1

Ivan Klajn

TVORBA RE^I U SAVREMENOM SRPSKOM JEZIKU

Prvi deo

Slagawe i prefiksacija

PRILOZI GRAMATICI SRPSKOGA JEZIKA

Ç

Ivan Klajn

TVORBA RE^I U SAVREMENOM SRPSKOM JEZIKU

Prvi deo

Slagawe i prefiksacija

Recenzenti

@ivojin Stanoj~i}

Miroslav Nikoli}

Ova kwiga je pripremqena u okviru programa Odbora za standardizaciju srpskog

jezika, osnovanog 12. decembra 1997, koji sa~iwava 19 stru~waka, predstavnika akademija

nauka i um(j)etnosti (SANU, CANU i ANURS), univerziteta (Bawa Luka, Beograd,

Kragujevac, Ni{, Novi Sad, Podgorica, Pri{tina i Srpsko Sarajevo), te Matice srpske,

Instituta za srpski jezik SANU i Srpske kwi`evne zadruge.

CIP — Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbija, Beograd

PRILOZI GRAMATICI SRPSKOGA JEZIKA

Ç

Ivan Klajn

TVORBA RE^I

2

U SAVREMENOM SRPSKOM JEZIKU

Prvi deo

SLAGAWE I PREFIKSACIJA

Beograd, 2001

Izdava~i

Zavod za uxbenike i nastavna sredstva

Beograd, Obili}ev venac 5

Matica srpska

Novi Sad, Matice srpske 1

Institut za srpski jezik SANU

Beograd, \ure Jak{i}a 9

Za izdava~e

Radoslav Petkovi}

Bo`idar Kova~ek

Slobodan Remeti}

Urednik

Marina Nikoli}-Dobri}

Tehni~ki urednici

Dragutin We`i}

Dragan Tadirovi}

Naslovna strana

Aida Spasi}

Kompjuterska obrada

Davor Pal~i} palcic@EUnet.yu

ISBN 86-17-09531-8

3

[tampa

Tira` 1000 primeraka

Prvi deo

SLAGAWE I PREFIKSACIJA

U V O D

Uvod

1.1. Tvorba re~i nije samo sufiksacija. — U srpskohrvatskoj lingvistici, skoro do

najnovijih vremena, tvorba re~i uglavnom je poistove}ivana sa izvo|ewem pomo}u sufiksa. Ma-

reti} (1899:292 i daqe) svoje uvodno poglavqe, œU op}e o tvorbi rije~iŒ, zapo~iwe re~enicom:

œKako u svim drugim srodnim jezicima tako se i u hrvatskome ili srpskom rije~i sastoje u dvo-

me: u korijenu i u nastavku (jednome) ili u nastavcima (ako ih je vi{e od jednoga)Œ — i potom

nastavqa izlagawe iskqu~ivo o korenima i nastavcima. Mogu}nost da u re~i budu dva korena

(tj. da re~ bude slo`ena), ili da ispred korena do|e prefiks, uop{te i ne pomiwe. Na str. 363,

bez ikakvog obja{wewa i bez nadovezivawa na prethodni tekst, poglavqe œSlo`ene imenice i

pridjeviŒ zapo~iwe re~ima: œRazlikovat }emo ~etiri vrste slo`enijeh imenica i pridjeva…Œ

Gotovo jednako postupa i Stevanovi}, vi{e od {est decenija kasnije, u svojoj velikoj

gramatici. U uvodnom poglavqu dela o gra|ewu re~i (Stevanovi} 19641:401 i daqe) tako|e se

govori samo o œkorenu ili op{tem deluŒ i œnastavku ili sufiksuŒ. Slagawe se pomiwe tek

pred kraj poglavqa, jednom jedinom kratkom re~enicom (œNauka o gra|ewu re~i se naravno bavi

i svim vrstama slo`enicaŒ, 411), bez ijednog primera. Zanimqivo je da posle uvodnog poglavqa

sledi najpre poglavqe o slo`enicama (414–472), u koje su ukqu~ene i re~i s prefiksima, a tek

onda znatno obimnije poglavqe o sufiksaciji (œIzvedene re~iŒ, 472–624).

1.1.1. Nema sumwe da takvu koncepciju Stevanovi} najve}im delom duguje svom u~ite-

qu Beli}u. Isto va`i i za Berislava Nikoli}a, koji razlikuje œkorenŒ od œosnoveŒ i œnastavak

za tvorbu osnoveŒ od œnastavka za tvorbu re~iŒ (Nikoli} B. 1972:14–15), defini{u}i svaki od

tih pojmova œna osnovu Beli}evog u~ewaŒ, a da pri tom ni re~i ne ka`e o prefiksima niti o mo-

gu}nosti spajawa dvaju korena odnosno dveju osnova. Beli} je ipak bio mawe jednostran od svo-

jih sledbenika. Na po~etku wegovog uxbenika (Beli} 1949:2) jasno se ka`e: œPo obli~ju re~i

mogu biti proste … ili slo`ene ako su sastavqene od najmawe dveju re~i… ili izvedene ako se

u re~i ose}aju dva dela: osnova (ili koren …) i nastavak.Œ Nezgoda je samo {to su i Beli} i Ste-

4

vanovi} kompoziciju shvatali kao spajawe re~i, odnosno slo`enicu kao neku vrstu okamewene

sintagme (podrobnije o tome vidi ovde u delu o slo`enicama, Ç, 1.2). Iz toga se lako moglo raz-

viti uverewe da je slagawe ne{to {to najpre spada u sintaksu, a da je prava œtvorba re~iŒ samo

izvo|ewe, tj. sufiksacija.

1.1.2. U modernoj lingvistici uglavnom je preovladalo mi{qewe da su prefiksacija,

sufiksacija, kompozicija (slagawe) i konverzija (pretvarawe) ~etiri zasebna i ravnopravna po-

stupka tvorbe re~i (pri ~emu œravnopravnaŒ, naravno, ne zna~i da im treba posvetiti jednaku

pa`wu, jer je nesporno da se sufiksacijom gradi daleko najve}i, a konverzijom samo mali broj

re~i). Iscrpnije o tome govori}emo u delu o prefiksaciji, II, 1.1. do 1.3. Takvu podelu u su{ti-

ni prihvata i Babi} u svojoj Tvorbi rije~i (1986), samo {to je u praksi nije sproveo. Naime,

zbog na~ela da je œizvo|ewe u hrvatskom jeziku osnovniji na~in nego slagaweŒ (str. 62), Babi} je

sve slo`enice sa sufiksom (slo`eno-sufiksalne tvorenice) obra|ivao pod odgovaraju}im su-

fiksima, na raznim mestima u kwizi, i ne poku{avaju}i da ih zajedni~ki prika`e. Zasebno je

opisivao samo ~iste slo`enice, ali im nije posvetio ve}u pa`wu. Od ukupno 286 strana posve-

}enih tvorbi imenica, recimo, za slo`enice je odvojio svega petnaestak; opis slo`enih pride-

va zauzima mawe od dve strane, a slo`eni glagoli likvidirani su u trinaest redova. Sli~no je i

s prefiksima: prefiksalno-sufiksalne tvorenice razme{tene su prema sufiksima, a one ~isto

prefiksalne iscrpnije su obra|ene samo za glagole. Krajwi je rezultat da se i kod Babi}a, kao

kod ranijih autora, maltene ~itava tvorba svodi na sufiksaciju.

1.1.3. Karakteristi~no je za ovu neujedna~enost u pristupu da Babi} bele`i sve sufik-

se i broji ih (bar u poglavqu o imenicama) s matemati~kom precizno{}u: œNa -e zavr{ava 31

sufiksŒ, œna -ica zavr{ava 29 sufiksaŒ, œna -ik zavr{ava 15 sufiksaŒ i sli~no. Pri tom ura~u-

nava i sufikse posvedo~ene samo u jednoj re~i, makar ta re~ bila arhaizam, okazionalizam ili

individualna kreacija. S prefiksima je znatno mawe precizan (o imeni~kim prefiksima ka`e

da ih ima œ~etrdesetakŒ, str. 328). [to se ti~e slo`enica, nema ni poku{aja da se pobroje i si-

stematizuju wihovi tvorbeni tipovi, osim {to su imeni~ke slo`enice razvrstane, vrlo sumar-

no, prema osnovi prvog dela (str. 321–328).

Sli~nu podelu, sa znatno ve}im brojem primera (ali i opet samo za imeni~ke slo`eni-

ce) daju studije Bari} 1980 i Vuki}evi} 1995. Izvan toga, mo`e se re}i da su srpskohrvatske

slo`enice jo{ sasvim neispitano podru~je. Kod Stevanovi}a, na primer, jedina podela je

œprema sintaksi~kom odnosu delovaŒ (19641: 425–432), na naporedne, odredbene i dopunske slo-

`enice. U toj podeli ne igraju ulogu ni vrsta re~i ni poreklo sastavnih delova, pa su se u jed-

noj istoj grupi na{le tako raznorodne re~i kao {to su sladokusac, brzorodan i dobrodo{lica,

ili praotac, neveran i plitkouman (str. 427).

5

1.1.4. U ovoj kwizi ciq nam je bio da prvi put sistematski prika`emo sve ili pribli-

`no sve mogu}nosti tvorbe kako slo`enica tako i prefiksalnih tvorenica u srpskom jeziku.

Otuda Ç deo (kompozicija) i II deo (prefiksacija) sa~iwavaju prvu od dve kwige posve}ene tvor-

bi re~i. O~ekujemo da }e ona po obimu biti pribli`no jednaka drugoj kwizi, koja }e obuhvatiti

sufiksaciju i relativno kratki deo o konverziji. Smatramo da je vreme da se slagawu i prefik-

saciji posveti bar deo one pa`we koju ve} vi{e od jednog veka, pod etiketom œtvorbe re~iŒ,

u`iva sufiksacija. Na{ prikaz bez sumwe je samo mali deo onoga {to }e jednog dana, na osnovu

sistematizovane i kompjuterizovane leksi~ke gra|e, dati budu}i istra`iva~i, ali je kudikamo

vi{e od onoga {to se o ovim dvema vrstama tvorbe do sada moglo na}i u literaturi.

1.2. Sinhronijski pristup naspram dijahronijskog. — Dosada{wi razvoj nauke o

tvorbi re~i u srpskom (srpskohrvatskom) jeziku obele`en je konstantnim pomerawem od isto-

rijske gramatike ka opisu savremenog stawa. Dani~i} je u svojim œOsnovamaŒ (1876) jo{ bio to-

liko urowen u dijahroniju da sufikse nije ni navodio u wihovom srpskom vidu, nego pod navod-

nim indoevropskim oblikom, ustanovqenim na osnovu Fikovog œVergleichendes Wörterbuch der in-

dogermanischen SprachenŒ. Otuda su, recimo, brija}i, spava}i i sl. navedeni pod naslovom

œNastavak tijaŒ, imenice na -stvo pod œNastavak tvaŒ i sli~no. Mareti} ve} ne ide tako daleko,

ali se ni on ne zadovoqava izdvajawem osnove u dana{wem smislu (kao nepromenqivog dela re-

~i), nego u svakom primeru tra`i koren, prema etimologiji. U takvoj koncepciji prakti~no i

nema prostih re~i, a broj sufiksa se umno`ava do besmisla: za Mareti}a mjesec sadr`i

œnastavakŒ -ec, stado œnastavakŒ -do, vreteno œnastavakŒ -eno i tako daqe. Ni nedostatak eti-

mologije ne spre~ava ga da re~ ra{~lawava, budu}i da u indoevropeisti~koj perspektivi

œkorenŒ ne mo`e imati vi{e od jednog sloga. Tako on govori o nastavku -eg œu: kov~eg i jo{ u

dvije tri rije~i postawa isto tako tamna kao i taŒ, o nastavku -ist œsamo u: korist, kojoj se ri-

je~i ne zna korijenΠi sli~no.

1.2.1. Ni Beli}, mada je savr{eno shvatao razliku izme|u dijahronijskog i sinhronij-

skog pristupa, jo{ nije bio spreman da se odrekne onog prvog. Otuda on — u kwizi u ~ijem na-

slovu stoji œSavremeni srpskohrvatski kwi`evni jezikŒ — vrlo ~esto pored pravih izvedeni-

ca navodi i ono {to naziva œleksi~ke, neproduktivne re~iŒ, na primer one na -va (1949:65:

obrva, osnova, bukva, mrkva itd.), one s formantom -m (str. 98: pismo, pesma, kr~ma, jaram, je-

~am i sl.); govori o nastavku -tã (str. 121: u gost, kmet, kost, pamet, smrt itd.); bri`qivo

nabraja re~i nastale prevojem (apofonijom) i tamo gde se semanti~ka veza potpuno izgubila

(str. 26–27: grob od grepsti, plot od plesti, voqa od veleti, kosa od ~esati, loj od liti i

sli~no).

Ve}inu tih primera pomenu}e i Stevanovi}, uz napomenu: œMe|u proste mi ubrajamo i

znatan broj re~i koje su samo na oko takve, a stvarno stoje u vezi sa re~ima neke druge

6

kategorijeΠ(19641:411; slede primeri kao voz od voziti, beg od be`ati, ali i mlaz od musti,

rok od re}i, ~ak i glad od `udeti). Na prethodnoj strani on obja{wava, primerima koji su ta-

ko|e uzeti od Beli}a,da je sin nekada bilo izvedeno od korena su- ’roditi’ i sufiksa -n, reka od

roi- ’te}i’ i sufiksa -ka, da bi potom ipak naglasio: œAli to ovde nije potrebno dokazivati, ne-

go je od zna~aja utvrditi da li se te re~i danas ose}aju kao izvedene … One se po dana{wem na-

{em jezi~kom ose}awu nikako ne mogu deliti na elemente … one su usamqene, dakle, proste re-

~i.ΠOva su razmatrawa data u uvodnom poglavqu tvorbe re~i i treba ih shvatiti kao neku vrstu

posledwe po~asti lingvisti~koj {koli iz koje su potekli i Beli} i Stevanovi}. U kasnijem iz-

lagawu Stevanovi} se usredsre|uje na dana{we stawe jezika, mada povremeno jo{ koji put skli-

zne u dijahroniju (npr. na str. 480, gde navodi brazda, `lezda, zvezda, livada, loboda, sloboda,

beseda kao primere za sufiks -da, uz napomenu: œAli se ne zna {ta te imenice imaju u osnovnom

delu svomeŒ).

1.2.2. S dijahronijom je definitivno raskrstio Babi} u svojoj œTvorbi rije~iŒ (1986),

ali je na`alost oti{ao predaleko u suprotnom pravcu. Wegov metod kao da se ugleda na one ame-

ri~ke strukturaliste antropolo{kog pravca koji su re~i i morfeme ra{~lawivali strogo for-

malno, rade}i s jezicima ~ija je istorija nepoznata. Grubi formalizam najjasnije se vidi u iz-

jedna~avawu stranih sufiksa sa doma}ima istog oblika, ~ak i u u~enim re~ima ~ije je strano

poreklo jasno na prvi pogled. Tako on u re~i gadura nalazi isti sufiks kao u kandidatura, dre-

sura i sl. (str. 319), u `ivot isti kao u italijanizmima ri`ot i galijot (318), u turcizmu

kasabalija kao i u re~ima tipa muzikalije, teatralije (191). U jednom istom spisku izvedeni-

ca sa sufiksom -ija koje œozna~avaju djeloŒ (183) on navodi kako govnarija, sqeparija, spletka-

rija, sva{tarija, sviwarija, tako i biografija, hagiografija, pornografija (!). Za imenicu

opij(um), iako bez sumwe zna da je grecizam u latiniziranom vidu, sasvim mirno ka`e: œmo`e se

smatrati izvedenicom od glagola opiti, opijem, to vi{e {to zna~i i ’opojno sredstvo’Œ (288).

Dok s jedne strane grubo upro{}ava jezi~ke ~iwenice, takav metod na drugoj strani nepotrebno

umno`ava broj sufiksa i ote`ava rad gramati~aru. Tako za Babi}a postoji sufiks -tant, samo

u re~i dezinfektant (jer je deli dezinfek-tant, prema dezinfek-cija: str. 319) i ~ak sufiks -

merija (samo u `andarmerija, str. 192!)1 Sa sufiksom -ija Babi} i ina~e ima problema, pa se

~ak na tri mesta (str. 183, 286, 298) pita da li su imenice kao agronomija, antropologija, filo-

zofija izvedene od agronom, antropolog, filozof ili su pak ove druge nultim sufiksom izve-

dene iz prvih. On zakqu~uje da se œovo pitawe mo`e smatrati jo{ otvorenimŒ i da su œpotrebna

posebna prou~avawaŒ. U stvari je pitawe besmisleno, jer mi znamo da su i jedne i druge imeni-

1 Ako ve} nije hteo da uzme u obzir izvorne oblike, francusko gendarme i gendarmerie, nije jasno za{to je zanemario postojawe

oblika `andarm, koji (pored `andar) bele`e RMS, Klai} i Vujaklija: time bi se `andarmerija prirodno uklopilo u

izvedenice sa sufiksom -erija (tipa masonerija, pedanterija) koje i sam Babi} bele`i na istoj strani.

7

ce istovremeno pozajmqene iz stranih jezika. Nikakvog razloga nema za pretpostavku da su jedne

izvedene iz drugih, nego je za tvorbu re~i sasvim dovoqno konstatovati da, uz istu osnovu, jedne

imaju sufiks -ija, dok ga druge nemaju.

1.2.3. U ovoj kwizi, na{ opis tvorenica u srpskom bi}e sinhronijski, ali nipo{to ne

u krutom i mehani~kom smislu Babi}evom. U dana{woj lingvistici, bar otkako je uveden pojam

dubinske strukture, sinhronija se vi{e ne mo`e o{tro suprotstavqati dijahroniji, nego one

treba me|usobno da se dopuwuju. Pogotovu to va`i za tvorbu re~i, koja se po samoj svojoj priro-

di bavi procesima i rezultatima tih procesa.2 (Nije slu~ajno {to svaki etimolo{ki re~nik,

jo{ pre etimologije pojedine re~i, navodi ceo sistem wenih izvedenica i slo`enica.) ^im ka-

`emo da je re~ izvedena odnosno slo`ena, to podrazumeva da ju je neko nekada morao izvesti od-

nosno slo`iti. U morfologiji u u`em smislu mogu}e je, recimo, sistem pade`nih nastavaka

opisati kakav je danas, ostavqaju}i istorijskoj gramatici da utvrdi od ~ega je postao i kako se

razvijao, ali u tvorbi takav bi opis bio nedovoqan. Postojawe produktivnih afiksa i produk-

tivnih tvorbenih tipova dokaz je da govorimo o pojavama koje su i danas u toku. Uz to, tvorba se

ti~e leksi~kog fonda bar koliko i gramatike, a taj fond — za razliku od gramati~kog sistema,

koji je u datom periodu mawe-vi{e stabilan — podlo`an je stalnim dopunama i promenama.

Poslu`imo se jednom analogijom koja nam se ne ~ini neumesna. Ako u restoranu za`e-

limo da saznamo sastav jela koje nam se svidelo, najlogi~niji put jeste da upitamo kuvara kako

ga je spravio. Wegov odgovor, strogo gledano, bi}e œdijahronijskiŒ opis, ali je za prakti~ne

svrhe œsinhronijskiŒ, jer nama nije ciq da prepri~avamo kuvarovu biografiju, nego da dobije-

mo recept, tj. popis sastojaka i radwi koje s wima treba obaviti. ^isto œsinhronijskiŒ opis

dobio bi se kad bismo jelo odneli na hemijsku analizu, ali taj nalaz bio bi neupotrebqiv u ku-

linarske svrhe. Babi}ev strukturalni metod u mnogim slu~ajevima mo`e se uporediti s hemij-

skom analizom, jer on re~i ra{~lawuje i nabraja elemente, a da time ne daje pravi odgovor na

pitawe kako je re~ sagra|ena, koji joj je sastav.

1.2.4. Sinhronijski prikaz, dakle, shvatamo ne kao stati~nu, zamrznutu sliku trenut-

nog stawa, nego kao onaj ise~ak dijahronijskog prikaza do koga mo`emo do}i na osnovu jezi~kog

ose}awa, bez pribegavawa istorijskoj fonetici, bez pozivawa na ranije jezi~ke faze ili na mr-

2 Up. An~i} 1973:19: œTvorba rije~i nije ne{to stati~no. Tvorba rije~i je proces, i kao takvu je treba i posmatrati.œNa str.

44 ista autorka citira mi{qewe dveju poqskih nau~nica po kojima je œnemogu}e… u sosirovskom smislu tvorbu rije~i

razgrani~iti na sinhroni~nu i dijahroni~nu, jer je wen osnovni ciq otkrivawe derivativnih odnosa izme|u rije~i, a pojam

derivacije ne ulazi u sinhroni~ni plan.Œ Na str. 49 An~i}eva prihvata takvo mi{qewe, ali ga ograni~ava re~ima: œMe|utim,

to je dijahronija u malom, samo za konstatovawe odnosa: izvedenica nasprama rije~ od koje je postala. Zbog ovoga mi u ovome

postupku ne vidimo nikakvo bitno odstupawe od sinhronije pa, prema tome, ni nemogu}nost sinhroni~nog aspekta u

problematici tvorbe rije~i.Œ

8

tve i hipoteti~ke jezike. Jezi~ko ose}awe, naravno (bilo da ga nazovemo tako ili modernijim

terminima œkompetencijaŒ, œkodŒ, œintuicijaŒ i sli~no), te{ko je uhvatqiva kategorija, pa

ipak je jedino pravo merilo, i moramo mu dati prednost nad formalisti~kom analizom. Podra-

zumeva se jezi~ko ose}awe prose~nog obrazovanog govornika. Takav govornik ne}e znati etimo-

logiju re~i opijum, ali je verovatno svestan da ona glasi pribli`no isto i u ve}ini stranih je-

zika, a s druge strane zna da se od doma}ih glagola ne grade izvedenice na -ijum: stoga mu ne}e

zvu~ati ubedqivo tvrdwa da je opijum izvedeno od opiti. Suo~eni s hipokoristikom Pero od

Petar, mi ne moramo imati obja{wewe za ispadawe suglasnika t, ali znamo da je upro{}avawe

osnove svojstveno mnogim imenima od miqa: svakako ne}emo zapasti u apsurd kao Babi}

(1986:271), koji izvla~i zajedni~ki deo Pe- i zakqu~uje da je Pero obrazovano pomo}u sufiksa -

ro!

Etimologija nam mo`e pru`iti dragocenu pomo} u slu~ajevima kad sinhronijska obe-

le`ja nisu dovoqna da odlu~e o kategorizaciji neke tvorenice. Neki od takvih primera su re~i

na nadri- (vidi Ç, 2.7.1.2), slo`enica praskozorje (Ç, 2.7.4), prefiksalne tvorenice kao zadu`bi-

na, zamor~e, zato~nik (II, 2.4.4), pribre`ni, pristran, pritvoran (II, 3.3.19) i druge. Tako|e je

nezaobilazan podatak da su mnoge tvorenice nastale kao kalkovi, prevo|ewem s gr~kog, nema~-

kog, ruskog i drugih jezika.

1.2.5. Naravno, etimologija nipo{to ne sme biti jedini kriterijum, i ne treba sma-

trati tvorenicama re~i koje su izgubile nekada{wu motivaciju. S te strane mo`emo se slo`i-

ti s Babi}em kad ka`e (str. 15) da su œnetvorbeneŒ re~i kao riznica (prvobitno ’prostorija u

kojoj se ~uvaju rize’), ste}ak (od stoje}ak), moba (od molba) i sli~ne. I ovde, me|utim, mora-

mo se ~uvati formalizma. Termin œnetvorbena rije~Œ, prema obja{wewu datom na istoj strani,

Babi}u je sinonim za œnemotivirana rije~Œ. Konotacija ipak nije ista, jer ako re~ nazovemo

netvorbenom, to svakako podrazumeva da tvorba re~i ne treba da se bavi wome. Babi} izme|u

ostalih navodi kao netvorbene i re~i srxba i kosmat, jer, kako ka`e, œnema vi{e rije~i sr~i-

ti se ’srditi se’, kosmã, ’dlaka’Œ. Za savremeno jezi~ko ose}awe, me|utim, srxba je u nesumwi-

voj vezi sa srditi se i pridevom srdit, kao i kosmat sa kosa. Otuda se mo`e govoriti ili o

promeni osnove ili o neuobi~ajenom obliku sufiksa, ali ne mo`emo poricati da su te re~i

œtvorbeneŒ.

Isto va`i i za semanti~ku analizu tvorenica. Na str. 19 Babi} za toponime Karlovac

i Kraqevica priznaje da su œetimolo{ki prozirne rije~iŒ, ali potom dodaje: œ…kako se wiho-

vo zna~ewe u suvremenom jeziku ne mo`e opisati kao ’Karlov grad’, ’kraqeva luka, naseobina’

… jer zna~e ’grad na u{}u Korane u Kupu’, ’gradi} na ulazu u Bakarski zaqev’ … ‰to oneŠ u su-

vremenom jeziku nemaju dvojnu vezu i stoga su netvorbene rije~i.ΠPogre{nost ove analize nije

te{ko uvideti. œEtimolo{ki prozirne rije~iŒ ne zna~i ni{ta drugo do motivisane re~i (i sam

9

Babi} pi{e: œs mawe ili vi{e domi{qawa mo`e se pretpostaviti da su nastale od Karlov-ac,

Kraqev-ica, {to posebna povijesna istra`ivawa i potvr|ujuŒ). Karlovac nikako ne mo`e biti

netvorbena re~ kao {to je to, recimo, Sisak, jer svaki govornik srpsko(hrvatsko)g jezika ose}a

vezu s imenom Karlo (kao i u drugim analognim toponimima — Petrovac, Du{anovac, Zriwevac

i sl.): ko je taj Karlo, i da li danas ima veze s doti~nim gradom, pitawa su koja ne uti~u na tvor-

beni status re~i. I za prezimena na -i} (str. 173) Babi} tvrdi da su œzapravo netvorbene

rije~iŒ; ali ~iwenica da Teodorovi} danas vi{e ne zna~i ’Teodorov sin’, niti Star~evi}

’star~ev sin’ i tako daqe, ni po ~emu ne ukida tvorbenu vezu koja postoji izme|u prezimena i

imenice u osnovi.

1.2.6. Kona~ni zakqu~ak rasprave o sinhroniji i dijahroniji jeste da moramo izbegava-

ti i jednu i drugu krajnost, pri ~emu }e nam glavni putokaz biti motivacija. Ne}emo, kao Mare-

ti} ili Beli}, uzimati u obzir re~i koje su samo u davnoj pro{losti bile izvedenice (stado,

grob i sli~ne); ali ne}emo ni odbacivati re~i ~ija je veza s drugom re~ju o~igledna, samo zato

{to su im se oblik ili zna~ewe donekle izmenili. [tavi{e, motivacija ne mora uvek da obu-

hvati celu re~. Mada gramatike takve slu~ajeve ne pomiwu, vide}emo (pre svega u Ç, 1.2.5 i II,

1.4) da nisu retki primeri œpolovi~neŒ motivacije. Afiks, naime, mo`e biti li{en zna~ewa

(ali je svakako afiks, jer dodat na osnovu obrazuje novu re~), ili se dodaje na vezanu osnovu koja

sama za sebe ne zna~i ni{ta, ili je u slo`enici jedna od dveju osnova semanti~ki prazna. Dokle

god u re~i postoji makar jedan deo koji je nedvosmisleno vezuje za koju drugu re~, takva re~ je

tvorenica i spada u delokrug na{eg istra`ivawa.

1.3. Izbor gra|e i izvori. — U srpskom, kao verovatno i u svakom drugom jeziku, tvo-

renica ima znatno vi{e nego prostih re~i. Brojawem odrednica na svakoj stotoj strani Re~nika

Matice srpske, izra~unali smo da vi{e od ~etiri petine, ta~nije 84,68 odsto, sa~iwavaju re~i

s prefiksom, sa sufiksom ili slo`enice. To zna~i da na{u gra|u ~ini najve}i deo srpskog vo-

kabulara — desetine, pa i koja stotina hiqada re~i. Jasno je da, ukoliko ne `elimo kwigu da op-

teretimo beskrajnim spiskovima, me|u tim re~ima treba pa`qivo odabrati one najfrekventni-

je i najtipi~nije. Dosada{wi istra`iva~i nisu naro~ito vodili brigu o tome; naprotiv, ~esto

su za primer birali upravo neobi~nije i slabo poznate re~i.3 Razumqiva je sklonost nau~nika

3 Tako Stevanovi}, govore}i o imperativnim slo`enicama (19641:429), navodi buqioka, vadivek, varimeso, dra`iva{ka,

kalivoda, pletikotarica i jo{ niz sli~nih kurioziteta (uglavnom iz Vukovog Rje~nika) koji su u RMS dati bez citata, ili ih

uop{te i nema. Od ukupno 28 primera koje on daje samo je {est re~i danas u redovnoj upotrebi (guliko`a, ispi~utura,

mamipara, nadrikwiga, pamtivek i raspiku}a). Raritetima novijeg datuma vrvi Babi}eva kwiga, u koju je autor unosio

mno{tvo individualnih kovanica na|enih u kwi`evnosti, pa i u dnevnoj {tampi. Me|u izvedenicama na sufiks -a{, na

primer, naveo je arena{, krugova{, obzora{, zagreba{, podravka{, sqemena{, vagona{, floskula{, imela{, dovoqka{ i druge

podjednako neobi~ne (str. 108–113); one ipak mawe smetaju, jer nisu izostavqene obi~ne i poznate izvedenice sa istim

zavr{etkom.

10

ka œretkom primerkuŒ, onako kao {to botani~ar te`i da na|e egzoti~nu biqku ili entomolog

jo{ nepoznatog leptira. Ne vaqa, me|utim, kada se kao primer navode samo takve re~i, a zabora-

ve one daleko ~e{}e i obi~nije.

1.3.1. Na{a kwiga, kao {to naslov ka`e, posve}ena je savremenom (podrazumeva se stan-

dardnom) srpskom jeziku. Stoga smo me|u primerima davali prednost onima s najve}om fre-

kvencijom upotrebe. Merilo va`nosti svakog tvorbenog tipa za nas je broj obi~nih re~i u koji-

ma je zastupqen. Nismo se ograni~avali na po tri-~etiri primera, kao {to neretko ~ine grama-

ti~ari, ali nismo te`ili ni ka beskona~nom nizawu re~i, kao Babi} (kod koga se pojedini na-

ro~ito produktivni sufiksi prote`u na po desetak strana, na {tetu preglednosti kwige). Tru-

dili smo se (verovatno uz neizbe`ne propuste) da za svaki tip tvorenice navedemo sve re~i ~ije

je zna~ewe op{tepoznato, uz jo{ poneku kojoj nije naodmet definicija, ali smo izbegavali rari-

tete, ~iste arhaizme, dijalektalizme i okazionalne kovanice. S druge strane ciq nam je bio da

obuhvatimo sve ili bar sve va`nije tvorbene tipove, ali se ne zavaravamo da je to mogu}e posti-

}i sto posto. Pripadnost pojedinih re~i standardnom jeziku relativan je pojam, a granice lek-

sikona stalno se pomeraju. Verujemo stoga da smo obuhvatili dovoqno {irok i reprezentativan

uzorak tvorbenog sistema, ali svaki poku{aj totalnog inventarisawa, u stilu Babi}evog broja-

wa sufiksa (v. gore, 1.1.3), bio bi iluzija.

1.3.2. Glavni izvor bio nam je {estotomni Re~nik Matice srpske, po svom obimu sa-

svim dovoqan za na{e potrebe. Iz wega poti~u svi primeri koji nisu druk~ije obele`eni; iz

wega su i definicije pojedinih zna~ewa, date (~esto uz neophodna skra}ewa) izme|u polunavod-

nika. Re~nik SANU koristili smo samo povremeno, prvenstveno za re~i koje u RMS nisu zabe-

le`ene, a koje bi mogle biti motivne za neku drugu va`niju tvorenicu. Me|u primerima su, uz

odgovaraju}u naznaku, davani i pojedini poznatiji neologizmi kojih nema u RMS. To je neizbe-

`no ako se zna da je taj re~nik zavr{en jo{ pre ~etvrt veka, da je ra|en na osnovu jo{ starije

gra|e, a da se planirani jednotomnik nije pojavio do ~asa kad ovu kwigu dajemo u {tampu.

Obratni re~nik Miroslava Nikoli}a, koji smo pred kraj rada mogli da konsultujemo u rukopi-

su, slu`io nam je mestimi~no za proveru, ali iz wega nismo uzimali primere. Svoju pravu pri-

menu, naravno, taj re~nik }e na}i kad se budemo bavili sufiksalnim izvedenicama.

1.3.3. Primeri nisu akcentovani, niti se ova kwiga bavi akcentom tvorenica. Smatra-

mo da to treba prepustiti ortoepskim priru~nicima kakve }emo, nadajmo se, uskoro dobiti i

koji }e, posle op{tih pravila o akcentu, obraditi akcentuaciju pojedinih vrsta re~i, a zatim i

slo`enica i izvedenica. Prethodno bi svakako trebalo re{iti problem akcenatske norme, koja

je u svom dosad prihva}enom œvukovsko-dani~i}evskomŒ vidu4 toliko daleka od dana{weg grad-

skog govora da svakog autora postavqa pred dilemu: da li da pojedine re~i akcentuje na osnovu

gramatika i re~nika, ili onako kako ih sam izgovara i kako ih ~uje oko sebe. Dok se te nedoumi-

11

ce ne rasprave, bilo bi suvi{no insistirati na akcentuaciji, pogotovu u radu ~ija tematika

nije fonetska.

Ç. S L A G A W E

1. OSOBINE, STRUKTURA I TIPOLOGIJA SLO@ENICA

Slagawe

1.1. Dosada{wa literatura o slo`enicama. — Slovenski jezici, bar ako se uporede

s germanskima ili s gr~kim jezikom, nisu naro~ito skloni kompoziciji. I one slo`enice koje

su postojale nastale su prete`no kao kalkovi, u starijem jeziku prevo|ewem s gr~kog (Cet 1970:

92–94; na str. 102 isti autor citira Mejea, koji ka`e govore}i o op{teslovenskom: œ...presque to-

us ces composés sont artificiels, faits d’apres des modèles étrangersŒ); u novije doba glavni podsticaj za

gra|ewe slo`enica dao je nema~ki (Cet 1970: 16–19; Ramelmajer 1975, passim; vidi ipak i Mati-

}a 1953:323–325, koji upozorava da se zna~aj stranih uticaja ne precewuje). U HH veku doma}im

slo`enicama pridru`uju se sve brojniji internacionalizmi od latinskih i gr~kih korena. To

bi mogao biti jedan od uzroka {to je u literaturi o tvorbi re~i, sve do najnovijih vremena, slo-

`enicama posve}ivano vrlo malo pa`we. (Prema onome {to je re~eno u II, 1.2–1.3, prefiksalne

tvorbe ne smatramo slo`enicama.)

1.1.1. Mareti} (1899) ima poglavqe œSlo`ene imenice i pridjeviŒ od nepunih devet

strana (363–372). U poglavqu œSlo`eni glagoliŒ (381–390) samo jedan kratak pasus posve}en je

slo`enicama tipa dangubiti, posle ~ega se prelazi na glagole s prefiksima. O slo`enicama

koje pripadaju drugim vrstama re~i nema ni pomena. Slo`ene imenice i prideve Mareti} je po-

delio na ~etiri vrste po sasvim proizvoqnim i nedoslednim kriterijima: u prvoj vrsti su sra-

slice tipa o~ena{, nazlobrz, u drugoj imperativne slo`enice tipa vucibatina, u tre}oj sve

ostale slo`enice, sa imeni~kim, pridevskim ili glagolskim drugim delom, sa spojenim voka-

lom ili bez wega, sufiksalne i nesufiksalne; u ~etvrtoj su prefiksalne tvorenice.

Takvu Mareti}evu klasifikaciju s pravom je kritikovao @ivanovi} 1904. Na`alost,

ni wegova podela, inspirisana Miklo{i~em, na œkoordinovaneŒ, œdeterminativneŒ,

œnesamostalneŒ i œposesivneŒ slo`ene re~i, nije mnogo korisnija, jer se usredsre|uje samo na

sintakti~ki me|uodnos sastavnih delova, a zanemaruje wihovu strukturu. Uz to, on je iz svog

pregleda potpuno iskqu~io ne{to {to naziva œnedovr{ene slo`ene rije~iŒ, pojam koji nije de-

finisao, niti se iz primera koje navodi (neprijateq, nakriv, nagluh, dra`iva{ka, visibaba,

bugar-kabanica) da zakqu~iti {ta pod tim razume.

1.1.2. I Leskin 1914, posle blizu sto strana posve}enih sufiksima (228–322), ostavio

je samo {est za œNominalkompositaŒ, tj. imeni~ke i pridevske slo`enice. Izvan ovog poglavqa

12

nigde se ne bavi kompozicijom, tako da ne pomiwe ~ak ni slo`ene glagole (tipa dangubiti), a

kamoli druge vrste re~i. Slo`enice je podelio na dve grupe nejednake veli~ine, pri ~emu ne

odvaja imenice od prideva. Prva grupa, œAttributivkompositaŒ, grana se na podgrupe imenica +

imenica (u ono vreme mogao je da navede samo mali broj retkih primera kao zimolist, zmijo-

glav), pridev + imenica (divokoza, bosonog), broj + imenica (trome|a, jednolik), prefiks +

imenica i prefiks + pridev. Druga grupa, œRektionskompositaŒ, sadr`i samo dve podgrupe. Za pr-

vu od wih autor ka`e œbeide Glieder sind nominalŒ, svrstavaju}i tu kako vinograd tako i primere

zlotvor, du{ogubac, kwigono{a, rukotvorina i sl., {to zna~i da uop{te ne uzima u obzir gla-

golsko poreklo wihovog drugog dela. Druga podgrupa sadr`i imperativne slo`enice (raspiku-

}a i sl.). Ni{ta se ne ka`e o (ne)samostalnosti pojedinih delova slo`enice, o sufiksima, niti

o spojnom vokalu.

1.1.3. Beli} 1949 nije precizno razvrstavao tipove slo`enica po strukturi, ali je dao

relativno iscrpan pregled imeni~kih i pridevskih slo`enica (31–47), zadr`avaju}i se poseb-

no na wihovom nastanku od sintagmi i na drugim obja{wewima dijahronijskog karaktera (za

slo`enice sa spojnim vokalom, recimo, ka`e da predstavqaju œstarije srastawe kada nije bilo

zasebnih pade`a i drugih oblika fleksijeŒ). Kao i u drugim svojim delima, insistira na

œprakti~nom praviluŒ da su u srpskom slo`enice œsve eksocentri~neŒ (41–42), dok one koje od

toga odstupaju ili tuma~i sekundarnom promenom zna~ewa (npr. œglavoboqa prvobitno zna~i

’ono {to donosi glavoboqu’...Œ) ili ih osu|uje kao lo{e skovane (npr. zemqopis). Slo`enicama

u ostalim vrstama re~i posve}uje tek po nekoliko redova, ali mu treba priznati da je prvi

uo~io da, pored slo`enih glagola, postoje jo{ i slo`ene zamenice, slo`eni prilozi i slo`eni

predlozi.

1.1.4. Rad Berislava Nikoli}a (Nikoli} B. 1972) zami{qen je kao sa`et op{ti pre-

gled, bez ula`ewa u detaqe. U wemu autor uglavnom sledi Beli}a, daju}i sasvim kratku podelu

slo`enih imenica (273–274) na one nastale srastawem i one sa spojnim vokalom, uz naknadnu

podelu jedne i druge grupe na kopulativne, determinativne i rekcijske; analogno su podeqeni i

pridevi (274–275), dok su za slo`ene glagole data samo dva primera — dangubiti i zlopatiti

(275).

1.1.5. U Stevanovi}evoj gramatici (Stevanovi} 19641) slo`enicama — i opet ne ra~u-

naju}i re~i s prefiksima — posve}eno je tridesetak strana (414–443), {to za kwigu takvog obi-

ma nije mnogo. Od toga punih deset otpada na op{teteorijsku raspravu o nastanku slo`enica

œsrastawem pojedinih re~eni~nih delova ili i celih re~enicaŒ, o promenama zna~ewa, oblika

i akcenta kao o nu`noj propratnoj pojavi uz nastanak slo`enica, o poluslo`enicama, o alterna-

tivnim oblicima kao mnogopo{tovani — mnogo po{tovani, pseudoklasi~ni — pseudoklasi~ni. To su bez sumwe va`na pitawa, ali ne toliko za gramatiku koliko za pravopis, s obzirom na di-

13

leme oko sastavqenog i rastavqenog pisawa (nije slu~ajno {to su i Beli} i Stevanovi} bili

aktivni pravopisci). Tu su i normativne rasprave o re~ima kao zemqopis, parobrod, gradona-

~elnik i mnogim drugima koje je Beli} osu|ivao, a za koje Stevanovi} zakqu~uje, uva`avaju}i je-

zi~ku realnost, da se ne mogu smatrati nepravilnim. Sli~an zakqu~ak S. pro{iruje i na druge

endocentri~ne5 dvoimeni~ke slo`enice i poluslo`enice, tipa duvankesa, krompir-~orba, ba-

baroga, Ku~ajplanina, Ivangrad itd. Time zapo~iwe pregled strukturnih tipova imeni~kih i

pridevskih slo`enica, ali on se svodi na najosnovnije kategorije: najpre podela na œ1) slo`e-

nice postale prostim srastawem i 2) slo`enice sa spojnim samoglasnikomŒ, a zatim, pod naslo-

vom œSlo`enice prema sintaksi~kom odnosu wihovih delovaŒ, naporedne (kopulativne), deter-

minativne (odredbene) i dopunske (rekcijske) slo`enice: u ove posledwe svrstane su i impera-

tivne slo`enice (glagol + imenica), na kojima se Stevanovi} posebno zadr`ava. Posle imeni~-

kih i pridevskih, zasebne odeqke dobile su pridevske, zameni~ke, brojne6 i vezni~ke slo`eni-

ce (za~udo, zaboravqene su predlo{ke). Slo`eni glagoli (npr. zlostavqati, svetlomrcati,

bogoraditi) ukratko su pomenuti kasnije (str. 452–453), izme|u pridevskih i glagolskih tvo-

renica s prefiksima. Na samom kraju (471–472) dodat je odeqak œSlo`ene skra}eniceŒ. I tu,

kao i u malo~as pomenutim poglavqima, vidqivo je da su pravopisne preokupacije navele Ste-

vanovi}a da raznolikost slo`enica sagleda mnogo {ire i potpunije nego wegovi prethodnici.

Za uzvrat, imeni~ke i pridevske slo`enice, glavni predmet interesovawa Leskina i Beli}a,

prikazao je dosta sa`eto i nesistematski, ne trude}i se da nabroji sve wihove razli~ite na~ine

gra|ewa.

1.1.6. Podrobnije i preciznije od ve}ine gramati~ara, iako wegov rad nije bio usme-

ren specifi~no ka tvorbi nego ka pozajmqivawu (kalkovima), srpskohrvatskim slo`enicama se

pozabavio Ramelmajer 1975. Kod wega prvi put nalazimo precizno definisane neke pravilno-

sti koje raniji ispitiva~i nisu ni naslutili, ili su ih samo ovla{ doticali, bave}i se norma-

tivnim pitawima. (Ivi} P. 1978, 243, zakqu~uje da Ramelmajer œs pravom kritikuje dosada{we

gramati~are, koji su te kategorije uglavnom ignorisali, zbog ~ega je na{a nauka uveliko zaosta-

la za jezi~kim razvojemŒ.) Kontrastivni pristup tu je o~igledno bio od velike koristi. Tako R.

konstatuje va`nu ~iwenicu — nepomenutu u gramatikama — da, osim imperativnih, srpske slo-

`enice ne mogu imati glagolsku osnovu u prvom delu (str. 34: o nekim usamqenim izuzecima

kao mo`ebitan ili znati`eqa raspravqa se posebno.) Ramelmajer se sla`e s Beli}em da su

tradicionalne srpske slo`enice egzocentri~ne, ali one endocentri~ne ne smatra pogre{nim

(kao {to ne smatraju ni noviji srpski i hrvatski lingvisti), nego ih defini{e kao œdie neuen

WortbildungstypenΠ(39), nastale pod stranim uticajem. Tri takva nova tvorbena tipa me|u ime-

ni~kim slo`enicama jesu pridevska osnova + imenica (npr. malogra|anin), imeni~ka osnova +

imenica (npr. sluzoko`a) i imeni~ka osnova + glagolska osnova + nulti sufiks (npr. zemqo-

tres), sva tri sa spojnim vokalom. Op{irno se opisuje i œnema~ko-turskiŒ tip dvoimeni~kih

14

(polu)slo`enica bez spojnog vokala, kako starijih (npr. duvankesa, klin-~orba) tako i novijih

(dizel-motor, kilovat-sat).

1.1.7. U gramatici Bari} et al. 1979 slo`enice su prikazane krajwe oskudno. Najpre su

na str. 232–234, pod naslovima œSlagaweŒ, œSrastaweŒ i œSlo`eno-sufiksalna tvorbaŒ, obja-

{weni osnovni pojmovi (razlika izme|u slo`enice i izvedenice, izme|u ~istog slagawa i slo-

`eno-sufiksalne tvorbe, poluslo`enice, spojni vokal). Sledi poglavqe œTvorba slo`enih

skra}enicaŒ, koje je za~udo iste du`ine kao i prethodno (dve i po strane), iako se skra}enice

obi~no smatraju za marginalnu pojavu koja pre spada u pravopis nego u gramatiku. U poglavqu

œTvorba imenicaŒ, u odeqku œ^isto slagaweŒ (270–271), pomiwu se samo ~etiri tipa imeni~-

kih slo`enica (sa imeni~kom, pridevskom, zameni~kom ili brojnom osnovom u prvom delu); u

isto tako kratkom odeqku œSlo`eno-sufiksalna tvorbaŒ (271–272) daju se primeri samo za tri

sufiksa, nulti, -ac i -a{. Sli~no, samo jo{ kra}e postupa se u poglavqu œTvorba pridjevaŒ, gde

paragrafi œ^isto slagaweŒ i œSlo`eno-sufiksalna tvorbaŒ zajedno zauzimaju tek ne{to vi{e

od jedne stranice (286–287). O kompoziciji glagola, priloga i ostalih vrsta re~i nema ni po-

mena. Sveukupno, stranice posve}ene slo`enicama ~ine mawe od jedne desetine poglavqa

œTvorba rije~iŒ. Kao da su autori izgubili iz vida na~elo u dva maha pomenuto na po~etku tog

poglavqa: œIzvo|ewe i slagawe dva su osnovna tvorbena na~inaŒ (223, sli~no i 228). Nesrazme-

ra je o~igledna ne samo u broju nego i u postupku: dok su na stranama o sufiksaciji mawe-vi{e

svi poznati sufiksi nabrojani, ilustrovani obiqem primera, a potom i tabelarno prikazani,

za ~iste slo`enice, kako imeni~ke tako i pridevske, navedeno je jedva ~etiri-pet tipova, naj~e-

{}e samo s po jednim primerom, po principu œslu~ajnog uzorkaŒ, bez i najmawe te`we ka iscrp-

nosti.

1.1.8. Sasvim druk~iji i mnogo ozbiqniji pristup slo`enicama pokazala je jedna od

koautorki œPriru~ne gramatikeŒ, Eugenija Bari}, u kwizi objavqenoj samo godinu dana kasnije

(Bari} 1980). To je prvi ozbiqan poku{aj da se bar jedan deo ukupnog repertoara slo`enica u

srpskohrvatskom sistematski prika`e i opi{e. Za korpus su, pored {est najglavnijih re~nika,

poslu`ili i primeri iz {tampe, s radija i televizije. Pojedini tvorbeni tipovi ilustrovani

su obiqem primera u tekstu, a na kraju kwige dodat je abecedni spisak od blizu dve hiqade slo-

`enica. Autorkinom izboru re~i, na`alost, mo`e se {to{ta zameriti: ne toliko {to se katkad

bez komentara slu`i krajwe neobi~nim primerima (œ~a|olovŒ, œbikobojŒ, œhitopisacŒ, œgrado-

gradwaΠi sli~no), nego pre svega {to je pojam nesufiksalnih slo`enica shvatila veoma usko.

Po woj, naime, imperativne slo`enice tipa paliku}a zapravo su sufiksalne s nultim sufik-

som, jer œne zna~e ono {to se nalazi u wihovu drugom dijeluŒ: izuzetak su samo one ~iji su delo-

vi u odnosu subjekt — predikat, npr. œpla~idrug ¢ drug koji s kim pla~eŒ (29–30). Iz istih raz-

loga, za slo`eno-sufiksalnu smatra i jugoistok (i ostale tri slo`enice tog tipa), jer zna~i

œstrana svijeta izme|u juga i istokaŒ (31). Iz ovih primera mora se zakqu~iti da Bari}eva svim

15

egzocentri~nim slo`enicama bez vidqivog sufiksa automatski pripisuje nulti sufiks, iako

nigde ne upotrebqava termine egzocentri~an/endocentri~an niti kakav wihov ekvivalent, i

mada ne obja{wava u ~emu je veza izme|u egzocentri~nosti i sufiksa. Wena kwiga je ipak kori-

sna pre svega zato {to je prva veoma iscrpno obradila slo`enice s prefiksoidima i sufiksoi-

dima (koje naziva œvezani leksi~ki morfemiŒ) i {to je uspe{no razjasnila dileme oko razvr-

stavawa nekih slo`enica ~iji prvi deo pokazuje osobine prefiksa (vidi 11.2 — 11.4).

1.1.9. U Babi}evoj kwizi o tvorbi re~i (Babi} 1986) slo`enice su jo{ jednom ba~ene u

zape}ak. Kako smo ve} napomenuli (Uvod, 1.1.2) od 286 strana poglavqa œTvorba imenicaŒ slo-

`enicama je posve}eno tek ne{to preko 15. Ovde je, istina, dat ako ne potpun, a ono bar donekle

sistematizovan pregled slo`eni~kih tipova prema tome da li im je u prvom delu imeni~ka,

pridevska, zameni~ka, brojevna, glagolska ili prilo{ka osnova (319–328). O slo`eno-sufiksal-

noj tvorbi govori se samo povodom ~etiri sufiksa, -(a)c, -je, -ka i -ä (nultom). Takav svoj postu-

pak autor je obrazlo`io na str. 62, gde obja{wava da bi se tvorenice tipa dugokqunac mogle tu-

ma~iti kao slo`eno-sufiksalne, ali i kao izvedenice od prideva (dugokqun); drugom na~inu, po

wemu, treba dati prednost, œjer je izvo|ewe u hrvatskom jeziku osnovniji na~in nego slagaweŒ i

œjer se tako dobiva mawi broj tipovaŒ. U odeqku o tvorbi prideva nalazimo nepunu stranu s

primerima kao bogougodan, gluhonijem, tamnoplav itd., na str. 419–420; ostali, veoma kratki

paragrafi pod naslovom œSlagaweŒ ili œSlo`ena tvorbaŒ zapravo se vi{e ti~u prefiksa nego

pravih slo`enica (na str. 397, 444, 446: primeri sa kvazi-, pseudo-, polu-, vele- itd.). Slo`eno-

sufiksalna tvorba posebno je obra|ena samo za prideve na -ski (366–368), -ni (383–384) odnosno

-an (407–409). O tvorbi slo`enih glagola nalazimo samo pola strane (497), ukqu~uju}i prefik-

salno-slo`ene tipa odobrovoqiti. Prilo{ke œsrasliceŒ su iscrpno nabrojane (503–507), gru-

pisane po sastavu u predlo{ko-imeni~ke (npr. dodu{e), predlo{ko-pridevske (naprazno), pred-

lo{ko-prilo{ke (oduvijek), predlo{ko-zameni~ke (potom), frazemske (dabogda) i ostale. O

kompoziciji zamenica, brojeva i ostalih vrsta re~i Babi} ne ka`e ni{ta.

1.1.10. U nevelikoj studiji Marijane Kir{ove (Kir{ova 1993) rekapituliraju se

osnovni zakqu~ci Stevanovi}a i Babi}a o slo`enicama i upore|uju se s teorijama istaknuti-

jih ruskih lingvista. Potom se prelazi na morfolo{ku i semanti~ku analizu triju vrsta slo-

`enih imenica. Prvu vrstu ~ine one bez spojnog vokala, naro~ito imperativne i one s prvom

komponentom polu-, ali i one na vele-, vi{e-, mnogo-, malo-, one s brojem u prvom delu, kao i

slo`enice s prefiksoidima i sufiksoidima. Drugu grupu ~ine slo`enice sa spojnim vokalom

~iji je drugi deo glagolska osnova bez sufiksa (Kir{ova ne upotrebqava termin nulti sufiks),

tipa mravojed, brzopis. U tre}u, sasvim kratko prikazanu grupu svrstane su slo`enice sa spoj-

nim vokalom u kojima je drugi deo imenica bez sufiksa, a prvi imenica (nosorog), pridev (zla-

torog), broj (dvovlast), zamenica (svemir) ili glagol ({i{obrk). Za svaki pojedini tvorbeni

tip navedeni su i statisti~ki podaci o broju primera kojima je zastupqen u RMS.

16

1.1.11. Na osnovu istog re~nika, ali znatno podrobnije, s detaqnim popisom svih pri-

mera, ra|ena je studija Vuki}evi} 1995. [teta je {to se ta studija bavi samo imeni~kim slo`e-

nicama, pri ~emu su iz posmatrawa iskqu~ene slo`eno-sufiksalne tvorenice, jukstapozicione

slo`enice tipa duvankesa, slo`enice s prefiksoidima i sufiksoidima, stru~ni termini, kao

i œslo`enice koje su tvorene pomo}u stranih elemenata i koje su u RMS obele`ene kao

varvarizmiΠ(129). I uz takva ograni~ewa, uzimaju}i primere iz Mati~inog re~nika, autorka je

uspela da identifikuje pet tvorbenih tipova (sa imenicom, pridevom, glagolom, brojem odno-

sno zamenicom u prvom delu: u drugom delu je uvek imenica, budu}i da su iskqu~ene sufiksal-

ne tvorbe). Za svaki od tih tipova dat je spisak primera po azbu~nom redu (ukupno 802 slo`eni-

ce), tvorbeno-morfolo{ka analiza, semanti~ka usmerenost (podela na egzocentri~ne, endocen-

tri~ne slo`enice i one s dvojakom vredno{}u) i semanti~ki opis (pregled pojmova koje mogu

ozna~avati).

1.1.12. U gramatici Stanoj~i}-Popovi} 1999 deo o tvorbi re~i je relativno kratak,

po{to je re~ o sredwo{kolskom uxbeniku. U wemu je ipak slo`enicama posve}ena zaslu`ena

pa`wa. U uvodnom poglavqu, u ta~ki 285, definisano je œSlagawe (ili kompozicija)Œ, koje

ukqu~uje i prefiksalne tvorenice, a u slede}oj ta~ki œKombinovana tvorba re~iŒ, tj. prefik-

salno-sufiksalne i prefiksalno-slo`ene tvorenice. U poglavqu œTvorba re~i i pozajmqenice

iz drugih jezikaΠobja{wavaju se izme|u ostalog pojmovi prefiksoida i sufiksoida. U pogla-

vqu o tvorbi imenica nalazimo odeqke œTvorba imenica slagawem (kompozicija)Œ, gde se govo-

ri i o slo`enim skra}enicama, zatim kratki odeqak œImeni~ke poluslo`eniceŒ i znatno op-

{irnije œKombinovana tvorba imenicaŒ, gde sufiksalne slo`enice nisu razvrstavane po

strukturi, ali je dato dosta raznovrsnih primera. Sli~no je u~iweno i za prideve (odeqci

œSlo`eno-izvedeni prideviŒ, œTvorba prideva slagawem ‰kompozicijaŠŒ i œPridevske

poluslo`eniceŒ), za slo`ene glagole dato je sedam primera, a na samom kraju poglavqa opisane

su i ostale vrste re~i: slo`ene zamenice, slo`eni brojevi, slo`eni prilozi, slo`ene modalne

re~ce (partikule), slo`eni predlozi, slo`eni veznici. Ovo je, dakle, prva gramatika kojom su

obuhva}ene sve vrste re~i u kojima se javqa slagawe.

1.2. Sastavni delovi: osnove ili re~i? — œSlo`enice su re~i koje su postale sra-

stawem dveju ili vi{e posebnih re~i u jednuŒ, po~iwe svoje poglavqe o slo`enicama Stevano-

vi} (19641:414). Takva formulacija o~igledno se zasniva na Beli}evoj ideji o nastanku slo`e-

nica od sintagmi (œOni delovi re~enice koji su sintaksi~kim vezama povezani... mogu se pove-

zati u jednu slo`enicuŒ, Beli} 1949:31), ali wome ne mo`emo biti zadovoqni iz dva razloga.

Prvo, termin œsrastaweŒ ovde je upotrebqen kako za sraslice tipa dangubiti (= dan gubiti),

akobogda (= ako bog da) tako i za slo`enice sa spojnim vokalom tipa jugoistok, plavokosa, kri-

vonos (to su primeri koje, izme{ane, daje sam Stevanovi}). Oprezniji je u tom pogledu Nikoli}

B. 1972, koji od samog po~etka pravi razliku: œSlo`ene imenice mogu biti, prema sastavu, dvo-

17

jake: 1) one za koje je lako utvrditi da su nastale srastawem svojih delova; 2) slo`enice sa spoj-

nim vokalom o/eΠ(273; sli~no i za prideve na str. 274).

Druga zamerka je u tome {to nam Stevanovi} kazuje samo kako su slo`enice postale,

ali ne opisuje wihov sinhronijski sastav. Sastoji li se slo`enica od re~i ili od wihovih

osnova? Pitawe se odnosi prete`no na prvi deo slo`enice, jer za drugi deo situacija je uglav-

nom jasna: on je re~ kod nesufiksalnih slo`enica, i to iste vrste re~i kao i cela slo`enica

(poqo-PRIVREDA imenica, ruko-VODITI glagol i sl.), dok je kod sufiksalnih — osnova. Po

Leskinu 1914:322, prvi deo je osnova (œ...Bildungen, die als erstes Glied einen unflektierten Nominal-, Nu-

meral-, Pronominalstamm enthaltenŒ). I ve}ina modernih definicija slo`enica govori samo o osno-

vama odnosno korenskim morfemama: œSlagawe je takav na~in tvorbe u kojoj nova rije~ nastaje

od osnova dviju ili vi{e rije~i, od dviju ili vi{e osnovaŒ (Babi} 1986: 30); œSlo`enica se

sastoji od leksi~kih morfema, a mo`e biti kombinovana i s derivacionim afiksima (morfe-

mima)Œ (An~i} 1973: 33); œ‰Slo`enicaŠ je leksi~ko-morfolo{ka jedinica oblikovana kao (jed-

na) celina, koja ukqu~uje dve ili vi{e korenskih morfema objediwenih semanti~ki, akcenat-

ski i morfolo{kiŒ (Kir{ova 1993: 183–184).

1.2.1. Ovakve definicije, strogo uzeto, nisu pogre{ne (budu}i da i re~ sadr`i u sebi

osnovu), ali su nedovoqno precizne. Iz wih se ne bi moglo zakqu~iti da postoji znatan broj

slo`enica u kojima je i prvi deo re~. Ako i ne ra~unamo one slu~ajeve gde je osnova jednaka no-

minativu imenice ili prideva (npr. GROM-o-bran, KOST-o-boqa, PLAV-o-kos), prvi deo je

kompletna re~ u VREME-plov, S(J)EME-vod, STO-noga, VI[E-spratnica, MALO-krvan itd., u

sraslicama kao O^E-na{, ZLU-rad, a naravno i u poluslo`enicama (SODA-voda, CRVENO-

b(ij)eli i sl.). Stoga bi jedna dovoqno uop{tena definicija morala da obuhvati obe mogu}no-

sti: i osnove i re~i kao sastavne delove. Takva formulacija nu`no }e biti malo glomazna, ali

boqeg re{ewa nema. Ne mo`emo smatrati da su izlaz na{li oni autori koji uop{te ne govore o

sastavu, nego samo o motivaciji, kao Bari} 1980 (œSlo`enica je ona tvorenica koja je nastala

slagawem7, a motivisana je dvijema rije~imaŒ, 15) ili Vuki}evi} 1995 (œPostoji mi{qewe da

su slo`enice sve tvorenice koje su motivisane sa dve re~i, bilo da su te re~i punozna~ne ili

neŒ, 127). Zanimqiv je, u ovom drugom radu, razli~it opis pet tipova slo`enica (podsetimo da

su predmet ispitivawa nesufiksalne imeni~ke slo`enice, a podeqene su prema tome kojoj vr-

sti re~i pripada prvi deo). U prvom tipu, prvi slo`eni~ki deo je œtvorbena osnova imeni~ke

re~iŒ, u drugom œosnova pridevske re~iŒ, ali u tre}em, ~etvrtom i petom tipu taj deo je defini-

san naprosto kao œglagolŒ (npr. u vadi~ep), œbrojŒ (npr. u dvoglas) odnosno œzamenicaŒ (npr. u

sebezaborav). Ra{~lawuju}i zatim svaki pojedini tip na morfeme, autorka izdvaja spojni vokal

u slo`enicama s imenicom ili pridevom na prvom mestu, {to je nesporno (gor-o-cvet, bel-o-

kost), ne nalazi ga u slo`enicama tipa vadi-~ep (jer smatra, kao i Stevanovi}, da je tu glagol u

obliku imperativa) niti u malobrojnim slo`enicama sa zamenicom, ali ga ponovo izdvaja u

18

slo`enicama s brojem (npr. pet-o-ugao), iako ono {to mu prethodi ne naziva brojnom osnovom

nego brojem. Na ovaj posledwi tip slo`enica jo{ }emo se vratiti ni`e, ali prethodno se treba

pozabaviti razli~itim shvatawima spojnog vokala.

1.3. Uloga spojnog vokala. — O spojnom vokalu (nazvanom jo{ i spojnik, spojnica, ve-

zivni vokal, vezivna morfema, spojni formant, infiks, interfiks itd.) govori vi{e autora,

posebno Bari} 1980: 24–26, Kir{ova 1993:184–185, Vuki}evi} 1995:131–132. Svi oni citiraju

ruske lingviste, me|u kojima postoje prili~no razli~ita mi{qewa o broju spojnih vokala (po

nekima, u ruskom ih ima ~ak osam), o wihovom zna~ewu, a najvi{e o pitawu da li je spojni vokal

œinterfiksŒ, dakle morfema bar delimi~no analogna prefiksu i sufiksu, ili je pak morfono-

lo{ki element sa ~isto formalnom funkcijom vezivawa. Negde izme|u ta dva gledi{ta stoji

Ramelmajer 1975, koji upotrebqava termin œKompositionsmorphemŒ ali ka`e za wega da, za razli-

ku od prefiksa i sufiksa, œbesitzt... keinen eigenen semantischen WertŒ. Sli~an kompromisni stav na-

lazimo i u gramatici Bari} et al. 1979: 225: œSpojnik nije zna~qivo tvorbeno sredstvo... ali i

spojnik je zna~qiva jedinica — on zna~i spajawe, samo {to to nije tvorbeni nego gramati~ki

sadr`ajŒ. I sama maglovitost i zamr{enost ove formulacije (ako se govori o spajawu, tj. gra|e-

wu slo`enica, koji to sadr`aj mo`e biti œgramati~kiŒ a da nije œtvorbenŒ?) pokazuje nam da bi

daqe rasprave ove vrste te{ko mogle dovesti do nekog odre|enog zakqu~ka. Vi{e svetlosti ne

unosi ni dijahronija, tj. poreklo spojnog vokala: po Beli}u 1949: 34, on poti~e œjo{ iz onog

vremena kada nije bilo razvijene fleksijeŒ, ali velika ve}ina slo`enica nastala je (kao {to

priznaje i sam Beli}) u novije doba, i imaju spojni vokal bilo po analogiji sa starim slo`eni-

cama, bilo ({to je verovatnije) po analogiji s fleksionim oblicima s vokalom -o ili -e u na-

stavku (vidi 2.2.4).

Ono {to je najbitnije jeste odrediti broj spojnih vokala u srpskom. Stevanovi} 19641

navodi samo o i e ; u odeqku o slo`enicama jedva da ih i pomiwe, ali se op{irnije bavi wima u

fonetskom delu kwige (116–118). Tu konstatuje da se i iza palatala javqa o (biqojed, ri|obrad

i sl.), da su u Srbiji — ~ak i me|u jezi~kim stru~wacima — bili dosta rasprostraweni oblici

kao sredwe{kolski, predwenep~ani, zadwenep~ani, ali da re~nici i pravopisi daju prednost

oblicima na sredwo-, predwo-, zadwo-. Slo`enica iskqu~ivo s vokalom -e-, po wegovim re~ima,

ima vrlo malo: œtakve su sigurno slo`enice: oceubica i tre}epozivac, a mo`da i jo{ koja

drugaŒ. U stvari je taj broj znatno ve}i nego {to se ~inilo Stevanovi}u. Ugledni gramati~ar je

izgubio iz vida re~i kraqeubica, careubica (pored caro-), o~evidac, o~evidan, ku}evlasnik, mo-

replovac, ni`erazredni, vi{e{kolac, du{ebri`nik (re|e du{o-), du{egupka (re|e du{o-), op-

{tepoznat, svemo}an, vojevoda (gde je e, po Mareti}u 1899, 366, nastalo disimilacijom od *vo-

jovoda) itd., uz neke re~i novijeg postawa kao {to su vremeplov ili godi{weodmorac.

19

1.3.1. U svakom slu~aju, status o i e kao spojnih vokala nije sporan. To se ne bi moglo

re}i i za vokal i. Babi} (1986:30) ka`e da œspojnik -i- dolazi ako je prvi dio glagol: cjepidla-

ka, raspiku}a, vrtirep...ΠU stvari, c(j)ep-i-dlaka je jedini primer koji podr`ava takvo tuma-

~ewe (uz p(j)evidrug koje je nastalo analogijom prema pla~idrug). Ostale slo`enice tipa gla-

gol + imenica imaju -i koje pripada imperativu (raspi, vrti itd.), a Babi} je prinu|en da go-

vori o spojniku zato {to po wegovom shvatawu (str. 326) u prvom delu slo`enice nije impera-

tiv nego prezentska ili infinitivna osnova. Sli~no tome, u svrsishodan (i c(j)elishodan, ma-

da je tu prvi deo s dana{weg gledi{ta nemotivisan) -i pripada dativu, u sraslici znati`e-

qan infinitivu. Za pridev o~igledan nema sumwe da je nastao bilo od o~i gledaju ili od

o~i(ma) gledati; budu}i da se osnova o~- u promeni imenice oko javqa iskqu~ivo ispred vo-

kala i (o~i, o~iju, o~ima), bilo bi veoma neprirodno odvajati taj vokal od we pa ga ponovo do-

davati nazivaju}i ga œspojnikomŒ. Toponim Carigrad (up. i Caribrod) jedini je primer gde

smo zaista prinu|eni, u sinhronijskoj analizi (vidi 2.3.2), da -i- tuma~imo kao spojni element

koji povezuje imenice car i grad.

1.3.2. Za spojnik -u- Babi} ka`e da je œograni~en samo na neke rije~i u prvom dijelu:

bratu-, polu-, tisu}u- (hiqadu-)Œ. Ali bratu- se javqa samo u bratu~ed, gde je pade{ki oblik

(vidi 2.3.2). Pade{ke oblike imamo i u bogumil, i u hiqadugodi{wi (<<hiqadu godina). Jedino

u polu- (nekada{wi lokativ jednine, po Mareti}u) -u- bi se moglo smatrati spojnim vokalom

dodatim na osnovu re~i pola ili po(l), ukoliko ne prihvatimo tuma~ewe Bari}eve (1980:18–19)

po kome je polu- prefiks (sli~no i Ramelmajer 1975:93).

Postavqa se pitawe da li na osnovu tako malog broja potvrda — jedna re~ za i, jedan

formant za u — ima smisla uvrstiti ova dva vokala me|u spojne. U svakom slu~aju, slo`enice

kao svrsi-shodan, hiqadu-godi{wi, gde i odnosno u jo{ zadr`avaju funkciju fleksionog nastav-

ka, ne smemo navoditi kao primere za spojni vokal, jer progla{avawem za œspojnikŒ ma kog voka-

la koji se na|e na kraju prvog dela slo`enice taj pojam bi izgubio svaki smisao. Najboqe se to

mo`e uvideti pore|ewem s re~ima kao {to je poq-o-privreda, gde je -o- dodato na osnovu uz koju

ina~e nikada ne ide kao nastavak, tako da slu`i iskqu~ivo wenom povezivawu s drugim delom

slo`enice. Napomenimo jo{ da Babi} nije uzeo u obzir re~ domazet (up. Vuki}evi} 1995: 135):

da jeste, verovatno bi zakqu~io da je u woj spojnik -a-, pa bi ispalo da svaki od pet vokala mo`e

biti spojni! Ukoliko smatramo da u kwi`evnom jeziku jo{ postoji prilog doma, domazet bi se

moglo svrstati u sraslice (œdomazet isto, {to: doma zetŒ, Mareti} 1899:363), pa bi otpao i

taj jedini primer za spojnik -a-.

1.3.3. O nultom spojnom vokalu govori Ramelmajer (1975:93–94, tako|e i na str. 67), na-

pomiwu}i da se javqa prvenstveno u œnema~ko-turskomŒ tipu dvoimeni~kih slo`enica (duvan-

kesa, paradajz-~orba i sl.). Pri tom na oba mesta dopu{ta mogu}nost da se postojawe takvog,

20

formalno neizra`enog elementa ospori (œfalls man jedoch nicht bereit ist, ein Kompositionsmorphem -ä-

anzunehmen...Œ). Ostali autori ne pomiwu nulti vokal; Babi} ka`e naprosto da su slo`enice

œbez spojnikaŒ (1986:30, 320). (Vuki}evi} 1995 na str. 131 pi{e baba-ä-devojka, |ul-ä-baklava,

ali time se vaqda samo htelo ozna~iti da spojnog vokala nema. Vidi tuma~ewe iste re~i, baba-

devojka, na str. 134, gde se raspravqa da li je drugo a vezivni vokal ili nastavak nominativa

jednine.) U stvari, tvrditi da i spojevi tipa duvankesa imaju spojni vokal, pa makar i œnultiŒ,

apsolutno je neopravdano: time se zamagquje su{tinska razlika izme|u ovog œturskogŒ tipa slo-

`enica, gde su imenice naprosto jukstaponirane, i tradicionalnog indoevropskog, koji po pra-

vilu zahteva vezivni element. O nultom spojnom vokalu ima smisla govoriti samo kod slo`eni-

ca tipa debeläguza, crvenäperka, vodenäbuha, gde je vidqiv kontrast prema o~ekivanom spojnom

vokalu -o- (up. debel-o-ko`ac, crven-o-ko`ac i sl.); tako i dvadesetägodi{wi, -ak, -ica u pore-

|ewu s obi~nijim dvadeset-o-godi{wi, -ak, -ica. Pri tom ne bi bila nikakva te{ka metodolo-

{ka gre{ka ni ako bismo rekli naprosto da u ovim slo`enicama spojnog vokala nema.

1.3.4. Rezimiraju}i, mo`emo zakqu~iti da su jedina dva nesumwiva spojna vokala o i e.

Od wih o zauzima daleko prete`nije mesto, pri ~emu treba uo~iti da nije ograni~en na srpski

niti samo na slovenske jezike, nego se javqa — mada u mawoj meri — i drugde u Evropi. Velika

ve}ina gr~kih slo`enica imala je prvi deo sa zavr{etkom na -o, odakle se taj vokal preneo i u

prefiksoide (v. 11.3), a u zapadnoevropskim jezicima o slu`i kao spojni vokal u pridevima u~e-

nog porekla, posebno u etni~kim (npr. engl. spatio-temporal, physico-chemical, Anglo-Saxon, fr. latino-

américain, israélo-arabe, ital. italo-americano itd.).

U srpskom, opet, spojno -o- sigurno se ne bi toliko rasprostranilo da nije imalo uzor

i oslonac u fleksionom -o (u sredwem rodu imenica, prideva, zamenica, ~emu je moglo doprine-

ti i wegovo prisustvo u pade{kim nastavcima -om, -oj, -ovi i u prisvojnom -ov). Na isti na~in,

nastavci -e, -em, -evi, -ev (posle palatalnih konsonanata) podr`avaju upotrebu spojnog -e- (s tim

{to spojno e, kao {to smo ve} videli, nije automatski izazvano prisustvom palatala). Mo`e se

pretpostaviti da jezi~ko ose}awe ne pravi izme|u fleksione i spojne morfeme onu o{tru raz-

liku koju vide gramati~ari. U paru prideva malobrojan i malokrvan, recimo, verovatno bi i je-

zi~ki stru~wak u prvi mah pomislio da im je prvi sastavni deo isti. Tek pa`qivija analiza

pokaza}e da malobrojan dolazi od mali broj, {to zna~i da sadr`i osnovu mal- i spojni vokal -o-

, dok u malokrvan (od malo krvi) vokal o pripada nepromenqivom prilogu malo. Istu, te{ko

uo~qivu razliku nalazimo i u vi{e{kolac (od vi{a {kola) naspram vi{ednevni (od vi{e da-

na). U ~udotvorac, toplokrvan, moreplovac, tre}erazredni, svemo}an i sli~nim re~ima prvi

deo je obli~ki jednak nominativu imenice, prideva odnosno zamenice, pa zato neuverqivo zvu-

~i tvrdwa da je isto to -o odnosno -e dobijeno kao spojni vokal. Kad Babi} ka`e (1986:30)

œMo`e se smatrati da spojnik nije uop}e formant, nego dodatak osnovi kojim se ona osposobqu-

je za slagawe, dakle alomorfizacija osnove, tj. da se osnova u slagawu javqa u alomorfnom likuŒ

21

— tu tvrdwu mo`emo prihvatiti, uz napomenu da œalomorfni likŒ nipo{to ne mora biti raz-

li~it od svih ve} postoje}ih alomorfa promenqive re~i. Ako se koji od tih alomorfa, kao no-

minativ u malo~as navedenim primerima, zavr{ava na -o ili -e, onda taj fleksioni nastavak na-

prosto preuzima ulogu spojnika.

Najjasnije se to vidi na primeru slo`enica s brojem u prvom delu. U re~ima kao sed-

mougao, osmospratni prvi deo nesumwivo je motivisan kardinalnim brojem (sedam uglova,

osam spratova), ali osnova nije uzeta od wega, nego od rednog broja, zahvaquju}i tome {to je ovaj

imao oblike sedmo, osmo, pogodne za slo`enicu (*sedam-o-ugao i sl. bilo bi nezamislivo). Ana-

logno tome, kardinalni broj ~etiri pozajmquje svoj kombinatorni oblik od zbirnog broja (~e-

tvorougao, ~etvorosobni); sto se zavr{ava na o i stoga u slo`enice ulazi bez izmene (stonoga,

stostruk). Op{ti je zakqu~ak da spojni vokal nipo{to nije u svim slu~ajevima neki poseban

œinterfiksŒ ili œKompositionsmorphemŒ (kao u poq-o-privreda), nego istu ulogu mo`e preuzeti

i fleksioni nastavak (kao u ~ud-o-tvorac, tre}-e-razredni) ili naprosto zavr{ni vokal nepro-

menqive re~i (kao u vi{e-dnevni, sto-noga). To je razlog {to formule slo`enica ne}emo pisa-

ti trodelno, kako to ~ini Vuki}evi} 1995 (npr. ImO + vv + Im = imeni~ka osnova plus veziv-

ni vokal plus imenica), nego }emo skra}enicu S (= spojni vokal) stavqati u eksponent: IoS + I.

Takvim pisawem isti~emo da je spojni vokal zapravo zavr{ni segment prvog formanta, a ne za-

seban formant, ravnopravan sa druga dva. Samim tim, prisustvo ili odsustvo spojnog vokala ne

smatramo za najva`nije obele`je na osnovu koga se vr{i prva dvojna podela svih slo`enica, ka-

ko su to ~inili neki od dosada{wih istra`iva~a. Bitna je distinkcija izme|u pravih slo`e-

nica i sraslica (o ~emu govorimo u slede}em odeqku), ali one prve mogu biti sa spojnim voka-

lom ili, u mawem broju slu~ajeva, bez wega.

1.4. Slo`enice i sraslice. — Ve} smo napomenuli da Stevanovi}, 19641, ne pravi ni-

kakvu razliku izme|u sraslica i ostalih slo`enica, obja{wavaju}i œsrastawem dveju ili vi{e

posebnih re~i u jednuΠkako dangubiti, akobogda tako i jugoistok, plavokosa (414). Sli~no je,

{to se terminologije ti~e, postupao i Beli} 1949, mada je najpre nabrojao (str. 31) sraslice kao

nazlobrz, dan-i-no}, budi-bog-s-nama, Bawaluka itd., a tek kasnije one s te{wom povezano{}u

delova. Stanoj~i}-Popovi} 1999:133 ka`u da se slagawe œostvaruje na dva na~ina: a) prostim

srastawem re~i... b) srastawem sa spojnim vokalom (o/e)Œ — ali u onu prvu grupu ubrajaju ne sa-

mo danino}, Bawaluka, dangubiti, nego i starmali, secikesa, sufiksalnu slo`enicu sveznali-

ca, prefiksalne glagole napisati, nacrtati, dakle sve ono {to nema spojnog vokala. Sli~no

postupa i Nikoli} B. 1972:273, s tim {to za one prve ka`e da su œnastale srastawem svojih

delovaŒ, a za druge da su œslo`ene... sa spojnim vokalom o/eŒ. Kona~no, Babi} 1986:31 upotre-

bqava termine sra{}ivawe i sraslice za blag dan >> blagdan, dan gubiti >> dangubiti, O~e

na{ >> o~ena{, tako zvani >> takozvani, zlu rad >> zlurad, ali potom dodaje: œSraslicama se

mogu smatrati i neke slo`enice bez spojnika kao {to su duhankesa, zimzelen, Ivangrad…Œ

22

1.4.1. Sraslice je, me|utim, mogu}e od ostalih slo`enica razdvojiti na jasnijim i si-

gurnijim osnovama. Glavni kriterijum podele ne bi smelo biti prisustvo ili odsustvo spojnog

vokala (za koji smo upravo videli da nema onu va`nost koja mu je dosad pridavana), nego sintak-

ti~ki odnos me|u re~ima. Termine sraslica8, sra{}ivawe, srasti (-stati, -{}ivati) trebalo bi zadr`a-

ti za one slo`enice koje se od istih sastavnih delova, u istom obliku i istom poretku mogu ja-

viti i kao sintagme, dakle blagdan, \ur|evdan, Beograd, babadevojka, danino}, takozvani, zlu-

rad, dangubiti, akobogda i sli~ne. Prelaz iz sintagme u slo`enicu ozna~en je promenom zna~e-

wa i ujediwavawem akcenta, ali i jedna i drugi mogu biti samo relativni, usled ~ega u pravo-

pisu ~esto dolazi do nedoumica oko sastavqenog/rastavqenog pisawa, npr. tako re}i/takore-

}i, dobro do{ao/dobrodo{ao, Bawa Luka/Bawaluka, na izgled/naizgled, do vi|ewa/dovi|ewa i

jo{ mnogo drugih, prvenstveno me|u spojevima predloga s imenicom (za koje vidi Pravopis

1993, ta~ku 62).

1.4.2. Naprotiv, nisu sraslice duvankesa, zimzelen, Ivangrad, voltmetar, ve{(-)ma-

{ina i sli~ni spojevi koji nikad ne bi mogli funkcionisati kao dve re~i: wih }emo definisa-

ti naprosto kao slo`enice bez spojnog vokala. Nije sraslica starmali, jer se ne bi moglo re}i

*star mali de~ak, a *star malo dete, *star mala devoj~ica bilo bi i morfolo{ki neprihva-

tqivo. Imperativne slo`enice nisu sraslice, jer je nemogu}e *pali ku}a, *vuci batina i sli~-

no; istina, formalno je mogu}e visi baba, pamti vek, ali ni takvi spojevi ne bi mogli funkci-

onisati u bilo kakvom kontekstu (*cvetaju visi babe, *od pamti veka i sl.).

1.4.3. Od sraslica treba razlikovati poluslo`enice kao spomen-dan, uzor-majka, div-

junak, tempera-boje, radijus-vektor, kalcijum-karbonat, gol-aut, {eri-brendi, crveno-plavi,

francusko-pruski, rekla-kazala, vi{e-mawe, troje-~etvoro i sl. One nisu jednake sintagmama,

i ne bi se mogle javiti u re~enici kao dve uzastopne zasebne re~i.9 S druge strane, dok ve}ina

sraslica potpuno srasta, daju}i nov i jedinstven pojam (dangubiti ’biti besposlen’ nije isto

{to i ’gubiti dan’), u poluslo`enicama oba dela zadr`avaju svoje zna~ewe i svoj akcent, {to se

u pisawu odra`ava crticom izme|u wih. (Naravno, to ne zna~i da svaki spoj koji se pi{e s cr-

ticom treba smatrati poluslo`enicom, niti da uop{te pravopis mo`e biti merilo za katego-

rizaciju u tvorbi re~i.)

1.5. Skra}ivawe osnova. — U na~elu, sve slo`enice su dvodelne, ako ne ra~unamo ku-

riozitete kao pusti-baba-kowu-krv10, koji ne mogu imati stvarne upotrebe u jeziku (nemogu}e je

zamisliti, na primer, kako se mewaju po pade`ima). One formalno trodelne uvek se na vi{em

9 Od ovoga bi izuzetak mogli biti spojevi titula s imenom, koji se, kako napomiwu Stanoj~i}-Popovi} 1999:150, u nominativu

javqaju kao sintagme (Hajduk Veqko, knez Mihailo) a u kosim pade`ima kao poluslo`enice (Hajduk-Veqka, knez-Mihaila itd.).

Vidi 2.3.6.7.

23

nivou svode na dvodelne (starovisokonema~ki = stari visokonema~ki, stenodaktilograf =

stenograf i daktilograf itd.). Akcent je jedinstven kod slo`enica (mada se u duga~kim re~ima

ne mo`e iskqu~iti pojava sekundarnog akcenta, npr. skrivenosemewa~e), dok poluslo`enice

imaju dva akcenta. Pri tom se javqa te`wa da se sve osnove, naro~ito one u prvom delu, svedu na

dvoslo`ni kalup radi boqe kohezije slo`enice. Ta te`wa, nepomenuta u dosada{woj literatu-

ri, ne mo`e, naravno, delovati svuda, ali kod poprili~nog broja re~i ona ima za posledicu

skra}ewe osnove.

Naj~e{}e to biva na taj na~in {to se od sufiksalne izvedenice uzima samo prvobitna

osnova bez sufiksa, iako je i sufiks (sufiksi) neophodan za zna~ewe. Tako je re~ ugq(en)ik na

jedan na~in skra}ena u terminu ugqovodonik, a na drugi u poluslo`enicama ugqen-dioksid i

ugqen-monoksid.

Isto biva u mokrovod (pored mokra}ovod), toplovod i toplom(j)er (umesto o~ekivanog

*toplotovod, *toplotom(j)er : up. brzinom(j)er, daqinom(j)er i sl.), Babogredac (œ~ovek iz Ba-

bine GredeŒ, prema RMS), linorez (od linoleum), ili u oblicima sa skra}enom pridevskom

osnovom kao duborez, visoravan (umesto *dubokorez, *visokoravan: v. 2.4.4). U neologizmu razno-

mi{qenik (v. re~nik Klajn 1992: skovano svakako po analogiji sa istomi{qenik) po smislu bi-

smo o~ekivali *razli~itomi{qenik, ali je ~etvoroslo`ni pridev o~ito bio preduga~ak za slo-

`enicu. I tamo gde nema u{tede u slogovima, sufiksi se ponekad elimini{u radi lak{eg izgo-

vora, kao u rimokatolik (um. *rimskokatolik), grkokatolik (um. *gr~kokatolik), slobodouman

(um. *slobodnouman).

1.5.1. Jezi~ka ekonomija mo`e delovati i uklawawem spojnog vokala, pa dobijamo neuo-

bi~ajene formante sa suglasni~kim zavr{etkom kao u zimzelen (up. zimo-gro`qiv), lubendiwa,

nalivpero, vraps(j)eme (= vrap~ije s(j)eme, naziv biqke), stra`me{tar (prema Skoku prevede-

nica od nem. Wachmeister, pod uticajem ~e{kog), ili u poluslo`enicama divot-izdawe, lo`-

uqe. U imendan (verovatno po analogiji sa ro|endan) izostao je spojni vokal, a u vremeplov, se-

mevod izostalo je i -n- iz osnove. Mnogo skra}enih osnova sti`e i s re~ima stranog porekla, kao

politkomesar, socrealizam (iz ruskog), krimi-roman, profi-fudbal (iz nema~kog, v. Klajn

1992), nacifa{isti~ki, tragikomi~an (haplologija od *tragikokomi~an), sadomazohizam,

imunosistem (= imunitetni ili imunolo{ki sistem), koreodrama (= koreografska drama) itd.

Pojedini takvi odoma}eni oblici, kao petro- (<< petrolejski), narko- (<< narkotik) i sl., mo-

gu postati produktivni i ste}i funkciju prefiksoida, o ~emu v. 11.2.3).

Znatno re|e tendencija ka skra}ewu deluje na drugi ~lan slo`enice, ali i tu nalazimo

primere kao vodozemac (umesto *vodozemaqac: up. vanzemaqac), starovremski (up. vremenski),

dvogodac (umesto *dvogodinac), protivvazdu{ni (po smislu bi se o~ekivalo *protivvazduho-

24

plovni ili ~ak *protivvazduhoplovstveni, {to su o~igledno re~i neupotrebqive zbog du`i-

ne).

1.6. Polovi~na motivacija. — U definicijama kao {to su one koje smo naveli u 1.2,

autori govore nekad o re~ima a nekad o osnovama, ali ne pokazuju ni najmaweg dvoumqewa oko

mogu}nosti da se raspoznaju te dve re~i ili dve osnove kojima je motivisana, odnosno od kojih

je sastavqena slo`enica. U stvarnosti situacija nije tako jednostavna. Jedan od dva dela slo-

`enice mo`e biti neproziran, li{en zna~ewa, ili s takvim zna~ewem koje se da otkriti jedi-

no etimolo{kom analizom. Takvi slu~ajevi su vi{e puta zabele`eni u drugim jezicima, npr. u

engleskim nazivima bobi~astih plodova cranberry, huckleberry,11 gde je jasno prepoznatqiv drugi

deo berry ’bobica’, ali cran- odnosno huckle- ne zna~e ni{ta; u francuskom nazivu biqke laurier-

tin, pomenutom kod Martinea12, gde morfema tin ne postoji izvan te poluslo`enice; u italijan-

skom nazivu praznika ferragosto, nedvosmisleno vezanom za agosto ’avgust’, ali gde je prvi deo

potpuno nemotivisan na sinhronijskom planu (etimolo{ki je od lat. feria, praznik). U srpskom

takve primere pru`aju turcizmi (velikim slovima pi{emo nemotivisani deo) kao DUStaban,

TA[majdan, KABAdahija, PARAMpar~e, BANbadava, HALAbuka, TARLAbuka13, a tako|e i re~i kao PRAZI-

luk, SUNOvrat (-iti se), URNEbes (-an)14, C(J)ELOmudren, C(J)ELIshodan, KREzub, [ALAbazati (up. baza-

ti), MUmakaze, JOmu`a, PREZime, KOme{ati i sli~ne: u svima wima drugi deo je sasvim ja-

sno motivisan, dok zna~ewe prvog ponekad ne mo`emo utvrditi ni uz pomo} etimolo{kog re~-

nika. Me|u novijim tu|icama istu takvu polovi~nu motivaciju pokazuju ALhemija (up. hemija),

BAreqef (up. reqef), FRAmason, DURaluminijum15, FLISpapir, DALAJ-lama, a naravno i

znatan broj internacionalnih grecizama i latinizama kao AKROstih, AMFIteatar, HOR-

TIkultura, KOLIbacil i sl.

1.6.1. Ne{to re|i su obrnuti slu~ajevi, gde posle motivisanog prvog dela dolazi dru-

gi deo nejasnog zna~ewa, kao u vodoMAR (ptica koja `ivi na vodi), crnoMAWast, crnPURast,

vrdaLAMA, {e}erLEMA (drugi deo je potekao od turskih sufiksa), kukuVIJA (vidi razli~ita

tuma~ewa koja daje Skok pod tom re~ju i pod kuku; up. i kukumavka), blagoSIQATI (po Skoku od

blagoslivqati, gde je drugi deo postao neproziran, za razliku od imenice blagoSLOV), zlo-

^EST (drugi deo je nemotivisan na sinhronijskom planu; dijahronijski, po Skoku, dolazi od

zla ~est u zna~ewu ’zla sudbina’), krmeNADLA16, gumARABIKA17 itd. Drugi deo je nemotivisan

i u nekim novijim pozajmqenicama kao {to su {rafCIGER (<< nem. Schraubenzieher), centar-

11 Ove dve engleske re~i pomiwe An~i} 1973:35, ali za~udo i ne postavqa pitawe da li analognih slu~ajeva ima i u

srpskohrvatskom. Vidi i Milojevi} 2000, s. v. unique morph. 14 Skok ne daje nikakvu etimologiju za ovu re~, ali bar kod ekavaca drugi deo izaziva asocijaciju na imenicu bes odnosno

pridev besan.

25

FOR (verovatno proizvoqno skra}ewe od engl. center forward: up. penalTIK od penalty-kick), gol-

GETER, seksEPIL od sex appeal)18 i sl.

1.6.2. U nekim slu~ajevima mo`da bi se, umesto o delovima slo`enica, moglo govoriti

o afiksima. Tako Skok nalazi œprefiks ko-Œ u kome{ati, kovitlati; crnpurast se po Prav.

1960 pisalo crmpurast, {to bi zna~ilo (s obzirom na pravilo da se samo u prostim i izvede-

nim re~ima vr{i jedna~ewe np ¢ mp) da se -purast smatra sufiksom. Ali (na stranu {to bi i

afiksi morali imati neko œtvorbenoŒ zna~ewe) o~igledno je da se oblici kao prazi- u praziluk

ili -for u centarfor ne mogu smatrati afiksima. Treba li onda ovakve re~i smatrati prosti-

ma, s obzirom na nepostojawe dveju re~i ili osnova koje bi ih motivisale? Takvo re{ewe bilo

bi analogno onome {to An~i} (1973:28–29 i 35) predla`e za ruske re~i tipa bu`enina, gde po-

stoji sufiks -ina (koji zna~i vrstu mesa, kao u konina ’kowetina’, svinina ’sviwetina’ i sl.),

ali osnova nema leksi~kog zna~ewa: po woj su takve re~i œra{~lawiveŒ ali nisu izvedene.

