетобразовнихустанова у преношењу знања и вештинамладимљудима у Србији и региону.НаУниверзитету„Сингидунум”студентидобијајумогућност,уколикосуспремнидапреузму

одговорностзасвојукаријеруисвојживот,дапоредстицањазнањапронађуиодговоренанеочекиванеживотнеизазовекојиихчекајуубудућности.Позитивнаатмосфера и интерактиван рад управо доприносемотивисаностистуденатадапреузмуодговорностида,поредстицањановихзнања,као своје личне циљеве поставе и развијањезавидногнивоакреативностииосталихспособности.Тимеизграђујусебекаостручњакаикаоличност.

Фа кул тет за ту ри стич ки и хо те ли јерски ме наџ мент до био Међународнуакредитацију за сту диј ске про гра ме основних и ма стер сту ди ја. Светскатуристичкаорганизација у Мадриду, која има статусспецијализоване организације Уједињенихнација,посебносебавиукључивањемнајпознатијих светских универзитета којиобразују високостручнекадрове заобласттуризма и хотелијерства. Ова активностреализујесекрозспецијализовануорганизацију „TEDQUAL UNWTO.THEMIS” којасеналазиуАндори.У саставу ове организације налази се

69 познатих универзитета са свих континената, међу којима је и Универзитет„Сингидунум” (Факултет за туристички ихотелијерскименаџмент).Комплетансписакуниверзитетаможетевидетинаадресиwww.themis.unwto.org/en/content/institutionsunwtotedqualcertifiedprogrammes.Процедураакредитацијевеомајесложена,а одлуку доноси посебно тело експерата

Универзитет„Сингидунум”

Зна ње

Универзитет „Сингидунум”Београд, Данијелова32тел.011/3093220,

3094094,факс3093294www.singidunum.ac.rs


Проф. др Сло бо дан Ун ко вић са ди плом цем „Син ги ду ну ма”

ове организације, на основу извештајаекспертскогтимасастављеногодпознатих научних радника из области туризма.Универзитет„Сингидунум”овимјепостаодеовеликепородиценајпознатијихсветскихуниверзитета,такођеакредитованих од Светске туристичке организације.Факултет за туристички и хотели

јерски менаџмент добио је документ оакредитацији,ито:

• Bac he lor in To u rism & Ho spi ta lity Ma-na ge mentзачетворогодишњестудије,наенглескомјезику.

• Ma ster in Bu si ness Systems in To u rism & Ho spi ta lity у једногодишњем и двогодишњемтрајању,наенглескомјезику.

ПРОФ.ДРМИЛОВАНСТАНИШИЋ,РЕКТОРУНИВЕРЗИТЕТА„СИНГИДУНУМ”

Визијаразвојаимисијапреношењазнања

Универзитет „Сингидунум” данас има девет факултетаи12.000студената.Пре12година,кадајепроф.дрМилованСтанишићосноваоњиховпрвифакултет,биојетопрвиприватниуниверзитетуСрбији.Досадајеуписаооко20.000студената.–Мисијапреношењазнањајеузвишена,ачињени

цадавашезнањеиискуствонекомкористепунозначи–кажепрофесорСтанишић.–Младељудеучимодабудупроактивни,даизазивајудогађаје.Потребнојекодњихпробудитимотивацију,дасхватедасуонитикојитребадасеборезабољесутра.Опстајусамооникојиимајуидеје.Идејесунајвећиквалитет,правикапитал,ановацјесамопривременокоднас.Младиуспехдефинишукаоуспон,додајепрофе

сорСтанишић,алитребаихучитидабизниснијеста

лануспех.Инајуспешнијиинајбогатијиљудиималисулошепериодепословања.Једноодправилајезацртатициљевеистремитикањима,сталноићинапредбезобзирананапоре.– Ми на Универзитету „Сингидунум” пружамо

могућностстудентимаданаучекакодаиспунесвојециљеве,какодаводесвојживотикаријеру.Онидобијају врхунско стручно знање које има употребнувредностнатржишту.Акојошимајуамбицију,имајусве.Коулажеусвојразвој,имаирезултате!Коликојељуди,толикојеитеоријауспеха.Јасамуспеодаостваримсвојеживотнециљевеида,заједносавеликимстручњацимаиизузетнимпрофесорима,радимдобруствародкојихпривредаидруштвоима јукористи.