Ipak, svrstavaju}i re~i tipa praziluk u proste ne bismo mogli nikako da objasnimo wihov od-

nos prema motivisanom delu slo`enice (u ovom slu~aju luk) — odnos koji nije zasnovan na slu-

~ajnoj obli~koj podudarnosti, nego na o~iglednoj semanti~koj vezi hiponimije. Ako je slo`eno

pakpapir (motivisano osnovom pak- koju nalazimo u glagolu pakovati) i ako je pakpapir vrsta

papira, onda je nemogu}e tvrditi da je flispapir prosta re~, samo zato {to u srpskom ne posto-

ji osnova flis-. Neizbe`an je stoga zakqu~ak da slo`enice mogu biti i polovi~no motivisane,

to jest sastojati se od jedne osnove s leksi~kim zna~ewem i druge koja nikakvog zna~ewa nema,

pa ipak u spoju s onom prvom daje odre|eno zna~ewe slo`enici. Takav zakqu~ak i nije naro~ito

neobi~an ako uzmemo u obzir re~i kao v(j)etropir, goropad, sredokra}a i druge ~ije se zna~ewe

nikada ne bi moglo odrediti samo na osnovu wihovih sastavnih delova.

1.7. Koordinativne i subordinativne slo`enice. Me|usobni sintakti~ki odnosi

delova slo`enice mogu biti krajwe raznovrsni, tako da wihova sveobuhvatna i ~vrsta kategori-

zacija nije mogu}a, a mo`da ni neophodna. Otuda Leskin 1914, recimo, ne daje nikakvu op{tu

podelu, nego svaki tip slo`enice defini{e za sebe. Ipak se ne mo`e zanemariti podela na tri

osnovna tipa odnosa koju je nagovestio Beli}, razradio Stevanovi} (19641:425–428), a precizi-

rao je i sistematizovao B. Nikoli} (1972:273–275). To su kopulativne, odredbene i rekcijske

slo`enice.

Umesto termina kopulativne, koji bi se mogao shvatiti kao da upu}uje na obavezno

prisustvo nekog tre}eg elementa — kopule (kao {to je veznik i u danino} ili soihlebnik), vero-

18 U vreme kad je prvi put do{ao (po~etkom HH veka), ovaj anglicizam mogao se kod nas smatrati za prostu re~. Danas, s obzirom

na rasprostrawenost novijeg anglicizma seks (koji je do{ao na mesto ranijeg polnost, polni `ivot), prvi deo je nesumwivo

motivisan, dok drugi ostaje nejasan prose~nom govorniku ili piscu: o tome svedo~i i ~esta gre{ka œseksipilŒ, œseksipilanŒ

(pod uticajem prideva seksi).

26

vatno je boqe govoriti o naporednim (tako Stevanovi}) ili koordinativnim slo`enicama. U

wima oba dela pripadaju istoj vrsti re~i i me|usobno su ravnopravni, bilo da su oba imenice

(kao u babadevojka, jugoistok, danino}) ili pridevi (kao u starmali, gluvonem, starodrevni,

raznorazni). Mada Stevanovi} ka`e œsve ove slo`enice su ili imeni~ke ili pridevskeŒ (nav. d.

426), o~igledno je da koordinativne mogu biti i prilo{ke (polu)slo`enice (katkad, tamo-

amo), brojne (pet-{est) i poneka zameni~ka ({to{ta).

1.7.1. Znatno brojnije su odredbene ili determinativne slo`enice. Za wih u litera-

turi ne nalazimo nikakvu ta~nu definiciju, osim Stevanovi}eve napomene da su œpostale od

sintagmi u kojih je jedan deo odre|ivao drugiŒ. Za~udo, ne precizira se koji je smer tog odre|i-

vawa, ali iz primera koji slede mo`emo zakqu~iti da uvek prvi deo odre|uje drugi, to jest da

odredbeni ~lan prethodi upravnom. Stevanovi} navodi pet vrsta takvih slo`enica. To su:

a) od prideva i imenice, kako imeni~ke (Beograd, divokoza, sitnogorica) tako i pri-

devske (golobrad, praznoruk i sl., ~emu dodaje i one s brojem tipa dvorog, {estokril).

b) Od subjekta i predikata (glavoboqa, listopad) odnosno od predikata i apozitiva,

npr. œmlado`ewa (— onaj {to se `eni mlad)... samohran (— onaj {to se sam hrani)... samotok

(ono {to samo te~e — med)Œ: samohran je ovde jedini pridevski primer, ali je definisan, kako

vidimo, jednako kao i imenice.

v) Slo`enice od priloga i glagola, za koje sam S. isti~e da se mnogo ne razlikuju od

malo~as pomenutih s apozitivom, npr. sladokusac, ranoranilac, dobrodo{lica, uz poneki pri-

dev kao brzoplet, dragokup œonaj koji se drago (rado) kupujeŒ.

g) œPrilog, re~ca ili predlog u slu`bi prefiksa... kao prvi ~lan slo`eniceŒ, dok je

drugi ~lan œpridev ili imenicaŒ: kao primeri su date imenice i pridevi na ne-, pridevi kao

nakriv, onizak, povisok, imenice tipa praotac, prababa, posinak, pobratim, pridevi svetlo-

`ut, mrkoplav, kratkouman, plitkouman, zlosre}an. Kao {to vidimo, ovo je veoma heterogena

kategorija: nikakva razlika nije napravqena izme|u pravih slo`enica, prefiksalnih tvoreni-

ca i slo`eno-sufiksalnih slo`enica (ovaj posledwi termin Stevanovi} i ina~e ne upotrebqa-

va).

d) œTakozvane, ali, po na{em mi{qewu, vrlo nesre}no tim imenom nazvane, apozicij-

ske slo`enice tipa Virpazar i buba{vabaŒ, za koje je S. ve} ~etiri stranice pre toga (423) na-

pomenuo: œjedna imenica je vlastito ime, a druga, kao zajedni~ka, ozna~ava pojam vrsteŒ, dodaju-

}i œprva je atribut, a ne apozicija drugeŒ. Jo{ neki primeri su Ku~ajplanina, Ivangrad, [ar-

planina, Kotor-Varo{, bubamara, babaroga. Nijednom re~ju se ne napomiwe da su zapravo po-

sredi dva razli~ita tvorbena tipa, jer u geografskim nazivima vlastita imenica prethodi za-

27

jedni~koj, dok je u tipu bubamara obrnuto. Ukoliko smatramo da i u ovom drugom slu~aju ime

odre|uje {iri pojam ({to nije sasvim sigurno), onda bi to bio jedini izuzetak od dosad vi|enog

redosleda determinans — determinatum.

Nikoli} B. 1972 (nav. mesto) daje znatno precizniju podelu nego Stevanovi}, ali s ma-

lim brojem primera i bez obja{wewa. On posebno obra|uje slo`ene imenice a posebno prideve,

odvajaju}i i u jednom i u drugom slu~aju one bez spojnog vokala (œnastale srastawemŒ) od onih

sa spojnim vokalom o/e. Otuda on ima ukupno deset vrsta odredbenih (determinativnih) slo`e-

nica, koje se delimi~no poklapaju sa Stevanovi}evim, s tim {to dodaje imeni~ke slo`enice

œobrazovane po ugledu na turske slo`enice (duvankesa)Œ, one od dveju imenica sa spojnim voka-

lom tipa vukodlak, zatim pridevske slo`enice od dveju imenica (babolik, zlatokos) i pridev-

ske od dva prideva (s jednim jedinim, krajwe neuobi~ajenim primerom, na{ozemski — gde prvi

deo i nije pridev nego zamenica). Ni Nikoli} ni Stevanovi} ne pro{iruju ovu podelu izvan

imeni~kih i pridevskih slo`enica, mada je lako uo~iti da se determinacija prilogom, brojem

ili pridevom javqa i me|u glagolskim slo`enicama (zlopatiti se, omalova`iti, samounizi-

ti se, dvoumiti se), me|u prilo{kim (vazdan, jedanput, malopre, ~etvorono{ke itd.), mo`da i

nekim drugim.

1.7.2. Dopunske ili rekcijske slo`enice po Stevanovi}u (nav. d. 428) jesu one {to su

œpostale od delova koji su jedan s drugim stajali u zavisnom odnosu kao upravni ~lan i wegova

dopuna — naj~e{}e od nekog prelaznog glagola i wegova objektaŒ. Ako znamo koliko je u sintak-

si re~enice te{ko razgrani~iti œdopunuŒ od œodredbeŒ, bi}e nam jasno da se ova kategorija u

mnogo ~emu poklapa s prethodnom. Zato i Stevanovi} isti~e da su samo slo`enice od glagola i

objekta (imeni~ke kao drvodeqa, pismono{a, vlastoqubqe, darodavac, mesoje|e, senokos itd. i

poneka pridevska kao sveznaju}i, slavoqubiv) œnesumwivo dopunskeŒ. U onima gde bi dopuna

bio instrumental ili neki drugi zavisni pade`, œose}a ‰se... iliŠ prete`e u`e determinativ-

ni, odredbeni karakterŒ. Zaista, slo`enicu kao parobrod prirodnije bismo tuma~ili kao ’par-

ni brod’ nego kao ’parom (pokretan) brod’. U mnogim drugim primerima, kao pu{komet, umo-

tvorina, qubomora, te{ko je i odrediti u kom bi pade`u trebalo da bude imenica iz prvog de-

la. Jo{ jedna neizvesnost, koju S. ne pomiwe, ti~e se malo~as pomenutih slo`enica od subjekta

i predikata, tipa glavoboqa (<< glava boli), listopad (<< list pada). Ako su one, kao {to

smo gore videli, uvr{tene me|u odredbene, nije jasno — pogotovu ne u svetlu modernih teorija

koje glagolsku rekciju uklapaju u {iri pojam glagolske valence — za{to bi slo`enice od (pra-

vog ili nepravog) objekta i predikata spadale u dopunske.

1.7.3. S druge strane, me|u rekcijske, i po Stevanovi}u i po Nikoli}u, spadaju impera-

tivne slo`enice (gde je glagol ispred imenice), s tim {to je drugi deo obi~no imenica s vred-

no{}u objekta (guliko`a, vrtirep, palidrvce i sl.), ali pokatkad i s vredno{}u subjekta (visi-

28

baba, smrdibuba, pla~idrug itd.). Kod ovih drugih, po Stevanovi}u, œprvi, glagolski deo ‰jeŠ de-

terminativ, a drugi, imeni~ki — nekada{wa je upravna re~Œ (429), {to zna~i da se jo{ jednom

bri{e razlika izme}u odredbenih i dopunskih slo`enica. Isto se ponavqa i za imenice i pri-

deve s prefiksima (i sufiksima), tipa dovratak, zazubice, podo~waci, bezdu{an, prekobrojan:

i one su œrekcijske... ali mawe dopunskog, a vi{e odredbenog karakteraŒ (432). U stvari bi ta~-

nije bilo re}i da ovde ni jedan ni drugi termin ne zadovoqava. Nabrojane tvorenice jesu

œdopunskeŒ u tom smislu {to se predlo{ke sintagme od kojih su nastale, do vrata, pod o~ima i

sl., u re~enici obi~no smatraju dopunama; nisu œrekcijskeŒ ako pod rekcijom podrazumevamo

izbor odre|enog pade`a u zavisnosti od koje druge re~i, jer je za slo`enice sasvim nebitno koji

se pade` javqa posle kog predloga; jesu œodredbeneŒ ukoliko predlo{ke sintagme u re~enicama

ne smatramo dopunama nego odredbama, ali nipo{to nisu œodredbeneŒ u smislu onoga {to danas

nazivamo determinacijom odnosno modifikacijom, kao {to su to ranije pomenute odredbene

slo`enice tipa Beograd, praznoruk, brzoplet i sli~ne.

1.7.4. Ovakve i sli~ne nedoumice pokazuju nam da podela na naporedne, odredbene i

rekcijske slo`enice niukoliko nema onu op{tu va`nost kakvu joj, bar naizgled, pridaju Steva-

novi} i Nikoli}. S jedne strane, autori je ograni~avaju samo na imeni~ke i pridevske slo`eni-

ce, mada nema na~elnih razloga za{to se ne bi bar delimi~no primenila i u slo`enicama koje

pripadaju drugim vrstama re~i. S druge strane, granica izme|u odredbenih i rekcijskih slo`e-

nica o~igledno je vrlo mutna. Su{tina je u tome {to izme|u re~i u sintagmatskom nizu postoji

i previ{e raznih vrsta odnosa (determinacije, modifikacije, zavisnosti, kohezije, valencije,

rekcije itd.), pa je malo verovatno da se slo`enice nastale iz takvih odnosa mogu nedvosmisle-

no podeliti. Stoga bi bilo boqe sjediniti odredbene i rekcijske u jedinstvenu kategoriju sub-

ordinativnih slo`enica, onih u kojima je odnos delova neravnopravan, ma koje prirode bio.

Wima se jasno suprotstavqaju naporedne (koordinativne) slo`enice, u kojima sastavni delovi

ne deluju jedan na drugi, nego oba direktno i ravnopravno u~estvuju u ukupnom zna~ewu slo`e-

nice.

Ni me|u wima, dodu{e, ne vlada potpuna homogenost, jer i ravnopravnost mo`e imati

vi{e podvrsta. Tako crveno-`ut (delom crven a delom `ut) nije isto {to i crveno`ut (koji

ima boju izme|u crvene i `ute); brojna poluslo`enica sto {est koordinativna je kao i pet-

{est, ali ona prva pretpostavqa sabirawe (100 + 6) a druga alternaciju (5 ili 6). Stoga svaka

sintakti~ka klasifikacija ima samo relativnu vrednost, i nije slu~ajno {to ni u jednom od do-

sada{wih pregleda srpskih slo`enica one nisu dosledno razvrstane po me|usobnom odnosu de-

lova. Umesto toga, za svaki pojedini tip slo`enice trebalo bi dati opis zasnovan na konkret-

nim i nesumwivim obele`jima. To zna~i: ustanoviti kojoj vrsti re~i pripada prvi a kojoj dru-

gi deo (kao {to smo ve} napomenuli, u koordinativnim oba dela pripadaju istoj vrsti re~i, dok

kod subordinativnih mogu biti iste ili razli~ite vrste), u kom se poretku javqaju, da li su ~i-

29

ste ili sufiksalne slo`enice. Tek posle toga, tamo gde je to mogu}e, slo`enice }emo deliti

prema tome kakav je odnos prvog dela prema drugom, od kojih su sintagmi nastale, ili kakvim se

sintagmama odnosno re~enicama mogu parafrazirati.

1.8. Endocentri~ne i egzocentri~ne slo`enice. — [to se ti~e semanti~ke podele,

korelacija izme|u strukture slo`enica i wihovog zna~ewa isuvi{e je slaba da bi se isplatilo

razvrstavati ih po oblastima tipa nomina actionis, nomina loci, nomina instrumenti i sli~no. Da-

leko je va`nije ono {to Vuki}evi} 1995:136–138 naziva œsemanti~ka usmerenost slo`eniceŒ,

tj. podela na endocentri~ne i egzocentri~ne slo`enice.19 Pri tom ova dva pojma ne bismo de-

finisali na na~in kako to ~ini Vuki}evi}eva — œendocentri~ne su one slo`enice kod kojih se

zna~ewe sastavnih delova pre srastawa u slo`enicu nije izmenilo unutar slo`eniceŒ. Ve}a

ili mawa promena zna~ewa formanata svojstvena je gotovo svim slo`enicama, bile one endo-

ili egzocentri~ne; tako recimo brodogradwa nije naprosto ’gradwa broda’, nego (prema defi-

nicijama iz RMS koje citira sama V.) ’izrada i opravka brodova’, ’nauka o gradwi brodova’ ili

’posao izgradwe brodova’. Umesto toga, endocentri~ne i egzocentri~ne slo`enice treba defi-

nisati na Blumfildov na~in, koji je op{te prihva}en u modernoj lingvistici (up. Kristal

1988, s. v. endocentri~an, egzocentri~an; Milojevi} 2000, s. v. endocentric compound i exocentric

compound), a koji ista autorka prenosi u svom drugom radu (Vuki}evi} 1994:147: œOn ‰Blum-

fildŠ ka`e da, ako kompozita ima istu funkciju kao i wen centralni deo, onda je ona endocen-

tri~na, a ako se ta funkcija razlikuje onda je ona eksocentri~naŒ). To zna~i da je u endocen-

tri~nim odredbenim slo`enicama ukupno zna~ewe jednako zna~ewu upravnog dela (npr. paro-

brod je vrsta broda) su`enom prema zna~ewu odredbenog dela (brod na paru). Ukoliko je endo-

centri~na slo`enica koordinativna, svaki od dva dela nosi polovinu zna~ewa (gluvonem ~ovek

je i gluv i nem). U egzocentri~noj slo`enici, naprotiv, zna~ewe nije izra`eno ni prvim ni

drugim delom za sebe (vukodlak nije ni vrsta vuka ni vrsta dlake), nego se mora rekonstruisati

na osnovu wih.

1.8.1. Treba primetiti da se sve dosada{we rasprave oko endo- i egzocentri~nosti ti-

~u imeni~kih slo`enica. Vuki}evi} 1994:149 ka`e — œimeni~ke slo`enice su uglavnom ekso-

centri~ne, za razliku od pridevskih slo`enica koje su uglavnom endocentri~neŒ, ali se pri-

19 Umesto Beli}evih termina œesocentri~anŒ i œeksocentri~anŒ, koje je te{ko razlikovati jedan od drugog, upotrebqavamo

oblike endocentri~an i egzocentri~an, kao jasnije i daleko obi~nije u modernoj lingvistici po~ev od Blumfilda. (Vidi

Vuki}evi} 1994: 146–147, gde se konstatuje da termina esocentri~an nema u lingvisti~kim re~nicima, osim kod R. Simeona;

v. i Ramelmajer 1975: 34.) Vujaklijin re~nik stranih re~i sadr`i (kao i RMS) odrednicu endo- ’unutra’, posle koje sledi

blizu 40 grecizama s tim prefiksom, dok nema eso- niti re~i s takvim po~etkom. [to se ti~e oblika ekso-, mada je on verniji

gr~kom izgovoru, Vujaklija upu}uje ekso- na egzo- (œizvan, spoqa, napoquŒ) i bi}e da je u pravu, po{to su u nau~noj

terminologiji ve} ~vrsto ukoreweni oblici egzobiologija, egzosmoza, egzosfera i sli~ni, a od istog korena je i egzotika i

egzoti~an.

30

devskim slo`enicama ne bavi, niti navodi ijedan primer. U stvari je pitawe da li bi se uop-

{te mogao na}i kakav egzocentri~an slo`eni pridev, ako izuzmemo one ~ija je motivacija neja-

sna, kao samo`iv, pustolovan, blagodaran. Tako|e je neizvesno da li i u kojoj meri treba uzi-

mati u obzir metafori~nost koja je u korenu mnogih slo`enica. Da li, recimo, u motivaciji

prideva jednostruk, dvostruk itd. jo{ postoji imenica struka (v. 3.5.1.1), ili mo`emo li tvr-

diti da u definiciji prideva b(j)elodan (odakle ob(j)elodaniti) postoji pojam dan (up. u RMS:

œbelodan — jasan kao dan, o~igledanŒ)?

1.8.2. ^iwenica je da se o endo- i egzocentri~nosti slo`enica ne govori mnogo u svet-

skoj lingvistici (An~i} 1968: 250 napomiwe: œU savremenoj sovjetskoj nauci o tvorbi rije~i

termini ezocentri~an i eksocentri~an uop}e se ne sre}uŒ), a da je kod nas tu temu pokrenuo

skoro iskqu~ivo Beli}, u vi{e svojih radova. Kad je on napisao œkao prakti~no pravilo za gra-

|ewe slo`enih re~i mo`e se smatrati da su one sve eksocentri~neΠ(Beli} 1949: 41), to je u naj-

mawu ruku bilo grubo uop{tavawe, jer je propustio da napomene da govori iskqu~ivo o ime-

ni~kim slo`enicama. Na to su se nadovezale wegove izrazito puristi~ke kritike pojedinih

odavno ukorewenih izraza: œvodopad nije dobro na~iweno, to je nema~ko Wasserfall... nisu dobro

na~iwene... re~i gradona~elnik, verou~iteq, zemqopis i sl.... To su re~i na~iwene prema dru-

gim jezicimaŒ. Za neke izraze koji su nesumwivo narodni Beli} (str. 42) tvrdi da su samo pri-

vidno endocentri~ni: œ~etovo|a je na~iweno od ~etovod-(ni), a ne od gotovoga vo|a; glavoboqa

prvobitno zna~i ’ono {to donosi glavoboqu’, ne{to ’glavobolno’, a nije na~iweno od boqa,

boqka.ΠSli~ne zabrane jo{ op{irnije su izlo`ene u drugim radovima istog nau~nika. Tako u

Beli} 1936: 163–164 ~itamo: œNije dobra slo`enica drvored u zna~ewu ’red drveta’. Pridev dr-

vored morao bi zna~iti ’sa redovima drveta’, ’onaj ko ima redove drveta’; drvored bi moglo zna-

~iti ’mesto sa drve}em u redovima’ a nikako ’red drveta’...Œ Beli} osu|uje — nasuprot Mareti-

}u u œJezi~nom savjetnikuŒ — i re~ parobrod. Pomiwe mogu}nost da se ta re~ shvati kao slo`e-

nica od paro(m) i glagola broditi, ali ni u tom slu~aju, ka`e, œne bi imala zna~ewe broda ili

la|e ve} kraja ili mesta kojim se (ili gde se) parom brodi ili ne~eg sli~nogŒ. U radu Beli}

1950: 174–175 donekle je ubla`io stav, ali zaobilaznim putem, druk~ije tuma~e}i pomenute

slo`enice kako bi ipak mogao da ih proglasi egzocentri~nim. Za drvored sada ka`e œda ne zna-

~i ’red drveta’, ve} ’drvoredo mesto’, tj. mesto sa vi{e takvih redova... Ako se tako razume ’ale-

ja’, onda se tuma~ewe Mareti}evo mo`e i tu primiti.Œ Re~ parobrod sada je spreman da prihva-

ti, ali kao œpoimeni~en pridev ’parobrod’, tj. ’onaj koji parom brodi’. Prema tome, ta imenica

mo`e zna~iti i sredstvo, napravu, ma{inu ili sl. kojom se pomo}u pare mo`e broditi.Œ

Razume se da su ovo krajwe usiqena tuma~ewa. Drvored nikada nije zna~ilo ’mesto sa

vi{e redova drve}a’, pridev œparobrodŒ ne postoji, a imenica parobrod se ose}a kao slo`ena s

imenicom brod, nikako s glagolom broditi (up. i Ramelmajer 1975: 50). Noviji istra`iva~i od-

bacili su Beli}eve predrasude prema endocentri~nim slo`enicama, po~ev od Stevanovi}a,

31

19641, koji, navode}i izme|u ostalog vodopad, parobrod, verou~iteq, gradona~elnik, ka`e da

œpravilnost svih ovih slo`enica uveliko potvr|uje `ivotnost, tj. wihova znatna rasprostra-

wenost i ukorewenost u upotrebiŒ (421–422). Vuki}evi} 1994:147–148, navode}i desetak endo-

centri~nih slo`enica, pomiwe Beli}eve zamerke, ali zakqu~uje: œNe samo da se nisu izgubile

iz jezika kao neodgovaraju}e tvorene, ve} su tokom vremena poprimile upravo ona zna~ewa za ko-

ja je Beli} rekao da ih ne mogu imati.ΠV. i Raki} 2001. Cet (1969), koji se bavi samo imeni~kim

slo`enicama od imeni~ke i glagolske osnove s nultim sufiksom, zakqu~uje posle ispitivawa

velikog broja re~nika da su œstare ili narodne tvorbeŒ ovakve strukture zaista bile samo egzo-

centri~ne (npr. s(j)enokos, kolomaz, listopad), ali da se od XVIII, a naro~ito od sredine XIX ve-

ka u sve ve}em broju javqaju endocentri~ne slo`enice kao zemqotres, krvotok, ribolov, vodo-

pad, vatromet, brodolom, rukoqub, vodoskok, vodostaj, trbos(j)ek i druge, najve}im delom kao

œkalkovi prema latinskim ili wema~kim uzorcima odnosno pozajmqenice iz ~e{koga ili

ruskogaŒ (107–108). Taj novi (pod)tip, po wegovim re~ima, slabo je produktivan (obuhvata samo

oko trideset re~i), ali, kao {to se vidi iz navedenih primera, sve su to toliko uobi~ajeni iz-

razi da bi bila besmislica tvrditi kako su srpske slo`enice i danas iskqu~ivo egzocentri~-

ne.

2. SLO@ENE IMENICE

2.1. Kriterijumi podele. — Za razliku od dosada{we literature, gde su, kao {to smo

videli, slo`enice obra|ivane samo uop{teno, s nasumce odabranim primerima, ili je za pred-

met izu~avawa uzimana samo jedna wihova podvrsta (naj~e{}e imeni~ke) — na slede}im strana-

ma nastoja}emo da prika`emo sve tipove slo`enica u savremenom srpskom jeziku, ukqu~uju}i i

sraslice, poluslo`enice i slo`eno-sufiksalne tvorenice. Grupisa}emo ih po vrsti re~i kojoj

pripada cela slo`enica, pri ~emu je imeni~ka slo`enica sinonim za slo`ena imenica, pri-

devska slo`enica isto je {to i slo`eni pridev i tako daqe. Podse}amo da kod nesufiksalnih

slo`enica drugi deo nu`no pripada istoj vrsti re~i kao i cela slo`enica, dok za sufiksalne

to nije obavezno, jer vrsta re~i zavisi od sufiksa (npr. u spaso-nos-an drugi deo sa~iwava osno-

va glagola nositi, ali sufiks -an daje slo`enici pridevsku vrednost).

Naknadno }emo svaku vrstu slo`enica deliti na podtipove prema tome kojoj vrsti re-

~i pripada prvi a kojoj drugi deo (formant) i da li je sufiksalna ili ne. Pri tom nam je lek-

semski sastav va`niji kriterijum podele nego prisustvo ili odsustvo sufiksa. Nismo `eleli

da zasebno obradimo sve nesufiksalne, a tek onda sve sufiksalne slo`enice, jer bi nas takva

podela primorala da parove slo`enica sa istim osnovama prvog i drugog dela (npr. sveznawe i

sveznalica), pa i istozna~ne (npr. ~etvorougao i ~etvorougaonik), obra|ujemo na dva razli~ita

mesta, {to bi bilo neekonomi~no i nedovoqno pregledno.

U ozna~avawu pojedinih tipova koristi}emo slede}e skra}enice:

32

I = imenica

P = pridev

G = glagol

Z = zamenica

K = kardinalni broj

R = redni broj

SST = slo`eno-sufiksalna tvorenica

Malo o dodato uz skra}enicu vrste re~i zna~i œosnovaŒ, npr. Io = imeni~ka osnova,

Po = pridevska osnova i tako daqe. Spojni vokal, prema onome {to je re~eno u 1.3.4, ozna~avamo

skra}enicom s, ali wu pi{emo kao eksponent prethodne skra}enice (npr. IoS, GoS i sli~no) kao

znak da je on zapravo zavr{etak prvog formanta, a ne ravnopravan sastavni deo slo`enice.

2.1.1. Za prilog, predlog i veznik kao sastavne delove slo`enica nismo koristili

skra}enice, po{to je udeo tih vrsta re~i u kompoziciji relativno mali, a skra}enice bi vi{e

na{kodile razumqivosti nego {to bi doprinele u{tedi prostora. Nulti sufiks smo bele`ili

znakom ä, bez crtice, koja je suvi{na posle znaka +.

2.1.2. Mada mawe precizno nego formulom, tip slo`enice mo`e se ozna~iti i re~ima,

ta~nije slo`enim pridevom. Takav na~in mo`e biti i pogodniji ako `elimo odjednom da obu-

hvatimo vi{e srodnih kategorija. Terminom dvoimeni~ke slo`enice, recimo, ozna~avamo sve

slo`enice tipa I + I, Ios + I ili Ios + Io + sufiks. Pridevsko-imeni~ke su sve one koje u pr-

vom delu imaju osnovu prideva a u drugom imenicu ili imeni~ku osnovu, sa sufiksom ili bez

wega.

2.2. Sinhronija i dijahronija. — Klasifikacija slo`enica po kategorijalnoj pri-

padnosti prvog odnosno drugog dela ovde je zasnovana na sinhronijskim kriterijima, to jest na

jezi~kom ose}awu dana{wih govornika srpskog jezika. U tom smislu smo gore mogli re}i da se

parobrod danas ose}a kao slo`enica od para i brod (tip Ios + I), a nipo{to od para i broditi

(tip Ios + Go + ä). Razume se da jezi~ko ose}awe nije u svim slu~ajevima tako nedvosmisleno, pa

su za mnoge slo`enice mogu}na alternativna tuma~ewa. Dijahronijska analiza mo`e pomo}i u

onim slu~ajevima gde je motivacija zamagqena: tako u re~i licem(j)er, s obzirom na zna~ewe, deo

-m(j)er ne izaziva nikakve odre|ene asocijacije, ali iz Skoka 1971 (s. v. lik3) saznajemo da je

œslo`enica nastala od sintagme lice meritiŒ (v. i odrednicu mjera, gde se licemjer nabraja za-

jedno sa omjer, promjer, razmjer itd.). To jo{ ne mora biti razlog da ne svrstamo licem(j)er u

33

proste re~i, ali ako smatramo da je slo`ena (budu}i da je u prvom delu prepoznatqiva re~ li-

ce), uvrsti}emo ga u isti tip Io(S) + Go + ä kao i re~i s jasnom motivacijom, npr. vodomjer.

2.2.1. Tamo gde je dijahronija u sukobu sa sinhronijom, me|utim, ne mo`emo se ravnati

po woj. Parlog, recimo, za dana{we jezi~ko ose}awe nesumwivo je prosta re~; ne}emo ga ubraja-

ti me|u imeni~ko-glagolske slo`enice, kako to ~ini Beli} 1949: 41 (œparlog... = *parolog, ’u

pari le`e}i’...Œ) — utoliko pre {to Skok 1971 (s. v. le}i III) daje sasvim druk~ije i ubedqivije

tuma~ewe — da je parlog od ma|arskog parlag ili rumunskog pîrlog, a ovo od slovenskog pr(ij)elog.

Iz ovog primera da se zakqu~iti da bi nova etimolo{ka tuma~ewa mogla izmeniti me-

sto slo`enice u na{oj tipologiji. Takvi slu~ajevi ipak ne}e biti ~esti, po{to su mogu}i samo

kod re~i kojima je nesigurna i etimologija i motivacija.

2.3. Slo`enice s imenicom u prvom delu

2.3.1. Tip Ios + I

Ovaj tip sadr`i uglavnom subordinativne slo`enice. Shodno onome {to smo rekli u

1.6.4, razgrani~avati odredbene od rekcijskih bilo bi besciqno: primera radi, v(j)eroi-

spov(ij)est (-ispov(ij)ed) mo`emo tuma~iti kao ’ispovest vere’ (rekcijska), ali kako analizira-

ti istozna~no v(j)erozakon (<< zakon vere? verski zakon?) i v(j)eronauka (<< nauka o veri? ver-

ska nauka)? U ovoj grupi nalazimo nekoliko naziva biqaka (gorocv(ij)et, gorobiqe, koworep,

runolist) i `ivotiwa (kozorog, kostorog, mravozub, krstokqun, svilobuba itd.), ali i dosta

drugih uobi~ajenih re~i kao vinograd (gde grad, po Skoku, zna~i ’ogra|eni vrt’), hvalosp(j)ev,

gorostas, krajolik, bogobojazan (imenica), poqoprivreda, zemqoradnik, brodovlasnik, robovla-

snik i dr.

Prvobitno slabo zastupqen tip, osetno se pro{irio zahvaquju}i novim endocen-

tri~nim slo`enicama (onima koje je osu|ivao Beli}) kao parobrod, drvored, plodored, slavo-

luk, pu{komitraqez, zemqopos(j)ed, zemqopos(j)ednik, gradona~elnik, v(j)erou~iteq, presto-

lonaslednik (-sqednik), lovo~uvar, drvorezbar, vodokotli}, paro~ista~ itd. Mnoge od tih no-

vih slo`enica nesumwivo su nastale prevo|ewem, pre svega s nema~kog (parobrod od

Dampfschiff, redosl(ij)ed od Reihenfolge, d(j)elokrug << Wirkungskreis, vidokrug << Gesichtskreis,

strahovlada << Schreckenherrschaft, vodoinstalater << Wasserinstallateur, vodoprivreda << Was-

serwirtschaft, ma{inogradwa << Maschinenbau, brakorazvod << Ehescheidung itd.) Nosorog je nasta-

lo prema nem. Nashorn, a ovo od internacionalnog grecizma rhinoceros (v. Ramelmajer 1975: 49).

Za brakorazvod i sli~ne izraze v. 2.3.9.1. Slo`enice iz serije oceubistvo, brato-, d(j)eco-,

~ov(j)eko-, tirano-, kraqeubistvo, sa odgovaraju}im nomina agentis — oceubica, bratoubica

itd. (v. Vuki}evi} 1997:369) — svakako se ugledaju na latinsko parricidium, fratricidium i druge na

34

-cidium, odnosno parricida, fratricida i druge na -cida, bilo direktno ili posredstvom nema~kog Va-

termord, Brudermord itd., Vatermörder, Brudermörder itd. Up. i rusizam trudodan.

2.3.2. Spojni vokal u velikoj ve}ini slu~ajeva je -o-. Spojni vokal -e- imamo u oceubi-

stvo, kraqeubistvo, careubistvo i analognim re~ima na -ubica. Re~i ku}evlasnik, ku}egazda,

ku}edoma}in, kao i rusizam burev(j)esnik, mogu se smatrati sraslicama, kao i domazet (v. 1.3.2)

i bratu~ed. Po Leskinu (1914:324) i Mareti}u (1899:366) bratu- je dativ, a drugi deo je po Ma-

reti}u prvobitno glasio ~edo, potom œokrenut u ~ed, ~eda prema drugim slo`enicama ove

vrsteŒ. Po Stevanovi}u (19641 : 423) œbratu je genitiv nekada{we dvojineŒ, a dana{wi oblik

slo`enice nastao je iz dualne sintagme bratu ~eda, koja je ozna~avala decu dvojice bra}e. U

imenu Carigrad (v. 1.3.4), po Mareti}u (str. 364), prvi deo je œnegda{wi odre|eni pridjev... s

nastavkom jŒ; ali po{to takvog prideva vi{e nema, u sinhronijskoj analizi moramo smatrati da

je slo`enica sastavqena s imenicom car i spojnim vokalom -i-.

2.3.3. Koordinativni (naporedni) odnos elemenata znatno je re|i. Tu spada bogo-

~ov(j)ek (œonaj koji je u isti mah i bog i ~ovek ‰Isus HristosŠ)Œ, prema RMS; ipak, mo`da nije

iskqu~eno ni zna~ewe ’bo`anski ~ovek’, a u drugim slo`enicama na bogo-, kao bogomajka, bogo-

sestra, bogootpadnik itd., odnos je nesumwivo subordinativan). Strahopo{tovawe dolazi od

nem. Ehrfurcht, s tim {to je redosled elemenata izmewen: kako prime}uje Ramelmajer 1975:49,

formant po{tovawe u srpskom nije mogao do}i na prvo mesto, bilo zato {to je preduga~ak ili

{to je glagolskog porekla. Tipi~no koordinativni su geografski termini jugoistok, jugozapad,

s(j)everoistok, s(j)everozapad, kao i hemijski termini hlorovodonik, cijanovodonik, ugqovodo-

nik, sumporovodonik, sumporougqenik.20

2.3.4. Spojni vokal -o- karakteristi~an je za u~ene tu|ice kao {to su klerofa{izam (-

ista), anarhosindikalizam, arterioskleroza, metaloplastika, pogotovu u stru~nim termino-

logijama pojedinih nauka, npr. empiriokriticizam, labiodental, labiovelar, seroterapija,

talasoterapija, muzikoterapija, stratokumulus, kumulonimbus, feromagnetizam, ferosul-

fati itd. itd. (O prefiksoidima, koji su nastali iz ovog tipa gr~ko-latinskih slo`enica, bi-

}e re~i u 11.1 — 11.8). Mestimi~no se javqaju i hibridni spojevi od strane i doma}e osnove,

kao metalostrugar, metalosavija~ (RMS), amino-kiselina (prevod od amino-acid, Aminosäure

itd.), amino-grupa itd.

20 U wima, za razliku od poluslo`enica tipa ugqen-dioksid, nemamo jedan specifi~an i jedan op{tiji deo, nego su naprosto

imenovana oba sastavna dela jediwewa (hlor + vodonik i sl.). Otuda je u wima odnos ravnopravan, a redosled proizvoqan (u

engleskom je neki put obrnut od na{eg: ugqovodonik se zove hydrocarbon, a cijanovodonik — hydrogen cyanide). Iz istog razloga

ne mo`e se smatrati pravilnim oblik sumporvodonik (bez -o-), o~igledno skovan po analogiji s odredbenim poluslo`enicama

tipa sumpor-dioksid.

35

2.3.5. O slo`enicama Jugoslavija i Jugosloven. — Me|u upravo pomenute internaci-

onalizme spada i ime Jugoslavija. Beli} 1952:287 isti~e da je œnaziv Jugoslavija bio uobi~a-

jen i kod Francuza (Yougoslavie) i kod Nemaca (Jugoslawien) i drugih naroda pre nego {to je pri-

mqen kao zvani~ni naziv kod nasŒ. Istina — dodaje odmah zatim — œtaj su naziv oni primili

od nas, jer se ve} od tridesetih godina pro{loga veka on upotrebqava u razli~itim oblicima

kod srpskih, hrvatskih i slovena~kih pisaca, a u pribli`no isto vreme i kod ^ehaŒ. Po wego-

vom mi{qewu (str. 288) imenica je nastala od prideva jugoslavenski/jugoslovenski, a ovaj je

prema ruskom ägoslavskiè. Beli} tako|e napomiwe da œkada bismo hteli prema na{em starom

i opravdanom nazivu ‰misli se na pridev slovenskiŠ da na~inimo imenicu, ona bi morala biti

JugoslovenskaŒ, ali ne obja{wava za{to do toga nije do{lo, niti za{to bi hipoteti~ni doma-

}i oblik glasio ba{ *Jugoslovenska a ne *Ju`noslovenska. (Zanimqivo je da @ivanovi}

1904:180, polemi{u}i s Mareti}em koji je rekao da je re~ Jugoslaven œzacijelo dobraŒ, odgova-

ra œda je ta rije~ svjetska nakaza od rije~i. Prvo ne vaqa Slaven, nego Slovenin, drugo ne vaqa

Jugoslovenin nego ju`ni Sloveni.Œ)

^iwenica je da, za razliku od prideva jugoslovenski a pogotovu od ju`noslovenski,

imenica Jugoslavija ima obele`ja tipi~nog internacionalizma. Ako i nije stranog porekla,

ona je u svakom slu~aju gra|ena kao da je namewena upotrebi u zapadnoevropskim jezicima. Wen

drugi formant je Slavija, ime koje (mada ovekove~eno u nazivu poznatog beogradskog trga) dosad

nije zabele`eno u re~nicima niti u enciklopedijama, ali je bez sumwe latinizam (Slavia ’zemqa

Slovena’, s tipi~nim latinskim sufiksom -ia). U prvom delu nije upotrebqen pridev ju`no-,

koji bi ote`ao ako ne i onemogu}io pozajmqivawe u neslovenskim jezicima, nego fonetski mno-

go neutralnije jugo-. Beli} smatra da je to jugo- u pridevu jugoslovenski do{lo œprema pridevi-

ma jugoisto~ni, jugozapadni i sl., gde jugo- ima pridevsko zna~eweŒ.21 Mogu}no je da je od samog

po~etka delovala semanti~ka diferencijacija koju imamo danas, tj. da se nije htelo re}i ju`no-

slovenski (ni *Ju`noslovenska ili *Ju`noslavija) jer bi taj naziv obuhvatio i Bugare, pa je

stvoren alternativni naziv upotrebom imenice umesto prideva u prvom delu. Za takvu zamenu

prideva imenicom imamo jo{ dosta primera, kao u svilorun ( svileno runo) koje pomiwe i Be-

li}, u rimokatolik (1.4), a posebno u ^ehoslova~ka (up. izvorno ^eskoslovensko).22 Najzad, ne t-

reba iskqu~iti ni mogu}nost koju na kraju svog rada, s rezervom i samo uzgred, pomiwe Beli}:

da je najpre nastala imenica Jugosloveni, kao kalk nema~kog Südslawen koje se javqa jo{ od kraja -

XVIII veka. Upotreba jugo- umesto ju`no- u tom slu~aju bi se objasnila doslovnim prevo|ewem

21 Za{to œpridevskoŒ? Jugoisto~ni i jugozapadni su izvedenice od jugoistok odnosno jugozapad, a to su koordinativne

slo`enice dveju imenica: jugoistok se nikako ne mo`e tuma~iti kao œju`ni istokŒ, nego kao jug i istok u jednakoj meri. 22 Oblik ^e{koslova~ka, kao {to znamo, bio je upotrebi samo kratko vreme po~etkom devedesetih godina, pre definitivnog

odvajawa ^e{ke od Slova~ke.

36

nema~kog Süd-.

2.3.6. Tip I + I (bez spojnog vokala)

Ovaj tip je znatno vi{e zastupqen me|u pozajmqenicama nego u doma}em leksi~kom

fondu. Stoga }emo najpre pregledati slo`enice stranog porekla.

2.3.6.1. Iz turskog je svojevremeno pozajmqeno dosta slo`enica koje su danas uglav-

nom zastarele, ili je zna~ewe bar jednog dela nepoznato dana{wem govorniku (up. 1.5). Ve}i-

nom osciliraju izme|u slo`enice i poluslo`enice; ovde ih navodimo s grafijom kakva je data

u RMS. Takve su alajbeg (alaj-beg), alaj-barjak, alaj-barjaktar, |ul-ba{ta, |ul-behar, |ul-ba-

klava, din-du{man, karavan-saraj (-seraj), ~itluk-sahibija, bugar-kabanica, Stambol-kapija,

{amdud, ~aprazdivan, terziba{a, tobxiba{a, }ur~iba{a, buquba{a, babazeman (od turskog

baba ’otac’) i jo{ podosta sli~nih. Malo je wih jo{ i danas u upotrebi, kao sahat-kula, }e-

ten-(h)alva, papazjanija, haramba{a, pri ~emu se posledwe dve ose}aju kao proste re~i. Me|u

dvoimeni~ke slo`enice mo`emo uvrstiti i beglerbeg (tursku slo`enicu od plurala i singu-

lara iste imenice, beylerbeyi, s prvobitnim zna~ewem ’ beg begova’), zatim dustaban, }orsokak,

rahat-lokum (odakle ratluk): elementi duz-, }or-, rahat- u izvornom turskom su pridevi, ali

su za na{e jezi~ko ose}awe nemotivisani. Mogla bi se tu dodati tu i sikter-kafa (-kahva),

mada je sikter kod nas uzvik, a u turskom glagolski oblik.

Mali je broj hibridnih (tursko-srpskih) slo`enica: alem-kamen, naxak-baba

(ili naxagbaba; RMS bele`i i naxak-~eqade). Istom tipu pripada i remek-delo, s tim

{to je prvi deo iz ma|arskog (remek).

2.3.6.2. Me|u pozajmqenicama iz nema~kog slo`enica ima jo{ znatno vi{e, {to je po-

sledica wihove u~estalosti u izvornom jeziku. Mo`emo ostaviti po strani one kao blickrig,

cajtnot, {pilhozne, rindflaj{, fusnota, hozentreger, kur(c){lus, gastarbajter, folksdoj-

~er i sl., koje se u srpskom primaju kao proste re~i. I ovde, me|utim, postoji mno{tvo

œpolumotivisanihŒ slo`enica (1.5), u kojima je drugi deo odoma}eni germanizam ili interna-

cionalizam, dok je na prvom mestu nema~ka re~ koja se kod nas javqa iskqu~ivo u toj kombina-

ciji. Takvi su ve} pomenuto flispapir, zatim pauspapir (paus-papir), ter-papir, lajtmotiv,

maskenbal, hauzmajstor, kapelmajstor, feldmar{al, lumpenproleter, lumpenproletarijat23,

{parkasa, aktenta{na, vizitkarta, vindjakna, {tih-proba, ajnpren-supa, bleh-muzika, ci-

mer-kolega24, rol-kragna, {und-literatura, dizel-motor, dizel-gorivo, dizel-lokomotiva,

{uko-utika~, trafo-stanica itd.

Retko se javqaju obrnuti slu~ajevi kao {rafciger, {trajkbreher, kulturtreger, gde

je prvi deo slo`enice poznat a drugi u srpskom nemotivisan. Gotovo da nisu ~e{}e ni slo`e-

37

nice kao gasmaska, ve{-korpa (ve{korpa), ve{-ma{ina, {mirgl-papir, {ah-klub, {ah-mat, gde

oba dela postoje i u samostalnoj upotrebi u srpskom.

Specifi~an slu~aj je pseudogermanizam {ofer-{ajbna, koji pokazuje da se nema~ki

tvorbeni obrazac mo`e preuzeti i bez preuzimawa obeju re~i iz originala.25

(Polu)slo`enica s doma}im, prevedenim ili odoma}enim drugim delom nema mnogo:

{perplo~a ({per-plo~a), cel-vlakno, cel-tkanina, tra~-partija, krempita, {ampita (od nem.

Schaum: up. obostrani germanizam {a‰uŠmrolna). Danas zastarelo ve{plav bi}e pre fonetska

adaptacija nema~kog Wäscheblau nego prava prevedenica. Zanimqiv je izraz kafe-kuvarica, gde

kafe nema svoje uobi~ajeno zna~ewe lokala nego napitka, o~igledno zato {to doma}a re~ kafa

ne bi bila pogodna za gra|ewe poluslo`enica ovog tipa.

2.3.6.3. ^etiri pozajmqenice koje su, u periodu izme|u dva svetska rata, verovat-

no najvi{e doprinele {irewu dvoimeni~kih œjukstapozicijaŒ (da upotrebimo termin

Surdu~kog 1978) jesu auto, radio (o kojima }emo govoriti u poglavqu o prefiksoidima,

11.5 i 11.7), taksi i xez. Prema auto je postojao i postoji pridev automobilski, ali se

zbog svoje du`ine izbegava (ne bi se reklo *automobilski mehani~ar, *automobilski de-

lovi i sl.); prema radio tek je u novije vreme, mo`da po ugledu na slovena~ki, skovan pri-

dev radijski, ali ni danas nije ~est u upotrebi. Od taksi i od xez, naprotiv, nije se ni

poku{alo s izvo|ewem prideva, nego su od samog po~etka maksimalnu rasprostrawenost

stekle poluslo`enice taksi-stanica, taksi-{ofer (-voza~), xez-orkestar, xez-muzi~ar,

xez-truba~ i sli~ne.

Mada Surdu~ki (nav. d., 399) u tri maha pomiwe œTurkish, German, and EnglishŒ kao ravno-

pravne izvore ovakvih uticaja, sve do sredine HH veka nije bilo mnogo poluslo`enica sa engle-

skom re~ju na prvom mestu. Osim xeza, tu su bili mo`da jo{ samo sportski termini kao boks-

me~, bantam-kategorija, aut-sudija, ofsajd-pozicija (u novije vreme i tenis-patike26, me~-

lopta, set-lopta, be(j)zbol-kapa i be(j)zbol-palica), a uz to pseudoanglicizmi kao {to su gol-

aut, gol-razlika, top-lista, trim-staza, {ok-soba. Tek posle ÇÇ svetskog rata wihov broj po-

~iwe naglo da raste, pa se javqaju najlon-~arape, najlon-kesa, bikini-kostim, bermuda-pantalo-

ne, ~arter-let, ~arter-kompanija, reni-bunar27, rok-muzika, rok-p(j)eva~, folk-p(j)eva~, stop-

sv(j)etlo, panel-plo~a, parking-sat, kamp-prikolica, pilot-emisija, pilot-epizoda, mas-medi-

ji, kontakt-grupa i druge. U drugom delu poluslo`enice mo`e do}i odranije primqeni angli-

cizam, kao u pres-klub, horor-film, disk-xokej, kik-boks, {ou-biznis. I u takvim spojevima kao

xet-set, bodi-bilding, xin-tonik, taj-brejk, bebi-bif, seks-{op, biznismen, {oumen, liftboj

25 U nema~kom se ka`e Windscheibe ili Windschutzscheibe: po svoj prilici je prvi deo te slo`enice zamewen poznatijom re~ju

{ofer.

38

itd., mada su u srpskom nemotivisani ili samo delimi~no motivisani, jasno se (s obzirom na

dana{wu rasprostrawenost poznavawa engleskog jezika) ose}a prisustvo dveju leksema. Malo je

primera kao kornfleks, skejtbord, xojstik, hardver, koji su u engleskom slo`enice ali se u

srpskom ose}aju kao proste re~i.

2.3.6.4. Neo~ekivano veliki broj poluslo`enica ima francusku ili italijansku ime-

nicu na prvom mestu. Takve re~i nisu mogle biti primqene iz izvornog jezika (budu}i da u ro-

manskim jezicima odredbena imenica dolazi posle upravne), nego su preuzete iz nema~kog, a ne-

ki put i nezavisno skovane prema ve} usvojenom tvorbenom obrascu. Takve su emajl-boja, emajl-

lak, monstr-proces, toalet-papir, krep-papir, krep-saten, mar{-bataqon, mar{-kompanija28,

`anr-slika, `ele-bombone, balon-svila, ku{et-kola, revan{-me~, kup-sistem, kup-takmi~e-

we, blok-sistem, pat-pozicija, tempera-boje, tempera-tehnika, fresko-slikar, fresko-sli-

karstvo, porto-marka, `iro-ra~un29, alt-saksofon, tenor-saksofon itd.

Preko nema~kog (re|e preko engleskog) primqene su i (polu)slo`enice koje u prvom

delu imaju latinizam, grecizam ili internacionalizme razli~itog porekla: motorbicikl, re-

gistar-kasa, patent-zatvara~, patent-olovka, termos-boca, klima-ure|aj, ritam-sekcija, so-

da-voda, klub-garnitura, kina-srebro, kina-vino, banana-republika, merino-ovca itd. — sve do

japansko-ameri~ke ninxa-korwa~e, koja je u{la i u Pravopis 1993:95. Zna~ajan izvor ovakvih

spojeva jeste terminologija prirodnih nauka: rezus-faktor, radijus-vektor, lakmus-papir, ci-

jankalij(um), etil-alkohol, metil-alkohol, natrijum-hlorid, kalcijum-karbonat (i jo{ stoti-

ne drugih naziva jediwewa), amino-kiselina, amino-grupa, radijum-terapija, {ok-terapija,

vat-sekunda, kilovat-~as (-sat), gram-kalorija itd.

Imena gr~kih slova javqaju se u spojevima alfa-zraci, gama-zraci, beta-blokator,

beta-receptor, delta-metal i sl., a imena latini~kih slova u nazivima muzi~kih tonaliteta

(C-dur, a-mol), vitamina (C-vitamin, B-vitamin itd., kao alternativa podjednako ~estim sin-

tagmama tipa vitamin C itd.) i u drugim izrazima kao iks-noge, ge-`ica, H-bomba itd.

2.3.6.5. Me|u doma}im re~ima, prave slo`enice bez spojnog vokala sasvim su retke. Ta-

kve su ~uvarku}a (po Skoku prvobitno *~uvajku}a, kod Vuka i Mareti}a ~uvaku}a, gde je prvi

deo, verovatno zbog vokala -a neuobi~ajenog u imperativnim slo`enicama, zamewen imenicom

~uvar), trnboba ili trnboba ’ogrozd’, {aqivi izraz lubendiwa (sa skra}ewem osnove prvog de-

la), zastarelo rimpapa ’rimski papa’, uz poneki toponim kao {to su Ivangrad, Ku~aj-planina.

Tome treba dodati i sraslice (prvobitno apozicije) babad(j)evojka, babaroga, bubamara, buba-

{vaba, bubazlata, cicamaca (i cica-maca).

29 Od it. giro sa francuskim izgovorom, kakav je uobi~ajen u nema~kom.

39

[to se ti~e znatno brojnijih poluslo`enica, mogu}e je, kao {to je smatrao Leskin a

kasnije Beli} i Stevanovi}, da su nastale po ugledu na turcizme tipa |ul-ba{ta (mada ima i

drugih izvora: up. rusizam `ar-ptica). Naknadno se taj obrazac prili~no razvio, pre svega u

oblasti stilski obele`enih, poetskih, danas prete`no zastarelih izraza kao {to su div-junak,

div-juna{tvo, `ubor-voda, `ubor-vrelo, uzor-majka, uzor-d(j)elo, divot-d(j)elo, ~uvar-kula, bi-

ser-suza, biser-zubi, biser-grana, izvor-voda, cv(ij)et-d(j)evoj~e, spomen-dar, spomen-dan (po-

men-dan) itd., ukqu~uju}i i ^emer-baka, Pelen-deka (kod Zmaja) i klin-~orba poznato iz narod-

ne pri~e. (Vidi i Babi} 1986:32.) Mawi je broj takvih izraza danas u redovnoj upotrebi: rak-ra-

na, spomen-plo~a, poklon-paket, leptir-ma{na, leptir-staklo, lutka-film, nafta-pe}, ~i-

~ak-traka, sito{tampa (prevod nema~kog Siebdruck), mo`da naliv-pero (ukoliko prvi deo nije

osnova glagola nalivati), u sportu muva-kategorija, skok-{ut, bod-lista itd. Posebnu sklo-

nost prema wima pokazuje kulinarski re~nik: verovatno po ugledu na poluslo`enice nema~kog

i ma|arskog porekla, kao ajnpren-supa, rum-torta, griz-knedle, sekeq(i)-gula{, gula{-~orba i

sl., javilo se potom i krompir-paprika{, kristal-{e}er, prah-{e}er, vanilin-{e}er, paradajz-

sos, paradajz-salata, kupus-salata, kakao-ml(ij)eko i jo{ dosta sli~nih izraza.

2.3.6.6. Sve dosad nabrojane slo`enice su odredbene, s odredbom na prvom mestu.

Sasvim izuzetan tip predstavqaju oficirska zvawa general-major, general-pukovnik, gene-

ral-potpukovnik, skovana po ruskom ili nema~kom uzoru, gde je red obrnut, budu}i da je

upravna re~ general.

Naporedne poluslo`enice relativno su malobrojne: {eret-budala (po RMS mo`e bi-

ti mu{kog ili `enskog roda, {to potvr|uje ravnopravnost elemenata), brod-restoran, bas-ba-

riton, marksizam-lewinizam, u de~jem govoru cica-maca (~e{}e kao slo`enica, cicamaca: v.

prethodni odeqak), cicuqka-micuqka, kasica-prasica.

2.3.6.7. Posebno ispitivawe zaslu`uju œdenominativneŒ (polu)slo`enice, s vlasti-

tim imenom ispred ili (~e{}e) posle zajedni~ke imenice. U spojevima gde je prva imenica ne-

promenqiva ispred imena, Prav. 1960 je propisivao odvojeno pisawe u nominativu, npr. gospa

@ivka, ^i~a Ilija, ali crticu u pade`ima i u prisvojnom pridevu: od gospa-@ivke, ^i~a-

Iliji, s kuma-Milicom, Pop-Lukina, Knez-Mihailova itd. Prav. 1993:100–101, mada ne zabra-

wuju}i crticu, dao je prednost odvojenom pisawu u svim oblicima. Tamo gde se zajedni~ka

imenica javqa iskqu~ivo kao nepromenqiva titula ispred imena, kao u kir Jawa, fra Brne,

Don Kihot, haxi Prodan, efendi Mita i sl., dopu{teno je samo odvojeno pisawe. Po obli~-

kim i fonetskim osobinama ovi spojevi su poluslo`enice (kao {to se isti~e i u samom Pra-

vopisu: œsmawuje se smisaona i izgovorna samostalnost takvih imenica ‰ispred imenaŠ, akce-

nat je oslabqen ili i potpuno izgubqen, dugi slogovi se katkad skra}uju, a u nekim slu~ajevi-

ma dolazi i do obli~kog skra}ivawaŒ). Ono {to ih pribli`ava sintagmama, me|utim, jeste wi-

40

hova okazionalnost: samo neki qudi i samo u nekim prilikama upotrebi}e ispred datog imena

titulu, nadimak ili oznaku srodstva. Drugi deo spoja, dakle, bitniji je od prvog, ali to jo{ ne

zna~i da je prvi wegova odredba, bar ne u uobi~ajenom smislu u`e kategorizacije. (Poklon-pa-

ket je vrsta paketa, ali se gospa @ivka ne mo`e opisati kao œvrsta @ivkeŒ.) U su{tini su to

koordinativne poluslo`enice, budu}i da i prvi i drugi deo funkcioni{u kao naziv iste oso-

be, samo {to odnos me|u delovima nije potpuno ravnopravan.

Poneki spojevi ovog tipa su leksikalizovani: sekapersa (u RMS je nema, ni tako niti

u obliku seka Persa; pomiwe je Surdu~ki 1978: 403, ali s neadekvatnom definicijom ’gossip-

monger’), Deda Mraz (poreklom iz ruskog; up. ni`e Bo`i} Bata), zatim slo`enica don`uan

’`enskaro{’ sa izvedenicama don`uanski, don`uanstvo; up. slo`eno-sufiksalne oblike don-

kihotski, donkihoterija, donkihotstvo). Analogni po strukturi su i bubamara, bubazlata, pa

i babaroga ukoliko se œRogaŒ shvati kao ime (nadimak), ali tu opet imamo druk~iji semanti~ki

odnos: prvi deo (buba, baba) ima op{te kategorijsko zna~ewe i ne mo`e se izostaviti. Drugi

deo donekle se pona{a kao odredba prvog, ali ni takvo tuma~ewe ne zadovoqava: œMaraŒ ne iz-

ra`ava nikakvu osobinu, œZlataŒ nije isto {to i zlatna (mada je re~ o bubi sa zlatnozelenim

krilima), a babaroga ne zna~i babu s rogovima, nego ru`nu babu (koren rug-, odakle i varijanta

babaruga: v. Skok 1971, s. v. rugati se).

2.3.6.8. Sa obrnutim poretkom, ime + zajedni~ka imenica, ima znatno mawe parova.

Pravopis (ta~ka 55a), pored stilskih i metri~kih inverzija tipa Prijezda vojvoda, Strahini}

ban — koje svakako spadaju u delokrug sintakse mnogo vi{e nego tvorbe re~i — navodi jo{ i

spojeve s turskim titulama kao Husein-beg, Smail-aga, Omer-ba{a. Za wih va`i ono {to je gore

re~eno o spojevima tipa Pop Luka, samo obrnutim redom. Pri tom -aga i -beg mogu da stupe œu

jo{ te{wu vezu s imenomŒ, gube}i poseban akcent, pa i zna~ewe, œpretvaraju}i se u ekspresivno

ili prigodno pro{irewe imenaŒ, npr. Mujaga, Ivanbeg, Skenderbeg, {to zna~i da postaju prave

slo`enice, donekle sli~ne sufiksalnim izvedenicama. Tu spada i Bo`i} Bata, izraz izosta-

vqen kako u Pravopisu tako i u RMS.

Ime na prvom mestu javqa se ne samo u antroponimima nego i u nazivima zgrada, usta-

nova, preduze}a, vozova, proizvoda itd.: Dunav stanica, Sava centar, Kari} banka, Art kanal,

Orijent ekspres, tojota automobili, Karneks pa{teta, santos kafa i jo{ mnogo drugih (v.

Prav. 1993: 95, Surdu~ki 1978: 403). Mada mo`e imati daleke korene u turcizmima tipa Stam-

bol-kapija, ovakav redosled se danas sigurno najvi{e javqa pod engleskim uticajem. Stoga su

verovatno u pravu normativisti koji zahtevaju da se tradicionalnom poretku, s imenom posle

apelativa (Centar œSavaŒ, automobili œtojotaŒ) da prednost.

2.3.6.9. Bitno razli~iti od gorwih, mada na prvi pogled veoma sli~ni, jesu nazivi

preduze}a i ustanova koje samo uzgred pomiwe Surdu~ki (nav. m.: Slovenijapromet, Bosna-

41

film) a mnogo iscrpnije ih obra|uje Bari} 1980: 73–76 (Zagrebtekstil, Ko`aplastika, Drvo-

plastika, Naftaplin, Telefonservis, Dravatransport, Dalmacijavino, Avala-film itd.): ta-

kvi su jo{ i Vino`upa, Stanservis, Naftagas, Beogradput, Ni{ekspres, Iskraprojekt, Is-

travino, Bosnaauto, Beograd-film, Krajinapromet, Metalpromet i desetine drugih. Ovi na-

zivi zapravo su najbli`i formantnim skra}enicama tipa Tran{ped (vidi 12.6), s tim {to u

wima osnove ostaju ~itave, ali se na isti na~in proizvoqno kombinuju i slu`e za tvorbu is-

kqu~ivo vlastitih imena. Otuda rad ]ori} 1983 obra|uje naporedo i pune i skra}ene nazive.

Bari}eva (str. 73) smatra da bi se bar neki od citiranih naziva i mogli smatrati slo`enim

skra}enicama, ako je npr. Zagrebtekstil nastalo skra}ivawem od Zagreb(a~ko) tekstil(no pod-

uze}e); to ipak ne va`i — ka`e ona — za imena kao Croatiatekstil, koja œne mo`emo vi{e tuma~iti

skra}ivawem nego analogijomŒ. Iz primera se vidi da ve}ina ovih slo`enica imaju na prvom

mestu vlastitu imenicu (ponekad i zajedni~ku kao telefon, stan) koja modifikuje imenicu u

drugom delu; ali nisu retke ni koordinativne slo`enice tipa Naftagas, Ko`aplastika,30 a

neki put je ime na drugom mestu, kao u Vino`upa.

2.3.7. Tip IoS + Io + sufiks

(SST)

Znatno vi{e nego u svakodnevnom jeziku, primere za ovaj tip nalazimo u zoolo{koj

terminologiji. To su prete`no nazivi kategorija, usled ~ega RMS daje odrednicu u obliku mno-

`ine. Sa sufiksom -ac su bodqoko{ci, trbono{ci (sa skra}enom osnovom prvog dela), ~lanko-

no{ci, glavono{ci, ramenono{ci, ustono{ci, {krgono`ac (vrsta raka), kqunoro{ci, nosoro-

`ac (buba), resokrilci, mre`okrilci, zlatoperac (vrsta ribe) itd. Jedini izraz u {irokoj

upotrebi je vodozemac (sa skra}enom osnovom drugog dela).

Sa sufiksom -ka su resoperke, trboperke (nazivi riba), sabqokqunka (ptica), a iste

strukture, s neo~ekivanim spojnim vokalom e, jeste i v(j)etreu{ka (naprava na dimwaku ili ve-

trokaz).

Sa sufiksom -ica su cevozubice (red primitivnih sisara).

Sa sufiksom -je je kovanica rudogorje ’planine u kojima ima ruda’, ~emu mo`emo doda-

ti i Sredozemqe, ukoliko prvi deo interpretiramo (prema Skoku) kao imenicu sreda ’sredina’;

tako|e i slobodoumqe, ako ga ne smatramo izvedenicom od prideva slobodouman.

30 Takav je bio i naziv Sodaso (u Tuzli), koji je svojevremeno izazvao kritike jezi~kih stru~waka, jer mu je prakti~no nemogu}e

odrediti akcent. To je jo{ jedna potvrda ve{ta~kog karaktera ovakvih naziva, koji se kroje œna papiruŒ i stoga ostaju na

marginama normalnog tvorbenog procesa.

42

Sa sufiksom -nik moglo bi biti du{obri`nik (du{e-), ukoliko nije od prideva bri-

`an (v. ni`e, 2.3.8).

2.3.7.1. S nultim sufiksom jedini sigurni primeri su psoglav (’nakaza s pasjom gla-

vom’, prema RMS: tako|e psoglavac) i vukodlak. Istina, ako uporedimo mravozub, mravozuba i

mravozubac, {to su prema RMS nazivi triju razli~itih ptica,31 mogli bismo pomisliti da su

sva tri sufiksalne izvedenice, dakle mravozub-ä kao i mravozub-a i mravozub-ac. Onda bi, me-

|utim, na isti na~in trebalo pretpostaviti nulti sufiks i u noso-rog(-ä), krsto-kqun(-ä) i

mnogim drugim slo`enicama sa imenicom na suglasnik u drugom delu. Tako ne{to bi bilo

opravdano samo ukoliko verujemo da egzocentri~ne slo`enice nastaju œtek preko prideva ili

pridevskog zna~ewaŒ (Beli} 1950: 176), dakle da nosorog zna~i * ’nosorogo bi}e’, onako kao {to

po Beli}u drvored navodno nije mogao zna~iti ’red drveta’ nego * ’drvoredo mesto’. Takvo tuma-

~ewe bilo bi dvostruko neefikasno: prvo, jer polazi od nepostoje}ih prideva, drugo, jer bi zah-

tevalo da imenicama s konsonantskim zavr{etkom, koje ionako u nominativu jednine imaju nul-

tu morfemu (nulti fleksioni nastavak), dodajemo jo{ i ni~im nepotvr|eni nulti sufiks.

2.3.8. Tip IoS + Po + sufiks

(SST)

Nedvosmisleno u ovaj tip spada samo nekoliko re~i s nultim sufiksom na kraju: ze-

mqouz i moreuz, s primarnom osnovom prideva uz-an, uz-ak (up. uz-ji >> u`i, s-uz-iti), zimzelen

(kao imenica m. ili `. roda), sraslica bogumil. Me|u wima samo zemq-o-uz ima spojni vokal, s

tim {to bogumil ima i re|u varijantu bogomil (v. Beli} 1949: 33, 41 i Stevanovi} 19641 : 421).

S druk~ijim zavr{etkom, istom tipu bi se moglo prikqu~iti i du{obri`nik/du{e-

bri`nik, koje ina~e vi{e li~i na imeni~ko-glagolske slo`enice tipa zemqoradnik (v. 2.3.9.7),

ali drugi deo ima osnovu prideva bri`an (ili imenice briga), a ne glagola brinuti. Pomeni-

mo jo{ i sredokra}a, mada postanak te slo`enice i me|usobni semanti~ki odnos delova nisu ja-

sni, niti je jasna struktura drugog formanta (od osnove prideva krat-ak i sufiksa -ja? ili od

superlativa najkra}i li{enog prefiksa, poimeni~enog u `enskom rodu, ili s dodatkom sufik-

sa -a?).

^isto etimolo{ki, ovamo bi spadale i gum(i)arabika (v. 1.5.1) i danas sasvim zastare-

lo gumilastika, budu}i da dolaze od kasnolatinskih spojeva imenice s pridevom, gumma arabica

31 Ovaj primer nam ujedno govori o proizvoqnosti mnogih nau~nih termina: da su u pitawu tri poznate, ~esto pomiwane

ptice, sigurno je da se ne bi mogle ozna~avati me|usobno toliko sli~nim re~ima a da to ne dovede do zabune.

43

odnosno gumma elastica. Ipak, za dana{we jezi~ko ose}awe gumarabika je prosta re~, utoliko pre

{to guma u zna~ewu ’lepak’ nije uobi~ajeno (osim me|u filatelistima).

2.3.9. Tip IoS + Go + sufiks

(SST)

Imeni~ko-glagolske sufiksalne slo`enice ~ine najbrojniji i najproduktivniji od

svih tipova imeni~kih slo`enica. Samo sa tri naj~e{}a sufiksa — nultim, -ac i -ja — izbroja-

li smo u RMS oko 400 primera, ne ra~unaju}i retke i zastarele izraze.

2.3.9.1. Slo`enice s nultim sufiksom

Glagolska osnova (vezana morfema) u drugom delu ponekad se formalno poklapa s de-

verbalnom imenicom na konsonant, ali se ne sme izjedna~iti s wom. Primera radi, -vod u naf-

tovod, -rez u drvorez, -lom u brodolom o~igledno nisu isto {to i imenice vod, rez, lom. U de-

finisawu slo`enica ne bi se upotrebile te imenice, nego glagoli, kao u RMS: naftovod

œure|aj za odvo|ewe nafteŒ, drvorez œrad izrezan na drvenoj plo~iŒ i sl. Sli~no tome, vodopad

nije ’pad vode’ nego ’vodena masa koja pada’, a vodoskok nije ’skok vode’ nego ure|aj u kome voda

œska~eŒ ili ta~nije {ikqa. Ima, naravno, i grani~nih slu~ajeva: ribolov bi se moglo izvoditi

kako iz lov na ribu tako i iz loviti ribu; zlo~in mo`emo dovesti u vezu bilo sa imenicom ~in

ili s glagolom ~initi (pri ~emu se nedoumica javqa i za prvi deo, jer bi u sintagmi zlo ~ini-

ti re~ zlo mogla da bude kako poimeni~eni pridev, tako i prilog).

Poneki glagoli su posebno skloni obrazovawu ove vrste slo`enica, tako da nailazimo

na male œleksi~ke porodiceŒ s jednakim drugim delom. To su u prvom redu glagoli voditi,

m(j)eriti, braniti, jesti, `derati, rezati, s(j)e}i, derati, tvoriti, pisati i metnuti

(prvobitno mesti od met- + -ti, po Skoku, {to u slo`enicama dobija zna~ewe ’baciti’ ili

’dobaciti’). Tako imamo:

— vodovod, naftovod, parovod, gasovod, plinovod, c(j)evovod; gromovod, muwovod; tako-

|e u anatomskim terminima, `u~ovod, jajovod, mokra}ovod (i mokrovod, uz skra}ewe osnove eli-

minacijom sufiksa), s(j)emevod.

— vodom(j)er, ki{om(j)er, plinom(j)er, strujom(j)er, sv(j)etlom(j)er itd., daqinom(j)er,

brzinom(j)er, visinom(j)er, obrtom(j)er itd.: svi ozna~avaju merne naprave, osim zemqom(j)er

(prevod od nem. Landmesser odnosno grecizma geometar); prema onome {to smo rekli u 2.2, ovde

bi spadao i licem(j)er, ako ga smatramo slo`enom re~ju (ali motivacija nije jasna).

44

— blatobran, v(j)etrobran, ki{obran, suncobran, gromobran, valobran, snegobran

(swego-), ledobran itd., gde prvi deo ozna~ava ono od ~ega doti~ni ure|aj brani ({titi) ; grudo-

bran, prsobran, bokobran, mostobran, lukobran itd., gde je imenica u prvom delu naziv onoga

{to se brani; sa zna~ewem qudskog bi}a samo domobran, a od toponima Srbobran.

— mesojed, biqojed, travojed, bubojed, mravojed, zrnojed itd.;

— meso`der, biqo`der, bubo`der, qudo`der, travo`der, zrno`der itd., kao nazi-

vi `ivotiwa i qudi; figurativno srbo`der, {vabo`der.

— bakrorez, drvorez, zlatorez, kamenorez, linorez (sa skra}enom osnovom re~i linole-

um), svi sa zna~ewem proizvoda rezawa; s prvobitnim zna~ewem oru|a perorez.

— glavos(j)ek, trbos(j)ek (prete`no u nadimku Xek Trbos(j)ek, prevod engleskog Jack the

Ripper), drvos(j)ek (pored mnogo ~e{}eg drvos(j)e~a); s druk~ijim zna~ewem kolos(ij)ek.

— strvoder, ma~koder, ko`oder; figurativno klupoder, u zna~ewu besposli~ara ili

lo{eg |aka, koji uzalud œdere klupuŒ; uz to oblakoder (prevod nema~kog Wolkenkratzer) i neboder

(prevod engleskog skyscraper, mo`da preko fr. gratte-ciel).

— dobrotvor, zlotvor (ukoliko smatramo da su postali od poimeni~enih prideva do-

bro odn. zlo), mirotvor (pored ~e{}eg mirotvorac); u zna~ewu tvorevine umotvor, rukotvor,

p(j)esmotvor.

— rukopis i {aqivo {akopis, svrakopis; letopis (qeto-); ~asopis (iz ~e{kog). Po-

sebno razmatrawe zaslu`uju zemqopis, putopis i `ivotopis. Prva re~ je najverovatnije doslo-

van prevod grecizma geografija. Mogu}e je i da poti~e od zemqa + opis, s obzirom na nekada-

{wi ruskoslovenski izraz zemqeopisanije.32 Dana{we zemqopis, me|utim, nije moglo nastati

tako {to je œdo{lo prvo do udvajawa, a zatim do ispadawa vokala /o/Œ, kako misli Vuki}evi}

1995: 136, nego je jedan tvorbeni tip zamewen drugim, tj. potencijalno *zemqoopis prikqu~ilo

se tipu rukopis, letopis i sl. Na isti na~in moglo je nastati i `ivotopis (uz ugledawe na

grecizam biografija) i putopis (mo`da prema nem. Reisebericht). Up. i izvedenice zemqopisac,

`ivotopisac, putopisac33 (a ne *zemqoopisiva~ i sl.), koje potvr|uju vezu s glagolom pisati.

Up. i Stevanovi} 19641:421.

— vatromet, a u novije vreme nogomet i rukomet, gde œmetatiŒ zna~i ’bacati’, kao i

u v(j)etromet (pored ~e{}eg v(j)etrometina); sa zna~ewem ’domet, doma{aj’ u pu{komet i ko-

pqomet.

32 Up. Mati}a 1953:323–324, koji pretpostavqa da su rukopis i pravopis nastali prekrajawem srpskoslovenskog ili ruskog

rukoøisanie, øravoøisanie.

45

Od glagola lomiti imamo ~etiri slo`enice sasvim razli~ite semanti~ke strukture:

kamenolom, brodolom (prevod nema~kog Schiffbruch odnosno latinskog naufragium), vratolom (’ne-

smotrena osoba’, ali i sinonim za vratolomija, prema RMS), kostolom (’prelom kostiju’ ili

naziv jedne lekovite biqke).

Sli~nu raznolikost sre}emo i u slo`enicama s glagolom sloviti, odnosno œsluti,

slovemŒ, kako glasi odrednica kod Skoka: bogoslov (prevod gr~kog theólogos, prema Skoku), jezi-

koslov (pored ~e{}eg jezikoslovac), a s ne`ivom referencijom rodoslov (verovatno prevod gre-

cizma genealogija), m(j)esecoslov, ~asoslov (pored obi~nijeg ~aslovac, nastalog haplologijom

od ~a(so)slov + -ac).

Me|u desetinama drugih slo`enica ovog tipa pomenimo jo{ samo one najfrekventni-

je: v(j)etrokaz, putokaz, miqokaz (od glagola kazati u zna~ewu ’pokazati’); vodostaj, lovostaj,

suncostaj (<< lat. solstitium); rudokop, ugqenokop i s drugim zna~ewem trnokop ’pijuk’ ; brko-

maz, kolomaz; rodoqub, domoqub i s drugim zna~ewem rukoqub; vazduhoplov i vremeplov34; mi-

{omor i znatno re|e muvomor (muhomor); vodopad, listopad (danas samo u hrvatskom, kao naziv

meseca), formalno i goropad35, mada je danas nemotivisana re~; krvolok, ~ankoliz, v(j)etropir,

(h)ladole` (’len{tina’ ili ime biqke), suncokret, zemqotres, vodoskok, vinober, s(j)enokos,

vrbopuc, vodopoj, rukosad, kolovoz, nogostup, koloplet, redosl(ij)ed i druge.

Vredi zapaziti da je glagolska osnova uvek jednoslo`na. U retkim, danas prete`no za-

starelim primerima s dvoslo`nim drugim delom, kao brakorazvod, vodozahvat, glasoudar, ko-

lenopriklon (koqeno-), drugi deo uvek postoji i kao samostalna imenica, pa je logi~nije uvr-

stiti ga u tip Io + I.

Iz navedenih primera mo`e se zakqu~iti da je semantika ovih slo`enica vrlo razno-

lika. Mnoge od wih ozna~avaju oru|a, sprave, ure|aje (naro~ito one na -vod, -m(j)er, -bran), ali i

radwe i zbivawa (zemqotres, vatromet), rezultate radwi (bakrorez, letopis), sredstva za oba-

vqawe odre|enih radwi (mi{omor, kolomaz), qudska bi}a (bogoslov, glavos(j)ek, rodoqub), biq-

ke (suncokret, ladole`) i drugo. Podjednako raznolika je i semanti~ka struktura, tj. odnos iz-

me|u prvog i drugog dela. Imenica naj~e{}e predstavqa objekt glagola (npr. meso`der), ali i

subjekt (vodopad), instrumentalnu dopunu (rukomet), odredbu mesta (ladole`) i drugo; videli

smo razliku, me|u slo`enicama na -bran, izme|u tipa mostobran i tipa gromobran. Skoro sve

slo`enice su egzocentri~ne, uz nekoliko izuzetaka kao zemqotres (= tresewe zemqe) ili krvo-

tok (= tok krvi).

2.3.9.2. Slo`enice sa sufiksom -ac

46

Ovaj podtip znatno je homogeniji od prethodnog. Sve slo`enice su nomina agen-

tis, sve ozna~avaju qudska bi}a (sa izuzetkom naziva brodova: kitolovac, minolovac, le-

dolomac), a imenica je gotovo uvek objekt glagola (ovde izuzetaka ima ne{to vi{e: o~e-

vidac, moreplovac, domorodac ‰ukoliko prvi deo ne izvodimo iz priloga domaŠ, kruho-

borac, ikonoborac, skotolo`ac).

Drugi deo se pokatkad oblikom poklapa sa samostalnim re~ima, pre svega sa

imenicama borac, pisac, tvorac, lovac, livac i znanac. Da ne bismo razdvajali ono {to

o~igledno pripada istom tvorbenom obrascu, mi smo i takve slo`enice uvrstili me|u

imeni~ko-glagolske. Semanti~ko upore|ivawe ~esto pokazuje da je samostalnost drugog

dela samo prividna, kao u zv(j)ezdoznanac, firmopisac, himnop(ij)evac, gde nemamo

uobi~ajeno zna~ewe re~i znanac, pisac odnosno p(ij)evac.

Glagoli tvoriti, pisati i rezati, pomenuti u prethodnom odeqku, i ovde su

me|u najproduktivnijima; treba im dodati i glagole qubiti, davati, loviti, nositi,

boriti se. Primeri:

47

— stihotvorac, ~udo-, miro-, dr`avo-, ustavo-, p(j)esmo-, jezikotvorac itd.

— ~lankopisac, basno-, kwigo-, firmo-, zakono-, romano-, bajko-, istoriopisac

itd. Malo~as pomenuti zemqopisac, putopisac, `ivotopisac, letopisac samo pri-

vidno spadaju ovamo, jer su sufiksom izvedeni iz imenica zemqopis, putopis itd. V. i

Vuki}evi} 1997:368, Raki} 1997:255–256.

— staklorezac, pe~ato-, kameno-, drvorezac itd.

— srebroqubac, `eno-, istino-, kwigo-, pravdo-, koristo-, slovenoqubac itd.;

tu spada i rodoqubac, koje se danas shvata kao aluzija na Sterijinu satiri~nu komediju,

tako da je u pore|ewu sa rodoqub steklo ironi~an prizvuk.

— zajmodavac, poslo-, zakono-, daro-, sav(j)eto-, stanodavac itd. (pa i dupeda-

vac, izraz koji je kao i drugi vulgarizmi iskqu~en iz RMS).

— ribolovac, ptico-, `abo-, zmijo-, kito-, tuno-, minolovac (posledwa tri

kao nazivi brodova).

— krstonosac, ma~o-, ordenonosac (i druge ne mnogo rasprostrawene slo`eni-

ce: RMS bele`i i bogonosac, vodonosac, gradonosac, kulturonosac, minonosac,

pob(j)edonosac, {to svedo~i o izuzetnoj produktivnosti ovog obrasca).

— duhoborac, ikonoborac (termini iz istorije religije), kruhoborac ’onaj koji

ne bira sredstva u borbi za najnu`niju zaradu’ ; RMS bele`i i ratoborac, {to bi se

pre moglo smatrati izvedenicom od prideva ratoboran.

U korelaciji sa spojevima na -davac stoje pravni termini zajmoprimac, poslo-

primac, slu`boprimac. Kao antonimi od onih na -qubac javqaju se ~ov(j)ekomrzac i

`enomrzac (RMS bele`i i vodomrzac, a posledwih godina veliku u~estalost stekao

je izraz srbomrzac). Slo`enice s glagolom gojiti danas su retke u upotrebi (marvogo-

jac, sviwo-, kowo-, ribogojac), kao i one s glagolom d(j)elati (poqod‰jŠelac, ze-

mqod‰jŠelac, rukod‰jŠelac). Daqi primeri: slovolivac, topolivac (i zvonolivac, mada

ga RMS nema); brakolomac, {trajkolomac, ledolomac (posledwe kao naziv broda);

psalmop(ij)evac, himnop(ij)evac (up. i {aqivi vulgarizam picop(ij)evac); vazduhoplo-

vac, moreplovac; zv(j)ezdoslovac, jezikoslovac; zv(j)ezdo~atac, kwigo~atac (od zasta-

relog ~atiti << ~ãtiti); rukodr`ac i zemqodr`ac, oba danas neuobi~ajena; va-

48

trogasac, bogomoqac, stihoklepac, domorodac, kowovodac, drvod(j)eqac (pored ~e-

{}eg drvod‰jŠeqa), skotolo`ac (i -lo`nik), trbuhozborac (prevod francuskog ventri-

loque << lat. ventriloquus) itd. Ovde bi mogli spadati i zlo~inac i sladokusac, ukoliko

smatramo da im je prvi deo imeni~ka osnova, {to nije sigurno.

Slo`enice sa zavr{etkom na -ilac — pravobranilac/-teq, zajmotra`ilac i

brodogradilac (pored ~e{}eg brodograditeq) — mogli bismo smatrati podvarijantom

tipa na -ac. S druge strane, budu}i da se zna~ewe drugog dela prakti~no ne razlikuje od

zna~ewa samostalnih re~i branilac, tra`ilac, gradilac, mogu se isto tako svrstati i

me|u dvoimeni~ke slo`enice.

2.3.9.3. Slo`enice sa sufiksom -ja

I sa ovim sufiksom gradi se veliki broj dobro poznatih slo`enica, pa je {teta {to

im Stevanovi} 19641 : 486 posve}uje samo jedan kratak pasus, gde uglavnom govori o akcentu

imenica vodopija, ~etovo|a, glavoboqa i sli~nih. Vi{e primera daje Babi} 1986:309–310.

Moglo bi se zapravo govoriti o dva sufiksa -ja: jednom mu{kog roda, koji gradi nomina

agentis (tip drvos‰jŠe~a), i drugom `enskog, zastupqenom uglavnom u re~ima na -boqa. Ipak se

oni ne mogu o{tro razdvajati, budu}i da je po svoj prilici re~ o sufiksima istog porekla i da

mnoge nomina agentis, kao vodono{a, krvopija i sl., mogu biti i mu{kog i `enskog roda.

Za slo`enice na -vo|a i -boqa postavqa se pitawe da li }emo ih tretirati kao slo`e-

no-sufiksalne ili kao dvoimeni~ke. Prednost svakako treba dati prvom tuma~ewu, za {ta se

mogu navesti kako morfolo{ki argumenti (vo|a ima i varijantu vo|, od boqa obi~nije je boqka,

ali se ti oblici nikad ne javqaju u slo`enicama) tako i semanti~ki (poslovo|a nije ’vo|a po-

sla’ nego ’onaj koji vodi posao’ ; imenica boqa je samo pesni~ka i verovatno je uvek takva bila,

dok su slo`enice na -boqa potpuno stilski neobele`ene). Takvog je mi{qewa bio i Beli}

(1949:42): œ~etovo|a je na~iweno od ~etovod-(ni), a ne od gotovoga vo|a; glavoboqa... nije na~i-

weno od boqa, boqkaŒ.36

Nazivi `ivih bi}a po pravilu imaju imenicu kao objekt glagola (drvose~a << se~e dr-

vo), a imenice na -boqa imaju je kao subjekt (glavoboqa << glava boli). Samo izuzetno javqaju se

druge sintakti~ke uloge, recimo odredbe za vreme (no}obdija) ili za mesto (uhola`a).

36 Naravno, ovo ne zna~i da prihvatamo i drugi deo Beli}eve argumentacije, kojom je on hteo da doka`e kako ove slo`enice

nisu endocentri~ne — da na primer glavoboqa prvobitno ne zna~i ’bol u glavi’ nego œ’ono {to donosi glavoboqu’, ne{to

’glavobolno’Œ.

49

Najve}i broj nomina agentis gradi se s glagolom nositi. Danas su u {iroj upotrebi samo

vodono{a, pismono{a, glasono{a i klicono{a, ali RMS bele`i jo{ dva tuceta sli~nih slo`e-

nica: skutono{a, stego-, listo-, ma~o-, kopqo-, krsto-, bakqo-, vatro-, vr~ono{a i druge.

S glagolom voditi imamo vojskovo|a, ~eto-, kwigo-, poslo-, ra~uno-, kolo-, horo-, pero-

, ma{ino-, putovo|a i jo{ nekoliko mawe rasprostrawenih. Poneke su verovatno prevedenice,

npr. vojskovo|a prema nem. Heerführer, horovo|a prema Chorleiter ili gr~kom choregós.

S glagolom piti skovano je nekoliko dobro poznatih izraza: vodopija, vino-, pivo- i

figurativno krvopija. Babi} 1986:57 bele`i i kavopija.

S glagolom s(j)e}i obi~nije je samo drvos(j)e~a, uz koje nalazimo jo{ i glavos(j)e~a (po-

red glavos‰jŠek), goros(j)e~a i retko grlos(j)e~a.

S drugim glagolima stvorene su slo`enice kao vodolija, no}obdija, drvod(j)eqa, uz po-

koji redak ili poetski izraz kao v(j)edogowa (prvi deo je, po Skoku s. v. vem, od œstcslav. vìdú

’znawe’Œ), v(j)etrogowa, gradobija ’onaj koji udara kao grad’. @enskog roda su nazivi insekata

uhola`a i svilopreqa.

Slo`enice koje ne zna~e `ivo bi}e uvek su `enskog roda. Me|u wima su daleko naj-

brojnije one s glagolom boleti (boqeti) ili bolovati: glavoboqa, zubo-, kosto-, krsto-, gu{o-

, grudo-, vrato-, srdoboqa37 itd. Mogli bismo im dodati i bogomoqa, s(j)enoko{a (sinonim za

obi~nije s‰jŠenokos) i `iropa|a (’vreme kad padaju `irovi’ ili ’mesto sa `irorodnom {u-

mom’). Vodoja`a verovatno ne spada ovamo, po{to postoji i imenica ja`a, koju Skok izvodi od

jaz (ne od jaziti). Lovokra|a i zv(j)erokra|a u su{tini su dvoimeni~ke slo`enice, ali bi se

mogle svrstati i u imeni~ko-glagolske (up. lovokradica, zv(j)erokradica, koje su nesumwivo

SST).

2.3.9.4. Slo`enice sa sufiksom -a

Sufiks -a daleko je re|i u slo`enicama nego -ja. Razlika bi bila jo{ ve}a ako bismo

pod -ja svrstali i primere kao vinopija, vodolija, no}obdija, gde je jotovawe neutralisano. Na-

protiv, za pivovara, sudopera (’osoba koja pere sudove’ ili ’deo kuhiwskog name{taja namewen

prawu sudova’; tako|e sudoper), zimomora (’groznica’ ili ’zimogro`qivost’), moramo smatrati

da im je sufiks -a, po{to r danas nije meki suglasnik (up. gor-je i sl.) Ovamo bismo svrstali i

qubomora, ako pretpostavimo da je qub- skra}ena osnova imenice qubav. (Skok obja{wava, s. v.

ljub, da je stari oblik glasio ljuby, genitiv ljubãve, a da je u slo`enicama do{lo do sa`imawa bv u

b.) Nejotovani su i kotlokrpa (pored kotlokrp) i {teto~ina (vrlo retko -~iwa). Bez spojnog

50

vokala, tu spada i danguba, sa `ivim i ne`ivim zna~ewem (sli~no sudoperi): ’besposli~arewe’

ili ’besposli~ar’, ovo drugo u mu{kom i `enskom rodu.

Vojvoda se danas samo delimi~no ose}a kao slo`ena re~, usled ~ega je ve} Mare-

ti} (1899: 368) morao da obja{wava: œvojvoda ili vojevoda (koji vojnike vodi; nekad se

’vojnik’ govorilo ’voj’)Œ. Skok 1971, mada ima podu`u odrednicu vojvoda (tako|e i pod -

vesti1), vi{e se bavi novijim izvedenicama te re~i nego wenom strukturom. Re~ je u sva-

kom slu~aju op{teslovenska, nastala verovatno prevo|ewem germanskog haritogo (>> nem.

Herzog), ako ne i gr~kog strategós, mada Skok, navode}i te uzore (pod -vesti1, str. 580, i

pod vojvoda, str. 612), dodaje: œi ne mora da je prevedenica, jer je sasvim pravilnaŒ. Ob-

lik vojevoda, po Mareti}u, nastao je disimilacijom od *vojovoda; kasnije je -e- sinkopi-

ralo, ili je mo`da ispalo j izme|u dva vokala, a onda je oe dalo oj sli~no kao u trinaest

>> trinajst (vidi Skokove dosta nejasne formulacije na oba navedena mesta).

2.3.9.5. Slo`enice sa sufiksom -je

I ovde je imenica naj~e{}e u funkciji objekta ili subjekta, ali ima i druk~i-

jih odnosa, npr. u ~astohlepqe (prema retkim potvrdama, rekcija tog glagola bi bila

hlepiti za ~im), a neki put je sintakti~ki odnos delova gotovo nemogu}e utvrditi, npr.

u hodo~a{}e.38 Najvi{e je primera s glagolom qubiti: rodoqubqe, domo-, slobodo-,

pravdo-, srebro-, vlastoqubqe itd. S drugim glagolima imamo ~astohlepqe, slavohle-

pqe, vlastohlepqe; rodoslovqe, jezikoslovqe39; bogoslu`je, vinoto~je, mesoje|e, vra-

tolomqe itd. ^isto ruskoslovenski je oblik pute{estvije (tako|e pute{estvo).

Poseban tip ~ine slo`enice koje umesto glagolske imaju osnovu trpnog pride-

va na -n (retko na -t), {to zna~i da dobijaju zavr{etak glagolskih imenica na -we odno-

sno na -}e: bogojavqewe, bogoslu`ewe, d(j)ecoskvrwewe, rodoskvrwewe, rodoskvrnu}e,

krvoproli}e. Tu bismo dodali i snovi|ewe i zlopam}ewe, s obzirom na wihovo speci-

fi~no zna~ewe, ali ne i one kao strahopo{tovawe ili vodosnabdevawe, koje su o~i-

gledno dvoimeni~ke (= ’strah i po{tovawe’, ’snabdevawe vodom’).

38 Po Skoku 1971, s. v. hoditi I, ta~na etimologija ove re~i nije poznata, ali œpu~ka etimologijaŒ shvatila ju je œkao

slo`enicu od sintagme hodom ~astitiŒ.

51

2.3.9.6. Slo`enice sa sufiksom -stvo

Imenica je objekt glagola, osim u crkvenoslovenskom ~inodejstvo i u spojevi-

ma koje smo ve} videli sa sufiksom -ac: moreplovstvo, kruhoborstvo, skotolo{tvo,

trbuhozborstvo. Slo`enice tipa bratoubistvo (v. 2.3.1) ne spadaju ovamo, po{to se

uvek mogu definisati dvema imenicama (’ubistvo brata’ i sl.). Naprotiv, poslovod-

stvo, ra~unovodstvo, kwigovodstvo nesumwivo su imeni~ko-glagolske slo`enice, iz

razloga koje smo naveli za poslovo|u i sl. (2.3.9.3); uz to, samostalna imenica, bar u

srpskom standardu, glasi vo|stvo a ne vodstvo.