Заједничком сарадњом нудимо Вамједноставност коришћења „Амадеусове”технологијеиДДОРовусигур

ностпутовања! Скратитевремеизрадеполисе �Ослободитесенепотребнеадминистрације

�Лако претражујте различите садржајенајединственомекрану

Унапредитепроцеспродаје �Употпуните понуду пружајући Вашемклијентусвештомујепотребно,усамопаркликова.„Ме ђу на род но пут но оси гу ра ње”

– нов и потпуно јединствен производ насрпском тржишту осигурања у понудикомпаније„ДДОРНовиСад”,санајширимспектром покрића ризика, клијентимаобезбеђујепотпуносигурнопутовање.Овајединственапонудареализованаје

усарадњисареномираноммеђународномасистентскомкућом„MondialAssistance”,којаћесесасвојимдугогодишњиминтернационалним искуством професионалнопобринутизасвенепредвиђенеоколности,уместоосигураника.„Mondial”овЦентар

Радимозаједно–побеђујемозаједно

Оси гу ра ва ју ћа ку ћа „ДДОР Но ви Сад” оства ри ла је успе шну са рад њу са ком па ни јом „Ама де ус”, во де ћим гло бал ним ди стри бу ци о ним си сте мом и нај ве ћим

про це со ром пут нич ких ре зер ва ци ја у све ту, у окви ру но вог „Ама де у со вог” Ин те гри са ног ре ше ња за про да ју по ли са оси гу ра ња – Ama de us Lo cal In su ran ce So lu tion (LIS),

до ступ ног у сва ком тре нут ку, сву да у све ту

оСи г у ра ње

ВишеотомеВи ше ин фор ма ци ја мо же те да про на ђе те на на шој интер нет стра ни ци www.ddor.co.rs, или по зи вом на број на шег Ко ри снич ког цен тра 021 480 2222.По се ти те нас и на Fa ce bo okу.


запомоћнауслузијеклијентимаДДОРа24часадневно,7данаунедељи,априликомпозивапружићесвунеопходнупомоћиасистенцију,унајкраћеммогућемроку.ДДОРов пакет путног осигурања, са најра

зноврснијомпонудомзапокрићеризика,обухвата следеће: „Пут нич ко здрав стве но оси гу ра ње”,„Оси гу ра ње од не срећ ног слу ча ја/не зго де” и „Оси гу-ра ње од од го вор но сти пре ма тре ћим ли ци ма”.Поред наведених стандардних ризика, до

датнидеопакетапутногосигурањаподразумеваи„Оси гу ра ње пр тља га”и„Оси гу ра ње от ка за пу то ва ња”.Пакет „Међународног путног осигурања”

компаније „ДДОР Нови Сад” могу закључитисвеособедо85година,каоиндивидуално,породично(занајвишедвеодраслеипетмалолетнихособа)илигрупно,апостојиимогућностзакључивања краткорочног, или годишњег осигурања(занеограниченбројпутовања,причему једноможетрајатинајвише45дана).Уколикоседогодиситуацијаукојојјепотреб

нахитнаинтервенција,унајкраћеммогућемроку треба позватиЦентар за помоћ асистентскекуће„Mondial”(021450456или0112284147),азатимпоступитипремаупутствуоператера.Уколикожелитебезбрижнопутовање,нако

ме нема нерешивих или непријатних ситуација, „Међународно путно осигурање” компаније„ДДОРНовиСад”јеправиизборзаВас.НовиДДОРов пакет путног осигурања учи

нићедаништанепоквариВашепланове!

Го ран Ко ва че вић – нај бо љи ку вар 2003, а ви це шам пи он Ве ли ке Бри та ни је 2005, злат на ме да ља у Ита ли ји 2007,Пе тар Га јић – злат ни ку вар на Бал кан ском пр вен ству 2005. и ви ше брон зи на Ин тер на ци о нал ном га стро ном-ском фе сти ва лу у Ис тан бу лу 2006. и 2007. Ни ко ла Бу шић – злат на за флам би ра ње у Ита ли ји 2007,Ла још Ча ки – злат на за по сла сти чар ство у Ита ли ји 2007, Ја дран ка Су љић – сре бр на за ре цеп ци ју у Ита ли ји 2007,Мар ко То шић – брон за на за кок те ле у Ита ли ји 2007,Ма ри ја Ми ла ди но вић – сре бр на за „Ho u se ke e ping and ro om ser vi ce“, Есто ни ја 2008,Ми лан Ле кић – злат на за по сла сти чар ство, Есто ни ја 2008, брон за Грч ка 2009,Алек сан дар Стан ко вић – зла то за ку вар ство – Грч ка 2009, 2 зла та у Бу гар ској 2010,Да ни јел Мар ко вић – сре бр на за ку ва р ство, Грч ка 2009,Бра ни слав Кр стић – брон за на за ку вар ство, Грч ка 2009, Ва ња Пу шкар – брон за на за ку вар ство, Грч ка 2009,Сло бо дан Ча вић – сре бр на за по сла сти чар ство, Грч ка 2009, Ла за ре вић Не ве на – нај бо љи „бру цош“ хо те ли јер ства, Ита ли ја 2010,Вла да Сто ја нов – нај бо љи „бру цош“ хо те ли јер ства, Ита-ли ја 2010,Бо шко Да мја нац – 2 злат не, Бу гар ска 2010,Ла зар Бр кић – 3 злат не, Бу гар ска 2010,

Ми лан Мал ба ша – 2 злат не, Бу гар ска 2010,Јо ви ца Јо ва но вић – злат на, Бу гар ска 2010,Ми на Мај сто ро вић – злат на за сер вис ви на, Пор ту га-ли ја 2010,Дра га на Пра шче вић – 3 злат не, 6 сре бр них, брон за на, Грч ка, Ср би ја, Цр на Го ра, Хр ват ска, 2011,Игор Бе ло ше вић – 5 сре бр них и 5 брон за них, Грч ка, Ср би ја, Цр на Го ра, Хр ват ска, 2011,Не над Ми ло са вље вић – сре бр на и брон за на, Грч ка 2011,Алек сан дар Ви но гра дов – 2 сре бр не и 2 брон за не, Грч-ка, 2011. и Ср би ја 2011,Ми ли ца Пил че вић – сре бр на, Хо лан ди ја, 2011,Јо ва на Илић – брон за на, Хо лан ди ја, 2011,Ду шан То дић – брон за на, Хо лан ди ја, 2011. и 1 сре бр на, Ср би ја 2011,Алек сан дар Илић – 3 сре бр не, 4 брон за не, Ср би ја, Цр-на Го ра, Хр ват ска, 2011,Ни ко ла Би ше вац – злат на, сре бр на, брон за на – Ср би ја, Цр на Го ра, 2011,Ми лан Не дић – сре бр на, Ср би ја 2011,Ри чард Клеш – сре бр на, Ср би ја 2011,Лу ца Рац Са бо – сре бр на, брон за на, Ср би ја 2011,Алек сан дар Па вло вић – сре бр на, Ср би ја 2011,Не ма ња Лу ко вић – сре бр на, Ср би ја 2011,Та нис Им ши ре вић – сре бр на, Ср би ја 2011.

ШКО ЛА ШАМ ПИ О НА – Успе шна вла сни ца

GRAND PRIX– пе ха ра за нај бо љу шко лу на Бал ка ну

Грч ка, Со лун 2011. – Нај тро феј ни ја на Ин тер на ци о нал ном сај му хра не, пи ћа и га стро ном ске опре ме (HE LEX PO-DE TROP) у Со лу ну, од 11. до 13. мар та 2011 го ди не. 4 сту де на та (Дра га на Пра шче вић, Игор Бе ло ше вић, Алек сан дар Ви-но гра дов и Не над Ми ло са вље вић) = 11 ме да ља (2 злат не, 4 сре бр не и 5 брон-за них) и Пе хар за нај бо љу шко лу на Бал ка ну.

И те о ри ја и прак са и пу то ва ња!

На европ ском так ми че њу хо те ли јер ских и ту ри стич ких шко ла чла ни ца AEHT (As so ci a tion Euro pe en ne des Eco les d’Ho tel le rie et de To u ri sme – Di e kirch, Lu xem burg) Хо лан ди ја, Хаг, ок то бра 2011. на ши сту ден ти су осво ји ли 3 ме-да ље: Ми ли ца Пил че вић – сре бр ну, Јо ва на Илић – брон за ну и Ду шан То дић – брон за ну.

На ре ги о нал ним так ми че њи ма у 2011. (Bal can Cu li nary Cup у Бе о гра ду, „Cu-li nary and pa stry arts Pan – Hel le nic com pe ti tion“ Со лун, Ме ђу на род ни са јам ту ри зма Бу два и „Би сер Мо ра“– Брач) на ши сту ден ти га стро но ми је осво ји ли су 59 ме да ља.

На Свет ском ку ли нар ском пр вен ству Waks-а 2011. го ди не у Лук сем бур гу, на-ши сту ден ти – чла но ви ре пре зен та ци је Ср би је осво ји ли су 3. ме сто.