Ostali primeri: stihotvorstvo, p(j)esmotvorstvo, ~udotvorstvo; svi-

wogojstvo i (znatno re|e) kowogojstvo, ribogojstvo; {teto~instvo, a tako|e i

dobro~instvo i zlo~instvo ukoliko prvi deo ne smatramo prilogom; moreplov-

stvo, vazduhoplovstvo; brakolomstvo, ~edomorstvo, zv(j)ezdoznanstvo, ze-

mqod(j)elstvo itd. Tu spada i rusizam qubopitstvo (za prvi deo vidi qubomora

pod 2.3.9.4).

Glagolsku osnovu pro{irenu sufiksom -lac ima bratoubila{tvo, koje se ve-

zuje ne toliko za retko bratoubilac koliko za pridev bratoubila~ki (v. 3.1.3.2); re~ je

potrebna jer, za razliku od bratoubistvo, ozna~ava stalno pona{awe a ne pojedini

~in.

2.3.9.7. Slo`enice sa ostalim sufiksima

Sa ostalim sufiksima za nomina agentis nalazimo samo po nekoliko pravih ime-

ni~ko-glagolskih slo`enica, uz ve}i broj takvih koje bi se pre mogle svrstati u dvoi-

meni~ke, budu}i da izvedenica od glagola s tim sufiksom postoji i kao samostalna re~.

Sufiks -nik: me|u malobrojnim primerima su zemqoradnik (uzimaju}i u obzir

da se radnik ne upotrebqava u tom zna~ewu, nego se jasno razlikuje od wega, kao u sin-

tagmi radnici i seqaci) i zloslutnik (gde se zlo logi~nije mo`e tuma~iti kao imeni-

ca nego kao prilog). Du{obri`nik/du{ebri`nik bi spadalo ovamo po smislu (onaj ko

se brine o du{i), ali ne i po osnovi, koja pripada imenici ili pridevu, a ne glagolu

brinuti (v. 2.3.7, 2.3.8). Nasuprot tome, zemqopos(j)ednik (= posednik zemqe), idolopo-

klonik, ikonopoklonik, prestolonaslednik (-sqednik), bogootpadnik (= otpadnik od

52

Boga) pripadaju tipu IoS + I. Zlopatnik ne spada ovamo, jer je izvedenica od glagola

zlopatiti se. Ve}ina ovih slo`enica ima i femininum na -ica.

Sufiks -teq: t(j)elohraniteq (po zna~ewu nema veze s imenicom hraniteq,

nego je rusizam), ovrhovoditeq (od zastarelog ovrha ’zaplena, prinudna naplata duga’:

ne s imenicom voditeq, koja se pojavila tek u novije vreme kao prete`no televizijski

termin, nego od voditi ovrhu), dobro~initeq (ukoliko je dobro imenica a ne prilog).

Ostale, kao pravobraniteq, ustavobraniteq, v(j)erou~iteq, ku}epaziteq, brodogra-

diteq, domoupraviteq, imaju u drugom delu samostalnu imenicu sa sufiksom. Gotovo

sve ove slo`enice mogu imati i `enski oblik na -teqica.

Sufiks -a~ bi mo`da u{ao u ovu grupu na temequ slo`enica ra~unopolaga~ i

minopolaga~, jer je postojawe samostalnog polaga~ neizvesno. (RMS ima takvu odredni-

cu, ali bez primera, samo s pozivawem na re~nik Risti}a i Kangrge i uz navo|ewe sin-

tagmi polaga~ ra~una i polaga~ mina, {to li~i na puristi~ki poku{aj da se slo`enice

zamene oblicima koji su navodno bli`i œduhu na{eg jezikaŒ.) Ostale slo`enice su

dvoimeni~ke, kao ra~unoispita~ (RMS bele`i tri primera za samostalno ispita~ =

ispitiva~), minobaca~, slovoslaga~, snego~ista~ (swego-), drvoprera|iva~.

Sufiks -ica: lovokradica i druge na -kradica (zv(j)ero- kowo-, ribo-, {umokra-

dica), prete`no mu{kog roda (vi{e iz semanti~kih nego iz morfolo{kih razloga); mi-

{olovica (o ma~ki) i Bogorodica, `enskog roda. Bratoubica i druge na -ubica (`eno-,

mu`o-, sino-, majko-, matero-, d(j)eco-, oce-, kraqe-, careubica itd.) ne spadaju ovamo,

jer su slo`ene s imenicom ubica (v. 2.3.1). -Ica mo`e, naravno, biti i mocioni sufiks

uz druge sufikse mu{kog roda: zloslutnica, domoupraviteqica, slovoslaga~ica itd.

Sa sufiksom -ka obrazuju se slo`enice koje ozna~avaju ne`ive pojmove: mi{o-

lovka, muvolovka/muholovka (sprava ili naziv biqke), du{ogupka/du{egupka (rusizam),

slavopojka, `alopojka; qudsko bi}e ozna~ava samo ~edomorka. I -ka mo`e biti mocio-

ni sufiks za nekoliko drugih tipova slo`enica: qudo`derka, dobrotvorka, stano-

davka, dobro~initeqka itd.

Slo`enice sa sufiksom -nica uglavnom ozna~avaju prostorije za obavqawe za-

nata za koje se ina~e upotrebqava sufiks -ac: drvoreznica (up. drvorez-ac), pe~atore-

znica, stakloreznica, topolivnica, zvonolivnica, kwigoveznica itd. Strvodernica i

sinonim `ivodernica (gde bi `ivo- moglo biti pridev ili prilog) stoje prema str-

53

voder odnosno `ivoder, tako da predstavqaju izvedenice. V(j)erodajnica ’akreditivno

pismo’ danas se upotrebqava samo u hrvatskom.

Sufiks -wa svakako imamo u slo`enici zemqoradwa, analogno onome {to smo

rekli za zemqoradnik (zemqoradwa se ne mo`e definisati pomo}u imenice radwa, ne-

go pomo}u glagolsko-imeni~kih spojeva œraditi zemquŒ ili œobra|ivati zemquŒ),

eventualno i u zloslutwa (up. gore zloslutnik). Re~i brodogradwa, vodogradwa, ma{i-

nogradwa, brodopratwa sasvim su bliske dvoimeni~kim; ipak, s obzirom na nesavr{e-

nu podudarnost izme|u œbrodogradweŒ i œgradwe brodovaŒ (v. gore, 1.7) bilo bi metodo-

lo{ki ta~nije svrstati i wih me|u imeni~ko-glagolske.

Sa sufiksom -ina grade se slo`enice koje zna~e rezultat, trag ili proizvod

radwe, takozvane nomina rei actae. Pri tom bi se prvi deo mogao shvatiti kao subjekt ili

kao instrumental, npr. u rukotvorina, umotvorina, vododerina, kolote~ina, muvoseri-

na (muho-) ’upquvak od muve’, re|e kao objekt (voskoc(j)edina = voskovarina ’talog od

isce|enog voska’), dok bi u zimos(j)e~ina ’drvo se~eno zimi’ mogao biti ~ak i odredba

za vreme. Zanimqivo je uporediti crvoto~ina i drvoto~ina (s glagolom to~iti u

smislu ’dupsti, bu{iti’), koji su sinonimi iako je u jednom slu~aju iskazan vr{ilac a

u drugom predmet radwe. RMS bele`i vukojedina ’meso od marvin~eta koje je vuk za-

klao’ ; mo`da kao {aqiva varijanta te re~i nastao je daleko poznatiji vulgarizam vuko-

jebina ’zaba~eno, nepristupa~no mesto’.

S pojedinim re|im sufiksima pomenimo jo{ i zlopamtilo, vunovla~ara ’ra-

dionica za vla~ewe vune; sprava kojom se vla~i vuna’ i brodogradili{te. Ova posled-

wa, sli~no brodogradwi, na granici je izme|u tipa Io + I i tipa Io + Go + sufiks, ali

bismo i ovde dali prednost glagolskoj interpretaciji, budu}i da se imenica gradili-

{te ina~e upotrebqava samo za mesto gde se gradi ku}a ili neka druga nepokretna gra-

|evina.

2.4. Slo`enice s pridevom u prvom delu

2.4.1. Tip PoS + I

Pre nego {to pre|emo na razmatrawe ovog tipa slo`enica, vaqa napomenuti da

je u srpskom veoma ra{irena upotreba sintagmi pridev + imenica sa ustaqenim zna~e-

wem, tj. s vredno{}u jedne lekseme. Otuda i RMS, koji ina~e sintagme, ma koliko usta-

qene, ne daje kao odrednice nego pod œIzr.Œ (= izrazi), sadr`i mnogobrojne odrednice

54

sastavqene od prideva i imenice. Naj~e{}e su to nazivi biqaka (debeli koren,

l(ij)epa kata, l(ij)epi ~ov(j)ek, mrtva kopriva, crna trava, hajdu~ka trava, petrov-

sko cv(ij)e}e, ivawska ru`a, ti~ji luk, vrap~je s(j)eme, vranino oko, orlovi nokti,

vranilova trava itd.), ali ih ima i s druk~ijim zna~ewem: mrtva kost, sl(ij)epo oko,

nilski kow, lastin repak, babina svila, macino zlato, Lazareva subota i druge.

Ovakva rasprostrawenost leksikalizovanih (pa i terminolo{kih) sintagmi

pokazuje nam da ne postoji neki naro~it pritisak da se spoj prideva s imenicom slije u

slo`enicu (bez sufiksa). Za razliku, na primer, od nema~kog, gde su sasvim uobi~ajene

slo`enice kao Kleinstadt, Rotwein, srpski te iste pojmove iskazuje sintagmom: mali grad,

crno vino. Od tih dveju re~i ne nastaje ni sraslica niti slo`enica sa spojnim voka-

lom, jer bi ono prvo (npr. *maligrad) zvu~alo kao gre{ka u akcentu, a ovo drugo (*malo-

grad) kao gre{ka u kongruenciji. Tek uz dodatak sufiksa — koji, naravno, mewa i zna~e-

we — slo`enica se gradi bez te{ko}a (npr. malogra|anin).

2.4.2. Istina, Mareti}, @ivanovi} 1904, Beli}, pa i poneki kasniji gramati-

~ari, rado su raspravqali o slo`enicama kao pustosvat, suvozid (suho-), svetoduh,

b(j)elograb, b(j)elobor, veligdan, miloduh, milobruka i sli~nima, ali svakako nije slu-

~ajno {to su sve to danas retke i slabo poznate re~i. Isto bi se moglo re}i i za mnoge

druge primere koje nalazimo u RMS, kao crnobor, crnokrug, crno`dral, crnograb, {a-

renrep, pusto|ak, `ivobara, obloguz, starosvat, suvome|a i tako daqe. Ri|okosa, re~

koju je u nekoliko mahova pomiwao Beli} (npr. u 1949:41, gde ka`e: œri|okosa nije ri|a

kosa, ve} ’`ensko ~eqade sa ri|om kosom’Œ), zapravo uop{te ne spada ovamo, jer i nije

imeni~ka slo`enica, nego poimeni~eni pridev ri|okos. Slo`enice s turskim kara-

’crn’, kao karakosa (@ivanovi} 1904:200), karaboja, karamrak, karasevdah (RMS), da-

nas su uglavnom zastarele: ostali su jo{ samo karabatak (ali se u wemu zna~ewe ’crn’

vi{e ne ose}a) i nadimak Kara|or|e.

2.4.3. U stvari, ako su @ivanovi}, Beli} i wihovi istomi{qenici hteli po-

mo}u ovih primera da doka`u svoju omiqenu tezu o obaveznoj egzocentri~nosti slo`e-

nica u srpskom, onda nije trebalo da tvrde kako suvozid navodno nije vrsta zida, kako

b(j)elograb nije vrsta graba i sli~no. Naprotiv, mogli su zakqu~iti da ovakve slo`e-

nice upravo zato i nisu u {iroj upotrebi {to su endocentri~ne, odnosno da zbog svoje

endocentri~nosti zvu~e neprirodno na mestu uobi~ajenijih sintagmi tipa beli grab.

Poneke slo`enice ovog tipa uspele su da se nametnu, ali su uglavnom nastale kao kal-

55

kovi. Takve su blagov(ij)est po gr~kom euangélion (Skok, s. v. blag), blagostawe po nem.

Wohlstand (up. i fr. bien-être), punomo} po kasnolat. plenipotentia ili nem. Vollmacht, ravno-

te`a (gde bi ravno- moglo biti i prilog) po nem. Gleichgewicht, miomiris (po Skoku

œ[ulekov neologizam... prevedenica od wem. WohlgeruchŒ). U katoli~koj crkvenoj ter-

minologiji javqa se milodar (po Skoku œprevedenica za wem. Gnadengabe ‰milo = mi-

lost ŠŒ, s. v. mio), u pravoslavnoj sve{tenodejstvo i sve{tenoradwa, verovatno pre-

ma gr~kom hierourgía odnosno hierotelestía40.

Od slo`enica na zlo-, zlod(j)elo bi moglo biti od nem. Übeltat (up. pribli`ni

sinonim ned(j)elo = Untat), a zloduh od gr. kakodáimon. Zlovoqa je verovatno naknadna (re-

gresivna) izvedenica od prideva zlovoqan (treba zapaziti da je antonim dobrovoqa, ma-

da zabele`en u re~nicima, krajwe neuobi~ajen, i sigurno nije slu~ajno {to nema pri-

deva dobrovoqan u zna~ewu ’koji je dobre voqe’). Na isti na~in, zlokob, zlosre}a, zlo-

nam(j)era verovatno su naknadno stvoreni prema daleko obi~nijim pridevima zlokoban,

zlosre}an, zlonam(j)eran. I imenica starokatolik ~ini se sekundarna u odnosu na

pridev starokatoli~ki, uz naslawawe na rimokatolik i grkokatolik (o ~emu v. ni-

`e). Nesufiksalne slo`enice na novo- malobrojne su i skora{weg postawa: RMS bele-

`i novogradwa (gotovo sigurno prema nem. Neubau), novoliga{ ’novi ~lan lige’, novoko-

vanica, ~emu treba dodati i neologizam novogovor po engleskom Newspeak (iz Orvelovog

romana œ1984Œ).

2.4.4. Izvestan broj slo`enica ima redukovanu osnovu prideva (up. 1.4), goto-

vo kao da se slo`enica lak{e gradi ako joj prvi deo li~i na imenicu. Takve su visora-

van (od vis‰okŠ), dubodolina (od dub‰okŠ), mrzovoqa (od mrz‰akŠ), sladoled (od

slad‰akŠ)41, rimokatolik, grkokatolik, zoolo{ki termini ko{qoribe (pridev ko-

{qiv, prema RMS, zna~i ’koji je pun sitnih kostiju’), {iqoglavke ili {iqouste

(podrazred riba sa {iqatim glavama). Formant divo-, u divokoza i divojarac (uz jo{

nekoliko re|ih re~i kao divoloza, divol(ij)eska ili toponim Divoselo), etimolo{ki je

40 Podatak o ovim sredwogr~kim slo`enicama dugujem kolegi mr Ranku Kozi}u. 41 Ramelmajer 1975: 24 smatra da sladoled ne mo`e biti od nem. Eis, po{to je to re~ od jedne morfeme i kao takva ne pru`a

model za kalk. Iz kwi`evnosti znamo da su pre pojave re~i sladoled za isti pojam upotrebqavani germanizam gefror(e)nes

(kod Sterije) i turcizam doldrma. Mogu}no je da je sladoled ipak nastalo po uzoru na Eis, s tim {to je dodato slado- radi

razlikovawa od imenice led u uobi~ajenom zna~ewu. U nema~kom, kad je neophodno napraviti tu distinkciju, ka`e se Speiseeis,

ali kod nas bi *jeloled ili *hranoled bilo te{ko prihvatqivo.

56

od starijeg oblika divã (vidi Skoka s.v. dik), ali u sinhronijskoj ravni ose}a se kao

skra}en u odnosu na pridev divaq.

2.4.5. Bez spojnog vokala su sraslice blagdan i ro|endan (ova druga je jedina s

glagolskim pridevom, pri ~emu ro|en(i) ima zna~ewe ’koji je u vezi s ro|ewem’, ana-

logno trpnom pridevu ven~ani u izrazima kao ven~ani prsten, ven~ani kum, ven~ana

haqina). œNultiŒ spojni vokal (v. 1.3.3) imamo u crvenkapa, crvenkapica (po RMS na-

ziv za jednu vrstu crvene kape, a s velikim C- ime poznatog lika iz bajke) i u nekim re-

|im re~ima kao vodenpauk, vodencv(ij)et, vodenbuha, {arenla`a (= {arena la`a).

Najvi{e se sraslice koriste za tvorbu vlastitih imena — toponima kao Beograd, [a-

rengrad, Starigrad, Vu~itrn (<< vu~ji trn), imena Bo`idar (<< bo`ji dar), ili

imena praznika Petrovdan, \ur|evdan, Savindan itd. O nedovoqnoj sraslosti ovih

posledwih svedo~i mogu}nost, u ne{to starijem kwi`evnom jeziku, da se mewaju kao

dve re~i (œPetrova danaŒ, œo Petrovu dneŒ i sl.). S druge strane, znak wihove starosti

jesu oblici kao Lu~indan (s prisvojnim pridevom koji bi danas mogao glasiti samo

Lukin), kao i Jovawdan, Nikoqdan i sl., gde se prvi deo vi{e i ne ose}a kao pridev,

budu}i da je slovenski sufiks -j œdanas potpuno mrtavŒ (Skok 1971, s. v. j-).

2.4.6. U svim dosada{wim primerima pridev je direktno modifikovao ime-

nicu u drugom delu. To ne va`i za slo`enice velikosrbin i velikohrvat, koje su na-

stale regresivnom derivacijom od prideva velikosrpski odnosno velikohrvatski, a

ovi od Velika Srbija odnosno Velika Hrvatska. Od sintagmi prodaja na malo, prodaja

na veliko nastale su maloprodaja i velikoprodaja (ova druga nije zabele`ena u RMS).

Mogu}e je da su na sli~an na~in postali i izrazi mladoturci i mlado~esi (obe odred-

nice su u RMS date u mno`ini), ukoliko nisu direktan prevod nema~kog Jungtürken od-

nosno Jungtschechen; up. i lingvisti~ki termin mladogramati~ari << Junggrammatiker.

2.4.7. ^isto etimolo{ki gledano, u ovaj tip bi spadale i slo`enice (~e{}e po-

luslo`enice) sa stranim pridevom na prvom mestu, kao primabalerina (<< it. prima bal-

lerina ’prva balerina’), gro(-)plan (<< fr. gros plan ’krupni plan’), fiks-ideja (pored re-

|eg fiksna ideja, za koje su se zalagali puristi: u originalu je sintagma, nem. fixe Idee).

Posledwih godina wihov broj je osetno uve}an dolaskom engleskih poluslo`enica kao

ful-kontakt, hevi-metal, fast-fud, hard-disk, flopi-disk, kompakt-disk, pop-muzi-

ka, pop-peva~, fri-{op (skra}eno od izvornog duty-free shop) itd. U stvarnosti, osim za

poznavaoce stranih jezika, ove slo`enice se po motivaciji ne razlikuju od stranih

57

dvoimeni~kih (tipa termos-boca, horor-film) koje smo videli u 2.3.6.3 i 2.3.6.4. S

druge strane, wih gotovo neosetna granica razdvaja od spojeva koje obi~no smatramo

sintagmama s nepromenqivim pridevom na prvom mestu, kao gala ru~ak, blanko ~ek, eks-

pres pismo, solo pevawe, instant doru~ak, bruto te`ina, neto iznos, cikcak linija

i sl. Pravopis 1993, ta~ka 50a, defini{e ove atribute kao œnepromenqive re~i pri-

devskog ili pridevsko-prilo{kog zna~ewaΠi, za razliku od ranijeg Pravopisa, koji je

zahtevao pisawe s crticom, propisuje da se pi{u odvojeno, jednako kao i sintagme tipa

braon cipele, fer igra, portabl ma{ina, u kojima nema sumwe da je prva re~ nepromen-

qivi pridev.

2.4.8. Tip PoS + Io + sufiks

(SST)

2.4.8.1. Slo`enice sa sufiksom -ac

Kao {to smo ve} napomenuli (2.4.1), za obrazovawe pridevskoimeni~kih slo-

`enica sa sufiksom ne postoje prepreke. Me|u sufiksima svakako je najproduktivniji

-ac. Slo`enice uglavnom ozna~avaju qudska bi}a, re|e `ivotiwe, a zahvaquju}i meta-

fori~noj upotrebi neke od wih (kao `utokqunac, debeloko`ac) mogu imati oba zna-

~ewa.

Primeri: visoko{kolac, veliko{kolac, vi{e{kolac (i vi{o-), ni`e{kolac (i

ni`o-), pu~ko{kolac; pravokrilci, ravno-, tvrdo-, meko-, kuso-, crnokrilci (termini u

taksonomiji insekata); dugokrilac (ptica dugih krila, po RMS), levokrilac (qevo-)

(pripadnik levog krila neke organizacije, po RMS); punoglavac (`abqa larva), prazno-

glavac, tupo-, ri|o-, oblo-, debeloglavac itd. (o qudima); ri|ogrivac, sivogrivac (nazi-

vi za kowa ili magarca); crvenoko`ac, crnoko`ac, debeloko`ac; novov(j)erac,

inov(j)erac, krivov(j)erac; sivobradac, `utokqunac, kusorepac, crnorukac (pripadnik

organizacije œCrna rukaŒ); crnorizac (sve{tenik); gorwoselac; godi{weodmorac (neo-

logizam ~est u novinarskom jeziku: ~ovek na godi{wem odmoru). Iz dvo~lanih toponi-

ma nastali su Crnogorac, Fru{kogorac, Svetogorac, ravnogorac (obi~no u smislu ’~et-

nik sa Ravne gore’), Babogredac (~ovek iz Babine Grede, s redukovanom osnovom prvog

dela), Novopazarac i sl. Pro{irewe sufiksa imamo u belogardejac, crvenogardejac, cr-

venoarmejac (po ruskom belogvardeec, krasnogvardeec, krasnoarmeec), crnoberzijanac.

58

Inostranac, inozemac i Nizozemac samo prividno spadaju ovamo, jer su sufiksalne iz-

vedenice od prideva inostran, inozemni odnosno nizozemski; jedino bi suvozemac mo-

glo biti kako od suvozemni, tako i od sintagme suva zemqa.

2.4.8.2. Slo`enice sa ostalim sufiksima

Sa sufiksom -a{: u re~i crnomantija{ (up. crnorizac); u sportskim termini-

ma kratkopruga{, sredwopruga{, dugopruga{; u istorijskim crnostotina{, crnoko-

{uqa{, zelenokad(e)ra{; u zoolo{kim dugoprsta{i, lihoprsta{i, takoprsta{i (po-

sledwa dva od zastarelih re~i lih ’neparan’ i tak ’paran’42).

Sa sufiksom -nik: imenice u drugom delu ve}inom postoje i samostalno, ali se

iz zna~ewa jasno vidi da je do sufiksacije do{lo naporedo sa slagawem. Tako malo-

pos(j)ednik ’vlasnik malog poseda’, velikopos(j)ednik ’vlasnik velikog poseda’, inople-

menik ’pripadnik drugog plemena’, punovlasnik ’osoba s punom vla{}u, punim ovla-

{}ewem’, te{kokategornik (sa skra}enom osnovom imenice kategorija), maloprivred-

nik (neologizam, od popularnog izraza mala privreda), velikodostojnik (gde mo`emo

pretpostaviti da je u drugom delu skra}ena osnova imenice dostojanstvo: up. izvede-

nicu dostojanstvenik s pribli`no istim zna~ewem), zloo~nik ’ko ima zle, urokqive

o~i’. Sve slo`enice ozna~avaju osobu, osim re~i pravougaonik (tako|e pravougao). Mi-

losrdnik ne spada ovamo, jer je izvedenica od prideva milosrdan. Pravov(j)ernik bi mo-

glo biti od pravov(j)eran, ali i od prava v(j)era. Novov(j)ernik prividno ima u drugom

delu imenicu v(j)ernik, ali pore|ewe sa sinonimom novov(j)erac (femininum no-

vov(j)erka), sa novov(j)erje i novov(j)erstvo navodi nas da i wega ve`emo za sintagmu no-

va v(j)era.

Etni~ki sufiks -(j)anin javqa se pre svega u slo`enicama od dvo~lanih topo-

nima, kao Novosa|anin, Novobr|anin, Novogradi{~anin, Starogra|anin (stanovnik

Starog Grada na Hvaru; ali Starigrad ¢ Starigra|anin, izvedenica), Bawolu~anin

(od Bawa Luka; danas ~e{}e Bawaluka ¢ Bawalu~anin, izvedenica). Tako|e u

œetnoidimaŒ kao malovaro{anin, velikovaro{anin, gorwovaro{anin, gorwoseqanin, a

naravno i malogra|anin, s naknadno pro{irenim zna~ewem. Neologizam golooto~anin

ozna~ava ~oveka koji je robijao na zloglasnom Golom otoku (posle 1948. godine).

Sufiks -ka sre}emo u nazivima `ivotiwa i biqaka: dugoperka (riba), `uto-

perka, `utovoqka (ptice), crnoglavka (ptica), b(j)elou{ka (zmija), tankoro{ka (buba),

59

tankorepka (biqka, tako|e buba), tankokorka (tikva ili lubenica), mekokorka (tikva),

tvrdokorka (tikva, kru{ka, lubenica) i sl. RMS bele`i i naziv {irokoc(ij)evka za pu-

{ku. U crvenperka (riba, ptica, tako|e i kao {aqivi naziv za ri|okosu `enu, kod

Sremca) i {arenperka (vrsta ptice) spojni vokal -o- zamewen je œnultimŒ, verovatno

usled te`we da prvi deo slo`enice ostane dvoslo`an kao i u svim ostalima. Ovaj su-

fiks se povremeno javqa i kao mocioni u odnosu na mu{ki -ac (Crnogorka, visoko-

{kolka i sl.), a sve slo`enice na -anac imaju femininum na -anka.

Sufiks -ica dolazi uglavnom u re~ima vezanim za prirodu i biqni svet: rav-

nodnevica, kratkodnevica, dugodnevica (sa osnovom dne(v)-), suvomrazica (suho-), golo-

mrazica, b(j)elogorica, crnogorica, golos(j)emenice (tako|e -s(j)emewa~e: botani~ki

termin, prevod grecizma Gymnospermae), skrivenos(j)emenice/-s(j)emewa~e (s glagolskim

pridevom u prvom delu). Tako|e i u praznov(j)erica i u nekoliko mawe poznatih re~i

kao zlovremenica (vrsta ptice), divokradica (m. i `. roda, ’kradqivac (-ica) divqa~i’:

za osnovu prvog dela up. divokoza i dr. u 2.4.4). Slo`eni sufiks -nica javqa se katkad u

varijantnim oblicima ravnodnevnica, kratkodnevnica, dugodnevnica, ali je preovla-

dao samo u re~i slepoo~nice (u Hrvatskoj i sqepoo~ice).

Sufiks -je dolazi u vi{e apstraktnih imenica, od kojih je samo nekoliko u

{iroj upotrebi: punomo}je (pored punomo}), praznov(j)erje, milosr|e, sladostra{}e,

svetosavqe. S ruskoslovenskim oblikom sufiksa jesu blagorodije (RMS bele`i samo

blagoro|e, pored blagorodstvo) i {aqivo blagoutrobije. Ostali primeri obuhvataju

bistroumqe, o{troumqe, slobodoumqe (prvi deo bi mogao biti i od imenice slobo-

da), lepore~je (qeporje~je), brzor(j)e~je, krasnor(j)e~je, dobrodu{je, ravnodu{je, kri-

vov(j)erje, raznoglasje, raznoli~je i jo{ poneki.

Na sufiks -stvo nalazimo samo nekoliko primera: krivov(j)erstvo, novov(j)er-

stvo, velikosrpstvo i velikohrvatstvo (u drugom delu su primarne imeni~ke osnove

iz sintagme Velika Srbija odnosno Velika Hrvatska), neologizam dobrosus(j)edstvo

(naknadno stvoren prema pridevu dobrosus(j)edski, prvenstveno na temequ sintagme do-

brosus(j)edski odnosi). Inostranstvo i inozemstvo, analogno onome {to smo rekli za

inostranac i inozemac, treba smatrati izvedenicama od prideva inostran odnosno

inozemni.

Sa ostalim sufiksima navedimo pustopoqina ’neobra|eno, napu{teno poqe’

i tvrdoko`ina ’otvrdnu}e ko`e’; lakoatleti~ar i te{koatleti~ar, prema sintag-

60

mama laka atletika odnosno te{ka atletika; dugou{ko (obi~no o zecu); golo{ijan

’onaj koji je gole {ije’, s jednim primerom u RMS; debelguza (s nultim spojnim voka-

lom i sufiksom -a: v. Skok s. v. a). Sasvim je neizvesno da li ovamo spada i re~ mu{ko-

bawa. U odeqku o sufiksu -ja, Babi} 1986:310 pi{e œod poimeni~ene imenice ‰sic!Š i

glagola na~iwena je imenica mu{kobawaŒ, ali ne obja{wava na koji glagol misli; po

Skoku 1971, s. v. kot1) mu{kobawa nije slo`enica, nego je izvedeno pomo}u pejorativ-

nog sufiksa -obawa, slo`enog od -oba i -wa. Toponim Nizozemska je poimeni~eni pri-

dev u `enskom rodu (up. Nizozemac, 2.4.8.1).

2.4.9. Tip PoS + P (+ sufiks)

Ovaj tip je zastupqen samo u nekoliko li~nih imena kao Miodrag, Milorad,

Radmio, Radmila (posledwa dva s nultim spojnikom, za razliku od Rad-o-slav i sl.).

Imena Qubodrag, Dragoqub i sli~na po etimologiji bi tako|e spadala ovamo, ali œqub,

primarni pridjev... sveslav.‰enskiŠ i praslav.‰enskiŠŒ (tako Skok 1971 pod tom odred-

nicom) vi{e ne postoji, pa se qub- danas ose}a kao glagolska ili eventualno imeni~ka

osnova (up. 2.3.9.4).

2.4.10. Tip PoS + Go + ä

(SST)

Ovu grupu je vrlo te{ko razgrani~iti kako od one sa imenicom, tako i od one

s prilogom u prvom delu. Me|u sigurnijim primerima su `ivopis (po Skoku prevede-

nica od gr. zôgráphos), `ivoder i mrtvo`der ’le{inar’. U mudroslov ’filozof’ i u

blagoslov prvi deo }e pre biti prilog nego pridev, po{to slov- tuma~imo kao glagol-

sku osnovu (up. gore fusnotu br. 39; uz to, po Skoku, blagoslov je prevedenica od lat.

benedictio, a bene je u latinskom prilog). U blagodat bi se moglo govoriti o pridevu

ili o imenici. U toplom(j)er i toplovod toplo- zapravo ne predstavqa pridev, nego

skra}enu osnovu imenice toplota, budu}i da slo`enice s ovakvim drugim delom ima-

ju imenicu u prvom; isto va`i i za mokrovod = mokra}ovod (up. 2.3.9.1 i 1.4).

61

Za pustolov, Skok, s. v. pust2, pretpostavqa da je postalo od pust dodatkom su-

fiksa -ol43 i -ov od ma|arskog -o, a zatim dodaje: œTa se izvedenica osje}ala kao slo`e-

nica od lov, postverbal od loviti, ili se unakrstila sa zaista takvom narodnom slo`e-

nicom.Œ Up. i pustopa{ (tako|e pustopa{a, pustopa{ica) ’slobodan pa{wak’, odakle

je (po Skoku metafori~ki, pore|ewem stoke bez pastira sa omladinom bez nadzora) po-

stao pridev pustopa{an.

2.5. Slo`enice sa zamenicom u prvom delu

2.5.1. Tip ZoS + I

Daleko najbrojnije me|u slo`enicama ovog tipa jesu one koje u prvom delu ima-

ju samo- (osnovu zamenice sam i spojni vokal). Isti tip postoji i u drugim jezicima (u

slovenskim tako|e sa samo-, u nema~kom sa Selbst-, u engleskom sa self-, {irom Evrope s

gr~kim auto- itd.) i svuda je veoma produktivan, tako da se javqa u mnogim neologizmi-

ma. RMS sadr`i blizu sto ovakvih imenica, a obiqe primera navodi i Bari} 1980: 62–

67. Imenica u drugom delu ovih slo`enica u velikoj je ve}ini slu~ajeva glagolska ime-

nica na -we (od nesvr{enog glagola, npr. samoupravqawe, ili od svr{enog, npr. samo-

sa`aqewe; na -}e je verovatno jedini primer samoza~e}e) ili postverbalna imenica

(samouprava, samopregor itd.), i to uprkos ~iwenici da je broj posvedo~enih glagola na

samo- veoma mali.44 Znatno je mawe slo`enica s œpravimŒ imenicama, npr. samovoqa,

samosv(ij)est, samoinicijativa.

O plodnosti ovog tipa govori podatak da je u re~niku skromnog obima kakav je

Klajn 1992 zabele`eno preko dvadeset imeni~kih slo`enica na samo-, tipi~nih za me-

dijski jezik posledwih decenija: me|u wima su samospaqivawe, samouni{tewe, samo-

finansirawe, samol(ij)e~ewe i druge. Mnogi od tih neologizama verovatno su nastali

prevo|ewem stranih izraza, {to pogotovu va`i za one koji u drugom delu sadr`e po-

zajmqenu imenicu: samokritika (najverovatnije iz ruskog), samokontrola (<< engl.

43 Kao u pust-ol-ina, vrag-ol-ija? O ovom sufiksu ina~e bismo uzalud tra`ili podatke i kod Skoka i drugde u literaturi. 44 Delimi~no je to mo`da i posledica nominalnog stila, koji, u pisanom jeziku, daje imenicama prednost nad glagolima.

Otuda, recimo, RMS daje odrednice samosavladavati se, samosavla|ivati se, pa i samosavladati se, ali za wih nema

primera, nego upu}uje na odrednice samosavladavawe odnosno samosavla|ivawe. Odrednica samoopra{ivawe nema uz sebe

glagol, ali je gotovo sigurno da u jeziku botani~ara postoje re~enice kao Cvetovi se samoopra{uju. Skok 1971, s. v. sam1, ka`e

da je samovlada postverbal od samovladati i verovatno je u pravu, mada ovaj glagol nije zabele`en u RMS. Ovo su ipak

izuzeci: za veliku ve}inu ostalih imeni~kih slo`enica na samo- nemogu}e je zamisliti odgovaraju}i slo`eni glagol.

62

self-control), samoironija, samocenzura, samodisciplina, samoanaliza, samoreklama i sa-

moreklamer (odakle samoreklamerstvo), samoindukcija (termin iz fizike, v. ni`e) i

sl.

Sasvim je mali procenat nesufiksalnih slo`enica na samo- koje nisu abstracta:

to su nekoliko naziva ure|aja kao samom(j)era~, samoupravqa~ (o ~emu v. ni`e) i qud-

skih bi}a kao samoubica, samoupravqa~, samoreklamer.

2.5.1.1. Kao {to je i logi~no s obzirom na polisemanti~nost zamenice i

prideva sam (RMS razlikuje ukupno devet zna~ewa i podzna~ewa), odnos izme|u

elementa samo- i drugog dela slo`enice izuzetno je raznovrstan i te{ko odrediv.

Pod odrednicom samo- RMS razlikuje dva zna~ewa: œ1. kao prvi deo slo`enih re~i

ozna~ava da se ono {to zna~i drugi deo slo`enice odnosi na samoga sebe: samoana-

liza, samokontrola, samokritika, samoodricawe, samoodbrana, samoupravqawe,

samohvalisawe i sl.... 2. kao prvi deo slo`enica zna~i: automatsko, mehani~ko vr-

{ewe radwe koju ozna~ava glagol ~iji je koren u drugom delu slo`enice: samokov,

samokres, samoniklost, samotok i sl.Œ

Bari} 1980 najpre napomiwe (62–63) da je ve}ina slo`enica s glagolskom ime-

nicom motivisana povratnim glagolima, priznaju}i da ti glagoli œnisu svi

potvr|eniŒ. Potom (64–65) razvrstava sve slo`enice sa samo- na tri œsemanti~ka

uzorkaŒ. Prvi je œI + samoga sebeŒ, na primer samoobrana >> œobrana samoga sebeŒ, ~e-

mu se dodaje podu`i spisak primera kao samoanaliza, samoobmana, samoza{tita, sa-

moozqeda, samoprijekor, samoubojstvo, samofinancirawe, samomu~ewe, samooplo|ewe,

samopromatrawe, samouni{tavawe itd. Drugi semanti~ki uzorak glasi œI + rekcija

glagola koji je u osnovi imeniceŒ ({to zna~i — primeti}emo — da je prvi zapravo samo

podvrsta drugog, po{to genitiv samoga sebe nije ni{ta drugo do rekcija imenice izve-

dene iz prelaznog glagola). Navodi se {est takvih rekcija: samosa`aqewe >> sa`aqe-

we nad samim sobom, samogovor >> govor sa samim sobom, samopouzdawe >> pouzdawe u

samoga sebe, samopquvawe >> pquvawe po samom sebi, samodivqewe >> divqewe samom

sebi, samootu|ewe >> otu|ewe sebe samoga od ~ega. Tre}i semanti~ki uzorak (ovog puta

zaista semanti~ki, za razliku od prva dva koja su definisana gramati~ki) jeste œI + po

voqi samog subjektaŒ, s primerima kao samodoprinos, samorazvoj, samohvalisawe, sa-

moodlu~ivawe, samoopredjeqewe, samoodricawe, samopriznawe, samoorganizirawe, sa-

moizdawe itd. Primeti}e se da ovakva definicija odgovara nekim primerima (npr. sa-

63

modoprinos), ali je za druge sasvim neprikladna: samoizdawe, na primer (re~ koje nema

u RMS, ali o~igledno zna~i ’li~no, autorsko izdawe’, up. rusko samizdat), ne bi se

moglo definisati kao œizdawe po voqi samog subjektaŒ, jer i kad autor svoje delo pove-

ri izdava~u, to tako|e biva po wegovoj voqi. Verovatno zbog takvih nesavr{enosti Ba-

ri}eva dodaje: œ... mogu se te slo`enice preobli~iti i s pridjevom ’vlastit’, npr.: sa-

modoprinos >> vlastiti doprinos, samoodluka >> vlastita odluka, samopriznawe >>

vlastito priznawe, ali to onda nije tvorbeni opisŒ.

2.5.1.2. U stvari nam ovi primeri govore kako je uzaludno uvek insistira-

ti na tvorbenom opisu (tj. na definiciji koja obavezno sadr`i obe re~i od kojih je

nastala slo`enica). Za neke dobro poznate izraze kao {to su samovoqa, samoo-

pred(j)eqewe, samopo`rtvovawe, samopr(ij)egor, samoinicijativa nemogu}e je

smisliti adekvatnu definiciju koja bi sadr`ala zamenicu sam. Ponekad, opet, ne

odgovara glagol u drugom delu: samohvalisawe mo`emo jedino definisati kao

œhvaqewe samog sebeŒ, budu}i da hvalisati kao prelazni glagol ne postoji. Pone-

ke œtvorbeneŒ definicije isuvi{e su slo`ene da bi se mogle uklopiti u ma koji

od tri œsemanti~ka uzorkaŒ Bari}eve. Sinonimi samoposluga i samousluga (pa i

samoposlu`ivawe, u zna~ewu koje ta re~ ima u Hrvatskoj) danas vi{e ne zna~e gla-

golsku radwu, nego prodavnicu (’trgova~ka radwa u kojoj se kupac sam poslu`uje,

sam uzima robu’ prema RMS). Neologizam samom(j)era~ ne zna~i ’mera~ samoga se-

be’, nego ’aparat pomo}u koga bolesnik mo`e sam sebi da izmeri pritisak’. O~i-

gledno je da se takvi opisi ne mogu podvesti ni pod prili~no neodre|enu formulu

œpo voqi samog subjektaŒ.

Naravno da u pomenuta tri obrasca ne ulazi ni zna~ewe dato pod 2 u malo~as

citiranoj odrednici RMS — œautomatsko, mehani~ko vr{ewe radweŒ. Bari}eva i ne

poku{ava da za to zna~ewe na|e semanti~ku formulu, nego samo naknadno dodaje (str.

66): œDanas su vrlo plodne slo`enice sa zna~ewem ’vr{ewe onoga {to je u drugom dije-

lu slo`enice samo od sebe, automatski’Œ. Navodi samo dva primera, œsamoupaqa~ >>

upaqa~ koji sam paliŒ i œsamoizmjena >> izmjena sama od sebeŒ, uz napomenu da je mogu-

}a i œpreoblika... automatski upaqa~... automatska izmjenaŒ, ali da onda œne odra`ava

tok tvorbenog procesaŒ. U stvari, primera za ovakvo zna~ewe ni danas nema mnogo: me|u

re~ima navedenim u RMS mogli bismo dodati jo{ jedino samoveza~ica ’ma{ina koja

sama `awe i vezuje snopove p{enice’, kao i nepotkrepqene primerima re~i samoodla-

ga~ica ’ma{ina koja u `etvi odla`e snopove, `etelica’ i samopuca~ ’vatreno oru`je

64

koje se samo pali, puca’ (verovatno puristi~ka œzamenaŒ za automat), eventualno i sa-

mokretawe ’kretawe izazvano unutra{wom, sopstvenom snagom’ i samoindukcija ’poja-

va inducirawa elektromotorne sile u vodi~u kroz koji sama te~e (o struji)’. Sa-

mom(j)era~ ovamo ne spada, jer nije re~ o aparatu koji radi automatski; ne spadaju ni

termini kao samooplodwa, samooplo|ewe, samoopra{ivawe, jer ne ozna~avaju automat-

ske radwe, nego radwe koje subjekt (pa makar to bila i biqka) vr{i na samom sebi. S

druge strane, poneki primeri zna~ewa ’automatski’ mogu se na}i me|u SST (v. ni`e,

2.5.3).

2.5.1.3. Mada ga ne pomiwe Bari}eva, a ni RMS pod odrednicom samo-, u nekim

re|im slu~ajevima treba uzeti u obzir ne zna~ewe zamenice identiteta nego prideva

sam = usamqen (ne œipseŒ nego œsolusŒ). Nesumwivo je to zna~ewe u re~i samostan (po

Skoku prevod gr~kog monasterion), za koju RMS daje pod 2 i definiciju ’stan na osami’.

Mogli bismo ga tra`iti i u re~ima tipa samovlast, samovlada, samovoqa, samosila,

odnosno samovladar, samosilnik, samodr`ac (mada Skok ovo posledwe izvodi od gr~-

kog autokrátor, dakle s prvim elementom autós a ne mónos). Re~i samovlasnik ’onaj ko je

sam vlasnik ~ega’ i samokiselina ’sama jomu`a kisela’ u RMS su prenete iz Vukovog

Rje~nika, bez primera, a samoskitalica ’osoba koja se sama skita, lutalica’ ima samo

jednu potvrdu iz Nazora. Samosamac ’~ovek koji je sasvim, potpuno sam’ o~igledno je

izvedenica iz reduplikativnog prideva samosam ’sasvim, potpuno sam’.

2.5.1.4. Mada se nijedna druga zamenica po u~e{}u u slo`enicama ne mo`e ni

pribli`no meriti sa zamenicom sam, gre{i Bari}eva kad tvrdi (nav. d., 64) œda se kao

zamjeni~ka osnova javqa samo osnova zamjenice samŒ, jer postoje i slo`enice sa zameni-

com sve na prvom mestu, kao i poneka s povratnom sebe. Od onih na sve-, rasprostrawene

su samo svemo}, svevlast i sveznawe; re~nici bele`e jo{ i sve~ov(j)ek, sve~ov(j)e~an-

stvo, sve`ivot, svemudrost, svebivawe. Imenicu svemir te{ko bismo mogli uvrstiti

ovamo, po{to je u drugom delu nemotivisana. (Nije sasvim jasno ni kojim je putem do-

{la u srpskohrvatski: Skok, s. v. mio, ka`e œpotje~e sa sjevera (iz ~e{. vesmír ili rus.

pridjev‰aŠ vsemirnyj)Œ. Mogu}na je i veza s nema~kim Weltall, ali kako ka`e Ivi} P.

1978:240, samo u zavisnosti od œposredstva nekog drugog slovenskog jezika (staroslo-

venskog, ruskog ili ~e{kog)… budu}i da sh. mir ne zna~i ’svet’…Œ.) Sa sebe-, RMS be-

le`i samo nekoliko retkih, izrazito kwi{kih sraslica, s primerima iz hrvatskih pi-

saca (gde su verovatno prevedenice nema~kih re~i na Selbst-): sebevid, sebezaborav, sebe-

mu~ewe, sebeponi`ewe i sli~no.

65

2.5.2. Tip ZoS + Io + sufiks

(SST)

Sufiksalnih slo`enica sa samo- u prvom delu nema mnogo. Sa sufiksom -nik

je samoglasnik,45 u opoziciji s prefiksalno-sufiksalnom tvorenicom suglasnik. Sa su-

fiksom -je su samodr`avqe, samovla{}e, mo`da i samoqubqe (mada }e qub- pre biti

glagolska nego imeni~ka osnova: v. 2.3.9.4). Sa sufiksom -ac skovano je neuobi~ajeno sa-

moglavac, ’ne`ewa, samac’ ili ’svojeglav ~ovek’.

Malobrojne su i slo`enice s drugim zamenicama: svevla{}e, sveumqe, svedr-

`avqe; ovogodac ’`ivotiwa od ove godine’, ovozemac ’koji se odnosi na ovu zemqu, ko-

ji pripada ovoj zemqi, doma}i’, o~igledno kao antonim od inozemac. (Oblik ovozema-

qac, nezabele`en u RMS, svakako bi se shvatio kao antonim od vanzemaqac i zna~io bi

’stanovnik Zemqe, Zemqanin’). Sa zamenicom svaki imamo svakodnevicu ili svakodnev-

nicu, uz neologizam svakodnevqe (Klajn 1992), ali wih bi pre trebalo smatrati izvede-

nicama od prideva svakodnevni: up. sinonim svakida{wica od svakida{wi.

2.5.3. Tip ZoS + Go + sufiks

(SST)

Zameni~ko-glagolske sufiksalne slo`enice upadqivo su brojnije nego zame-

ni~ko-imeni~ke. Od onih sa samo- u prvom delu, na nulti sufiks se zavr{avaju samouk,

rusizam samovar i nekoliko danas zastarelih izraza: samokres ’pi{toq koji se pali(o)

pomo}u kremena’, samokov (po Skoku, s. v. sam1, zna~i œoru|e, sprava kojom se kujeŒ ili

œruda ‰sicŠ, toponim u Bugarskoj i SrbijiŒ a po RMS œmesto gde se gvo`|e topilo i

kovaloŒ ili œ~eki} pokretan vodenom snagomŒ: samo posledwe od ovih zna~ewa mo`e se

motivisati zamenicom sam), samotvor ’ono {to se samo stvorilo, prirodna tvorevi-

na’, samonik œbiqka izrasla iz semena bez qudskoga posredovawaŒ (tako|e samoniklica

i samorast), samopis ’ono {to je napisano svojeru~no’ (u RMS s jednim primerom iz

S. Mitrova Qubi{e: verovatno prevod grecizma autograf) itd. Mo`emo im dodati i

45 Uzimamo da je u drugom delu imenica glas, s obzirom na zna~ewe te re~i u fonetici. Mawe su verovatna druga tuma~ewa: da

je glas- osnova glagola glasati se ili glasiti, ili da su i samoglasnik i suglasnik izvedenice od prideva samoglasan

odnosno suglasan (prvi od tih prideva je u RMS dat bez primera, drugi nije uobi~ajen u zna~ewu ’suglasni~ki’).

66

samotok, po{to zna~ewe upu}uje na glagol te}i a ne na imenicu tok: po RMS osnovno

je zna~ewe œte~nost koja se prva iscedi sama od sebe, bez gwe~ewa ili muqawa,

prvenacŒ, odakle proisti~u primene na med, rakiju i vino. Vredi zapaziti da samovar,

samokres i jedna od definicija re~i samokov imaju zna~ewe ’automatskog vr{ewa rad-

we’’ (v. 2.5.1.1), {to pokazuje da se ono nije javilo tek s modernom tehnikom.

Sa sufiksom -ac je samodr`ac, eventualno i samozvanac (ali }e pre biti izve-

denica od prideva samozvani); sa sufiksom -ka je rusizam samohotka ’samohodno arti-

qerijsko oru|e’.

2.5.3.1. Od ostalih zamenica najobilnije je zastupqen oblik sve-, pre svega u

sveznalica, tako|e sveznadar (sa sufiksom pozajmqenim od turcizama, v. Skok, s. v. -

dar) i sveznalac (odakle sveznala{tvo), zatim svedr`iteq (’onaj koji sve dr`i’, po

RMS: svrstavamo ga me|u SST po{to re~ dr`iteq danas prakti~no ne postoji); uz to,

s nultim sufiksom, zoolo{ki termin sve`deri (prevod latinskog omnivora).

S prvim elementom sva{to (stariji oblik zamenice sva{ta, tako da nema po-

trebe da govorimo o spojnom vokalu) skovani su sva{to`deri i sva{tojeci (u jednini

sva{tojedac), sinonimi za sve`dere, kao i sva{toznanac46 ’sveznalica’. S povratnom

zamenicom RMS bele`i sebequbqe ’sebi~nost, samo`ivost’ i sebequbac ’sebi~wak’.

2.6. Slo`enice s brojem u prvom delu

2.6.1. Tip KoS + I

Ve} smo napomenuli (1.3.4) da kardinalni brojevi sedam i osam u slo`enicama

pozajmquju oblik rednog broja (sedmo-, osmo-), dok ~etiri uzima oblik zbirnog broja

~etvoro-. Otuda je blizu pameti pretpostavka da i oblici dvo- i tro- predstavqaju za-

pravo skra}enu osnovu zbirnih brojeva dvoj-i, -e, -a odnosno troj-i, -e, -a (isto skra}e-

we imamo i u pade{kim oblicima dvo-ga, tro-ga, dvo-me, tro-me). Formalno, oni bi se

mogli prikazivati kao osnova kardinalnog broja, dv- odnosno tr- sa spojnim vokalom -

o-, kako to ~ini Vuki}evi} 1995:169–170. Jezi~kom ose}awu, me|utim, te{ko je da pri-

hvati kao osnovu segment mawi od sloga, pri ~emu nema ~ak ni ispadawa nepostojanog a

kao u pas/ps-a ili sav/sv-e. To je pogotovu neprirodno za broj tri, koji u promeni uvek

zadr`ava vokal i (tri, triju, trima), pa izostaje ona alternacija vokala u nastavcima

koja nam ina~e poma`e da izdvojimo osnovu. Otuda }emo smatrati da su slo`eni~ki ele-

menti dvo- i tro-, analogno elementu ~etvoro-, pozajmqeni od zbirnog broja (mada po

67

zna~ewu nesumwivo pripadaju kardinalnom broju: up. i izvedene prideve dvoj-ni, troj-

ni, ~etvor-ni). Ostali, tj. peto-, {esto-, deveto-, deseto-, jedanaesto- itd., mogu se

smatrati za kardinalni broj sa spojnim vokalom, s tim {to je rezultat uvek jednak sred-

wem rodu odgovaraju}eg rednog broja. Broj sto, zahvaquju}i svom vokalu, ulazi u slo`e-

nice bez promena, a brojna imenica hiqada u uobi~ajenom akuzativnom obliku hiqadu.

2.6.1.1. Samo nekoliko slo`enica ovog tipa ozna~ava qudska bi}a: dvovlasnik,

stoku}a ’ko ide od ku}e do ku}e raznose}i razne vesti’, sto|avo ’onaj u kome je sto |a-

vola, nesta{ko’, stomajstor ’ko se razume u mnogo zanata’. Na `ivotiwe se odnose

stonoga i prete`no mitsko jednorog47; dvopapkari (’rod sisara koji imaju po dva glav-

na papka na svakoj nozi’) ne spada ovamo nego u sufiksalne slo`enice, jer je izvedeno

od dva + papak.

Znatno je ve}i broj slo`enica koje ozna~avaju ne`ive pojmove, odnosno spojeve

dva, tri ili vi{e istovrsnih elemenata. Ve}inom su takvi nazivi endocentri~ni, kao

dvobroj, trobroj, ~etvorobroj ’dvostruki (trostruki, ~etvorostruki) broj ~asopisa’,

dvored i trored ’dva (tri) reda qudi ili predmeta’, dvokorak ’dva povezana koraka’,

dvota~ka ’dve ta~ke kao znak interpunkcije’, dvostih ’dva povezana stiha, distih’, i

re|e trostih, ~etvorostih, dvoglas (= dvoglasnik) ’diftong’, dvoznak, troznak ’kom-

binacija dva (tri) znaka na tiketu sportske prognoze’, dvo~as ’dva uzastopna ~asa iz

istog predmeta’, dvosmisao, dvogodi{te, troskok, trolist, trozvuk itd. Neki su eg-

zocentri~ni, kao trougao, ~etvorougao, petougao itd. (geometrijske figure sa tri, ~e-

tiri, pet uglova), dvolitar (= dvolitra, dvolitrewak) ’boca od dva litra’, dvodinar

(= dvodinarac, dvodinarka), dvobanka, petobanka, trozub (= trozubac), dvopotez, tro-

potez ’{ahovski problem s matom u dva (tri) poteza’ itd.

Poseban slu~aj predstavqaju one (endocentri~ne) slo`enice gde se broj ne od-

nosi direktno na imenicu u drugom delu, nego na neki pojam koji je s wom u vezi: tako

dvovlast (= dvovla{}e) zna~i ’istovremena vlast dvojice qudi (dveju stranaka, itd.)’,

dvome~, trome~, ~etvorome~ zna~e ’me~ izme|u dva (tri, ~etiri) protivnika’, trome|a

je ’mesto gde se sastaju me|e, granice triju dr`ava’, analogno tome je i trorazvo|e, u

RMS definisano kao ’razvo|e, raskr{}e u tri pravca’ i sli~no. U dvoboj i u re|em

troboj definicija zna~ewa bila bi analogna onoj za dvome~ odnosno trome~, dok peto-

boj, sedmoboj, desetoboj (prevedenice grecizama pentatlon, heptatlon, dekatlon)

ozna~avaju sportsko takmi~ewe u pet (sedam, devet) disciplina. Up. i neologizam tro-

68

deoba (-dioba) ’deoba natroje’.

2.6.2. Tip KoS + Io + sufiks

(SST)

Ovakvih spojeva ima vi{e nego nesufiksalnih. Najproduktivniji sufiks

jeste -ac, sa uobi~ajenom raznovrsno{}u zna~ewa (`ivotiwe, qudi, predmeti,

sprave, nov~i}i itd.): dvono`ac, trono`ac, ~etvorono`ac; jednobo`ac; jedno-

godac (s nekoliko zna~ewa u RMS), dvogodac, trogodac (prvenstveno za kowa od

dve odnosno tri godine); jedno`enac (monogamista), dvo`enac (bigamista, tako|e

’ko se dvaput `enio’), tro`enac; jednokrilac, dvokrilac, dvomotorac, tromoto-

rac (avioni); dvozubac, trozubac; {estoperac (buzdovan); petoparac48, desetopa-

rac, dvadesetoparac49, dvadesetpetoparac itd.

Sa sufiksom -ka tako|e se grade nazivi nov~i}a ili nov~anica, dvodinarka,

petodinarka, desetodinarka itd.; uz to jednoc(ij)evka, dvoc(ij)evka, troc(ij)evka (pu-

{ke), trobojka (zastava), rusizmi petoletka (-qetka) i osmoletka (-qetka) itd.

Sa sufiksom -je: jednovla{}e (’neograni~ena, sva vlast u ruci jedne li~nosti’,

RMS), dvovla{}e, trovla{}e; desetle}e (-qe}e), stole}e (-qe}e) i retko petole}e (-

qe}e); jednozvu~je ’spajawe dvaju ili vi{e glasova u skladno zvu~awe’; dvoglasje; sed-

mobre`je (’skup od sedam bregova’, u RMS bez primera); sedmozv(ij)e`|e ’skup od se-

dam zvezda’; dvom(j)ese~je i znatno ~e{}e trom(j)ese~je, verovatno i ~etvorom(j)ese~je

mada ga RMS ne bele`i; posledwih godina, u politi~kom re~niku, pojavili su se i dvo-

strana~je i naro~ito popularni izraz jednoumqe.

Sa sufiksom -ica: dvosmislica, dvoumica ’dvoumqewe, nedoumica’, dvokolica,

trozubica (biqka), petoprstica (biqka), {estoredica ’vrsta p{enice sa {est redo-

va zrnevqa u klasu’ itd. Sa sufiksom -nica je crkveni termin petohlebnica (-hqebni-

ca) ’sud u kojem se dr`i pet hlebova’. Jednospratnica, dvospratnica itd. nisu prave

slo`enice, nego izvedenice od prideva jednospratni itd. Isto va`i i za dvogodi{wi-

ca, trogodi{wica itd.: ne bismo ih smatrali nesufiksalnim slo`enicama s imeni-

com godi{wica, kako to ~ini Vuki}evi} 1995:168–169, jer bi se u tom slu~aju o~ekiva-

lo da glase *drugogodi{wica, *tre}egodi{wica i sl.

69

Sa sufiksom -nik mo`da su jedine prave slo`enice stolisnik (biqka), dvogla-

snik (= dvoglas) ’diftong’ (od dva glasa, ne od dvoglasni) i jednomi{qenik ’istomi-

{qenik’ (po zna~ewu o~igledno od mi{qewe, mada bi oblikom ukazivalo na glagol mi-

sliti; RMS bele`i i jednomislenik, od misao ili od prideva mislen). Ostale privid-

ne slo`enice kao ~etvorougaonik, petougaonik itd., osmoglasnik50, dvom(j)ese~nik za-

pravo su izvedene od prideva.

Ostali sufiksi: {estoper (= {estoperac, buzdovan sa {est œperaŒ, tj. zubaca:

verovatno jedini primer nultog sufiksa u ovoj grupi); dvometra{ (~ovek visok dva me-

tra), stometra{, osamstometra{ (trka~ na 100 odnosno 800 metara), dvoto~ka{ (bi-

cikl), ~etvoroto~ka{ (automobil ili kamion); jednobo{tvo, jedno`enstvo, dvo`en-

stvo; dvogo~e, trogo~e (`drebe ili tele od dve odnosno tri godine); ve} pomenuto dvo-

papkari (v. 2.6.1.1); dvokopitwak (’onaj koji ima dva kopita, fig. vrag, |avo’, ili sino-

nim za dvopapkara), dvolitrewak (boca). Mnogobrojne re~i tipa petogodi{wak, dvade-

setogodi{wak, stogodi{wak itd., analogno onima na -godi{wica, nisu slo`enice ne-

go su izvedene iz prideva na -godi{wi.

2.6.3. Tip KoS + Go + sufiks

(SST)

Ve}ina primera ima nulti sufiks: jednos(j)ed (avion), dvos(j)ed (avion ili deo

name{taja), tros(j)ed (deo name{taja); jednopreg, dvo-, tro-, ~etvoro-, {estopreg (i

{estoropreg, {esteropreg, verovatno po analogiji sa ~etvoropreg); dvop(j)ev,

trop(j)ev, ~etvorop(j)ev (izrazi koji nisu mogli da potisnu italijanizme duet,

trio/tercet, kvartet); dvopek (prevod nema~kog Zwieback, a ovo prema italijanskom

biscotto ili fr. biscuit); dvogled (izmeweno od dogled, mo`da i pod uticajem galicizma-

germanizma binokl).

Sa sufiksom -ac RMS bele`i dvo`ivac, kao prevod dva razli~ita greci-

zma u zoologiji (Diplozoon i Amphibia), tako|e i u zna~ewu ’ko `ivi dvostrukim `i-

votom’ ; sa istim sufiksom je i mineralo{ki termin dvolomac, za vrstu minerala

koji prelama svetlost u dva zraka.

70

2.6.4. Slo`enice s rednim brojem

2.6.4.1. Tip RoS + I

Prvo- u nesufiksalnim slo`enicama naj~e{}e ima pribli`no zna~ewe, kao u

prvosv(j)e{tenik ’vrhovni sve{tenik’, prvoborac, prvomu~enik (prevod gr~kog

prôtomártyr, obi~no kao atribut svetog Stefana), prvou~iteq (u RMS s jednim prime-

rom, gde se odnosi na ]irila i Metodija), prvootkup (u trgovinskom izrazu pravo prvo-

otkupa ’pravo na otkup pre drugih mogu}nih kupaca’). Doslovno zna~ewe je u prvopot-

pisnik ’prvi od vi{e potpisnika’ (v. Klajn 1992). Prvobratu~ed je u RMS definisano

kao ’srodstvo izme|u mu{ke dece dvojice bra}e, stri~ev sin’, dakle istozna~no je sa

bratu~ed; drugobratu~ed je ’sin jednoga bratu~eda prema sinu drugoga’ a tre}ebratu-

~ed ’bratu~ed u tre}em kolenu, tre}oj generaciji’. RMS navodi i dva primera za prvo-

san ’prvi san’, s oznakom œkov.‰anicaŠŒ.

2.6.4.2. Tip RoS + I + sufiks

(SST)

U gra|ewu sufiksalnih slo`enica, kao i obi~no, najplodniji je sufiks -ac:

prvorazredac, drugorazredac, tre}erazredac (tre}o-) itd; sa istim zna~ewem prvo{ko-

lac, tre}o-, peto-, sedmo-, osmo{kolac; ~etvrtogimnazijalac ’u~enik ~etvrtog razre-

da gimnazije’; drugopozivac, tre}epozivac; prvotimac, drugotimac; tre}oredac, u ka-

toli~koj crkvi ’redovnik tre}ega reda sv. Frawe’, sa `enskim oblikom tre}oretka

ili tre}oretkiwa51; {estojanuarac (’pristalica {estojanuarske diktature’, u RMS s

jednim primerom iz Josipa Broza Tita; moglo bi biti i izvedenica od prideva {esto-

januarski).

Sa ostalim sufiksima: prvoliga{, drugoliga{, tre}eliga{; petokolona{;

prvokategornik, drugo-, tre}ekategornik ({ahovski termini, sa skra}enom osnovom

imenice kategorija), drugobratstvenik ’onaj koji pripada drugom bratstvu’ (jedan

primer u RMS); prvogodi{wak ’student prve godine’; tre}ednevka ’povratna groznica

koja bolesnika trese svaki tre}i dan’; itd.

71

2.6.4.3. Tip RoS + Go + sufiks

(SST)

Uglavnom u nekoliko slo`enica koje se odnose na ra|awe, kod qudi i `ivoti-

wa: prvorotka ili prvorotkiwa ’`ena koja je rodila prvi put’ i analogno tome prvo-

telka, prvokoska, prvojagwenica (od glagola teliti se, koziti se, jagwiti se); prvo-

rodstvo ’stare{instvo po ro|ewu me|u bra}om’ (prevedenica od lat. primogenitura, pre-

ma Skoku). Prvoro|en~e ’prvoro|eno dete’ (tako|e prvoro|enik, prvoro|enac) moglo bi

biti izvedenica od prideva prvoro|eni. Prvosedelac (-sjedilac, -sjedjelac), pribli`ni

sinonim za œstarosedelacŒ, ubrojili bismo me|u SST, budu}i da re~ sedelac nije uobi-

~ajena.

2.6.5. Slo`enice sa polu- i ~etvrt-

Kategorijsku pripadnost formanta polu- nije nimalo lako odrediti. RMS ima

dve odrednice za pola, kao imenicu `enskog roda i kao prilog za koli~inu. Mareti}

(1899: 364) svrstava slo`enice sa polu- me|u one sa imenicom ili pridevom na prvom

mestu: œpolubrat, polusestra, gdje je prvi dio (polu-) negda{wi lokativ jednineŒ.

Sli~no i Leskin 1914: 324. U dana{wem jeziku, pola kao samostalna re~ je nepromen-

qivo (up. pola osam, uzmi pola ti a pola ja i sl.), pa bi ga te{ko bilo smatrati imeni-

com. Bari} 1980:18–20, upore|uju}i primere kao nebrat, polubrat, nazovibrat

(œprefiks ne- potire zna~ewe osnovne rije~i, a element polu- potire ga djelomi~noŒ),

zakqu~uje da je polu- zapravo prefiks. I takvo gledi{te moglo bi se braniti, ali ono

nije primenqivo na formant ~etvrt- (~etvrt je nesumwivo imenica `enskog roda). S

obzirom na zna~ewe, smatramo da se slo`enice s polu- i ~etvrt- najprikladnije mogu

obraditi naporedo sa brojno-imeni~kim slo`enicama — ~ime, naravno, ne tvrdimo da

ti formanti spadaju u gramati~ku kategoriju brojeva.

2.6.5.1. U velikoj ve}ini re~ je o ~istim, nesufiksalnim slo`enicama. Polu-

je veoma produktivan element i s wime stalno nastaju nove re~i. Kao {to prime}uje i

Bari}eva, postoje dva zna~ewa: doslovno, ’polovina (~ega)’ i pro{ireno, ’polovi~an,

delimi~an, nedovoqan, nedovr{en’. (U definiciji odrednice polu- u RMS ta dva zna-

~ewa nisu jasno razgrani~ena.) Prvo zna~ewe nalazimo u geometrijskim terminima po-

lukrug, polulopta, polukugla, poluvaqak, poluprsten, poluosa ili poluosovina (tu mo-

72

`emo dodati i polum‰jŠesec), u vojnim poluvod, polubataqon, polueskadron, polu~eta,

u jo{ nekima kao poluvr(ij)eme, polusezona, polugodi{te, polu`ivot (o radioaktiv-

nim materijama), polukorak, polustepen, polustih, poluton (u muzi~kom zna~ewu ’po-

lovina tona’). U politra, kao i u istozna~nim politrewak i politrewa~a, prvi deo je

sveden na po-, {to (budu}i da nema drugih primera takvog skra}ewa) verovatno nije na-

stalo od priloga po = pol, nego haplologijom od *polulitra itd. Mada ne s definici-

jom ’polovina’ nego ’napola’, ovakvo zna~ewe imaju i polubrat i polusestra.

2.6.5.2. Drugo zna~ewe logi~no je proizi{lo iz ~iwenice da se re~ polovina u

svakodnevnom govoru ne upotrebqava uvek strogo matemati~ki, nego mo`e zna~iti jedan

od dva (makar i nejednaka) dela: œve}u polovinu je uzeo za sebeŒ i sl. Takve slo`enice

se grade i u nema~kom sa Halb-, engleskom sa half-, u engleskom i u romanskim jezicima s

latinskim semi- itd.

Op{te zna~ewe nepotpunosti grana se u vi{e raznih nijansi. Primeweno na

qude, obi~no zna~i ni`i ili prelazni stepen one kvalifikacije koja je iskazana ime-

nicom: polubog, polubo`anstvo, polusvetac (-svetiteq), polu~ov(j)ek, poludivqak,

poluseqak, poluvaro{anin, polugospodin, poluidiot ; up. i polumajmuni (nem. Halbaf-

fen), red sisara primitivnijih od majmuna (latinski naziv je Prosimiae, s gr~kim pre-

fiksom pro- ~ije je osnovno zna~ewe ’ (is)pred’). Polum(j)era je ’nedovoqno odlu~na,

nedovoqno radikalna mera’. Prelazna stawa ozna~avaju polusan, poludr(ij)eme`, po-

lusv(ij)est, poluistina, polula`; polusm(ij)eh je u RMS definisano ’jedva primetan

smeh’, analogno tome i poluosm(ij)eh i poluosmejak (ovo drugo dato je samo ekavski); po-

lu{apat je ’poluglasno govorewe’. Nijanse izme|u svetlosti i mraka ozna~avaju izrazi

polusv(j)etlost, polusjaj, polusumrak, polumrak, polutama, polutmina. Poluprovod-

nik u fizici je telo koje samo uz veliki otpor provodi struju. Poluton u slikarstvu

(za razliku od muzi~kog zna~ewa koje smo videli gore) zna~i ’preliv ili nijansa boja

od svetlog tona prema tamnom’. U nazivima ode}e, polu- zna~i kra}u ili ni`u verziju

od uobi~ajene: polucilindar (= nem. Halbzylinder), polu{iwel, polu~arapa, polurolka.

Zna~ewe nedovr{enosti imaju polufabrikat, poluproizvod, poluprera|evina, polui-

zra|evina.

U sportu, poluvelter je kategorija neposredno ispod veltera. Neologizmi po-

lu{ansa i poluprilika zna~e polovi~nu, ne mnogo realnu {ansu (za postizawe gola).

Dve utakmice koje neposredno prethode finalu nazvane su polufinale (engl. semifinals),

73

a one pre polufinala po analogiji se zovu ~etvrtfinale (odakle polufinalista, -ki-

wa, ~etrvrtfinalista, -kiwa); za jo{ ranije krugove takmi~ewa postoje samo sintag-

me osmina finala i {esnaestina finala.

Specifi~na zna~ewa, zasnovana na kalkovima, razvila su se u re~ima po-

lusv(ij)et (od nem. Halbwelt, fr. demi-monde) ’dru{tvo sumwiva morala’, poluostrvo

(nem. Halbinsel << lat. paeninsula), poluprofil ’izgled ~ega gledanog iskosa’, polupansion

’pansion koji podrazumeva samo jedan obrok dnevno’ itd.

Sa ~etvrt-, pored malo~as pomenutog ~etvrtfinale, nalazimo jo{ samo ~e-

tvrtgodi{te ’~etvrt godine’. ^etvrtgodi{wak ’~asopis koji izlazi ~etvrtgodi-

{we’ (u RMS preneto iz Prav. 1960, bez primera) nije slo`enica nego izvedenica iz

prideva ~etvrtgodi{wi.

2.6.5.3. Tip polu- + Io + sufiks

(SST)

Slo`enosufiksalnih tvorbi sa polu- ima malo i nisu u {irokoj upotrebi: po-

luglasnik (fonetski termin, sinonim za jedno od zna~ewa re~i poluglas), poludinarac

(pored re|eg poludinar), polukrilci (vrsta insekata sa zakr`qalim krilima), polu-

krovnica ’ko~ija koja ima krov samo dopola’ i jo{ nekoliko sli~nih izraza.

2.7. Slo`enice s glagolom u prvom delu

2.7.1. Tip G + I

(imperativne slo`enice)

Prvi deo slo`enice ozna~ili smo u formuli samo sa G (ne Go niti GoS) zbog

toga {to mu je status neizvestan (up. 1.3.1). Naj~e{}e se tuma~i kao imperativ drugog

lica jednine, ali nije u svim primerima jednak tom obliku; ne mo`e se uvek izjedna~i-

ti ni sa osnovom, bilo glagolskom, infinitivnom ili prezentskom. Zavr{ava se na -i,

osim u nekoliko re~i nepotvr|enih u savremenom jeziku — kqujdrvo, ne~ujglas, zavr}ko-

la, razvrzigra (Stevanovi} 19641:431) i nazivima igara koje navodi Kir{ova 1993:191

— navla~kapa, }u{kapa, {orkapa (samo posledwa je potvr|ena citatom u RMS), verovat-

no i u vrskaput52.

74

@ivanovi}, Leskin, Beli}, a u na{e vreme Stevanovi}, dokazivali su da je pr-

vi ~lan ovih slo`enica imperativ, odnosno da je vokal -i- zapravo imperativni nasta-

vak. Naro~ito ovaj posledwi autor op{irno je dokazivao (u gramatici i u radu Steva-

novi} 1957) da slo`enice vode poreklo iz narativnog imperativa, od koga se sa~uvao ne

samo oblik nego i zna~ewe. Wegovu interpretaciju u potpunosti prihvataju Kir{ova

(nav. m.) i Vuki}evi} (1995: 161); Bari} 1980:29 ga citira ali se ne izja{wava. Babi}

1986, naprotiv, koji pomenuti Stevanovi}ev rad uop{te nema u spisku literature,53 ne

pomiwe termin œimperativne slo`eniceŒ, pa ~ak ni mogu}nost takvog tuma~ewa. Po

wemu (str. 326) œkao glagolske osnove u prvom dijelu dolaze prezentske osnove glagola

I. i III. — V. vrste, a glagoli I.6. imaju infinitivnu osnovu (ispi-, nabi-, probi-, razbi-,

pri{i-). Prezentske osnove dobijaju spojnik -i-. Ispred -i- k, g smjewuju se sa c, z u te-

ci-, vuci-, strizi-, a g- ostaje u u`gi-.Œ

Vredi napomenuti da su u italijanskom, gde postoji isti takav tip slo`enica

(npr. tagliaborse = secikesa, cavatappi = vadi~ep i sl.), sve do danas ostala podeqena mi-

{qewa o tome da li je prvi wihov ~lan imperativ ili nije (v. Raspor 1976:25–26). U

srpskom jeziku, imperativnom tuma~ewu svakako treba dati prednost, s obzirom na

morfonologiju pojedinih primera (vucibatina a ne *vu~e- ili *vu~ibatina i sl.) i na

akcent (v. Stevanovi} 19641:431). Takvo tuma~ewe je daleko ekonomi~nije i s gledi{ta

sinhronijske analize. S wim, naime, otpada potreba da se me|u spojne vokale uvodi i54,

da se daju razli~ite definicije za glagole razli~itih vrsta promene, a suvi{ne su i

napomene o sibilarizaciji.

S druge strane, i pristalice imperativne hipoteze ostale su du`ne obja{we-

wa za pojedine specifi~ne primere. Odsustvo vokala u re~ima tipa zavr}kola Stevano-

vi} (nav. m.) obja{wava ~iwenicom œda se imperativ na i ~esto izgovara okrwenŒ, ali

takvo obja{wewe te`e bi se moglo primeniti na {orkapa (od {oraj kapu). P(j)evidrug

se mo`e objasniti analogijom sa pla~idrug (tako Vuki}evi} 1995:165), ali izgleda da

niko nije uo~io analognu nepravilnost u dobro znanoj re~i c(j)epidlaka. Najzad, i slo-

53 Zanimqivo je da Babi} od svih radova Mihaila Stevanovi}a u spisku navodi samo dve gramatike (sredwo{kolsku i veliku) i

tri ~lanka o sufiksima. Jo{ gore je pro{ao Beli}, od koga se navodi jedino kwiga O jezi~koj prirodi i jezi~kom razvitku! 54 œU takvim slo`enicama -i prirodno pripada glagolskom obliku kao wegov neodvojiv deo i ne igra ulogu spojnog vokala, kako

to smatra S. Babi}Œ, ka`e Kir{ova, nav. m.

75

`enice tipa razbibriga, ispi~utura, probisv(ij)et55 tretiraju se kao da su potpuno

pravilne (Vuki}evi}eva analizira razbi + briga, ispi + ~a{a, nabi + guzica i sli~no),

a trebalo bi barem napomenuti da je u slo`enici do{lo do sa`imawa -ij (s dugim i) iz

imperativa razbij, probij, ispij.

2.7.1.1. Imperativne slo`enice se dele u dve nejednake grupe. Ve}ina wih ima

prelazni glagol i imenicu kao objekt, a znatno mawi broj sastavqen je od neprelaznog

glagola i imenice kao subjekta.

U prvoj grupi naj~e{}i su afektivni izrazi za qudska bi}a, uglavnom pejora-

tivni: s(j)ecikesa, guliko`a, deriko`a, paliku}a, raspiku}a, svrzimantija (i jo{ ne-

koliko re|ih na svrzi-), ispi~utura, vucibatina, tu`ibaba, pri{ipetqa, vrtirep,

vrtiguz, mutivoda, mutika{a, mutimir, c(j)epidlaka, li`isahan (i li`ilonac), le-

zileb (znatno ~e{}e u izvedenom obliku lezilebovi}, koji za~udo nije zabele`en u

RMS: ijekavski oblik izgleda da nije posvedo~en), ~emu treba dodati i vulgarizam je-

biv(j)etar. Stilski neutralnih oznaka za qudska bi}a gotovo da i nema, osim re~i pa-

ziku}a. Po{to su se ovakvi izrazi bez sumwe ~esto upotrebqavali kao nadimci, neki

od wih o~uvani su kao prezimena: Gazivoda, Pletikosa, Mutika{a, Mlati{uma, Mu-

~ibaba, Ubiparip itd.

Od malobrojnih re~i s ne`ivom referencijom svakako naj~e{}e su palidrvce

(doslovan prevod od nem. Zündhölzchen), vadi~ep, razbibriga, mamipara ’stvar koja mami

~oveka da je kupi’ i pamtiv(ij)ek (samo u izrazu od pamtiv‰ijŠeka). Ka`iput (’ka`i-

prst’ ili ’putokaz’), o kome op{irno raspravqa Ramelmajer 1975:73, 74 zbog pretpo-

stavke da je nastao prevo|ewem nema~kog Wegweiser, danas je zastareo. Razvigor, poetski

naziv za prole}ni vetar (kod Skoka razvigorac), postao je od razviti i gora. To su ujed-

no i jedina dva primera za imperativnu slo`enicu sa sufiksom (-ä odnosno -ac).

2.7.1.2. U dosada{wim raspravama o imperativnim slo`enicama redovno su

pomiwane i re~i s elementom nadri- u zna~ewu ’la`ni, takozvani, tobo`wi’ (pre svega

nadrilekar /-qekar: vidi ovde ÇÇ, 2.1.23). Wegov semanti~ki razvoj nije sasvim jasan.

Skok (s. v. drijeti, Ç) ka`e da je œdobiven od imperativnih slo`enica kao nadriguz

’igra koja nadire = dere guz’Œ. Bari} 1980:17, me|utim, citira jedan rad Stjepana Iv-

55 Up. Izviiskra, kako je glasio jedan od Wego{evih radnih naslova za Gorski vijenac (pored Izvita iskra i Izvijawe iskre: v.

Re{etarov pogovor u izdawu Celokupna dela Petra Petrovi}a Wego{a, Beograd 1926, str. 342).

76

{i}a iz 1960, u kome je ovaj ugledni filolog tvrdio da je ispravno skovana samo slo`e-

nica nadrikwiga, u zna~ewu ’onaj koji je nadro, na~eo kwigu’ (œpoluobrazovan, nedou-

~en ~ovekΠprema RMS), dok bi sve ostale re~i na nadri-, pa i nadrilije~nik, po Iv{i-

}u bile œnakaradneŒ. Kako god bilo, ~iwenica je da je nadri- danas potpuno neprozirno

za jezi~ko ose}awe i da je izgubilo svaku vezu s glagolom nadr(ij)eti. Stoga se moramo

slo`iti s Bari}evom kada tvrdi da nadri- danas i nije deo slo`enice nego prefiks,

analogan pozajmqenima pseudo- i kvazi-. Te`e je slo`iti se kad ona pro{iruje istu

tvrdwu i na nazovi- (daju}i primere nazovipjesnik, nazovigovornik, nazovijunak, nazo-

vistatistika i druge), pa ~ak i na la`i- (kao u la`isvetac i sl.). Istina je da su i

nadri- i nazovi- veoma produktivni ({to je tipi~no za pojedine prefikse), dok su im-

perativne slo`enice, po op{tem sudu svih istra`iva~a, danas potpuno neproduktivne.

Pa ipak, po{to je veza nazovi- s glagolom nazvati i danas jasna, re~i tipa nazoviprija-

teq moraju se svrstati me|u slo`enice. O elementu la`i- bi}e jo{ re~i ni`e.

2.7.1.3. Drugu grupu imperativnih slo`enica, kako smo ve} rekli, ~ine one sa

imenicom u ulozi subjekta. Beli} je smatrao (1949: 38) da su i od wih neke nastale na-

knadnom promenom odnosa me|u ~lanovima slo`enice, œna pr. visibaba (cvet) od prvo-

bitnog visibabu (tj. ’ve{aj babu’)...Œ Stevanovi} (19641:429) odbacuje takvu pretpostav-

ku: œvisibaba nije, kako su neki lingvisti tvrdili... postala od ve{aj babu, nego ba{

od visi baba... od imenice u slu`bi subjekta i wegova predikata.Œ

Ovakvih slo`enica ima najvi{e me|u zoonimima: smrdibuba, smrdivrana (vr-

sta ptice), stri`ibube pored morfolo{ki pravilnijeg strizibube, sko~ibube, sko~i-

mi{, letipas (vrsta slepog mi{a). Na qudska bi}a odnose se letipas u drugom zna~e-

wu ’vetropir’, tr~ila`a (po Stevanovi}evom obja{wewu œla`ov koji tr~i (tj. `uri

da bi {to vi{e la`i proneo)Œ, sko~id(j)evojka (devojka koja odbegne momku radi udaje:

poznato pre svega kao naslov Qubi{ine pripovetke), poetsko pla~idrug ’drug u `alo-

sti’ i analo{ki skovano p(j)evidrug ’onaj koji s nekim zajedno peva’. U ovom posledwem

primeru, kao i u stri`ibube/strizibube, glagol je prelazan, ali neprelazno upotre-

bqen, po{to mu imenica u drugom delu nije objekt nego subjekt. Isti je slu~aj i s ele-

mentom la`i- u zna~ewu ’tobo`wi’: RMS, pod odrednicom la`i-, upore|uje ga sa pse-

udo- i navodi primere la`idoktor, la`izaru~nik, la`icar, a ima i odrednice la-

`ipaukovi ili la`ipauci ’red paukolikih ~lankono`aca’ i la`itorba, ’veliki la-

`qivac’, ~ija motivacija nije jasna. U narodnom govoru postoji i ska~iklis kao naziv

za jednu vrstu igre klisa (usmeno saop{tewe dr Miroslava Nikoli}a).

77

Beli} (nav. m.) pomiwe me|u imperativnim slo`enicama i imena Budimir, Ve-

limir, Stanimir, ali ona bi to bila samo u istorijskoj perspektivi. Danas se ve}ina

ovakvih imena mora smatrati nemotivisanim, utoliko pre {to je i zna~ewe osnova

druk~ije od dana{weg (velim u zna~ewu ’zapovedam’, -mir po Skoku ne od mir, ni u zna-

~ewu ’mir’ niti ’svet’, nego od indoevropskog *me-ros ’velik, slavan’ itd.: sli~no i

Vajan 1974:775).

2.7.2. Neimperativne slo`enice tipa G + I

Slo`enice s glagolskim prvim delom druk~ijeg oblika, koji ni u kom slu~aju

nije mogao postati iz imperativa, samom svojom malobrojno{}u pokazuju da su anomal-

ne. Grebedjed kao naziv za vrstu ptice (samo u ijekavskom obliku) zabele`eno je u RMS

s jednim jedinim primerom iz tekstova Stjepana Kraw~evi}a (prevodilac s ruskog).

Neznabog je retka varijanta od neznabo`ac (v. ni`e, 2.7.4). Znati`eqa je sraslica s

infinitivom na prvom mestu, kao i u pridevu znati`eqan. Neologizam lo`-uqe sko-

van je u jeziku tehni~ara, mimo svih pravila, zbog ~ega je prilikom svoje prve pojave

(negde posle 1950) nai{ao na razumqive osude normativnih jezikoslovaca. Verovatno

je nastao prevo|ewem nema~kog Heizöl, kao {to pretpostavqa Ramelmajer (1975:74), ali

se nipo{to ne mo`e tuma~iti kao slo`enica sa skra}enim imperativom tipa zavr}ko-

la. Imperativne slo`enice, naime, ne samo {to su potpuno neproduktivne u na{e do-

ba, nego ni u vreme dok su jo{ stvarane nisu slu`ile za ozna~avawe tehni~kih izuma, s

jedinim izuzetkom vadi~epa i palidrvca. (U tome je upadqiva razlika u odnosu na ita-

lijanski i francuski, gde se stotine sprava i ure|aja i danas redovno kr{tavaju slo`e-

nicama ove vrste.) Uz to, odnos elemenata ne odgovara onom u imperativnim slo`enica-

ma, po{to uqe nije ni objekt ni subjekt glagola lo`iti.

Tako|e s glagolskom osnovom bez spojnog vokala, mada znatno starije od lo`-

uqa, jeste nalivpero. Mogli bismo ga tuma~iti kao dvoimeni~ku slo`enicu (up. izliv,

odliv, priliv), ali imenica naliv nije nigde potvr|ena u re~nicima, a definicija je

mogu}na samo s glagolom (’pero u koje se pre pisawa naliva mastilo’, prema RMS). Mo-

gu}e je da je nastalo kao œslobodni kalkŒ (pribli`na prevedenica) od nema~kog Füllfe-

der.

2.7.3. Tip GoS + I

78

Sa spojnim vokalom -o- formirane su kupoprodaja i primopredaja. S obzirom

na ~iwenicu da u wima prvi ~lan ne modifikuje drugi, nego su kopulativne (kupovina

i prodaja, primawe i predavawe), mo`da bi bilo opravdanije prikazati ih kao SST od

dva glagola, ali onda bi to bile jedine dve slo`enice takvog sastava. [i{obrk ’~ovek

koji podseca brkove’ uneto je u RMS iz Vukovog Rje~nika, bez primera. Vezoglava ’mara-

ma za glavu, poveza~a’ i vijoglava ’vrsta ptice’, s varijantama vezoglavka odnosno vijo-

glavka, mogle bi tako|e biti SST; ova druga ponajpre }e biti izvedenica od znatno

obi~nijeg prideva vijoglav, utoliko pre {to zna~i i ’vijoglava `enska osoba’.

2.7.4. Tip GoS + Io + sufiks

(SST)

I ovde se katkad javqa vokal i na kraju prvog dela, kao u razvigorac (= razvi-

gor), vrtirepac (= vrtirep), vrtiv(j)erac ’onaj koji je prevrtqive vere, verolomac,

prevrtqivac’. S negiranim oblikom prezenta su neznabo`ac i neznabo{tvo. Ina~e je

~e{}i spojni vokal -o-, kao u vrtoglavica, vijogor (jo{ jedan sinonim za razvigor), vi-

jovratka (vrsta korwa~e), klimoglav ’pozdrav poklonom glave’, klimoglavac (onaj koji

klima glavom, tj. koji sve odobrava); tako|e u zastarelom grizodu{je ’gri`a savesti’. Za

praskozorje, Ramelmajer 1975:65 se pita da li mu je prvi deo œsubstantivisch (zu prasak) oder

verbal (zu praskati)Œ. Na glagolsko poreklo ukazivala bi definicija u RMS, œvreme pred

izlazak sunca, kad zora praska, pucaŒ; Skok (s. v. praskati) tako|e ka`e œslo`enica

praskozorje ’osvit’, obrazovano prema sintagmi zora puca, tj. praskaŒ. S druge strane,

RMS pod odrednicom prasak daje izraz prasak zore ’praskozorje’, s jednim primerom iz

Qubi{e (up. i izraz u cik zore). To zna~i da je barem jednako verovatno i tuma~ewe ove

slo`enice kao dvoimeni~ke.

2.8. Slo`enice s prilogom u prvom delu

2.8.1. Tip prilog + I

Zbog obli~ke jednakosti priloga sa sredwim rodom prideva, ovaj tip je te{ko

razlikovati od pridevsko-imeni~kih slo`enica. Gotovo svi primeri su neizvesne pri-

padnosti: ravnote`a (ako nije u pitawu pridev ravan), zlo~in (ako zlo ne smatramo

imenicom), zloupotreba (koja }e najpre biti postverbal od zloupotr‰ijŠebiti), viso-

kopreosve{tenstvo (gde visoko mo`e biti i pridev, ali kao izraz po{tovawa ~e{}e je

79

prilog, kao u pridevima visokopo{tovani, visokoro|eni i sl.). Prvi deo je nesumwivo

prilog u tankopreqa ’preqa koja tanko, fino prede’, kao i u hitropreqa ’ona koja hi-

tro prede’ i zlopreqa ’zla, r|ava preqa’ ili figurativno ’ona koja sluti, predvi|a

zlo’. Za Zdravomarija (oblik zdravo je u RMS definisan kao prilog œu uzvi~noj

slu`biŒ) vidi ni`e, 2.9. Dalekovod i duborez nisu nesufiksalne slo`enice, jer po zna-

~ewu ne odgovaraju imenicama vod i rez, nego poti~u od glagola voditi odnosno reza-

ti (up. 2.3.9.1).

2.8.2. Tip prilog + Io + sufiks

(SST)

Nesumwivo s prilogom slo`eni su mnogobo`ac, mnogo`enac, mnogobo{tvo,

mnogo`enstvo, vi{e`enstvo, xabahlebovi} (-hqebovi}) (tako u RMS, ali je znatno ~e-

{}i oblik xabalebar, odakle i glagol xabalebariti), kao i zoolo{ki termin mnogo~e-

kiwari (izvedeno od mnogo ~ekiwa, a ne od imenice ~ekiwar). Nekoliko drugih re~i na

malo-, mnogo- i vi{e-, kao maloumnik, maloletnik (-qetnik), mnogougaonik, mnogogla-

sje, mnogozvu~je, vi{eglasje, vi{estrana~je (tako|e vi{estrana{tvo), vi{espratnica

samo su prividno imeni~ke slo`enice, jer su izvedene od prideva (malouman itd.).

Spojni vokal vidqivo nedostaje u xabalebar (-hlebovi}, -hqebovi}), dok je u ostalim

primerima neutralizovan, po{to se prilozi ionako zavr{avaju na -o ili na -e.

2.8.3. Tip prilog + Go + sufiks

(SST)

Razlikovawe priloga od prideva i ovde mo`e zadavati te{ko}e, mada uz glagol

pre o~ekujemo prilog nego pridev. Pomiwu}i slo`enice œbrzorek, dragokup, sladoku-sac i sli~neŒ, Stevanovi} (19641:426) ka`e da su œsastavqene... od op{teg glagolskog

dela, kao upravnog, i priloga za na~in, kao wegove na~inske odredbeŒ, izra`avaju}i ~u-

|ewe {to je Stojan Novakovi}, u svojoj gramatici iz 1902, œmogao misliti da tu imamo

pridev i imenicuŒ. Primeri koje zatim navodi, me|utim, nisu mnogo ubedqivi (uglav-

nom retke i zastarele re~i kao brzorast, zlokop, natrakho|a) niti su mu tuma~ewa

uvek pouzdana: tako brzoplet defini{e kao da je imenica (œprvo plot koji je brzo ple-

80

ten, potom i ~ovek koji brzo i svakojako radiŒ), dragokup obja{wava œonaj koji se drago

(rado) kupujeŒ, dok po RMS i po Skoku ta imenica zna~i œonaj koji je skupo pla}enŒ.

S nultim sufiksom slo`eni su pravopis (prevod od nem. Rechtschreibung odno-

sno od grecizma ortografija), brzopis (’na~in brzog pisawa’ ili ’stenografija’), kra-

snopis, krivopis ’iskrivqeno, r|avo pisawe’, zastarelo pravor(ij)ek ’presuda’ (prevod

sredwov. latinskog veredictum), dalekovod, dalekozor, duborez (sa skra}enom osnovom

priloga duboko, up. dubodolina, 2.4.4), strmogled ’`alosna vrba’, dobrobit, zloguk

(imenica), mo`da i zlogovor (’ogovarawe’ ili ’onaj koji govori zlo’), ukoliko zlo ne

smatramo imenicom.

Sa sufiksom -ac su ranoranilac, duborezac, krasnopisac, krivolovac, kasnole-

galac, staros(j)ed(j)elac (ukoliko staro- ne izvodimo iz prideva), sladokusac (ako

prihvatimo Stevanovi}evo tuma~ewe œonaj koji slatko kusa (jede)Œ: treba ipak prime-

titi da osnova slad-, sa sa~uvanim zvu~nim d, upu}uje pre na pridev sladak nego na pri-

log slatko, pa nije toliko ~udno {to je Stojan Novakovi} tuma~io prvi deo kao pri-

dev), novoselac (kad je upotrebqeno umesto *novosedelac, tj. ’novonaseqenik’: vidi

RMS, a za klasifikaciju formanta novo- vidi me|u pridevskim slo`enicama, 3.6.4.1).

RMS bele`i i docnolegalac, od priloga docno ozna~enog kao œpokr.‰ajinskiŠŒ. Eventu-

alno bi tu moglo spadati i domorodac, ako ga motivi{emo sa œdoma (se) roditiŒ; ali

upotreba spojnog vokala -o- verovatnija je s imenicom dom nego s prilogom.

Sa sufiksom -nik: krivokletnik, krivosudnik, pa najverovatnije i krivov(j)er-

nik (ako ga izvodimo iz œkrivo verovatiŒ, a ne iz spoja s imenicom v‰jŠernik), istomi-

{qenik (odakle u novije vreme i neistomi{qenik i po analogiji raznomi{qenik: v.

1.2.4), glasnogovornik (’zvu~nik’, prevodom nema~kog Lautsprecher ili engleskog loudspea-

ker; tako|e ’predstavnik u javnosti, portparol’, danas pre svega u Hrvatskoj).

Sa ostalim sufiksima: krivokletstvo, krivotvorstvo, dobro~instvo i zlo-

~instvo (ako dobro- i zlo- nisu imenice); krivotvorina, novotvorina; mrkogle|a, zlo-

pogle|a, skorote~a (od skoro ’brzo’ i te}i ’tr~ati’, v. Skok s. v. skor i te}i); dobrodo-

{lica, novodo{lica; pravosu|e; novoro|en~e; brzometka; vi{erotkiwa.

2.9. Posebni tipovi imeni~kih slo`enica. — Izvan svih dosad opisanih ka-

tegorija stoji nekoliko slo`enica sasvim specifi~nog sastava. Mogli bismo ih mo`da

nazvati œfrasti~kimŒ u tom smislu {to su nastale spajawem uzastopnih re~i u sintag-

81

matskom nizu. Tu spadaju o~igledne sraslice, zabele`ene u Vukovom Rje~niku, na koje je

posebno ukazivao i Mareti} (1899: 364), kao krstikumedete, pustibabakowukrv (imena

biqaka), vrstelezi ({aqivo ime izmi{qenog praznika, od vrz’ te lezi), zatim dvabra-

takrv (u RMS kao naziv za biqku ili za vrstu korala), pusti-krv-krvavice (RMS ga

prenosi iz re~nika Risti}a i Kangrge, kao naziv biqke, sa oznakom œ`Œ: ali mo`e li se

uop{te sa sigurno{}u govoriti o rodu ovakve slo`enice?). Mawu izvesnost leksiko-

grafi su pokazali za rekla-kazala, koje je dato kao posebna odrednica, ali bez oznake

roda, samo s napomenom œv. uz re}i (izr.)Œ. Me|u slo`enim izrazima uz odrednicu re}i

dato je œrekla-kazala nepouzdano obave{tewe, brbqawe, preklapaweŒ, dakle s imeni~-

kom definicijom; rod nije ozna~en, ali se mo`e pretpostaviti da je sredwi (npr. Is-

postavilo se to kao obi~no rekla-kazala). S veznikom i sastavqeni su danino} (ime

cveta) i slo`eno-sufiksalna tvorenica soihlebnik (-hqebnik) ’onaj koji je s kim jeo so

i hqeb, prijateq, drug’. Treba napomenuti da ovamo spadaju i tako obi~ne re~i kao

{to su sraslice O~ena{ (od prvih dveju re~i molitve), Zdravomarijo (tako|e) i su-

fiksalne tvorenice okovratnik i krajputa{ (naizgled veoma sli~ne prefiksalno-su-

fiksalnima tipa uz-glav-qe, ali ipak slo`enice, budu}i da oko i kraj nisu prefiksi

ve} predlozi).

2.9.1. Slivenice. — Na ovaj potpuno nov strukturni obrazac, zasnovan na me-

{awu ili ukr{tawu osnova pre nego na wihovom spajawu, dosad je ukazao jedino Bu-

garski 2001. Wegov predlo`eni termin slivenice svakako je pogodniji nego blende, ko-

ji on tako|e upotrebqava (prema engleskom blends; ista pojava se u engleskom ina~e na-

ziva i portmanteau words, kovanicom koju je uveo u upotrebu Luis Kerol). Bugarski je za-

bele`io blizu stotinu primera srpskih slivenica, ali su skoro sve iz posledwih de-

setak godina. On isti~e da su dve wihove osnovne odlike œ{aqivi, kalamburski

karakterŒ i œprisustvo u jeziku medija, naro~ito reklameŒ. Kao prvi podsticaj svaka-

ko su poslu`ile engleske re~i tipa smog (od smoke + fog) ili motel (od motor + hotel), ali

se danas slivenice uglavnom grade nezavisno od stranih uzora.

Bugarski razlikuje {est tvorbenih tipova, prema tome da li je skra}ena prva

re~, druga re~, da li je uzet po deo od svake, da li je jedna umetnuta u drugu i tako daqe.

Podela se, me|utim, ne da dosledno sprovesti, jer je za ve}inu slivenica karakteri-

sti~no upravo preklapawe: dve re~i su slivene u jednu zato {to im je jedan segment za-

jedni~ki (to je osobina koja i ina~e slu`i kao podsticaj za ve}inu igara re~i). Tako je

{aqiva tvorenica klinceze (œklinci i klincezeŒ) zasnovana na fonemskom sledu -inc-,

82

koji se javqa kako u klinci tako i u princeze. Jednaku ulogu ima segment -nin- u kninxa

(<< Knin + ninxa), -ol- u {kolimpijada (<< {kola + olimpijada), -in- u Ninternet (<<

Nin + Internet) i sli~no. Slo`enija, diskontinuirana preklapawa nalazimo u pri-

merima kao arhitortura (’mu~na arhitektura’, od arhitektura + tortura), blizni-

smen (biznismen koji je blizak re`imu), Ni{vil (<< Ni{ + Ne{vil), hloror (<< hlor +

horor: o posledicama osloba|awa hlora iz cisterne u naseqenom mestu) i tako daqe.

Kao dva posebna tipa Bugarski izdvaja umetawe jedne re~i u drugu, gde je neophodno is-

ticawe verzalom da bi se umetnuta re~ mogla prepoznati, npr. priJATan let (u reklami

za JAT), post FESTum (komentari posle FEST-a), i srpsko-engleske igre re~i, uglav-

nom ~isto grafi~ke, kao Jazzbina ili Vukowar.

Kao {to se vidi iz navedenih primera, ve}ina ovih re~i su efemerne novinar-

ske kovanice, ali je mogu}no da }e neke od wih ostati u upotrebi, kao demokratura (<<

demokratija + diktatura), {kozori{te (<< {kola + pozori{te), lutkomendija (na-

ziv TV emisije), {ahorizmi ({ahovski aforizmi), ve} pomenuto klinceza, kninxa i jo{

pokoja.

3. SLO@ENI PRIDEVI

I u klasifikaciji slo`enih prideva dr`a}emo se istog redosleda vrsta re~i,

tradicionalnog u gramatikama (imenica, pridev, zamenica, broj itd.), kao {to smo to

u~inili za slo`ene imenice i kao {to }emo u~initi i za ostale slo`enice. Otuda ne

po~iwemo od slo`enica s pridevom u drugom delu, iako je wihova struktura prostija,

nego od dvoimeni~kih, koje nu`no moraju imati pridevski sufiks.

3.1. Slo`enice sa imenicom na prvom mestu

3.1.1. Tip IoS + Io + sufiks

(SST)

Dvoimeni~ke slo`enice u pridevskoj funkciji nisu naro~ito brojne. Samo je jedan

tip izrazito produktivan: one koje u drugom delu imaju -lik, sa zna~ewem ’po izgledu sli~an’

(onome {to ozna~ava prvi deo). RMS bele`i ~ov(j)ekolik, bogo-, `abo-, glisto-, zmijo-, zmajo-,

kozo-, pseto-, ribo-, majmuno-, zatim cv(j)etolik, listo-, zv(j)ezdo-, jajo-, srco-, zvonolik i jo{

nekoliko re|ih oblika; za {arolik v. ni`e, 3.2.1.2.

83

Ostale, znatno re|e slo`enice s nultim sufiksom uglavnom imaju u drugom delu

osnovu koja zna~i neki deo tela: zmijokos, svilokos, kozonog ’koji ima noge kao koza’, kozorog

’koji ima kozje rogove’, vilorog ’koji ima rogove kao vile’, volook ’koji ima velike, volovske

o~i’, bu}oglav (gde prvi deo mo`e biti od bu} ’~uperak’ ili od bu}a ’tikva’), verovatno i ban-

doglav, re~ nejasnog porekla56, svilorep, svilorun, sabqozub57 itd. Za prideve tipa srebroglav,

srebrolist v. 3.2.1.2.

Sa sufiksom -an/-ni, pored koordinativne slo`enice danono}ni, imamo nekoliko od-

redbenih ili rekcijskih: gromoglasan, brakorazvodni, pravosudni (ukoliko ga ne izvodimo od

priloga s glagolom, pravo suditi), srebroglasan ’koji ima glas poput srebra’. Tu mo`emo uvr-

stiti i prideve sredozemni (sa skra}enom osnovom drugog dela), sredov(j)e~an, kao i retko sre-

docv(j)etni ’koji se nalazi u sredini cveta’, sredoposni ’koji se odnosi na sredinu sedmone-

deqnog posta pred Uskrs’, sredoletni (-qetni) ’koji se odnosi na sredinu leta’, sredozimni

— bilo da ih izvodimo iz sr(ij)eda u starijem zna~ewu ’sredina’ ili iz u`e osnove imenice

sredina (eventualno i sredi{te).

Na sufiks -ski/-~ki nalazimo tek pokoji primer motivisan vlastitim imenima, kao

}irilometodski ili }irilometodij(ev)ski (nepotvr|eno u re~nicima), sli~no i francjozefov-

ski, marijaterezijanski, donkihotski (ali wih bismo pre smatrali izvedenicama iz dvo~lanih

imena Franc Jozef, Marija Terezija odnosno Don Kihot: to pogotovu va`i za don`uanski ili

{arplaninski). Nije dvoimeni~ka slo`enica indoevropski, jer ne dolazi od Indija i Evropa,

nego ili od prideva indijski i evropski (s prvim delom skra}enim kao u latinoameri~ki, ri-

mokatoli~ki i sl.: vidi 3.2.2.5), ili je izvedenica od slo`ene imenice Indoevropqani. Bez

spojnog vokala je radikal-socijalisti~ki ’koji se odnosi na radikale i na socijaliste’, prema

definiciji u RMS58, mada nije iskqu~ena ni dvopridevska interpretacija (od radikalan i so-

cijalisti~ki).

3.1.2. Tip IoS + P

Imeni~ka osnova u prvom delu, ispred prideva u drugom, obrazuje prvenstveno rekcij-

ske slo`enice tipa v(j)erodostojan (<< dostojan vere), krvo`edan (<< `edan krvi), bogougodan,

bogomrzak, bogoprotivan, bogosli~an, bogobojazan itd. Umesto spojnoga -o- u nekim sraslicama

58 I RMS i Pravopis iz 1960. razlikuju ovaj koordinativni pridev, s crticom, od spojenog radikalsocijalisti~ki ’koji se

odnosi na radikalsocijaliste’, gde mo`emo pretpostaviti da radikal- odre|uje drugi deo slo`enice. Istina, iz re~nika se to

ne da sa sigurno{}u utvrditi, jer je radikalsocijalist(a) definisano kao ’pripadnik... Radikalsocijalisti~ke stranke’, {to

zna~i da je definicija cirkularna (pridev je obja{wen imenicom, a imenica pridevom). Ni za jednu od ovih re~i nisu dati

primeri iz korpusa, tako da ne mo`emo biti sigurni da li su, kada i koliko bile u upotrebi kao politi~ki termini.

84

se javqa vokal iz nastavka genitiva ili dativa, kao u hvalevr(ij)edan59, svrsishodan, c(j)elisho-

dan (rusizam, po Skoku), zlurad. Sintakti~ki odnos me|u delovima, me|utim, ne mo`e se

uvek svesti na sam pade`, jer ~esto imamo i zna~ewe ’kao’ (ono {to zna~i imenica), npr.

vodoravan (<< ravan kao voda), perolak, srebrosjajan ’koji se sija kao srebro’, gromoglasan

(ukoliko drugi deo ne izvodimo iz imenice glas). Nalazimo i druge, te{ko odredive odno-

se, kao u vatrostalan (up. nem. feuerfest, engl. fireproof), vodootporan (up. nem. wasserdicht,

engl. watertight), v(j)ekov(j)e~an i v(j)ekov(j)e~it (verovatno uz naslawawe na frazeologi-

zam iz crkvenog re~nika na vjeki vjekov = na veke vekova, up. lat. ad saecula saeculorum), ~e-

sto i bez spojnog vokala kao u zimzelen (verovatnije od priloga zimi nego od imenice),

{alozbiqan ’{aqiv i ozbiqan u isto vreme’, zmajogweni (prema RMS œsamo u izrazu:

Zmajogweni Vuk ime despota Vuka Brankovi}aŒ).

Posebno je zamr{en slu~aj pravnih termina pravosna`an, pravovaqan, pravomo}an, za

koje Markovi} 1951 zakqu~uje da su nastali prevo|ewem nema~kog rechtskräftig odnosno

rechtsgültig, ali da se mogu tuma~iti dvojako: na osnovu imenice pravo (usled ~ega se javila i va-

rijanta pravnosna`an) ili na osnovu prideva pravi (u kom slu~aju bi tuma~ewe bilo ne ’koji

ima snagu prava, zakona’ nego ’koji ima pravu, punu snagu’). Izme|u tih dveju mogu}nosti Mar-

kovi} se ne izja{wava, prepu{taju}i odluku pravnicima.

Od sintagme Boka kotorska stvoren je pridev bokokotorski. S obzirom na retkost re-

dosleda imenica + pridev u toponimima i ina~e, lako je mogu}e da je ovo jedini primer te vrste

me|u kteticima i me|u pridevima na -ski.

3.1.3. Tip IoS + Go + sufiks

(SST)

3.1.3.1. Slo`enice sa sufiksom -an/-ni

Me|u sufiksima koji slu`e za gra|ewe imeni~ko-glagolskih slo`enica svakako je naj-

plodniji -an odnosno -ni, a me|u glagolima ~ija mu osnova prethodi naj~e{}i je glagol nositi.

Pored niza prideva koji ozna~avaju prisustvo ruda, minerala i drugih prirodnih bogatstava

(rudonosan, zlato-, srebro-, bakro-, vodo-, `ito-, nafto-, ugqo-, medonosan itd.), imamo i one

s doslovnim zna~ewem ’koji nosi’ (to su prete`no kwi{ke ili poetske re~i, kao {titonosan,

kopqonosan, skiptronosan, krstonosni60, ~ak i brodonosan ‰œbrodonosne vodeŒŠ), odnosno ’koji

59 Zabele`eno samo kod Ani}a 1998, ali uobi~ajeno i u srpskim i u hrvatskim tekstovima, verovatno kao prevod nem. lobenswert.

Odsustvo ovog oblika u oba Mati~ina pravopisa mora se shvatiti kao propust, jer ako se smatralo da ga treba pisati u dve

re~i, i to je trebalo nazna~iti u re~niku.

85

donosi’ (ki{onosan, gradonosan, tu~onosan kao atributi za oblake, bodonosan, uneto u RMS kao

kovanica nekog sportskog novinara u zna~ewu ’koji donosi bodove’). Najkarakteristi~niji i

naj~e{}i u upotrebi ipak su pridevi apstraktnog zna~ewa: spasonosan, sudbonosan, pob(j)edono-

san (odakle, posledwih godina, po analogiji, i pogre{no bezb(j)edonosan umesto bezb(j)edno-

stan), smrtonosan, `ivotonosan, bogonosan, mironosan i sl.

Veoma je produktivan i glagol tvoriti: d(j)elotvoran, dr`avo-, ustavo-, miro-, plo-

do-, zakono-, krvotvoran (u medicini), slogotvoran (u lingvistici), dobrotvoran (gde je, s ob-

zirom na zna~ewe glagola, logi~nije tuma~iti dobro kao imenicu nego kao prilog) itd.

Slo`enice na -bolan mogle bi se motivisati i pridevom, ali smo se ipak opredelili

za glagol boleti/boqeti ili bolovati, budu}i da ve}ina wih imaju i varijantu na -boqan i da

su u korelaciji s imenicama tipa glavoboqa (v. 2.3.9.3). Takvi su umobolan, grudobolan, glavo-

bolan (-qan), vratobolan (-qan), grlobolan, zubobolan (-qan), krstobolan (-qan), srdobolan.

Sa ostalim glagolima: v(j)eroloman, vratoloman, brakoloman, goroloman ’koji prola-

ma gore; sna`an (o glasu)’, neboloman ’koji se prolama do neba, veoma bu~an’ ili ’koji dopire

do neba’, ledoloman (RMS daje primer œledolomni aparatŒ); `ivotodavan, sav(j)etodavan, za-

konodavan; vlastohlepan, ~astohlepan, slavohlepan; vinorodan, `itorodan, listorodan, uz

mawe uobi~ajene bogorodan i domorodan; zimomoran ’zimqiv’, grozomoran, du{omoran (po RMS

œneol. koji mori du{u: ‹ misaoŒ), ~emu mo`emo dodati i qubomoran (o tuma~ewu osnove qub-

vidi qubomora, 2.3.9.4); vodom(j)eran (s primerom œvodomerno stakloŒ u RMS), zakonom(j)eran

(rusizam), planom(j)eran (isto), po obliku i licem(j)eran (ako ga ne smatramo izvedenicom od

licem(j)er, v. 2.2); d(j)elovodni, perovodni, rukovodni (pored obi~nijeg rukovode}i); v(j)etrome-

tan, vragometan ’vra{ki, |avolski’; vodoplovan (u RMS kao sinonim za vodoplavan, ’izlo`en

poplavi’, ali je verovatno ~e{}e u zna~ewu ’plovan’: up. brodoplovan ’po kome mogu da plove

brodovi’); listopadan (o drve}u), snegopadan/swegopadan (’snegovit, sne`an’ ili ’zavejan sne-

gom’); drvoto~an, crvoto~an; basnoslovan, jezikoslovan (ne i rodoslovan, {to je izvedenica od

rodoslov); b(j)esomu~an (œprema sintagmi koga bijes (= vrag) mu~iŒ, obja{wava Skok, s. v. bijes);

bogohulan, zloslutan, dobrohotan, krvolo~an, mukotrpan, ratoboran (ne i rogoboran, {to je

izvedenica od glagola rogoboriti, up. Skok s. v. rog), vatrogasni, vodod(ij)elni itd.

S drugim spojnim vokalima jesu o~igledan, o~evidan, du{ebri`an (i du{obri`an);

bez spojnog vokala je danguban (koji mo`e biti i izvedenica od danguba).

Ovom spisku mogli bi se pridodati i rukopisni, ribolovan i gradobitan, ali je

opravdanije smatrati ih izvedenicama od imenica rukopis, ribolov odnosno gradobit ’grad’. I

slavodobitan bi se najlak{e dalo protuma~iti kao izvedenica iz slavodobit, mada je ta ime-

nica znatno re|a u upotrebi nego pridev (i prilog slavodobitno). U protivnom, morali bismo

86

zakqu~iti da za slo`enicu nije poslu`ila glagolska osnova, nego ceo infinitiv dobiti. Up. i

{aqivi pseudoarhaizam gromopucatelan (-qan), ~iji drugi deo oblikom ukazuje na (nepotvr|e-

no) pucateq, ali se po smislu vezuje za glagol pucati (= koji puca kao grom).

3.1.3.2. Slo`enice sa ostalim sufiksima

Sa sufiksom -iv (-qiv) imamo pre svega veliki broj slo`enica s glagolom qubiti: mi-

roqubiv, slavo-, slobodo-, trudo-, pravdo-, istino-, vlasto-, ~asto-, koristo-, rodo-, domo-, go-

sto-, srebro-, ~ov(j)eko-, bogo-, hristoqubiv itd., zatim gostoprimqiv, zimogri`qiv, zimogro-

`qiv (pored zimogroziv i zimogrozan), miroto~iv i retko zlopamt(q)iv. Dok u ovim primeri-

ma prvi deo predstavqa objekat glagola (miroqubiv — koji qubi ‰voliŠ mir, gostoprimqiv —

koji prima goste i sl.), to ne va`i za slo`enicu qubopitqiv. Prema dana{wem jezi~kom ose}a-

wu ona bi se morala tuma~iti kao dvoglagolska, ’koji voli da pita’ (up. sinonime znati`eqan

i radoznao). U svakom slu~aju, na sinhronijskoj analizi ne vredi previ{e insistirati, jer je

qubopitqiv do{lo iz ruskog, gde imamo läbopáØnáè (na{e qubopitan) ali i samo øáØliváè

sa istim zna~ewem; slovenski glagol pytatâ, prema Skoku, imao je prvobitno zna~ewe ’doznati,

prona}i’.

S nultim sufiksom jedini obi~niji primeri su zloguk i zlorek, pored retkih zlona-

klon, zloslut (= zloslutan) i dobro~in ’dobrotvoran’. Za sve wih dolazi u obzir i alternativ-

no tuma~ewe elementa zlo- odnosno dobro- kao priloga, {to pogotovu va`i za zlohran ’koji sla-

bo jede’.

S participskim oblicima glagola sastavqeni su drvos(j)ekli ’koji se~e drvo’, srcepa-

raju}i, slu`bovode}i (’koji vodi administraciju u vojnoj jedinici’: dva primera u RMS), i sa

instrumentalnom vredno{}u prvog dela zlatotkan, bogodan (jo{ ~e{}e kao sraslica, bogom-

dan). Me|u imeni~ko-glagolske slo`enice mogli bismo svrstati i bratoubila~ki, formalno

izvedeno od neuobi~ajenog bratoubilac, ali po smislu vezano za sintagmu ubi(ja)ti brata (kao

i bratoubica, bratoubistvo).

3.2. Slo`enice s pridevom u prvom delu

3.2.1. Tip PoS + Io + sufiks Z

(SST)

Ovo je bez sumwe najproduktivnija vrsta pridevskih slo`enica, zasnovana na sintag-

mi pridev + imenica. Zna~ewe slo`enice gotovo je uvek jasno motivisano, po obrascu œkoji ima

P + IŒ (npr. o{trouman = koji ima o{tar um) ili œkoji se odnosi na P + IŒ (lakoatletski =

87

koji se odnosi na laku atletiku). Izuzetak su samo malobrojne slo`enice u kojima pridev ima

neko starije zna~ewe, npr. dragoc(j)en (drag = skup), ili gde je cela slo`enica stekla preneseno

zna~ewe, npr. hladnokrvan.

3.2.1.1. S nultim sufiksom obrazuju se slo`eni pridevi od velikog broja imeni~kih

osnova. Te osnove su jednoslo`ne, uz nekoliko izuzetaka kao {to su raznoimen, visokostepen,

pravovremen (i druge na -vremen), gde je bez sumwe pomogla podudarnost zavr{nog segmenta

osnove sa sufiksom -en. Dve verovatno najzastupqenije osnove su -ok, od oko (crnook, plavo-, si-

vo-, milo-, o{tro-, bistro-, koso-, krupno-, veliko-, brzo-, `ivo-, lepook/qepook itd.), i -lik

(ipak mawe brojna nego u spojevima s imenicom tipa ~ov(j)ekolik, 3.1.1: mladolik, milo-, razno-,

bledo- ‰bqedo-Š, rumeno-, crveno-, b(j)elo-, mrtvo-, vedrolik itd.)

Prema zna~ewu prvog i drugog dela ove slo`enice je klasifikovao Raki} 1998. Wegov

fond primera, ra|en prema dvojezi~nom re~niku Deanovi}a i Jerneja, nije sasvim pouzdan, jer

nedostaju neke od najobi~nijih slo`enica ovog tipa (npr. praznoglav, uskogrud, kosook, krat-

kodlak, kratkovid, pravougli, blagovremen i dr.). Ipak wegove zakqu~ke mo`emo prihvatiti u

op{tim crtama. Prema zna~ewu prve sastavnice Raki} je sve slo`enice podelio na pet grupa:

~ak 86 odsto wih pripada grupi A, gde œprva komponenta ozna~ava bojuŒ, i grupi B, gde œprva

komponenta ozna~ava fizi~ko svojstvoŒ. Grupa C (œprva komponenta ozna~ava neku relacijuŒ)

sadr`i samo 10 primera (tipa istoimen, raznostran). Grupa D (œprva komponenta ozna~ava

apstraktno svojstvoŒ) gotovo da se mo`e zanemariti, jer obuhvata samo sedam ne mnogo uobi~a-

jenih slo`enica (tipa dugovjek, zlo}ud) koje se ne razlikuju mnogo od grupe B odnosno C. Po-

sledwa grupa (œprva komponenta ozna~ava kvantitativno svojstvoŒ) sadr`i jedan jedini pri-

mer, malovjek. [to se ti~e druge komponente slo`enice, Raki}eve tabele pokazuju da ona goto-

vo uvek ozna~ava deo tela (qudskog ili `ivotiwskog), retko deo biqke (kao u krupnozrn, dugo-

list), a samo izuzetno delove predmeta (npr. tupougli) ili druge pojmove (npr. istoimen).

Me|u pridevima za boju navedimo primere b(j)elokos, -brad, -glav, -ruk, -grli, -zub, -

rep itd., s prenesenim zna~ewem b(j)elodan ’jasan kao dan, o~igledan’ (odakle ob‰jŠelodaniti);

crnoglav, -brad, -kos, -ok, -put, -nog, crnokqun itd.; crvenoko`, crvenokos, crvenorep itd.; pla-

vokos, plavook, plavobrad itd.; `utoglav, `utobrad, `utonog, `utolik itd. i uglavnom s

prenesenim zna~ewem `utokqun (odakle `utokqunac); sme|oglav, sme|okos itd.; sivoglav, si-

vook itd.; modronog, modrook, modrorep itd.; mrkobrad, mrkovlas, mrkoput itd.; ri|okos, ri|o-

brad, ri|oglav itd. Mo`emo im dodati i s(j)edokos, s(j)edobrad, s(j)edoglav itd.; tamnokos,

tamnook, tamnoput itd.; sv(j)etlook, sv(j)etlokos itd.; sjajnook itd. Vidi i primere u Stanoj-

~i} 1984:728.

Sa ostalim ~estim pridevima gra|eni su dugobrad, -kos, -nos, -uh, -rep, -nog, -dlak, -

vrat, -kqun, -rog, dugov(j)ek (pored ~e{}eg dugov(j)e~an), dugovremen itd.; kratkonog, -ruk, -dlak,

88

-kqun, -rep, kratkovid (pored kratkovidan: osnova drugog dela mogla bi biti i glagolska),

kratkov(j)ek (pored kratkov(j)e~an), kratkovremen itd.; debeloglav, debelonog, debelokor itd.;

tankovrat, tankostruk, tankonog, tankokor itd.; tvrdoglav (s prenesenim zna~ewem), tvrdo-

ust, tvrdosan ’koji ima tvrd, dubok san’; mekoput, mekorun, mekoust itd.; pravovremen, pravo-

ugli (samo u odre|enom vidu, kao i drugi pridevi na –ugli); krivoglav, -vrat, -nos, -nog, krivo-

kqun itd.; ravnokrak, ravnostran61, ravnorog itd.; {irokonos, {irokolist, {irokogrud (s pre-

nesenim zna~ewem) itd.; uskonos, uskoglav, uskogrud (s prenesenim zna~ewem) itd.; o{trook,

o{trodlak, o{trozub, o{trokqun, o{trovid (pored o{trovidan), o{trolist (pored

o{trolistan), o{trougli itd.; tupoglav, tuponos, tupougli itd.; krupnoglav, krupnook, krup-

nozrn itd.; sitnoglav, sitnozrn, sitnoklas itd.; slabovid (pored slabovidan), slaboduh, slabo-

nog itd.; praznoglav, praznoruk itd.; golobrad, gologlav, goloruk, golotrb (sa skra}enom osno-

vom drugog dela), golovrat, gologuz itd.; {upqoglav, {upqorog itd.; brzoduh, brzonog, brzotok

(gde bi drugi deo mogao biti i od glagola) itd.; hitronog, hitrokril itd.; lakonog, lakokril

itd.; gustokos, gustorun, gustogriv; retkolist ’koji ima retko, prore|eno li{}e’; vitorog,

vitostas ’koji je vita, vitka stasa’, vitoprst ’koji je vitkih, gipkih prstiju’, vitoper ’is-

krivqen’ ili ’vitak, gibak’62; velikonog, velikouh; malov(ij)ek, maloust; desnoruk, levoruk (qe-

vo-); blagovremen, istovremen, jednakovremen, starovremen; visokostepen, bosonog, strmoglav,

dragoc(j)en, skupoc(j)en (osnova -c‰jŠen mogla bi biti i iz glagola), t(j)esnogrud, lakosan, kuso-

rep, lepokos (qe-), pustoruk (’praznoruk’ tako|e ’rasipan’), figurativno masnoguz i masnoust

(oba u zna~ewu ’koji rado jede, oblaporan’) itd. Malo je verovatno da se ovde mo`e uvrstiti i

pridev inostran, budu}i da je ini danas prete`no zastarela re~, a drugi deo se ose}a kao ekvi-

valentan pridevu stran, pre nego kao osnova imenice strana.

3.2.1.2. U prvom delu nekih od ovih slo`enica pada u o~i zamena pridevske osnove

imeni~kom, koja bi se mogla tuma~iti i kao redukovana pridevska (up. 1.4, 2.4.4). Tako RMS pod

odrednicom zlatno- navodi, bez citata, slo`enice zlatnozub, zlatnokor, zlatnokos, zlatno-

list, zlatnorog, ali ih upu}uje na zlato-: samo s ovim drugim oblikom zabele`eni su zlato-

vlas, zlatoglav, zlatook, zlatoust, zlatokril, zlatoper, zlatorun. Sli~no tome, dato je sre-

brovlas, srebroglav, srebrolik, srebrokor, srebrolist, srebroluk (’koji ima srebrn luk’, epitet

Apolona: gr. argyrótoxos), srebrotrb ’koji ima srebrnasto perje na trbuhu’ (o ptici), itd., dok

nema slo`enica na srebrno- s imenicom u drugom delu. Stvarne razlike u zna~ewu nema (budu}i

da se zlatan i srebrn uvek mogu zameniti sa ’od zlata’ odnosno ’od srebra’, a ~esto je mogu}e i

metafori~ko tuma~ewe, npr. zlatokos = s kosom kao zlato), ali je pridevska interpretacija

ipak prirodnija, tako da wu naj~e{}e nalazimo i u definicijama RMS (npr. zlatokril ’koji

ima zlatna krila, kome su krila zlatne boje’, zlatorun ’koji ima zlatno runo’). Stoga se name}e

zakqu~ak da su ovde zlato- i srebro- zapravo kra}i, eufonijski alomorfi od pridevskih obli-

ka zlatno- i srebrno-.

89

Isti zakqu~ak va`i i za svilorun (pored re|eg svilenorun), svilokos, svilolik, svilo-

rep (ova tri samo tako). Da je posredi redukcija pridevske osnove, najjasnije pokazuju primeri

{arolik, {aronog, {aroper, {arorep, {arolist, u ~ijim definicijama se nigde ne javqa ime-

nica {ara, nego pridev {aren: otuda se u novije vreme javqa i varijanta {arenolik (= {aro-

lik), koju RMS ne bele`i, ali ima {arenoglav ’koji ima {arenu glavu’ i oblik bez spojnog vo-

kala {arenrep (= {arorep, ’koji ima {aren rep’).

3.2.1.3. Sa sufiksom -an/-ni: pored slo`enica sa dobar (dobrovoqan, -du{an, -}udan, -

nam‰jŠeran itd.) javqaju se i one sa blag u starom zna~ewu ’dobar’, koje, kako obja{wava Skok,

prevode gr~ke slo`enice na eu- ili latinske na bene-: blagovremen, -zvu~an, -glasan, -rodan itd.

Suprotnog zna~ewa su zloglasan, zlokoban, -nam(j)eran, -voqan, -}udan, -sre}an itd.

Pridevima na isto- (istodoban, -vrstan, -sm(j)eran, -bojan, -brojan, -zvu~an ‰ako nije

od osnove glagola zvu~atiŠ, -jezi~an, -v(j)eran, -krvan, -narodni itd.) pridru`uju se u novije vre-

me oni na jednako-: jednakobrojan, -vrstan, -m(j)eran, -sm(j)eran, -pravan, v. i jednakostrani~ni,

pomenuto u fusnoti 61) i poneki na ravno- (ravnopravan, -glasan, -m(j)eran, -du{an). Donekle

suprotnog zna~ewa su pridevi na razno- (raznobojan, raznovrstan, -rodan, -vidan, -li~an, -gla-

san, -sm(j)eran, -jezi~an itd.) i tek pokoji na ino- (inorodan, inov(j)eran, inojezi~an).

Daqi primeri su dugov(j)e~an (pored re|eg dugov‰ijŠek), dugoro~an, dugo~asan; krat-

kov(j)e~an (pored re|eg kratkov‰ijŠek), kratkoro~an, kratkouman, u novije vreme kratkota-

lasni i kratkometra`ni; velikodu{an, velikodr`avni, neuobi~ajeno velikomo`dan ’koji

se odnosi na veliki mozak’ (druge, danas retke prideve kao velikoslavan, velikomo}an, veliko-

pametan bele`i Mati} 1953:325–326); malodu{an, malobrojan, malomo`dani63, malodoban,

malolitra`an, u novije vreme i malotira`an (nezabele`eno u RMS)64; punopravan, puno-

brojan, punokrvan, punobri`an ’koji je pun brige za koga’, punovlasni ’koji ima potpunu

vlast’. Posebni slu~ajevi su punova`an, punovr(ij)edan, koji bi po obliku pripadali tipu

prilog + pridev (v. 3.6.2), ali se motivacijom vezuju za sintagme puna va`nost odnosno puna

vrednost. Za punoletan (-qetan) i punomastan v. 3.6.1.1, 3.6.2.

Od slo`enica malo starijeg postawa pomenimo jo{ prostodu{an, prostonarodan;

milozvu~an, milosrdan, miloglasan, milokrvan; pravov(j)eran, pravodoban, pravougaon (pored

pravougli), uz zastarelo pravodu{an ’po{ten, pravedan’ i pravoslovan ’pravni, pravni~ki’

(dok pravoslavan svakako ima glagolsku osnovu u drugom delu); krivov(j)eran, krivozvu~an; sla-

bokrvan, slabomo}an, slabovidan, slabodu{an itd.; starozav(j)etni, starov(j)eran, staromo-

dan, starov(j)e~an (pored starov‰ijŠek), eventualno i staroslavan (ali je logi~nije izvoditi

64 Ne pripadaju ovom tipu slo`enice kao maloletan (-qetan), malov(j)eran, koje u prvom delu imaju prilog malo.

90

ga iz prideva slavan, u skladu s definicijom u RMS, ’koji je od starine slavan’; up. starodre-

van, dok je starostavan, po Skoku ‰s. v. cesarŠ, nastalo paretimolo{kom izmenom u izrazu

kwige starostavne << carostavne << carstvene); praznov(j)eran, praznor(j)e~an (pored pra-

znor‰jŠe~iv) (ne i praznoslovan, koje se vezuje za glagol praznosloviti); {irokogrudan (pored

{irokogrud), {irokolistan, {irokotra~an; uskogrudan, uskotra~an; c(j)elobrojan, c(j)elo-

dnevan, u novije vreme i c(j)elono}ni; mekoputan, mekoobrazan, mekokoran (o plodovima, ’koji

ima meku koru, qusku’, dok je tvrdokoran mnogo obi~nije u metafori~nom zna~ewu); o{troli-

stan, o{trobridan, o{trovidan; suvozemni (suho-), suvomrazan (suho-), mo`da i suvoparan

(suho-), ~iji drugi deo nije jasan65 ; predwonep~ani i zadwonep~ani (fonetski termini); levo-

krilni (qevo-) i desnokrilni; toplokrvan i hladnokrvan, ovo drugo figurativno, osim u zoo-

lo{kom izrazu hladnokrvne `ivotiwe; bliskoisto~ni, sredwoisto~ni i dalekoisto~ni

(RMS bele`i samo ovaj tre}i); pro{loned(j)eqni, pro{lostoletni (-qetni), svakako i pro-

{lov(j)ekovni (s pro{irenim sufiksom); dragovoqan, ~istokrvan, slatkovodni, slepoo~ni

(sqepo-), brzopotezni (gde bi prvi deo po smislu mogao biti i prilog), jedinorodan (ukoliko

ga ne vezujemo za glagol roditi: up. sinonim jedinoro|en), kaznenopravni (’koji se odnosi na

kazneno pravo’), kasnobarokni itd.

S pridevima za boje, nasuprot onome {to smo videli u slo`enicama s nultim sufik-

som, primera ima malo: b(j)eloputan (pored b‰jŠeloput), mrkoputan, crnoobla~an (samo s jed-

nim primerom u RMS, iz Mareti}-Iv{i}evog prevoda Homera), crnohumoran (stvoreno u novije

vreme), plavokrvan, modrokrvan.

Na visoko- i nisko-, u starijem jeziku, gotovo da nije bilo slo`enih prideva ovog tipa.

Od sredine HH veka javqaju se oblici kao visokoprinosan (u RMS: œneol. koji daje velik

prinosŒ, bez primera), jo{ ~e{}e s tu|icom u osnovi drugog dela, visokotira`ni, niskotira-

`ni, visokokvalitetan, niskokvalitetan, s pro{irewem sufiksa visokokalori~an, niskoka-

lori~an; Stanoj~i} 1984:729 bele`i visokorodan, visokodu{an, visokouman i sl. Tome mo`emo

dodati i visokofrekventan, niskofrekventan, visokovalentan, gde je drugi deo oblikom pri-

dev, ali se mora motivisati imenicom (= koji ima visoku frekvenciju, itd.; up. gore punova`an

i pravovr(ij)edan). S komparativom vi{e- ni danas nema pridevsko-imeni~kih slo`enica, po-

{to on uvek ima zna~ewe priloga za koli~inu (vi{ednevni i sl., v. 3.6.1.1). S komparativom ni-

`e- postoji samo ni`erazredni. S pridevom sredwi imamo sredworo~an, sredwom(j)eran, sred-

woisto~ni (ovo posledwe nezabele`eno u RMS), i uz pro{irewe sufiksa sredwov(j)ekovan (up.

i novov‰jŠekovan i starov‰jŠekovni66).

3.2.1.4. Kao kod slo`enica s nultim sufiksom (3.2.1.2), i ovde nailazimo na primere

redukcije osnove prvog dela, u smislu wenog pretvarawa iz pridevske u imeni~ku. Takvo je sre-

dov(j)e~an, pogotovu ako ga uzmemo i u zna~ewu ’sredwovekovan’, koje RMS daje sa tri primera

91

iz tekstova hrvatskih pisaca. Takvi su i zlatoglasan ’koji zvoni kao zlato’, grkoisto~ni ’koji

pripada isto~noj hri{}anskoj crkvi’, slobodouman (v. ni`e), a pogotovu vlastoru~an, koje }e

najpre biti haplologija od *vlastitoru~an (uz povo|ewe za slo`enicama od imenice, tipa vla-

stoqubiv, vlastohlepan).

[to se ti~e imenica u drugom delu, vredi zapaziti produktivnost imenice um: pored

dubokouman, plitkouman, slobodouman (s redukovanom osnovom prvog dela), o{tro-, tupo-, la-

kouman, RMS bele`i i hitro-, bistro-, tanko-, pravo-, krivouman i druge. U jednom od naj~e-

{}ih prideva u ovoj grupi, malouman, mogli bismo prvi deo tuma~iti i kao prilog (= ko ima

malo uma, malo pameti); ipak, s obzirom na pribli`ne sinonime slabouman i sitnouman, boqe

je i ovde malo- smatrati oblikom od prideva mali.

3.2.1.5. Sufiks -ski/-~ki: najve}i broj primera nalazimo me|u toponimima i pridevi-

ma geografskog zna~ewa, kao ju`noameri~ki, ju`noafri~ki, ju`nodalmatinski, ju`nofran-

cuski, ju`noslovenski, itd.; s(j)evernoameri~ki, s(j)evernoafri~ki, s(j)evernobosanski itd.67,

isto~noafri~ki, isto~nobosanski, isto~noevropski, isto~noslovenski itd.; zapadnobosan-

ski, zapadnoevropski, zapadnonema~ki (-wema~ki) itd.; sredwoevropski, sredwoazijski, sred-

woameri~ki itd.; novosadski, novobrdski, novopazarski, novogradski (od Novi Grad), novovaro-

{ki (od Nova Varo{) itd.; starobalkanski, starosrpski, starobe~ejski, starogradski itd.;

svetogorski, fru{kogorski; crnogorski; crnomorski; dowodunavski; bawolu~ki (od Bawa ‰ =

BanovaŠ Luka, pored doskora obi~nijeg Bawaluka sa izvedenicom bawalu~ki).

Sli~ni su i pridevi sa zna~ewem op{te oznake mesta (œetnoidiŒ): gorwovaro{ki, ma-

lovaro{ki, malogradski (ne i malogra|anski, {to je izvedenica od malogra|anin), veliko{kol-

ski, gorwogradski, dowogradski, velikosv(j)etski, b(j)elosv(j)etski itd. Posebno delikatne raz-

like treba uo~avati me|u slo`enim pridevima etni~kog zna~ewa, koji mogu biti motivisani

nazivom populacije, npr. staroslovenski (<< stari Sloveni), starogr~ki (<< stari Grci), ali

i imenom zemqe s atributom, kao u politi~kim terminima velikosrpski, velikohrvatski, veli-

konema~ki (-wema~ki), velikoalbanski itd. (od velika Srbija itd.: v. Mati} 1953:327). Oni tipa

novogr~ki, uprkos prividnoj sli~nosti, ne spadaju ovamo, jer su sastavqeni od dva prideva (v.

3.2.2.3); tako|e ni mladoturski, mlado~e{ki, po{to su izvedenice od imeni~kih slo`enica

mladoturci, mlado~esi (v. 2.4.6).

Od ostalih primera navedimo samo najpoznatije: malokalibarski i re|e velikokali-

barski; visokonaponski, niskonaponski, visoko{kolski, vi{e{kolski, ni`e{kolski68, sredwo-

{kolski; pravolinijski, krivolinijski; sitnobur`oaski, sitnoseqa~ki, sitnosopstveni~ki;

67 Svi oblici na s(j)everno- oma{kom su izostavqeni u RMS!

92

lakoatletski, te{koatletski; spoqnopoliti~ki, unutra{wopoliti~ki; starovremski (sa

skra}enom osnovom drugog dela: re|e starovremenski), starokatoli~ki; mirnodopski; ratno-

hu{ka~ki; svetosavski, svetojovanski; stonoteniski; hladnoratovski (s pro{irenim sufik-

som); crnoberzijanski (s pro{irenim sufiksom prema crnoberzijanac, mada se po zna~ewu vezu-

je za sintagmu crna berza), itd. Danas rasprostraweni neologizmi, mada nezabele`eni u RMS,

jesu grupnosvojinski, godi{weodmorski, zdravorazumski, pro{losezonski. Spojevi kao kultur-

noistorijski, nau~noistra`iva~ki, dru{tvenopoliti~ki mogli bi se smatrati dvopridev-

skim (u kom slu~aju bi se pisali s crticom: kulturno-istorijski = kulturni i istorijski,

itd.), ali isto tako funkcioni{u i kao pridevi od kulturna istorija, nau~no istra`ivawe,

dru{tvena politika.

Skra}ewe osnove imamo samo u nekoliko slu~ajeva: rimokatoli~ki (umesto *rimsko-

katoli~ki), grkokatoli~ki (um. *gr~kokatoli~ki), babogredski (prema RMS pridev od toponi-

ma Babina Greda), a posebno u nizozemski (s poimeni~ewem Nizozemska, prevod od hol. Neder-

land, nem. Niederlande ili fr. Pays-Bas), gde su skra}ene osnove kako prideva nizak tako i imenice

zemqa.

3.2.1.6. Ostali sufiksi:

— starocrkveni, mrkougqeni, vo{tanoplatnen; tako|e lakomislen, slabomislen ’koji

te{ko shvata, slabouman’, zlomislen ’zlonameran’, brzomislen ’koji brzo misli’ (ili sinonim

za lakomislen), sporomislen ’koji sporo misli’, ukoliko ih izvodimo iz imenice misao, a ne iz

glagola misliti (up. 3.6.3.2). Slo`enice tipa blagovremen, istoimen ne spadaju ovamo, jer je u

wima drugi deo imeni~ka osnova s nultim sufiksom (v. 3.2.1.1).

— krasnor(j)e~iv, slatko-, lepo- (qepo-), blago-, lako-, kratko-, prazno-, slabor(j)e~iv

’koji malo govori, }utqiv’; blago~astiv ili blago~estiv ’smeran, smiren, pobo`an’, sa ozna-

kom œarh.‰aizamŠŒ u RMS; itd.

— novogodi{wi, pro{logodi{wi, dugogodi{wi; c(j)elove~erwi; kasnojesewi itd.

— velikolisnat, krupnolisnat; krupnozrnat (i krupnozrn), sitnozrnat (i sitnozrn,

sitnozrnast): debelousnat (i debelousan); suhomesnat, re|e suvomesnat ’koji je od suvog mesa’

(nema potvrda za suhomesni/suvomesni, {to je predlagano kao adekvatnije s obzirom na zna~ewe

sufiksa).

— tanko{ijast, golo{ijast; krivokqunast (i krivokqun); o{trouglast (pored ~e-

{}eg o{trougli).

3.2.2. Tip PoS + P

93

Po me|usobnom odnosu dvaju prideva (v. 1.2.6), ova grupa slo`enica deli se na dve pri-

bli`no jednako brojne podvrste — naporedne (koordinativne) i odredbene (subordinativne).

Me|u wima nema stvarnih formalnih razlika ni u govoru ni u pisawu. Naporedne slo`enice,

dodu{e, ~e{}e imaju dvojni akcent, ali wegovo prisustvo zavisi pre svega od du`ine: napored-

na gluvonem (gluvonem)69 ima}e jedinstven akcent, odredbena bledo`ut mo`e imati jedan ili

dva (bledo`ut i bledo`ut, prema Prav. 1960), a sve duga~ke kao narodnooslobodila~ki ima}e

dvojni akcent. U pisawu, opet, crtica se javqa samo kod naporednih, ali ni tu nema dosledno-

sti: gluvonem se uvek pisalo sastavqeno; crno-beo (naporedna) obi~no ima crticu, ali Prav.

1993 propisuje sastavqeno pisawe u spojevima kao crnobeli televizor, crnobeli film, s obra-

zlo`ewem da je tu zna~ewe œ’koji nije u boji’... a gubi se suprotstavqawe crnog i belogŒ (ta~ka

58g). Srpskohrvatski je u svakom slu~aju naporedna slo`enica, ali je prihva}eno da se pi{e

spojeno kad ozna~ava jezik, a s crticom u drugim slu~ajevima (srpsko-hrvatski odnosi i sl.). U

nekim slu~ajevima, kao {to }emo videti ni`e, nije nimalo lako odlu~iti da li je spoj dva data

prideva naporedan ili odredben.

3.2.2.1. Situacija je relativno jasna kod prideva za boju: slo`enica je naporedna kad

ozna~ava kombinaciju zasebnih boja (crveno-plavi dres, crno-`uta monarhija i sl.) a odredbe-

na kad zna~i nijansu (crnosme|, plavosiv, sivomaslinast, mrko`ut i sl.), s tim {to su mnoge

kombinacije mogu}e u oba zna~ewa: plavo-zelen ’mestimi~no plav a mestimi~no zelen’ a plavo-

zelen u smislu nijanse. Pri tom ni za ovaj posledwi primer nismo sigurni kakav je odnos delo-

va u wemu, jer bi se ista boja, ozna~ena istom re~ju, mogla tuma~iti bilo kao ’(n)i plav (n)i ze-

len’ (koordinativno) bilo kao ’zelen s plavi~astim prelivom’ (subordinativno).

Nesumwiv odredbeni odnos imamo samo u onim spojevima u kojima prvi deo ne ozna~a-

va boju, nego ve}i ili mawi stepen osvetqenosti, npr. tamnoplav, sv(j)etlocrven, otvoreno-

`ut, zatvorenosiv, zagasitosme|, sjajnozelen, jasno`ut, jarkoru`i~ast, mutnobeo (-bijel),

prqavo`ut i sl., ili je prvi deo gradivni pridev upotrebqen da ozna~i nijansu, npr. olovno-

siv, vo{tanobl(ij)ed, sumpornozelen, uqano`ut, ~eli~noplav, pepeqavosiv i sl. Tome bismo

verovatno mogli dodati i one slo`enice u kojima je prvi pridev izveden sufiksom za nijansu,

{to mu daje podre|enu ulogu u odnosu na drugi pridev: sme|asto`ut, sivkastomodar, sivka-

stocrn, crvenkastosiv, modrikastobeo (-bijel), plavi~astozelen i sl.

Dvo~lanih prideva za boju bez sumwe ima veoma mnogo. RMS ih po pravilu ne daje kao

posebne odrednice, nego — o~igledno radi u{tede prostora — navodi samo prvi deo (`uto-,

crveno-, plavo- i sl.), s po dva-tri nasumce odabrana primera, bez citata iz tekstova i ne prave-

69 U ovom odeqku, s obzirom na to da pored akcenatskih postoje i ~isto obli~ke varijante (gluvo-, gluho-, bledo-, blijedo-, beo,

bijel itd.) svaki primer navodimo samo u jednom obliku.

94

}i razliku izme|u nijansi i kombinacija boja. S druge strane, neki re|i spojevi ipak su dati

kao posebne odrednice, s primerom iz korpusa, npr. plavomaslinast, plavosiv, crnosiv, crno-

`ut, sivomodar, sivozelen; dato je i crno-beo i crno-`ut, {to je razumqivo s obzirom na wi-

hova sekundarna zna~ewa, ali je te{ko objasniti uno{ewe odrednice b(j)elo-crven ’koji je od

bele i crvene boje’, dok nema drugih dvopridevskih slo`enica na b(j)elo-, niti ijedne na crve-

no- ili `uto-, a uz zelen nema ~ak ni delimi~ne odrednice zeleno-. Sa ~isto leksikografskog

gledi{ta to svakako ne predstavqa ve}i gubitak, ali pokazuje da se pri sastavqawu re~nika

slo`eni pridevi za boju moraju doslednije tretirati kao leksi~ki i gramati~ki œpodsistemŒ.

3.2.2.2. Ostali pridevi ne kombinuju se tako rado kao pridevi za boju. U tradicio-

nalnom vokabularu na}i }emo samo nekoliko primera ~iste koordinacije: gluvon(ij)em (gluho-

), gorkoslan, slatkoslan, slatkobolan (svakako i slatkogorak i gorkosladak, mada ih RMS ne

bele`i), bez spojnog vokala starmali, i s te{ko obja{wivim -e- zlehud (ili zlehudan). Pokat-

kad se pridev poja~ava sinonimom, kao u starodrevan, ili samim sobom, kao u raznorazni i u

samosam ’sasvim sam’.

Znatno ve}i broj slo`enica nastao je u novije vreme, u stru~nom, nau~nom ili ap-

straktnom delu re~nika, prete`no od prideva sa sufiksima. Takvi su danas uobi~ajeni nazivi

{tokavskih akcenata — dugosilazni i ostala tri. Za wih RMS daje dve vrste definicija, ali i

jedna i druga jasno pokazuju da je odnos elemenata naporedan: dugosilazni ’koji je dug po trajawu

i silazan po intonaciji’ (analogno tome i za dugouzlazni), kratkosilazni ’koji se izgovara

kratko, o{tro sa silaznom intonacijom’ (analogno za kratkouzlazni). Posebnu grupu ~ine pri-

devi na vojno-, koji se tretiraju po odre|enom {ablonu (verovatno usred potrebe vojske da sve

svoje ustanove i delatnosti prika`e kao razli~ite od civilnih). Prav. 1993 je to prihvatio,

propisuju}i za sve ove prideve sastavqeno pisawe — vojnogeografski, vojnoistorijski, vojnoo-

bav(j)e{tajni, vojnopoliti~ki, vojnotehni~ki, vojnomedicinski; RMS bele`i i vojnopomorski,

vojnosudski, vojnorevolucionarni. U stvarnosti je vrlo te{ko odrediti da li u wima prvi ~lan

modifikuje drugi ili ne. Najta~nije bi bilo re}i da se oni upotrebqavaju kao zamena za dva ko-

ordinirana prideva: Vojnomedicinska akademija, recimo, logi~nije bi se mogla zvati Vojna me-

dicinska akademija, budu}i da joj glavni posao sigurno nije vojna medicina (ako takva nau~na

grana uop{te postoji), nego medicina za potrebe vojske.

3.2.2.3. Me|u nazivima jezika, koordinativna slo`enica je srpskohrvatski (œkoji je

zajedni~ki Srbima i Hrvatima, srpski koliko i hrvatskiΠprema definiciji RMS, koji navodi

citat Antuna Barca: œU nauci se on ‰jezikŠ zove srpski ili hrvatski, srpskohrvatski ili

hrvatskosrpskiŒ). Ova posledwa varijanta (hrvatskosrpski), skovana samo radi simetrije, ni-

kada nije bila u stvarnoj upotrebi. Poluslo`enice se upotrebqavaju za oznaku grupa dijaleka-

ta, kao kosovsko-resavski, {umadijsko-vojvo|anski i sl. Za termin slavenos(e)rpski (s redukova-

95

nom osnovom prvog dela) trebalo bi dosta teorijskih razmatrawa da odlu~imo da li je napore-

dan ili odredben, tj. da li zna~i ’me{avina slovenskog i srpskog’ ili ’slavizirani srpski’.

Drugi nazivi jezika nesumwivo su odredbeni, kao crkvenoslovenski, ruskoslovenski, srpskoslo-

venski (redakcije), staroslovenski (ukoliko ga ne motivi{emo sintagmom stari Sloveni), no-

vo{tokavski, novogr~ki, kasnolatinski ili poznolatinski, starofrancuski itd. Me|u ovim

nazivima sre}emo i neke od retkih primera trodelnih slo`enica, gde prvi pridev odre|uje

spoj drugih dvaju, koji su i sami u odredbenom odnosu: starocrkvenoslovenski (sinonim za sta-

roslovenski, prema RMS), starovisokonema~ki (-wema~ki) (prevod od althochdeutsch: starija fa-

za visokonema~kog, kao jednog od nema~kih dijalekata), na isti na~in novovisokonema~ki (-we-

ma~ki) itd.

3.2.2.4. Me|u ostalim primerima nailazimo na sli~ne nedoumice kao za one na vojno-:

RMS pi{e sastavqeno rasnobiolo{ki, rasnonacionalni, revolucionarnodemokratski, revolu-

cionarnoromanti~ni, sv(j)etskoistorijski, narodnooslobodila~ki, narodnodemokratski,

pravnodru{tveni, pravnoformalisti~ki, obja{wavaju}i da u wima prvi deo odre|uje zna~ewe

drugog, mada se u stvari svi oni mogu tuma~iti i kao naporedne slo`enice odnosno poluslo`e-

nice (npr. rasno-nacionalna obele`ja — ’rasna i nacionalna’ pre nego ’nacionalna s gledi{ta

rase’ i sl.). Pod odrednicom dru{tveno- ne govori se ni{ta o subordinaciji, nego se defini-

{e samo œkao prvi deo slo`enih prideva u zna~ewu dru{tvenŒ i daju se primeri pisani s crti-

com: dru{tveno-ekonomsko ure|ewe, dru{tveno-istorijska realnost, dru{tveno-plansko re-

gulisawe proizvodwe, dru{tveno-politi~ki uspeh. Sli~na je definicija i za kulturno- (œkao

prvi deo slo`enice zna~i: koji se odnosi na kulturuŒ), ali se u odrednicama koje slede razli-

kuju dve vrste definicije i dva na~ina pisawa: sastavqeno kulturnoetni~ki ’koji se odnosi na

etni~ku kulturu’, kulturnoistorijski ’koji se odnosi na istoriju kulture’, kulturnopovijesni

’koji se odnosi na povijest kulture’, a s crticom kulturno-politi~ki ’koji se odnosi na kultu-

ru i politiku’ i kulturno-prosv(j)etni ’koji se odnosi na kulturu i prosvetu’. Nesumwivo ko-

ordinativne (polu)slo`enice, mada ih RMS pi{e sastavqeno i s jedinstvenim akcentom, jesu

prostornovremenski ’koji se odnosi na prostor i vreme’ (trebalo bi da bude prostorno-vre-menski) i fonetski termini usnenozubni i usnenonosni (svakako bi ispravnije bilo usneno-zub-

ni i usneno-nosni, imaju li se u vidu definicije u samom RMS: ’koji se obrazuje dodirivawem

dowe usne sa zubima’, ’koji se obrazuje kad se usne zatvore a vazdu{na struja propusti kroz

nos’).

Dosta drugih primera nabraja Prav. 1993 u ta~ki 58e i daqe: kwi`evnoistorijski

’istorijski na kwi`evni na~in’; kwi`evno-jezi~ki ’kwi`evni i jezi~ki’ ali i kwi`evnoje-

zi~ki ’koji se odnosi na kwi`evni jezik’; œpoliti~ko-ekonomski (npr. politi~ko-ekonomska

podr{ka) i politi~koekonomski (prema politi~ka ekonomija)Œ; nau~nostru~ni, nau~notehni~-

ki, robnonov~ani (za koje autori Pravopisa obja{wavaju da su naporedni, ali da se pi{u sasta-

96

vqeno jer œ~ine uobi~ajenu leksi~ku jedinicuŒ; mno{tvo dvo~lanih geografskih prideva tipa

bosanskohercegova~ki, kosovskometohijski, alzaskolorenski. Naravno, broj poluslo`eni~kih

kombinacija prakti~no je neograni~en (prirodno-matemati~ki, hemijsko-biolo{ki, molersko-

farbarski, osvaja~ko-kolonizatorski i sl.), pogotovu s etni~kim pridevima, u oznakama ratova

(englesko-burski rat), re~nika (srpsko-francuski re~nik), me|udr`avnih odnosa (gr~ko-turski

sporovi) i tako daqe.

3.2.2.5. Redukovanu osnovu prvog dela imamo u grkoisto~ni (pored gr~koisto~ni) i u

etni~kim nazivima prefiksoidnog tipa, pozajmqenim iz stranih jezika: angloameri~ki (i an-

glo-ameri~ki, gde bi prema Prav. 1960 sastavqeno pisawe zna~ilo ’koji se ti~e Amerikanaca

engleskog porekla’ a pisawe s crticom ’engleski i ameri~ki’), latinoameri~ki (pored latin-

skoameri~ki), austrougarski, indoevropski i sl.; up. i slavenos(e)rpski. Tako|e iz stranih jezi-

ka do{li su tragikomi~an (<< tragi-comique, francuska haplologija od tragico-comique), nacio-

nalsocijalisti~ki, nacifa{isti~ki i sl.

3.2.3. Tip PoS + Go + sufiks

(SST)

Za ovaj tip slo`enica ima veoma malo sigurnih primera. Budu}i da se glagoli u re~e-

nici normalno kombinuju s prilozima, prvi deo slo`enice naj~e{}e se prirodnije tuma~i kao

prilog nego kao pridev. Ostaju nam ipak primeri kao c(j)elokupan (gde c(ij)eli mo`e biti samo

pridev, a osnovu kup- danas bismo vezali za glagol kupiti pre nego za zastarelo kup ’hrpa’ ili

’skup’); istozna~an (u izrazu isto zna~iti prva re~ nije prilog nego pridev u imeni~koj slu-

`bi, jer odgovara na pitawe œ{ta?Œ a ne œkako?Œ); dalekovid(an) i kratkovid(an) (daleko bi mo-

glo biti i prilog, ali kratko postoji samo kao prilog za vreme, ne i za mesto); danas retko mi-

lovidan ’koji je mile, lepe spoqa{wosti’; neologizam sredwometni (v. Klajn 1992), a onda po

analogiji i dalekometni (mada bi daleko svakako moglo biti prilog uz glagol metati ’baca-

ti’), mo`da tanko}utan ’ose}ajan’ (s glagolom }ut(j)eti ’ose}ati’).

Pri tom ne smemo iskqu~iti ni drugu mogu}nost — da drugi element gotovo svih ovih

slo`enica tuma~imo kao imenicu, ~ime bi se one svrstale u tip PoS + Io + -an (v. 3.2.1.3). To

zna~i da bismo prideve na -vid(an) motivisali imenicom vid a ne glagolom videti (ko ima da-

lek vid, kratak vid, ko je milog vida, tj. lepog izgleda); istozna~an = koji je istog zna~ewa (up.

mnogozna~an, 3.6.3.1); tanko}utan bi se moralo objasniti zastarelom imenicom }ut ’ose}awe’

(dva primera u RMS); u dalekometan i sredwometan imali bismo u`u osnovu imenice domet.

Ovakva interpretacija zahteva prili~ne slobode u strukturnom pogledu, ali je prirodnija sa

97

stanovi{ta dana{weg jezi~kog ose}awa: posledwa dva prideva, recimo, svakako asociraju na do-

met pre nego na metati u zastarelom zna~ewu ’ bacati’.

3.3. Slo`enice sa zamenicom na prvom mestu

Prili~an broj pridevskih slo`enica obrazuje se sa zamenicom u prvom delu a imeni~-

kom osnovom, pridevom ili glagolskom osnovom u drugom. Zamenica je prakti~no uvek u obliku

sredweg roda jednine, koji daje spojni vokal -o- za ovo-, ono-, svako-, toliko-, samo-, a -e- za sve-

i svoje-.

3.3.1. Tip ZoS + Io + sufiks

(SST)

S prisvojnom zamenicom svoj i imenicom sastavqeni su pridevi svojevoqan, svojevr-

stan, svojeru~an, svojevlastan ’samostalan, slobodan’, svojeobrazan ’svojevrstan, naro~it’, svo-

jedoban70, uz to (s nultim sufiksom) svojevremen i svojeglav.

Prili~an je broj slo`enica s pokaznim zamenicama ovaj i onaj: ovostran i onostran

(danas retko ovostranski, onostranski), ovovremenski i ovovremski, onovremeni, re|e onovre-

menski ’koji se odnosi na ono vreme, onda{wi’; ovozemaqski (tako|e ovozemni i ovozemski),

onozem(aq)ski ’koji se odnosi na onu zemqu, tamo{wi’ ili ’vanzemaqski, nebeski, zagrobni’,

ovosv(j)etski, ovosezonski, ovoselski (jedan primer u RMS iz Sremca), ovosreski (jedan primer

iz Sv. Rankovi}a); ovom(j)esni, ovoned(j)eqni, ovono}ni, ovodr`avni ’koji pripada ovoj dr`avi’

(jedan primer iz D. ]osi}a u RMS), ovov(j)ekovni i ovostoletni (-qetni) (u re~niku Klajn

1992), onodobni; ovogodi{wi; onogodi{wi (dva primera u RMS).

Sa zamenicom sav naj~e{}i je sufiks -ski: svezemaqski, svesv(j)etski ’koji se odnosi

na sav svet, rasprostrawen {irom celog sveta’, svequdski, sve~ov(j)e~anski, sveslovenski, ~emu

treba dodati i svesrpski, sveruski, svegr~ki (= panhelenski), mada ih RMS ne bele`i. Sa sufik-

som -an/-ni: sveno}ni ’koji traje svu no}’, svebojan ’koji sadr`i sve boje’ (jedan primer iz Krle-

`e), sveobli~an ’koji se pojavquje u najrazli~itijim oblicima’, tako|e i svesrdan s nekada-

{wom osnovom imenice sr(d)-ce. (Za prideve tipa svemo}an, svenarodni vidi slede}i odeqak.)

S nultim sufiksom su svestran i svevremen (pored svevremenski).

Sa zamenicom svaki: svakovrstan, -dnevni, -no}ni: svakove~erwi, -jutarwi, -godi{wi.

Izuzetno, svaki- (zbog imenice mu{kog roda) umesto svako- javqa se u svakidawi (<< svaki dan);

pitawe je, me|utim, koliko se u tom obliku, a pogotovu u obliku svakida{wi (sa zamenom su-

fiksa) koji je u Srbiji ~e{}i, jo{ ose}a imenica dan.

98

RMS bele`i i malo uobi~ajene oblike tolikobrojan ’toliki’, tolikov(j)ekovni i to-

likogodi{wi.

3.3.2. Tip ZoS + P

Ponajpre u religijskom re~niku, verovatno i pod uticajem gr~kih prideva na pan- i

nema~kih na all-, nastali su sveop{ti, svevi{wi, svemudar, sveprisutan, sveukupan, sveokolni,

svemilostiv, u kojima sve- poja~ava i univerzalizuje zna~ewe prideva u drugom delu. Isto se-

manti~ko obele`je pokazuju i svemo}an, svesilan, svenarodni, pa ih toga svrstavamo ovamo, mada

bi se po sastavu mogli motivisati i sa sav + imenica.

3.3.3. Tip ZoS + Go + sufiks

(SST)

Sa oblikom participa prezenta sastavqeni su svemogu} (tako|e svemogu}an) i sveznaju-

}i, ~emu mo`emo dodati i svevide} (’koji sve vidi’, tri primera u RMS) i sver(j)e{avaju}i (u

re~niku Klajn 1992). Sli~nog sastava su i svevidan (= svevide}), svepob(j)edan (tako|e sve-

pob‰jŠedni~ki), sveobuhvatan i sverazoran. Drugi deo ve}ine ovih slo`enica po obliku je jed-

nak samostalnom pridevu (mogu}, razoran itd.), ali definicija nesumwivo upu}uje na glagol:

svemogu} = koji sve mo`e, sverazoran = koji sve razara itd.

Akuzativ zamenice sebe javqa se u prvom delu danas retkih izraza sebequbiv (’koji vo-

li samo sebe... sebi~an, samo`iv’ prema RMS, koji ga ozna~ava kao rusizam, a navodi i prilog

sebequbivo i imenice sebequbivost i sebequbqe), sebeznao sa istim zna~ewem (tri primera u

RMS) i sasvim neuobi~ajeno sebevid ’koji sebe smatra za sredi{te svega, koji sve prosu|uje sa

svoga li~noga stanovi{ta’, s jednim primerom iz Ujevi}a.

3.3.4. Slo`enice na samo-

Zamenica sam u prvom delu (up. 2.5.1 — 2.5.3) mo`e do}i u spoju s pridevom, kao u sa-

modovoqan, samozadovoqan, samopouzdan, samopo`rtvovan, samokriti~an i sl.

U drugom delu mo`e do}i i glagol, s nultim sufiksom kao u samohran, samo`iv (s

pro{irewem zna~ewa), samouk, sa sufiksom -an (samohodan, -kretan, -vozan, -tvoran, -zatajan,

samodopadan ‰pored samodopadqivŠ, samorodan ’koji se nalazi u prirodi’ ili ’koji se spontano

razvio, prirodan’) ili sa sufiksom –(q)iv (samoqubiv, samosa`aqiv, samolepqiv/-qep‰qŠiv).

Glagol se javqa i u obliku trpnog prideva, kao u samozvani, samouv(j)eren, samosazdan, samodi-

sciplinovan itd., a u obliku radnog prideva u samonikao.

99

U obliku samosvojan (re|e samosvoj, samosvojstven) spojene su dve zamenice.

Sa imenicom bi mogli biti samovoqan, samovlastan, samosv(j)estan, samobitan, ali

se isto tako mogu smatrati i izvedenicama od imenica samovoqa, samovlast, samosv(ij)est, sa-

mobit itd.

Neke od naj~e{}ih primera gotovo je nemogu}e klasifikovati: samoupravni, samorazo-

ran, samod(j)elatan, samohvalisav mogli bi se definisati bilo pridevom bilo glagolom. Sa-

mostalan prividno sadr`i pridev stalan, ali se po zna~ewu pre vezuje za glagol stajati (up.

sinonime samostojan i samostavan). Samodr`avni nesumwivo obuhvata osnovu imenice dr-

`ava, ali ga ne mo`emo objasniti ako ne uzmemo u obzir pribli`ni sinonim samodr`an (dva

primera u RMS) i imenicu samodr`ac (od gr. autokrator, po Skoku), koji su se verovatno ukr-

stili sa ruskim samoder`avnáè i samoder`avie >> samodr`avqe ({to je sa svoje strane pre-

vod od gr. autokrateia).

100

3.4. Slo`enice s brojem na prvom mestu

3.4.1. Tip KoS + Io + sufiks

(SST)

Ovo je neograni~eno produktivan obrazac, sa zna~ewem œkoji ima NŒ ili œkoji se sa-

stoji od NΠ(onoga {to zna~i imenica), gde je N = broj u prvom delu. Za oblike brojne osnove vi-

di 2.6.1.

3.4.1.1. S nultim sufiksom: jednokrak, jednook, jednoruk, jednonog, jednorog, jedno~lan,

jednoimen, jednolik (s ne{to druk~ijim zna~ewem nego jednoli~an), jednostran (gotovo uvek u

prenesenom zna~ewu), jednovremen (gde jedan zna~i ’isti’) itd.; dvoglav, dvogrb, dvokrak, dvonog,

dvorog, dvostran, dvostepen, dvo~lan, dvovrh, dvodom (i dvodoman: kao politi~ki termin o par-

lamentu sa dva œdomaŒ, kao botani~ki o biqci ili cvetu, gde je prevod nema~kog zweihäusig ili

gr~kog dióikos), itd.; troglav, trorog, trostran, tro~lan, troimen itd.; ~etvoro~lan itd.; pe-

tokrak itd.; sedmoglav itd.; stoglav, stook, storuk itd.; mo`emo im prikqu~iti i obostran.

Od posebnog zna~aja u ovom tipu je serija jednostruk, dvostruk, trostruk itd., preko

stostruk, sve do hiqadostruk (gde izuzetno imamo spojni vokal -o-, a ne hiqadu- kao u drugim

slo`enicama), odakle i prilozi tipa dvostruko, trostruko. Osnova drugog formanta danas je

sasvim mutno motivisana: etimolozi nam obja{wavaju da dolazi od imenice struka, u zna~ewu

koje Skok (s. v. struk) ne defini{e, nego daje samo primere œtri struke |erdana, kanxija od

tri struke = trostrukŒ. U RMS bi to bilo zna~ewe pod struka 2, œjedan od upredenih ili

upletenih delova ne~ega (u`eta, konopca)Œ, mo`da i ono pod 3, œniz ukrasnih predmeta, naniza-

nih na traku ili konac … niska, ogrlicaŒ.

3.4.1.2. Sa sufiksom -an/-ni postoji jo{ znatno vi{e slo`enica, pa }emo navesti samo

one s najmawim brojevima. One mogu biti op{teg zna~ewa kao jednod(ij)elan71, dvod(ij)elan,

trod(ij)elan itd., jednovrstan, dvovrstan, trovrstan itd., jednoredan, dvoredan itd., jedno-

slojan, dvoslojan itd., jednosm(j)eran, dvosm(j)eran itd., jednokratan, dvokratan itd. (od zasta-

relog krat ’put(a)’), jednopostotni, dvopostotni itd., i jednoprocentni, dvoprocentni itd.;

u vremenskom zna~ewu jednosatni, dvosatni itd., jednodnevni, dvodnevni itd., jednoned(j)eqni,

dvoned(j)eqni itd., jednom(j)ese~ni, dvom(j)ese~ni itd.; sa specifi~nim imenicama jednosoban,

dvosoban itd., jednospratan, dvospratan itd., jednokrevetan, dvokrevetan itd., jednokrilni,

dvokrilni itd., jednoru~ni, dvoru~ni itd., jednobojan, dvobojan itd., jednoslo`an, dvoslo`an

71 U RMS odrednica glasi jednodelni (jednodijelni), ali su dvod(ij)elan, trod(ij)elan itd. dati u neodre|enom vidu. Sli~nih

nedoslednosti ima i kod drugih prideva iz ove grupe.

101

itd., jedno`i~an, dvo`i~an itd., jednojezi~an, dvojezi~an itd. Neretko je u drugom delu imeni-

ca stranog porekla: jednofazan, dvofazan itd., jednobazan, dvobazan itd., jednotarifni i dvo-

tarifni, jednonacionalan, dvonacionalan itd. (s kombinacijom stranog i doma}eg sufiksa),

jednodimenzionalan, dvodimenzionalan, trodimenzionalan itd. (isto). U mnogim pridevima na

jedno- taj element ima zna~ewe ’kao jedan’, ’ujedna~en’ odnosno ’isto’: jednodu{an, jednoglasan,

jednorodan, jednov(j)eran, jednoobrazan, jednoli~an, jednokrvni, jednom(j)eran ’jednolik, jednako

jak, jednako brz’ itd. Tako se danas upotrebqava i jednouman, prvenstveno s politi~kom konota-

cijom (odakle jednoumnost i jednoumqe), dok ga RMS bele`i samo u zna~ewu ’koji sve radi po

svojemu umu, tvrdoglav’.

Od prideva sa specifi~nim zna~ewima ili primenama pomenimo dvotaktni i ~etvo-

rotaktni (o motoru), dvoli~an (preneseno zna~ewe), troletni (-qetni, -letwi: o groznici),

~etvorono`an (o `ivotiwama), sedmobre`an (o Rimu) i sedmovratan (tako|e sedmovrati: o

gradu Tebi, sa sedam kapija, prevod gr~kog heptápylos, ali RMS navodi i jedan primer gde se go-

vori o œsedmovratoj @i~iŒ), dvanaestopala~ni (o crevu), stoletan/-qetan (obi~no u pribli-

`nom zna~ewu ’veoma star’), stoprocentan i stopostotni (’potpun’) itd. Trougaoni ’koji ima

oblik trougla’ ne spada ovamo, jer je izvedenica od imenice trougao: mogu}e je da isto va`i i

za ~etvorougaoni, petougaoni itd., mada tu RMS daje druk~iju definiciju — ’koji ima ~etiri

ugla’, ’koji ima pet uglova’.

Poseban slu~aj predstavqaju hemijski termini jednovalentan, dvovalentan, trova-

lentan itd. Wih bismo — budu}i da ina~e nema primera za slo`enice tipa broj + pridev — mo-

rali smatrati slo`enima s imenicom valencija (-nca). S derivacionog stanovi{ta to izgleda

nepravilno (valencija ima sinonim valentnost, koji je o~igledno izveden od valentan, a ne

obrnuto), ali je u skladu s definicijom slo`enice, ’koji ima jednu (dve, tri itd.) valencije’, a

tako|e i s ~iwenicom da se pridev valentan — za razliku od imenice — sam za sebe ne upotre-

bqava, jer mu tek broj daje smisao. Up. i visokovalentan, visokofrekventan u 3.2.1.3.

3.4.1.3. Sa ostalim sufiksima:

— jednocifren, dvocifren, trocifren itd.; jednosmislen i dvosmislen (mogu}e je sva-

kako i trosmislen, ~etvorosmislen itd., mada ih re~nici ne bele`e); dvolitren ’koji zahvata

dva litra’ (druge slo`enice sa litar RMS ne bele`i, ali se mo`e pretpostaviti da postoji i

jednolitren, trolitren, kao i jednolitarski itd.).

— dvovisinski (obi~no o gimnasti~kom razboju koji se mo`e podesiti na dve visine),

jednopartijski, dvopartijski, jednostrana~ki, dvostrana~ki (svakako je mogu}e i sa tro-, ~e-

tvoro-, peto- itd.); jednolinijski ’koji je usmeren po jednoj liniji, u jednom pravcu’; stoton-

ski ’koji je te`ak sto tona’ (s drugim brojevima RMS ne navodi primere; ima jednoton(ski), ali

102

samo u zna~ewu ’koji je jednoga istoga tona, monoton’); dvotre}inski, dvo~etvrtinski, tro~e-

tvrtinski (u muzici i dvoosminski, {estoosminski, ~etvoro~etvrtinski itd. kao pridevi za

vrste taktova).

— jednogodi{wi, dvogodi{wi, trogodi{wi i tako daqe, s bilo kojim brojem od jedan

navi{e, s tim {to je za ve}e brojeve uobi~ajeno pisawe prvog dela ciframa (43-godi{wi i sl.).

U obliku prvog dela ima dosta varijacija, jer RMS pored dvadesetogodi{wi bele`i i dvade-

setgodi{wi, bez spojnog vokala, tako|e osamgodi{wi, dvanaestgodi{wi72, sedamnaestgodi-

{wi, sve sa citatima iz tekstova; pored dv(j)estogodi{wi, tristogodi{wi jednako je uobi~a-

jeno i dv(j)estagodi{wi, tristagodi{wi73; hiqadugodi{wi ima kao i obi~no vokal -u- iz aku-

zativa, dok se za brojeve od vi{e hiqada opet javqa kolebawe — dv(ij)ehiqadugodi{wi i

dv(ij)ehiqadegodi{wi, trihiqadugodi{wi i trihiqadegodi{wi. Zbog izuzetno male pa`we

koju na{i jezikoslovci posve}uju brojevima, ovakve nedoumice nisu raspravqene ni u gramati-

kama ni u pravopisima. Jedini izuzetak je kad Prav. 1960 u re~niku propisuje œ{estgodi{wi i

sl. ne nego {estogodi{wi i sl.Œ, iz ~ega se daje zakqu~iti da se oblici bez spojnog vokala sma-

traju nestandardnim; ipak, u istom re~niku daju se oblici petv(j)ekovni, sedampostotni, se-

damprocentni, osamsatni bez ikakvih primedaba i bez alternativa, a sli~no postupa i RMS,

koji navodi jo{ i osamletni, osamletwi i osam~asovni. U dana{wem standardu svakako bi

prednost trebalo dati oblicima sa spojnim vokalom.

3.4.2. Tip RoS + Io + sufiks

(SST)

S rednim brojem postoji samo nekoliko dobro znanih slo`enih prideva: prvorazre-

dan, drugorazredan, tre}erazredan; prvoklasan (drugoklasan i tre}eklasan nije uobi~ajeno:

RMS ilustruje obe re~i samo jednim citatom iz 1926. u kome se govori o œnekoliko drugo- i

tre}eklasnih dr`avaŒ); prvoredan i drugoredan (tre}eredan nije posvedo~eno); s po jednim ci-

tatom dati su i prvobra~ni ’koji stupa prvi put u brak; koji pripada prvome braku’ i prvospra-

tan ’koji se nalazi na prvom spratu’. S nultim sufiksom sagra|eni su prvostepen, drugoste-

pen, tre}estepen74. Na ~etvrto- nema slo`enih prideva; na peto-, {esto- i ve}e brojeve ne

vredi ni govoriti o rednom broju, jer se oblikom ne bi razlikovali od slo`enica s kardinal-

nim brojem (i spojnim vokalom).

72 Ova odrednica je na pogre{nom mestu po azbu~nom redu. 73 [tavi{e, RMS daje samo oblike na dv(j)esta-, dok u {estom tomu navodi kao ravnopravne oblike trista- i tristo-, s

primerima tristagodi{wi i tristogodi{wi.

103

3.4.3. Tip KoS + Go + sufiks

(SST)

Glagolsku osnovu u drugom delu imaju dvozna~an (svakako i jednozna~an i trozna~an,

mada nepotvr|eni u RMS); jednos(j)edan ’koji ima samo jedno sedi{te’ i s nultim sufiksom

dvos(j)edi ’koji ima dva sedi{ta’ (analogni oblici jednos(j)edi odnosno dvos‰jŠedan nisu po-

tvr|eni); sa oblikom radnog prideva jednos(j)ekli ’koji ima samo jedno se~ivo’ i znatno ~e{}e

dvos(j)ekli (tako|e dvos‰jŠek, s nultim sufiksom); sa oblikom trpnog prideva jednoro|en (si-

nonim za obi~nije jedinoro|en i jedinorodan: u RMS preuzeto iz Bene{i}evog re~nika, bez

primera).

3.4.4. Tip RoS + Go + sufiks

(SST)

Uglavnom u oblicima s trpnim pridevom, prvov(j)en~ani (’koji je prvi krunisan’, pre

svega kao epitet Stevana Nemawi}a), prvoro|eni i drugoro|eni, u sportskom re~niku prvopla-

siran, drugoplasiran, tre}eplasiran itd. Na sufiks –an/-ni imamo prvorodni (= prvoro|eni),

mo`da i prvobitni ako ga ne vezujemo za imenicu bit (po Skoku, ovo je rusizam).

3.5. Slo`enice sa polu- i ~etvrt-

O statusu formanata polu- i ~etvrt- vidi 2.6.5.

3.5.1. Tip polu- (~etvrt-) + Io + sufiks

(SST)

U ovim slo`enicama polu- ima doslovno zna~ewe. Sve slo`enice se odnose na vreme:

poludnevni, polum(j)ese~ni, polugodi{wi (ukoliko ga ne smatramo izvedenicom iz imenice po-

lugodi{te), polu~asovni, a svakako i polusatni i poluminutni, mada ih nema u RMS. (Zastare-

lo poluno}ni ne spada u ovaj tip, jer nije posvedo~eno u zna~ewu ’koji traje pola no}i’, nego je

izvedenica od poluno} = pono}.)

Sa ~etvrt- (bez spojnog vokala da bi se razlikovalo od rednog broja ~etvrti, mada,

kako smo malo~as videli, slo`enice na ~etvrto- nisu posvedo~ene) RMS daje ~etvrtgodi{wi

(odakle ~etvrtgodi{wak ’~asopis koji izlazi ~etiri puta godi{we’; imenica ~etvrtgodi-

{te je neuobi~ajena, pa nema razloga da pridev izvodimo iz we), ~etvrtpostotni i ~etvrt-

procentni; u Pravopisnom re~niku iz 1960. nalazimo i muzi~ki termin ~etvrttonski. ^e-

tvrtfinalni ne bismo smatrali pridevskom slo`enicom, nego izvedenicom iz imenice ~e-

104

tvrtfinale.

3.5.2. Tip polu- + pridev

Ispred prideva, polu- se javqa sa sekundarnim zna~ewem ’nepotpuno, delimi~no’,

ograni~avaju}i ili ubla`avaju}i zna~ewe prideva. To je izvanredno produktivan obrazac s

mno{tvom primera: polu`iv, -mrtav, -bos, -nag, -sl(ij)ep, -lud, -divaq, -visok, -okrugao, -

sv(j))estan, -pismen, -{aqiv, -ozbiqan, -prazan, -glasan, -proziran (i poluprovidan, koga nema u

RMS), -mastan, -mra~an i -taman (ukoliko ih ne izvodimo iz imenica polumrak odn. poluta-

ma), -vojni~ki, poluseqa~ki i jo{ dosta drugih. Na isti na~in polu- se kombinuje i s mnogim

trpnim pridevima, kao u poluotvoren, -zatvoren, -okrenut, -od(j)even, -smrznut, -osv(ij)etqen

itd., s radnim pridevom u poluodrastao, s participom u polule`e}i (RMS ga daje samo kao

prilog, s citatom œBorci … neki polule`e}i, sjede oko vatreŒ, ali se javqa i kao pridev, uz

imenicu stav ili polo`aj). Ovakvo polu- moglo bi se uklopiti u poseban niz

œkvantifikatoraŒ u koje bi spadali i prilozi za koli~inu i prefiksi, kao malo-, mnogo-, vi{e-

, visoko-, sredwe-, puno-, ne-: uporedi na primer nemastan, polumastan i punomastan.

3.6. Slo`enice s prilogom na prvom mestu

3.6.1. Tip prilog + Io + sufiks

(SST)

U prvom delu javqaju se samo prilozi za koli~inu. Kao i obi~no, ima neizvesnosti u

razgrani~ewu izme|u priloga i prideva, i u nekim slu~ajevima formalno bi bile mogu}e obe

analize (npr. mnogosatni od mnogo sati ili od mnogi sati); ipak prilogu treba dati prednost,

po{to u drugim slu~ajevima jedino on dolazi u obzir (mnogoqudan mo`e biti samo od mnogo qu-di, ne od mnogi qudi, {to bi zna~ilo ’neki qudi’; vi{espratan je o~igledno od vi{e spratova

a ne od vi{i spratovi, i sl.).

3.6.1.1. Sa sufiksom -an/-ni: mnogoqudan, mnogospratan, mnogovrstan, mnogosatni,

mnogoglasan, mnogozvu~an ’sastavqen od mnogo zvukova, glasova; veoma zvu~an, glasovno bogat’,

mnogovodan ’bogat vodom’, mnogoglasan, mnogo`i~an ’koji ima mnogo `ica’, s pro{irenim su-

fiksom mnogo~asovni i mnogov(j)ekovan75 itd. Ovamo bi mogli do}i i mnogozna~an i vi{ezna-

~an, ako drugi deo ne motivi{emo glagolom: v. 3.6.3.

Te`e je objasniti nastanak prideva mnogobrojan (up. rus. mnogo~islennáè), koji se ne

mo`e zasnivati ni na œmnogo brojevaŒ ni na œmnogi brojeviŒ. Verovatno je nastao ukr{tawem

prideva mnogi s pridevom brojan (koji, uprkos protivqewu purista, nesumwivo ima i kvantita-

105

tivno a ne samo relaciono zna~ewe: RMS razlikuje brojan ’mnogobrojan, velik po broju’ od

brojni ’koji se odnosi na broj’).

Antonim od mnogobrojan je malobrojan, ali wemu nije ovde mesto, jer je postao ili od

prideva mali + broj (v. 3.2.1.3) ili od malo + brojan (3.6.2). Od priloga malo s imenicom jesu

malokrvan, maloqudan, maloletan/-qetan, malouman i malov(j)eran (ovo posledwe bi moglo

biti i od mala v‰jŠera). Po analogiji sa maloletan verovatno je skovano i malodoban, mo`da i

punoletan (-qetan), koje bi se ina~e te{ko moglo motivisati bilo pridevom pun ili prilogom

puno (ponajpre }e biti bukvalan prevod nema~kog volljährig, na {ta ukazuje i Skok s. v. pun).

Sa vi{e- imamo obiqe primera: vi{esatni, -dnevni, -m(j)ese~ni, -stoletni/-qetni, -

glasan, -jezi~an, -spratan, -bojan (ispu{teno u RMS), -slo`an, -slojan, -potezni, vi{efazan, s

pro{irenim sufiksom vi{ev(j)ekovni, vi{enacionalan, neologizam vi{ekonfesionalan i dru-

gi.

3.6.1.2. S nultim sufiksom: mnogolik, mnogostruk, mnogostran, mnogoruk itd.; vi{e-

stran, vi{estruk, vi{e~lan; mo`da i dugovremen, imaju}i u vidu uobi~ajenu sintagmu dugo

vremena (upotrebqenu i u definiciji tog prideva u RMS: œkoji traje dugo vremenaŒ; naprotiv,

kratkovremen je definisano œkoji traje kratko vremeŒ, dakle uz pomo} prideva kratak).

106

3.6.1.3. Sa ostalim sufiksima:

— mnogomilionski; vi{emilionski, vi{estrana~ki (odakle vi{estrana~je i vi{e-

strana{tvo, neologizmi koji su se pro{irili u devedesetim godinama), vi{epartijski, vi{e-

}elijski, vi{enam(j)enski itd.

— mnogor(j)e~iv (u RMS definisano na dva na~ina: ’koji mnogo govori’ i ’koji sadr`i

mnogo re~i’); te`e je objasniti kratkor(j)e~iv i krasnor(j)e~iv, gde ni prilozi, a ni pridevi

kratak odnosno krasan ne bi odgovarali zna~ewu; mo`da bi najta~nije bilo tvrditi da for-

mant -r(j)e~-iv ovde zamewuje glagol re}i ili govoriti, od koga se te{ko mo`e na~initi odgova-

raju}i pridev.

— mnogogodi{wi, vi{egodi{wi; dugogodi{wi bi najpre bilo od prideva (duge godi-

ne), ali treba imati u vidu i sintagmu dugo godina, koja je — analogno ve} pomenutom dugo vre-

mena — bez sumwe nastala ukr{tawem izraza dugo i mnogo godina.

— vi{esmislen.

3.6.2. Tip prilog + pridev

Prilog se ovde javqa u jednoj od svojih osnovnih funkcija, kao modifikator prideva.

Otuda su mnoge od ovih slo`enica zapravo sraslice, pa dolazi do uobi~ajenih pravopisnih

nedoumica: RMS, recimo, daje odrednicu dubokoqudski, ali pravopisi ne bele`e takvu slo`e-

nicu, i u praksi bi se verovatno mnogo ~e{}e pisalo duboko qudski.

Najvi{e je onih spojeva u kojima prvi deo kvantifikuje drugi, kao malovr(ij)edan, ma-

lotrajan, malobrojan, mnogotrudan, mnogotrpeqiv, mnogoglagoqiv, visokokalori~an, visoko-

moralan, visokou~en, visokoindustrijski, niskoproduktivan, niskoakumulativan, niskokalo-

ri~an, punovr(ij)edan, punova`an, punomastan i drugi. Za ve}inu wih, dodu{e, dolazi u obzir

i druk~iji na~in postanka — od prideva s imenicom (mali broj), priloga s imenicom (mnogo

truda) ili priloga s glagolom (malo vredeti, mnogo trpeti itd.). Uz visokou~en mo`emo mo-

`da dodati i sinonim velikou~en, mada veliko kao prilog ne postoji (dok veleu~en i druge obli-

ke na vele- svrstavamo me|u prefiksalne tvorbe: vidi II, 3.1.1). Neobi~nu strukturu ima danas

retko posvednevni ’svakodnevni’, gde posve jeste prilog, ali takav koji se ne bi mogao javiti uz

dan niti uz pridev dnevni.

Daqi primeri obuhvatali bi slo`enice sa blago- u crkvenoslovenskom zna~ewu ’do-

bro’ — blagozvu~an, blagoglagoqiv (ako nisu od glagola zvu~ati odnosno zastarelog glagoqa-

ti), blagonaklon, blagougodan, uz zastarelo blagov(j)eran i blagopokojni; istovr(ij)edan (ako

107

nije od isto vredeti); prostosrda~an ({to vi{e li~i na dvopridevsku slo`enicu, prost + sr-

da~an).