Баш овај део пу то ва ња и од ме ра ва ња сна га са ко ле га ма у све ту је дан је од нај у збу дљи ви јих де ло ва сту ди ја и успо ме на за цео жи вот.

Ме ђу на род ни ус пе си на ших сту де на та су нај ве ћи ус пе си Шко ле и пред-ста вља ју по твр ду КВА ЛИ ТЕ ТА обра зо ва ња ко је се до би ја у њој.

Република Србија ВИСОКА ХОТЕЛИЈЕРСКА ШКОЛА струковних студија

Београд, Кнеза Вишеслава 70, Тел.: + 381 11 25 43 972, Факс: +381 11 2547 884, www.vhs.edu.rs

Ови сту ден ти већ има ју ин тер на ци о нал ну ка ри је ру и успех!ХО ТЕ ЛИ ЈЕ РИ, ГА СТРО НО МИ, РЕ СТО РА ТЕ РИ

ЗДРАВСТВЕНО-ПОТПОРНО УДРУЖЕЊЕ СТУДЕНАТАу сарадњи с Министарством просвете и науке

и Установом Студентско одмаралиште Београд даје студентима следеће

ОБАВЕШТЕЊЕОБАВЕШТАВАМО ВАС ДА ЈЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ РАСПИСАЛО

КОНКУРС ЗА ОДМОР И ОПОРАВАК СТУДЕНАТА У ШКОЛСКОЈ 2011 /2012. ГОДИНИУ УСТАНОВИ СТУДЕНТСКО ОДМАРАЛИШТЕ БЕОГРАД СА ЈЕДИНИЦАМА:

1. „РАТКО МИТРОВИЋ“ НА ЗЛАТИБОРУ И 2.„РАДОЈКА ЛАКИЋ“ НА АВАЛИ

ПРАВО УЧЕШЋА НА КОНКУРСУ ИМАЈУ СТУДЕНТИ КОЈИ ИСПУЊАВАЈУ СЛЕДЕЋЕ УСЛОВЕ:1) студенти високошколских установа чији је оснивач

Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе,

2) који су уписани први пут у текућој школској години на студије првог, другог или трећег степена,

3) чије се школовање финансира из буџета Републике Србије,

4) који имају држављанство Републике Србије, односно држављанство државе у региону и страни држављани у складу са законом.

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА:1) пријава за пријем на конкурс (узима се у ЗПУ) са

обрасцем бр. 2, са подацима релевантним за конкурс (издаје се у ЗПУ, а оверава на факултету) или

2) уверење о положеним испитима у току студија закључно са 31.10.2011, на којем се мора назначити број заосталих испита који студентима у досадашњем току студија, закључно са 31.10.2011,

3) укупан просек оцена из свих разреда средње школе (само за бруцоше),

4) уверење о уписаном семестру одговарајуће године студија.

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА СЕ ПРЕДАЈЕ ЗПУ СТУДЕНАТА НАДЛЕЖНОГ УНИВЕРЗИТЕТСКОГ ЦЕНТРА. ОДЛУКУ О ПРАВУ НА ОДМОР И ОПОРАВАК ДОНОСИ КОМИСИЈА МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ.

СТУДЕНТ УЧЕСТВУЈЕ У ОБЕЗБЕЂИВАЊУ ТРОШКОВА ОДМОРА, ОДНОСНО ОПОРАВКА.СТУДЕНТ ИМА ПРАВО НА ОДМОР У ТРАЈАЊУ ОД СЕДАМ ДАНА, ОДНОСНО ПРАВО НА ОПОРАВАК

У ТРАЈАЊУ ОД 10 ДАНА ЈЕДНОМ ГОДИШЊЕ (ИЗУЗЕТНО, ОПОРАВАК МОЖЕ ДА КОРИСТИ ДВА ПУТАГОДИШЊЕ УЗ ПОТВРДУ НАДЛЕЖНЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ).

Здравствено-потпорно удружење студената Београда Балканска 4/I, Београд телефон: 011/2688 994, 2681 724 web: www.zpubeograd.com e-mail: [email protected]

Здравствено-потпорно удружење студената Универзитета у НишуШуматовачка 66, Ниш телефон: 018/523 127 e-mail: [email protected]

Здравствено-потпорно удружење студената Универзитета у Новом Саду Железничка 9, Нови Сад телефон: 021/6350 475 e-mail: [email protected]

Здравствено-потпорноудружење студенатаКрагујевцаЈована Цвијића 1, Крагујевацтелефон: 034/343 410e-mail: [email protected]

Обала Ива Новаковића бб, Сутоморе, Црна ГораСлужба продаје : +382 30 37 37 20, Рецепција +382 30 301 900E-mail: [email protected], [email protected]: www.trendkorali-montenegro.com

ХТП ТРЕНД КОРАЛИ

Ho li stič ki Cen tar Be a uty Ima gi niU svom ra du ne gu je po se ban od nos pre ma kli jen tu i svo je vr sno oda bra-nim tret ma ni ma, shod no in di vi du al nim po tre ba ma čo ve ka ko ji pred sta-vlja spoj �i zič kog, emo tiv nog i du hov nog te la.