Zanimqiv je primer `ivomodar, u RMS definisan ’svetlo modar’ (u dve re~i, suprot-

no Pravopisu), {to pokazuje da su autori ose}ali i `ivo i svetlo kao priloge. Zaista, pod od-

rednicom `ivo (pril.) navedena su zna~ewa ’jako, veoma’ i ’jasno’, koja bi odgovarala ovoj slo-

`enici za boju. Ali ako prihvatimo takvo tuma~ewe, onda bi prilogom trebalo smatrati i prvi

deo svih slo`enica na jasno-, jarko-, sjajno-, otvoreno-, mutno-, tamno- i sli~nih (v. 3.2.2.1), a

to bi bar za neke od wih izazvalo te{ko}e: re~nik ne bele`i zatvoreno ili zagasito kao pri-

loge, prilog otvoreno ima samo zna~ewe ’na otvoren na~in’ ili ’javno’, prilog sjajno zna~i sa-

mo ’izvrsno, odli~no’. Stoga se ~ini da je boqe i slo`enice tipa `ivomodar svrstati me|u

dvopridevske.

3.6.2.1. Za slo`enice na op{te- i RMS i pravopisi predvi|aju samo sastavqeno pisa-

we, ali to su ipak labave sraslice. O tome svedo~i ~iwenica da RMS nijednom od wih ne daje

posebnu odrednicu, nego pod op{te- (i jo{ vi{e pod op}e-) navodi, bez citata i bez definici-

je, primere op{tedru{tven, -narodni, -kwi`evni, -obrazovni, -qudski, -~ov(j)e~anski, -jugo-

slovenski, -usvojen, -poznat, -priznat. U praksi se otuda, naro~ito za spojeve gde je drugi deo

trpni pridev, sre}e i rastavqeno pisawe (œprema op{te usvojenom mi{qewu…Œ i sl.). Sli~nu

labavost pokazuju i klasnosv(j)estan (tako u RMS) i la`nodemokratski, la`nopobo`an (oba

pod odrednicom la`no-), koji bi se mogli motivisati sintagmama tipa klasna sv(ij)est, la-

`na demokratija (u kom slu~aju bi se pisali sastavqeno po ta~ki 58f[2Š i ‰3Š Pravopisa), ali i

protuma~iti kao sintagme u kojima prilog modifikuje pridev.

3.6.3. Tip prilog + Go + sufiks

(SST)

Ovo je izrazito produktivan obrazac, {to je i logi~no, budu}i da je tu prilog u svojoj

najosnovnijoj funkciji — odre|ivawa glagola.

S nultim sufiksom RMS bele`i niz primera, od kojih su uobi~ajeni samo brzoplet (s

prenesenim zna~ewem) i dalekovid (u prenesenom ~e{}e nego u doslovnom zna~ewu). Ostali su

tipi~ne kwi`evni~ke kovanice, bez znatnije primene u dana{wem jeziku: brzotek ’koji brzo

te~e’, brzolet (pored brzoletan), brzokret, brzorek; malorek, mnogorek, kratkorek, slatkorek,

milorek, leporek (qe-), mrkorek; jasnovid, mrkogled i sli~no.

Sa sufiksom -an/-ni: brzometan, brzohodan, brzovozni, brzorodan (u RMS s primerom

œbrzorodni kukuruzŒ), brzorezni (sa citatom u kome se govori o brzoreznim alatima); sporovo-

108

zni, sporohodan; dobrotvoran, dobrohotan (gde bi dobro moglo biti i imenica), dobrostojan

’dobro stoje}i, imu}an’; dugotrajan, kratkotrajan; dalekose`an, kratkose`an; dalekometan

(ali v. 3.2.3); jedinorodni (pored jedinoro|eni).

3.6.3.1. Neizvesnosti u klasifikaciji i prvog i drugog formanta kod ovih slo`enica

izuzetno su velike. Tako bi se blagozvu~an moglo motivisati bilo sa blagi zvuk ili sa blago

zvu~ati, kratkovidan sa kratak vid ili sa kratko videti (up. i bistrovidan); u blagotvorni

i blagohotan drugi element je svakako glagolski, ali bi prvi mogao biti prilog, pridev ili

poimeni~eni pridev; isto za blagodatan, s tim {to ono mo`da i nije slo`enica nego izvedeni-

ca od imenice blagodat. U `ivopisan i `ivotvoran spoj sa glagolom ukazuje na prilog, a zna-

~ewe formanta `ivo- na pridev (up. 3.6.2). Pravoslavan i pravosudni mogli bi biti od priloga

pravo i glagola slaviti odnosno suditi, ali i od prideva pravi s imenicom (up. pravosna`an

i sl., 3.1.2). Za mnogorodan prirodnija je motivacija sa mnogo roditi nego sa mnogo roda, dok

mnogozna~an i vi{ezna~an predstavqaju poseban problem. Osnova zna~- formalno upu}uje na

glagol, ali interpretacija pomo}u sintagmi mnogo zna~iti, vi{e zna~iti ne bi bila semanti~-

ki adekvatna, po{to one imaju drugi smisao — ’biti va`an’ odnosno ’biti va`niji’. Stoga za-

kqu~ujemo da se ove dve slo`enice moraju shvatiti kao prilo{ko-imeni~ke — ’koji ima mnogo

zna~ewa’ odnosno ’koji ima vi{e zna~ewa’ — ne gube}i iz vida da je zna~ewe glagolska, a ne pra-

va imenica, tako da je osnova drugog dela u krajwoj liniji ipak glagolska.

3.6.3.2. Sufiks -en: ovamo bi do{li ve} pomenuti primeri lakomislen, slabomislen,

zlomislen, brzomislen, sporomislen ako ih motivi{emo glagolom misliti, a ne imenicom mi-

sao. Oba tuma~ewa su otprilike jednako verovatna (zlomislen, recimo, ima sinonime zlomisaon

i zlomi{qen, od kojih prvi upu}uje na imenicu a drugi na glagol): ipak, s obzirom na zna~ewe

pojedinih slo`enica (brzomislen od brzo misliti pre nego od brza misao i sl.), ~ini se da je

glagolska interpretacija verovatnija.

109

3.6.4. Tip prilog + particip

Po me|usobnom odnosu delova ovaj tip je jednak prilo{ko-pridevskim slo`enicama

opisanim u 3.6.2, ali se po na~inu postanka pridru`uje onima iz pre|a{weg odeqka.

3.6.4.1. S trpnim pridevom imamo sraslice mnogopo{tovani, mnogouva`eni, mno-

goc(ij)eweni (Prav. 1960 dopu{tao je i odvojeno pisawe, mnogo po{tovani itd.), mnogonapa}en

(RMS, s jednim primerom iz Sremca); visokopo{tovan, visokokvalifikovan, visokoobrazovan,

visokoro|eni, visokonadaren itd. (visokou~en ne spada ovamo, jer je u~en postalo pravi pridev);

goreimenovani, gorepomenuti, gorenavedeni, ni`eimenovani, dolepotpisani (doqe-) (vidi

Prav. 1993, t. 58h); jedinoro|eni, mrtvoro|eni (up. prvoro|eni, drugoro|eni u 3.4.3); takozvani

(verovatno prevod od nem. sogenannt) itd.

Tome bismo dodali i veliku grupu slo`enica tipa novoro|en. Istina, prilog novo ne

postoji, ali postoje prilozi ponovo, nanovo, iznova, koji su mogli uticati da se i novo shvati

kao prilog. U RMS, dodu{e, odrednica novo- definisana je sve samim pridevima: œkao prvi deo

pridevskih i (re|e) imeni~kih slo`enica ozna~ava: skora{wi, nedavni, tek nastao, skoro na-

stao, tek stvorenŒ. Ali novoimenovani ~lan odbora (da uzmemo primer iz istog re~nika) svakako

nije ’skora{wi’ ni ’nedavni’ ni ’tek nastali ~lan odbora’, nego se mo`e parafrazirati kao ne-

davno imenovani (odskora imenovani, tek imenovani) ~lan odbora, {to potvr|uje da se novo- uz

particip pona{a kao prilog. Re~nik navodi veliki broj primera — novoizabran, -izgra|en, -iz-

umqen, -oslobo|en, -otkriven, -proizveden, -stvoren, -prona|en, -ste~en, -uspostavqen, -pripo-

jen, novope~en (obi~no u figurativnom zna~ewu) itd. itd. — a stalno se javqaju novi, po{to je

obrazac izuzetno produktivan. Posebnu popularnost posledwih decenija stekao je pridev novo-

komponovan, upotrebqen najpre za muziku komponovanu u pseudonarodnom stilu, a zatim za sve

ono {to predstavqa ve{ta~ku, nametnutu novinu sumwive vrednosti.

3.6.4.2. S radnim pridevom sastavqeni su: sraslica dobrodo{ao (odakle dobrodo-

{lica), novodo{li (= novodo{av{i), novonastali (naj~e{}e uz imenicu situacija) i jo{ ne-

koliko re|ih oblika na novo- (RMS bele`i novonado{li, novoprispeo (-io) i novodolutali).

U slo`enici radoznao te{ko je odrediti me|usobni odnos elemenata, osim ako bismo pretpo-

stavili da oblik znao poti~e iz optativnog kondicionala: (koji bi) rado znao. Davnopro{li

se razlikuje od dosad navedenih primera, jer se pro{li i samo za sebe javqa u pridevskoj upo-

trebi. Ni stari ni novi pravopis ne bele`e ovu slo`enicu, ali gre{e, jer bi davnopro{li kao

gramati~ki termin (davnopro{lo vreme = pluskvamperfekt) svakako trebalo pisati sastavqe-

no, kao {to ~ini RMS, za razliku od sintagme davno pro{li (npr. davno pro{li doga|aji).

3.6.4.3. S glagolskim pridevom na -}i: op{teva`e}i, dobrostoje}i ’imu}an’ (RMS ga

daje samo kao izraz, dobro stoje}i, s. v. stoje}i), sporomisle}i (RMS ima samo sporomislen). U

110

tehni~kom vokabularu javqaju se i dugo`ive}i, kratko`ive}i (o radioaktivnim materijama, v.

Klajn 1992), brzogore}i, sporogore}i, sporopale}i (o eksplozivu, fitiqu) i sl.

3.6.4.4. S glagolskim pridevom na -v{i: novodo{av{i (pored novodo{li) i bla`eno-

po~iv{i (~e{}e nego bla`enopokojni, s kojim ga RMS daje u istoj odrednici). Dok samostalno

do{av{i postoji samo kao glagolski prilog, po~iv{i (rusizam) odavno se upotrebqava kao sa-

mostalan pridev u kwi`evnom jeziku, mada je u RMS izostavqeno.

3.7. Slo`enice s glagolom na prvom mestu

3.7.1. Tip GoS + Io + sufiks

Videli smo u 2.7. da se glagol kao osnova prvog dela javqa uglavnom samo u imperativ-

nim slo`enicama. Po{to kod prideva nema imperativnih slo`enica (s jednim izuzetkom koji

}emo videti u slede}em odeqku), broj primera je prili~no mali. S nultim sufiksom su vrto-

glav, vijoglav (’koji izvija glavom’, u prenesenim zna~ewima ’`iv, nemiran’, ’lakomislen’, sa-

movoqan’ i sl.) i vrqook ’vrqav, razrok’, verovatno od glagola vrqati ’lutati, vrludati’. Sa

sufiksom -an/-ni mo`da je mrzovoqan (ukoliko u prvom delu nije skra}ena osnova prideva mr-

zak: Skok bele`i i oblik mrskovoqan, iz Like). Prema imenicama grizodu{je i praskozorje (up.

2.7.4) imamo retke prideve grizodu{an i praskozorni. Dok se definicija prvog u RMS zasniva

direktno na glagolu (œkoji grize du{u, nagriza savestŒ), definicija drugog predstavqa ga kao

izvedenicu: œkoji se odnosi na praskozorjeŒ.

3.7.2. Tip glagol + pridev

Jedine imperativne slo`enice me|u pridevima su one na nazovi- (ne i nadri-, jer kao

{to smo rekli u 2.7.1.2, taj formant je izgubio vezu s glagolom nadreti). RMS ne daje pojedine

lekseme, nego samo odrednicu nazovi-, pod kojom navodi pet imeni~kih i dva pridevska primera

— nazovimudar i nazovisocijalisti~ki. Lako bi bilo zamisliti mnoge druge primere — nazovi-

otmen, nazovium(j)etni~ki, nazovimoderan i sli~no). Za pridev znati`eqan v. slede}i ode-

qak.

3.7.3. Posebni slu~ajevi

Znati`eqan76, jedina slo`enica s infinitivom, mogla bi se uporediti s tipom nazo-

vimudar utoliko {to i u jednom i u drugom slu~aju imamo potpun glagolski oblik (ne samo gla-

golsku osnovu kao ina~e) ispred prideva. Razlika je ipak u tome {to je znati`eqan nastalo

~istim srastawem (= znati `eqan), dok s pridevima na nazovi- to nije slu~aj (ne bi bilo mogu-

}e *on je nazovi mudar ~ovek). Ovakvih sraslica me|u pridevima nema mnogo i uglavnom se ukla-

111

paju me|u postoje}e tipove pravih slo`enica, na isti na~in kao {to smo zlurad uvrstili me|u

imeni~ko-pridevske (3.1.2) a visokomoralan i sl. me|u prilo{ko-pridevske (3.6.2). Specifi~an

slu~aj je nazlobrz, re~ koju pomiwu i Mareti} i Stevanovi}, a koju znamo prvenstveno iz Zmaja:

RMS navodi wegov stih, œA ti brzo ode, nazlobrza haloŒ; u pesmi œOpomenaŒ, koja je slobodan

prevod s nema~kog, re~i su pisane odvojeno: œDeco moja svekolika, / Po~uvajte svog jezika, / Jer

je jezik na zlo brz, prevari se radoŒ77. Sa istom strukturom (predlog + I + P) Vukov Rje~nik be-

le`i uzludobar (po Mareti}u i uzludobra), ali kao naziv biqke, dakle poimeni~eno.

4. SLO@ENI GLAGOLI

4.1. Kao {to su primetili ve} mnogi autori (Mareti} 1899:381, Beli} 1949:293, Niko-

li} B. 1972:275, Ramelmajer 1975:113, Babi} 1986:497), slo`enih glagola ima malo u srpskohr-

vatskom, svakako daleko mawe nego slo`enih imenica ili prideva. Sa ovim dvema kategorijama,

ipak, glagoli su uporedivi utoliko {to su œpuneŒ (leksi~ke, autosemanti~ke) re~i. To je razlog

{to ih obra|ujemo pre brojeva, ~ije je zna~ewe ograni~eno na jednu jedinu kategoriju, i pre za-

menica, koje su u osnovi œprazneŒ (funkcijske, sinsemanti~ke) re~i.

Babi} ~ak ka`e da œslo`enih glagola ima petnaestak, od kojih je samo pokoji nastao u

novije dobaŒ, ali takva procena, kao {to }emo videti, ipak je preniska. Donekle je ta~na wegova

tvrdwa da œgotovo svi pripadaju glagolima IV. vrsteŒ (tj. glagolima na -iti), s tim {to }emo

videti da ni slo`eni glagoli na -ati nisu retkost.

4.1.1. Tip IoS + G

Sa izuzetkom sraslice dangubiti, ostale slo`enice ovog tipa imaju spojni vokal -o-.

Imenica je naj~e{}e u funkciji instrumentala, kao u rukovoditi, rukopolo`iti (-polagati),

miropomazati (odakle imenica miropomazawe), strahovladati (ako nije naknadno izvedeno iz

~e{}e imenice strahovlada), hodo~astiti (= œhodom ~astitiŒ po Babi}u, nav. m.: vidi i hodo-

~a{}e, 2.3.9.5), neuobi~ajeno moreploviti (samo jedan primer u RMS), rogoboriti (œgotovo

onomatopeja od sintagme boriti se rogovimaŒ, obja{wava Skok s. v. rog: ipak, nije sasvim jasno

kako se od borbe rogovima do{lo do zna~ewa ’buniti se, gun|ati’ a pogotovu do ’dizati buku,

`agoriti, vikati’), mo`da i slavosloviti (’odu{evqeno slaviti, veli~ati’, glagol crkveno-

slovenskog porekla, prema RMS).

Kao objekt glagola imenica se javqa u dangubiti, u zlopatiti (se) (ako je ta~no Mare-

ti}evo tuma~ewe da dolazi od imenice zlo s glagolom patiti; Babi} ga, me|utim, tuma~i kao

77 Citirano prema: Sabrana dela Zmaja Jovana Jovanovi}a, Beograd 1935, kwiga XII, str. 233.

112

prilog s glagolom) i u retkim re~ima kolovoditi, kwigovoditi, stihotvoriti, kostolomiti

(po Mareti}u, nav. m., ovo bi bila izvedenica od imenice kostolom, ali Babi}, nav. m., smatra

je za pravu glagolsku slo`enicu u zna~ewu ’lomiti kosti’).

Subjekt glagola imenica bi mogla biti u crvoto~iti78, u krvoliptati79 (danas je

uobi~ajena samo glagolska imenica krvoliptawe, re|e -liptewe) i u retkom r|ogrizati (gde je

oblik glagola kao u prefiksalnim tvorenicama tipa nagrizati, a zna~ewe je daleko od doslov-

nog: ’govoriti koje{ta, brbqati; ru`no o nekome govoriti, ogovarati’). Najzad, u funkciji

predlo{ke sintagme imenica dolazi u snovi|ati se ’prikazivati se (u snu)’ (i ovde je obi~nija

imenica snovi|ewe, korisna s obzirom na dvozna~nost imenice san) i u bogohuliti (= huliti

na boga, mada je mo`emo tuma~iti i objekatski, huliti boga, kao {to ~ini Babi}). ^inodejstvo-

vati ne spada u ovu grupu, jer je izvedeno iz imenice ~inodejstvo.

4.2. Tip PoS + Io + sufiks

Samo nekoliko danas malo upotrebqavanih izraza: dugo~asiti ’dosa|ivati (kome)’,

vitoperiti (se) i ~e{}e izvitoperiti (se) (v. 3.2.1.1, fusnota 62), starosvatiti ’moliti,

uzimati koga da bude stari svat’, zloglasiti ’pronositi zao, r|av glas o nekom’ (u RMS s jed-

nim primerom i oznakom œpokr.‰ajinskiŠŒ). Mogu}e je da bismo im prikqu~ili i strmoglaviti

(se), mada ga Skok (s. v. strm) naziva denominalom (? — sic) od priloga strmoglav(i)ce. Ne spada

ovamo pustopa{iti ’biti pustopa{an, pustopa{no postupati’, {to je svakako izvedenica od

pustopa{an, a ovo od imenice pustopa{(a) (v. 2.4.10).

Ve}i je broj prefiksalno-sufiksalnih tvorbi, ali one po pravilu predstavqaju izve-

denice od prideva (ozloglasiti od zloglasan, po istom obrascu kao ohrabriti od hrabar : tako

i ozlovoqiti, omrzovoqiti se, ob‰jŠelodaniti, omalodu{iti ’obeshrabriti’, umnogostru~i-

ti), katkad i od imenice, kao uravnote`iti. Opunomo}iti i re|e opunovlastiti mogli bi

biti kako od punomo}(je), punovlast tako i od punomo}an, punovlastan. Ipak, odobrovoqiti

moramo smatrati pravom slo`enicom, po{to o~igledno nije izvedeno iz prideva dobrovoqan,

nego zasnovano na sintagmi dobra voqa.

4.3. Tip ZoS + glagol

Glagoli na samo- nisu tako brojni kao imenice i pridevi sa istim elementom (v. 2.5.1

i daqe, 3.3.4), ali se posledwih decenija sve vi{e mno`e. RMS bele`i samodaviti se, samodi-

sciplinovati se, samoka`wavati se, samoobmawivati se, samosavladavati se, samouniziti

se i jo{ poneki, ~emu se pridru`uju mnogi neologizmi kao samoorganizovati se, samofinansi-

113

rati se, samocenzurisati se, samoukinuti se itd. U novije vreme (RMS navodi samo jedan pri-

mer iz 1972) javio se verovatno i glagol samoupravqati, jedini koji nije povratni, jer nije

slo`en s prelaznim glagolom.

4.4. Tip KoS + Io + sufiks

(SST)

Mo`da jedino dvoumiti (se), glagol koji je upadqivo ~e{}i nego druge vrste re~i sa-

stavqene od istih elemenata (dvouman, dvoumnik, dvoumica, dvoumqe). Dvoli~iti ’biti dvoli-

~an’ i dvostru~iti ’~initi dvostrukim’ pre bismo mogli smatrati izvedenicama od prideva.

Nesumwivo su od prideva izvedene prefiksalno-sufiksalne tvorenice tipa udvostru~iti,

utrostru~iti, ustostru~iti, uhiqadostru~iti itd. itd., kao i pojednostaviti (danas retko

-vniti). Na isti na~in, danas retko ~etvorono`iti ’i}i ~etvorono{ke’, ~etvorono`iti se

’postavqati se ~etvorono{ke’, u~etvorono`iti se ’po}i ~etvorono{ke’ izvedeni su od pri-

loga.

4.5. Tip prilog + glagol

Ovamo svakako spadaju krivoloviti i krivotvoriti, zloupotr(ij)ebiti, zlotvoriti

(ako nije izvedeno od zlotvor), a po Babi}u i zlopatiti (se) i zlostaviti (ovo posledwe da-

nas uglavnom samo u nesvr{enom vidu, zlostavqati). Babi}evo tuma~ewe svakako je prihva-

tqivije nego Mareti}evo (nav. m.), po kome bi zlo patiti i zlo staviti bile sintagme s ime-

nicom zlo. Blago- imamo u blagovoleti (-qeti) i blagoizvoleti (-qeti) (verovatno rusizmi),

dok za blagosloviti (nesvr{eno blagoslivqati >> blagosiqati) i blagov(ij)estiti ’objaviti

ne{to (obi~no neku radosnu vest’) Skok (s. v. blag) smatra da su denominali od blagoslov odno-

sno blagov(ij)est.

Naprotiv, praznosloviti je od priloga s glagolom, ako je suditi po definiciji u

RMS, ’prazno, isprazno sloviti, govoriti ne{to {to nema zna~ewa ni smisla’, dok bi imenica

praznoslov (’onaj koji praznoslovi’) bila deverbal. Od priloga s glagolom je i krasnosloviti

’govoriti re~ito, ki}eno’ ili ’~itati izra`ajno, na umetni~ki na~in’.

Ne bismo slo`enim glagolima smatrali `ivopisati i brzojaviti, budu}i da ne zna-

~e ’`ivo pisati’, ’brzo javiti’, nego baviti se `ivopisom (= slikarstvom) odnosno javiti brzo-

javom (= telegramom). Suprotstaviti bi moglo do}i ovamo ako suprot- smatramo ekvivalent-

nim prilogu nasuprot, a ne prefiksom (v. II, 5.28). Sv(j)etlomrcati, po RMS ’svetlucati, ble-

114

skati; slabo svetleti’, ima oblik priloga s glagolom, ali je taj prilog po zna~ewu protivre~an

glagolu mrcati, ~ije je osnovno zna~ewe ’mra~iti se’. Zato bi mo`da bilo ta~nije tuma~iti ga

kao dvoglagolsku slo`enicu sa zna~ewem ’(naizmeni~no) svetleti i mra~iti se’. S prefiksom

o- sagra|eni su ozlojediti, omalova`iti (po Skoku prevedenica od nem. geringschatzen), odugo-

vla~iti (gde pretpostavqamo da je posredi isti glagolski prefiks kao i u prethodna dva: mawe

je verovatno da je glagol slo`en s pridevom odug‰a~akŠ’ ’prili~no dug’, od koga nije zabele`en

prilo{ki oblik).

115

4.6. Posebni slu~ajevi

Ko~operiti se je od ko~iti perje (v. Skoka s. v. ~okaw). Frasti~kog porekla su bogo-

raditi (od boga radi) i mirbo`ati se ’qubiti se na Bo`i} govore}i jedno drugom: mir bo`-

ji!’. Odobrovoqiti, od dobra voqa, pomenuli smo u 4.2. Simetrije radi, wemu bi se mogao

pridru`iti i glagol ozlovoqiti, mada smo ga u 4.2 pomenuli kao izvedenicu. S prefiksom je

i usredsrediti, ako je nastalo od sred srede (ali bi moglo biti i od usred srede). U dozlogrdi-

ti nemamo prefiks nego predlog, budu}i da je po Skoku (s. v. grd) nastalo ukr{tawem sintagmi

do grda i do zla boga. Nipoda{tavati je, po Skokovom obja{wewu (s. v. ko1, II), œod sintagme

ni poda {to ostaviti, uzetiŒ. C(j)epidla~iti i xabalebariti (ovog drugog nema u RMS) ni-

su slo`enice nego izvedenice od c(j)epidlaka odnosno xabalebar. Isto va`i i za besposli~i-

ti, koje nije od sintagme bez posla (kako ga tuma~i Stevanovi} 19641:452), nego je o~igledna

izvedenica od besposlica.

O zastarelim oblicima futura drugog, dadbudem (budem dao), ht(j)edbudem (budem

hteo), sm(j)edbudem (budem smeo) i mogbudem (budem mogao) govori Stevanovi} 19641:442. Wihov

na~in postanka, istina, nije sasvim razja{wen, jer prva tri izgledaju kao da su slo`ena sa in-

finitivom (dat‰iŠ budem i sl.), dok je mogbudem vaqda od mog(ao) budem. Na istom mestu Steva-

novi}, uz obiqe primera, pomiwe i danas zastarelo regbi (<< rekao bih), u RMS ozna~eno kao

œre~caŒ, ali po funkciji s vredno{}u re~enice, jer ~esto od wega zavisi izri~na re~enica

(œRegbi da nisu imali kome da pi{uŒ i sl.).

[to se ti~e futura prvog, pitawe da li je on œslo`eni glagolski oblik ili

slo`enicaΠ(kako glasi naslov rada Stevanovi} 1955) svakako nije dobro formulisano. Dile-

ma koja se postavqa za oblike hvali}u, hvalit }u odnosno (ja) }u hvaliti, ma kako je re{ili,

jeste dilema izme|u prostog glagola, slo`enog glagola i sintagme, ali nijedan od tih oblika

nije slo`enica u uobi~ajenom smislu. Ovo pitawe o~igledno spada u morfologiju glagola i u

pravopis, a ne u tvorbu re~i.

5. SLO@ENI BROJEVI

5.1. O slo`enim brojevima govori jedino Stevanovi} (19641: 439–440), posve}uju}i im

malo vi{e od jedne strane. Takva nezainteresovanost gramati~ara mora da iznenadi ako se zna

da od svih vrsta re~i ova ima daleko najve}i procenat slo`enica. [tavi{e, nesumwivo proste

re~i jesu samo brojevi od jedan do deset, zatim sto, hiqada i tu|ice nula, milion, milijarda,

bilion, trilion (i ostale na -ilion).

[to se ti~e brojeva od jedanaest do devetnaest, Stevanovi} ih smatra slo`enim, uz

napomenu: œ…posledwi deo ovih brojnih slo`enica u toj je meri deformisan da ga je te{ko

116

prepoznati. Ali je do te wegove deformacije do{lo lingvisti~ki obja{wivim putem…Œ. Ovo

je o~igledno dijahronijski pristup, jer œlingvisti~ki obja{wiveŒ su i mnoge druge promene

koje su neprepoznatqive u dana{wem obliku re~i. Sa sinhronijskog gledi{ta stvar je mawe iz-

vesna. Moglo bi se re}i da izvo|ewe jedanaest itd. iz jedan na deset(e) itd. nije œdaleko od

pametiΠprose~nog govornika, ali je isto tako mogu}e da se ovi brojevi ose}aju kao prosti, pogo-

tovu ako se uzmu obzir naknadne fonetske promene do kojih dolazi u supstandardnom govoru (je-

danes, dvanes, dvanajs(t) i sli~no).

Brojeve za okrugle desetice, dvadeset, trideset itd. do devedeset, Stevanovi} opi-

suje kao œslo`enice postale jednostavnim srastawem wihovih delovaŒ, ali za~udo ne ka`e ni-

{ta o ostalim vi{e~lanim brojevima. Budu}i da se svaki takav broj u re~enici pona{a kao je-

dinstvena leksema (œonih hiqadu sto pedeset {est kwigaŒ sintakti~ki je ekvivalentno sa

œonih {est kwigaŒ), a da sastavni delovi zadr`avaju svaki svoj akcent (dvadeset jedan i sl.),

moramo zakqu~iti da su posredi poluslo`enice, i to jedine koje se po na{em pravopisu pi{u

odvojeno, a ne s crticom. U brzom govoru, naro~ito tokom brojawa, one te`e da pre|u u slo`eni-

ce (dvaesjedan, triesedam i sli~no). Me|u brojevima za stotine, dv(j)esta i trista su prave

slo`enice, ~etiristo, petsto itd. do devetsto jesu sraslice, dok su dv(ij)e stotine, pet

stotina i sl. sintagme (broj + imenica u pade`u), {to va`i i za dv(ij)e hiqade, tri miliona i

tako daqe.

5.2. Zbog same prirode brojeva, wihove slo`enice pokazuju neka svojstva kojih nema u

ostalim vrstama re~i. Jedno je u tome {to se poluslo`enice vrlo ~esto sastoje od tri, ~etiri

i vi{e elemenata (hiqadu sto pedeset {est i sl.). Druga je {to se u ve}im brojevima sintag-

me degradiraju, gube}i samostalnost svojih delova, jer je broj semanti~ki i sintakti~ki jedin-

stven pojam. Tako u primeru œgodine hiqadu sedam stotina dvadeset tre}eŒ granica izme|u se-

dam i stotina, iako formalno razdvaja dve re~i, u stvari je hijerarhijski ni`a od ostalih

granica, {to se jasno vidi kad ka`emo œgodine hiqadu sedamsto dvadeset tre}eŒ, a naravno i

u pisawu ciframa, œgodine 1723Œ.

5.3. Zna~ewe slo`enog broja naj~e{}e proizlazi iz sabirawa zna~ewa prostih, ali kod

brojeva dvadeset, trideset … devedeset i dv(j)esta, trista … devetsto zasnovano je na

mno`ewu. Sasvim poseban slu~aj predstavqaju slo`enice obadva, -dv(ij)e, -dvoje, -dvojica, gde

je zna~ewe prvog, zameni~kog dela poja~ano brojem u drugom delu. Srpski i hrvatski gramati~a-

ri (Stevanovi} 19641: 320 i 325, a jo{ eksplicitnije Bari} et al. 1979:132) svrstavaju oblike

oba, obadva, oboje me|u brojeve, ali to ~ine samo zato {to oni u promeni imaju iste nastavke

kao dva odnosno dvoje. U stvari je oba zamenica, kao i wemu analogno svi (sve)80. Mogu}e je da je

80 Beide u nema~kim re~nicima i both u engleskim uglavnom se ozna~avaju kao zamenice. U RMS se uz odrednice oba, oboje,

obojica, obadva, obadvoje, obadvojica uop{te ne navodi vrsta re~i.

117

obadva prvobitno bilo sraslica (oba dva kao sva tri itd.), ali je potom oblik mu{kog i sred-

weg roda oba upotrebqen i uz `enski rod dv(ij)e i zbirni dvoje; nije se javio nikakav spojni vo-

kal kao u pridevu ob-o-stran.

5.4. Stevanovi} pomiwe i poluslo`enice sa zna~ewem pribli`ne vrednosti, tipa

pet-{est, trideset-~etrdeset, sedmoro-osmoro, a tako|e œpoluslo`enice od imenice na pr-

vom i broja na drugom mestu, dan-dva, nedequ-dve, desetak-dvadeset itd.Œ. Ovaj posledwi slu~aj

(mo`da jedini gde se dve razli~ite vrste re~i spajaju u poluslo`enicu) zaslu`io bi iscrpnija

istra`ivawa. Pitati da li takvi spojevi spadaju u brojeve ili u imenice bilo bi verovatno

besciqno, ali je zanimqivo da ni sintakti~ki nisu jednoobrazni, jer obi~no imaju funkciju

priloga (npr. Osta}u tamo dan-dva), ali mogu biti i subjekat ili objekat (Treba}e ti sat-dva

za taj posao; Re}i }u re~-dve o tome), mogu s predlogom da obrazuju odredbu (Vra}am se za dan-

dva) i drugo.

5.5. Sve {to je re~eno o slo`enicama odnosno poluslo`enicama kardinalnih brojeva

va`i i za redne i zbirne: sto trideset drugi, sto trideset dvoje i sl. imaju isti odnos ele-

menata kao sto trideset dva.

6. SLO@ENE ZAMENICE

6.1. Kao {to je i razumqivo s obzirom na wihovu specifi~nu funkciju, zamenice kao

slo`ene re~i imaju bitno druk~iji sastav nego imenice, pridevi ili glagoli. (Mo`da su ih i

zato ispitiva~i slo`enica potpuno zapostavili, sa izuzetkom Stevanovi}a 19641: 438–439.)

Najbitnija razlika je u tome {to se slo`ena zamenica ne mo`e sastojati od dveju re~i drugih

vrsta, nego je bar jedan wen deo (obi~no drugi) obavezno zamenica. Pri tom mo`emo razlikovati

tri slu~aja:

6.1.1. (a) Od po dve zamenice sastavqeni su oblici koji zna~e izrazitu neodre|enost

({to{ta, koje{ta, kojeko, kojekakav, uz poneke re|e oblike)81 i oni sa zna~ewem univerzalno-

sti, totaliteta, kao svekolik (savkolik, vaskolik), vasceo/-cio. Wima bismo mogli dodati i sva-

ko, sva{ta, svakoji, svakakav, sva~iji, mada wihov prvi deo (Skok ih navodi pod sav) za dana-

{we jezi~ko ose}awe nije jasno motivisan. Poseban slu~aj su poluslo`enice kakav-takav, ko-

liki-toliki, sa zna~ewem osredwosti.

6.1.2. (b) Prvi element nezameni~kog porekla kombinuje se sa zamenicom u drugom de-

lu. Tu spadaju pre svega mnogobrojni spojevi na i-, ni- (sa zna~ewem pune negacije) i ne- (sa zna-

81 RMS bele`i {tokoji, {tokakav, kojekoji, ali nema koje~iji, za koje verujemo da nije retko u stvarnom govoru, sa istim

pejorativnim prizvukom kao i koje{ta i kojekakav: œNe}u da se povla~im po koje~ijim stanovimaŒ i sl.

118

~ewem neodre|enosti). Ovakav na~in obrazovawa dosta podse}a na prefiksaciju, utoliko pre

{to se stvaraju prete`no simetri~ne paradigme: iko, i{ta, ikoji, ikakav, i~iji, ijedan; niko,

ni{ta, nikakav, ni~iji, nijedan; neko, ne{to, nekakav, nek(oj)i, ne~iji; up. i ikolik, nikolik,

nekolik, mada su prva dva danas krajwe retki, a od tre}eg je ~e{}i odgovaraju}i prilog (nekoli-

ko). S druge strane, dok u pravim prefiksalnim tvorenicama prefiks dolazi ispred osnove s

punim leksi~kim sadr`ajem, kojoj samo modifikuje zna~ewe, ovde bi se i-, ni- odnosno ne- mo-

gli smatrati glavnim nosiocem zna~ewa, ili su u najmawu ruku ravnopravni sa zamenicom u

drugom delu: to zna~i da ih ne mo`emo izjedna~iti s prefiksima.

Kao prvi element, sa zna~ewem neodre|enosti, dolaze jo{ i gd(j)e (gd‰jŠeko, gd‰jŠe{to,

gd‰jŠekoji) i po- (pokoji, poneki, poneko, pone{to: Stevanovi} upozorava na razliku izme|u ovo-

ga po i onog distributivnog, koje se pi{e kao zasebna re~, npr. œSvi su dobili po neku

nagraduŒ). I jedan i drugi se kombinuju u pogd(j)eko, pogd(j)e{to, pogd(j)ekoji. Najzad, tu je i

re~ca ma, koja dolazi ispred svih upitnih zamenica (ma ko, ma {ta, ma koji, ma kakav, ma koli-

ki, ma ~iji): o pitawu wenog srastawa s drugim delom v. ni`e.

6.1.3. (v) Zamenica kao prvi deo dolazi ispred re~ce god i prvobitno glagolskog obli-

ka bilo. Pri tome god, ako je nenagla{eno, ima zna~ewe neodre|enosti (kogod, {togod ‰re|e

{tagodŠ, kojigod, kakavgod, ~ijigod), a nagla{eno obrazuje ono {to Stevanovi} naziva op{tim

zamenicama: ko god (do{ao), {to god (da ka`em), koji god, kakav god, ~iji god, koliki god. U dana-

{wem jeziku slabo se ~uva razlika izme|u ova dva god: oblici kogod, {togod itd. retki su u

obi~nom govoru, jer se ose}aju kao narodski ili starinski, i mo`da se upravo zato wihov nagla-

sak prenosi na spojeve sa œzasebnimŒ god, pa nije retkost ~uti izgovor kogod do{ao… i sli~no.

I u pravopisnom pogledu, razlikovawe spojenog od odvojenog pisawa (kogod od ko god) mnogima

zadaje te{ko}e.

Sa istim uop{tavaju}im zna~ewem javqa se i bilo (u RMS bez akcenta, sa oznakom

œveznikŒ), uvek pisano kao zasebna re~: ko bilo, {ta bilo, koji bilo itd. I dok je ma uvek is-

pred a god uvek posle zamenice, bilo se javqa u oba polo`aja, pa je ~ak i ne{to ~e{}e na prvom

mestu: bilo ko, bilo {ta, bilo koji, bilo kakav, bilo ~iji, bilo koliki.

6.2. Iz dosada{wih primera vidi se jo{ jedna osobenost zameni~kih slo`enica: ste-

pen srastawa (sinteti~nosti) kod wih je ~esto sasvim relativan. Spojevi tipa ma ko, koji god,

bilo ~iji, kakav bilo i sl. ose}aju se kao dve re~i i po svim pravopisima pisali su se odvojeno.

Protiv wihovog spajawa govori i ~iwenica da je samo zamenica promenqiva, makar se i ne na-

lazila na kraju (kakvog bilo, kakvom bilo i sl.). Wihov akcent je po Stevanovi}u (nav. d. 439) je-

dinstven, {to ipak nije dovoqno da ih proglasimo za sraslice, ve} i zato {to u mnogim slu~a-

jevima imamo silazni akcent daqe od po~etnog sloga (npr. ma ko, koji god, ko mu drago, kakav mu

119

drago)82. Zakqu~ujemo da je posredi spoj sasvim posebnog tipa, koji se ne mo`e nedvosmisleno

uvrstiti me|u slo`enice ili poluslo`enice, ali koji je ipak ne{to vi{e od obi~ne sintagme.

6.3. Drugu i jo{ neobi~niju vrstu relativnosti sre}emo u promeni slo`enih zameni-

ca na i- i na ni- s predlozima: i{ta, ali i od ~ega, i u ~emu itd.; nikakav, ali ni o kakvom, ni

sa kakvim itd. itd. Ovakvo ubacivawe predloga izme|u dva sastavna dela slo`enice utoliko je

neobi~nije {to u nominativu i u drugim pade`ima bez predloga ona ~ini ~vrstu celinu, s je-

dinstvenim akcentom, sli~niju prostoj re~i nego slo`enici, tako da nikakvo drugo pisawe

osim spojenog ne dolazi u obzir. Predlozi, kao {to im i ime ka`e, ina~e uvek dolaze ispred

re~i za koju se vezuju, izuzetno u dva slu~aja (radi i uprkos) mogu biti i postpozitivni, a ni-

kada se ne ubacuju u unutra{wost re~i. S obzirom na to, mo`da bi najta~nije bilo predstaviti

ovu pojavu kao slu~aj supletivizma: zamenice na i- i na ni- ne mogu u standardnom jeziku imati

pade`e s predlozima83, nego se umesto wih upotrebqavaju sintagme sastavqene od i odnosno ni

(koje bismo tada morali smatrati veznicima), od predloga i od odgovaraju}e upitne zamenice.

7. SLO@ENI PRILOZI

7.1. U modernoj lingvistici (mada jo{ ne i u na{im gramatikama) isti~e se da prilo-

zi, kao deikti~ke re~i, pokazuju mnogo sli~nosti sa zamenicama, naro~ito onim pokaznim i

neodre|enim. Primera radi, dovoqno je podsetiti na pojavu iste tro~lane opozicije u ovamo —

tamo — onamo, ovako — onako — tako kao i u ovaj — taj — onaj, ovakav — takav — onakav itd.

Stoga je razumqivo {to se i-, ni-, ne-, pomenuti kao prvi delovi zamenica, javqaju i u pove}em

broju slo`enih priloga: igd(j)e, ikud(a), ikamo, ikad(a) (igda), ikako, ikoliko; nigd(j)e, nikud(a),

nikamo, nikad(a) (nigda), nikako, nikoliko (neuobi~ajeno, ali RMS citira dva primera);

negd(j)e, nekud(a), nekamo, nekada (negda), nekako, nekoliko; up. i ni`e pod 7.4.

Paralelizam sa zamenicama mo`emo tako|e zapaziti u slo`enicama s neodre|enim

gd(j)e- (gd(j)egd(j)e, gd(j)ekamo, gd(j)ekad(a); gd(j)e{to, pored toga {to je zamenica u zna~ewu ’po-

ne{to’, mo`e biti i prilog sa zna~ewem ’ponegde’ ili ’ponekad’) i mestimi~no u pro{irewu

neodre|enim po-: ponegd(j)e i pogd(j)egd(j)e, ponekud(a), ponekad(a) i pogd(j)ekad(a). Kao i kod za-

menica, god se na drugom mestu javqa u dva zna~ewa, nenagla{eno u gd(j)egod ’negde’, kudgod i

kamogod ’nekuda’, kadgod ’katkad, koji put’, kakogod ’na neki na~in’; nagla{eno u gd(j)e god ’gde

bilo’, kud god i kamo god ’ma kuda’, kad god ’svaki put kad’, kako god ’ma na koji na~in’, koliko

god ’ma koliko’ i dokle god ’kako god dugo’84.

82 Ovakve akcente daje Stevanovi}. Ne treba ipak iskqu~iti mogu}nost da su pojedine kombinacije obi~nije s dvojnim

akcentom, npr. bilo ko, bilo {ta, kakav mu drago.

120

7.2. Ma i bilo kombinuju se s predlozima na isti na~in kao i sa zamenicama: ma gd(j)e,

ma kud(a), ma kad(a), ma kako, ma koliko; bilo gd(j)e, bilo kud(a), bilo kamo, bilo kad(a), bilo ka-

ko, odnosno gd(j)e bilo, kud(a) bilo itd.

Me|u ~e{}e upotrebqavanim elementima pomenimo i zamenicu koje u neodre|enom

zna~ewu: kojegd(j)e ’na raznim mestima’, kojekud(a) ’na sve strane’ (i kojekamo, mada ga u RMS

nema), kojekako ’na razne na~ine’ ili ’s mukom, nekako’; u Vukovom Rje~niku i kojekad ’koji

put’.

Sa zamenicom sav: svagd(j)e i svugd(j)e (-u- je verovatno preuzeto iz sinonima svud(a)),

svakud(a) i ~e{}e svukud(a), svakamo (’svuda’, u RMS sa dva primera iz [enoe i Kraw~evi}a),

svakad(a) i ~e{}e svagda ’uvek’, svakako i svakojako85, svejedno, svejednako.

Zamenica {to javqa se u retkim oblicima {tokad ’katkad’, {togd(j)e ’ovde-onde’,

{tokud(a) ’kojekuda, na sve strane’ (samo za posledwi u RMS je dat jedan citat), a na drugom me-

stu, sa istim zna~ewem neodre|enosti, u kad{to i pokad{to.

S prilogom malo na prvom mestu slo`eni su malogd(j)e, malokad(a), malopr(ij)e, koji

su sraslice (= malo gde itd.), zatim malone ’gotovo, skoro’, koje se mo`e objasniti kao ’umalo

ne’, a uz to i malo~as, u kome je gotovo nemogu}e definisati odnos sastavnih delova. (Je li na-

stalo ukr{tawem sinonima malopr(ij)e i ~as pr(ij)e?) Kao drugi deo malo dolazi u nimalo, ne-

malo (gde je ne- negacija, a nema zna~ewe neodre|enosti kao u dosada{wim primerima), i malo

(npr. œAko me i malo voli{Œ86 i u spojevima s predlozima, umalo, zamalo, pomalo, bezmalo.

Sa polu- RMS bele`i priloge poludesno, polul(ij)evo, polule`e}i, polustoje}ke (-

}ki), poluznala~ki, polunesv(j)esno, polu{aqivo i jo{ poneki, ali po{to za sve wih postoji i

odgovaraju}i pridev na polu-,87 ovde nema potrebe da se posebno bavimo wima, nego upu}ujemo na

ono {to je o pridevima re~eno u 3.5.2.

7.3. Izvestan broj slo`enica sagra|en je pomo}u reduplikacije. Ona je retko potpuna

kao u katkad, gd(j)egd(j)e (odakle pokatkad, pogd(j)egd(j)e), a ~e{}e sa izvesnim varijacijama kao

u kadikad, kudikamo (verovatno s veznikom i), dan-danas (tako|e dan-dawi i dan-dana{wi, ob-

lik u RMS zabele`en kao pridev i kao prilog: up. izraz do dana dana{weg). Jo{ ~e{}e su redu-

plikativne poluslo`enice, sa zna~ewem pribli`nosti ili neodre|enosti (mawe-vi{e, vi{e-

mawe, danas-sutra, kako-tako, ovd(j)e-ond(j)e, ovda-onda ’katkad, povremeno’), sa zna~ewem ~e-

86 Pi{emo ga odvojeno, budu}i da oblika imalo nema u re~nicima niti u pravopisima, mada bi po analogiji sa nimalo bilo

opravdanije spojeno pisawe. 87 RMS ne bele`i sve te prideve, kao {to, s druge strane, ne bele`i ni priloge koji nesumwivo postoje od prideva kao {to su

poluozbiqan, poluzvani~an i drugi.

121

stog i nemirnog kretawa u tamo-amo, gore-dole (-qe), l(ij)evo-desno, desno-l(ij)evo, sa zna~ewem

`urbe i zbrke u br`e-boqe, navrat-nanos, zbrda-zdola.

U priloge bi se moglo uvrstiti i ili-ili (up. latinsko aut-aut), koje RMS navodi samo

kao œizrazŒ pod odrednicom ili.

Uglavnom iz turskog, ali i iz drugih (prete`no stranih) izvora do{ao je izvestan broj

ekspresivnih, fonosimboli~kih reduplikacija kao |ene-|ene, klaj-klaj, xab-xabe, cile-mile,

trte-mrte, apa-drapa, tuc-muc, cakum-pakum, tip-top, cikcak. One se katkad upotrebqavaju

prilo{ki, ali mogu biti i nepromenqivi pridevi, uzvici, ili imati sasvim neodre|enu sin-

takti~ku funkciju: Skok za apa drapa (odrednica je pisana bez crtice i bez akcenata) ka`e

œslo`enica pogrdnog (pejorativnog) zna~ewa, za koju je te{ko odrediti leksi~ku kategoriju, da

li je imenica, kojeg je roda, ili prilog…Œ

7.4. Drugih, slabije zastupqenih tipova formirawa slo`enih priloga ima veoma mno-

go, kao {to je izuzetno veliki i broj sintagmi koje mogu funkcionisati kao prilo{ke odredbe.

S po~etnim i- odnosno ni- (ali bez oblika na ne-, kakve smo videli u 7.1) nalazimo iotkud(a) i

niotkud(a), iodakle i niodakle, iza{to (-a) i niza{to (-a), iukoliko (potvr|eno u Prav. 1960)

i niukoliko, ijednom (pisano sastavqeno u RMS, mada ga nema u pravopisima) i nijednom, ije-

danput i nijedanput, ijedared i nijedared. Samo sa i- je ionako, u zna~ewu engl. anyway, nem. so-

wieso, npr. œNe `urite, voz ionako kasniŒ88; sa istom vredno{}u javqaju se i i tako i i ovako, za

koje nije priznato spojeno pisawe. Samo sa ni- je nipo{to.

7.4.1. Od broja i imenice put nastali su jedanput, dvaput, triput, stoput; osim pr-

vog, javqaju se i kao sintagme (dva puta, tri puta, sto puta), a samo tako za ostale brojeve (~e-

tiri puta itd.). Sa zamenicama su neki put, poneki put, koji put (po Beli}evom pravopisu pi-

salo se spojeno nekiput, kojiput, i mogu}e je da takav izgovor zaista postoji, mada noviji pra-

vopisi propisuju odvojeno neki put, koji put). Istozna~ni oblici jedared, dvared, trired da-

nas su zastareli; oni na -krat su hrvatski ili kajkavski.

Sa imenicom u drugom delu sastavqeni su vazdan, povazdan, sutradan i danas zasta-

relo on~as (<< onaj ~as), ’odmah’, re|e u zna~ewu ’onda’. Sa imenicom i sufiksom su dvono{ke,

~etvorono{ke, oberu~ke.

Tu je jo{ ~itav niz poznatih, mawe-vi{e transparentnih sraslica: dakako (<< da ka-

ko), da{ta (<< da {ta), vaqda (kako isti~e Stevanovi}, str. 442, jo{ je Vuk pisao vaqa da),

mo`da (<< mo`e da), mo`ebiti, takore}i89, maltene (<< malo te ne), dozlaboga, dabogda,

88 U RMS data je definicija œbez obzira na sve drugeŒ, o~igledno {tamparskom gre{kom umesto œ…na sve drugoŒ. 89 Po novom pravopisu spojeno, dok je onaj iz 1960. propisivao tako re}i — neopravdano, jer spoj tako + infinitiv ne mo`e

122

akobogda (kao jedna re~ u smislu ’nadajmo se, verovatno’, upitno i sintakti~ki nezavisno u

zna~ewu ’kuda (si po{ao)?’), budiboksnama (po Prav. 1960 i po RMS spojeno u zna~ewu ’~udno,

naopako’), budza{to, `alibo`e, danas zastarelo bojse (’vaqda’) i dajbudi (barem, najmawe’)

itd.

7.5. Najbrojniju, a ujedno i najproblemati~niju grupu slo`enica ~ine spojevi predlo-

ga sa samostalnom re~ju, jedini kojima se pod naslovom œPrilo{ke slo`eniceŒ bavi Stevano-

vi} (19641: 432–438). Mogu se podeliti na uglavnom na ~etiri vrste:

7.5.1. (a) Predlog + imenica u pade`u: uvis, ukrug, uv(ij)ek, ujutro (i ujutru), naglas,

izjutra, dove~e(ri), dogodine, dov(ij)ek, otprilike, odreda, zaboga, za~udo, pobogu, posr(ij)edi,

popodne, pr(ij)epodne, sm(j)esta, spoqa, predve~e, prekodan, prekono} i druge. Imenica je ovde

uvek jasno prepoznatqiva, mada se u mnogim slu~ajevima weno zna~ewe te{ko mo`e dovesti u

vezu sa zna~ewem slo`enice, npr. u odmah, namah, dodu{e, naime, ili se slo`enica znatno uda-

qila od prvobitnog zna~ewa, kao u napoqe, napoqu, spoqa, natrag, bestraga, uzbrdo, nizbrdo,

zbogom itd. Imenica je obi~no u pade`u koji zahteva predlog, ali u prilozima za vreme mo`e

do}i i œokameweniŒ akuzativ, kao u dove~e(r), popodne, pr(ij)epodne, prekodan, prekono}.

7.5.2. (b) Predlog + pridev u pade`u sredweg roda: uc(ij)elo, uludo, uprazno, ubudu}e,

naveliko, namrtvo, nanovo, izdaleka, iznova, istiha, iskosa, doskora, odskora, odmila, zarana,

zac(ij)elo, pogotovu itd. Kao {to se vidi iz ovih primera, promena je po neodre|enom vidu;

izuzetak je uglavnom. Stevanovi} (nav. d. 435) naziva ove re~i slo`enicama œod predloga i po-

imeni~enog prideva u obliku u kome se on ne javqa kao posebna samostalna re~Œ. Potom jo{

dva puta nagla{ava œda se on ‰pridevŠ kao posebna re~ ne upotrebqavaŒ, {to je ta~no, ali je do-

nekle u suprotnosti s tvrdwom da je pridev poimeni~en.90

7.5.3. (v) Predlog + prilog: unazad, unapr(ij)ed, natamo, naovamo, domalopr(ij)e, odra-

nije, otpr(ij)e, otkud(a), odnekud(a), oduv(ij)ek, zauv(ij)ek, zamalo, zabadava itd. S prilozima za

mesto broj ovakvih slo`enica mawi je nego {to bi mogao biti, jer su neke teorijski mogu}ne

kombinacije kao *od ovde, *od tu, *od onde, *do nekud(a), * do kud(a), *do ovuda, *do tu itd. jo{ odavno za-

mewene sinteti~kim oblicima odavde, odatle, odande, donekle, dokle, dotle. I dovde i donde

sam za sebe predstavqati prilo{ku odredbu; otuda poku{aji da se infinitiv zameni glagolskim prilogom, u tako rekav{i i u

nestandardnom tako reku}(i). Takore}i bi se mo`da moglo tuma~iti kao skra}ewe od ako je tako re}i = ako se tako mo`e

re}i. 90 Po Beli}u, naime, koga Stevanovi} u tom pogledu verno sledi, upravo je samostalna upotreba osnovna karakteristika

imenica, pa samim tim i poimeni~enih re~i. Verovatno Stevanovi} ovde samu pojavu prideva u pade`u posle predloga shvata

kao znak poimeni~ewa. Ali mada se predlozi naj~e{}e upotrebqavaju ispred imenica (ta~nije, ispred imeni~kih sintagmi),

to nipo{to nije jedina wihova funkcija, o ~emu svedo~e upravo primeri navedeni u ovom poglavqu.

123

uglavnom se ose}aju kao proste re~i, mada je jasno da su nastali sa`imawem od *do ovde, *do on-

de.

Kao i obi~no, neke primere je te{ko razvrstati izme|u priloga i prideva: tako bi na-

boqe, nagore, naprosto, ukratko, zakratko mogli sadr`ati sredwi rod prideva ili prilog.

Ipak, nadugo (a onda verovatno i zadugo) treba smatrati slo`enicom s pridevom, budu}i da ima

i varijantu naduga~ko; ul(ij)evo, udesno, nal(ij)evo, nadesno tako|e }e biti s pridevom, sude}i

po slo`enicama sl(ij)eva i zdesna; obrnuto, pomalo i ponajvi{e nesumwivo su s prilogom, mada

ih Stevanovi} oma{kom svrstava me|u slo`enice s pridevom. Poneke slo`enice kao donedavno,

domalo, iz(na)okolo imaju i pridevsku varijantu donedavna, domala, izokola.

7.5.4. (g) Mali je broj slo`enica od predloga sa zamenicom: potom, zatim, me|utim,

zato, stoga; za{to, po{to (i zastareli kro{to i ra‰dŠ{ta); posve, nadasve, uzasve ’ipak’, sa-

svim.

7.5.5. Od ostalih mogu}ih komponenata u drugom delu pomenimo pre svega pola (s neiz-

vesnim morfolo{kim statusom, v. 2.6.5) u spojevima upola, napola, dopola, popola, otpola;

broj jedan u zajedno, ujedno i u anomalnom izjedna (s genitivnim nastavkom o~ito pozajmqenim

od prideva); redni broj prvi u isprve, otprve (izuzetno sa `enskim rodom, mada postoji i ispr-

va, otprva). Za neke od rasprostrawenih slo`enica i ne mo`emo sa sigurno{}u da odredimo

kojoj vrsti re~i pripada drugi deo, npr. u nauznak91, nata{te92, nagotovs93, nasuprot94, odvaj-

kada95, unakrst i druge.

7.5.6. Potpuno neobra|eni u gramati~kom pogledu, spojevi predloga sa imenicom ipak

su privukli veliku pa`wu zbog pravopisnih te{ko}a koje zadaju. Naime, vi{e nego u ma kom

drugom spoju dveju vrsta re~i, kod wih su nestalne i nejasne granice izme|u sintagme i slo`e-

nice odnosno sraslice, dakle izme|u pisawa u dve ili u jednoj re~i. To je i Stevanovi}u bio

glavni motiv da se pozabavi ovim (i samo ovim) prilo{kim slo`enicama. Otuda on iscrpno iz-

la`e promene zna~ewa koje opravdavaju sastavqeno pisawe (npr.: œnapoqe — v a n, i z v a n

k u } e, a ne mora biti i nije u vezi ni s jednim p o q e mŒ), a nabraja i spojeve koji sigurno nisu

slo`enice (do sutra, u jesen, pod starost i sl.).

I za pravopisce ovo je uvek bio najkrupniji pojedina~ni problem, tako da je Prav.

1960 uneo dosta izmena u odnosu na Beli}eva pravila, a autori Prav. 1993 sproveli su op{irne

pripremne radove, prvenstveno na osnovu gra|e u re~nicima SANU i Matice srpske, o ~emu

svedo~e Prilozi Pravopisu (naro~ito na str. 36–51). Uvidev{i da ni akcent, ni semanti~ka po-

merawa, ni druge osobine ne mogu pru`iti siguran kriterijum za razlikovawe slo`enice od

92 Po postanku je od sredweg roda prideva ta{t (<< tâ{tâ) u zna~ewu ’prazan’.

124

sintagme (œNikakvo izna|eno formalno pravilo ili mjerilo ne}e nam dati nesumwivi kqu~ za

opravdanost spojenog ili odvojenog pisawaŒ, zakqu~uje se na str. 47 Priloga), autori su pribe-

gli anketi sa ~etrdesetak lektora, nastavnika, lingvista i studenata, od kojih je tra`eno da se u

spisku od oko 80 spojeva predlog + imenica opredele za spojeno odnosno odvojeno pisawe. Na

osnovu svega toga izra|en je podu`i spisak u ta~ki 62b Pravopisa 1993, koji i daqe sadr`i po-

neka dvojstva i neizbe`ne nedoslednosti. Autori Pravopisa predvi|aju da }e se œu nizu prime-

ra verovatno odr`ati stvarni dubletizam …, u kome }e tek vremenom jedan vid pisawa dobijati

odlu~nu prevaguŒ.

7.5.6.1. Podsetimo samo na neke od najupadqivijih i naj~e{}e diskutovanih primera.

Na prim(j)er se pi{e odvojeno, kao i u Prav. 1960, nasuprot Beli}u i nasuprot Stevanovi}u, ko-

ji se tako|e zalagao za spojeno pisawe, uz argument da taj izraz œne kazuje da se ne{to, recimo,

stavqa n a p r i m e r, nego da }e se ne{to uzeti k a o p r i m e rΠ(19641: 434). Isto i za spoj u

stvari (Stevanovi}: œustvari zna~i: z a i s t a, u s u { t i n iŒ). Umesto nazdravqe i uzdra-

vqe, kako je pred samo objavqivawe Priloga bilo odlu~eno da se pi{e, na kraju je ipak prihva-

}eno na zdravqe i u zdravqe. Spojevi koji su se po Prav. 1960 pisali sastavqeno, kao nadu{ak,

napre~ac, napretek, naodmet, nau{trb, uko{tac, unedogled, unepovrat, sneruke, sraskida i

drugi (imaju}i u vidu da se imenice du{ak, pre~ac, odmet i sli~ne prakti~no ne javqaju u sa-

mostalnoj upotrebi), sada su ipak razdvojeni: na du{ak, na pre~ac i tako daqe. U vezi s tim in-

dikativan je primer spoja od pamtiv(ij)eka, za koji se u Prilozima, 47, konstatuje da ga svi pi-

{u œsamo odvojeno… iako se pamtiv(ij)ek ne upotrebqava u drugim obrtimaŒ: to pokazuje da ni

nesamostalnost drugog elementa nije dovoqan kriterijum za slo`enicu.

Spojeno pisawe je ipak ostalo u naizust, nadomak, naiskap, odiskona, unakrst i sl.

Zadr`ano je iz Prav. 1960 odvojeno pisawe do vraga, do |avola, do vi|ewa, iako je anketa dala

izrazitu prednost spojenom pisawu: u Prilozima, 44, prva dva se obrazla`u ~iwenicom da se

imenice vrag i |avo javqaju i u spojevima k vragu, k |avolu, u vragu, na vraga, od |avola i drugi-

ma gde bi spojeno pisawe bilo sasvim neuobi~ajeno; pisawe do vi|ewa, opet, opravdava se spoje-

vima kao do vi|ewa sutra i analogijom sa izrazom do slu{awa (na radiju). Odvojeni su ostali i

spojevi predloga sa zamenicom uz to i pri tom(e), mada je Stevanovi} (nav. d. 436) za ovaj drugi

tvrdio: œPrilog pritom je tako|e slo`enica i zna~i i s t o v r e m e n o, a ne pri tomeŒ (dopu-

{taju}i odvojeno pisawe u slu~ajevima kao œPitam te ostaje{ li i daqe pri tomeŒ).

Neke odredbe Prav. 1960 kojima su odvojeno odnosno spojeno pisawe dobili distink-

tivnu vrednost zadr`ane su i u novom pravopisu: pr(ij)e podne, po podne kao prilo{ke odredbe

ali pr(ij)epodne, popodne kao imenice; trgovina na veliko (kao: trgovina na malo), ali: pri~a se

naveliko; pada mi na pamet (up. pada mi na um) ali: znam to napamet; preko no}i ali prekono}

125

(na isti na~in Prav. 1960 i RMS razlikovali su preko dana i prekodan, {to je u Prav. 1993 izo-

stalo).

Dubleti bez razlike u zna~ewu jesu na izgled/naizgled, od malopr(ij)e/odmalopr(ij)e,

do malopr(ij)e/domalopr(ij)e; uz to, kao u Prav. 1960, dvojako pisawe dopu{ta se za otkad(a)/od

kada, odsad(a)/od sada, otad(a)/od tada, odonda/od onda, dokad(a)/do kada, dotad(a)/do tada,

doonda/do onda96. Na isti na~in u Prav. 1960 bilo je dopu{teno bez razlike zasad(a) i za sada,

dok je u Prav. 1993 uvedena distinkcija: spojeno u primerima kao œzasad(a) dobro stojimoŒ,

odvojeno u zna~ewu namene, œne{to za sad, a ne{to za kasnijeŒ (ta~ka 62a‰1Š).

7.5.6.2. Sastavqeno pisawe namesto ranijeg rastavqenog uvedeno je prakti~no samo u

tri-~etiri slu~aja: ispo~etka i spo~etka kad zna~e ’isprva’ (ali: krenimo iz po~etka; u Prav.

1960 bilo je samo odvojeno pisawe); usput (uz put u Prav. 1960 bilo je o~igledna gre{ka, tako

da nije ni uno{eno u anketu: v. Priloge, str. 43); na`alost (gde je bilo dosta kolebawa zbog

pore|ewa s izrazima na moju `alost, na `alost svih nas i sl.; ipak je preovladalo mi{qewe

da je œzna~ewe imenice ovdje… izbledeloŒ ‰Prilozi, nav. m.Š). Ukoliko smatramo da je ovakva

orijentacija pravopisaca rezultat gramati~ke i semanti~ke analize, a da se ne rukovodi ~isto

pragmati~nim ili konvencionalnim razlozima, zakqu~ak bi morao biti da se spojevi predloga

s drugom re~ju (pogotovu sa imenicom) i danas naj~e{}e ose}aju kao sintagme, odupiru}i se te-

`wi srastawa u slo`enicu.

8. SLO@ENI PREDLOZI

8.1. Postojawe slo`enih predloga uo~eno je jedino u gramatici Bari} et al. 1979:210,

gde se daje spisak od preko trideset takvih oblika. Uglavnom ih mo`emo podeliti na dve vrste.

Jednu ~ine spojevi dva predloga, kao ispod, ispred, iznad, izme|u, iza (u ruskom se i danas pi{e

iz-za), izvan, zarad(i), povi{e, naspram, uz danas retke ponad, porad(i), napored.

Druga vrsta nastala je od predloga s imenicom, obi~no takvom koja se i sama upotre-

bqava kao nepravi predlog i koja je uvek u obliku nominativa-akuzativa, makar predlog ispred

we zahtevao koji drugi pade`. Takvi su predlozi uvrh, navrh, dovrh, povrh, ukraj, nakraj, pokraj,

potkraj, iskraj, udno, nadno, podno, um(j)esto, nam(j)esto, poput. Sli~nog porekla su i usred,

nasred, posred, s drugim delom u obliku nepravog predloga sred. Sa imenicama koje same za sebe

nemaju predlo{ku upotrebu sastavqeni su nadohvat, nadomak i uo~i. Funkciju drugog dela ne-

mogu}e je odrediti u nasuprot i usuprot.

9. SLO@ENI VEZNICI

9.1. Iako Stevanovi} (19641:442–443) ima jedan kratak odeqak pod naslovom

œVezni~ke slo`eniceŒ, on tu zapravo govori o spojevima s veznikom da, koji naj~e{}e nisu ve-

126

znici nego re~eni~ni prilozi ili, kako ih on naziva, modalne re~ce: mo`da, vaqda, dakako,

da{ta. Uz to pomiwe i vezni~ke izraze tipa budu}i da, kao da, makar da, koji svakako nisu slo-

`enice nego sintagme. Stvarnih slo`enica me|u veznicima ima malo. U dana{wem jeziku to su

pre svega dopusni veznici iako, mada i premda, sa tri razli~ita stepena sinteti~nosti: iako je

sraslica, koja se ponekad te{ko razlikuje od sintagme i ako (up. iako ne dolazi ’mada ne dolazi’

— i ako ne dolazi ’i u slu~aju da ne dolazi’); mada je prava slo`enica s jasno prepoznatqivim

sastavnim delovima; premda je danas nemotivisano, jer se prema ne javqa u obliku prem niti

ima dopusno zna~ewe. Sa da je slo`eno i eda, danas zastarelo osim pokatkad u namernim re~eni-

cama (eda bi = ’da bi’, ’ne bi li’, s radnim pridevom).

Prete`no zastareli ili kwi{ki jesu spojevi s deikti~kim dodacima koji naj~e{}e

samo nagla{avaju zna~ewe prvog dela: -li u kadli (œza isticawe da se ne{to nenadano, neo~eki-

vano dogodiloŒ, prema RMS), kamoli (danas sa~uvano samo u spoju a kamoli; sa istim zna~ewem

i nekmoli i toli), negoli (= nego), doli (= do u zna~ewu ’osim, nego’); kaono (<< kao ono), s da-

qim sa`imawem kano, odakle i kanda (<< kao ono da); kadno (<< kad ono); iliti i niti kao em-

fati~ni oblici od ili odnosno ni (po Skoku, formant -ti od istog je indoevropskog korena

kao pokazna zamenica taj).

10. SLO@ENI UZVICI

10.1. Budu}i da uzvici nemaju leksi~ko, nego samo uop{teno emocionalno ili fono-

simboli~ko zna~ewe, da se u wima ne mo`e razlikovati osnova od nastavaka (mada neki put mogu

poslu`iti za derivaciju, npr. u glagolima tipa tiktakati ili tralalikati), kod wih se ne

mo`e govoriti ni o kompoziciji u pravom smislu re~i. Otuda je i wihova grafija nu`no neod-

re|ena, i nije ~udo {to, na primer, RMS pi{e ihaha sastavqeno ali oho-ho s crticom, dok neke

odrednice daje dvojako, npr. tralala i tra-la-la. Parove kao haj prema ihaj, joj prema ajoj sva-

kako bismo logi~nije posmatrali kao kra}u i du`u varijantu, a ne kao jedno~lane naspram dvo-

~lanih. U (h)o-ruk svaki slog ima svoj akcent, ali sam za sebe ni jedan ni drugi nisu nosioci

zna~ewa.

Mo`e se jedino zapaziti izrazita te`wa k reduplikaciji, uporediva sa onom koju smo

videli kod priloga (7.3). Reduplikacija mo`e biti potpuna, naro~ito kod onomatopeja (av-av,

kra-kra, kre-kre, kri-kri, kuc-kuc), kod izraza za obra}awe deci kao ta{i-ta{i (od imperativa

œtap{iŒ), gili-gili (pri golicawu), i kod poziva za `ivotiwe tipa pi-pi, mac-mac, gde je mogu-

}e i vi{estruko ponavqawe (pi-pi-pi…). Jo{ ~e{}e se prvi element varira u drugom, prome-

nom vokala (tik-tak, bim-bam, ding-dong) ili na drugi na~in kao u hopa-cupa, aman-zaman, buji-

paji, pu}-puru} itd.

11. SLO@ENICE SA AFIKSOIDIMA

127

11.1. Uvod. — Termin afiksoid upotrebqavamo kao zajedni~ki za prefiksoide

i sufiksoide. Prividna sli~nost izraza ne treba da navede na pomisao da su slo`enice

sa afiksoidima ne{to sli~no prefiksalnim, prefiksalno-sufiksalnim ili slo`eno-

sufiksalnim tvorenicama. Naime, dok prefiksalno-sufiksalne slo`enice (tipa o-do-

bro-voq-iti) i SST (tipa dobro-voq-ac) predstavqaju me{avinu derivacije i kompo-

zicije, ovde je re~ o pravim slo`enicama, samo sa osnovama posebne vrste. Prefiksoi-

di i sufiksoidi nazvani su tako zbog svoje sklonosti da, sli~no afiksima, obrazuju

leksi~ke nizove sa mnogo ~lanova. Oni, me|utim, nose zna~ewe celih re~i, od kojih su

i nastali (skra}ewem gr~ke slo`enice, dodavawem spojnog vokala -o- ili, za sufiksoi-

de, nultog sufiksa) i otuda ih moramo smatrati osnovama, a ne afiksima. (V. o ovome

pobli`e u 11.2.)

11.1.1. Slo`enice ovog tipa — bar kad je re~ o nau~nom i stru~nom jeziku — ja-

vqaju se kod nas najmawe od sredine HÇH veka, dok im u novije vreme broj raste geome-

trijskom progresijom. Zbog svoje puristi~ke i œnarodwa~keŒ orijentacije, gramati~ari

su ih potpuno izgubili iz vida, {to va`i i za Stevanovi}a i za hrvatsku œPriru~nu

gramatikuΠiz 197997. Puristi~ka ograni~ewa bi}e napu{tena tek u gramatici Stanoj-

~i}a i Popovi}a. Tu se u poglavqu œTvorba re~i i pozajmqenice iz drugih jezikaŒ, po-

red samog pozajmqivawa leksema, pozajmqivawa zna~ewa (kalka), izvedenica doma}im

sufiksima iz stranih osnova, pomiwu œkao sredstvo tvorbe i prefiksoidi — vezane

morfeme s l i ~ n e prefiksima, tj. stvarno o s n o v e r e ~ i iz gr~kog, odn. latinskog

jezika koje se u d a t o m obliku nalaze samo u slo`enicamaΠ(1999:136; slede primeri

aerodrom, autosugestija, hidrogradwa i drugi). Na analogan na~in definisani su i

prikazani i sufiksoidi, s primerima autobus, hipodrom, bibliofil i drugima. Isti-

~e se da ove morfeme u izvornom jeziku imaju svoje zna~ewe (npr. aero- ’vazduh, vazdu-

{ni’) koje se ne mora podudarati s wihovim zna~ewem u okviru slo`enice.

11.1.2. Babi} (1986:322–324) daje samo jedan spisak od dvadesetak prefiksoida

(aero-, elektro-, foto- itd.), svaki s po nekoliko imeni~kih primera, a uz to i sufik-

soide -bus, -drom, -id, -teka. I jedne i druge naziva œvezanim osnovamaŒ mada je u uvodu

(str. 24) uzgred pomenuo i termine prefiksoidi i sufiksoidi. Ne pomiwe mogu}nost

pridevskih slo`enica s ovim elementima, niti se igde kasnije vra}a na wih. Karakte-

97 Bi}e pomenute u novom izdawu ove gramatike iz 1997. (koje nismo konsultovali), ali bez upotrebe termina prefiksoid i

sufiksoid.

128

risti~na je wegova napomena u fusnoti: œPotpuniji popis vezanih osnova stranoga

podrijetla nalazi se na po~etku svake kwige 2. i 3. izd. Op}e enciklopedije JLZ, ali tu

osnove nisu tvorbeno ra{~lawene.ΠIz toga bi se moglo zakqu~iti da je ovu vrstu slo-

`enica smatrao marginalnim i nedovoqno zanimqivim za ~isto lingvisti~ku analizu.

Babi}eva nezainteresovanost utoliko je ~udnija {to je pred sobom imao studi-

ju Bari} 1980, gde se iscrpno obra|uju najpre sufiksoidi (68–73: daju se primeri re~i

na -bus, -drom, -fil, -fob, -fobija, -grafija, -gram, -logija, -man, -skop, -teka, a na str.

76 i one tipa ampermetar, voltmetar), potom i prefiksoidi (76–84: daje se spisak od

blizu stotinu prefiksoida, koji obuhvata i usko stru~ne izraze tipa ampeloterapija,

blastogeneza, trofoneuroza). Bari}eva jedne i druge naziva œvezani leksi~ki

morfemiŒ, pomiwu}i uzgred i izraz œterminoelementiŒ, uobi~ajen u ruskoj literatu-

ri. Ona isti~e da se ove slo`enice bitno razlikuju od doma}ih, jer wih nije mogu}e

œpreobli~iti tako da se uz sadr`ajnu vezu zadr`i i izrazna veza s oba dijelaŒ (kao npr.

u kitolovac >> lovac na kitove); umesto toga, œsadr`aj se vezanog leksi~kog morfema

… mora poznavati, dakle nau~itiŒ. Bitno je druk~iji i na~in tvorbe, jer nove slo`eni-

ce ne nastaju spajawem osnova, nego po analogiji (œanalo{ki uzorakŒ), npr. `abodrom

po ugledu na pozajmqene re~i tipa hipodrom (str. 13).

11.1.3. [to se ti~e zasebnih radova, tematiku prefiksoida na~eo je autor ove

kwige svojim radom u œNa{em jezikuŒ (Klajn 1978). Tu se navodi ve}i broj primera koji

su u ono vreme predstavqali novost (disko-klub, porno~asopis, turbomlazni, sociopsi-

holo{ki i sl.), mada u odnosu na dana{we stawe ve} deluju zastarelo. O naglom umno-

`avawu prefiksoidnih slo`enica svedo~i i rad Mihajlovi} 1985, gde je autorka kon-

statovala da u re~niku SANU (druga kwiga objavqena je 1962) i u prvom izdawu Enci-

klopedije JLZ uop{te nema re~i na video-, dok je ona u korpusu sastavqenom od speci-

jalizovanih, ali i op{tih publikacija na{la video-aparat, video-ure|aj, video-igru,

video-scenu, videofila, videogram i tako daqe — ukupno preko 150 primera re~i na vi-

deo-!

U istom broju œNa{eg jezikaŒ, rad Pribi}evi} 1985 posve}en je novim sufik-

soidnim tvorenicama na -teka (vinoteka, `eqoteka, igroteka, smehoteka itd.). ^e-

tiri godine kasnije, jedan napis u istom ~asopisu (]iri} 1989) analizira re~ basno-

drom, kako je nazvana jedna de~ja igra na televiziji; pri tom, mada se pomiwu analogne

slo`enice œaerodrom, hipodrom, kinodrom i sl.Œ, formant -drom se tretira kao da je

129

samostalna re~ i pomiwe se kao varijanta od drum (potvr|ena u jeziku ~akavskih pisaca

iz XV i XVI veka). To je u slede}em broju œNa{eg jezikaŒ izazvalo reakciju ruske sla-

vistkiwe Galine Tirtove, koja dokazuje da je -drom zapravo sufiks, tako da re~i tipa

autodrom po wenom mi{qewu uop{te nisu slo`enice, nego izvedenice (vidi 11.9).

Kir{ova (1993: 189–190) je popisala u svom pregledu imeni~kih slo`enica

prefiksoide na|ene u RMS. Za razliku od malo~as citiranog tuma~ewa Bari}eve, ona

ih deli na dve vrste — okrwene osnove (npr. agro- je œokrwena osnova re~i agrarniŒ,

moto- od motor ili motorni, i tako isto elektro-, zoo-, psiho-, tele- itd.) i vezane

osnove, npr. geo-, antropo-, kardio-, fito-, multi-, tetra- i sli~ne. Po tom shvatawu

auto- je okrwena osnova kad zna~i ’automobilski’, a vezana kad zna~i ’samo-’; na isti

na~in razlikuju se foto-1 (od fotografija) i foto-2, ’koji je u vezi sa svetlom’. [to

se ti~e sufiksoida, ili ta~nije œsli~nih komponenata slo`enih imenica koje se upo-

trebqavaju kao drugi deo slo`enicaŒ, Kir{ova je na{la da ih je u RMS izdvojeno u po-

sebne odrednice samo pet — po wenim re~ima œveoma maloŒ. To su internacionalizmi -

fil, -fob i -metar, a uz wih i doma}i oblici -godi{wak i -godi{wica. Dve posledwe

zapravo nije trebalo ni pomiwati ovde, budu}i da re~i na -godi{wak i -godi{wica ni-

su slo`enice, nego izvedenice od prideva na -godi{wi; u re~niku su izdvojene iz ~isto

prakti~nih razloga — jer bi bilo nemogu}e popisati sve kombinacije s razli~itim

brojevima u prvom delu.

11.1.4. Posledwih godina prefiksoidima (re|e sufiksoidima) bavila su se

tri autora. Marko Popovi} (Popovi} M. 1994) dao je dosad najiscrpniji spisak re~i s

prefiksima gr~kog i latinskog porekla (imenica, prideva i glagola), ne zaobilaze}i

ni one najre|e i najstru~nije (kao eupneja, idioplazma, periarkti~ki, superponirati i

sl.) i podelio ih po op{tim kategorijama zna~ewa prefiksa. Pri tom on svesno uvr-

{tava i prefiksoide me|u prefikse (œignori{emo distinkciju izme|u prefiksa i

prefiksoidaŒ, ka`e na str. 281), iz razloga na koje }emo se jo{ vratiti. Miroslav Ni-

koli} (1995) ukazuje na zapawuju}u ekspanziju novih slo`enica s prefiksoidima doma-

}eg porekla beo- (od Beograd), jugo- (<< Jugoslavija), novo- (<< novosadski), ino- (<<

inostrani) i poqo- (<< poqoprivreda): me|u desetinama navedenih primera najvi{e je

imena preduze}a, ali ima i zajedni~kih imenica kao jugodiplomatija, jugonostalgi-

~ar, inokredit, poqomehanizacija i sl. \or|e Ota{evi} (1998) zakqu~uje da posled-

wih godina srpski ne zaostaje za ruskim u pogledu sklonosti ka kombinovawu doma}ih

elemenata sa stranim. Kao potvrdu navodi nekoliko desetina hibridnih neologizama

130

tipa auto-prevoznik, bio-razgradiv, tele-rasprodaja i sl., pri ~emu za prvi ~lan upo-

trebqava samo neutralne termine œelementŒ ili œkomponentaŒ, ali se iz spiska vidi

da su u pitawu uglavnom prefiksoidi, uz pokoji prefiks kao anti-, kvazi- ili super-.

Kada je strani element na drugom mestu u slo`enici, i Ota{evi} upotrebqava termin

sufiksoid (œHibridne re~i sa internacionalnim sufiksoidom kao drugom komponen-

tom i u srpskom i u ruskom jeziku su malobrojneŒ, konstatuje on, navode}i primere kao

kwigofil ili igroteka).

11.2. Razgrani~ewe afiksoida od afiksa. — Iz ovog kratkog pregleda najva-

`nije literature mo`e se zakqu~iti da je u savremenoj lingvistici ve} jasno formi-

rana svest o postojawu prefiksoida i sufiksoida, ali da }e wihova definicija, a po-

gotovu wihovo razgrani~avawe od drugih vrsta kompozicionih ili derivacionih ele-

menata, jo{ dugo zadavati te{ko}e. Ako bismo tra`ili wihove tipi~ne distinktivne

osobine, verovatno bismo se mogli slo`iti oko slede}e dve:

— Prefiksoidi i sufiksoidi obrazuju serije re~i (biologija, biohemija, bio-

masa, bioenergetski …, aerodrom, autodrom, hipodrom … itd.) i po tome su uporedi-

vi s prefiksima odnosno sufiksima98;

— Prefiksoidi i sufiksoidi nose zna~ewe celih re~i (odatle nazivi kao

œvezane osnoveŒ kod Babi}a ili œvezani leksi~ki morfemiŒ kod Bari}eve) i po tome

su uporedivi sa imeni~kim (re|e pridevskim ili glagolskim) osnovama, a razli~iti

od prefiksa i sufiksa. Tvorenice s wima, dakle, treba smatrati slo`enicama a ne iz-

vedenicama.

11.2.1. Na`alost, ova druga osobina nipo{to nije neki pouzdan kriterijum ko-

ji bi nam omogu}io da jasno razgrani~imo prefiksoide od prefiksa, odnosno sufikso-

ide od sufiksa. Kako ka`e Marko Popovi} (nav. d. 281), œsa semanti~ke ta~ke gledi{ta

sveobuhvatna definicija prefiksa dosad nije dataŒ. Kao i sve semanti~ke podele, raz-

lika izme|u œleksi~kog zna~ewaŒ, svojstvenog re~ima, i œtvorbenog zna~ewaŒ, karakte-

risti~nog za afikse, ne da se jasno i do kraja ocrtati. Moramo se stoga osloniti na

opipqivije, strukturne kriterijume, makar oni i ne bili savr{ena zamena za defini-

ciju koja je u su{tini semanti~ka. Na jedan mogu}i put ukazuje Babi} (1986:23) kada, ma-

kar i ne udubquju}i se mnogo u taj problem, pi{e: œKatkada je te{ko na}i granicu iz-

me|u vezane osnove u prvom dijelu i prefiksa pa se u raznim djelima neki prvi dijelo-

vi navode sad kao prefiksi sad kao vezane osnove. Kao kriterij se mo`e uzeti da li je

131

prvi dio punozna~na ili pomo}na rije~ ili ima takvo zna~ewe. Tako su prvi dijelovi

polu-, vele- vezane osnove, a nisu prefiksi, a protu- je prefiks jer je alomorf prije-

dloga protiv. Dio pro- je prefiks jer ima zna~ewe prijedloga kroz, a toj kategoriji

pripada i pra- jer ako i zna~i ’prvotni, veoma star’ ne pripada punozna~nim rije~ima

i nije wihov alomorf. Ne{to je te`e kad je posrijedi vezana strana osnova. No i tada

mo`e poslu`iti zna~ewe ili analogija zna~ewa s na{om rije~i. Tako su npr. vezane

osnove agro-, ekstra-, hidro-, makro-, mikro-, a prefiksi anti-, arhi-, inter-, super-,

ultra- jer zna~e iznad, nad-, naj-, preko.Œ

11.2.2. Ideja je svakako korisna, ali je daleko od toga da bude razra|ena i

neposredno upotrebqiva. Pre svega, Babi} nije objasnio koje re~i smatra

œpunozna~nimŒ a koje œpomo}nimŒ. Iz primera koje navodi mo`e se zakqu~iti da

predloge svrstava u ovu drugu grupu. [to se ti~e priloga, poznato je da su onim

jednim delom punozna~ni (pre svega oni izvedeni iz prideva), ali da mnogi odgo-

varaju predlozima, po zna~ewu (unutra ü unutar, u) ili i po obliku (preko, blizu

i sl.). Kad Babi} svrstava ekstra- u vezane osnove, verovatno to ~ini polaze}i od

zna~ewa ’izvrstan’ i sl. (mada se takvo ekstra obi~no tretira kao posebna re~ —

nepromenqivi pridev ili prilog) a ne od izvornog zna~ewa ’iz(van)’, pa ni od

onog u spojevima kao ekstrazarada, ekstraprofit (usporedivo sa nuzzarada, gde

je nuz- bez sumwe prefiks). Kad za arhi-, super- i ultra- ka`e da œzna~e iznad, nad-

, naj-, prekoŒ99, to je svakako proizvoqna definicija, jer bi se isto tako mogli de-

finisati i pomo}u œpunozna~nihŒ re~i (npr. arhi- po RMS œkao prvi deo slo`e-

nica zna~i: vrhovni, glavni, najstariji, najvi{i; najvi{e, odve}Œ). S druge strane,

zaslu`uje pa`wu sugestija da one elemente koji se ne mogu identifikovati ni s

kakvom odre|enom samostalnom re~ju (kao u primeru pra-) treba smatrati prefik-

sima.

11.2.3. Ako je u prvom delu osnova od koje postoje izvedenice, onda nema sumwe

da je prefiksoid, po{to se na prefiks ne bi mogli dodavati sufiksi. Na`alost, taj

kriterijum primenqiv je jedino na oblike kao psiho-, termo-, etno-, elektro-, agro-,

astro-, hidro-, neuro-, dinamo- i sl. (up. izvedenice psih-i~ki, term-i~ki, etn-i~ki,

99 Primere anti- i inter- zaboravio je da protuma~i, ali se oni o~igledno identifikuju s predlozima protiv odnosno me|u.

132

elektr-i~an, agr-aran, astr-alan, hidr-ant, hidr-irati, neur-oza, dinam-ika, dinam-

izam itd.), a za wih je ve} i po zna~ewu jasno da ne mogu biti prefiksi.

Jo{ jedan nesemanti~ki kriterijum prili~no ograni~ene vrednosti jeste gla-

sovna struktura, ta~nije broj slogova i zavr{ni (spojni) vokal. Velika ve}ina prefik-

soida ima dva sloga, samo nekoliko ih ima po tri (npr. aero-, antropo-, dinamo-, elek-

tro-), a ~etvoroslo`nih prefiksoida prakti~no i nema.100 [tavi{e, i za troslo`ne

osnove postoji te`wa da se sabiju u dvoslo`ni kalup: otuda od re~i Evropa (evropski),

turbina, petrolej, narkotik prefiksoidi glase evro- (Evrovizija, evrokomunizam,

evrokupovi i dr.101 — v. re~nik Klajn 1992), turbo- (turboreaktor, turbomlazni itd.),

petro- (petrohemija, petrodolar), narko- (narkodiler, narkokartel itd.). Jednoslo-

`nih prefiksoida tako|e nema, ve} i zato {to ne bi mogli u sebi da obuhvate i leksi~-

ku osnovu i spojni vokal. Jednoslo`ni primeri koje navodi, recimo, M. Popovi} u po-

menutom radu — dis-, trans-, pan-, post-, ko-, pro-, bi- i jo{ poneki — o~igledno spa-

daju u prefikse a ne u prefiksoide.

11.3. Spojni vokali. — Ono {to smo rekli o spojnim vokalima u slo`enicama

uop{te (v. 1.3.4) — da ne moraju uvek biti zasebne morfeme dodate na osnovu, nego zavr-

{ni vokali same te osnove — va`i jo{ u ve}oj meri kod prefiksoida. Bari}eva (1980:

76–77) upore|uje primer virologija, gde je na osnovu vir- (od virus) dodat spojnik o, sa

astrofizika i hidrosistem, gde po wenim re~ima spojnog vokala nema, œjer astr- i

hidr- nisu morfolo{ke osnove nijedne od rije~i koje pripadaju fondu suvremenog hr-

vatskog kwi`evnog jezika… Stoga se ti prvi dijelovi uzimaju zajedno sa zavr{nim o,

koje je stranog podrijetla, dakle naslije|eno, i ne smatra se spojnikom.ΠPrimeri ovde

nisu sre}no izabrani, jer je autorka o~igledno smetnula s uma da postoje re~i kao

astr-alan, hidr-ant, hidr-irati; stoga bi bilo boqe da je uzela za primer geo-, zoo-,

100 Broj troslo`nih prefiksoida ne{to je ve}i u na{em jeziku, jer mi npr. neuro- i leuko- izgovaramo u tri sloga, dok u gr~kom

i u zapadnoevropskim jezicima oni imaju diftong. To samo delimi~no va`i za prefiksoid auto-, po{to se u wemu i kod nas u

~esto ose}a kao poluvokal: autobus je, za ve}inu gradskih govornika, troslo`na a ne ~etvoroslo`na re~. — [to se ti~e

~etvoroslo`nih osnova, kinemato- nije prefiksoid jer se javqa samo u spoju sa -graf (-grafija, -grafski); umesto wega kao

prefiksoid se upotrebqava dvoslo`no kino-, o ~emu v. ni`e. Nije prefiksoid ni arterio-, jer dolazi (ne ra~unaju}i usko

stru~ne medicinske termine) samo u arterioskleroza. Meteoro- je zasad uobi~ajeno samo u meteorolog (-logija, -lo{ki), ali

bi moglo postati prefiksoid ukoliko bi u{li u {iru upotrebu meteoropatija i drugi termini zabele`eni s tim prvim

elementom u Vujaklijinom Leksikonu. 101 Izuzetno, javqaju se oblici evropocentri~an, evropocentrizam, ali bi i tu trebalo dati prednost kra}em obliku

evrocentri~an, evrocentrizam, kako ti izrazi glase u francuskom i drugim jezicima iz kojih su pozajmqeni.

133

bio- ili antropo-. Osnovna misao je, me|utim, ta~na: velika ve}ina gr~kih osnova ve}

je u klasi~nom gr~kom, kao prvi deo slo`enica, imala oblik na -o (npr. demo-kratía,

astro-nómos, hippó-dromos, hydro-phóros), i ta zajedni~ka osobina im je upravo omogu}ila da

se u modernim jezicima po~nu upotrebqavati kao prefiksoidi. Tom obrascu su kasni-

je prilago|avane i druge osnove, pa tako recimo prema lat. socius, socialis ili societas

imamo prefiksoid socio- (sociolingvistika itd.), francusko avion izgubilo je krajwe

n da bi postalo prefiksoid avio- (avioprevoznik, aviolinija itd.), pridev reprodukci-

oni sveden je na prva dva sloga (repromaterijal, reproc‰jŠelina, reprolanac, v. i dru-

ge primere u Klajn 1992), italijansko prezime Galvani dalo je galvano- (galvanome-

tar, galvanoplastika itd.), za ve} pomenutim evro- povela se i osnova afrik-, daju}i

afro- (afrokubanski, afro-frizura) i tako daqe.

Mo`emo stoga zakqu~iti da je finalno -o jedno od tipi~nih obele`ja prefik-

soida. To jo{ ne zna~i da }emo oblicima mega-, ekstra-, tele-, multi-, poli-, uni-, kva-

zi-, mini-, maksi-, aku- (u akupunktura i akupresura) unapred pore}i status prefiksoi-

da samo zbog zavr{nog vokala. Ipak vredi zapaziti da wih ima daleko mawe nego oblika

na -o i da svi imaju mawe ili vi{e apstraktno pridevsko ili prilo{ko, a ne œ~istoŒ

leksi~ko zna~ewe (izuzetak je samo tele- u jednom od svoja dva zna~ewa, ’televizijski’,

i aku-, od lat. acus ’igla’). Za prefiksoid psiho- vredi zapaziti da ima varijante spoj-

nog vokala, psihi- u psihijatar (-jatrija, -jatrijski) i psihe- u anglogrecizmu psihede-

li~an (-~ki). Istina, ovaj posledwi pridev, skovan u œhipijevskojŒ eri u SAD (psychede-

lic), sasvim je anomalne strukture, ne zna se ta~no ni etimologija drugog dela, pa je razu-

mqivo {to kod nas preovla|uje regularniji oblik psihodeli~an (-~ki).

11.4. Grani~ni slu~ajevi. — Zakqu~ujemo da se ni pomo}u semanti~kih ni

pomo}u obli~kih kriterijuma prefiksoidi ne mogu nedvosmisleno razgrani~iti od

prefiksa. Pored upravo navedenih grani~nih primera, dolaze u obzir i gr~ki forman-

ti koji ulaze u sastav ve}eg broja dobro poznatih re~i, kao mikro-, makro-, pseudo-,

neo-, mono-, ili se upotrebqavaju prete`no u nau~nim terminima, kao proto-, krip-

to-, paleo-, mezo-, homo-, hetero-, egzo-, endo-, izo-, orto-; sli~no je i latinsko re-

tro- (u retrovizor, retroaktivan, retrospektivan i u mnogim novijim tvorenicama

kao retroraketa ili retrovirus). Tome treba dodati i gr~ke brojeve tetra- (u te-

traedar, tetralogija, tetrahord itd., a bez mnogo veze s prvobitnim zna~ewem u te-

trapak), penta- (pentagram, pentametar, pentatonski itd.), heksa-, hepta-, okto-.

Najzad, tu je i ceo sistem mernih jedinica u kome prvi deo ~ine gr~ko deka-, hekto-,

134

kilo- (tako|e i mega- s novim zna~ewem ’milion’, kao u megavat, megatona, megabajt)

ili latinsko deci-, centi- (tako|e s francuskim izgovorom desi-, santi-), mili-, dok

su u drugom delu metar, gram, litar i drugi nazivi jedinica. Ova neodre|enost kla-

sifikacije nije ne{to {to bi mo`da novim metodima moglo da bude izbegnuto, nego

proisti~e iz same prirode jezika, u kome se razli~ite vrste tvorbenih elemenata — a

pogotovu razli~ite vrste semanti~kog sadr`aja — neosetno prelivaju jedne u druge.

11.4.1. Takvo mi{qewe mo`e se potkrepiti i sa istorijskog gledi{ta. Pre-

fiksoidi, naime, mada su se burno razmno`ili tek u dvadesetom veku, nisu novost koja

se pojavila preko no}i. Izdvojili su se i stekli osobine posebnog tvorbenog elementa

tek postepeno, zahvaquju}i umno`avawu gr~kih slo`enica kakve su postojale i u an-

ti~ko doba, ali su se od renesanse nadaqe ubrzano po~ele stvarati u nauci, u kulturi

i u stru~nim i intelektualnim delovima vokabulara uop{te.

Stalni porast broja takvih slo`enica podstakao je dejstvo analogije (up.

œanalo{ki uzorakŒ Bari}eve, pomenut u 11.1.2), pa sve novi i novi gr~ki koreni po~i-

wu da grade serije slo`enica, koriste se i poneki latinski (mada gr~ki koreni jo{ i

danas ~ine veliku ve}inu kako prefiksoida tako i sufiksoida), da bi se u najnovije do-

ba ista osobina prenela i na poneku doma}u re~ (o ~emu }e jo{ biti govora ni`e, v.

11.8.2). Mnogi prefiksoidi dosti`u produktivnost kakva bi bila nezamisliva s doma-

}im elementima: samo na psiho-, recimo, Vujaklijin re~nik bele`i 45 slo`enica, a

ima jo{ neologizama koji u taj re~nik nisu u{li. Prefiksoidi su danas najefikasnije

pojedina~no sredstvo za stvarawe novih termina. Oni omogu}avaju da se jednom slo`e-

nicom ili poluslo`enicom ozna~e pojmovi koji bi ina~e zahtevali glomazne sintagme,

npr. elektrodistribucija umesto œdistribucija elektri~ne energijeŒ, kosmodrom ume-

sto œuzleti{te za kosmi~ke leteliceŒ, hidrocentrala umesto œcentrala na vodeni

pogonŒ. Otuda, recimo, od imenice radio decenijama nije ni postojao pridev, jer su sve

terminolo{ke potrebe zadovoqavane upotrebom odgovaraju}eg prefiksoida: radio-

stanica, radio-program, radio-aparat, radio-amater, radio-difuzija, radio-drama

itd.102

102 Pridev radijski javio se tek posledwih decenija, mo`da po uzoru na slovena~ki, ali i po analogiji s pridevom

televizijski, naro~ito kada se s wim javqa u kopulativnim konstrukcijama tipa œradijske i televizijske emisijeŒ, gde

prefiksoid ne bi bio pogodan.

135

11.5. Prefiksoidi kao samostalne imenice. — Pomiwawe re~i radio pru`a

nam povod da razjasnimo odnos izme|u prefiksoida i imenice, koji je kod starijih gra-

mati~ara ~esto dovodio do nesporazuma. Naime, kao {to obja{wavaju etimolo{ki re~-

nici, imenica radio je nastala (pre svega u francuskom i engleskom) skra}ewem pre-

fiksoidnih slo`enica radiotelegrafija, radiotelefonija ili radiofonija. Jednom

usvojena, ona je potpuno potisnula ranije glomazne sintagme tipa be`i~na telegrafi-

ja, engl. wireless telegraphy, fr. télégraphie sans fils (TSF), i stoga je danas nu`no obja{wava-

ti da je radio tek sekundarno imenica, a da je prvobitno bio prefiksoid. Samo time se

mo`e objasniti {to ima zavr{etak -o, koji se javio kao spojni vokal (uz osnovu latin-

skog radius ’zrak’).

11.5.1. Na isti na~in, skra}ivawem, nastala je i imenica auto, s tim {to nije

istisnula puni oblik automobil (hibridnu slo`enicu od gr~kog autós ’sam’ i lat. mo-

bilis ’pokretan’). Slo`enice tipa auto-put nisu gra|ene s imenicom auto (koja se upo-

trebqava samo u familijarnom registru, i to gotovo iskqu~ivo u jednini) nego s pre-

fiksoidom auto- u zna~ewu ’automobilski’ (v. Klajn 1978: 192). S te strane opravdani-

ja je spojena grafija, kakvu je Prav. 1993 uveo za autoput i za jo{ nekoliko ~e{}ih

spojeva kao automehani~ar, autostoper i sl. (ta~ka 49e).

Ovakav na~in skra}ivawa prefiksoidnih slo`enica veoma je omiqen u fran-

cuskom, gde imamo micro od microphone, chromo od chromolithographie, météo od météorologie i

sl.103 Kod nas, budu}i da jezik nije do te mere sklon skra}ivawu, takvih primera znatno

je mawe. Dinamo (poznatije kao ime fudbalskih klubova nego kao tehni~ki termin) po-

ti~e iz francuskog dynamo (`.), od (machine) dynamo-électrique; fotos je familijarna

skra}enica od fotografija, sa zavr{nim -s iz engleskog ili nema~kog plurala; kilo (=

kilogram) postoji i u drugim evropskim jezicima, ali je kod nas jo{ davno odoma}eno,

usled ~ega je dobilo sredwi rod (ina~e neuobi~ajen kod imenica na -o stranog porekla).

U novije vreme javqa se disko kao naziv za jedan stil zabavne muzike (disco je

engleska skra}enica od galicizma discothèque) i zoo, od zoolo{ki vrt ili zoo-vrt, ali

svakako pod uticajem engleskog zoo104.

103 Up. i englesko Psycho, naslov ~uvenog Hi~kokovog filma iz 1960. godine, koji je kod nas ostavqen u izvornom obliku

(Psiho) a predstavqa skra}enicu od psychotic ili psychopath. 104 Oblik zoo se uglavnom javqa u novinama, prvenstveno u naslovima, radi kratko}e: tu se naj~e{}e pi{e ZOO, kao da je slovna

skra}enica, {to pokazuje da nije uobi~ajen ni odoma}en. U govoru bi se te{ko mogao upotrebiti, po{to nema pade{kih

136

Kino (danas uobi~ajeno samo u Hrvatskoj) zapravo nije prefiksoid, jer je u ne-

ma~kom nastalo kao proizvoqna skra}enica (Kino << Kinematograph), nezavisno od mor-

femske granice. Ipak, pod uticajem ruskog, gde postoji nekoliko desetina slo`enica

sa kino-, i kod nas su se javili oblici gde se kino- pona{a kao prefiksoid: kinoteka

(up. fr. cinémathèque), kinooperater, kinofikacija. U takvim re~ima kino- se mo`e

smatrati za skra}eni oblik umesto o~ekivanog *kinema-, dok u (prete`no hrvatskim)

poluslo`enicama tipa kino-dvorana, kino-gledalac i sl. nije prefiksoid, nego ime-

nica u zna~ewu ’bioskop’.

[iroku imeni~ku upotrebu stekao je od sredine HH veka i stereo, a posled-

wih decenija video. Prvi se upotrebqava kao kra}i oblik od stereo-ure|aj i poti~e od

prideva stereofonski, mada je sam prefiksoid postojao i znatno ranije u slo`enicama

stereoskop, stereometrija, stereotip i dr. Video- su skovali ameri~ki tehni~ari po

analogiji sa audio- (koje je odranije postojalo u medicinskim terminima audiometrija,

audiogram i u pridevu audiovizuelan, a potom je primeweno na tonski deo snimka nasu-

prot vizuelnom). Wihova slo`enica videocassette recorder, ma koliko glomazna (usled ~e-

ga se u engleskom obi~no skra}uje u VCR), uspela je da prodre i u na{ jezik u kontrahi-

ranom obliku video-rikorder (-rekorder), potiskuju}i raniju prefiksoidnu slo`enicu

magnetoskop (<< fr. magnétoscope). Stvorene su zatim i desetine drugih (polu)slo`eni-

ca o kojima svedo~i ve} pomenuti rad Mihajlovi} 1985, u prvom redu video-klub, video-

snimak, video-traka i video-igra. Kao imenica, video ima jo{ prili~no neodre|enu

semantiku: Mihajlovi}eva je defini{e œprojektovawe … na televizoru ili monitoru

sa snimaka na magnetskoj traci ili specijalnoj plo~iŒ, iz Enciklopedije Prosvete

prenosi definiciju œizraz uobi~ajen u televiziji za ozna~avawe signala slikeŒ, a u

re~niku Klajn 1992 posvedo~eno je i kao sinonim za video-snimak odnosno za video-ri-

korder.

U posledwe dve-tri godine dvadesetog veka imeni~ku upotrebu po~eo je da sti-

~e i prefiksoid evro-105, kao naziv evropske nov~ane jedinice. Za wegovu upotrebu u

slo`enicama vidi primere u 11.7, u spisku œEtni~ki i geografski naziviŒ.

oblika. 105 U vreme kad ovo pi{emo, oblik imenice jo{ se koleba izme|u evro i euro (ovo drugo prema stranom uzoru). Varijanta sa u

ne{to je ~e{}a u stru~nim radovima ekonomista, verovatno i pod uticajem zvani~ne troslovne skra}enice EUR. Ipak, s

obzirom na jasnu smisaonu vezu s prefiksoidom evro- i sa imenicom Evropa, mo`e se o~ekivati da }e preovladati oblik sa v.

137

11.6. Granice terminolo{ke upotrebe. — Bave}i se tu|icama novijeg pore-

kla, prete`no iz nau~nog i stru~nog dela re~nika, kakve su slo`enice sa afiksoidima,

lako se mo`e desiti da poklonimo preveliku pa`wu stru~nim terminologijama. Narav-

no da se termini ne smeju iskqu~iti, jer su hiqade wih pre{le u op{ti jezik, ~esto

sti~u}i sekundarna i figurativna zna~ewa. Ali izrazi kojih nema ni u jednom re~niku

niti op{toj enciklopediji, ~ije zna~ewe ne znaju ni obrazovani qudi, pa ~ak i ne slu-

te o wihovom postojawu — takve izraze zaista ne bi trebalo tretirati ravnopravno s

re~ima u svakida{woj upotrebi. Mo`da nije pogre{io Marko Popovi} kada je u svoj

rad uvrstio re~i kao filogelast, mizagatija, amfiprostilos, abartikulacija, pro-

tobionti, fitoaleksini, geofit, inamovibilitet, aboralan i sli~ne106, budu}i da

je taj rad specifi~no posve}en grecizmima i latinizmima. Te`e je, me|utim, shvatiti

za{to Bari}eva u svom spisku (1980: 78–81), naporedo s tako obi~nim re~ima kao {to

su autogol ili fotoaparat, daje i ovakve navodne prefiksoide: œampelo- koji je u ve-

zi s gro`|em, npr. ampeloterapijaŒ, œdakno- koji je u vezi s ubijawem, npr.

daknomanijaŒ, œluto- koji je u vezi s blatom, npr. lutoterapijaŒ, œtrofo- koji je u vezi

s hranom, npr. trofoneurozaŒ.

Prihvatiti takve primere kao merodavne zna~ilo bi automatski proglasiti za

prefiksoid bilo koji prvi deo bilo koje, ma koliko retke slo`enice gr~ko-latinskog

porekla — a od takvog pojma ne bi bilo mnogo koristi u tvorbenoj analizi. Nesrazmera

je utoliko ve}a {to je Bari}eva propustila da u spisak unese neke dobro poznate pre-

fiksoide, kao nekro-, magneto-, tehno-, hromo-/kromo-, hrono-/krono- (vidi primere u

slede}em odeqku). Zanimqivo je tako|e da nijedan autor ne pomiwe medicinske pre-

fiksoide kao neuro-, bronho-, gastro- i sl. (v. primere ni`e), koje pacijenti saznaju u

razgovoru s lekarom i koji su sigurno daleko rasprostraweniji nego ampeloterapija i

lutoterapija. Tako|e je u literaturi ostala nezapa`ena i ne tako mala grupa etni~kih

prefiksoida tipa anglo-, indo- i sl., za koje tako|e dajemo primere ni`e.

11.7. Primeri naj~e{}ih prefiksoida. — U ovoj studiji ne}emo poku{avati

da damo nikakav sveobuhvatan popis prefiksoida ({to bi bilo te{ko mogu}e, s obzi-

rom na stalni priliv novih). Umesto toga nudimo pregled samo naj~e{}ih prefiksoi-

da, razvrstanih po semanti~kim oblastima. Podela je, naravno, nu`no relativna, jer

mnogi nau~ni termini ujedno su i tehni~ki, a neki od wih dobijaju sekundarna, op{ti-

ja zna~ewa. Za svaki prefiksoid dali smo po tri primera slo`enica, izabrana me|u naj-

uobi~ajenijim; ponegde su se mogla na}i samo dva takva primera, {to ne zna~i da u re~-

138

nicima nema jo{ dosta usko stru~nih izraza sa istim prefiksoidom. Pojedini prefik-

soidi koji su jednako ~esti i u nau~noj i u tehni~koj upotrebi (elektro-, stereo-, ter-

mo-, hidro-) uneti su u obe grupe. Nekoliko drugih uneto je u onu grupu u kojoj imaju

glavnu primenu, uz napomenu da ima i slo`enica koje tu ne spadaju.

NAUKA:

agro- (agronomija, agrohemija, agrotehnika)

antropo- (-logija, -morfan, -centri~an)

astro- (-nomija, -fizika, -naut)

bio- (-logija, -energija, -ritam)

galvano- (-skop, -metar, -plastika)

geo- (-grafija, -logija, -centri~an; bez prvobitne motivacije u geometrija itd.)

deka- (-gram, -litar)

deci- (-gram, -litar; re|e desi-)

elektro- (-liza, -stati~ki, -magnetni; up. ni`e upotrebu u tehnici)

etno- (-logija, -grafija, -geneza)

zoo- (-logija, -tehnika, -hemija)

kilo- (-gram, -metar, -volt)

kosmo- (-gonija, -grafija, -naut: s druk~ijim zna~ewem u kosmopolit(a), -politi-

zam, -politski)

lito- (-sfera, -fagija; izvan nau~ne upotrebe u litografija, -grafski, -grafisa-

ti)

makro- (-klima, -ekonomija, -molekul; s izgubqenom motivacijom u makrobiotika, -

tski)

mega- (-vat, -tona, -bajt; s izmewenim zna~ewem u megafon)

mikro- (-skop, -organizam, -procesor; s izgubqenom motivacijom u mikrofon)

139

mili- (-metar, -gram, -volt)

morfo- (-logija, -sintaksa, -geneza)

nekro- (-skopija, -filija, -pola; izvan nau~ne upotrebe u nekrolog)

paleo- (-grafija, -ontologija, -zoik)

psiho- (-logija, -fizi~ki, -somatski)

radio-1 (-skopija, -izotop, -aktivan; up. radio-2 me|u tehni~kim izrazima)

socio- (-logija, -lingvistika, -pat‰aŠ)

spektro- (-skop, -grafija, -hemija)

stereo- (-metrija, -hemija, -skop; up. ni`e upotrebu u tehnici)

teo- (-logija, -zofija; s pomerenim zna~ewem u teokratija, -tski)

termo- (-dinamika, -metar, -nuklearan; up. ni`e upotrebu u tehnici)

fito- (-hemija, -terapija, -parazit)

fono- (-logija, -metrija, -simboli~ki)

foto-1 (-elemen(a)t, -}elija, -sinteza; up. foto-2 me|u tehni~kim izrazima)

hekto- (-litar, a s gubitkom zavr{nog vokala u hektar)

helio- (-graf, -terapija, -centri~an)

hidro- (-grafija, -liza, -sfera; up. ni`e upotrebu u tehnici)

hromo- (-sfera, -terapija; sa izgubqenom motivacijom u hromozom; retko u izvornom

gr~kom obliku hromato-, npr. hromatografija)

centi- (danas ne{to re|e u francuskom obliku santi-: -metar, -litar)

MEDICINA:

bronho- (-pneumonija, -skopija, -spazam)

gastro- (-skopija, -enteritis; s nemedicinskim zna~ewem u gastronom, -nomija, -

nomski)

140

kardio- (-logija, -gram, -tonik)

neuro- (-logija, -hirurgija, -vegetativan)

osteo- (-poroza, -patija)

fizio- (-logija, -terapeut; s nemedicinskim zna~ewem u fiziokrat, fizionomija)

hemo- (’krvni’: -filija, -dijaliza, -statik; re|e u izvornom gr~kom obliku hema-

to-; u terminu hemoterapija nije od ove osnove nego od korena re~i hemija)

TEHNIKA I SAOBRA]AJ:

avio- (-prevoznik, -linija, -karte)

aero- (-nautika, -sol, -zaga|ewe)

auto-2 (-put, -mehani~ar, -stop; up. ni`e auto-1, pod œRaznoŒ)

video- (-rikorder, -klub, -igra)

elektro- (-motor, -ure|aj, -distribucija)

kino- (-projektor, -kamera, -operater)

magneto- (-fon, -skop; s medicinskim zna~ewem u magnetoterapija)

moto- (-cikl, -trke, -nautika)

nitro- (-lak, -glicerin, -celuloza)

radio-2 (-aparat, -stanica, -talasi)

stereo- (-fonija, -snimak, -ure|aj)

tele-1 (-objektiv, -komunikacije, -dirigovan)

termo- (-stat, -centrala, -akumulacioni)

turbo- (-generator, -reaktor, -mlazni)

foto-2 (-grafija, -reporter, -geni~an)

hidro- (-avion, -gliser, -centrala).

141

POLITIKA I DRU[TVO:

anarho- (-liberal, -sindikalizam)

demo- (-kratija, -hri{}anski; s nepoliti~kim zna~ewem u demografija i demosko-

pija)

eko- (’ekolo{ki’, u mnogim novim poluslo`enicama kao eko-pokret, eko-park, eko-

turizam itd.; s izgubqenom motivacijom u ekonomija itd.)

kripto- (u neologizmima kriptokomunist‰aŠ, -izam i kriptonacionalist‰aŠ, -

izam; s nepoliti~kim zna~ewem u kriptogram, kriptografija i u mnogobrojnim nau~nim

terminima kao kriptogame, kriptodepresija itd.)

narko- (-diler, -mafija, -biznis)

neo- (-fa{ist‰aŠ, -staqinist‰aŠ, -kolonijalizam; tako|e u umetnosti ‰-klasicizam,

-realizam, -romantizamŠ i u drugim oblastima)

porno- (-grafija, -film, -zvezda)

tehno- (-kratija, -birokratija, -menaxer; s nepoliti~kim zna~ewem u tehnologija

itd.)

ETNI^KI I GEOGRAFSKI NAZIVI:

anglo- (-manija, -fobija, -saksonski)

austro- (-fil, -fob, -ugarski)

afro- (-frizura, -kubanski, Afroamerikanac)

germano- (-fil, -fob)

evro- (-komunizam, -kup, -centri~an itd.; up. i Evrovizija, evrovizijski; prvobitno

samo u Evroazija, evroazijski, danas u mnogim neologizmima)

indo- (-evropski, -germanski, -iranski; up. i Indokina, Indonezija)

italo- (-fil, -fob, -ameri~ki)

ruso- (-fil, -fob)

142

franko- (-fob, -fon‰skiŠ, -provansalski)107

RAZNO:

auto-1 (-portret, -gol, -biografija)

biblio- (-teka, -grafija, -fil)

daktilo- (-grafija, -biro; s drugim zna~ewem u daktiloskopija)

disko-1 (-teka, -grafija)

disko-2 (-muzika, -ritam: nastalo iz novijeg zna~ewa re~i diskoteka, ’omladinski

lokal za igru’)

klepto- (u kleptoman, -ski, -ija; Vujaklija bele`i i kleptofobija ’strah od kra-

|e’, a posledwih godina u politi~kom re~niku javqa se kleptokratija ’vladavina lopova’)

logo- (od lógos u zna~ewu ’govor’: u mawe poznatim re~ima kao logoped, logogrif,

logoreja; motivacija je zamagqena u re~i logotip ’za{titni znak, grafi~ki simbol’)

megalo- (-manija, -polis)

multi- (-milioner, -vitamin, -nacionalan)

piro- (u piroman, -ski, -ija i pirotehnika, -i~ki, -i~ar; Vujaklija daje i nekoliko

drugih slo`enica)

poli- (-glot, -gamija, -nom; sa izgubqenom motivacijom u poliklinika, politehni-

ka i jo{ nekim re~ima)

proto- (-tip, -jerej, -majstor ; s nejasnom motivacijom u protoplazma i jo{ nekim

re~ima)

pseudo- (-nim, ina~e u mnogim okazionalnim spojevima tipa pseudoumetnik, pseu-

donau~an i sl.)

retro- (-spektiva, -raketa, -aktivan)

107 Ovamo bi do{li jo{ neki skra}eni etni~ki pridevi, ali se zasad javqaju samo u po jednoj slo`enici: balto- u

baltoslovenski, ugro- u ugrofinski, latino- i hispano- u spoju sa -ameri~ki. U francuskom, pored hispano-américain, postoji i

hispano-arabe i hispanophone. Kao dokaz potencijalne kreativnosti prefiksoida up. œgwecava hispanomelodramatikaŒ, izraz

kojim je kolumnista Bogdan Tirnani} ozna~io sentimentalne TV-serije iz hispanoameri~kih zemaqa (NIN, 10. 2. 2000, sr. 25).

143

uni- (-seks, -lateralan, -ficirati; u uniforma, univerzitet, univerzalan drugi

deo je nemotivisan)

hetero- (-gen, -seksualan)

homo- (-nim, -gen, -seksualan)

hrono- (-metar, -logija).108

11.8. Osobine i poreklo prefiksoida. — Pregled ovog spiska od blizu stoti-

nu prefiksoida pokazuje da ih u naukama (prete`no prirodnim), medicini i tehnici

ima osetno vi{e nego u svim ostalim oblastima, {to zna~i da i danas, uprkos mnogim

re~ima koje su u{le u {iroku upotrebu, prefiksoidi zadr`avaju svoj u osnovi œu~eniŒ

i terminolo{ki karakter. Tako|e treba zapaziti da su ~etiri petine prefiksoida gr~-

kog porekla, makar ozna~avali i tako moderne pojmove kao {to su kosmonaut ili disko-

teka. Ostali su latinski, a jedan, avio-, mo`e se smatrati francuskim (mada je i on u

krajwoj liniji od latinskog avis).

11.8.1. Zahvaquju}i tehni~koj i terminolo{koj upotrebi, ve}ina prefiksoida

su jednozna~ni i providni. Ipak, kod starijih slo`enica, skovanih na osnovu nekih

nebitnih obele`ja, motivacija se mogla vremenom zamagliti, pa tako ekonomija i eko-

logija vi{e nemaju veze s ku}om (óikos), ni hromozom s bojom, ni geometrija sa zemqom.

Na to se nadovezuje semanti~ka promena karakteristi~na upravo za prefiksoide: iz po-

stoje}e, {iroko upotrebqavane prefiksoidne slo`enice izdvaja se nov prefiksoid,

homoniman s ranijim, koji preuzima weno celo zna~ewe. Najkarakteristi~niji takav

slu~aj je auto-2, sa zna~ewem slo`enice automobil, koja je svojevremeno sastavqena od

auto-1 ’samo-’ i latinskog mobilis. Na isti na~in, od radio-1 ’zra~ewe’, preko radiofo-

nija itd. (v. 11.5), dobijeno je radio-2; foto-1 ’svetlost’ daje fotografija, odakle fo-

to-2; tele-1 ’daleko’ >> televizija >> tele-2; disko-1 ’plo~a’ >> diskoteka >> disko-2.

Za~etak istog procesa opa`amo i u nekim drugim slo`enicama, samo {to je broj prime-

ra premali da bi vredelo govoriti o posebnim prefiksoidima, npr. homofobija (gde

prvi deo nije od gr. hómos ’isti’ nego od homoseksualac) ili tehnomenaxer (ne ’tehni-

~ar-menaxer’ nego ’tehnokrata-menaxer’). Bari}eva (1980:80) i Babi} (1986:323) razli-

108 Nismo u spisak uvrstili pedo- i hipo-. Prvi se javqa prakti~no samo u pedofil i wegovim izvedenicama (nisu uobi~ajeni

pedologija, pedocentrizam i sli~ni izrazi zabele`eni kod Vujaklije; pedagog je danas nemotivisana re~). Hipo- dolazi

prakti~no samo u hipodrom (od gr. híppos ’kow’; nije re~ o prefiksu hipo- << hypó ’pod’).

144

kuju hidro-1 ’vodeni’ od hidro-2 ’hidrogenski’, ali za ovaj drugi imaju samo jedan pri-

mer, nepotvr|en u re~nicima, hidro-bomba.

11.8.2. Po na~inu nastanka, ovim œsekundarnimŒ prefiksoidima veoma su

sli~ni i zasad malobrojni doma}i prefiksoidi, koje je iscrpno analizirao Miroslav

Nikoli} (1995). I oni su nastali od prvog formanta ve} postoje}e slo`enice, ~ije zna-

~ewe preuzimaju: poqo- u tom slu~aju ne zna~i ’poqski’ nego ’poqoprivredni’, ino- je

od inostrani, jugo- zna~i ’jugoslovenski’109, Beo- ne zna~i ’beo’ nego ’beogradski’, No-

vo- u nekim imenima preduze}a zna~i ’novosadski’.

Doma}i prefiksoidi su ipak izuzetna pojava, i to je razlog {to ih nismo uvr-

stili u malopre|a{wi pregled naj~e{}ih prefiksoida. (Nijedna slo`enica s wima,

kako prime}uje i Nikoli}, nije zabele`ena ni u Mati~inom ni u Akademijinom re~ni-

ku.) Beo- i Novo- javqaju se samo u vlastitim imenima. Sa Beo- je Nikoli} prikupio

blizu pedeset primera, ali osim Beobanke, Beotaksija, Beopetrola i odskora Beovoza

svi drugi su verovatno nepoznati ~ak i prose~nom Beogra|aninu. Sa Novo- isti autor

daje tri primera, Novograp, Novopak, Novotrans (uz stariji i poznatiji Novkabel, koji

ne spada ovamo, nego u skra}eni~ke slo`enice). I za Jugo- Nikoli} bele`i mno{tvo na-

ziva preduze}a (me|u poznatijima su Jugobanka, Jugodrvo, Jugoeksport, Jugopetrol, Ju-

goton), uz to i zajedni~ke imenice kao jugobirokratija, jugodiplomatija, jugokrimi-

nal, jugonavija~, jugokup, jugofudbal i sl., ali to su novinarske kovanice: osim poli-

ti~kog neologizma jugonostalgi~ar, malo je verovatno da }e ijedna ste}i upotrebu van

medijskog jezika. Okazionalne kovanice su i inoagent, inozadu`ewe, inokredit, ino-

partner i sl., dok znatniju frekvenciju ima samo inokorespondent. Najzad, i poqo- se

javqa uglavnom u imenima (Poqobanka, Poqoprodukt i sl.), a od zajedni~kih imenica

zabele`eni su samo poqomehanizacija, poqooprema i poqoslu`ba; posledwih meseci

u Beogradu se vi|a poqoapoteka kao naziv prodavnice.

Ove doma}e slo`enice svakako su gra|ene po ugledu na one s klasi~nim pre-

fiksoidima, ali se od wih razlikuju po niskoj frekvenciji upotrebe (osim u imenima)

i po nedostatku terminolo{ke vrednosti. Stoga, bar ako se ne pojavi znatniji broj re~i

kao {to su inokorespondent i jugonostalgi~ar, ostajemo pri zakqu~ku da prefiksoidi

dolaze pozajmqivawem (i to ne iz bilo kog jezika, nego samo iz internacionalnog fon-

da gr~kih i latinskih korena) i da im je zna~ewe po pravilu nau~no, stru~no ili teh-

ni~ko. Otuda i re~i kao {to je vodoinstalater, koju Nikoli} pomiwe u fusnoti (gde

145

je vodo- od œvodovodŒ a ne od œvodaŒ), tuma~imo te`wom ka skra}ivawu prvog dela slo-

`enice (v. 1.4), a ne kao primer prefiksoida.

11.8.3. Slo`enice s parovima prefiksoida. — Usled skra}ivawa nastali su

i oblici kao stenodaktilograf (= stenograf-daktilograf), gastroenterolog (= ga-

strolog-enterolog), morfofonologija110 (= morfologija s fonologijom), gde se dva

prefiksoida javqaju jedan za drugim, u koordinaciji, zajedni~ki odre|uju}i drugi deo

slo`enice. Za slo`enicu biobibliografija (= biografija i bibliografija) Pravopis

dopu{ta i pisawe s crticom, bio-bibliografija (ta~ka 49d), œda se istakne realna

smisaona ra{~lawenostŒ, ili mo`da zato da bi se istaklo da bio- ovde ima zna~ewe

imenice biografija, a ne ’`ivi, `ivotni’ kao u drugim slo`enicama. Koordinativni

prvi deo imaju i poluslo`enice auto-moto savez, auto-moto trke (ta~ka 53), gde cr-

tica ozna~ava koordinaciju, a belina, kao œja~e razdvojno obele`jeŒ, granicu izme|u

prvog i drugog dela poluslo`enice. Tri naporedna prefiksoida ima medicinski ter-

min otorinolaringolog(ija).

Jo{ je znatno ve}i broj subordinativnih slo`enica, gde prvi prefiksoid mo-

difikuje re~ koja je i sama prefiksoidna slo`enica: autobiografija, psihopatologi-

ja, mikrobiologija, hidrobiologija, zoogeografija, elektrokardiograf, geomorfologi-

ja, hromofotografija, biosociologija, biotelemetrija, paleoantropologija itd. Tu

spada i paleontologija, mada toga obi~no nismo svesni, jer se prvi vokal prefiksoida

onto- sliva s posledwim od paleo-, a slo`enice s tim prefiksoidom ina~e su malo-

brojne i mawe poznate (ontologija, -genija, -geneza). Fitopaleontologija, prema tome,

ima tri prefiksoida (i jedan sufiksoid).

Ni u prvu ni u drugu grupu ne spada radio-televizija, po{to tu radio- nije

modifikator (kao npr. u radio-teleskop, radio-telegrafija), ali nije ni koordinira-

no s prefiksoidom tele-, nego s celom imenicom televizija. Iz toga zakqu~ujemo da

ni radio u ovom slu~aju nije prefiksoid, nego imenica. Verovatno je ipak da je {iroka

primena prefiksoida radio- bila uzor za gra|ewe ove poluslo`enice, jer takvo, ~isto

zbirno zna~ewe (radio-televizija = radio i televizija, objediweni u istu organizaci-

ju) ina~e se gotovo nikad ne sre}e kod dvoimeni~kih slo`enica.111

111 Up. i danas zastarelo radio-gramofon = radio i gramofon (u istoj kutiji). Up. i Bari} 1980: 81–82: œU gra|i se na{la i

slo`enica sa zna~ewem koje po na~inu postanka ne mo`e imati. Takva je slo`enica gramopoja~alo koja mo`e zna~iti samo

’gramofonsko poja~alo’, ako postoji takav tehni~ki pribor, a ne mo`e zna~iti ’gramofon s poja~alom’.Œ

146

11.9. Sufiksoidi ili sufiksi? — Broj sufiksoida upadqivo je potcewen u

dosada{woj literaturi. Bari}eva (1980: 68) nabraja ih deset: -bus, -drom, -fil, -fob, -

fobija, -grafija, -gram, -logija, -man i -skop. Babi} (1986: 323–324) pomiwe -bus, -drom,

-teka i -id, gde je ovaj posledwi zapravo sufiks -oid (kao u elipsoid i sl.). Kir{ova

1993, kako smo ve} napomenuli, navodi samo -fil, -fob i -metar, jer su to jedini koji

su dobili posebne odrednice u RMS. U radovima Ivane Pribi}evi} (1985) i Sawe ]i-

ri} (1989) op{irno se razmatraju pojedine retke kovanice kao vinoteka i basnodrom,

ali nikakvog rada o sufiksoidima u celini do sada nije bilo.

Uzrok ovako slabom interesovawu mogle bi biti sumwe kao ona koju je izrazila

Tirtova (1980), po kojoj sufiksoidi mo`da i nisu ni{ta drugo do sufiksi stranog po-

rekla. Pogledajmo detaqnije wene argumente. Slo`enice su, ka`e ona, œmotivisane re-

~i po pravilu sa dve, a ponekad i vi{e osnovaŒ, npr. parobrod — brod na paru. Za ime-

nice œsa internacionalnim elementima -drom, -tekaŒ to ne va`i, jer ti elementi œne

egzistiraju u srpskohrvatskom jeziku kao koreni samostalnih prostih re~iŒ. U slo`e-

nice, dodu{e, spadaju œi one re~i koje se ne dovode u vezu sa sintagmama … ve} se prave

po uzoru na druge slo`enice, odnosno analogijom… pri ~emu jedna od komponenata po-

staje redovna i tretira se kao afiksoidŒ. Za razliku od Bari}eve, me|utim, koja je tvor-

bu po analogiji tretirala kao ravnopravnu tvorbi od samostalnih re~i, ruska nau~nica

smatra da i internacionalni element, da bi bio afiksoid, mora da œima korelat u ob-

liku samostalnih osnovaŒ. U seriji re~i tenkodrom, raketodrom, autodrom itd. ona

za prvi deo nalazi takav korelat u imenicama tenk, raketa, auto itd., ali ga za -drom

ne nalazi, i stoga zakqu~uje da su takve re~i — sufiksalne izvedenice. Citiraju}i Ba-

ri}evu (nav. d. 22), po kojoj se œelementi -fob, -fil i drugi razlikuju od sufiksa jer

wihovo zna~ewe nije tvorbeno nego leksi~koŒ, ona to ne pori~e, ali napomiwe da i ne-

ki internacionalni sufiksi, npr. -itis i -oid, imaju œveoma konkretnoŒ zna~ewe, pa

se pita ne bi li se na isti na~in i -fil i -fob mogli smatrati sufiksima.

11.9.1. Razume se da ni izme|u sufiksoida i sufiksa, kao ni izme|u prefiksoi-

da i prefiksa (11.2), granica ne mo`e biti ~vrsta i jasna. Ipak, sumwe koje iznosi Tir-

tova ne ~ine nam se opravdane i nijedan drugi autor ih ne deli. Bi}e da je do wih do-

{lo pre svega zato {to se usredsredila na sufiksoid -drom, ~ije je zna~ewe krajwe pro-

menqivo: u hipodrom zna~i ’trkali{te’, u aerodrom ’uzleti{te’, u autodrom, raketo-

147

drom, tenkodrom ima neodre|eno zna~ewe mesta za vo`wu, za ispitivawe, okupqawe

itd., da se o proizvoqnim kovanicama kao {to je basnodrom i ne govori. Da je uzela u

obzir i druge sufiksoide, recimo -bus ili -metar, verovatno bi zakqu~ila da je for-

mante s tako konkretnim zna~ewem nemogu}e svrstavati me|u sufikse.

11.10. Naj~e{}i sufiksoidi. — Me|u slo`enicama gr~kog porekla nalazi ih

se dosta ~iji drugi delovi obrazuju serije, ali po zna~ewu nisu providni niti me|u-

sobno ujedna~eni: takvi su npr. astronom, agronom, ekonom, gastronom, metronom (sve

od gr. nómos ’zakon’), analiza, dijaliza, elektroliza, paraliza (od lýsis ’rastavqawe,

rastvarawe’), termofor, hidrofor, semafor, fosfor (od -phóros ’koji nosi’). Ovakve

formante ne}emo smatrati sufiksoidima, ali ni sufiksima, jer (osim za heleniste i

etimologe) ne motivi{u re~ u kojoj su sadr`ani. Wima je opasno blizak upravo pomenu-

ti -drom (od drómos ’trka’), ali se ipak mo`e podvesti pod neko op{tije zna~ewe ’mesto

za okupqawe (`ivotiwa ili vozila)’. S druge strane, ima i takvih formanata ~ije je

zna~ewe nedvosmisleno, ali se javqaju iskqu~ivo u stru~nim i u~enim re~ima, npr. -

kok(a) ’bakterija loptastog oblika’ u streptokok(a), stafilokok(a), pneumokok(a), go-

nokok(a), ili -arh ’vladar’ u monarh, tetrarh, oligarh, patrijarh itd. Ostavqaju}i po

strani sve takve slu~ajeve, mo`emo ipak dati spisak nesumwivih i uobi~ajenih sufik-

soida koji je vi{e nego dvaput du`i od onoga kod Bari}eve (nav. d. 69–72). Tu bi spada-

li:

-logija ’nauka’ (o onom {to ozna~ava prvi deo slo`enice) i -log (za nau~nika):

teologija, biologija, sociologija itd. Ovaj sufiksoid je izuzetno produktivan, pa se

kombinuje i s modernim osnovama (filmologija, ufologija, turizmologija), ozna~ava i

paranau~ne discipline (astrologija, grafologija), a s pomerenim zna~ewima javqa se

u analogija, ideologija, frazeologija, tehnologija itd. Zbog izuzetne popularnosti

ovog sufiksoida sre}e se dosta slo`enica s krwom osnovom u prvom delu (komunikolo-

gija, politologija, univerzitolog) i hibridnih kao wego{ologija, babiwologija, }u-

tolog i dr.: vidi Terzi} B. 1999:138–139.

-grafija, ’pisawe’ ili ’zapisivawe’ (istoriografija, daktilografija, leksi-

kografija), odakle i zna~ewe crtawa ili vizuelnog prikazivawa (kartografija, foto-

grafija, cinkografija); tako|e ’opis, opisivawe’ u nazivima nau~nih disciplina (geo-

grafija, okeanografija, seizmografija).

148

-graf, u nazivima odre|ene vrste pisaca (biograf, hagiograf), grafi~ara, cr-

ta~a i sl. (cinkograf, scenograf, kostimograf), nau~nika (geograf, etnograf); tako|e

u nazivima instrumenata za zapisivawe (telegraf, fonograf, kardiograf).

-gram1, ’zapis’, naj~e{}e u tehni~kim izrazima (telegram, seizmogram, holo-

gram), ali i za oznaku raznih vrsta znakova ili crte`a (monogram, ideogram, dijagram),

a s kwi`evnim zna~ewem u epigram.

-gram2, u mernim jedinicama kilogram, miligram, dekagram itd.

-filija, ’sklonost, qubav’ (ka onom {to ozna~ava prvi deo slo`enice) i -fil

(za ~oveka koji takvu sklonost ose}a): anglofilija, zoofilija, nekrofilija itd. Slo`e-

nice na -fil naj~e{}e imaju etnik u prvom delu: austrofil, rusofil, bugarofil, sla-

vofil (slaveno-, slavjano-, slovenofil) itd., a naspram wih, kao {to prime}uje Bari}e-

va, obi~no se upotrebqavaju izvedenice na -filstvo (austrofilstvo i sl.). S neet-

ni~kim prvim delom su bibliofil (-filija) i filmofil (-filija).

-fobija, ’nesklonost, mr`wa’ (prema onom {to ozna~ava prvi deo) i -fob (za

~oveka koji se tako ose}a): anglofobija, rusofobija itd., u novije vreme srbofobija i

ksenofobija, a uz to ceo niz psihijatrijskih termina, od kojih su {ire poznati samo

klaustrofobija i agorafobija.

-manija, ’preterana qubav, opsednutost’ (onim {to ozna~ava prvi deo) i -man:

anglomanija, grafomanija, tabletomanija itd. Prvi deo je ~esto mawe poznata strana

osnova kao u melomanija, megalomanija, monomanija, grandomanija, ali ima i hibrid-

nih slo`enica s doma}om osnovom, me|u kojima je najpoznatija zv(j)ezdomanija. Uz sve

re~i na -manija postoje i one na -man (angloman itd.), s pridevom na -manski.

-kratija, ’vladavina’, i -krat(a) za predstavnika te vladavine: demokratija,

tehnokratija, autokratija, plutokratija. ^esto se zna~ewe pomera tako da slo`eni-

ca ozna~ava dru{tveni sloj (aristokratija) ili i sloj qudi i na~in pona{awa (biro-

kratija). O imenicama tipa autokrat(a), demokrat(a), nazivaju}i -krat(a)

œsufiksomŒ, pisao je Markovi} 1952:20–27, ali ga je pri tom zanimao samo wihov zavr-

{etak, a nije poku{ao da ih strukturno analizira.

-jatrija, za odre|enu granu medicine (pedijatrija, psihijatrija, gerijatrija)

i -jatar za lekara (pedijatar itd.).

149

-fon, u nazivima tehni~kih naprava vezanih za zvuk (mikrofon, gramofon, mag-

netofon) ili muzi~kih instrumenata (ksilofon, saksofon, vibrafon). Neuobi~ajeno

je -fon kao pridevski formant, u zna~ewu ’koji govori (jezikom ozna~enim u prvom de-

lu)’, kao u pridevima frankofon, anglofon; otuda u {tampi, umesto œfrankofone ze-

mqe (Afrike)Œ — {to bi odgovaralo francuskom pays francophones — ~e{}e sre}emo ob-

lik frankofonske.

-skop, u nazivima opti~kih instrumenata: mikroskop, periskop, stereoskop,

kaleidoskop. Prvobitna motivacija je izgubqena u horoskop, stetoskop, bioskop. Bu-

garski 19972:305 navodi œnekoliko novih leksema sa zna~ewem sprave, emisije ili ru-

brike za kakvo posmatrawe ili pregledΠkao zvezdoskop, filmoskop, smehoskop.

-skopija, obi~no u paru s nazivima na -skop (mikroskopija, stereoskopija, u

medicini gastroskopija, laringoskopija itd.) ali i samostalno, u radioskopija ’rend-

genski pregled’.

-metar1: u nazivima mernih instrumenata: barometar, ampermetar, termome-

tar, taksimetar i mnogo drugih.

-metar2: u nazivima mera za du`inu, kilometar, centimetar, milimetar

itd.

-metar3: u nazivima stihova, pentametar, heksametar, tetrametar itd. Ni

u jednu od ove tri grupe ne spadaju grecizmi kao geometar, dijametar, perimetar, po-

{to su u na{em jeziku nemotivisani, {to zna~i da -metar u wima nije sufiksoid.

Isto va`i i za drugi deo re~i geometrija, mada bi se o (iskqu~ivo stru~nom) sufikso-

idu -metrija moglo govoriti s obzirom na wegovo prisustvo u planimetrija, stereo-

metrija, trigonometrija, kao i u telemetrija ’merewe na daqinu’, ali su to sve

stru~ni termini bez {ire primene u op{tem vokabularu.

-teka: sa zna~ewem zbirke, prostorije ili ustanove u biblioteka, kinoteka,

diskoteka (ovo posledwe danas i sa sekundarnim zna~ewem, v. disko-, 11.7), gliptote-

ka itd.; samo sa zna~ewem zbirke u kartoteka i u neologizmu datoteka. Pored ve} po-

menutog rada I. Pribi}evi}, o formantu -teka pisao je i Bugarski 19972, konstatuju}i

da je posledwih godina veoma produktivan u dve oblasti: u nazivima radwi, lokala i

klubova, kao vinoteka, autoteka, stripoteka (œgde je verovatni noviji prototip

150

diskotekaŒ, ka`e Bugarski), i u nazivima emisija na televiziji i radiju, kao `eqote-

ka, vicoteka, smehoteka i mnoge druge.

-drom: s razli~itim zna~ewima (v. 11.9.1) u hipodrom, aerodrom, kosmodrom,

autodrom itd.; tako|e u vi{e hibridnih slo`enica koje su privukle pa`wu ]iri}eve

i Tirtove u ve} pomenutim radovima.

-bus: nastalo izdvajawem pade`nog nastavka iz latinskog omnibus (poimeni~eni

dativ plurala zamenice), prema kome je skovano autobus i trolejbus, u novije vreme i

minibus, kao i hibridno {inobus; Bari}eva navodi i kwigobus, muzeobus i druge malo

uobi~ajene oblike.

11.10.1. Ovim sufiksoidima mogli bi se dodati i neki koji prete`no pripada-

ju nau~noj terminologiji, ali postaju sve popularniji i u op{tem jeziku. Takvi su:

-cid u zna~ewu sredstva za uni{tavawe, npr. insekticid, spermicid, herbicid

’sredstvo protiv korova’, fungicid ’sredstvo protiv gqivica’; tako|e u zna~ewu ma-

sovnog istrebqewa, u genocid i u neologizmu etnocid.

-sfera, u atmosfera, stratosfera, hidrosfera, biosfera itd.; s druk~ijim

zna~ewem u hemisfera.

-onim ’ime, naziv’, u pseudonim i u lingvisti~kim terminima toponim, hidro-

nim, antroponim, etnonim i sl. Najpoznatija dva termina iz ove serije jesu sinonim i

homonim, ali se ne mogu smatrati motivisanim u na{em jeziku.

-naut, ’leta~’ ili ’putnik’ (prvobitno zna~ewe ’mornar’) u astronaut, ko-

smonaut, aeronaut i u mitolo{kom imenu Argonauti: up. i -nautika (astro-, kosmo-,

aeronautika).

-plan, u danas prete`no zastarelim nazivima letelica, aeroplan, monoplan,

biplan, hidroplan (danas ~e{}e hidroavion), ali i u neologizmu raketoplan.

11.10.2. Primeti}e se da su me|u nabrojanim sufiksoidima neki koji postoje i

kao samostalne re~i u srpskom: grafija, fobija, manija, gram, metar, sfera (-plan tu

ne spada, jer mada mu etimologija nije sasvim jasna, nije istog porekla kao i imenica

plan). Iz ovog razloga Bari}eva nije -manija priznala za sufiksoid, nego je œtakve slo-

`enice izdvojila me|u slo`enice s leksemom u drugome dijeluΠ(nav. d. 68: za~udo, isto

151

rasu|ivawe nije primenila na re~i sa -fobija i -grafija). Ovde, me|utim, treba postu-

piti na isti na~in kao kod prefiksoida, gde smo razlikovali prefiksoide auto-, ra-

dio-, kilo- i sl. od samostalnih imenica istog oblika. -Grafija, -fobija i -manija mo-

raju se uvrstiti u sufiksoide zbog paralelizma sa -graf (i -gram1), -fob odnosno -man.

Sufiksoid -sfera u atmosfera itd. ima specifi~no zna~ewe koje se ne mo`e izjedna-

~iti sa zna~ewem imenice sfera. -Gram u miligram itd. i -metar u kilometar itd.

mo`da bi se i mogli shvatiti kao imenice, ali bi bilo te{ko razdvojiti ih od drugog -

gram i druga dva -metar, koji su nesumwivo vezane osnove. U prozodijskom pogledu,

osim toga, oni se pona{aju kao sufiksoidi: mada kao imenice u dana{wem gradskom go-

voru imaju dug vokal (gram, metar), u slo`enicama se nikad ne izgovara *miligram,

*kilometar i sl., nego miligram (kao telegram), kilometar (kao barometar).

11.11. Poreklo sufiksoida. — Me|u sufiksoidima koje smo nabrojali prevaga

gr~kih korena jo{ je izrazitija nego me|u prefiksoidima. Iz latinskog su jedino -cid

i -bus (ovo drugo preko engleskog, gde je omnibus jo{ u HIH veku skra}eno u bus). Iz en-

gleskog je i element -tron, najpre iskori{}en u imenovawu atomske ~estice pozitron

(od posi[tive] [elec]tron), potom u nazivima akceleratora ciklotron, sinhrotron, beta-

tron itd., a sasvim proizvoqno i u digitron112. Ali po{to nema nikakvog odre|enog

zna~ewa, ovo -tron moglo bi u najboqem slu~aju biti sufiks, a ne sufiksoid. Primer

~isto engleskog sufiksoida mo`e biti -gejt, iz Votergejt (Watergate), imena va{ing-

tonske zgrade oko koje je izbio ~uveni politi~ki skandal po~etkom sedamdesetih godi-

na: posle toga su mnogi skandali i afere dobijali vi{e ili mawe {aqiva imena na -

gejt, u engleskom (Irangate, Monicagate itd.) a neki put i kod nas (œDafinagejtŒ i sl.).

Ipak, posredi su tipi~ne novinarske kovanice, koje uz to ne gube karakter vlastitih

imena, tako da ih ne mo`emo smatrati za istinsku prinovu u srpskom vokabularu.

Doma}ih sufiksoida nema, a ne vidi se ni kako bi ih moglo biti. Naime, za

razliku od prefiksoida tipa jugo-, koji se na strane prefiksoide ugledaju po strukturi

i po pozajmqivawu zna~ewa od slo`enice, sufiksoidi nemaju posebna fonetska obe-

le`ja, pa bi se svaka nova slo`enica s doma}om vezanom osnovom u drugom delu shvati-

la kao SST s nultim sufiksom (tipa rukopis, rodoqub), a ne bi bilo razloga da govori-

mo o sufiksoidima.

11.11.1. S obzirom na prete`no gr~ko poreklo sufiksoida, razumqivo je {to

se oni vrlo ~esto kombinuju s prefiksoidima (kao u biologija, telegram, tehnokrati-

152

ja, bibliofil itd.) ili s drugim gr~kim osnovama (pedijatrija, kaleidoskop, glipto-

teka, atmosfera itd.). Pri tom ipak nisu retke slo`enice gde je u prvom delu osnova

iz modernih stranih jezika (kostimograf, saksofon, raketoplan, birokratija i sl.):

to pogotovu va`i za sufiksoide -man/-manija, -fil/-filija i -fob/-fobija, koji su naj-

produktivniji i svakodnevno u~estvuju u stvarawu neologizama. Kombinovawe s doma-

}om osnovom, kao u srbofobija, zv(j)ezdomanija, ili s odoma}enom tu|icom kao u {ino-

bus, zasada je jo{ uvek izuzetak. Takvih hibridnih slo`enica, dodu{e, videli smo do-

sta sa sufiksoidima -teka i -drom, ali su sve okazionalne, vi{e ili mawe {aqive, i

nije verovatno da }e ijedna u}i u trajnu upotrebu.

12. SKRA]ENI^KE SLO@ENICE

12.1. O vi{e~lanim skra}enicama postoji obimna literatura, ali skoro is-

kqu~ivo s normativnog i pravopisnog gledi{ta. (Izuzetak je rad Marjanovi} 1999, na

koji }emo se vratiti ni`e.) U su{tini i po svom poreklu, skra}enice i jesu pojava ve-

zana za pisani jezik, jer u govoru se vi{e~lani nazivi krate svo|ewem na jednu re~, npr.

Srpska akademija nauka i umetnosti >> Akademija (a ne SANU). Jednom stvorene, me-

|utim, skra}enice se osamostaquju, sti~u imeni~ku promenu, mnoge postaju poznatije

nego puni naziv, {to sve zna~i da ih ne mo`emo zaobi}i u pregledu slo`enica. Uvr-

stio ih je u svoju gramatiku i Stevanovi} (19641:471–472), ali uz napomenu da nastaju

œmimo zakonitosti gra|ewa slo`enica o kojima smo dosad govoriliŒ i da su to

œslo`enice naro~ite vrsteŒ.

Sv. Nikoli}, 1954:9, isti~e da se obi~ne skra}enice (tipa br. = broj) œupotre-

bqavaju iskqu~ivo u pisawu i uvek se ~itaju kao pune re~iŒ, tako da su œpredmet samo

i jedino p r a v o p i s a, iskqu~ivo problem tehnike pisawaŒ; slo`ene skra}enice, na-

protiv, œkao naro~iti tip re~i, predmet ‰suŠ pre svega nauke o gra|ewu re~i, a zatim i

ostalih jezi~kih disciplina u ~iji domen kao re~i spadajuŒ. Nikoli} razlikuje (str.

12) tri osnovna tipa slo`enih skra}enica: (1) glasovni ili slovni, gde ova dva termi-

na nisu potpuni sinonimi, jer glasovnima naziva one koje se izgovaraju kao cele re~i,

npr. Nin, Skoj, a slovnima one kao CK, TV[, izgovorene œCe-kaŒ, œTe-ve-{eŒ; (2) slo-

govni tip, npr. Nama = Na(rodni) ma(gazin), Varteks = Var(a`dinska) teks(tilana); (3)

me{oviti tip, npr. Komgrap = Kom(unalno) gra(|evinsko) p(reduze}e); u ovaj posledwi

tip svrstava i spoj skra}enice s celom re~ju, kao fiskultura od fiz(i~ka) kultura.

153

12.2. Mada ne u vidu eksplicitne podele, ista tri tipa mogu se prepoznati i u

Pravopisu 1993. Slovne skra}enice tu se nazivaju verzalne skra}enice ili akronimi

(t. 227), a slogovne i me{ovite objediwene su pod nazivom formantne skra}enice, uz

obja{wewe da œu wihov sklop ulaze ne samo po~etna slova nego i formanti, delovi

re~iŒ (t. 228b). Termin œslogovniŒ zaista ne zadovoqava, jer kao {to je primetio i sam

Nikoli}, delovi skra}enice ~esto se ne poklapaju s podelom re~i na slogove (npr. Kom-

nije slog u re~i komunalno). Termin œformantniŒ je boqi, ali ni on nije sasvim ade-

kvatan, jer pod formantima obi~no ne podrazumevamo bilo kakve delove re~i, nego mor-

feme (osnove i afikse) koje u~estvuju u gra|ewu tvorenica; u primerima kao {to je beo-

mal (= beo~inski malter), koji se navodi u pomenutoj ta~ki Pravopisa, ni beo ni mal

nisu formanti u tom smislu. Predla`emo kao ta~niji naziv œfragmentne skra}eniceŒ.

Za skra}enice koje se œizgovaraju kao celovite re~i i shvataju kao imeniceŒ u

Pravopisu je upotrebqen termin œverbalizovane skra}eniceŒ (t. 228 i 228a). Taj naziv

se prvenstveno primewuje na slovne skra}enice tipa SKOJ (Skoj), NATO (Nato), dok

se kod fragmentnih podrazumeva, uz napomenu da je kod wih œverbalizacija … program-

ski postupak, jer se skra}enica namerno tako sklapa da se mo`e izgovarati i upotre-

bqavati kao re~Œ. Otuda fragmentne skra}enice ne samo {to ne podle`u uobi~ajenim

zakonitostima tvorbe slo`enica, kako je napomenuo Stevanovi}, nego po autorima Pra-

vopisa predstavqaju œzapravo vid ve{ta~ke tvorbe re~i, koji nije pod kontrolom pra-

vopisne i jezi~ke normeŒ.

12.3. Utisku o izuzetnosti skra}enica doprinose jo{ dve wihove osobine. Jed-

na je da su gotovo sve po zna~ewu izme|u zajedni~kih i vlastitih imenica: to va`i kako

za nazive ustanova, organizacija, manifestacija itd. tako i za nazive dr`ava (kao SAD)

i nazive proizvoda (kao beomal). Druga osobina je wihova efemernost: znatno ~e{}e

nego kod œpravihŒ imenica, wima se de{ava da posle jednog perioda visoke frekvent-

nosti padnu u gotovo potpuni zaborav ({to onda, bar kod slovnih skra}enica, povla~i

i gubitak prozirnosti). Takvi su primeri u na{oj zemqi KPJ, OOSK, ORA, OUR, SIZ

i sl., nekada mnogo pomiwano izdava~ko preduze}e Nopok (= Novo pokolewe), na me|u-

narodnom planu SRN i NDR, a tako|e i neke skra}enice bez politi~kog sadr`aja, reci-

mo primeri koje navodi Stevanovi} 19541: PAZ (Protivavionska za{tita) ili PAS (=

para-amino-salicilikum, po Stevanovi}u œnaziv odnedavno poznatog i vrlo priznatog

leka za le~ewe tuberkuloznih oboqewaŒ).

154

12.4. U okviru pomenuta dva ili tri osnovna tipa mogu se sprovesti i naknad-

ne podele. Tako bismo dobili slede}e kategorije slo`enih skra}enica, idu}i od naj-

maweg stepena verbalizacije prema najve}em:

(a) Slovne skra}enice koje uglavnom postoje samo u pisawu, dok se u govoru iz-

govara puni naziv. Stevanovi} (19541:19) opisuje ih kao œetikete, pismene oznake koje

je nemogu}e izgovoriti i koje se zato ne upotrebqavaju u govoruŒ, daju}i primere

FNRJ, NRS (Narodna Republika Srbija), SSRNJ, TV[ (Tehni~ka velika {kola), kao i

œdvo~lane skra}enice od suglasnika i samoglasnikaŒ, npr. JA (Jugoslovenska armija),

NO (Narodna omladina). Jo{ neki primeri te vrste mogli bi biti SPC (Srpska pravo-

slavna crkva), SKZ (Srpska kwi`evna zadruga), BiH i poneke dvo~lane skra}enice koje

se upotrebqavaju ispred imena, kao O[ (osnovna {kola), MZ (mesna zajednica), FK

(fudbalski klub). Istina, izgovarawe skra}enica ne mo`e se nikada potpuno iskqu~i-

ti: svojevremeno su mnogi izgovarali SSRNJ, FNRJ (i kasnije SFRJ i SRJ) slovo po

slovo, BiH se ~esto izgovara œbihŒ ili œbe i haŒ, a za TV[ i sam Stevanovi} u daqem

tekstu bele`i izgovor œTeve{eŒ.

(b) Slovne skra}enice koje se normalno izgovaraju, abecednim imenima slova,

ali se ne mewaju po pade`ima: SAD (izg. œes a deŒ), SDK (œes de kaŒ), CK (œce kaŒ), LD

(œel deŒ: li~ni dohodak), VMA (œve em aŒ ili ~e{}e pogre{no œve me aŒ). Tu spadaju i

malobrojne pridevske skra}enice, VKV (œve ka veŒ: visokokvalifikovani), TA (œte aŒ:

termoakumulacioni, u spoju TA pe}), TV (œte veŒ: televizijski, a tako|e i televizija).

Poneke se ne izgovaraju po abecedi nego slovo po slovo, iz razloga koje je te{ko utvrdi-

ti: JNA (izg. j-n-a), GSP (Gradsko saobra}ajno preduze}e) odnosno GSB (Gradski saobra-

}aj Beograd), VMRO i tako daqe.

(v) Slovne skra}enice izgovorene po abecedi, promenqive: SSSR (gen. SSSR-

a), PTT (PTT-a), RTS, PKB (Poqoprivredni kombinat Beograd), nekada{we AF@ (s po-

gre{nim œfeŒ i sa œ`eŒ po ugledu na ruski), @TP (izg. `e-te-pe: `elezni~ko tran-

sportno preduze}e), KPD (kazneno-popravni dom), PGP (proizvodwa gramofonskih plo-

~a), EPP (ekonomsko-propagandni program) itd. Promena je, dakle, uvek po mu{kom ro-

du, bez obzira na rod imenica u punom obliku: œto prakti~no zna~i da se na verzalnu

skra}enicu dodaju nastavci m. roda ili se ne dodaju nikakviŒ, ka`e Prav. 1993, t. 227a).

Tako se uglavnom pona{a i NOB (iz NOB-a, u NOB-u), mada normativni priru~nici do-

pu{taju i nepromenqivo NOB. Ovamo spadaju i nazivi novijih politi~kih stranaka,

155

kao SPS, SPO, DSS, HDZ (neretko pisano i hadeze) itd. Svi ti nazivi imaju izvedeni-

ce na -ovac i -ovski (espeesovac, espeesovski itd.), a od HDZ postoji i hadezeov{tina.

(g) Pored tradicionalnog, nema~kog izgovora imena slova po abecedi pojavilo

se jo{ pre Drugog svetskog rata BCG izgovoreno be-se-`e, po francuskom, i BBC = Bi-

Bi-Si, po engleskom. Posledwih decenija skra}enice sa engleskim izgovorom sve su

brojnije, s tim {to se neke pi{u izvorno (FBI, NBA, IBM, PC = personal computer), ~esto i

}irilicom FBI, NBA itd., a izgovaraju œef bi ajŒ, œen bi ejŒ, œaj bi emŒ, œpi siŒ; druge

se pi{u prema izgovoru, kao œSi-En-EnŒ (pored CNN), diditi, odskora i di-xej (DJ =

disc-jockey). Takav izgovor ipak ne va`i za sve skra}enice engleskog porekla, jer se PLO

(= Palestine Liberation Organization) izgovara po abecedi, dok CIA, NATO i OPEK spadaju u

slede}u grupu.

(d) Mnoge slovne skra}enice su verbalizovane, u tom smislu {to se izgovaraju

kao cele re~i (otuda za wih Pravopis, pored verzalnog, dopu{ta i pisawe samo prvim

velikim slovom). Ve}ina su mu{kog roda, jer se zavr{avaju na konsonant: AVNOJ (Av-

noj), SKOJ, SUBNOR (Savez udru`ewa boraca narodnooslobodila~kog rata), SIV, SUP

(u novije vreme MUP), JAT, BIGZ, NIN, JUL, MOK (Me|unarodni olimpijski komitet),

OEBS (Organizacija za evropsku bezbednost i saradwu), OPEK (iz engleskog) itd. Mu-

{ki rod dobila je i engleska skra}enica NATO, po ugledu na imenice tipa geto, konto

i sl., a svakako i pod uticajem alternativnog naziva (Severno)atlantski pakt. Skra-

}enice s krajwim -a dobijaju `enski rod, kao CIA, ETA, IRA, NASA, FIFA, UEFA, ne-

kada{wa Unra (œUnrini paketiŒ : od engl. UNRRA = United Nations Relief and Rehabilitation

Administration), ORA (omladinska radna akcija) i sl. U nekoliko slu~ajeva finalno -a je

dodato naknadno, da bi se izbegla te{ka konsonantska grupa na kraju i omogu}io verba-

lizovani izgovor: Ozna (Odeqewe za za{titu naroda), Udba (Uprava dr`avne bezbedno-

sti), Sofka (uobi~ajeno u govoru umesto SOFK = Savez organizacija za fizi~ku kultu-

ru); tako se i OFK (Omladinski fudbalski klub), u nazivu OFK Beograd, redovno izgo-

vara ofka. Zbog neuobi~ajenog zavr{etka, skra}enice SANU, CANU, JAZU ostale su ne-

promenqive, tako da je neizvesno mo`emo li i wih smatrati verbalizovanim (nije

uobi~ajeno pisawe Sanu, Jazu, niti je verovatno da bi bilo u skladu s Pravopisom).

12.4.1. Ovaj posledwi slu~aj, uz alternacije kao u~esnik NOB / u~esnik NOB-a

(u tekstovima se sre}e i tre}a, nestandardna varijanta, œu~esnik NOB-eŒ), pokazuje da

se ni abecedno izgovorene ni œverbalizovaneŒ skra}enice ne dekliniraju uvek lako.

156

Poseban pravopisni problem predstavqaju skra}enice tipa CIA, NASA i sl., jer pisa-

we œCijeŒ, œCijuŒ sasvim je neuobi~ajeno, a pisati œCIEŒ, œCIUŒ zna~ilo bi da verza-

lom pi{emo i ono {to nije po~etno slovo nego pade`ni nastavak. Nikoli} D. 1985 po-

ku{ao je da re{i ovakve dileme zahtevom da sve skra}enice, bez obzira na izgovor, po-

stanu promenqive, tako da bi se po wemu pisalo SAD-a, SAD-u, SANU-a, SANU-u, JNA,

JNE, JNI, MZ, MZ-a, mno`ina MZ-i, predsednik CK-a SKJ-a i sli~no. Takav krajwe ne-

logi~an predlog u istom broju œNa{eg jezikaŒ odbacio je urednik (Pe{ikan 1985), upo-

zoravaju}i: œNepromenqivost mnogih skra}enica nije samo grafi~ka pojava, nego i je-

zi~ka ~iwenica, jer se i govori (a ne samo pi{e) npr. sekretar CK (izg. ce-ka), vojnik

JNA (izg. j-n-a)… glasilo JAZU (jazu)… I to treba po{tovati, jednako kao i druge jezi~-

ke uzuse.Œ Poku{aji da se skra}enice œu svim re~eni~nim obrtima upotrebqavaju kao i

normalne imeniceŒ po Pe{ikanu su uzaludni, œjer one i nisu normalne re~i, nego ne-

prave, ~esto invalidne, defektne.Œ

12.5. I ovaj posledwi Pe{ikanov sud, kao i Stevanovi}ev naveden na po~etku,

uz mnogobrojne dosad vi|ene primere pravopisnih, gramati~kih i izgovornih nedoumi-

ca — sve potkrepquje zakqu~ak da su skra}enice marginalna i anomalna pojava u jeziku.

One se mogu porediti s uobi~ajenim morfolo{kim i sintakti~kim kategorijama, ali

se ne mogu potpuno ukqu~iti ni u jednu od wih. Jedna slovna skra}enica kao {to je

SAD prvobitno je samo skra}eni na~in pisawa sintagme Sjediwene Ameri~ke Dr`ave;

od trenutka kad dobije svoj izgovor /esadê, esade/, ona vi{e nije sintagma, ali nije ni

prava re~, jer nema fonetske ni morfolo{ke osobine imenica u srpskom jeziku. Nije

slo`enica, ali je slo`enicama sli~na utoliko {to u jednom glasovnom segmentu obje-

diwuje sadr`aje triju re~i, s kojima je povezana (tj. koje je motivi{u) ne samo seman-

ti~ki nego i formalno. Poneke izrazito œverbalizovaneŒ skra}enice kao Avnoj, Nin, a

pogotovu one stranog porekla kao Bi-Bi-Si, mogu potisnuti iz upotrebe prvobitnu sin-

tagmu i u tom smislu sti~u karakter œpravihŒ re~i, ali ni one nisu slo`enice.

Me|u slo`enice, i to posebnog tipa, mo`emo ubrojiti samo formantne skra}e-

nice (da zadr`imo taj termin, mada smo se uverili u wegovu neprikladnost). Marjano-

vi} (1999), koji je prikupio veliki broj takvih primera me|u nazivima preduze}a, sma-

tra œda ovi oblici nisu ni slo`enice, ni slo`ene skra}enice, ve} da su to — skra}e-

ni~ke slo`eniceΠ(str. 54). Mo`da bi ipak ta~nije bilo re}i da je to prelazna katego-

rija koja pripada kako skra}enicama tako i slo`enicama, mada se ne mo`e identifiko-

vati ni s jednima ni s drugima. Po strukturi, Marjanovi} je svoje primere podelio na

157

tri œmodelaŒ: sa skra}enom re~ju na prvom mestu, sa skra}enom re~ju na drugom mestu,

sa obe skra}ene re~i. Prvi i drugi œmodelŒ naknadno su podeqeni na œtipoveŒ prema

tome da li re~ sadr`i spojni vokal (interfiks, prema autorovoj terminologiji), da li

je na prvom mestu prefiksoid, da li jedan od dva elementa poti~e od toponima ili kte-

tika i jo{ po nekim obele`jima.

Preko 130 primera koje je Marjanovi} sakupio u svom radu (i koji nisu datira-

ni, ali se mo`e pretpostaviti da su svi novijeg porekla) svedo~e da su skra}eni~ke

slo`enice danas najomiqenije sredstvo za imenovawe preduze}a. Uprkos tome wihov

zna~aj ne bi trebalo precewivati, po{to je re~ uglavnom o imenima malih preduze}a,

ograni~ene popularnosti i trajawa (up. 12.3). U daqoj analizi nastoja}emo da se usred-

sredimo na ona imena koja su poznatija u javnosti, prvenstveno zahvaquju}i ~estom po-

miwawu u medijima.

12.6. Mo`e se pretpostaviti da su se prve œformantneŒ skra}enice pojavile

po ugledu na strane uzore, pre svega ruske kao agitprop, kolhoz, sovhoz, rajkom, Komso-

mol, Kominterna, Informbiro i sl., ali i iz drugih izvora kao {to su Beneluks (=

Be[lgique], Ne[derland], Lux[embourgŠ), trafo od nem. Trafo (<< Transformator), pa i neki na-

zivi popularnih lekova kao {to su bevipleks (B-vitamin kompleks), cedevita (C + D

vitamin), acisal ili acetisal (= acetilsalicilna kiselina). (I mnogi stru~ni he-

mijski nazivi gra|eni su na ovaj na~in: npr. prokain i novokain imaju u drugom delu

proizvoqno skra}enu re~ kokain, formaldehid je sastavqeno od po~etaka re~i form[i-

cum] (acidum formicum = mravqa kiselina), al[cohol] i dehyd[ratumŠ.) U na{oj zemqi, jedna

od prvih skra}enica te vrste bila je Nolit (<< Nova literatura), koja se pojavila iz-

me|u dva rata. Posle 1945, pored serije œgradskihŒ naziva tipa granap, koji su izaziva-

li otpore i uskoro su napu{teni113, nastali su i neki dugove~niji kao Tanjug (Tele-

grafska agencija nova Jugoslavija), ve} pomenuti Nama, Komgrap i Varteks, ili topo-

nim Kosmet (s pridevom kosmetski, ali bez odgovaraju}eg naziva stanovnika).

U novije vreme wima se pridru`uju Beko (Beogradska konfekcija), Incel (In-

dustrija celuloze), Insa (Industrija satova), Famos (Fabrika motora Sarajevo), Pre-

tis (Preduze}e œTitoŒ Sarajevo), zatim Centroprom, Vetprom, Hempro, Beteks, Beo-

trans, Beotehna, Elektrotehna, Srbokoop, Rudnap, Tran{ped, Vatrosprem, Hemo-

farm, Drvoimpeks i mnogi drugi. ]ori} 1983, koji se bavi kako punim nazivima predu-

ze}a (tipa Srbijaprevoz) tako i skra}enim (tipa Srbijatrans), prime}uje œda su doma}e

158

re~i u funkciji drugog ~lana naziva po pravilu potpune, neokrweneŒ, dok œstrane re-

~i, pored punih likova, imaju i skra}ene forme tipa trans, {ped, turs, graf, invest,

plast i sl.Π(str. 11).

Pored preduze}a, imena ovog tipa dobijaju i poneke manifestacije, kao Bitef

(Beogradski internacionalni teatarski festival), Bemus (Beogradske muzi~ke sve~ano-

sti), Juba (-liga: od œJugoslovenski basketŒ) itd. Nove formantne skra}enice sti`u i

iz inostranstva, ali su uglavnom neprozirne (gulag, Pasok, Unprofor, Internet, Maj-

krosoft itd.: donekle je prozirna Interpol, u kojoj, i bez znawa stranih jezika, nije

te{ko raspoznati re~i œinternacionalanŒ i œpolicijaŒ.

12.6.1. Apelativa me|u formantnim skra}enicama ima jo{ mawe nego me|u

slovnim. Fiskultura, koju Stevanovi} i drugi autori pomiwu me|u skra}enicama, za-

pravo je bli`a pravim slo`enicama tipa P + I sa skra}enom osnovom prvog dela, kao i

drugi rusizmi (politkomesar, socrealizam) koje smo pomenuli u 1.5.1. Hrvatsko ma-

spok samo je naizgled apelativ, jer ne ozna~ava ma koji œmasovni pokretŒ, nego samo

provalu hrvatskog nacionalizma koja je kulminirala 1971. godine. Delimi~no apela-

tivna svojstva ima tehnolo{ko-ekonomski termin Jus (jugoslovenski standard).

12.6.2. Na strukturnu analizu ovakvih, uglavnom proizvoqno skovanih oblika

ne bi vredelo tro{iti previ{e napora. Uo~qivo je da sastavni delovi imaju po jedan

ili dva, retko tri sloga, da se naj~e{}e zavr{avaju konsonantom (dakle kao i jedno~la-

ne skra}enice tipa str., din., prof.), ali i vokalom kad je to neophodno radi izgovora.

Spojni vokal naj~e{}e izostaje, ali se mo`e javiti ako treba izbe}i te{ku konsonant-

sku grupu (kao u Centroprom, Vatrosprem) ili ako je prvi deo prefiksoid, kao u Elek-

trotehna. U ovom posledwem primeru vidimo i dodavawe finalnog -a, na isti na~in

kao u Udba, Sofka (vidi 12.4, d). Re~i kao Bitef i Jus, koje imaju samo jedno slovo vi-

{e od inicijala punog izraza, pokazuju da formantna skra}enica ponekad nije ni{ta

drugo do slovna skra}enica kojoj je dodat jedan vokal zato {to bi ina~e bila neizgovor-

qiva kao re~ (*BITF, *JS). Vokal je mawe-vi{e proizvoqno dodat u nazivu SPENS

(Spens), umesto *SPNS = Svetsko prvenstvo u Novom Sadu (Pe{ikan 1985, 271). Sli~-

no tome, za skra}enicu Tanjug114 mo`e se pretpostaviti da je posledwi slog dobila samo

zbog neizgovorqivosti slovne skra}enice *TANJ (up. TASS, {to je najverovatnije po-

slu`ilo kao uzor).

159

12.6.3. Za razliku od pravih slo`enica, koje u ogromnoj ve}ini slu~ajeva nasta-

ju spajawem dveju osnova, tipi~na skra}enica — kako slovna tako i formantna — slu`i

kao jedno~lana zamena za izraz od tri, ~etiri ili vi{e re~i. (Otuda su slovne skra}e-

nice od dva slova malobrojne, bar ako ne ra~unamo one koje postoje samo u pisanom ob-

liku ‰O[, MZŠ i one koje su i same nastale od slo`enica ‰TV, TAŠ.) Zbog formalne ve-

zanosti za tako duga~ke sintagme, one vrlo te{ko mogu izgubiti karakter specifi~nog

naziva i pretvoriti se u re~i. œVerbalizacijaŒ o kojoj smo govorili ostaje stoga nu`no

nepotpuna i ti~e se uglavnom samo spoqa{wih obele`ja skra}enice. Za pravo pretva-

rawe vi{e~lanog naziva u re~, kao npr. u ruskom vuz (= vás{ee u~ebnoe zavedenie),

kolâhoz, ili u engleskim tehni~kim terminima tipa laser (= light amplification by stimulated

emission of radiation), quasar (= quasi-stellar radio source) — u srpskom nemamo primera. Moglo

je izgledati da se ne{to sli~no doga|a kada su u politi~kom re~niku sedamdesetih go-

dina postali uobi~ajeni œsizoviŒ i œouriŒ, pisani malim slovom. Ali sami pojmovi

œsamoupravne interesne zajedniceŒ odnosno œorganizacije udru`enog radaŒ bili su za-

pravo apstrakcije bez podloge u stvarnosti, a krajem osamdesetih godina i ti izrazi de-

finitivno su iza{li iz upotrebe, ~ime se potvrdilo da su ipak bili samo skra}enice

a ne œpraveŒ re~i.

ÇÇ. P R E F I K S A C I J A

1. U V O D

Prefiksacija

1.1. Prefiksi u dosada{woj literaturi. — Ma koliko to ~udno izgledalo iz

dana{we perspektive, i sam pojam prefiksa i prefiksacije relativno se kasno pojavio

u srpskohrvatskoj nauci o tvorbi re~i. Mareti} 1899 gledao je na prefiksalne tvore-

nice kao na slo`enice s predlozima (pod œSlo`ene imenice i pridjeviŒ na str. 369–

372 i pod œSlo`eni glagoliŒ na str. 382–390); sve prefikse, pa i one koji se ne javqaju

samostalno, naziva jednostavno œprijedloziŒ. Jednako postupa i Leskin 1914

(œZusammensetzungen mit PräpositionenŒ), s tim {to je jo{ znatno oskudniji: o glagolskim

prefiksima govori jedino kao o sredstvu za perfektivizaciju, dok imeni~ke i pridev-

ske gotovo da i ne pomiwe. Kod Beli}a (1949) prvi put se javqa termin predmetak ili

prefiks, ali se prefiksacija i daqe svrstava u slagawe i obra|uje prili~no sumarno.

160

1.1.1. Stevanovi} 19641 ima neveliko poglavqe pod naslovom œSlo`enice s

prefiksimaŒ (443–471). Odmah na po~etku defini{e prefiks kao œpredlog, koji je tek

srastawem s drugim delom slo`enice postao prefiksomŒ. Potom napomiwe da œpri si-

stematskom pregledu slo`enica s prefiksima treba uzimati u obzir samo one slo`ene

re~i koje su dobivene srastawem predloga s drugom kojom re~ju u potpunom wenom, ne-

promewenom oblikuŒ. Dana{wom terminologijom re~eno, to zna~i da Stevanovi} is-

kqu~uje iz razmatrawa prefiksalno-sufiksalne tvorenice. Razlog ne navodi, ali se

mo`e pretpostaviti da to ~ini zato {to }e se wima baviti pod odgovaraju}im sufik-

som. Od imenica analizira samo one na ne- (str. 450–452: shodno malo~as citiranoj de-

finiciji, S. to ne- ne naziva prefiksom nego œodri~nom re~comŒ, ali ga je ipak uvr-

stio u poglavqe o prefiksima). Ina~e za imenice s prefiksima (bez sufiksa) tvrdi da

su œtako retke da za nauku o gra|ewu re~i ne predstavqaju neki ve}i interesŒ (str. 444:

na tu za~u|uju}u tvrdwu jo{ }emo se vratiti ni`e). U odeqku o pridevima razlikuje

petnaestak prefiksa (444–450), ukqu~uju}i nekoliko stranih (a-, anti-, arhi-, eks-

tra-, inter-, pro-, ultra-), œre~cuŒ ne i œre~cuŒ naj-. Ostatak poglavqa posve}en je

glagolima.

1.1.2. Nikakve bitne novosti ne donosi Nikoli} B. 1972. Kod imenica i pride-

va on i ne govori o prefiksima, nego nebrat, praded i sl. defini{e kao œsastavqene

od priloga i imeniceŒ, naru~je, ponedeqak i sl. po wemu su œsastavqeni od predloga i

imeniceŒ, nagluv, omalen i sl. œsagra|eni od priloga i pridevaŒ, bezbo`an, preko-

drinski i sl. œsastavqeni od predloga i pridevaŒ (273–274). Termin prefiks upotre-

bqava samo za glagole, u odeqku œSlo`eni glagoliŒ (275–286), gde se pravim slo`enim

glagolima i ne bavi (pomiwe samo dva primera, dangubiti i zlopatiti) nego glagoli-

ma s prefiksom, kod wega definisanim kao œpredlo{ki deo slo`enoga glagola koji se

dodaje ispred glagola i sa wim ~ini jednu re~Œ.

1.1.3. U radu An~i} 1973:20 izla`e se sistematizacija na~ina tvorbe re~i u

ruskoj lingvistici (po Vinogradovu i [anskom). Tu prvi put nailazimo na

œprefiksalni na~inŒ kao zasebnu kategoriju, nevezanu za slo`enice. Autorka napomi-

we (21–22) da u srpskohrvatskoj lingvistici nije tako, ali se ne izja{wava o tome koji

od dva pristupa smatra boqim.

1.1.4. Autonomija prefiksacije u potpunosti je priznata u gramatici Bari} et

al. 1979. U uvodnom delu, u poglavqu œPrefiksalna tvorbaŒ (230–231), prefiks se ne

161

defini{e, ali se upore|uje sa sufiksom i navodi se dosta primera. Op{irno je prika-

zana prefiksacija imenica (266–269: dvadeset prefiksa sa stotinak primera). Pridevi

su ne{to slabije obra|eni (284–285: nema prefiksa stranog porekla, niti prefiksa

naj-, iako je pomenut u uvodnom delu). Za priloge je navedeno sedam prefiksa (289), a za

glagole devetnaest (297–303), pri ~emu su za svaki jasno razvrstana zna~ewa.

1.1.5. Babi} 1986:33 pi{e: œ…zbog toga {to mnogi prefiksi i nisu samostal-

ne rije~i… smatra se da prefiksalna tvorba ide u izvo|ewe, a ne u slagawe.115 Ipak,

zbog definicije izvo|ewa i slagawa i zbog jedinstvenosti ovoga tvorbenoga na~ina

prefiksalnu }emo tvorbu smatrati slagawem, tvorenice prefiksalne tvorbe slo`eni-

cama, ali }emo zbog posebnosti prefiksalne tvorbe takve tvorenice ubrajati u poseb-

nu vrstu slo`enica.Π(Pribli`no isti pristup iznet je ve} i u radu Babi} 1975, na

str. 46.) Kasnije u kwizi, u poglavqima posve}enim imenici, pridevu, glagolu odno-

sno prilogu, œPrefiksalna tvorbaŒ svuda je data pod zasebnim naslovom, a ne u okviru

slo`enica.

1.1.6. U gramatici Stanoj~i}-Popovi} 1999, naprotiv, prefiksacija je u pot-

punosti uklopqena u kompoziciju. U uvodnom delu, u odeqku o slagawu, re~i s prefik-

som ukratko su pomenute kao œposebno produktivni tip … slo`enicaŒ (133). U odeqku

œTvorba imenica slagawemŒ re~i potporu~nik, neprijateq navedene su u istom spisku

(149) sa ostalim slo`enicama bez spojnog vokala (tipa Beograd, bubamara, pamtivek i

sl.). Znatno op{irnije obra|eni su pridevi, pod œTvorba prideva slagawemŒ (157–158):

navode se primeri za petnaestak prefiksa, doma}ih i stranih, ukqu~uju}i i neke koje

nije pomenuo Stevanovi}. Jedino za glagole dat je poseban odeqak pod naslovom

œPrefiksalna tvorba glagolaŒ (161–162), s tim {to se i tu napomiwe da prefiksi s

glagolom œsrastaju u slo`enicuŒ. Autori nisu `eleli da nabrajaju sve glagolske slo`e-

nice, o~igledno smatraju}i (s pravom) da bi za sredwo{kolske potrebe to bilo suvi-

{no gomilawe fakata. Umesto toga dali su primere samo za {est najproduktivnijih

prefiksa (do-, za-, iz-, na-, pro- i s‰aŠ-), navode}i za svaki samo po jedno ili dva naj~e-

{}a zna~ewa, uz obaveznu napomenu da slu`e i za perfektivizaciju.

115 Babi} ne ka`e ko zastupa takav stav. Prema ruskoj sistematizaciji, kako ju je prikazala An~i}eva u

malo~as pomenutom radu, prefiksacija se ne svrstava ni u slagawe ni u izvo|ewe, nego je zaseban na~in

tvorbe. Vidi ni`e 1.3.

162

1.2. Definicija prefiksa. — Nijedna od pomenutih gramatika i studija ne

defini{e prefiks. U re~niku Rikarda Simeona ponu|eno je desetak definicija iz ra-

znih izvora. Me|u wima strani autori uglavnom opisuju prefiks kao œafiksŒ,

œmorfem ili element tvorbeŒ, œslog, skupinu slogova ili rije~Œ i sl. Jedino se u cita-

tu iz gramatike Brabec-Hraste-@ivkovi} pomiwu predlozi: œPrefiksi su i danas ve-

}inom zasebne rije~i (prijedlozi) i zato su rije~i, koje imaju prefikse, slo`ene… No

neki prefiksi ne osje}aju se vi{e kao prijedlozi npr. pre-, pro-, raz-, pa-… Ipak su

rije~i i s tim prefiksima slo`enice.ΠUp. i RMS, gde se prefiks upu}uje na predme-

tak, a predmetak je œu slo`enim re~ima onaj deo koji je ispred korena (obi~no pred-

log).Œ

1.2.1. Name}e se utisak da gramati~ari, mo`da usled preterane zaokupqenosti

sufiksacijom (vidi Uvod ove kwige, 1.1), nisu nikada ozbiqno razmislili o prirodi

prefiksa i prefiksacije. Mareti} i Leskin, kao {to smo videli, uop{te i ne poznaju

pojam prefiksa, jer ga poistove}uju s predlogom. ^iwenica da se raz-, pro- i drugi pre-

fiksi ne upotrebqavaju kao predlozi nije imala mnogo zna~aja u wihovoj dijahronij-

skoj perspektivi, jer su za predlo{ku upotrebu mogli na}i potvrde u ranijim fazama

jezi~kog razvoja. Kasniji srpski gramati~ari, kao {to smo videli, uvode termin pre-

fiks, ali ga i daqe shvataju kao predlog (re|e prilog ili re~cu) koji sa imenicom, gla-

golom ili pridevom obrazuje slo`enicu.

1.2.2. Preliminarno pitawe koje bi trebalo raspraviti glasi: jesu li prefik-

si u srpskom slobodne ili vezane morfeme? Po malo~as citiranom Simeonovom re~ni-

ku prefiksi su vrsta afiksa, a za afikse se ka`e da su vezane morfeme. Tako je i kod

Kristala 1988 (œprefiks … naziv za AFIKS koji se na po~etku re~i dodaje KORENU

ili OSNOVIŒ, dok se pod afiks ka`e œafiksi su vrsta ’vezane’ morfemeŒ) i u Miloje-

vi} 2000:165: œ‰A] prefix is an obligatorily bound morpheme which … precedes the base«.

Primetimo najpre da broj prefiksa koji se nikad ne javqaju samostalno nije

tako mali kao {to bi se iz gramatika dalo zakqu~iti. Nesamostalni su pra-, pro-, raz-,

nuz-, naj-, pa-, pre- (u pridevima kao predivan i u glagolima kao prebaciti: ni jedan ni

drugi ne mogu se izjedna~iti s predlogom pr(ij)e), ob- (gramatike ga ~esto tretiraju kao

alomorf od o-, ali u sinhronijskoj analizi mora se posmatrati odvojeno: vidi 5.14), su-

(neki put kao alomorf od s(a)-, ali u re~ima kao sustanar, sugra|anin nema alternati-

ve, a pogotovu ne u pridevima tipa sulud), vele- (ukoliko ga ne smatramo prvim delom

163

slo`enice, v. 2.1.24), polu- (koje smo obradili me|u slo`enicama, Ç, 2.6.5, ali mo`e bi-

ti i prefiks), nadri- (vidi 2.1.23), uz to i mnogi prefiksi stranog porekla kao a-, ar-

hi-, anti-, kvazi-, pseudo-, post-, de-, sub-, trans- i drugi. Svemu tome treba dodati i

prefikse koji su formalno jednaki nekom predlogu, ali se semanti~ki bitno razlikuju

od wega: tako se po- u pomajka, drugo po- u povelik, o- u omalen, na- u nagluv, pri- u pri-

prost po zna~ewu nikako ne mogu izjedna~iti niti uporediti s predlozima po, o, na

odnosno pri.

1.2.3. Kad sve to ostavimo po strani, ostaje nam ipak znatan broj prefiksa koji

su oblikom jednaki predlozima (na-, iz-, od-, u-, bez- itd.), uz to i ne-: sve wih bismo po

formalnim kriterijima morali svrstati u slobodne morfeme. Treba ipak zapaziti da

je veza izme|u prefiksa i osnove ~vrsta: nagluv, izvu}i i sl. ni u kom slu~aju ne mogu

biti sintagme (*na gluv, *iz vu}i). Stawe je, dakle, bitno druk~ije nego u slo`enim

prilozima (v. I, 7.5), gde prvi deo jo{ nesumwivo zadr`ava osobine predloga, tako da se

i pravopisi ~esto kolebaju izme|u spojenog i odvojenog pisawa (na`alost / na `a-

lost, ispo~etka / iz po~etka i sl.).

Moramo stoga zakqu~iti da je podudarnost izme|u prefiksa i predloga samo

prividna i u su{tini dijahronijska. Prefiksi jesu najve}im delom postali od predlo-

ga i jo{ zadr`avaju wihov oblik, ali funkcionalno predstavqaju bitno druk~iju jezi~-

ki jedinicu — formant, a ne re~. Ni prefiks ne- ne mo`e se poistovetiti sa odre~nom

re~com (ti si ne~ovek, ta nesre}na `ena nije moglo postati od * ti si ne ~ovek ili *ta ne

sre}na `ena), nego je pre uporediv s privativnim prefiksima u drugim indoevrop-

skim jezicima — gr~kim a-, latinskim in-, germanskim un- (s kojima je i u etimolo{kom

srodstvu, v. Skoka pod ne). Nema razloga da pretpostavimo da je priroda prefiksa druk-

~ija u srpskom nego u tim jezicima. Dovoqno je uporediti ih sa stawem u ruskom jezi-

ku, gde postoje gotovo svi isti prefiksi kao i u srpskom, a ipak ih ruski gramati~ari

ne smatraju predlozima.116

1.2.4. Gramati~arima se mora zameriti {to su izjedna~ili prefikse s predlo-

zima samo na osnovu oblika, a nisu ni poku{ali da utvrde kakva im je funkcija, ta~nije

116 I u nema~kom, ve}ina prefiksa je po obliku jednaka predlozima ili prilozima (npr. aus-, bei-, nach-, um-, vor-, her-, weg-, zurück

itd.), ali se u gramatikama svrstavaju zajedno s onima koji su samo prefiksi (be-, ent-, ver- itd.), s tim {to su, zbog specifi~nog

pona{awa nema~kih glagola, prvi œtrennbarŒ (odvojivi) a drugi œuntrennbarŒ (neodvojivi).

164

kakav im je odnos prema osnovi kojoj prethode. Ako postavimo to pitawe, zakqu~i}emo

da se gotovo uvek mogu razlikovati dve vrste odnosa.

U jednom delu imenica s prefiksom117 i kod denominalnih prideva (izvedenih

prefiksalno-sufiksalnom tvorbom iz imenica) prefiks zadr`ava isto zna~ewe kao i

predlog, usled ~ega se tvorenica mo`e motivisati sintagmom predlog + imenica: pot-

krovqe = ono {to je pod krovom, protivotrov = ono {to deluje protiv otrova, bezbo-

lan = koji je bez bola, vanzemaqski = koji je van Zemqe itd.