Ayur ved ske teh ni ke ma sa že, tret ma ni za de tok si ka ci ju, ne gu ko že li ca i te la sa pre pa ra ti ma ko ji su na pra vlje ni od pot pu no pri rod nih sa sto ja ka.

Za one ko ji zna ju: Aurum/Ar gen tum tret ma ni sa zla tom i sre brom!

Zdra vlje ni je luk suz…

Sa mo u Cen tri ma Be a uty Ima gi ni u Be o gra du i No vom Sa du:Li cen ci ra ni Ba lans tret ma ni Na za rov!Po seb na re cep tu ra i uput stva Si ste ma zdra vog ži vo ta Ge or gij Na za rov:Elik sir Ba lans, Spi nal Ba lans i Be a uty Ba lans

PIN DA SWE DA, SHILLY SHALLY, HOT CHO CO LA TE, HOT WO OD, AURUM, AR GEN TUM, AYUR VE DA, GLOB WELL, AM PU KU, RE FLE XO LO GIA, RE I KI

Rad no vre me: Se dam da na u ne de lji ka da Va ma od go va ra!

Be o grad, Bran ko va 23/III, app.22Tel/fax : 011/263 66 58 , 011/328 60 16

064/130 35 28 , 063/287 219No vi Sad, Bul.Evro pe 40/III

(Zo ned Pent ho u se)Tel. 063 287 231

e-mail: [email protected] www.beautyimagini.com

www.tonus.co.rstonus 205X297.indd 1 2/4/2012 12:50:01 AM

Ho li stič ki Cen tar Be a uty Ima gi niU svom ra du ne gu je po se ban od nos pre ma kli jen tu i svo je vr sno oda bra-nim tret ma ni ma, shod no in di vi du al nim po tre ba ma čo ve ka ko ji pred sta-vlja spoj �i zič kog, emo tiv nog i du hov nog te la.

Ayur ved ske teh ni ke ma sa že, tret ma ni za de tok si ka ci ju, ne gu ko že li ca i te la sa pre pa ra ti ma ko ji su na pra vlje ni od pot pu no pri rod nih sa sto ja ka.

Za one ko ji zna ju: Aurum/Ar gen tum tret ma ni sa zla tom i sre brom!

Zdra vlje ni je luk suz…

Sa mo u Cen tri ma Be a uty Ima gi ni u Be o gra du i No vom Sa du:Li cen ci ra ni Ba lans tret ma ni Na za rov!Po seb na re cep tu ra i uput stva Si ste ma zdra vog ži vo ta Ge or gij Na za rov:Elik sir Ba lans, Spi nal Ba lans i Be a uty Ba lans

PIN DA SWE DA, SHILLY SHALLY, HOT CHO CO LA TE, HOT WO OD, AURUM, AR GEN TUM, AYUR VE DA, GLOB WELL, AM PU KU, RE FLE XO LO GIA, RE I KI

Rad no vre me: Se dam da na u ne de lji ka da Va ma od go va ra!

Be o grad, Bran ko va 23/III, app.22Tel/fax : 011/263 66 58 , 011/328 60 16

064/130 35 28 , 063/287 219No vi Sad, Bul.Evro pe 40/III

(Zo ned Pent ho u se)Tel. 063 287 231

e-mail: [email protected] www.beautyimagini.com

ОХРИДСКИ БИСЕРИ

ЕКСКЛУЗИВНО У СРБИЈИ!

Ohrid pearl

ДИСТРИБУЦИЈА: +381 11 322 70 34, 322 16 92

Ul. Danijelova 32, 11000 BeogradTelefon: 011/30 93 220, 30 93 209E-mail: office@ singidunum.ac.rs

www.singidunum.ac.rs

TURIZAM 2012.UPRKOS KRIZI

Град Охрид

специјално издање · 2012.

СПЕЦИЈА ЛНО ИЗДАЊЕ

www.ddor.rs

pantone

Posetite nas na

Documents

Turizam 2012