Svoju najva`niju upotrebu, me|utim, prefiksi imaju u glagolima. Tu se o~i-

gledno ne mo`e govoriti o motivaciji predlo{kom sintagmom, jer œpredlog + glagolŒ

uop{te ne postoji kao sintagma u standardnom srpskom jeziku. Glagoli kao izbaciti,

upasti, potpisati nisu mogli postati od nepostoje}eg *iz baciti, *u pasti, *pod pi-

sati. Nisu mogli postati ni inverzijom od baciti iz (~ega), pasti u (ne{to) itd., bu-

du}i da se isti predlog ionako po pravilu upotrebqava uz prefiksalne glagole: izba-

citi iz, upasti u, dovu}i do i sli~no. Ve} samo wegovo prisustvo dokazuje da prefiks

nije predlog, jer bi bilo neobja{wivo da se ISTA re~, sa istim (predlo{kim) zna~e-

wem, obavezno javqa i pre i posle glagola. Prefiksi, u stvari, u ovakvim glagolima

obavqaju ne predlo{ku nego prilo{ku funkciju: izbaciti = baciti napoqe, upasti =

pasti unutra, potpisati = pisati dole. Na takve slu~ajeve mo`e se primeniti zakqu-

~ak Bari}eve (1980:16–20) da prefiksi œmodificiraju zna~ewe osnovne rije~iŒ. Za

tvorenice prvog tipa (potkrovqe, bezbolan i sl.) to ne va`i, po{to prefiks tu ne mo-

difikuje zna~ewe imenice koja sledi, nego izra`ava odnos prema woj.

Ima, s druge strane, i nemalo glagola ~iji se prefiksi ne bi mogli parafrazi-

rati prilogom ili kakvim drugim modifikatorom, ali je i kod wih jasno da nisu pred-

lozi. Primera radi, zna~ewe ograni~enog trajawa radwe u popri~ati, nepotpunog izvr-

{ewa radwe u na~uti, ingresivno zna~ewe u zajecati ne mo`e se nikako izvesti iz

zna~ewa predloga po, na odnosno za. Ni tamo gde prefiks slu`i iskqu~ivo perfekti-

vizaciji, npr. tonuti — potonuti, u~iti — nau~iti, l(ij)e~iti — izl(ij)e~iti, zna-

~ewe predloga nema u~e{}a u tome. Prefiksalno-sufiksalni glagoli od imeni~ke

osnove samo su u malom broju slu~ajeva motivisani predlo{kom sintagmom, npr. uze-

mqiti = postaviti (kraj elektri~nog provodnika) u zemqu. Daleko je vi{e primera kao

o`eniti, poseqa~iti, zastakliti, skameniti, koji o~igledno nisu ni u kakvoj vezi

sa sintagmama o `eni, po seqaku, za staklo, s kamenom i sli~no.

165

1.2.5. Sve ~iwenice, dakle, navode na zakqu~ak da treba definitivno odbaciti

tuma~ewe prefiksa kao predloga: neopravdano je ne samo wihovo potpuno izjedna~ava-

we, kao kod Mareti}a i Leskina, nego i donekle ubla`ene interpretacije kao kod Ste-

vanovi}a (po kome su prefiksalne slo`enice œdobivene srastawem predloga s drugom

kojom re~juŒ, v. citat u 1.1.1) ili kod Babi}a (œPrefiksalna tvorba … je na~in slaga-

wa rije~i kad je u prvom dijelu slo`enice prijedlog ili nije~nica neŒ, 1986:33). Vre-

me je da se i na{a gramatika oslobodi shvatawa iz XIX veka i da izri~ito konstatuje da

su prefiks i predlog dva razli~ita pojma, iako su pojedini (nipo{to ne svi) prefiksi

po obliku jednaki predlozima.

1.3. Mesto prefiksacije u sistemu tvorbe re~i. — Zakqu~ak da prefiksi ni-

su predlozi, dakle nisu re~i, nego su afiksi, nu`no podrazumeva i da se prefiksacija

ne mo`e smatrati vrstom slagawa, kao u na{im dosada{wim gramatikama. Postavqa se

onda pitawe da li }emo je samim tim uvrstiti u derivaciju (na osnovu na~ela da su iz-

vo|ewe i slagawe dva osnovna tipa tvorbe re~i), ili }emo joj priznati zasebno i ravno-

pravno mesto. Ovo posledwe re{ewe, kao {to smo videli (1.1.3), usvojili su ruski lin-

gvisti ~ije stavove je prenela M. An~i} 1973.

Nedvosmisleno ukqu~ivawe prefiksacije u derivaciju nije mnogo uobi~ajeno

u svetskoj lingvistici. Na{li smo ga do sada samo u nekim nema~kim gramatikama118,

kao i u jednoj italijanskoj119. Ve}ina autora sklonija je da prefiksaciju razmatra odvo-

jeno, uo~avaju}i simetriju u odnosu na sufiksaciju120, ali i bar dve osobine koje tu si-

metriju remete: sufiksi nisu nikada slobodne morfeme, dok su neki prefiksi slobod-

ni ili bar oblikom jednaki slobodnim morfemama; sufiksi vrlo ~esto mewaju vrstu

re~i, prefiksi to ne ~ine. Tre}a asimetrija, mada je gramati~ari ne pomiwu, sastoji se

u tome {to se sufiksi normalno ni`u jedni na druge, stapaju se u slo`ene sufikse i

pri tom dolazi do raznovrsnih fonetskih promena izme|u osnove, sufiksa i fleksio-

nog nastavka (npr. mirovwa~ki od mir + -ov + -(a)n + -jak + -ski). Prefiksa mo`e biti

samo dva, izuzetno tri (vidi 5.31), svaki od wih zadr`ava svoje zna~ewe, a osim jedna~e-

wa po zvu~nosti i po mestu izgovora nema drugih fonetskih promena.

Najprikladnija i najuravnote`enija, s obzirom na ove me|usobne sli~nosti i

razlike, ~ini nam se podela u kojoj su prefiksacija i sufiksacija dva posebna na~ina

tvorbe, ali me|usobno bliska (i jednako razli~ita od kompozicije). Primer takve pode-

166

le daje nam jedna od najboqih modernih gramatika engleskog jezika, od Kverka i dr.121

Tu se kao »four main types of word-formation« navode »(A) PREFIXATION«, »(B) SUFFIXATI-

ON«, »(C) CONVERSION« i »D) COMPOUNDINGŒ, uz napomenu da prva dva œcan be referred to

as ’affixation’Œ. Ovakva ~etvorna podela ne mora biti u sukobu s tradicionalnim princi-

pom (korisnim, ako ni{ta drugo, za nastavu materweg i stranih jezika), po kome je svaka

re~ ili prosta, ili izvedena, ili slo`ena. Konverzija je, naime, slabo zastupqen tvor-

beni postupak koji se u jednoj grubqoj klasifikaciji mo`e i zanemariti, a prefiksa-

cija i sufiksacija mogu se po potrebi naknadno objediniti, ~ime se ~etiri kategorije

svode na dve.

Ostaje terminolo{ko pitawe — da li }emo tako objediwenu kategoriju nazvati

afiksacijom, kao Kverk i wegovi saradnici, ili pak izvo|ewem (derivacijom). ^isto

teorijski gledano, ovo drugo re{ewe bilo bi prihvatqivije. Ako se slo`imo da je œi-

zvo|ewe … takav na~in tvorbe u kojoj nova rije~ nastaje od osnove jedne rije~iŒ (Babi}

1986:24), onda takva definicija sigurno va`i ne samo za primere re~i sa sufiksima

nego isto tako i za one s prefiksima, budu}i da nema nikakve sumwe da je pra{uma nova

re~ u odnosu na {uma, razbiti u odnosu na biti i tome sli~no. Ipak, budu}i da je kod

nas uobi~ajeno da se pod izvedenicama podrazumevaju samo re~i sa sufiksom, u ovom ra-

du ne}emo taj termin primewivati i na re~i s prefiksom. Naziva}emo ih prefiksal-

nim tvorenicama, a budu}i da je taj spoj pomalo glomazan (i s obzirom na potrebu za

jedno~lanim izrazom, analognim izrazima izvedenica i slo`enica), uve{}emo u tom

zna~ewu termin prefiksal. Za one izvedene pomo}u prefiksa i sufiksa istovremeno

prinu|eni smo da upotrebimo skra}enicu PST (= prefiksalno-sufiksalna tvoreni-

ca).

1.4. Problemi ra{~lawivawa i identifikacije tvorenica; polovi~na

motivacija. — Svaki prefiks, u principu, u~estvuje u dva leksi~ka niza: u skupu re~i

sa istim prefiksom (npr. uz-glavqe, uz-vodan, uz-di}i, us-tr~ati itd.) i u alternaciji

s drugim prefiksima uz istu osnovu (us-tr~ati, is-tr~ati, do-tr~ati, po-tr~ati

itd.). Nema sumwe da je postojawe tih alternacija, a ne neko apstraktno razmi{qawe o

zna~ewu i mestu morfema, ono {to u svesti govornika identifikuje prefiks. Leksi~ki

nizovi, me|utim, mogu imati i vrlo mali broj ~lanova, a morfema koja dolazi izme|u

121 Quirk, R., Greenbaum, S., Leech, G., Svartvik, J., A Comprehensive Grammar of the English Language, London–New

York 1985, na strani 1520.

167

prefiksa i nastavka (i eventualnog sufiksa) ne mora uvek biti osnova neke zasebne re-

~i poznatog zna~ewa. Tu ~iwenicu zanemaruju gramatike, koje obi~no navode samo pri-

mere jasne strukture, tipa na-prst-ak. Malo koji gramati~ar seti}e se glagola s veza-

nim osnovama, tipa s-prem-iti, do-prem-iti, za-prem-iti itd., ili na-val-iti, od-

val-iti, pre-val-iti itd. (v. 5.4), gde je osnova prakti~no li{ena zna~ewa, pa se sti~e

utisak da glagol svoje zna~ewe duguje iskqu~ivo prefiksu.

Sli~ne serije prefiksala, sa osnovom ~ije zna~ewe ne mo`emo odrediti u sin-

hronijskoj ravni, a ponekad ~ak ni etimolo{ki, obrazuju o-plat-a, o-plat-iti, pot-

plat-a, na-plat-ak (vidi 2.4.10), za-tiq-ak i po-tiq-ak (v. 2.4.3), po-gru`-en i z-

gru`-en (rusizmi), o-soj(e), o-soj-an i pri-soj(e), pri-soj-an122 itd. U pojedina~nim re-

~ima takvih problema ne bi trebalo da bude, jer kao {to ka`e Babi} 1986:23, œda bi se

moglo govoriti o vezanim osnovama, potrebno je da se one javqaju najmawe u dvije

rije~iŒ. U principu ta tvrdwa je ta~na, ali se ipak doga|a da se i u pojedinoj re~i pre-

fiks nedvosmisleno ose}a usled analogije s drugim re~ima sli~nog zna~ewa. Takvi su

primeri do- u dodijati123 (up. do-saditi, do-jaditi, do-tu`iti, do-zlogrditi), iz- u

iznebuha124 (kao iz-nenada, iz vedra neba i sl.), za- u zaku~ast125 (kao za-mr{en, za-pe-

tqan, za-pleten, za-vrnut i sl.), ne- u nehat (kao u sinonimima ne-mar, ne-haj, ne-bri-

ga, vidi 2.4.8) itd.

1.4.1. Tvorenica mo`e biti naizgled providna po sastavu, a ipak nemotivisa-

na, jer je do{lo do naknadne promene oblika: takvi primeri su vas-pitati (danas s ak-

centom glagola pitati, s kojim po zna~ewu nema veze, dok je pravi etimon, glagol pi-tati ’hraniti’, iza{ao iz upotrebe), pre-is-poq-ni (izmeweno narodnom etimologijom

od crkvenoslov. preispodwi ’najni`i, pakleni’) ili pod-vaqak (od ranijeg pod-voq-ak,

v. 2.4.15: zna~ewe prefiksa pod- je nesumwivo s obzirom na zna~ewe cele re~i, ali je

osnova jo{ ranije izgubila motivaciju, po{to se voq(k)a ’gu{a’ upotrebqava samo za

ptice).

Mnoge kra}e re~i u kojima je prefiks jasno raspoznatqiv danas se ipak ose}aju

kao proste ili bar nepotpuno motivisane, jer se izgubila semanti~ka veza izme|u osno-

ve i tvorenice (npr. voqa i nevoqa, s‰jŠedeti i sus‰jŠed, mukao i podmukao, um‰jŠeti i

122 Po Skoku, -soj- je prevojna osnova od glagola sjati. 125 Po Skoku od kuka, a mo`da i od osnove imenice ku~ine.

168

razum‰jŠeti), ili naprosto zato {to prefiks ne zna~i ni{ta (kao u u-sud, z-grad-a, pot-

pun, za-do-voq-an). Kao poseban primer za te{ko}e tvorbene analize prefiksa pomeni-

mo par prezime i prezivati se. S obzirom na o~iglednu vezu s pojmom ime, Babi}

1986:332 (sli~no i Skok s. v. prez) svrstava prez- me|u imeni~ke prefikse, dodu{e uz

napomenu œsamo u prezime, slo`enici na tvorbenoj graniciŒ. Za takav element, koji se

ne javqa ni u jednoj drugoj re~i niti mu se mo`e odrediti zna~ewe126, postavqa se pita-

we na osnovu ~ega ga nazivamo prefiksom. S druge strane, o~ekivali bismo da isti pre-

fiks na|emo i u glagolu prezivati se, ali ako je tu re~ uop{te mogu}e ra{~lawivati,

onda osnova mo`e biti samo -zivati (kao u nazivati i sl.), {to zna~i da je prefiks

pre- a ne prez-.

1.4.2. Neizbe`an zakqu~ak iz svih navedenih primera jeste da ne mo`emo ope-

risati samo s jasno motivisanim primerima, nego da se moraju uzeti u obzir i re~i ko-

jima je osnova semanti~ki neprovidna ili prefiks semanti~ki prazan. To je jedna vrsta

œpolovi~ne motivacijeŒ kakvu u jo{ ve}oj meri sre}emo kod slo`enica (vidi I,1.2.5).

Proglasiti sve takve re~i prostima, samo zato {to im nisu oba dela motivisana, zna-

~ilo bi ne dati realan sinhronijski opis tvorbene strukture. Granica izme|u prefik-

salne tvorenice i proste re~i ~esto je relativna, o ~emu najboqe svedo~i slede}i odlo-

mak iz teksta jednog istaknutog lingviste:

œOsobeni birokratski ’novogovor’ … vaqa uz razne smetwe tek odgonetati.

Ako je ovo odgonetawe uspe{no, nemu{ta fraza najednom se prikazuje kao ’mu{tija’, a

nezgrapan govor kao ’zgrapniji’…Œ127

Kao {to vidimo, ~ak i u takvim pridevima kao {to su nemu{t i nezgrapan, ko-

je bi svaki gramati~ar bez dvoumqewa svrstao me|u proste re~i, mogu}no je (makar i u

polu{aqivom tonu) izdvojiti prefiks. Nemotivisanost elemenata mu{t- i zgrap- pri

tom ne predstavqa prepreku: dovoqno je prisustvo segmenta ne-, uz ~iwenicu da i ne-

mu{t i nezgrapan ozna~avaju negativne pojmove, da bi se i podsvesno nametnulo ose}a-

we da hipoteti~ko *mu{t odnosno *zgrapan moraju biti wihovi antonimi.

2. IMENICE S PREFIKSIMA

127 Iz: Ranko Bugarski, Jezik u dru{tvu, Beograd 1996, str. 63.

169

2.1. Doma}i prefiksi. — U 1.1.1. ve} smo pomenuli kako je Stevanovi} (19641) potpu-

no ignorisao imenice s prefiksima. Ostavqaju}i po strani one koje su gra|ene sa stranim pre-

fiksom (za {ta daje jedan jedini primer, reizbornost), on tvrdi da su imenice s prefiksom

œtako retke da za nauku o gra|ewu re~i ne predstavqaju neki ve}i interesŒ i zakqu~uje: œI

stvarno ostaje da se u ovoj glavi govori prete`no o slo`enim pridevima i slo`enim

glagolimaΠ(str. 444). To je zaista krupan previd u ina~e bogatoj i bri`qivo ra|enoj Stevano-

vi}evoj gramatici. I Babi} (1986) napomiwe: œPrefiksalna tvorba imenica posmatrana kao

cjelina slabo je plodan tvorbeni na~inŒ, ali potom navodi preko 400 primera sa ~etrdesetak

doma}ih i stranih prefiksa (str. 328–333). Imeni~ke prefiksalne tvorenice jesu malobrojne

ako se uporede s glagolskim, ali za pridevskima ne zaostaju. Uz to, wihov broj stalno raste, po-

gotovu kad je re~ o stranim prefiksima, koji su ve}inom produktivni.

U pregledu koji sledi navodi}emo samo ~iste prefiksalne tvorenice, dok prefik-

salno-sufiksalne (PST) ostavqamo za kasnije (2.4).

2.1.1. Bez-, sa uobi~ajenim privativnim zna~ewem odgovaraju}eg predloga, javqa se u

bezbroj, besmisao, bestrag (samo u izrazu u bestrag, prema RMS) i jo{ u nekoliko re~i koje de-

luju kao da su naknadno dobijene nominalizacijom znatno obi~nijih prefiksalno-sufiksalnih

prideva na bez-: besmrt, besv(ij)est, bezizlaz, bezglas, bespomo} i sl. Bezdno (u RMS s jednim

primerom iz Preradovi}a) znatno je re|e nego bezdan. Babi} naporedo navodi oba oblika

(1986:329), ali o~ito gre{i, jer bezdan (m. i `. roda, u genitivu bezdna, bezdana, bezdani i bezd-

ni) mo`e biti samo PST s nultim sufiksom ili — {to je mawe verovatno — poimeni~eni pri-

dev bezdan, -a, -o.

2.1.2. Van- se javqa verovatno samo u neologizmu vanprivreda (v. Klajn 1992), s tim

{to je i on nastao sekundarno, u `argonu ekonomista, kao skra}ewe izraza vanprivredne delat-

nosti (u spojevima kao œodnos plata u privredi i vanprivrediŒ i sl.). Babi}, 1986:333, kao je-

dini primer za ovaj prefiks daje vanpartijac, ali taj oblik nije od van + partijac nego od van

partije + -ac, dakle PST.

2.1.3. Za vele- vidi 2.1.24.

2.1.4. Do- se retko javqa s imenicom bez sufiksa, ta~nije samo u doru~ak i dosluh128.

Imenicu dopodne ne svrstavamo ovamo iz istih razloga kao i prepodne i popodne (v. 2.1.17). Re~

doruka ’ograda na stepeni{tu ili mostu’, koju pomiwe Babi}, nav. d. 329, verovatno ne postoji u

dana{wem srpskom jeziku. Iz istih razloga mo`emo iskqu~iti i oznake zvawa sa do- umesto

uobi~ajenog pod-, kakve su se u Hrvatskoj posledwih godina uobi~ajile zahvaquju}i o`ivqava-

wu terminologije iz doba NDH: dopredsjednik ’potpredsednik’, do~asnik ’podoficir’, dona-

~elnik i sli~no.

170

2.1.5. Me|u- se javqa u nekoliko tvorenica (~esto pod dejstvom stranih uzora) sa zna~e-

wem koje neposredno proisti~e iz predloga, ’umetnut, sredwi, prelazni’: me|usprat (verovat-

no prevod italijanizma mecanin/mezanin), me|u~in, me|uigra (oba kao prevod italijanizma in-

termeco), me|uvr(ij)eme ’vreme izme|u dva doga|aja’, me|uprostor ; RMS bele`i i me|ustani-

ca, me|upostaja, me|utip ’tip izme|u dvaju krajwih tipova’, me|uvlada ’privremena uprava iz-

me|u dve vlade, izme|u dva vladaoca’ (up. lat. interregnum) i jo{ pokoju. Bari} et al. 1979:266 be-

le`e i me|upaluba (up. nem. Zwischendeck) i me|usloj.

2.1.6. Mimo- dolazi jedino u mimohod (danas prete`no hrvatski izraz, obi~no kao za-

mena za tu|icu defile) i u malo uobi~ajenom mimolet i mimoprolaznik (oba s po jednim pri-

merom u RMS).

2.1.7. Nad- je jedan od produktivnijih prefiksa. Dolazi prvenstveno uz nazive qud-

skih bi}a, za ozna~avawe vi{eg zvawa ili dostojanstva od onoga koje iskazuje osnovna imenica,

kao u nadbiskup, nadvojvoda i jo{ u desetak danas prete`no zastarelih izraza (nad{umar, nad-

lugar, natpop, natporu~nik, nadstra`ar, nadsav‰jŠetnik, natkonobar itd.). Izvan te grupe

je nat~ov(j)ek (mn. nadqudi), nastalo (kao i engl. superman, fr. surhomme i analogni izrazi u

drugim jezicima) prevo|ewem Ni~eovog termina Übermensch. Veliki broj ovakvih imenica za-

bele`ila je Radovi}-Te{i} 1985:208. Ona konstatuje da su nastale kao kalkovi (od nem. Ober-

ili Erz-, gr~kog arhi- itd.) i da je œovakav na~in imenovawa zanimawa vi{e karakteristi~an za

zapadno jezi~ko podru~je, ali je wegova upotreba prisutna i u isto~nomŒ.

Mali je broj prefiksala s ne`ivom imenicom. U wima nad- ima doslovno prostorno

zna~ewe, ili jo{ ~e{}e preneseno zna~ewe superiornosti. Tu spadaju novinarski izraz nadna-

slov, zatim nadrealizam i nadrealista (prevod francuskog surréalisme, surréaliste), nadmo} (koja

bi mogla biti i izvedenica s nultim sufiksom od prideva nadmo}an, utoliko pre {to RMS be-

le`i sa znakom jednakosti nadmo} = nadmo}nost i nadmo}nost = nadmo}). Neuobi~ajeno je nad-

sa zna~ewem ’vrhunski, najve}i’, kao u nadznawe, nadsre}a, naduqudnost i sl. (vidi primere u

Radovi}-Te{i} 1985:210). Nadgradwa je pre svega deverbal od nadgraditi (-|ivati), ali budu-

}i da se upotrebqava ne samo sa zna~ewem radwe nego i gra|evine, a i figurativno u marksi-

sti~koj terminologiji (dru{tvena nadgradwa, ideolo{ka nadgradwa i sl.), mora se dopustiti

i analiza nad + gradwa. U filmskom terminu nadsinhronizacija (odakle i glagol nadsinhroni-

zovati; re|e varijante su nasinhronizacija, -ovati) do{lo je do zamene prefiksa: prvobitni

oblik je hibridni germanizam nahsinhronizacija, -ovati, s nema~kim nach- ’po-’, u zna~ewu ’na-

knadna sinhronizacija’.

2.1.8. Za nadri- vidi 2.1.23.

171

2.1.9. Babi} (nav. d. 330) tvrdi da se œu publicisti~kom jezikuŒ i naj- upotrebqava kao

imeni~ki prefiks, navode}i primere (pisane uglavnom s crticom) naj-brada, naj-dar, naj-mane-

var, najpla}a, naj-film i jo{ nekoliko sli~nih. Zavr{ava normativnom napomenom: œBudu}i da

takve slo`enice imaju `argonski prizvuk, boqe bi bilo za to zna~ewe upotrebqavati vele-: ve-

lebrada, veledar…Œ U RMS nema nijedne od re~i navedenih kod Babi}a, niti bilo kakvog spoja

naj- sa imenicom. Slo`i}emo se da su i u Srbiji, u familijarnom govoru, mogu}e re~enice tipa

œZa mene je ovo naj-filmŒ, ali to je slobodno stilsko sredstvo, koje svoju afektivnost zasniva

upravo na anomalnoj upotrebi pridevskog prefiksa uz imenicu. Bar dotle dok se neki izraz ti-

pa naj-film ne ustali u vokabularu, naj- ne mo`emo ubrajati me|u imeni~ke sufikse.

2.1.10. Veoma produktivni prefiks ne- ima nekoliko srodnih zna~ewa koja nije lako

razgrani~iti, ali su svakako najva`nije ~etiri kategorije koje daje Babi} (nav. d. 330–331).

a) Zna~ewe ~iste negacije javqa se u oznakama qudskih bi}a (neborac, nevojnik, neju-

nak, nepu{a~, nepliva~, nehri{}anin itd., ~emu treba dodati i odskora rasprostrawene negira-

ne etnike tipa nesrbin, nehrvat, nealbanac), a tako|e i u apstraktnim pojmovima (neistina, ne-

pravda, nered, nesklad, nesloga, nesloboda, nebudnost, nepa`wa itd.). Ovim posledwima sli~-

ni su i termini koji u nauci, obi~no u pluralnom obliku, slu`e za klasifikaciju (npr. neme-

tali, nepre`ivari).

Posebnu produktivnost ne- u smislu ~iste negacije dosti`e s glagolskim imenicama:

ne~iwewe, neizvr{ewe, neizvr{avawe, nepo{tovawe, nepostojawe, nenapadawe itd. itd. Mnogi

od tih oblika (npr. nepla}awe, nepoznavawe, neodobravawe, ne{irewe, nerazum(ij)evawe, nedo-

la`ewe, nemirewe, nezaustavqawe itd.) nisu ni zabele`eni u RMS. To svakako nije puki pro-

pust leksikografa, nego posledica wihove svesti da je posredi vi{e gramati~ka nego leksi~ka

pojava, usled ~ega se za mnoge od takvih odrednica ne bi ni mogla dati definicija, nego samo

gramati~ki opis (kao {to je i u~iweno za neke koje su unete u re~nik, npr. œneme{awe, ijek. ne-

mije{awe, gl. im. od ne me{ati (se)Œ). Zaista, ako izuzmemo one izrazito leksikalizovane kao

{to je neznawe, ve}ina ovih oblika nisu toliko nove re~i koliko su nominalizacije mogu}ih

re~enica (npr. tu`ili su ga zbog nepla}awa ra~una << tu`ili su ga zato {to nije pla}ao

ra~une, tvoje nedola`ewe na sastanke << ti ne dolazi{ na sastanke). Teorijski je ovakvo ne-

girawe mogu}e za svaku glagolsku imenicu na -we (dakle za gotovo sve nesvr{ene glagole i za

dobar deo svr{enih), pa bi wihovim uno{ewem ovaj deo re~nika ispao nesrazmerno veliki, a

korist od takvih odrednica bila bi neznatna.

b) Iz odre~nog zna~ewa mo`e proizi}i zna~ewe suprotnosti, kao u neprijateq, nered,

neradnik, nepar, neusp(j)eh, nesporazum, nemoral, nepo{tewe i sl. Prvu kategoriju pri tom nije

nimalo lako razgrani~iti od druge: nije, recimo, lako raspraviti da li je nemir samo odsustvo

172

mira ili je raspolo`ewe suprotno miru, da li je nemo} nedostatak mo}i ili je slabost, i tome

sli~no.

v) Zna~ewe ’lo{, zao’ jasno je vidqivo u ne~ov(j)ek, nemajka, nebrat, nesoj (’onaj koji je

nepriznatog, lo{eg soja’ prema RMS; ’potomak r|avog, lo{eg, bezna~ajnog roda; nikogovi}’,

prema RSANU), kao i u ned(j)elo, nevr(ij)eme (u meteorolo{kom smislu), nezgoda i sl. Ni ovde,

granica u odnosu na prethodne dve grupe nije uvek jasna: nesre}a bi mogla biti ’lo{a sre}a’

ili suprotnost od sre}e, neukus je istovremeno lo{ ukus i suprotnost od ukusa itd.

g) Zna~ewe ’nezgodan, neprikladan’ javqa se mo`da samo u nedoba i u drugom smislu

imenice nevr(ij)eme (obe se upotrebqavaju prakti~no samo u spojevima u nedoba, u nevr(ij)eme).

Babi} tu svrstava i neprilika, ali woj je mo`da pre mesto u prethodnoj grupi, uz nezgodu i ne-

sre}u. [to se ti~e re~i nevoqa, ona danas nije u semanti~koj vezi sa voqa (ni sa voleti), pa se

mora tretirati kao prosta.

Jo{ jedno mogu}e, superlativno zna~ewe prefiksa ne-, o kome govori Risti} O. 1961,

kao u nebreme ’te{ko breme’, danas je potpuno zastarelo.

2.1.11. Prefiks nuz- (po Skoku, nastao je od uz analogijom prema niz) ozna~ava ne{to

dodatno, uzgredno ili sporedno. Produktivan je, a imenice s wime uglavnom su nastale u novije

vreme: nusproizvod, nusprodukt, nusprostorija, nuspojava, nuzzarada, nuzzgrada, nuzzanimawe,

nuzr(j)e{ewe itd.

2.1.12. Prefiks pa- op{irno je opisan u RMS: œkazuje da je ono {to drugi deo slo`e-

nice zna~i ne{to drugo, druk~ije, lo{ije, sporedno, da je podra`avawe, imitacija ne~ega; da

nije izvorno, prvobitno, pravoŒ. Svojevremeno je bio dosta kori{}en u nau~noj terminologiji,

u izrazima kao palist ’nepravi list koji izrasta pored pravoga’, panoga ’zakr`qala noga’, pa-

prst ’spoqa{wi zakr`qao prst’, pazvuk ’propratni zvuk koji se javqa u uhu’, pagus(j)enica ’vr-

sta larve sli~ne gusenici’ i sl., ali su danas sve te re~i zastarele. Nisu poznatije ni pave~era

’mala zakuska posle ve~ere’ (u Vukovom Rje~niku) ili pavedrina ’nepotpuna, slaba vedrina’;

umesto pazakup ’ugovor kojim zakupac ne{to zakupqeno daje tre}oj osobi u zakup’ danas je mnogo

obi~nije podzakup. U redovnoj upotrebi ostala je jo{ samo jedna jedina re~ — paperje129, ali ona

nije dovoqna da odr`i pa- kao prefiks u svesti govornika savremenog srpskog jezika. (Vidi i

2.4.13.)

2.1.13. Po- nije ~est prefiks u imenicama. Sa zna~ewem nepravog srodstva imamo ga u

pomajka i po(k)}erka; RMS bele`i i pobrat, posestra, pored obi~nijih pobratim, posestri-

ma, koje su PST. Sa zna~ewem ’posle-’ dolazi u pogovor (kalk od nem. Nachrede, prema Grickat

1981:105) i u turisti~kom terminu posezona ’vreme posle (glavne) sezone’, verovatno po analo-

giji sa predsezona. Popodne ne smatramo za prefiksal nego za poimeni~eni prilo{ki izraz po

173

podne, iz razloga koji su bli`e obja{weni u 2.1.17. Neobi~an je slu~aj re~i pote{ko}a, u kojoj

prefiks nema nikakvo jasno odre|eno zna~ewe (otuda su konzervativniji jezikoslovci osu|i-

vali ovu re~ kao pleonasti~nu). Nije verovatno da je izvedena od prefiksalnog prideva pote-

`ak, po{to od takvih afektivno poja~anih prideva nisu uobi~ajene izvedenice (te{ko bi se

moglo zamisliti npr. *poveli~ina ili *povisina).

2.1.14. S prefiksom pod- sre}emo uglavnom iste one semanti~ke kategorije kao i sa

nad- (2.1.7), s tim {to je on znatno produktivniji. Za nazive qudskih bi}a uzrok te ve}e produk-

tivnosti je u tome {to se ~in ili zvawe mnogo ~e{}e odre|uje prema vi{em nego prema ni`em

stepenu. Tako imamo podoficir, podnarednik, potporu~nik, potkapetan, potpukovnik; pot-

kraq, potknez, podban; potpreds(j)ednik, podsekretar, podbele`nik/-biqe`nik, pod{ef, pod-

nadzornik, pod`upan, pod|akon itd. S posebnim zna~ewem je podstanar, a RMS bele`i i pot-

~ov(j)ek ’pripadnik naroda ni`e rase’ (verovatno analogijom prema nat~ov‰jŠek). V. i primere u

Radovi}-Te{i} 1985:211.

Kod imenica s ne`ivom referencijom, bukvalno prostorno zna~ewe imaju podnaslov,

potko{uqa, podsukwa, potkapa, podzid ’zid koji slu`i kao podupira~’ (tako|e, sa sufiksom,

podzida ‰`.Š i podzi|e), podbele{ka/-biqe{ka130, mo`da i podgradwa i pod{av, ako ih ne izvo-

dimo iz glagola podgraditi (-|ivati) odnosno pod{i(va)ti. Istog su tipa i toponimi kao

Podgrad, Podgrme~, Podgora, Podgorica (ova posledwa prema oronimu Gorica, {to zna~i da ni-

je PST: v. Radovi}-Te{i} 1985:213). Iz prostornog se razvilo figurativno zna~ewe u

podsv(ij)est i podtekst (u smislu onoga {to je œispod povr{ineŒ, ispod vidqivog dela svesti

odnosno teksta). Podsm(ij)eh ne bismo tuma~ili imenicom sm(ij)eh, nego kao izvedenicu nultim

sufiksom od podsm(j)ehnuti se/-hivati se.

Iz zna~ewa sekundarnog, drugostepenog, koje imamo u ve} pomenutom podstanar (= sta-

narev stanar) i u podzakup (’zakup zakupa’ prema RMS), ponikla je jo{ jedna izuzetno plodna

upotreba, sa zna~ewem naknadne odnosno sitnije podele — potkategorizacije, da upotrebimo

termin koji je ~est u nauci, mada ga RMS jo{ ne bele`i. Tako je nastao ~itav niz novijih tvore-

nica tipa podvrsta, podrazdeo/-dio, podrazdeoba/-dioba, podrazred, podod(j)eqak, podgrupa,

podtip, potkategorija, podta~ka, a primeweno na specifi~nije pojmove potpitawe, potpo-

glavqe, podsekcija, podsavez, potkomisija, pododbor, u geografiji potkontinent (œdio konti-

nenta koji bi se i sam mogao smatrati kontinentomŒ, defini{e ga Babi}), u lingvistici poddi-

jalek(a)t i tako daqe.

130 U RMS je dato sa zna~ewem ’kratka bele{ka ispod bele{ke’, ali u Prav. 1993 se upotrebqava za bele{ku ispod teksta, tj.

fusnotu.

174

2.1.15. Polu- bi se moglo smatrati prefiksom, prvenstveno zato {to ~esto slu`i da

delimi~no negira iste one osnove koje prefiks ne- negira u potpunosti (up. poluistina i nei-

stina, polupismen i nepismen i sl.). Ubedqive argumente u tom smislu iznela je Bari}

1980:18–20. Ipak, budu}i da polu- ima dosta spojeva i sa imenicama koje se ne mogu negirati

(polukrug, polumrak itd.), a i zbog paralelizma sa slo`enicama ~iji je prvi deo broj, smatrali

smo da je boqe obraditi ovaj formant me|u slo`enicama: vidi u prvom delu 2.6.5. i 3.5.2.

2.1.16. Prefiks pra- ima dva srodna, ali jasno razgrani~ena zna~ewa:

a) Zna~ewe ’prvobitni, iskonski, najdavniji’ (analogno nema~kom Ur-, gr~kom proto-) u

ve}em broju re~i kao pra~ov(j)ek (mn. praqudi), prastanovnik, praroditeq, praotac, pramajka,

pradomovina, prajezik, prapo~etak, prabi}e, prauzrok itd.; tako|e, s izgubqenom motivacijom,

u pra{uma (prevod nema~kog Urwald) i pra`ivotiwa (prevod nau~nog grecizma protozoon).

b) Zna~ewe srodstva u tre}em kolenu, u prababa (-baka), prad(j)ed(a), praunuk (-ka, -~e).

Prefiks se mo`e i duplirati, pri ~emu ozna~ava ~etvrti stepen srodstva (praprababa = ~ukun-

baba, prapraunuk = ~ukununuk) a neki put i neodre|eno poja~awe starosti (npr. neki moj prapra-

deda = neki moj davni predak). Sa imenicom ne`ivog zna~ewa udvajawe prefiksa nije uobi~aje-

no, mada RMS bele`i prapramaterija, bez citata, pod odrednicom prapra-.

2.1.17. Prefiks pre-1 samo se izuzetno javqa uz imenice, sa zna~ewem ’prevelik’ u pre-

obiqe, sa zna~ewem nadja~avawa, nadma{ivawa u premo} i prevlast. RMS bele`i jo{ dve-tri

retke re~i kao {to su prepamet ’suvi{e velika pamet’, preprijateq ’vrlo veliki prijateq’,

presjaj ’prevelik, vrlo velik sjaj’. Ne spada ovamo predeo/predio, danas nemotivisana re~, niti

premudrost, {to je izvedenica od prideva premudar. Ne spadaju, naravno, ni mnogobrojne izve-

denice od glagola, s nultim sufiksom kao pr(ij)ekor, pr(ij)eskok, preliv, preokret, prevod itd.,

ili s drugim sufiksima kao preudaja, prekupac, preostatak itd.

[to se ti~e imenice pr(ij)epodne, jasno je da wu treba posmatrati naporedo sa sino-

nimom dopodne i s drugim parom me|usobnih sinonima, popodne i posl(ij)epodne. Videli smo

ve} da ni do- ni po- nisu naro~ito uobi~ajeni kao imeni~ki prefiksi; sa pr(ij)e- u vremenskom

zna~ewu i nema drugih primera (drugo je latinsko pre-2, v. 2.2.5), a isto tako ni sa posl(ij)e-.

Neizbe`an je zakqu~ak da navedene ~etiri imenice nisu nastale prefiksacijom, nego poimeni-

~ewem prilo{kih odredaba (predlog + imenica) pr(ij)e podne, do podne, po podne odnosno

posl(ij)e podne. Wihovo }e mesto biti, dakle, u poglavqu o konverziji.

2.1.18. Pred- retko ima prostorno zna~ewe (predstra`a, pretkomora, predzi|e) a

mnogo ~e{}e vremensko: predsezona, predigra, predudar, predistorija, pred`ivot, predjelo,

pretprodaja, pretpremijera, predtakmi~ewe, predturnir, predupis, predgovornik itd. Bilo

prostorno bilo vremenski mogu se shvatiti predznak i predgovor. Ovamo spada i imenica pred-

175

ve~e(r), sinonim za obi~niju PST predve~erje. Wu ne}emo smatrati poimeni~ewem prilo{ke

odredbe, kao {to smo u prethodnom odeqku u~inili za pr(ij)epodne i dr., budu}i da je pred- (za

razliku od pre-, po-, posle-, do-) sasvim uobi~ajen imeni~ki prefiks. Analogiju sa ovim re~ima

indirektno je porekao i Prav. 1993, budu}i da je i za prilo{ki izraz usvojio samo spojeno pisa-

we, predve~e, nasuprot odvojenom pisawu prilo{kih izraza pr(ij)e podne itd.

Posebnu nijansu vremenskog zna~ewa imaju prefiksali u kojima pred- izra`ava neop-

hodnu pripremu, uslov ili uvod u ono {to kazuje osnovna imenica: predsprema, predznawe,

pret~as, predv(j)e`ba, predispit, predra~un, prednacrt, pretprojek(a)t i sl. S negativnim

zna~ewem su predub(j)e|ewe i preduv(j)erewe (kao i u prefiksalno-sufiksalnom predrasuda, v.

2.4.16), usled shvatawa da unapred stvoreno ube|ewe zna~i neobjektivnost. Predujam je na gra-

nici proste re~i, budu}i da je ujam danas prete`no zastareo izraz, a i ranije se upotrebqavao

samo u vezi sa mlevewem. Pretplata ne spada ovamo, jer nije od imenice plata, nego je dever-

bal od pretplatiti (se).

2.1.19. Pri-, sa zna~ewem ’dodatni, pomo}ni’ ili ’mawi, sporedniji’, nalazi se pre svega

u prizvuk, u pripomo} i u nekoliko re|ih re~i kao {to su prisjaj ’odsjaj, odblesak’, pris(j)enka ’sla-

bo osvetqeno mesto, polusenka’ (tako|e pris‰jŠen, pris‰jŠenak), primrak ’sumrak’, primiris ’miris

koji prati osnovni, pravi miris, sporedan, slab miris’, prigradwa ’dogra|ena, dozidana zgrada’

(tako|e prigrada, prigradak), prizid ’dogradak, dozidak’ a tako|e i ’pregradni zid’ prema RMS),

primozak ’mali mozak’. Razli~ita i dosta neodre|ena zna~ewa stekao je prefiks u primisao (’skri-

vena misao, tajna namera’, uz jo{ ~etiri druga zna~ewa u RMS), priznak ’osobit znak, znamewe, obe-

le`je’, prizrak (’slika, lik ne~ega {to se javqa u ma{ti’, jo{ dva zna~ewa u RMS), prirad i pri-

glas (oba samo s po jednim primerom u RMS i s neo~ekivanim definicijama: œstvarawe proizvoda,

proizvodwaŒ odnosno œna~in izgovarawaŒ). Vidi i Grickat 1981:104. Re~i kao prirast131, priplod,

prismok, pri~in(a), prisila, prikrpa i sli~ne ne ubrajamo u ovu grupu, jer je po zna~ewu jasno da su

izvedene iz odgovaraju}ih glagola. I pritu`ba je po postanku deverbal od pritu`iti (se), mada

je ovaj glagol danas znatno mawe obi~an nego imenica.

2.1.20. Protiv- (zastarelo je protivu-; iskqu~ivo hrvatski je protu-) obi~no ima zna-

~ewe odgovaraju}eg predloga, kao u protivstav, protivdokaz, protivm(j)era, protivdejstvo,

protivpr(ij)edlog, protivtu`ba, protivnapad, protivofanziva (= kontraofanziva), protiv-

akcija, protivotrov, protivkandidat itd. Uz zna~ewe suprotnosti uvek je prisutno i zna~ewe

uzvra}awa, ravnote`e, simetrije. Ono mo`e i prevladati, pa se prefiks javqa i u tvorenicama

pozitivnog zna~ewa kao protivusluga, protivvr(ij)ednost, protivteg, protivte`a.

2.1.21. Raz- se u imenicama javqa sa zna~ewem ’biv{i’ odnosno ’svrgnut, li{en titu-

le’ u raspop, raskraq i u jo{ ponekom re|em obliku kao rascar, rasknez, razban, rasfratar.

176

Prefiks je o~igledno preuzet iz glagola tipa raspopiti, raskraqiti, mada se ove imenice da-

nas ne ose}aju kao deverbalne.

Strogo formalno gledaju}i, ~iste prefiksalne tvorenice bile bi i razdaqina i raz-

red, ali je nemogu}e odrediti {ta bi u wima zna~io prefiks. [to se ti~e re~i rashod,

razm(j)er(a), razblud, raskorak, raspar ’nepar’ i sli~nih, one jo{ ~uvaju vezu s glagolima, pa ih

treba smatrati izvedenicama s nultim sufiksom. Sufiksalna izvedenica je i razdeoba/razdio-

ba (od glagola razd(ij)eliti, ne od raz + deoba). Razboj i razum, mada tako|e po postanku dever-

bali, danas se ose}aju kao proste re~i.

2.1.22. Su- i sa-, po poreklu alomorfi od morfeme s- (sã-), spajaju se s imenicama u

zna~ewu naporednosti, udru`ivawa, zajedni~kog svojstva. U upotrebi su se delimi~no diferen-

cirali, tako da mo`emo razlikovati tri slu~aja:

a) Samo su-, prvenstveno s nazivima qudskih bi}a, dolazi u sugra|anin, sudr`avqa-

nin, suvlasnik, sustanar, sufinansijer, suvoza~, suvladalac ili suvladar, suvesla~, sunasled-

nik/-sqednik, sukrivac, suoptu`enik itd.132; re|e u imenicama ne`ivog zna~ewa kao supotpis,

supos(j)ed, susvojina, sume|a ’zajedni~ka granica’, ili u neologizmu su`ivot. Sumrak jedini

nema socijativno nego deminutivno zna~ewe, koje je ina~e karakteristi~no za prideve (v.

3.1.18), pa bi se mo`da moglo objasniti kao sekundarna izvedenica iz prideva sumra~an.

b) Oba alomorfa su mogu}a u suborac/saborac, suigra~/saigra~, subes(j)ednik/sa-

bes(j)ednik, sugovornik/sagovornik, sudrug/sadrug, suosniva~/saosniva~, suzvuk/sazvuk, suodlu~i-

vawe/saodlu~ivawe, suos(j)e}aj/saos(j)e}aj itd., pri ~emu je u savremenom srpskom jeziku ve}a

sklonost ka obliku na sa-.

v) Samo sa- imamo u saputnik, sapatnik, saradnik (koje bi moglo biti i sufiksalna

izvedenica od glagola sara|ivati), samilost, sadejstvo i jo{ ponekim re|im re~ima. Oblici

na su- tu bi zvu~ali kao ~isto hrvatski, a za samilost i sadejstvo verovatno je da ekvivalenti

na su- i ne postoje.133 Suos(j)e}awe i suu~e{}e mo`da bi se i mogli javiti sa zna~ewem glagola

suos(j)e}ati ’u`ivqavati se u ne~ija ose}awa’ odnosno suu~estvovati ’sudelovati’, ali u smi-

slu sa`aqewa, u~e{}a u tu|em bolu, ka`e se samo saos(j)e}awe i sau~e{}e.

132 Kao kuriozitet napomenimo da Babi} (1986: 332) me|u ovakvim oblicima navodi i suba{a — mada je to i

po Skoku i po [kaqi}u ~isti turcizam, u kome prvi deo dolazi od turskog su, voda (prvobitno je re~

ozna~avala ~inovnika koji nadzire snabdevawe vodom u gradu). 133 Uprkos tome, ni Babi} ni autori Priru~ne gramatike nigde ne pomiwu prefiks sa-.

177

Za alomorfe bez vokala, s- odnosno (ispred zvu~nog konsonanta) z-, primera ima vrlo

malo. Jedan od sigurnijih je srazm(j)er(a)134. Zgari{te je samo varijanta od (danas re|eg) gari-

{te, pri ~emu prefiks nimalo ne uti~e na zna~ewe, kao ni u supstandardnom zdogovor (= dogo-

vor) i sigra = igra. Zbroj nije od broj, nego je deverbal od zbrojiti/zbrajati, kao i zb(ij)eg od

zb(j)e}i se. Up. i 2.4.21.

2.1.23. Za kraj smo ostavili dva formanta ~ija je klasifikacija kontroverzna, budu}i

da ih mnogi posmatraju kao prvi deo slo`enica: to su nadri- i vele-.

Za nadri- u I, 2.7.1.2. obja{wavamo da je izgubilo svaku vezu s glagolom nadr(ij)eti

(nasuprot gotovo istozna~nom nazovi-, koje se i danas ose}a kao imperativ od nazvati) i da ga

stoga treba smatrati prefiksom. Nadrikwiga, ’poluobrazovan, nedou~en ~ovek’, jedina re~ koja

donekle jo{ ima osobine slo`enice, danas je uglavnom zastarela. Nadri- je veoma produktivan

prefiks, ali se u re~niku ustalilo samo nadrilekar/-qekar, sa izvedenicom nadrilekarstvo/-

qekarstvo. RMS bele`i jo{ i nadriadvokat, nadrikwi`evnik, nadripisar i nadriu~enost,

svaki s po jednim primerom. U tekstovima bi se sigurno na{lo jo{ mnogo okazionalnih spojeva

kao nadrip(j)esnik, nadristru~wak, nadrifilozof, nadrikritika i sli~nih, dakle prete`no

sastavqenih sa nomina agentis, a ponekad i sa nomina actionis.

2.1.24. O statusu formanta vele- raspravqa Bari} 1980: 21, dolaze}i do zakqu~ka da

œelement vele- ne modificira zna~ewe osnovne imenice… nego ga konkretizira dodaju}i mu

zna~ewe ’velik’ i prema tome on nije prefiks nego je prvi slo`eni~ki dioŒ; samo œu pridjeva i

priloga element vele- pribli`uje se zna~ewski prefiksu pre- (prebogat, presjajan…) pa ga uz

wih mo`emo smatrati prefiksom.ΠNaprotiv, u Priru~noj gramatici (Bari} et al. 1979:268) ve-

le- je bilo svrstano u prefikse. Babi} (1986:327–328) tretira ga kao œprilo`nu osnovuŒ u po-

glavqu o slo`enicama, o~igledno izjedna~avaju}i ga sa zastarelim prilogom vele ’vrlo, veoma’.

Za razliku od Babi}a, Stevanovi}, kako u 19542:156–157 tako i u 19641:419–420, uop-

{te ne pomiwe prilog, nego smatra da vele- dolazi od prideva veli (s varijantom veqi), {to œu

dijalektima zna~i, a i u pro{losti je zna~ilo velikiŒ. Kao potvrdu navodi vi{e slo`enica sa

veliko- koje se u re~niku SANU upu}uju na vele- (œvelikovaro{anin v. velegra|anin, velikoku-pac v. velekupac … velikoposed v. veleposedŒ i sl.). Dodaje da je ve}ina tih re~i nastala prevo-

134 Analiziramo ga kao s- + razm(j)er(a); za ovaj drugi oblik ve} smo rekli u prethodnom odeqku da je

deverbal od razm(j)eriti. Mada RMS defini{e razm(j)er(a) i srazm(j)er(a) kao delimi~ne sinonime, u

na{oj tradicionalnoj matemati~koj terminologiji oni se razlikuju. Razm(j)er ili razm(j)era je ratio, odnos

dveju veli~ina (a : b), posebno onaj koji iskazuje umawewe na geografskim kartama i sli~nim crte`ima.

Srazm(j)er ili srazm(j)era je proporcija, odnos dvaju razmera (a : b = c : d), za koje onda ka`emo da su

direktno ili obrnuto srazmerne (proporcionalne).

178

|ewem nema~kih slo`enica s pridevom gross (velegrad od Grosstadt, veleposednik od Grossgrundbe-

sitzer itd.). S druge strane, sam Stevanovi} isti~e da je vele- izgubilo vezu sa veliki, da œu slo-

`enicama: veleizdaja, veleizdajnik, veleposednik, velegrad i ne ose}amo — mi to samo znamo —

da je u prvome delu wihovu pridev velikiŒ.

2.1.24.1. Kao {to se vidi, oba autora se slu`e dijahronijskim argumentima. Babi} iz-

vodi vele- iz priloga, ali taj prilog danas vi{e ne postoji, niti je po svom zna~ewu (’vrlo’) po-

dudaran s formantom vele-. Stevanovi} polazi od prideva veli = veliki, ali sam priznaje da taj

pridev œu slo`enicama … ne ose}amoŒ. U semanti~kom pogledu, vele- jeste blisko pridevu ve-

liki, ali pod uslovom da pojam ’veli~ine’ shvatimo vrlo {iroko. Tako po Babi}u (nav. mesto)

vele- œozna~uje da je ono {to ozna~uje drugi ‰dioŠ veliko opsegom, polo`ajem ili stupwemŒ, dok

Bari}eva (1980:20) ka`e: œuz imenice wegovo je zna~ewe ’velik’ u konkretnom ili prenesenom

smislu: velik razmjerom, velik snagom, velik po negativnom odjeku…Œ S te strane mo`da je bo-

qa definicija koju daje RMS: œ…pokazuje poja~avawe u velikoj meri onoga {to se kazuje dru-

gim delom slo`eniceŒ. Ovakva neodre|enost zna~ewa svojstvena je prefiksima pre nego leksi~-

kim osnovama. Svrstavawe tvorenica na vele- me|u slo`enice svakako nije u na~elu pogre{no,

ali budu}i da taj element ne mo`emo identifikovati ni s pridevom veliki ni s ma kojom dru-

gom samostalnom re~ju, bi}e prikladnije da vele- smatramo za prefiks, analogno drugim elativ-

nim (œpoja~ajnimŒ) prefiksima kao {to su pre-1, naj-, maksi- ili super-.

Vredi zapaziti i slede}u ~iwenicu: osim velepos(j)ed, velepos(j)ednik i retkoga vele-

prodaja135 nema drugih primera gde bi re~ na vele- imala za antonim re~ na malo- (malopos‰jŠed,

malopos‰jŠednik, maloprodaja: ove druge re~i nesumwivo su slo`enice, budu}i da u prvom delu

sadr`e ili pridev mali ili prilog malo). Kad bi vele- bilo alomorf od veliki ili kad bi

predstavqalo prilog vele, o~ekivali bismo da takvih parova bude znatno vi{e.

2.1.24.2. Broj re~i na vele- koje dopu{taju parafrazu s pridevom veliki prili~no je

ograni~en. Pored upravo pomenutih, tu svakako spadaju velesila i velegrad (œove re~i … zna~e

isto {to i velika sila i veliki gradŒ, ka`e Stevanovi} 19641:419). U veleprodaja, veletrgovi-

na, veletrgovac i u neologizmu veledrogerija ’preduze}e za nabavku lekova na veliko’ motiva-

ciju daje prilo{ka odredba na veliko, koja se, naravno, ne mo`e izjedna~iti s prvobitnim pro-

stornim zna~ewem prideva. U ostalim re~ima, ako ne ra~unamo prete`no zastarele poetske iz-

raze kao veleum, velesjaj, velemo}, vele{tovawe, prefiks ne izra`ava veli~inu nego prelaz u

vi{u kategoriju: velemajstor je {ahovska titula vi{a od majstora (i internacionalnog majsto-

ra), velesajam je sajam me|unarodnog ranga, veleizdaja je ’izdaja prema dr`avi i narodu’ (u dru-

gim jezicima opisana kao ’vi{i stupaw’ izdaje: Hochverrat, haute trahison i sl.). Nije jasna moti-

vacija naziva za biqku beladonu, velebiqe (gde prvi deo etimolo{ki predstavqa sredwi rod

prideva veli: v. Skok s. v. velik).

179

2.2. Strani prefiksi. — Strane prefikse potrebno je razmatrati odvojeno od doma-

}ih jer pokazuju nekoliko bitnih razlika u odnosu na wih, naime:

— javqaju se prete`no u u~enim re~ima novijeg porekla;

— spajaju se ve}inom sa stranim osnovama (mada ima i hibridnih tvorenica) i to naj-

~e{}e u re~ima koje su u celini pozajmqene iz drugih jezika;

— u odnosu na vrste re~i pona{aju se suprotno od doma}ih — najvi{e ih ima sa ime-

nicama, mawe s pridevima, a najmawe s glagolima;

— vrlo retko ulaze u prefiksalno-sufiksalne tvorenice (v. 2.5).

[to je posebno va`no, pitawe motivacije stranih prefiksa zadaje probleme kakvi se

ne javqaju kod doma}ih. Postoji ceo niz nau~nih i stru~nih grecizama i latinizama ~iji je sa-

stav jasan znalcu klasi~nih jezika, a naj~e{}e i stru~waku za datu nau~nu granu, ali koji se s

gledi{ta srpskog jezika ne mogu smatrati motivisanima.

2.2.1. U takvom slu~aju bilo bi po`eqno da se uvek jasno zna da li analizu prefiksala

vr{imo u na{em ili u stranom jeziku, na osnovu sinhronijskih ili dijahronijskih kriteriju-

ma. Ovih drugih o~ito se dr`i RMS kada daje odrednice kao {to su œcis- lat. prefiks u slo`e-

nicama koji ozna~ava polo`aj ~ega {to je s ove strane; supr.‰otnoŠ trans: cisalpinski, cispa-

danski i sl.Œ ili: œsin- gr~. predmetak, prefiks u slo`enim re~ima stranoga porekla koji da-

je zna~ewe zajednice: sa, su, skupa, zajedno: sindetikon, sinhronizam, sinteza i sl.ΠU prvom

slu~aju, osim dva prideva koja su navedena, cisalpinski i cispadanski (a koji u re~niku nisu ni

dobili posebne odrednice), u srpskom nema drugih re~i na cis-, pa se postavqa pitawe ima li

smisla zbog dva retka geografska termina govoriti o prefiksu. U drugom slu~aju, syn- je svakako

prefiks u gr~kom, ali se u na{em jeziku re~i kao sindetikon ili sinteza ne mogu ra{~lawiva-

ti. [tavi{e, za trans-, opisan kao œprefiks u slo`enicama sa zna~ewem: preko, s one (druge)

strane, krozŒ, kao primeri date su i opet nemotivisane re~i — transmisija, transport i

transcendentan, iako re~nik sadr`i odrednice kao transokeanski ili transsibirski, u koji-

ma je lako razdvojiti prefiks od osnove.

2.2.2. Babi} (1986: 329) u svom spisku imeni~kih prefiksa daje epi-, ’na, nad’, s jednim

jedinim primerom, œe p i c e n t a r ’povr{ina nad centrom’Œ. Sli~no i za dija-: œima zna~ewe

pro-, kroz u slo`enici d i j a p o z i t i v . Ostale su slo`enice sa dija- na tvorbenoj granici.Œ

S obzirom na wegov strogo sinhronijski pristup, razumqivo je {to Babi} ne `eli da govori o

prefiksu u re~ima kao epigram ili dijagonala. Ipak, ako uzmemo u obzir da Vujaklijin re~nik

bele`i preko sto grecizama na dija- i gotovo dvaput toliko na epi-, ~udno zvu~i tvrdwa da su

oni prefiksi u jednoj jedinoj re~i, zahvaquju}i postojawu re~i centar odnosno pozitiv. Ta~-

180

nije bi bilo re}i da su epicentar i dijapozitiv tako|e œna tvorbenoj graniciŒ. Jezi~kom ose-

}awu, naime, jasno je da je dijapozitiv jedna vrsta pozitiva i da epicentar ima neke veze s cen-

trom, ali to jo{ nije dovoqno da bi se — bez zagledawa u gr~ki re~nik — elementima epi- odno-

sno dija- pridalo bilo kakvo odre|eno zna~ewe. Situacija je ista kao s navodnim doma}im pre-

fiksom prez-, za koji Babi} tvrdi da se javqa œsamo u prezime, slo`enici na tvorbenoj graniciŒ

— ali ne obja{wava {ta bi trebalo taj œprefiksŒ da zna~i i za{to ga nema u drugim re~ima.

Prezime jeste i obli~ki i semanti~ki vezano za ime, ali da bi prez- zaista steklo funkciju pre-

fiksa, bilo bi potrebno da obrazuje bar jo{ neku tvorenicu i da mu se zna neko makar pribli-

`no zna~ewe.

2.2.3. Jo{ nekoliko gr~kih prefiksa mo`emo iskqu~iti iz tvorbe re~i u srpskom, bu-

du}i da se javqaju samo u u~enim re~ima, i to takvima gde im zna~ewe nije providno. To su:

ana- (vrlo neodre|enog zna~ewa i kao predlog u gr~kom), u analiza, anatomija, anahro-

nizam itd.;

kata- (tako|e raznovrsnog zna~ewa kao predlog), u kataliza, katastrofa, katakli-

zma itd.;

peri-, sa osnovnim zna~ewem ’oko-’, ali je to zna~ewe te{ko prepoznati u periferija,

period, periskop, peristil itd.;

meta-, s razli~itim, te{ko prepoznatqivim zna~ewima u metafora, metabolizam,

metamorfoza, metafizika itd., pa i u hibridnom metajezik;

egzo-, uvek sa zna~ewem ’spoqni’, ali samo u stru~nim terminima kao egzobiologija,

egzosfera itd.;

endo-, uvek sa zna~ewem ’unutra{wi’, ali samo u stru~nim terminima kao endoskopija,

endokardijum, endogamija i sl.

proto-, ’prvi’, ’glavni’ ili ’prvobitni’, samo u prototip, gde mu zna~ewe nije jasno

vidqivo, i u neprovidnim re~ima kao protonotar, protosin|el, protoplazma.

Dodali bismo im i hipo-136: ono je œna tvorbenoj graniciŒ, kako bi rekao Babi}, zahva-

quju}i sve popularnijim medicinskim terminima hipotenzija (antonim od ~e{}eg hiperten-

zija), hipoglikemija, hipovitaminoza, gde nije te{ko prepoznati zna~ewe ’pod-’, tj. ’nedovo-

qan’. Ipak, ve}ina drugih re~i kao hipoteza, hipoteka, hipofiza, hipokrizija, hipohondar itd.

ostaje nemotivisana u okvirima srpskog jezika.

181

2.2.4. Gotovo svi strani prefiksi poti~u iz gr~kog ili latinskog jezika. U tome su

sli~ni afiksoidima (vidi Ç, 11.8, 11.11). Izuzetak je samo prefiks de-, koji je mnogo ~e{}e iz

francuskog dé- nego iz latinskog (iskqu~ivo francuski je alomorf dez- << dés-). Nekoliko sta-

rijih re~i imalo je nema~ki prefiks ob(e)r- ’nad-’, ali su danas mawe-vi{e sve zastarele, kao

oberknez (i oborknez, obrknez), oberlajtnant (obr-), oberkomanda i sl.

Za razliku od doma}ih, me|u stranim prefiksima tek pokoji ima prostorno zna~ewe,

proizi{lo iz predloga. Mnogo ih je vi{e koji izra`avaju logi~ke odnose kao {to su negacija,

suprotnost, poja~awe, smawewe, umno`avawe, naporednost i drugo. U ovom i slede}em odeqku

nabroja}emo po azbu~nom redu prvo prefikse gr~kog a zatim one latinskog porekla.

A- (gr~ko œalpha privativumŒ, s predvokalskim alomorfom an-) u imenicama je znatno re-

|e nego u pridevima. ^isti prefiksali su asimetrija i u~eno asepsa, eventualno i ateizam,

ateista (mada teizam i teista nisu izrazi u {iroj upotrebi, tako da pravi antonim od atei-

zam nije œteizamŒ nego œverovawe u bogaŒ). Amoralizam i amoralnost boqe je tuma~iti kao iz-

vedenice od prideva amoralan.

Anti- dolazi prvenstveno u internacionalizmima kao antifa{ista (-fa{izam), an-

timilitarista (-militarizam), antisemit(a) (-semitizam), antiklerikalac i sl., u novije

vreme i s ponekim anglicizmom kao u antidoping, antistres (tako|e antifriz, ali u wemu

drugi deo nije motivisan). Pored danas naj~e{}eg zna~ewa aktivnog suprotstavqawa, mo`e

imati i klasi~no gr~ko zna~ewe ne~eg naspramnog ili simetri~nog, u anticiklon, antipapa,

kao i u Antarktik (gde je alomorf ant- preuzet direktno iz gr~kog). Oba tuma~ewa mogu}na su

za re~ antihrist/Antihrist (’Hristov suparnik, la`ni mesija’ prema Bibliji, ili ’protiv-

nik hri{}anstva, bezbo`nik’, odakle i ’opak ~ovek’ prema novijem shvatawu). Posebna zna~ewa

ovaj prefiks sti~e u antitalen(a)t ’potpuno netalentovana osoba’ i u hibridnom an-

tit(ij)elo (prevod od nem. Antikörper, fr. anticorps ili engl. antibody). Za antialkoholi~ar vidi

2.5.

Arhi-, s izvornim gr~kim zna~ewem ’nad-’, ’vi{i’, ili ’prvi’, javqa se u crkvenim

grecizmima arhi|akon, arhijerej, arhiepiskop, a u alomorfnom vidu u arhan|eo. Produktivan je

u hibridnim tvorenicama familijarnog prizvuka, tipa arhilopov, arhila`ov i sl.

Makro- ’veliki’ doskora je postojalo samo u polumotivisanom makrokozam (~e{}e ne-

go makrokosmos, kako pi{e Vujaklija) i u stru~nim terminima tipa makrospore, makropodi. Da-

nas su sve brojniji jasno motivisani neologizmi kao makroekonomija, makroklima, makrolin-

gvistika, makrostruktura, makromolekul i sl. Nemotivisano je makrobiotika.

Mikro- ’mali’ postalo je poznato pre svega po re~i mikroskop, od koje je dobilo i poja-

~ano zna~ewe ’neizmerno mali, nevidqiv golim okom’. Javqa se u antonimima malo~as nabroja-

182

nih termina na makro- (mikroekonomija, mikroklima itd.), u mikrokozam (~e{}e nego mikroko-

smos, zahvaquju}i izme|u ostalog i naslovu poznatog Wego{evog dela) i u nekoliko izraza no-

vijeg postawa kao mikroorganizam, mikrohirurgija, mikrobiologija, mikrofilm, mikroprocesor

i dr. Samo u nau~noj upotrebi ima i zna~ewe ’milioniti deo’, kao u mikrosekund, mikrofarad.

Nemotivisano je mikrofon.

Mono- je ~e{}e u pridevima, ali se ipak javqa u monodrama ’pozori{ni komad za jed-

nog glumca’ i monokultura ’gajewe samo jedne vrste useva’. S nemotivisanim drugim delom je

monolog.

Neo- je izrazito produktivan prefiks, uglavnom uz imenice na -izam, kao neofa{izam,

neokolonijalizam, neostaqinizam, neorealizam, neoromantizam, i nazive pristalica tih po-

kreta (neofa{ista, neoromanti~ar itd.). Antonim paleo- daleko je re|i i javqa se samo u na-

zivima nau~nih disciplina kao paleobotanika, paleontologija i sl., uz to u paleolit i pale-

ozoik, gde je drugi deo nemotivisan.

Para- ’pomo}ni’, ’dodatni’, ’nepravi’ i sl., javilo se ve} u nekoliko narodnih re~i

kao parakuvar, parala`a; Skok, s. v. para-5, bele`i i paravrag, parakrilo, paragu{~i}i ’gu{~i-

}i od guske koja se po drugi put nasadi’ i sli~ne retkosti. U novije vreme sastavni je deo u~e-

nih re~i kao paratifus ’zarazno oboqewe sli~no tifusu’, parapsihologija ’grana psihologije

koja ispituje pojave izvan delovawa prirodnih zakona’ i sl. Re~ parafraza ne bismo uvrstili

ovamo, budu}i da nije motivisana na{im zna~ewem re~i fraza, a naravno ni druge neprovidne

grecizme kao parametar, paragraf, parataksa. U najnovije vreme, pod uticajem zapadnih jezi-

ka, para- se opet povremeno kombinuje s doma}im imenicama: u re~niku Klajn 1992 zabele`eno

je parabuxet, parakwi`evnost, paravojska, paranauka.

O prefiksu poli- moglo bi se mo`da govoriti u ponekim re|im izrazima kao {to su

polikultura (antonim od monokulture, prema Vujakliji) ili hemijski termini polietilen,

polivinil, polisaharidi. Poznatije su re~i kao politehnika i poliklinika, ali je u wima zna-

~ewe prefiksa poli- ’vi{e-, mnogo-’ sasvim zamu}eno.137

Pseudo- je slobodno produktivan prefiks: ne javqa se ni u jednom leksi~ki ustaqenom

spoju (osim polumotivisanog pseudonim), ali je uvek mogu}e u okazionalnim izrazima kao pseu-

137 Politehnika (-tehnikum) je danas poznato samo kao naziv za strane tehni~ke {kole, a i tu se vi{e ne

defini{e kao ’{kola za sve grane tehnike’. [to se ti~e poliklinike, etimolo{ki re~nici bele`e da je

izraz najpre skovan u nema~kom (Poliklinik) u zna~ewu ’gradska klinika’, dakle s gr~kim pólis ’grad’ a ne sa

polý ’mnogo’. Tek kasnije je shva}eno i kao ’klinika za razne bolesti’, usled ~ega se u francuskom i

engleskom javila i grafija sa poly-, pored poli-.

183

donauka, pseudopoezija, pseudokriti~ar, pseudore{ewe itd. Takvo je stawe i u drugim evrop-

skim jezicima.

Hiper-, sa zna~ewem ’nad-’, preko-’ ili ’preveliki’, dolazi pre svega u hiperprodukci-

ja ’proizvodwa iznad potreba’ i u stru~nim terminima hiperinflacija, hipertenzija, hiperre-

alizam. Motivacija je izgubqena u hemijskom nazivu hipermangan (skra}eno od kalijum ‰hiŠper-

manganat). Povremeno su mogu}ne slobodne kreacije kao hiperpreciznost, hipertalenat i sl.

2.2.5. Prefiksi latinskog porekla:

Vice-, sa zna~ewem ’pod-’, odnosno ’zamenik, zastupnik’ u vicekraq, viceadmiral, vi-

cekonzul, vicekancelar i sl. U sportskom re~niku popularno je vice{ampion kao naziv za poje-

dinca ili ekipu koji osvoje drugo mesto u takmi~ewu.

De-, s negativnim ili privativnim zna~ewem, iz lat. de- ili jo{ ~e{}e iz francuskog

dé-, prvenstveno je glagolski prefiks (v. 5.32.1), pa bi mnogobrojne imenice tipa demobilizaci-

ja, decentralizacija, dekolonizacija, dekontaminacija itd. boqe bilo smatrati izvedenicama

od demobilizovati itd. Ipak, imenice kao dekompresija ili lingvisti~ki termin deprefiksa-

cija mnogo su obi~nije nego odgovaraju}i glagoli, dok za imenice deflacija (antonim od in-

flacija), depopulacija (smawivawe stanovni{tva), denatalitet (<< fr. dénatalité ’opadawe na-

taliteta’) takvog glagola i nema. Up. i muzi~ki termin dekre{endo (antonim od kre{endo), gde

isti prefiks dolazi iz italijanskog. Posebno je zanimqiv termin debalans, omiqen me|u eko-

nomistima u smislu finansijske ili trgovinske neravnote`e: on je verovatno skovan u na{em

jeziku, budu}i da u francuskom takva re~ ne postoji. Alomorf dez- (<< fr. dés-) javqa se pre

svega u dezinfekcija, dezinformacija, dezorganizacija, kao i u polovi~no motivisanom dezodo-

rans (re|e deodorans, deodorant, prema engleskom).

Dis- (negativnog zna~ewa) jasno je vidqivo u disharmonija, disproporcija, eventualno

i diskvalifikacija (ukoliko ga ne smatramo deverbalom od diskvalifikovati). Prefiks istog

oblika i istog zna~ewa mo`e poticati i od gr~kog dys-, ali se javqa samo u nemotivisanim

stru~nim terminima (disleksija, distrofija i sl.)

Eks-, kao i u drugim jezicima, produktivno je u zna~ewu ’biv{i’ (eks{ampion, eksmi-

nistar i sl.). Prav. 1960 davao je u re~niku samo primer ekskraq, dok Prav. 1993 ve} dopu{ta i

poluslo`eni~ko pisawe sa imenima, daju}i primere eks-^ehoslova~ka i eks-Slavija. U stvar-

nosti se eks gotovo uvek izgovara s posebnim akcentom, a kombinuje se i sa sintagmama (œeks

mis JugoslavijeŒ, œeks glavni urednikŒ i sl.), {to zna~i da je ~esto sli~niji nepromenqivom

pridevu nego prefiksu.

184

Ekstra- jo{ ja~e pokazuje ovu te`wu ka osamostaqewu. RMS ga bele`i pod 1 kao ne-

promenqivi pridev, sa zna~ewem ’poseban, naro~it, izvanredan’, pod 2 kao prilog, ’posebno,

naro~ito, izvanredno’, pod 3 kao œprvi deo nekih slo`enicaŒ, bez definicije i sa tri isto-

zna~na primera: ekstradobit, ekstrazarada, ekstraprofit. Drugih primera nema ni kod Vu-

jaklije, ako ne ra~unamo stru~ni medicinski termin ekstrasistola i dva sasvim neuobi~ajena

germanizma, ekstrablat ’vanredan list, vanredan prilog nekim novinama’ i ekstracug ’speci-

jalni voz’.

Infra- se javqa samo u jednoj poznatijoj imenici, infrastruktura: Vujaklija bele`i

i infrazvuk, infra-svet ’svet beskrajno malog’ i inframikrobiologija (sa upu}ivawem na vi-

rusologiju).

Kvazi- slobodno obrazuje okazionalne spojeve, kao i pseudo- (v. prethodni odeqak) i

wima analogni doma}i formanti nadri- (2.1.23) i nazovi- (I, 2.7.1.2). RMS daje kao primere (bez

citata) kvazi-umetnik i kvazi-pesnik; Vujaklija bele`i i desetak pravnih termina kao kvazi-

afinitet, kvazi-kontrakt, kvazi-posesija itd.

Ko- uspe{no konkuri{e doma}em prefiksu su-/sa-, s tim {to se javqa uglavnom sa

stranim osnovama: koegzistencija, koprodukcija, koproducent, koautor, kopilot (up. suvoza~),

koreferat, koreferent, koscenarista itd., ~emu treba dodati i matemati~ke termine kosinus

i kotangens. Od spojeva s doma}im re~ima zasad smo zabele`ili samo kopreds(j)ednik i ko-

preds(j)edavaju}i.

Kontra- nije tako uobi~ajeno kao doma}e protiv-, ali je bez konkurencije bar u re~i

kontrarevolucija, a kontraofanziva je verovatno ~e{}e nego protivofanziva. RMS bele`i i

kontraatak, kontramanevar, kontra{pijuna`a i jo{ nekoliko sli~nih izraza, a s doma}om

osnovom kontranapad. U Klajn 1992 zabele`eno je kontraargument, kontrapropaganda, kon-

traudar, kontram(j)era itd. Prvobitno zna~ewe suprotstavqawa izgubqeno je u kontraadmi-

ral ’po~etni admiralski ~in u ratnoj mornarici’, kao i u muzi~kim terminima kontrabas (in-

strument) i kontraalt (glas dubqi od alta).

Maksi- je antonim od mini- (v. ni`e), od koga je samo malo mla|e, ali i znatno re|e u

upotrebi. Odnosi se uglavnom na modu (maksisukwa, maksikaput i sl.), a javqa se i u drugim

okazionalnim spojevima sa zna~ewem ’veliki’, kao maksiukr{tenica, maksiekran, maksipro-

blem i sl. Nijedna od tih re~i zasad nije u{la u re~nike.

Mini- se javilo 1965. godine u modnom re~niku, sa engleskom re~ju miniskirt, koja je od-

mah prevedena na sve jezike, pa i kod nas kao minisukwa. Po zna~ewu predstavqa skra}ewe bilo

od minimalan ili od minijaturan. Odmah se javio veliki broj novih re~i kako u oblasti odeva-

wa (minimoda, minihaqina, minikostim itd.) tako i u raznim drugim spojevima kao minikase-

185

ta, minibar, miniformat, miniliga, minikuhiwa i sl. (vidi i primere u Klajn 1992 pod mini-

). Jeziku je o~igledno bio potreban formant koji }e izraziti pojam ’mali’ kao stalnu osobinu,

ali ne u ekstremnom stepenu (za razliku od mikro-) i bez afektivnosti (za razliku od deminuti-

va). Samo mawi broj takvih neologizama stekao je stalan leksi~ki status, pre svega minigolf

(vrsta golfa koji se igra na ve{ta~kom terenu malih dimenzija), minival (vrsta talasaste fri-

zure: prevod od fr. minivague), miniserija (<< engl. miniseries: TV serija sa ograni~enim brojem

epizoda, obi~no ~etiri), minibus (kontrakcija od mini- + autobus). Druge kombinacije su slo-

bodne, okazionalne, usled ~ega mini i maksi, kao i malo~as pomenuti eks i ekstra, pokazuju iz-

vesne sli~nosti s nepromenqivim pridevima. To se odrazilo i u Prav. 1993, gde se u ta~ki 52b

za modne izraze preporu~uje odvojeno pisawe (mini sukwa itd.) a za ostale poluslo`eni~ko (mi-

ni-golf itd.).

Multi-, sa zna~ewem ’vi{e(struki)’, javqa se samo u nekoliko imenica: multimilio-

ner (-ar), multimilijarder, multivitamin (verovatno skra}eno od multivitaminski prepa-

rat).

Post- ’posle, po-’ javqa se samo u nekoliko neologizama kao postkomunizam, postmo-

dernizam, postmoderna; Vujaklija bele`i i postegzistencija ’budu}e postojawe’ i postsinhr-

onizacija (= nadsinhronizacija, naknadno ozvu~avawe filma). Ne spada ovamo postskriptum

(imenice skriptum nema u srpskom) niti postpozicija ({to nije sastavqeno sa imenicom po-

zicija, nego je latinski deverbal od postponere ’staviti posle, iza (~ega)’). Up. i 3.4.8.

Pre-2, od latinskog prae- ’pred-’, bele`imo eksponentom 2 da bismo ga razlikovali od

doma}eg pre-1 (v. 2.1.17). Javqa se u preistorija138 i u ponekom u~enom terminu kao preadole-

scencija ’period pre adolescencije’, premedikacija ’davawe lekova pre operacije’, eventualno

i preegzistencija ako ga ne smatramo deverbalom od preegzistirati. Naravno, ne treba uzima-

ti u obzir latinizme kao predominacija, preokupacija, u kojima pre- nema zna~ewe ’prethodni’

niti je sastavqeno sa imenicom dominacija odnosno okupacija: takve re~i su nemotivisane u

na{em jeziku.

Pro-2, od latinskog predloga i prefiksa pro, ozna~ava pre svega zamenika ili slede}eg po ~inu (up.

vice-), u prodekan, prorektor, prokonzul i sl. Zna~ewe pristalice, ~esto kod prideva (proame-

ri~ki i sl., vidi 3.4.9), javqa se mo`da samo u jednoj imenici, profa{ista. Zna~ewe pripre-

me ili prethodne faze imamo u proseminar (’prethodni stadij univerzitetskog seminara’ po

RMS), progimnazija ’ni`a gimnazija’, provitamin ’materija iz koje se u organizmu stvara vi-

tamin’. Ovo pro- se (~ak i u etimolo{kim re~nicima) te{ko razlikuje od gr~koga pro- sa zna-

~ewem ’prethodni’ ili ’predwi’. Izgleda ipak da se gr~ko pro- javqa samo u nemotivisanim

re~ima tipa prognoza, proscenijum, proklitika, {to nas osloba|a potrebe da pored doma}eg

pro-1 i latinskog pro-2 govorimo i o tre}em homonimnom prefiksu pro-.

186

Re- ozna~ava ponavqawe, katkad i promenu. Najupadqivije je u hibridnim tvorenica-

ma reizbor, reizbornost139 i reosigurawe ’uzajamno osigurawe osiguravaju}ih zavoda’, uz to i u

nekoliko stru~nih termina kao reeksport ’izvoz uvezene robe’, rebalans ’ponovno uravnote`e-

we buxeta’ (pseudogalicizam, kao i gore pomenuti debalans), relokacija (sa zna~ewem ’preme-

{taj’, pre nego ’ponovno izdavawe u zakup’, kako ga tuma~i Vujaklija). Postoji jo{ niz imenica

tipa reafirmacija, reorganizacija, reinkarnacija, rekonstrukcija, revakcinacija i sl., ali po-

{to je re- prvenstveno glagolski prefiks, wih je boqe tuma~iti kao deverbale od reafirmisa-

ti, reorganizovati itd.

Retro- ’unazad’: u retroraketa ’raketa za pogon u suprotnom smeru’, u skora{wem re-

trovirus (tako je nazvan jer u }eliji prenosi genetske informacije obrnutim smerom od uobi-

~ajenog), ali ponajvi{e u œpolumotivisanimŒ re~ima kao retrovizor, retrospektiva, gde je

zna~ewe prefiksa jasno, ali drugi deo ne postoji kao slobodna morfema u srpskom.

Sub- ’pod-’: samo u supkultura ’potkultura’ i u retkim stru~nim terminima kao su-

boksid, supstratosfera (Vujaklija).

Super-: po definiciji u RMS, œkao prvi deo slo`enica i poluslo`enica zna~i: najvi-

{i, vrhovni, gorwi, koji je iznad ne~egaŒ. Zasebne odrednice u ovom re~niku dobili su super-

benzin (s neta~nom definicijom ’~isti benzin’), supersila, superdr`ava, superbomba, super-

struktura ’nadgradwa’, superrevizija ’ponovna revizija od strane vi{eg organa’ ili ’posled-

wa revizija sloga pre {tampawa’, hemijski termini superoksid i superfosfat, anglicizam su-

permarket i danas uglavnom zastareli vojni termini superdrednot i supertvr|ava. Posled-

wih godina, kao i drugi elativni prefiksi (arhi-, hiper-, ekstra-, ultra-) ali u jo{ ve}oj me-

ri, super- je steklo ekstenzivnu upotrebu, kombinuju}i se s gotovo neograni~enim brojem stra-

nih i doma}ih imenica, pri ~emu samo poja~ava zna~ewe osnovne re~i. Babi} (1986:332) navodi

primere superbogata{, supermu{karac, superqepotica, superneboder, superbiser, superlula i

druge; u re~niku Klajn 1992 zabele`eno je superzv(ij)ezda, superliga, superfinale, superspek-

takl, anglicizmi superstar, supertanker i drugo. Mada u RMS to nije uo~eno (za razliku od

onoga {to smo videli za ekstra), super je, zahvaquju}i ovakvoj upotrebi, uveliko steklo osobi-

ne nepromenqivog prideva, uglavnom u omladinskom `argonu, sa zna~ewem ’sjajan, izvanredan’;

upotrebqava se i u predikatu (Ru~ak je bio super), mo`e postati i prilog (Ovo ste super uradi-

li), a kao imenica predstavqa skra}ewe od superbenzin.

Supra- se zasada ne javqa ni u jednoj uobi~ajenoj imenici, mada RMS ima odrednice

supravodi~, suprakontra, supranaturalizam, supraporta (zbog oblika definisano kao latini-

zam, a zapravo od ital. soprapporta), dok Vujaklija daje suprastruktura ’dru{tvena nadgradwa’.

187

Ultra- ima osnovno zna~ewe ’sa one strane’, odakle ’krajwi, ekstremni’. Pored nau~-

nih termina ultrazvuk (zvuk ~ija frekvencija prevazilazi granice ~ujnosti) i ultramikroskop

(mikroskop koji mo`e da prika`e ~estice nevidqive obi~nim mikroskopom), javqa se u poli-

ti~kom re~niku, obi~no kao oznaka ekstremne reakcije, u ultradesnica, ultradesni~ar, ultra-

kolonijalist(a), ultranacionalist(a) i sl. Skra}ewem ovih termina u zapadnim jezicima

stvorena je imenica ultra, odakle kod nas s dodatkom sufiksa ultra{.

2.3. Odnos prefiksa i osnove. — U 1.2.4. videli smo da postoje dve vrste prefiksa:

oni koji se prema osnovi odnose kao predlog prema imenici (bezbolan = koji je bez bola) i oni

koji, sli~no prilozima, modifikuju ili ograni~avaju zna~ewe osnove (ubaciti = baciti unu-

tra). U tom pogledu bilo bi mogu}e podeliti gotovo sve prefiksalne tvorenice na dve grupe,

donekle sli~ne podeli na egzocentri~ne i endocentri~ne slo`enice (v. I, 1.2.7): u prvima zna-

~ewe rezultira tek iz spoja prefiksa sa osnovom, u drugima je osnova nosilac zna~ewa, koje se

modifikuje ili su`ava pomo}u prefiksa.

Kako se u tom pogledu pona{aju imenice s prefiksom? Pregledamo li dosad iznete

primere, zakqu~i}emo da samo malo wih nedvosmisleno pripada jednoj ili drugoj grupi. U pr-

vu, œegzocentri~nuŒ, spadaju uglavnom tvorenice ~iji prefiks negira osnovu ili joj se suprot-

stavqa, npr. besmisao (ono {to je bez smisla), protivotrov (ono {to deluje protiv otrova),

antifa{izam (stav protiv fa{izma), postkomunizam (vreme posle komunizma). Po smislu,

mo`emo im prikqu~iti i one kao nepu{a~ ili raspop, mada u wima prefiks nema predlo{ku

funkciju.

Relativno je mali i broj œendocentri~nihŒ tvorenica, npr. nusprostorija (sporedna

prostorija), prastanovnik (stanovnik od najstarijih vremena), mikroorganizam (organizam ve-

oma malih dimenzija), supersila i sl. Najvi{e je takvih koji bi, prema opisu zna~ewa, mogle

spadati i u jednu i u drugu grupu. Predjelo, na primer, jeste ono {to se slu`i pre (glavnog) je-

la, ali je i samo jedna vrsta jela; podsukwa je ono {to se nosi pod sukwom, ali je i sama sukwa;

protivnapad je podjednako akcija preduzeta protiv (neprijateqskog) napada i napad kojim se

uzvra}a neprijatequ; prorektor je onaj ko deluje umesto rektora, ali je i sam rektor ni`eg

ranga (œobi~no biv{i rektorŒ napomiwe se u RMS); ultrazvuk je iznad zvuka, tj. izvan zone ~uj-

nih vibracija, ali ga ipak shvatamo kao posebnu vrstu zvuka; nadrilekar se suprotstavqa pojmu

lekara, ali je istovremeno i (lo{, nestru~an) lekar, i tako daqe.

Ovakva dvozna~nost toliko je rasprostrawena da je ne mo`emo pripisivati slu~ajnim

nesavr{enostima klasifikacije, nego je ona upravo karakteristi~na za ~iste prefiksalne ime-

nice. Po tome se one jasno razlikuju od prefiksalno-sufiksalnih imenica, koje su gotovo uvek

œegzocentri~nogŒ tipa (nadlaktica, recimo, nipo{to nije lakat niti neka vrsta lakta), a isto

188

tako i od ~istih prefiksalnih prideva i glagola, koji su po pravilu œendocentri~niŒ (nagluv

= pomalo gluv, zapevati = po~eti pevati i sl.).

2.4. Prefiksalno-sufiksalna tvorba: doma}i prefiksi

2.4.1. Bez- se najvi{e kombinuje sa sufiksom -je u imenicama koje zna~e stawe: bezna|e,

bespu}e, be{~a{}e, bezumqe, bezakowe, bezvla{}e, bezv(j)erje, besc(j)ewe (uglavnom samo u izra-

zu u besc(j)ewe) i dr. Znatno su re|i nazivi qudskih bi}a (bezemqa{, besku}nik, bespartijac

‰rusizamŠ, bezv‰jŠerac) i `ivotiwa (RMS bele`i beskrilci, o insektima, i bezrepci, o vodozem-

cima). Besposli~ar, koji se navodi kao PST u gramatici Bari} et al. 1979:270140 (up. sli~nu gre-

{ku za besposli~iti kod Stevanovi}a, v. Ç, 4.6), pre }e biti izvedenica od imenice besposlica,

kao i bezbo`nik od prideva bezbo`an.

2.4.2. Van- je potvr|eno u novijim izrazima vanzemaqac, vanpartijac (koji bi mogli

biti i izvedenice od prideva vanzemaqski, vanpartijski) i u {ahovskom terminu vankategor-

nik (sa skra}enom osnovom imenice kategorij-a).

2.4.3. Do- se javqa u izvesnom broju naziva predmeta i delova ode}e: dovratak (i do-

vratnik), doglavak141, doramak ’deo ode}e koji pokriva ramena’ (sa skra}enom osnovom ramen-);

dolakta{ ’ko`uh s rukavima do ramena’, sa sli~nim zna~ewem i dolaktenik; dokolenica/-qe-

nica (~arapa, re|e sukwa ili navlaka) itd. Delove tela ozna~avaju dolaktica i doru~je ’deo ru-

ke neposredno iza {ake, zape{}e’. Na qudska bi}a odnose se doglavnik i dou{nik. Dopisnica ne

spada ovamo, jer je izvedeno iz glagola dopisivati (se).

2.4.4. Verovatno najproduktivniji me|u imeni~kim PST jeste prefiks za-, prvenstve-

no sa -je i -(a)k, ali i s drugim sufiksima. Zasniva se (osim u dve-tri re~i kao zadu{nice i za-

du`bina) na predlogu za + instrumental, dakle sa zna~ewem ’iza’. Prefiksali ozna~avaju mesta

i predmete, uz nekoliko izuzetaka koje navodimo ni`e. Nabroja}emo samo poznatije re~i:

— zabr|e, zabre`je, zagorje (odakle i toponim Zagorje), Zadunavqe ’kraj, zemqi{te

preko Dunava’; zape{}e, za{a~je, u prenesenom zna~ewu za~eqe, zale|e, zakriqe ’okriqe, za{ti-

ta’, zaglavqe; u vremenskom zna~ewu zajutarje ’jutarwe doba’, zave~erje ’ve~erwe doba’ itd. Za-

ti{je ne spada ovamo, jer je deverbal od zatihnuti (u re~niku SANU, ’uti{ati se, umuknuti,

umiriti se’, sa ~etiri citata).

140 Nije naodmet napomenuti da ova gramatika prefiksalno-sufiksalnoj tvorbi imenica posve}uje desetak

redova, da pomiwe samo osam prefiksa koji u woj u~estvuju i da za wih navodi ukupno sedam (!) primera.

To jasno pokazuje koliko je prefiksacija bila zanemarena u pore|ewu sa sufiksacijom. S druge strane, i to

je zna~ajan napredak u odnosu na ranije gramatike, u kojima o prefiksalno-sufiksalnoj tvorbi nije bilo

ni pomena.

189

— zakutak, zape}ak; zaselak; zaperak ’pobo~ni izdanak, mlad izra{taj (na lozi)’, zali-

stak; zapu~ak (od puce, ’dugme’); zau{ak ’u{na `lezda’ ili ’zau{nica, {amar’, itd. Zatiqak je

nemotivisano, pa deluje kao prosta re~, iako pore|ewe sa sinonimom potiqak ukazuje na pre-

fiks (v. Skok s. v. zatilak). Zas(j)enak, zametak, zakivak, zaglavak ne spadaju ovamo, jer su izve-

deni od glagola; to verovatno va`i i za zaranak (RMS bele`i glagol zaraniti; up. uranak od

uraniti).

Sa sufiksom -ica su zazubica, zanoktica, zalaktica ’podlaktica’; zau{nica ’{amar’,

zadu{nica ili ~e{}e zadu{nice ’dan posve}en mrtvima; slu`ba za pokojnika’ mogle bi biti sa

sufiksom -nica ili izvedenice od prideva zau{ni, zadu{ni.

S drugim sufiksima: zav(j)etrina; zadu`bina (od za du{u, mada se u svesti dana{wih

govornika vezuje i za glagol zadu`iti, up. poruxbina od poru~iti); zau{ke (zapaqewe `lezda

iza u{iju, tako|e zau{nici, zau{waci). Za re~i zagorac ’stanovnik kraja iza gore, brda’, `ensko

zagorka (odakle i ime Zagorka) i zagorkiwa (ovo posledwe kao naziv vile) u nedoumici smo da

li da ih motivi{emo sintagmom za gorom ili da ih smatramo izvedenicama od imenice zagor-je:

ovaj drugi postupak ina~e je obi~niji kod œetnoidaŒ (up. primorac = stanovnik primorja), a po-

gotovu kod specifi~nih etnonima, me|u kojima je i Zagorac, od Zagorje. Nasuprot tome, zamorac

(vrsta majmuna; neuobi~ajeno u smislu ’~ovek s one strane mora’) i zamor~e (nazvano tako jer po-

ti~e iz Ju`ne Amerike: up. sinonim morsko prase, engl. guinea pig, fr. cochon d’Inde) prirodnije

bi se izvodilo iz sintagme za morem nego iz danas neuobi~ajene imenice zamorje. Zato~nik nije

PST, jer (po Skoku s. v. te}i) dolazi od glagola zate}i se (komu) u zna~ewu ’obvezati se’. I zao-

stav{tina je svakako od zaostaviti (up. ostav{tina od ostaviti), glagola koji je danas za-

stareo, ali je potvr|en u RSANU sa tri citata.

2.4.5. Prefiks iz- veoma je slabo posvedo~en me|u imenicama. Pored re~i izmaglica

(prvobitno zna~ewe ’sitna ki{a koja pada iz magle’; po zna~ewu ne mo`e biti iz glagola izma-

gliti se ’razvedriti se, razi}i se’) tu je jo{ samo nekoliko retkih re~i kao izbre`ak ’bre`u-

qak’, izbre`ina ’uzvi{ewe’, Naravno, re~i kao izuzetak, is(j)e~ak i sli~ne ne treba ovde po-

miwati, jer su deverbali. To va`i i za izvarak, ’talog koji ostaje pri varewu te~nosti’ ili ’lek

dobijen varewem trava’: glagol izvariti u odgovaraju}im zna~ewima potvr|en je u RSANU.

2.4.6. me|u-: u toponimu Me|umurje (dijalektalno i Me|imurje),u analognom Me-

|ur(ij)e~je (verovatno prevod grecizma Mesopotamija), uz nekoliko jo{ re|ih izvedenica sa

istim sufiksom (me|uvla{}e, me|ugru|e itd. u RMS, me|uno`je u Klajn 1992). Sa zameni~kom

osnovom je me|usobica ’nesuglasica’. Up. i me|udnevica, oznaku za period izme|u katoli~kih

praznika Velike i Male Gospe (kako proizlazi iz datuma navedenih u definiciji u RMS) odno-

sno pravoslavnih Velike i Male Gospojine (prema RSANU).

190

2.4.7. I sa prefiksom na- naj~e{}i sufiksi su -je, -(a)k i -ica: nali~je, naru~je,

nar(j)e~je, nasiqe, narukavqe ’na{iven dodatak na dowem delu rukava’; naramak (sa skra}enom

osnovom ramen-), naprstak, naviqak (od vile), naplatak (sa istom osnovom kao u oplata, pot-

plata, v. Skok s. v. platica), mo`da i napitak (jer se po zna~ewu vezuje za piti, mada je pore-

klom verovatno od napiti u smislu ’nazdraviti’); nausnica, naramenica, napolica (mogla bi

biti i izvedenica od priloga napola), natuknica (po Skoku od glagola tu}i, verovatno pod

uticajem nem. Schlagwort), napr`ica ’prznica’ (od glagola przniti ukr{tenog s poznatijim pr-

`iti).

S drugim su sufiksima: na~elnik, nam(j)esnik, nalo`nik (obi~nije u `. rodu, nalo-

`nica); nao~wak (deo kowske opreme); nao~are i nao~ari (paretimolo{ki izmeweno od o~ali

<< o}ali << ital. occhiali); nazimac ’sviw~e koje se okotilo zimi’ i nazime ’jednogodi{we

sviw~e’ (u ovom drugom sufiks je -e, kao u Tur-e, magar-e); nakovaw, itd.

2.4.8. Prefiks nad-: natkrovqe ’pokriva~ iznad ~ega, nadstre{nica’, nadglavqe ’gor-

wi deo stuba, kapitel’ ili ’daska kreveta ~elo glave’; nadimak (sa skra}enom osnovom imen-);

nadlanica, natkolenica/-qenica; nadstre{nica, natkrovnica (= natkrovqe); nadvo`wak (ni-

je verovatno da je od retkog glagola nadvoziti). V. i primere u Radovi}-Te{i} 1985:216.

2.4.9. S prefiksom ne- gradi se mnogo mawe PST nego ~istih prefiksala (up. 2.1.10), i

to uglavnom samo sa zna~ewem ~iste negacije. Naj~e{}i sufiks je -ica, kao u nesanica,

nesv(j)estica, nev(j)erica, nerodica ’nerodna godina’ ili ’oskudica zbog slabog roda’, nedoumi-

ca (sa osnovom glagola doumiti se). S nultim sufiksom su nemar, nehaj, nehat (od nehati << ne

hajati, v. Skok s. v. hajati), neja~, a svakako i nepovrat i nedogled (po zna~ewu te{ko bi mogli

biti od imenica povrat odnosno dogled). Druge poznatije re~i su nekretnina, nedono{~e, ne-

boj{a, ne`ewa, nedo|ija (po RMS samo u spoju œu nedo|iju ‰oti}i, odvu}i i sl.ŠŒ), nezaboravak.

Nev(j)erstvo ne bismo uvrstili ovamo, jer je po zna~ewu izvedenica od prideva nev(j)eran. Ste-

vanovi} (19641:452) navodi me|u œimenicama slo`enim s odri~nom re~com ne-Œ i nema{tina i

neminovnost, ali to su nesumwivo izvedenice od nemati odnosno od neminovan. Danas nemoti-

visano je ned(j)eqa, prvobitno od ne d(j)elati.

2.4.10. S prefiksom niz- postoji jedino nizbrdica (a i ona bi se mogla smatrati izvedeni-

com od priloga nizbrdo). Navodni sinonimi nizgorica i nizdolica, zabele`eni u RMS, kao i

nizv(j)etarac (sa oznakom œneob.Œ : ’onaj koji svoj stav prilago|ava onom koji je na vlasti’) suvi{e

su retki da bi izmenili zakqu~ak o neuobi~ajenosti prefiksa niz-.

2.4.11. Prefiks o-:

191

— okrajak, ogranak, opu{ak, uz to nekoliko re|ih re~i kao obre`ak ’bre`uqak’, ome-

|ak ’mala me|a, niska `iva ograda’, okorak ’kora, otpadak od drveta’ i sl. Ne spada ovamo ogri-

zak, jer je izvedenica iz glagola ogristi (sli~nog zna~ewa je i ogrizina).

— okriqe, neuobi~ajeno obre`je ’bre`uqkasto zemqi{te’ ili ’zemqa uz obalu’, tako-

|e nekoliko stru~nih termina, ~esto kao prevedenice grecizama na peri-: osr~je ’sr~ana kesa, pe-

ricardium’, ocv(ij)e}e ’listi}i koji obuhvataju cvet, perianthium’, kroatizam oplo{je ’povr{ina

geometrijskog tela’ itd.

S nultim sufiksom: olo{, oglav, okrug (ako nije stari deverbal od okru`iti, v. Gric-

kat 1981:120; po Skoku je prevedenica od nem. Bezirk ili fr. arrondissement); s ostalim sufiksi-

ma: opeka, oplata (s nejasnom motivacijom, v. Skok s. v. platica), opreka, mo`da opruga i

ostruga (ovih dveju re~i nema kod Skoka); omladina (ne i olupina, jer dolazi od glagola olupa-

ti); ogrlica (svakako od o grlu, pre nego od retkog glagola ogrliti, koji nema to zna~ewe); oko-

snica, oku}nica; ovratnik (tako|e ovratak i okovratnik) itd.

2.4.12. Prefiks ob-: samo nekoliko re~i kao obdanica, obdani{te, oblu~je ’predwi

deo sedla u obliku luka’. Nekoliko drugih re~i izgubilo je motivaciju, npr. obru~ (od ruka, po

Skoku), ili su prvobitne izvedenice od glagola, kao obojak (<< ob-vojak, od viti), obris (rusi-

zam, od risovaØâ, up. hrvatsko risati), opticaj (od danas neuobi~ajenog glagola opticati).

2.4.13. Oko-, ne ra~unaju}i individualne kovanice, javqa se samo u okovratnik. Budu-

}i da je karakteristika prefiksa da obrazuje leksi~ke serije, ovu re~ bi bilo boqe svrstati u

slo`enice tipa krajputa{ (v. I, 2.9).

2.4.14. Prefiks pa- javqa se u nekoliko imenica sa sufiksom -(a)k: paro`ak, pabi-

rak ’plod koji zaostane posle `etve’ (odakle glagol pabir~iti), sa istim zna~ewem i pale-

tak/paqetak (od osnove imenice letina/qetina), parojak ’roj koji se odvaja od prvog roja’,

paperak (singulativ prema zbirnoj imenici paperje). Od ovih re~i danas je u redovnoj upotre-

bi samo prva, tako da i ovde va`i zakqu~ak o zastarelosti prefiksa pa- koji smo dali povodom

~istih prefiksala (2.1.12).

2.4.15. Po- je, uz za-, jedan od najproduktivnijih imeni~kih prefiksa. Izra`ava razne

vrste prostorne bliskosti (ono {to je na onome, preko onoga, uz ono ili kraj onoga {to kazuje

osnovna imenica), a u vremenskoj upotrebi zna~i ’posle’. Posebno zna~ewe adoptivnog srodstva

ima u poo~im i sl. (v. ni`e). Neretko je semanti~ki sasvim prazan, npr. u pomr~ina, poglavqe,

poslastica, posuda i dr.

Sa sufiksom -je: pokolewe/-qewe (od koleno/koqeno); pove~erje, znatno re|e pojutarje

’jutarwi deo dana’, pono}je ’pono}’ (sa oznakom œnekwi`.Œ u RMS); povr}e, poprsje, postoqe,

192

poglavqe, pouze}e (svakako od po + uzeti), pobr|e ’brdovit kraj uz planinu’, pomorje (= primor-

je), por(ij)e~je ’kraj pored reke’ ili ’sliv reke’ itd., ~emu treba dodati i mnogobrojne izvedeni-

ce od imena reka: Pomoravqe, Podriwe, Podunavqe, Povardarje i sl. Up. i podu{je ’crkvena

slu`ba za umrloga’ ili ’obredno go{}ewe za uspomenu na umrloga’.

Sa sufiksom -ica: poko`ica, porebrica, poledica, posledica/-sqedica, poslastica,

poramenice (= naramenice), u mu{kom rodu poglavica, poturica. Ne idu ovamo porodica i po-

vlastica, od glagola poroditi odnosno povlastiti. I poglavica je sigurno izvedeno od pri-

deva poglavit u zna~ewu ’ugledan, istaknut, znatan’, ali je to zna~ewe danas zastarelo, a `iva je

veza s imenicama glava, glavar, glave{ina i sl.

Sa sufiksom -nica: pokosnica ’opna oko kostiju’, potrbu{nica ’trbu{na maramica’

itd. Za podru`nica ’filijala’ nije sigurno da li mu je prefiks po- ili pod-; po Skoku (s. v.

drugi, II) œnastao je prema ~e{. podru`ný i rus. podru`nyjŒ.

Sa sufiksom -ina: povr{ina (od vrh, po Skoku pod uticajem ruskog øoverhnosØâ ili

~e{kog povrch), pomr~ina, pokrajina, Posavina, potrbu{ina ’meso ili slanina s trbuha’ itd. S

dvostrukim sufiksom je zastarelo popudbina, dok je sinonim poputnina izveden iz prideva po-

putni. Ne spada ovamo ni postojbina, izvedeno iz glagola postojati (v. Skok s. v. -ba1).

Sa sufiksom -(a)k: postotak, poredak, poned(j)eqak; posinak je poreklom izvedenica

od glagola posiniti, ali bi se moglo smatrati i za PST od sin, radi simetrije sa srodnim izra-

zima po(k)}erka, pomajka, poo~im itd., gde su odgovaraju}i glagoli (pok}eriti i sl.) sasvim neu-

obi~ajeni.

Sa sufiksom -ar: poglavar, poku}ar, pomodar (~e{}e u `. obliku pomodarka) itd. Po-

vrtar bi po zna~ewu pre bilo izvedenica od povr}e, ali je u tom slu~aju te{ko objasniti gubi-

tak jotovawa (za razliku od povrtwak, gde se mo`e objasniti disimilacijom palatala u *povr}-

wak).

Sa ostalim sufiksima: pomorac, pov(j)etarac, pokrilac (kod insekata, predwe krilo

koje pokriva zadwe) itd.; posuda, potaja, poruga itd.; poo~im, pobratim, posestrima (sufiks je

od nastavka nekada{weg pasivnog participa prezenta); poku}stvo, pomorstvo itd.; pobornik,

posmr~e, pozemqu{a (ku}a, jagoda), povodaw itd., uz mnoge druge re~i koje su samo prividno

PST, a zapravo su izvedene od (danas retkih) glagola ili prideva na po-.

2.4.16. Prefiks pod- ima uobi~ajena predlo{ka zna~ewa. Naj~e{}i je sa sufiksom -je,

u oznakama mesta: podzemqe, podnebqe (danas uglavnom u prenesenim zna~ewima ’kraj, zemqa’

ili ’klima’; u doslovnom zna~ewu i podnebesje), podgorje, podmorje, potkrovqe, potpalubqe,

iskqu~ivo s metafori~nim zna~ewima podru~je (od ruka) i podno`je, itd. Oblasti u podno`ju

193

odre|enih planina ozna~avaju se imenima kao Podvelebitje, Podinarje (Babi} 1986:133), Pod-

grme~je, Podvele`je, Potkozarje itd. (Radovi}-Te{i} 1985:218).

Sa sufiksom -(a)k: podbradak, podno`ak (~etiri zna~ewa u RMS), podlistak (upo-

trebqeno kao prevod za galicizam feqton), podrepak ’deo tela u `ivotiwa ispod repa’, pod-

voqak (od voq(k)a, danas uglavnom izmeweno u podvaqak usled ukr{tawa sa vaqati ili va-

qak). Podmladak i podvarak su od glagola, tako da ne spadaju u ovu grupu.

Sa ostalim sufiksima: podlaktica, potkolenica/-qenica, potpetica; podmornica,

potkrovnica ’potkrovqe’ ili ’uxerica, stra}ara’, podo~nica, podstre{nica (v. Radovi}-Te-

{i} 1985: 214–215); potplata (up. oplata, 2.4.10); podgrlac ’jamica pod grlom’, pre svega u

izrazu du{a mu do{la u podgrlac; podo~wak, potkorwak (insekt koji `ivi ispod kore), podvo-

`wak (nije verovatno da je od retkog glagola podvoziti, niti od imenice podvoz koja ima dru-

go zna~ewe; up. nadvo`wak u 2.4.7); podrepa{ (danas ~e{}e nego podrepac) ’ulizica’ itd.

2.4.17. Pred- dolazi samo u nekoliko re~i, u prostornom zna~ewu (predgra|e, predso-

bqe, predvorje, pretku}e ’prostor pred ku}om’) ili u vremenskom, kao u predve~erje, predjesewe

(= predjesen, ’doba pred po~etak jeseni’). Predrasuda je kalk ruskog predrassudok ili nema~kog

Vorurteil.

2.4.18. Preko- se ne javqa ni u jednoj {iroko rasprostrawenoj imenici. RMS bele`i

prekomorac ’onaj koji `ivi s druge strane mora’, prekovo|anin ’onaj koji `ivi preko vode’,

Prekomurje ’zemqa preko reke Mure’, prekoglavqe ’nakit koji `ene nose preko glave’, prekora-

menice ’naramenice’, prekonosica ’kost u gorwem delu nosa’, prekonosnica ’brwica {to se na-

takne volu preko usta’ i jo{ nekoliko sli~nih izraza.

2.4.19. Pri- se najradije kombinuje sa sufiksom -ak, pri ~emu pored osnovnog zna~ewa

neposredne blizine (priku}ak ’prostorija dogra|ena uz ku}u’, pripe}ak ’prostor izme|u pe}i i

zida’, priperak ’pobo~ni listi}, izdanak’) dobija i raznovrsna druga zna~ewa kao u prikrajak,

pris(j)enak, prirepak (figurativno ’laskavac, ulizica’), prikumak ’kumov pomo}nik’. Nije jasan

semanti~ki razvoj u priglavak ’stopalo ~arape’ ili ’ vrsta ~arape koja pokriva stopalo oko gle-

`wa’. Privezak i priv(j)esak ne spadaju ovamo, jer su deverbali.

Sa sufiksom -je imamo primorje, prigorje ’predeo uz planinu’, pribre`je ’strana ne-

kog brega’ ili ’zemqi{te uz obalu’, prizemqe itd.; mo`da i primirje, mada je verovatnije iz-

vedenica od primiriti (se).

Sa ostalim sufiksima: prikolica, primorac (-rka), priru~nik (verovatno prema nem.

Handbuch, a ovo prema lat. manuale) itd. Mnoge druge imenice sli~nog sastava, kao priplod, pri-

194

vid, prip(j)ev, prigoda, privreda, prinova, priroda, pritok(a) itd., morale bi se tuma~iti kao

deverbali, mada su odgovaraju}i glagoli danas neuobi~ajeni ili zastareli.

2.4.20. Pro- dolazi mo`da jedino u prole}e/-qe}e (od leto), pro~eqe i pro~elnik, gde

ima pribli`no zna~ewe ’prethodni’ odnosno ’predwi’ (analogno gr~kom i latinskom prefiksu

istog oblika). Proplanak je danas nemotivisano: po Skoku, s. v. planina, osnova mu je plan- <<

praslovensko *poln-, sa zna~ewem ’{umom obrastao brdovit predio’. Prodo(l), po RMS ’doli-

na, dubodolina, draga, proseka, uvala’, i provi|ewe (svakako kalk od lat. providentia), formalno

gledano, bili bi ~isti prefiksali, ali se danas ose}aju kao proste re~i. Druge imenice s ovim

prefiksom, kao proizvod, pros(j)ek, pronev(j)era, promaja (<< promaha, od mahati) itd., nastale

su sufiksacijom od glagola; tako i promisao (œpostverbalŒ prema Skoku, s. v. misao).

2.4.21. Prefiks raz- ima svoja uobi~ajena zna~ewa deqewa, razlike, udaqenosti i sl.,

s mnogobrojnim nijansama (o kojima vidi me|u glagolima, 5.25). Sa sufiksom -je dolazi u razdo-

bqe, raspu}e, raskr{}e, razvo|e, razme|e; tu bismo mogli dodati i rastojawe, koje deluje kao

glagolska imenica od nepostoje}eg *rastojati, a zapravo je rusizam (rassØoànie).

Sa ostalim sufiksima malo je primera: raskrsnica, uz vrlo nejasno motivisane raz-

bojnik, razboji{te i razmirica (od mir, prema Skoku, s. v. mio, II). Razglednica, razvalina, ras-

prava, razlika nisu PST nego izvedenice iz glagola.

2.4.22. Prefiks sa- trebalo bi s dijahronijske strane da bude samo alomorf od s-. U

stvarnosti je bli`i prefiksu su-, jer kao i u ~istim prefiksalima (v. 2.1.22), oba izra`avaju

zajedni{tvo, kao u saplemenik, sazvu~je, saglasje, savremenik (= suvremenik). Posledwe dve re~i

mogle bi se smatrati i izvedenicama od prideva saglasan odnosno savremen (suvremen).

Za oblik bez vokala, s- odnosno z-, primera ima vrlo malo, kao i kod ~istih prefiksa-

la (up. 2.1.22): takvi bi mogli biti zglavak ili zgrada. Ve}ina ovakvih tvorenica ima glagolske

osnove, ali su se zna~ewem toliko udaqili od glagola — npr. smicalica, ste~aj, sno{aj, stvar

(od tvoriti), svrha (od vr{iti), srez (od rezati), splav (od plaviti) — da ih ne mo`emo svr-

stati ni u prefiksale ni u deverbale, nego su to danas proste re~i.

2.4.23. Prefiks su- ima uglavnom jasno zna~ewe zajedni{tva, spoja, pratwe ili me{a-

vine. Dolazi najvi{e sa sufiksom -nik: suplemenik (= saplemenik), suvremenik (= savremenik),

sunarodnik, suvrsnik (’onaj koji pripada istoj vrsti’, prema RMS), sulo`nik (s prevojnom

osnovom glagola le`ati, up. lo`nica), suglasnik itd. Suparnik je danas prosta re~, jer se vi-

{e ne ose}a veza sa (zastarelim) glagolom preti se. Sa sufiksom -ica su susne`ica/-swe`ica

’ ki{a pome{ana sa snegom’, sukrvica ’gnoj pome{an s krvqu’, kao i sumaglica, gde je zna~ewe

me{avine preraslo u zna~ewe pribli`nosti, ubla`avawa (’laka magla’). Sa sufiksom -je je su-

mra~je, koje bi moglo biti i izvedenica od sumrak ili od sumra~an.

195

2.4.24. Prefiks u- ima svoje predlo{ko zna~ewe mo`da jedino u uku}anin i ukosnica.

Bez odre|enog zna~ewa je u udolina (tako|e udolica, udoqa, udol itd.). Ostali prefiksali su

uglavnom od glagolskih osnova: utakmica (od zastarelog takmiti se), uspomena (od osnove gla-

gola spomenuti, bilo direktno ili preko deverbala spomen: up. izraz u spomen na ‰koga, {toŠ), ugarak (od -gariti, imperfektivizacija od gor(j)eti), upliv (od plivati: po ~e{kom vplyv ‰v.

Skok s. v. plitiŠ, {to je od nem. Einfluss, a ovo od lat. influentia) itd. Ve}ina ostalih re~i na u-

spadaju u deverbale: uhlebqe/uhqebqe (i po crkvenoslovenskom uhqebije, sve od danas retkog

glagola uhlebiti/uhqebiti ’na}i slu`bu kome, omogu}iti zaradu’), udvorica (od udvoriti se,

perfektiv prema udvarati se), u{tipak (od u{ti(p)nuti), uskok (od usko~iti u zna~ewu ’po-

be}i, prebe}i ‰komeŠ’, pod 2 u RMS; vidi i Grickat 1981, 129), uhoda, ut(j)eha, utisak itd. Ubo-

jica bi moglo biti deverbal u hrvatskoj varijanti (gde zna~i ’ubica’ i ima naspram sebe imeni-

cu ubojstvo), ali u srpskoj bismo ga smatrali ili za prostu re~, ili za PST od imenice boj.

2.4.25. Malo re~i nalazimo s prefiksom uz-, pre svega uzglavqe (tako|e uzglavak, uzgla-

vica, uzglavnik), uzglavnica (= uzglavqe, ili nadgrobni spomenik), uzre~ica, uzbrdica (ako je ne

smatramo izvedenicom iz priloga uzbrdo). U re~i uzdarje prostorno zna~ewe zameweno je reci-

pro~nim (kao u glagolu uzvratiti). RMS bele`i jo{ nekoliko retkih re~i kao usplo|e (bota-

ni~ki termin, ’semeni omota~, perikarp’), ustarabar ’~ovek bez dostojanstva, beskarakteran

~ovek’, usperak, ustri`ak i sl. Uzrast ne spada ovamo, jer je deverbal od danas retkog glagola

uzrasti.

2.5. Prefiksalno-sufiksalna tvorba: strani prefiksi

Sa stranim prefiksima ovakvih tvorenica ima vrlo malo. Osnovni uzrok je u nedo-

statku motivacije: u~eni termini kao polihromija, deratizacija ili transliteracija bili bi

PST u okviru stranih jezika, odnosno za onoga ko zna da gr. chroma zna~i boja, fr. rat — pacov,

lat. littera — slovo, ali u okvirima srpskog jezika oni su nemotivisani. To zna~i da dolaze u ob-

zir samo tvorenice ~ija osnova postoji i u srpskom kao samostalna re~. Takve su recimo a-

ritm-ija, a-vitamin-oza, hiper-vitamin-oza, poli-centr-izam, de-form-acija, de-tron-izaci-

ja. Takva je i dez-insek-cija (prema insekt), ali ne dez-infekcija, koja je ~isti prefiksal. Pri

tom moramo u PST ubrojati i re~i kao anti-alkohol-i~ar ili pan-slav-izam: one nisu ~isti

prefiksali, prva jer ozna~ava onoga ko je protiv alkohola (a ne protiv alkoholi~ara), druga jer

slavizam kod nas (uprkos pogre{noj definiciji kod Vujaklije) ne zna~i ’slovenstvo’ nego ima

samo jezi~ko zna~ewe.

3. PRIDEVI S PREFIKSIMA

3.1. ^ista prefiksalna tvorba: doma}i prefiksi. — Za prideve je karakteristi~no

da im je prefiksalno-sufiksalna tvorba razvijenija nego ~ista prefiksalna. Pri tom izme|u

196

jednog i drugog tipa, pored strukturne, postoji i upadqiva razlika u zna~ewu. ^isti prefiksa-

li gotovo uvek imaju karakter subjektivne ocene, gradacije ili kvantiteta, u tom smislu {to

poja~avaju, ograni~avaju, slabe ili negiraju osobinu izra`enu osnovnim pridevom. (Up. termin

œpragmati~ka kvantifikacijaŒ, ili jo{ ta~nije œpragmati~ka kvantifikacija gradacionog

tipaŒ, u Risti} S. 1999:57–58.) S obzirom na tu osobinu, oni su œendocentri~niŒ, prema podeli

koju smo izneli u 2.5. Prefiksalno-sufiksalni pridevi, naprotiv, motivisani su sintagmama,

naj~e{}e predlo{ko-imeni~kim (npr. nadmorski << nad morem) i gotovo nikad nemaju karakter

subjektivne ocene.

Za prefiksalno-sufiksalnu tvorbu koriste se uglavnom sufiksi -ni (u odre|enom vi-

du, znatno re|e u neodre|enom vidu -(a)n) i -ski, dok je mnogo mawe prideva s nultim i drugim

sufiksima. Budu}i da su -ni i -ski dva najrasprostrawenija pridevska sufiksa, gotovo svi ta-

kvi pridevi postoje i u obliku bez prefiksa (npr. nadmorski i morski, vanbra~ni i bra~ni

itd.). Jasno je da postojawe takvih parova ne sme uticati na tvorbenu analizu, nego se ona osla-

wa na zna~ewe (ne van + bra~ni, nego van braka + -ni). U protivnom bi se moralo zakqu~iti da

pridevskih PST prakti~no i nema.

3.1.1. Vele-, sa zna~ewem koje je mo`da najbli`e nekada{wem prilogu vele ’vrlo’ (vidi

2.1.24), dolazi samo u nekoliko stilski obele`enih prideva pohvalnog zna~ewa: veleva`an142,

veleuman, velemo}an, velesjajan, veleu~en, vele~astan (danas samo u odre|enom vidu, vele~asni,

kao sve{teni~ka titula) itd. S glagolskim pridevom gra|eni su vele{tovan i sinonimi (vele-

po{tovan, velec‰ijŠewen, veleuva`en). Pridev velelijep (samo u ijekavskom obliku u RMS) da-

nas je u Srbiji zamewen sa velelepan/-qepan, prema ruskom velikoleønáè (vidi Skok s. v. velik).

3.1.2. Sa do-, jedini siguran primer ~istog prefiksalnog prideva jeste domali (u izra-

zu domali prst). I donedavni bi se moglo analizirati kao do + nedavni, ali nas analogija sa do-

skora{wi i doju~era{wi upu}uje da ga svrstamo me|u PST (v. 3.3.3).

3.1.3. Sa me|u- jedini primer je me|uzavisan ’uzajamno zavisan’ (re~ novijeg porekla,

mo`da pod uticajem engleskog interdependent). Svi ostali pridevi s ovim prefiksom spadaju u

PST (me|ugradski i sl., v. 3.3.8).

3.1.4. Prefiks na- ozna~ava œslabije, nepotpuno izra`enu osobinu ozna~enu osnovnim

pridevomΠ(RMS, odrednica na- pod brojem 4), u nagluv/nagluh, nakriv, natruo, nagwio, nakiseo,

nagorak, naqut, uz to u jo{ desetak prideva koji su u RMS zabele`eni samo s po jednim cita-

tom, ili i bez citata: vidi primere u Stijovi} 1983:114 i Kazimirovi} 1988:150. Treba zapazi-

ti da je osnovni pridev gotovo uvek negativnog zna~ewa (up. Grickat 1994:24, Hlebec 1998:324);

142 Up. œvelevla`ni gospodineŒ, igru re~i u Ko~i}evom Jazavcu pred sudom.

197

~ak i pridevi za boju grade se samo s onim bojama koje izazivaju neprijatne asocijacije, npr. na-

`ut ’pomalo `ut, `u}kast’, nasiv ’pomalo siv, posiveo, sivkast’ i tako isto nacrn, namodar,

nasur, nabl(ij)ed (izuzetak je nacrven). Stevanovi} napomiwe da su ovi pridevi œsvakako posta-

li od slo`enih glagolaΠ(19641:446): to je mogu}e, ali pod uslovom da se uzme u obzir i dejstvo

analogije, jer je nakriv moglo postati od nakriviti, nakiseo od nakiseliti i sl., ali nema po-

tvrde recimo za *nagluv(j)eti, a naqutiti te{ko da je ikad moglo da zna~i ’zaqutiti’.

3.1.5. S prefiksom nad- normalno se ne grade pridevi bez sufiksa. Istina, Stijovi}

1983:109 na{la je u RMS odrednice nadstru~an, naduman i nathrabar, svaku s po jednim cita-

tom, a re~nik SANU bele`i i nadv(j)eran ’veoma, odve} veran’. Ipak, sve su to retke individu-

alne kovanice: nathrabar i nadv(j)eran poti~u iz jedne iste re~enice V. Kaleba, koju citiraju

oba re~nika. [to se ti~e izraza naduman, pitawe je da li je ta~na definicija data u RMS (u

RSANU ga nema), ’koji se isti~e umom, mudro{}u’. Prema upotrebi u citatu iz filozofskog

teksta Brane Petronijevi}a, œ…sve religijske dogme, pa i … one koje deizam smatra kao nadum-

ne i umneŒ, pre bi se reklo da je to PST sa zna~ewem ’koji je iznad uma’.

3.1.6. Gramatike (osim Stevanovi}eve) ne pomiwu naj- me|u pridevskim prefiksima.

Ne ~ini to ni Babi} 1986, mada navodi naj- me|u imeni~kim prefiksima (tip naj-brada, str.

330), me|u glagolskim (najvoqeti i naj`eqeti, 483) i prilo{kim (najposlije, najve}ma itd.,

501). Ta~no je da je naj- formant sasvim posebne vrste, budu}i da ne stvara nove re~i kao drugi

prefiksi, nego obavqa ~isto gramati~ku funkciju gra|ewa superlativa. Ipak, u srpskoj morfo-

logiji ne postoji pojam œfleksionog predmetkaŒ (analognog fleksionom nastavku), a s druge

strane superlativno zna~ewe elementa naj- veoma je blisko œpoja~ajnomŒ zna~ewu prefiksa kao

{to su pre-, vele-, arhi- ili ultra-. Bi}e stoga najboqe da i wega svrstamo me|u prefikse (dru-

gog re{ewa takore}i i nema za glagol najvoleti i za priloge tipa najposle). Taj prefiks je go-

tovo neograni~eno produktivan (jer se upotrebqava za sve opisne prideve), ali je podlo`an po-

sebnom gramati~kom ograni~ewu — da se spaja samo s oblikom komparativa. Ova posledwa oso-

bina uobi~ajena je (mada ne i obavezna) i kod prefiksa o- i po- (v. ni`e). Naj-, ina~e, mo`e do}i

i u spojevima najprvi, najgorwi, najdowi, najposledwi, najzadwi, ~ije je ukupno zna~ewe super-

lativno, ali ~iji drugi deo nije komparativ. Po{to je to izuzetak od op{teg gramati~kog pra-

vila, takve oblike morao bi registrovati re~nik, i svakako je nedostatak {to ih u RMS nema.

3.1.7. Za prefiks ne-, sli~no kao i kod imenica (v. 2.1.10) ali na drugi na~in, potrebno

je odrediti razli~ite nijanse zna~ewa. Ve} je Stevanovi} (19641:449–450) uo~io da pored ~iste

negacije, kao u nezreo, nepoznat, nepotpun, nezdrav, ovaj prefiks jo{ ~e{}e iskazuje suprot-

nost osobini iskazanoj osnovnim pridevom, ili ta~nije œwenu negativnu nijansuŒ, kao u nesre-

}an (= zlosre}an), nepo{ten (= nemoralan, pokvaren), ne~ov(j)e~an (= surov) i sl. Stijovi}

1983:124–126, pozivaju}i se i na jedan rad Irene Grickat o negaciji, usavr{ila je tu podelu do-

198

daju}i barem jo{ jednu kategoriju: prideve œu kojima se predmetkom ne- … ubla`ava zna~ewe su-

protnog prideva, tj. kazuje sredwa mera izme|u osnovnog i wemu suprotnog pridevaŒ. Takvi su

nevelik ’koji nije velik, omawi’, nedalek ’obli`wi, blizak’, nevisok ’oni`i’, nemali i sli~ni.

Kao i obi~no, zbog neodre|enosti zna~ewa i zbog polisemije, kategorije se ne mogu uvek o{tro

razgrani~iti. Tako za pridev nel(ij)ep Stevanovi} tvrdi da œne ozna~ava samo da neko nije lep,

ve} zna~i upravo — r u ` a nŒ; ali mogu}e je svakako i ono prvo zna~ewe, usled ~ega Stijovi}eva

defini{e isti pridev ’koji nije lep, ~ija odlika nije lepota’, s primerima kao œto pomalo gru-

bo, nelepo lice, pametnih o~ijuŒ.

[to se ti~e ~iste negacije, I. Grickat upozorava na œterminolo{ke antonimeŒ tipa

ravnokraki — neravnokraki, instrumentalan — neinstrumentalan i sl. Ovakve primere re~-

nici obi~no ne bele`e, ali je o~ito da prefiks ne- tu mo`e imati gotovo neograni~enu produk-

tivnost. Dovoqno je podsetiti da, kao kod imenica tipa nealbanac koje smo pomenuli u 2.1.10, i

ve}ina etni~kih prideva mo`e biti negirana, pa imamo nealbanski, nesrpski, nehrvatski, ne-

slovenski, neruski, nearapski itd., a uz to neevropski, neafri~ki, neameri~ki i tako daqe. Vidi

i druge primere negiranih prideva na -ski koje navodi Ota{evi} 1996:167.

Naravno, negiraju se redovno i trpni pridevi (nepisan, nevezan, nevi|en itd. itd.).

Ota{evi} 1996:165, po{to je konstatovao da RSANU i RMS bele`e oblike neopran, neoplakan,

neokresan, neobrijan, neiskazan, nezasejan i druge sli~ne, ali ne i iste prideve bez prefiksa

(opran, oplakan itd.), zakqu~uje: œOvo pokazuje da prisustvo prefiksa ne- slabi glagolska obe-

le`ja i olak{ava popridevqavawe trpnih prideva.Œ

Sasvim specifi~an slu~aj je pridev novijeg postawa nevladin, nastao verovatno pre-

vo|ewem engleskog non-governmental (pre svega u izrazu nevladine organizacije). U nedostatku

prideva na -ni ili -ski od imenice vlada, upotrebqen je prisvojni pridev, mada pridevi na -in

i -ov/-ev ina~e nisu podlo`ni prefiksaciji. Isto je u~iweno i u oblicima antivladin i pro-

vladin (v. 3.4.9). Za ova tri prideva vrlo je te{ko presuditi da li su ~isti prefiksali ili

PST. Forma bi ukazivala na prvu interpretaciju a smisao na drugu, ali bismo morali zamisli-

ti transformacije u kojima se ne samo mewa struktura iskaza (koji nije vladin ¢ *koji je ne

vladin) nego se i doma}i predlozi zamewuju stranim (koji je protiv vlade ¢ antivladin, koji

je za vladu ¢ provladin).

3.1.8. Prefiks o- (za~udo izostavqen u RMS, gde je o- dato samo kao glagolski prefiks)

izra`ava ubla`en stepen osobine i mo`e se parafrazirati prilogom ’prili~no’. Kombinuje se

bilo s pozitivom ili s komparativom, pri ~emu, kao {to zakqu~uje Kazimirovi} 1988:155–157,

izme|u ta dva oblika nema razlike u zna~ewu. Naj~e{}i primeri su ovelik/ove}i, omalen143/omawi,

ovisok/ovi{i, onizak/oni`i; re|i su okratak/okra}i, odug(a~ak)/odu`i, ote`ak/ote`i,

or(ij)edak/or(j)e|i i drugi. Prili~no je neuobi~ajen i pridev olak/olak{i (gotovo uvek u figu-

199

rativnom zna~ewu ’povr{an, lakomislen’), za razliku od priloga olako, koji je veoma ~est. Jed-

nakost izme|u pozitiva i komparativa ipak nije potpuna, jer ostariji je znatno obi~nije nego

ostar, a uz omla|i i nema oblika omlad, ili ga bar RMS ne bele`i. S druge strane, ovamo bez

sumwe spadaju i osredwi i obli`wi, koji nemaju komparativa niti bi ga po smislu mogli ima-

ti. U wima prefiks nema funkciju gradacije, nego samo specifikuje jedno od zna~ewa osnovnog

prideva (sredwi ’prose~an’; bli`wi ’koji je blizu’, pod 1a u RMS). U pridevima otu`an,

okrugao, a pogotovu u ogavan (v. Grickat 1994:23) prefiks se vi{e ne ose}a. Za detaqnu seman-

ti~ku analizu prefiksa o- (naporedo s prefiksom po-) vidi Risti} S. 1996, naro~ito na str. 63.

3.1.9. U RMS, Kazimirovi} (1989:152) na{la je obl(ij)en ’prili~no, podosta len’ (pre-

uzeto iz re~nika JAZU, s oznakom œpokr.Œ, bez citata) i obravan ’unekoliko ravan’ s jednim ci-

tatom iz lista œOtaxbinaŒ 1875. godine. Te dve retke re~i te{ko da su dovoqne da bi imalo

smisla govoriti o pridevskom prefiksu ob- u savremenom srpskom jeziku.

3.1.10. Prefiks pa- (up. 2.1.12, 2.4.13), prema Babi}u 1986:421, kao pridevski se javqa

samo u pa~ist, a ovo samo u izrazu pa~ista nedeqa/sedmica ’druga nedeqa uskr{weg posta, koja

dolazi iza ~iste nedeqe’.

3.1.11. Po- ima isto poja~avaju}e-ubla`avaju}e zna~ewe kao i o- (v. gore); Grickat

1994:19 smatra da je najprecizniji termin atenuirano zna~ewe. I ono se javqa kako s poziti-

vom tako i s komparativom prideva, {to nije ~udo ako znamo da u ju`nim srpskim dijalektima,

u makedonskom i u bugarskom isti prefiks slu`i za gra|ewe komparativa (podobar ’boqi’ i

sl.). Zna~ewe pozitivnih i komparativnih oblika u ovom slu~aju je sli~no, ali ne i jednako. Ka-

zimirovi} 1989:153 kontrastira povelik ~ovek ’~ovek koji je prili~no, dosta velik; velik ~o-

vek uop{te’ i pove}i ~ovek ’~ovek koji je prili~no ve}i u odnosu na ostale qude’. Stijovi}

1996:108 izri~ito zakqu~uje: œ…ove}i i pove}i nisu komparativi od ovelik i povelik… nego

su posebne lekseme oslowene neposredno na ve}i … i predstavqaju rezultate tvorbe re~i, a ne

gramati~ke fleksije.ΠOna to potkrepquje i razli~itim definicijama za odrednice odalek i

odaqi u re~niku SANU, definicijama ~iji je autor Mitar Pe{ikan.

Broj prideva u dana{woj upotrebi ne{to je ve}i nego za o-, pre svega povelik/pove}i,

povisok/povi{i, podug(a~ak)/podu`i, podebeo/podebqi, pote`ak/pote`i, po{irok/po{iri,

podobar/poboqi itd. Tome treba dodati one prideve koji se uglavnom upotrebqavaju samo s kom-

parativom, kao pobli`i, poja~i, pomla|i, postariji, polak{i, odnosno samo u pozitivu, kao

pogolem, poprili~an, pozama{an. Polagan danas zna~i prakti~no isto {to i lagan, s tim {to

mo`e imati i zna~ewe ’postepen’, s jednim citatom u RMS.

Specifi~na osobina prefiksa po- jeste da se mo`e dodavati i superlativu, i to u

principu od svakog prideva (v. Stijovi} 1983:113, Stijovi} 1996:108): ponajve}i, ponajlak{i,

200

ponajdu`i i tako daqe. Zna~ewe ubla`avawa tu se realizuje kao relativizacija, tako da bi se

recimo ponajboqi moglo parafrazirati kao ’jo{ najboqi od svih’ ili ’mo`da ipak najboqi’.

(Up. i Grickat 1994:22.) U primerima iz starijih tekstova koje bele`i RMS, œOpazi}e{ ponaj-

vi{u jelu, ponajvi{u i ponajgranatijuŒ, œSvi svatovi u crkvu ulaze, ponajzadwi djever i

djevojkaŒ, œJa od ~ete bejah ponajprviŒ, prefiks ne mewa zna~ewe superlativa. Zato se tu, kako

ka`e Stijovi}eva, pre mo`e govoriti œo izvesnoj ekspresivnosti, o upotrebi prefiksa kao

stilskog sredstvaŒ — ukoliko nije u pitawu naprosto metri~ko sredstvo da se popuni broj slo-

gova u desetercu.

3.1.12. Pod- verovatno dolazi samo u potpun (koje se danas ose}a kao prosta re~) i u

podjednak. Prvobitno zna~ewe ovog drugog prideva moralo je biti ’pribli`no jednak’ (tako Ba-

bi} 1986:421); RMS daje pod a definiciju ’koji je sli~an (po veli~ini, zna~ewu, svojstvima)’, a

pod b ’koji je jednak, isti za vreme celog svog trajawa, ujedna~en’, s jednim citatom: œGas daje

vrlo jaku i podjednaku svetlostŒ. Puristi i nastavnici, zbog uobi~ajene preosetqivosti na

œpleonasti~neŒ oblike, svojevremeno su zahtevali da se podjednak ne upotrebqava kao sinonim

za jednak. Uprkos tome, danas podjednak, pre nego ’pribli`no jednak’, zna~i ’me|usobno jednak’,

u sklopovima kao podjednake zasluge, podjednak udeo, u podjednakoj meri i sli~no. Isto va`i i

za prilog podjednako.

3.1.13. Produktivan sa imenicama, prefiks pra- nije takav i ovde: spaja se samo s pri-

devima koji i sami zna~e starinu, poja~avaju}i wihovo zna~ewe. To su prastari, pradavni, pra-

drevan i praiskonski. Wima bi se mogli dodati i prahri{}anski, praslovenski, praroditeq-

ski, praistorijski (v. 2.2.5, fusnotu 138) i sli~ni, mada je za wih pogodnije tuma~ewe izvo|e-

wem iz imenica (prahri{}anin ili prahri{}anstvo, Prasloven itd.).

3.1.14. Pre-1 je verovatno najproduktivniji od svih pridevskih prefiksa: Stijovi}eva

je u RMS izbrojala 174 razna prideva s wim (1983:103). Wegovo zna~ewe Stevanovi} je opisao

kao œsuperlativnoŒ (19641:447), ali to je suvi{e upro{}en i nedovoqno precizan termin. Sti-

jovi}eva, naprotiv, razlikuje pet zna~ewa: œprekomeran stepen ne~ega kao negativna odlikaŒ,

œpoja~avawe negativnog zna~ewa osnovnog pridevaŒ, œprekomernost u pozitivnim osobinamaŒ,

œapsolutna superlativnost, vrlo visok stepen ne~egaŒ i œkurtoazna superlativnostŒ. Takav

opis je mo`da preterano usitwen, jer pozitivno odnosno negativno zna~ewe zavisi od samog

prideva, a nije uslovqeno prefiksom. Bitno je samo razlikovati dva osnovna zna~ewa, koja bi-

smo nazvali ekscesivnim (kad pre- ozna~ava preteranost, prekomernost) i elativnim144 (poja~aj-

nim). Ni u jednom ni u drugom zna~ewu, pridevi sa pre- nemaju komparaciju.

Bilo da ozna~avaju pozitivnu ili negativnu osobinu, ekscesivi se mogu parafrazira-

ti prilogom suvi{e (prevelik = suvi{e velik) ili konstrukcijom komparativ + nego {to (bi)

treba(lo) (prevelik = ve}i nego {to bi trebalo). Primera, naravno, ima bezbroj: prekratak,

201

preran, prepun, pre~est, previsok, preo{tar, predebeo, preop{iran itd. itd. Elativi su obi~-

no pozitivnog zna~ewa (prel‰ijŠep, predivan, prekrasan, premudar, presre}an, prezadovoqan

itd.), re|e negativnog (preglup, pretu`an). Posebna podvrsta elativa jeste ono {to Stijovi}e-

va (str. 107) naziva kurtoaznom superlativno{}u, kad se pridevi upotrebqavaju œkao stalni

epiteti uz re~i koje ozna~avaju bo`anstva ili predmete religioznog kulta, odnosno kao atribu-

ti u titulisawu svetovnih i crkvenih dostojanstvenikaΠ: presvet, presv(ij)etli, pre~asni,

preuzvi{eni i sl.

U na~elu, s pridevima afektivnog zna~ewa pre- }e imati elativnu, a sa ostalima eks-

cesivnu vrednost. Poneki pridevi, ipak, mogu imati oba zna~ewa zavisno od konteksta: prete-

`ak za no{ewe (ekscesiv), moje prete{ke muke (elativ); preskupo za moj xep (ekscesiv), pune ku-

tije preskupog nakita (elativ) i sl.

3.1.15. Pred- se javqa samo u pretposledwi/-sqedwi i u sinonimu predzadwi. Ostali

pridevi, kao predratni, pred{kolski i sl. spadaju u PST: v. 3.3.16.

3.1.16. Posledwa tri prefiksa po azbu~nom redu, pri-, pro-1 i su-, veoma su sli~ni me-

|u sobom. Sva tri zna~e nepotpunost, ograni~enost, ubla`avawe osobine iskazane osnovnim

pridevom, i sva tri su slabo produktivna. Sa pri-, kao {to konstatuje Stijovi} (1983:115),

œobi~ni su samo priglup i priprostŒ. Grickat 1994:24 dodaje i priblesav, prilen, pritup, uz

komentar: œkao {to se vidi — sa negativnim osnovnim zna~ewimaŒ. RMS bele`i i prigluv/-

gluh, prilud, pristar, pritvrd i jo{ 4–5 sli~nih prideva, ali je svaki samo s po jednim cita-

tom, uglavnom iz starijih pisaca.

3.1.17. Na pro-1, po Stijovi}evoj (1983:115), œobi~ni su samo prosed i prohladanŒ, ~emu svakako treba dodati i pro}elav. Osta-

li primeri u RMS obuhvataju probl(ij)ed, pror(ij)edak, prokiseo, prostudan, svaki s po jednim citatom, uz to prosuv/-suh i prozekast (’koji je pone-

{to zekast, ze~je boje’, iz re~nika Risti}a-Kangrge), bez citata.

3.1.18. Za su-, svakako najpoznatiji primer je sulud. Treba uzeti u obzir i supijan ’na-

pola, malo pijan’ (tri citata u RMS, uz to i prilog supijano) i sumrtav (pored osnovnog zna~e-

wa ’zamro, obamro, polumrtav’ RMS navodi jo{ tri figurativna zna~ewa, sa ukupno sedam cita-

ta). Tome bismo dodali i sumra~an, koji po obliku izgleda kao izvedenica od sumrak, ali budu-

}i da su- nema ovo zna~ewe kod imenica (up. 2.1.22), opravdanija je analiza su-mra~an. Istom ti-

pu pripadalo je i sumahnit ’skoro mahnit, polulud’, ali je u wemu do{lo do ispadawa -h-145 i

zamene sufiksa, pa je danas u upotrebi samo neprovidni oblik sumanut. Vidi i Grickat

1994:24.

145 Up. i ma(h)nuti se (~ega), oma(h)nuti, gde su u Srbiji danas ostali u upotrebi iskqu~ivo oblici bez -h-.

202

3.2. ^ista prefiksalna tvorba: strani prefiksi. — Strane prefikse posmatramo

odvojeno od doma}ih, iz razloga sli~nih onima koje smo ve} izneli za imenice (v. 2.2). U pitawu

su isti prefiksi gr~kog i latinskog porekla, samo u mawem broju, jer se neki od wih (npr. mi-

kro-, para-, vice-, re- itd.) upotrebqavaju za imenice ali ne i za prideve. I ovoga puta pregleda-

}emo najpre prefikse gr~kog a zatim one latinskog porekla.

3.2.1. Prefiks a- (privativni) u pridevima je ~e{}i nego u imenicama: amoralan, aso-

cijalan, anacionalan, atonalan, aritmi~an, asepti~an, asimetri~an, asinhron(i~an) itd.

Ovakvi pridevi mogli bi se tuma~iti i kao PST, ukoliko uzmemo u obzir da amoralan ne zna~i

’nemoralan’ nego ’li{en morala’, da asepti~an zna~i ’za{ti}en od sepse’ i sli~no. To pogoto-

vu va`i za slu~ajeve gde sufiks nije isti u osnovnom obliku i u obliku s prefiksom, kao u po-

liti~ki naspram apoliti~an. U pridevu anorganski, prefiks dobija oblik gr~kog predvokal-

skog alomorfa an-.

3.2.2. Anti- je i s pridevima vrlo produktivan prefiks. Pored prefiksala sa stranim

pridevima, kakve bele`i RMS (antiklerikalan, antisepti~an/-~ki, antilogi~an/-~ki, anti-

tuberkulozni, antifa{isti~ki, antikomunisti~ki itd.), javqa se i s doma}im, npr. antiu-

metni~ki, antikwi`evni, antidr`avni (ove primere daje Stevanovi} 19641:444), antina-

rodni, antiratni, antisrpski, antivladin (Klajn 1992) i tako daqe. Dok Babi} (1986:396) ka-

`e za wega samo da œima zna~ewe doma}ega prefiksa protu-Œ (sli~no i RMS pod anti-), Steva-

novi} razlikuje dva zna~ewa. Po wemu, ovi pridevi œozna~avaju i osobinu suprotnu onoj {to se

kazuje prostim pridevomŒ (kao u ve} citiranom antiumetni~ki i sl.), ali œmnogo ~e{}e kazuju

osobinu bilo koga {to je nastrojen protivni~ki prema onome {to se ozna~ava re~ju u osnoviŒ,

kao u antikomunisti~ki, antidemokratski, antireligiozan i sl.

U jednoj stro`oj analizi ova dva zna~ewa zaista bi trebalo razdvojiti, i ne samo to,

nego bi se jedan deo prideva morao svrstati u PST. Primera radi, antituberkulozni dispanzer

nije suprotnost nekom nepostoje}em œtuberkuloznom dispanzeruŒ, nego je dispanzer koji deluje

protiv tuberkuloze: pridev je, dakle, motivisan sintagmom predlog + imenica, samo {to je do-

ma}i predlog zamewen gr~kim. Za ve}inu prideva, ipak, takvu distinkciju bilo bi vrlo te{ko

sprovesti. Antifa{isti~ka politika, recimo, podjednako dobro se mo`e definisati kao su-

protnost fa{isti~koj politici ili kao politika protiv fa{izma; antiumetni~ki, zavisno

od konteksta, mo`e zna~iti ’koji ima osobine suprotne pravoj umetnosti’ ili ’koji deluje pro-

tiv umetnosti’. Stoga je ipak najboqe sve prideve na anti- smatrati ~istim prefiksalima.

3.2.3. Arhi- RMS uop{te ne pomiwe kao pridevski prefiks, mada navodi jedan takav

primer — arhipoznato. Stevanovi} (nav. d. 445) ka`e da œs prefiksom arhi- (gr~kog porekla)

pridevi … ozna~avaju osobinu prostog prideva u najve}em stepenu, u izuzetnoj meriŒ. On isti-

~e da su to obi~no pridevi œkoji ozna~avaju negativnu osobinuŒ i da ~uvaju akcent oba sastavna

203

dela, {to ilustruje primerima arhiglup, arhizao, arhinevaqao, arhinepo{ten ‰sicŠ, arhizasta-

reo.

3.2.4. Za pseudo- re~nici ne daju pridevske primere, osim pseudoklasi~an u RMS, ali

je nesumwivo da se ovaj prefiks slobodno kombinuje, kao i kod imenica (v. 2.2.4), daju}i bezbroj

spojeva tipa pseudou~en, pseudoduhovit, pseudomoralan i sli~no.

3.2.5. Od latinskih prefiksa, ab- se javqa samo u jednoj re~i — abnormalan146. Ovakvi

slu~ajevi zadaju metodolo{ke te{ko}e, jer od afiksa o~ekujemo da se jave bar u dve re~i, spaja-

ju}i se s razli~itim osnovama. Ipak, s obzirom na nedvosmislen odnos negacije u normalan —

abnormalan, analogan onome u pridevima s prefiksom a- (tipa asocijalan), ab- tako|e moramo

uvrstiti me|u prefikse.

3.2.6. Bi-, ’dvojni, dvostruk’, javqa se u malom broju primera: biseksualan, bikonvek-

san ’dvostrano ispup~en’ i bikonkavan ’dvostrano udubqen’, uz to u pridevima ~iji je drugi

deo u srpskom nemotivisan, kao bilateralan, bilabijalan, bivalentan i sl.

3.2.7. Ekstra- ima prilo{ko zna~ewe ’posebno, naro~ito’, analogno pridevskom zna-

~ewu u imenicama (2.2.5). Po Stevanovi}u, 19641: 445, prefiks ima zaseban akcent (navode se

primeri ekstraskroman, ekstrapakostan), usled ~ega se ose}a vi{e kao œprilog upotrebqen u

zna~ewu priloga izvanrednoŒ. I RMS defini{e ekstra kao prilog, ali daje samo jedan primer

s glagolskim pridevom, œbalkon je… ekstra dozidanŒ. Vujaklija bele`i ekstraliberalan ’veo-

ma dare`qiv, veoma izda{an’ i germanizam ekstrafajn ’naro~ito fin’. [to se ti~e Vujakliji-

nog primera ekstraordinaran ’izuzetan, … vanredan’, a pogotovu ekstraesencijalan ’nebitan,

nesu{tinski’, smemo posumwati da su takve re~i ikada zaista bile upotrebqene u srpskom je-

ziku. Vidi i 3.4.3.

3.2.8. Za kvazi-, RMS daje tri pridevska primera — kvazinov, kvazimaterijalan, kvazi-

principijelan; Babi} 1986:420 dodaje kvazislobodan, kvazistabilan, kvazisuvremen; lako bi bi-

lo smisliti i druge primere, kako s doma}im tako i sa stranim osnovama. Zna~ewe je u RMS de-

finisano sa ’kao da, tobo`e, tobo`wi’ a kod Vujaklije ’tobo`wi, vajni, polu-, nadri-’. O akcen-

tu re~nici ne daju podatke, ali je verovatno dvojan kao i kod arhi- i ekstra-.

3.2.9. Kontra- kao pridevski prefiks postoji samo u malom broju neologizama, pre

svega u kontraproduktivan (prevod od engl. counterproductive) i kontraobav(j)e{tajni ({to bi

mogla biti i PST, vidi 3.4.5). Kontrarevolucionaran ne spada ovamo, jer je izvedeno od kon-

trarevolucija. Kontradiktoran je nemotivisano u drugom delu.

3.2.10. Sub-, sa zna~ewem umawivawa ili ograni~ewa, neki put se kombinuje s pride-

vom, kao u medicinskom terminu subakutan (o bolesti koja nije sasvim akutna, koja se postepe-

204

no razvija), pa i subminijaturan ’mawi od minijaturnog’ (tehni~ki termin poreklom iz engle-

skog, up. Babi} 1986: 444). Ipak, ve}ina prideva s ovim prefiksom ima imeni~ku osnovu sa su-

fiksom, tako da bar formalno predstavqaju PST (vidi 3.4.10).

3.2.11. Super- je jo{ jedan od prefiksa za koje RMS ne uzima u obzir pridevsku upo-

trebu (ako ne ra~unamo neprovidno supersoni~an). Obiqe primera, naprotiv, daje Babi}

(1986:446): superbogat, superlak, supertajni, superluksuzan i jo{ tuce drugih. U re~niku

Klajn 1992 dato je s citatima super`enstven, supernadaren i supermoderan.

3.2.12. Za razliku od afektivnog i elativnog super-, supra- ima specifi~no zna~ewe

’iznad, nad-’ i mnogo je mawe rasprostraweno. Javqa se u nekoliko retkih, u~enih prideva koje

bele`i RMS: supravodqiv (termin iz fizike), supradentalan (= nadzubni, termin iz foneti-

ke), supranormalan, supraracionalan ’koji se umom ili iskustvom ne mo`e objasniti’ i sa

istim zna~ewem supraracionalisti~ki.

3.2.13. Ultra-, pored op{teg elativnog zna~ewa kao u ultrabrz (RMS) ili ultramo-

deran, ulazi u sastav nekoliko tehni~kih termina kao ultraqubi~ast = ultravioletan (o sve-

tlosnim zracima), ultrakratki (o talasima), a u politici ultradesni i ultral(ij)evi: RMS

nema ova dva prideva, ali ima ultradesni~arski, ultrakonzervativan, ultranacionalisti~ki

i ultrakolonijalisti~ki.

205

3.3. Prefiksalno-sufiksalna tvorba: doma}i prefiksi

3.3.1. Bez- je najproduktivniji prefiks u tvorenicama ove vrste, pa s wim i danas re-

dovno nastaju nove re~i. Ujedno je i prefiks s najvi{e alomorfa, jer pored osnovnog ima jo{

~etiri oblika: bes- kao u beskrajan, be{- kao u be{~astan, be- kao u be{uman, bestidan, be`i-

~an, beza- kao u bezazlen.

Naj~e{}i sufiks je -(a)n (gotovo uvek u neodre|enom vidu: na -ni RMS daje samo bezre-

zervni, be`i~ni i besku}ni, a ni tu nije iskqu~eno da bi se u predikatu moglo javiti -(a)n, re-

cimo ŒWegov pristanak nije bio bezrezervanŒ). Od mno{tva primera nabroja}emo samo najpo-

znatije. Konkretan nedostatak materije ozna~ene imenicom izra`avaju bezvodan, bezvazdu{an,

bezalkoholan, bezmle~an/-mqe~an, bezmesan, beskvasan itd., kao i neologizam bezolovan (o ben-

zinu). U tehnici i tehnologiji upotrebqavaju se kao termini be`i~ni, be{avan, bezdrvan (o

hartiji), bezdiman (obi~no o barutu), u finansijama beskamatan (o zajmu ili kreditu). Qudske

osobine iskazuju pridevi kao bezdu{an, bezos(j)e}ajan, bezbo`an, bezuman, bezvoqan, be{~a-

stan, bestidan, besraman, bezazoran, s figurativnim zna~ewem bezobrazan i bezo~an: posredi

su, dakle, uvek negativne osobine, ako se izuzme bezgre{an. Za ~ulne utiske i ose}awe vezani su

bezbojan, bezukusan, bezmirisan, bezbolan, bezbri`an, bezb(j)edan, bezglasan, bezizrazan (re|e

bezizra`ajan); uglavnom u prenesenom smislu upotrebqavaju se be`ivotan i besmrtan. Naj-

vi{e je ipak prideva apstraktnog sadr`aja, od apstraktnih imenica: bezli~an, bezbrojan,

bezm(j)eran, beskrajan, bespravan, bezvezan, bezuslovan, beskoristan, bezrazlo`an, bes-

prim(j)eran, besprekoran, bespomo}an, bezusp(j)e{an, bezizgledan, bezizlazan, besadr`ajan i

mnogi drugi.

U novije vreme sve je vi{e spojeva i sa stranim osnovama (beskarakteran, bezidejan,

besklasan, beskompromisan, bezrezervni), ponekad s pro{irenim sufiksom po stranom uzoru,

kao u beskrupul-oz-an ili besprincip-ij-el-an. Besprizoran je o~igledan rusizam, nemotivisan u

na{em jeziku, dok se u ruskom motivi{e sintagmom bez prizora ’bez nadzora’147.

3.3.1.1. Tri mo`da naj~e{}a prideva iz ove grupe, besplatan, bezopasan i bez-

vr(ij)edan, zadaju te{ko}e u sinhronijskoj analizi. Besplatan ne zna~i ’koji je bez plate’ nego

’koji se ne pla}a’, {to zna~i da bi trebalo ovaj pridev, jedini od svih, da motivi{emo glagol-

skom osnovom umesto imeni~ke. U bezvr(ij)edan osnova bi mogla biti glagolska ili pridevska.

U bezopasan (verovatno prema ruskom bezoøasnáè)148 uop{te ne mo`emo izdvojiti nikakvu

osnovu odre|enog zna~ewa, pa pridev formalno izgleda kao da je ~isti prefiksal, bez + opasan.

148 Skok nema re~ bezopasan; za opasan ka`e œmo`e, ali ne mora biti rusizamŒ i obja{wava da je pridev izveden œod

apstraktuma opas m ’pomwa, oprez’, koji danas ne postojiŒ. Etimolo{ki, dakle, negacija ima strukturu bez- + imeni~ka osnova

+ -(a)n kao i sve ostale, ali se to ne mo`e preneti na sinhronijski nivo.

206

Ali bez- nema funkciju da negira prideve, i to je verovatno razlog {to su svojevremeno poneki

puristi osu|ivali oblik bezopasan, tra`e}i da se zameni sa neopasan. Jedino re{ewe za sva tri

prideva bi}e da zakqu~imo da i oni imaju imeni~ku osnovu, ali takvu koja je realizovana jedi-

no u vidu glagolske imenice (pla}awe << plat- + -ja-we) odnosno u vidu deadjektivala na -ost

(opas-n-ost, vr(ij)ed-n-ost). Morfolo{ki, takav postupak je prili~no zaobilazan (izvodimo

pridev iz imenice koja je i sama izvedena iz prideva odnosno iz glagola iste osnove), ali nam

omogu}ava da damo ta~an semanti~ki opis: besplatan = koji se dobija bez pla}awa, bezopasan =

koji je bez opasnosti, bezvr(ij)edan = koji je bez vrednosti.

3.3.1.2. Sa sufiksom -en su besposlen, besmislen, bezazlen, neuobi~ajeno besnen (=

besan) i beski~men (odakle ~e{}a imenica beski~mewak).

Sa sufiksom -ski nalazimo nekoliko prideva novijeg postawa, uglavnom ograni~enih

na odre|ene kolokacije: beste`inski (naj~e{}e u izrazu beste`insko stawe), bescarinski

(bescarinska zona), bezatomski (bezatomska zona), bezgotovinski (bezgotovinsko pla}awe),

besplanski itd. Up. i gramati~ki termin besubjekatski (tako|e -ktni).

S nultim sufiksom: bezglav (obi~no u figurativnom zna~ewu), bezub, bezbrad, bezrep,

bezimen, besan (naj~e{}e u spoju besana no}), bezdan (od osnove imenice dno s umetnutim nepo-

stojanim a) i jo{ nekoliko re|ih re~i.

3.3.2. Van- retko ima doslovno prostorno zna~ewe (kao u vanmateri~ni ili vanevrop-

ski), a ~e{}e figurativno.

Sa sufiksom -(a)n/-ni jesu vanredan, vanbra~ni, u stru~nim terminologijama vanmate-

ri~ni (o trudno}i), vanste~ajni, vanustavni (jedan primer u RMS) itd. Vannastavni (obi~no u

izrazu vannastavne aktivnosti), vanparni~ni (v. postupak) i vanprivredni novijeg su porekla,

tako da ih nema ni u RMS ni u Prav. 1960. Jedan pridev sa zameni~kom osnovom, vanseban ’koji

je izvan sebe, koji nije priseban’ bele`i RMS (sa dva citata, iz Krle`e i Novaka Simi}a; tako-

|e prilog vansebno i izvedenica vansebnost).

Sa sufiksom -ski: vanzemaqski, vanevropski, vanplanski, vanpartijski, vanstrana~-

ki, vansudski, van{kolski, vanzakonski, vanvremenski, u ranijoj politi~koj terminologiji van-

blokovski (s dvostrukim sufiksom), u turizmu vansezonski i vanpansionski itd. Verovatno kao

kalkovi nastali su vanserijski (up. fr. hors série, ital. fuoriserie) i vanbrodski (o motoru: engl.

outboard, fr. hors bord).

S nultim sufiksom je vanvremen (= vanvremenski: jedan primer u RMS).

207

3.3.3. Prefiks do- nije mnogo uobi~ajen u prostornom zna~ewu, u pridevima kao dou-

{ni (dou{ne `lezde: jedan citat u RMS), dopetni (bez citata u RMS), doglavni (jedan citat iz

Vuka, gde œdoglavni momakŒ zna~i ’doglavnik’). Nije ~est ni u vremenskom zna~ewu kada je si-

nonim za pred-, kao u doratni, dorenesansni, za {ta se primeri nalaze uglavnom samo kod hrvat-

skih pisaca; dorevolucionarni, a pogotovu dorevolucioni (oba u RMS) o~igledni su rusizmi.

Uobi~ajeni su, naprotiv, pridevi do`ivotni (mada se ne mo`e motivisati direktno

sa do `ivota, nego sa do kraja `ivota), doju~era{wi (<< do ju~e), doskora{wi i dogodi{wi

(koji mogu biti i izvedenice od priloga doskora odnosno dogodine); po analogiji sa doskora-

{wi, mo`emo im prikqu~iti i pridev donedavni. Najzad, iz sintagme do slova nastao je pridev

doslovan (up. i prilog doslovce). Dovoqan se danas uglavnom ose}a kao prosta re~, po{to pri-

lo{ki izraz do voqe vi{e nije u svakodnevnoj upotrebi.

3.3.4. Prideve s prefiksom za- mo`emo podeliti na tri grupe.

a) Od za + instr. (= iza) poti~u zakulisni (uvek u figurativnom zna~ewu), danas retko

zaku}ni ’koji je iza ku}e’, rusizam zagrani~ni, noviji rusizam zauman ’koji je van pameti, ne-

pojmqiv’ (v. Klajn 1992), u vremenskom zna~ewu zagrobni, uz to neki sasvim retki pridevi kao

zav(j)etaran, zaobla~an i sl. Tu spada i poneki geografski termin kao zakarpatski ’koji je

iza Karpata’ (mo`da ne zadunavski i zabrdski, koje Stijovi} 1983:120 izvodi iz imenica zabr-

|e odnosno Zadunavqe).

b) Od za + akuzativ postali su zadu{an (’koji se ~ini za du{u, koji se odnosi na po-

du{je’, tako|e ’du{evan’, danas prete`no u izrazu zadu{na baba) i, sa zameni~kom osnovom, za-

seban (re|e zasebit).

v) Od za + genitiv, s vremenskim zna~ewem ’u toku’, postali su danas retko za`ivot-

ni (’koji traje koliko i ne~iji `ivot’, dva citata u RMS) i zastarelo zavremen ’privremen’.

Retki pridevi zasada{wi, zauzgredan, zazbiqan izvedeni su od priloga (zasada, zauz-

gred, zazbiqa) a za~udan od glagola za~uditi, tako da nisu PST. Zadovoqan je danas prosta re~.

3.3.5. S prefiksom izvan- uobi~ajen je samo pridev izvanredan; up. i izvanlogi~an ’ko-

ji prelazi granice logike, nelogi~an’, s jednim citatom iz Mato{a u RMS. Pridevi kao izvan-

bra~ni, izvanevropski, izvanzemaqski i sl., koje navodi Babi} 1986:395, upotrebqavaju se samo

u Hrvatskoj, dok u Srbiji imaju van-.

3.3.6. Sa iznad- RMS ne bele`i nikakve tvorenice; Babi} 1986:410 daje iznatprosje-

~an, uz napomenu œobi~. natprosje~anŒ. Isti pridev zabele`en je i u Klajn 1992, s jednim pri-

merom.

208

3.3.7. Sa ispod- Babi} (nav. m.) daje ispotprosje~an, a RMS ispodzemaqski, sa oznakom

œneob.Œ (jedan citat iz \ure Jak{i}a), i podjednako neobi~no ispodvodan.

3.3.8. Obiqe primera nalazimo s prefiksom me|u-. Poneki imaju bukvalno prostorno

zna~ewe, kao me|uzubni, me|uzv(j)ezdani, me|uplanetarni (sa spojem stranog i doma}eg sufiksa),

me|u}elijski. Jo{ ih je mnogo vi{e koji iskazuju uzajamnu vezu ili, kako RMS defini{e pod b,

œda se ono {to je ozna~eno … drugim delom ‰slo`eniceŠ odnosi na vi{e takvih jedinkiŒ. Takvi

su me|udr`avni, me|unarodni, me|um(j)esni, me|ugradski, me|urepubli~ki, me|upartijski, me-

|ustrana~ki, me|uzonski, me|usavezni~ki itd., a sa zameni~kom osnovom me|usoban. O stalnoj

produktivnosti ovog prefiksa svedo~e primeri kao me|uqudski (obi~no s imenicom odnosi),

me|ugranski, me|uresorski, danas omiqeni u medijima iako ih u RMS jo{ nije bilo. Vremensko

zna~ewe imaju me|uratni i me|ukongresni.

3.3.9. S prefiksom na- verovatno su jedini primeri nasilan, naredan i nao~it. Mnogi

drugi pridevi s ovim prefiksom izvedeni su od imenica (na~elan, nauman itd.), glagola (navod-

ni, nasledan/-sqedan itd.) ili priloga (napredan, naporedan itd.), ili su danas nemotivisani

(nasu{ni, naro~it itd.).

3.3.10. Za prefiks nad- mo`emo razlikovati dva zna~ewa:

a) prostorno u nadvodni, nadzemni (retko u zna~ewu ’nadzemaqski’), nadgrobni, nadbu-

bre`ni (o `lezdi), nadmorski (u izrazu nadmorska visina), uz nekoliko re|ih izraza koje bele-

`i RMS, kao nadglavni ’koji je iznad glave’, nadlakatni, natcv(j)etni itd.;

b) apstraktno, figurativno u naddr`avni, naddru{tveni, nadnacionalan, natpar-

tijski i sl. U okviru ovog zna~ewa izdvaja se grupa prideva gde prefiks izra`ava superior-

nost, vi{u vrednost, kao u nat~ov(j)e~anski, nadqudski, natpros(j)e~an, natpolovi~an, nadzvu-

~an (o brzini, verovatno prevod anglolatinizma supersoni~an), a me|u wima opet oni sa zna~e-

wem ne~eg nematerijalnog ili okultnog, kao natprirodan, nadstvaran, nat~ulan, nadzemaqski.

Nadstru~an ne spada ovamo, jer ne zna~i ’koji je iznad struke’, nego ’izuzetno stru~an’, tako da

je ~isti prefiksal (v. 3.1.5).

3.3.11. Zna~ajnu grupu prefiksalno-sufiksalnih tvorenica obrazuje prefiks ne- s gla-

golskom osnovom i sufiksom -iv (-jiv, -qiv) ili re|e -(a)n. Kako isti~e Stijovi} 1983:126 povo-

dom primera neprevodiv, neizvodqiv, nemeriv, œto nisu sekundarne re~i u odnosu na odgovaraju-

}e prideve bez prefiksa — prevodiv, izvodqiv, meriv i sl. (za kojima je, ina~e, mawa potreba, jer

ne zna~e neku re|u osobinu; nemeriv je, svakako, informativnija re~ od re~i meriv, jer je gotovo

sve merivo)Œ. Dodajmo tome da pridev bez prefiksa ~esto i ne postoji, na primer prema neuni-

{tiv, neodlo`an ne nalazimo *uni{tiv niti *odlo`an, a tamo gde postoje gotovo uvek su re-

209

|i od negiranog oblika, u RMS po pravilu bez citata, npr. pob(j)ediv, prevodqiv.149 Ponekad,

opet, postoji razlika u zna~ewu: neizdr`qiv nije negacija od izdr`qiv, nezasitan od zasi-

tan, niti nezaboravan od zaboravan. Ne odbacuju}i mogu}nost da sa istim prefiksom i istim

sufiksima ima i parova dobijenih ~istom prefiksacijom (npr. predvidiv — nepredvidiv, pod-

mitqiv — nepodmitqiv, prim(j)etan — neprim(j)etan), navedimo najva`nije primere onih ko-

ji su nesumwivo PST:

— neoboriv, neoc(j)ewiv, neproc(j)ewiv, neodoqiv, neopisiv, neopoziv150, nepovrediv, neizreciv,

neoporeciv, neprevodiv, nepromo~iv, neproma{iv, neraskidiv, nerazoriv, nezamisliv, neuni{tiv, nezadr`iv itd.;

— nezaja`qiv, neulovqiv, neumoqiv, neuhvatqiv, neponovqiv, nesalomqiv, nedodir-

qiv, nepokolebqiv, nezaustavqiv itd.;

— nerazdvojan, nepresu{an, neizm(j)eran, nenadma{an, nezaboravan, neizb(j)e`an, neo-

dlo`an, neumitan itd.

Kako isti~e Stijovi}eva (nav. m.), pored osnovnog zna~ewa neostvarqivosti radwe

ozna~ene glagolom, mnogi od ovih prideva dobijaju i superlativno zna~ewe, npr. neizm(j)eran,

neizreciv, neopisiv.

3.3.12. Sa niz- imamo samo nizvodan (up. uzvodan), nizbrdan (retko nizbrdit: oba bi

mogla biti izvedenice od priloga nizbrdo), a s glagolskom osnovom nizlazan i sinonim nisho-

dan.

3.3.13. PST na po- imaju vrlo raznolika i te{ko odrediva zna~ewa. S vremenskim zna-

~ewem ’posle’ gra|eni su poratni, posmrtni i jo{ dva-tri retka izraza kao pokosovski (jedan

citat u RMS) ili pobo`i}ni (bez citata u RMS). Popodnevni bi pre trebalo smatrati izvede-

nicom od imenice popodne.

Prostorno zna~ewe imaju pomorski, pograni~an, pobo`an i nekoliko re|ih prideva:

poku}ni (’koji se upotrebqava u ku}i, ku}ni, doma}i’), poputni (’koji se odnosi na putovawe,

koji je u vezi s putovawem, putni’), povodni (’koji `ivi na vodi, u vodi ili oko vode’), pokrajni

ili pokrajwi (tri zna~ewa u RMS: ’susedni’, ’uzgredan’ i ’koji je s kraja, sa strane’). Primeti-

}e se da samo u prvom od svih ovih prideva postoji jasna veza s prostornom upotrebom predloga

po (plovidba po moru). U ostalima prefiks i nema odre|eno zna~ewe, pa je tako mogu}e da se u

149 RMS bele`i i odoqiv, promo~iv, pokolebqiv, zaja~qiv i sli~no, ali su sve te re~i preuzete iz drugih re~nika, bez citata

iz gra|e. Gotovo je sigurno da su ih raniji leksikografi napamet unosili, kao pandan negiranim oblicima, bez ikakve potvrde

da stvarno postoje.

210

re~niku ku}ni na|e kao mogu}ni sinonim za poku}ni, a putni za poputni. Geografske prideve

tipa pomoravski, posavski smatra}emo izvedenicama od Pomoravqe itd.

Pridevi pomodan, povoqan i po}udan mogu se motivisati sintagmama po + imenica,

kao i poseban sintagmom po sebi, a postotni (prakti~no samo u slo`enicama s brojem tipa pe-

topostotni, stopostotni) izrazom po sto >> posto. Ostaje znatan broj prideva kao pobo-

`an, pogrdan, po`udan, po`rtvovan, poglavit, postepen, povremen (posledwa dva s nultim

sufiksom), u kojima je osnova jasna, ali po- nema nikakvo odre|eno zna~ewe. Pojedini i pojedi-

na~an po smislu se vezuju za sintagmu po jedan, pre nego za jedini odnosno jedinac, na {ta bi

upu}ivao oblik. Mnoge druge prideve mo`emo svrstati u sufiksalne izvedenice: potresan, po-

treban, ponizan, postojan, po`eqan od odgovaraju}ih glagola, po~asni od po~ast, popre~an od

priloga popr(ij)eko, ponovan i posredan bilo od glagola ili od priloga, i tako daqe.

3.3.14. Pod- gotovo uvek ima prostorno zna~ewe, kao u podmorski, podzemni, podvodan,

potko`ni, u nekoliko re|ih anatomskih termina kao podjezi~ni, podo~ni, podbradni, podrep-

ni, u potkrovni (dva citata u RMS), podno`ni (u RMS s jednim citatom u zna~ewu ’koji je pod

nogama’; u drugom zna~ewu je izvedenica od imenice podno`je). Metafori~ko je zna~ewe u

podsv(j)esni ({to bi mogla biti i izvedenica od imenice podsv‰ijŠest) i podnebesni (u RMS s

jednim citatom, definisano ’koji je vrlo visok, koji kao da se pewe u nebesa’, ali je mogu}no da

zna~i i ’svetski, ovozemaqski’, analogno izrazu pod kapom nebeskom). Sa vremenskim zna~ewem

je retki pridev podjesewi ’koji se doga|a u vreme neposredno pre jeseni’, o~igledno zasnovan na

sintagmi pod jesen: vidi u istom re~niku citat s. v. pod, I, 4.

3.3.15. Pod odrednicom posl(ij)e- RMS daje primere posleizborni, posleoktobarski,

poslepono}ni, posle{kolski; posebne odrednice imaju posl(ij)epodnevni ({to bi mogla biti i

izvedenica od priloga ili imenice, up. popodnevni u 3.3.12) i posl(ij)eratni. Ovim primerima

treba svakako dodati i posl(ij)ediplomski, nastalo kao delimi~an prevod ~e{}eg postdiplom-

ski.

3.3.16. Antonim od posl(ij)e- obi~no je pred- (v. slede}i odeqak); pr(ij)e- se javqa, ko-

liko smo mogli da utvrdimo, samo u pr(ij)evremen i u prepotopski (re|e prepotopni).151

Pr(ij)epodnevni izdvajamo iz istih razloga kao i popodnevni, posl(ij)epodnevni. Preistorijski

nije PST nego izvedenica od preistorija (v. 2.2.5) i ne sadr`i pr(ij)e- nego pre-2 << lat. prae-.

3.3.17. Pred- gradi veliki broj tvorenica. Ako se izuzme retko pretku}ni (jedan ci-

tat u RMS), sve one imaju vremensko zna~ewe: predratni, predizborni, pretkongresni, pret-

151 Po oba pravopisa i po RMS prepotopski/-pni ima i u ijekavskom samo oblik na pre-. U Hrvatskoj je ina~e uobi~ajen oblik

pretpotopni, dakle s drugim prefiksom.

211

prazni~ni, predispitni, predbra~ni, pretporo|ajni, predsmrtni, predjutarwi, predve~erwi,

predjesewi, predzimski, pretprole}ni/-qetni152, pred`etveni, predsvadben153, pretputni ’koji se odnosi na ono {to

je pre puta, pre putovawa’, pretki{ni (dva citata u RMS), pretpotopni i pretpotopski (= prepotopski, v. prethodni odeqak), pretpubertetski i

druge. Spaja se i sa imenicama koje ne zna~e vreme, kao u pred{kolski, prethri{}anski, pretklasi~an, predrevolucionaran (s kombinacijom stranog

i doma}eg sufiksa), preddr`avni ’koji je bio pre dr`ave’, predsokrat(ov)ski ’koji se odnosi na filozofe i filozofiju pre Sokrata’. Ponekad osno-

va nosi zna~ewe cele jedne podu`e sintagme, kao u predvojni~ki ’koji se odnosi na vreme pre poziva na vr{ewe vojne du`nosti’ ili pretkosovski ’ko-

ji se odnosi na vreme pre kosovske bitke’ (obi~no u kwi`evnom terminu pretkosovski ciklus ‰narodnih pesamaŠ).

3.3.18. Prefiks preko- nije dobio posebnu odrednicu u RMS, ne pomiwe se u gramati-

kama niti u radovima Stijovi}eve i Kazimirovi}eve. Ipak, s wime je obrazovano nekoliko do-

bro poznatih prideva, uglavnom u dva zna~ewa:

a) u zna~ewu polo`aja na drugoj strani ili kretawa na drugu stranu (definicija 1a

predloga preko u RMS): prekomorski, prekookeanski, prekovodni ’koji je s one strane vode, mo-

ra’ (jedan citat u RMS), figurativno prekogrobni ’zagrobni, posmrtni’. Pridev prekomurski,

analogno onome {to smo u~inili s primerima zadunavski, pomoravski i sl., smatra}emo izvede-

nicom od Prekomurje.

b) u zna~ewu prekora~ewa mere, norme ili granice (definicija 1v predloga preko u

RMS): prekobrojan, prekom(j)eran, prekovremen, uz retko prekoro~an ’koji slu`i preko odre|e-

nog roka’ (jedan citat u RMS, gde se govori o œprekoro~nom vojnikuŒ) i jo{ neobi~nije prekodu-

`an ’koji se odnosi na ono {to je preko odre|ene du`nosti’ (bez citata u RMS).

Izvan ovih dveju grupa ostaje prekoredan ’koji je preko reda, koji je izvan nekog utvr-

|enog poretka, roka’, s primerom œprekoredna sednicaŒ u RMS. Ne spada u prefiksale pre-

kor(j)ek ’o{tar na re~ima’, {to je o~igledno od prideva pr(ij)ek (up. kratkor‰jŠek, brzor‰jŠek),

niti prekosutra{wi, sufiksalna izvedenica od prekosutra.

3.3.19. Pri- kao pridevski prefiks, prema RMS, zna~i œkoji je sme{ten pokraj ili

okolo ~ega, koji grani~i s ~imŒ. To zna~ewe je o~igledno u prigradski, primorski ({to bi mo-

gla biti i izvedenica od primorje), priobalni (tako|e priobalski, i sa istim zna~ewem pri-

bre`ni, od ruskog øribre`náè, gde osnova o~igledno ima zna~ewe ruskog bereg ’obala’ a ne

na{ega br(ij)eg), prizeman (sa skra}enom osnovom imenice zemq-a), priru~an, a sa zameni~kom

osnovom u priseban (= koji je pri sebi); metafori~ka blizina iskazuje se u sinonimima pri-

stran (œod pri straniŒ, ka`e Skok s. v. strana) i pristrastan (svakako od rus.

ørisØrasØnáè). Te{ko je objasniti zna~ewe prefiksa u privremen, s obzirom na nepostojawe

izraza *pri vremenu ili bilo ~ega sli~nog. U pritvoran, s varijantama pretvoran, prijetvo-

ran (up. 5.22.2), verovatno je do{lo do zamene prefiksa iz glagola pretvarati se. Prigodan i

pridvoran tako|e su po svoj prilici izvedeni iz danas retkih glagola prigoditi se odnosno

212

pridvoriti se. Nesumwivi su deverbali pribli`an, prisilan, prinudan, pripravan, privi-

dan, privla~an, pristojan, pristupan, pristupa~an, primamqiv i drugi sli~ni pridevi.

3.3.20. O prefiksu pro- mo`da bi se moglo govoriti u dva-tri prideva kao prozra~an

(gde nema glagola prozra~iti u zna~ewu ’provideti se’), prohodan (glagol prohoditi je zasta-

reo), ili u nejasno motivisanom proizvoqan (iz ruskog). Ipak, najve}i deo ovakvih prideva, kao

providan, proziran, prolazan, propratni, propisan, prometan i sl., nesumwivo su nastali su-

fiksacijom od glagola ili od deverbalnih imenica.

3.3.21. Protiv- kao prefiks javilo se u novije vreme, ali je veoma produktivno, naro-

~ito u pravnoj i politi~koj terminologiji, delimi~no i usled prevo|ewa stranih izraza na an-

ti- ili kontra-. Najva`niji primeri: protivpo`arni, protivratni, protivpravni, protiv-

propisan, protivustavan, protivnarodan, protivprirodan, protivzakonit, protivtenkov-

ski, protivpodmorni~ki, protivatomski itd. U vojnom re~niku, termini protivavionski i

protivraketni (u RMS svaki je dat uz po tri imenice, ali bez potvrde iz korpusa) u novije vre-

me objediweni su op{tijim terminom protivvazdu{ni (jo{ nezabele`enim u RMS), koji je na-

stao kao skra}ewe ili du`e sintagme (protiv vazdu{nog napada) ili preglomaznog *protivva-

zduhoplovni. Protivr(j)e~an ne spada ovamo, jer je izvedeno iz glagola protivr(ij)e~iti.

3.3.22. O prefiksu s- nije lako prikupiti potrebne podatke: trebalo bi pregledati

celo slovo s (drugo po du`ini u re~niku) i jedan deo slova z. Ipak je verovatno da se ne bi na-

{lo ni{ta zna~ajno osim zdu{an (pomiwe ga Babi} 1986:410; Skok, s. v. -(a)n1, 2, ka`e œzdu{an

od s du{omŒ) i serije prideva za bremenite `enke, od kojih su uobi~ajeni jo{ samo skotna i

steona. Re~nici bele`e jo{ i sprasna, skozna, smacna (o ma~ki), sjawna ili sjagwa (o ovci),

~ak i sjajna o koko{ki koja u sebi nosi jaja, a za `enu zd(j)etna i zbabna kao sinonime za

’trudna, bremenita’. Pridevi kao srodan, shodan, zgodan, sparan, mada im je osnova prepozna-

tqiva, ose}aju se uglavnom kao proste re~i.

3.3.23. Sa- i su- pona{aju se uglavnom kao alomorfi od s-, {to po postanku i jesu.

Opet za bremenite `enke, imamo suprasna (bez sumwe obi~nije nego sprasna), su`drebna (o ko-

bili) i retko sumacna (= smacna). Savremen i suvremen su sinonimi, s tim {to se drugi oblik

~esto ose}a kao hrvatski; oba mogu zna~iti kako ’iz iste epohe, istovremen’ (up. imenicu savre-

menik) tako i ’moderan’ (up. glagol osavremeniti), mada ima i govornika standardnog jezika ko-

ji prave zna~ewsku razliku (savremeni = u ovom vremenu, suvremeni = u onom vremenu, u vremenu

koje je proteklo). U PST mo`emo ubrojati i sazvu~an ’koji zvu~i jednako s drugim zvukom’ (su-

de}i po zna~ewu, ne bi se reklo da je izvedenica od imenice sazvuk, koja je naj~e{}e sinonim za

akord), pa i sam(j)erqiv154. Saos(j)e}ajan nije prefiksalna tvorba, nego je izvedeno iz sa-

os(j)e}aj odnosno iz saos(j)e}ati.

213

3.3.24. Na uz- jedini sigurni primeri su uzvodan i retko uzbre`an, pored uzbrdan i uz-

brdit koji bi mogli biti i izvedenice od priloga uzbrdo. Drugi pridevi na uz(a)- izvedeni su

sufiksima od glagola (uzlazan, uzvratan, uspravan, ustrajan itd.) ili od priloga (uzgredan, us-

putan, uzdu`an, uzastopan itd.).

3.3.25. Unutar- kao prefiks posvedo~eno je zasad jedino u unutarpartijski (dva cita-

ta u RMS) i u sinonimu unutarstrana~ki (jedan citat u Klajn 1992). Odskora, u normativnim

raspravama o jeziku mo`e se sresti i unutarsrpski (npr. œunutarsrpske jezi~ke razlikeŒ).

3.4. Prefiksalno-sufiksalna tvorba: strani prefiksi

3.4.1. Za prideve sa anti- koji bi se mogli tuma~iti i kao PST vidi 3.2.

3.4.2. Za eks-, Babi} 1986: 394 daje kao jedini primer ekskatedarski (o~igledno prema

latinizmu ex cathedra). Sigurniji primer je eksteritorijalan, a tako|e i ekscentri~an u svom

osnovnom (matemati~kom i tehni~kom) zna~ewu ’koji nema isto sredi{te sa drugim krugom; ko-

ji ima svoju ta~ku oslonca itd. van sredi{ta’ (Vujaklija). Primeti}e se da ni u jednom od ovih

primera eks- ne zna~i ’biv{i’ kao kod imenica, nego ima prvobitna zna~ewa latinskog predlo-

ga, ’iz, sa’ odnosno ’izvan’.

3.4.3. Za ekstra- nema sigurnih pridevskih potvrda, ako ne ra~unamo retke latinizme

ekstrajudicijalan ’vansudski’ i ekstrauterinski ’vanmateri~ni’ (kod Vujaklije), s prvobit-

nim zna~ewem latinskog extra, ’izvan’. Up. 3.2.7.

3.4.4. Inter- nije dobilo posebnu odrednicu u RMS, a od prideva re~nik daje samo

internacionalan i interplanetarni. Danas bismo im svakako dodali bar jo{ interdiscipli-

naran, interkontinentalan, interparlamentarni, interkonfesionalan, kao i fonetski ter-

min intervokalni: to pokazuje da je ovo izrazito produktivan prefiks, mada za ve}inu prideva

postoji i sinonim sa me|u- (me|uplanetarni, me|udisciplinaran/-nski i sli~no). Vujaklija be-

le`i i interokeanski ’koji le`i izme|u okeana, koji vezuje okeane’, intertropski ’koji se na-

lazi izme|u povratnika’, intersubjektivan ’koji va`i za ve}i broj subjekata’, kao i desetak me-

dicinskih latinizama tipa intermuskularan, intervertebralan, intercelularan i sl.

3.4.5. Kontra- je zasad na|eno samo u nekoliko prideva kao {to su kontraavionski

(RMS, bez citata: ~e{}e je protivavionski), kontradiverzioni (jedan citat u Klajn 1992, s. v.

kontra-). Naj~e{}i od wih je kontraobav(j)e{tajni, obi~no u izrazu kontraobav(j)e{tajna

slu`ba, up. engl. counterintelligence: ta slu`ba je i sama jedna vrsta obave{tajne slu`be, tako da

pridev mo`emo smatrati i ~istim prefiksalom, ali u zna~ewu ’koji deluje protiv obave{taja-

214

ca, strane obave{tajne slu`be’ bi}e PST. Ne spadaju ovamo kontrarevolucionaran i kontrao-

fanzivan, po{to su izvedeni iz kontrarevolucija odnosno kontraofanziva. Up. 3.2.9.

3.4.6. Prefiks multi- je u ekspanziji posledwih decenija, prete`no pod uticajem en-

gleskog. RMS bele`i multidimenzionalan, multilateralan i multipolaran, ~emu bi trebalo

dodati bar jo{ multidisciplinaran (Klajn 1992), multinacionalan (obi~no u spoju s imeni-

com kompanija), multivitaminski (ako ga ne smatramo izvedenim iz imenice multivitamin),

multimilionski i posledwih godina veoma popularno multimedijalan ili multimedijski.155

Treba zapaziti da su sufiksi uglavnom preuzeti iz stranog uzora, s latinskim -al- ili -ar-, i

da je (za razliku od onoga {to smo videli kod inter-/me|u-) prefiks retko u konkurenciji s do-

ma}im sinonimima, vi{e- ili mnogo-. Izuzetak je vi{edimenzionalan = multidimenzionalan; s

druge strane, budu}i da se multinacionalan specijalizovalo u ekonomskom zna~ewu, za poli-

ti~ko zna~ewe upotrebqava se bilo multietni~ki bilo vi{enacionalan. Vujaklija, kao i obi~-

no, registruje vi{e u~enih, slabo rasprostrawenih termina tipa multiforman, multinuklea-

ran i sl.

3.4.7. Poli-, sa istim zna~ewem kao i multi-, veoma je slabo zastupqeno u pridevima.

Pored muzi~kih termina politonalan (sa zna~ewem ’koji istovremeno obuhvata vi{e tonali-

teta’, dakle sa skra}ewem osnove) i poliritmi~an, tu bi mo`da do{lo u obzir jo{ samo po-

licentri~an (nezabele`eno u re~nicima, mada Vujaklija ima imenicu policentrizam ’posto-

jawe vi{e centara mo}i i odlu~ivawa’). Neuobi~ajeni su pridevi polimetalan (’koji sadr`i

nekoliko metala’, prema Vujakliji) i polivitaminski ’koji sadr`i vi{e vitamina’.156 Drugi

pridevi, kao polifon(i~an), polihron, polihroman, policefalan/-kefalan i sl., nisu motivi-

sani u na{em jeziku. To donekle va`i i za polivalentan, budu}i da se pridev valentan sam za

sebe prakti~no ne upotrebqava (ali ulazi u sastav hemijskih slo`enih termina jednovalen-

tan, dvovalentan itd.). Polisinteti~an bi po sastavu bilo ~isti prefiksal (poli- + sinte-

ti~an), ali je u pitawu usko stru~ni lingvisti~ki termin, a drugih primera za spoj poli- +

pridev nema, pa je pitawe vredi li radi wega otvarati posebnu kategoriju.

3.4.8. Na post- RMS nije imao drugih prideva osim postdiplomski. U novije vreme

pojavilo se dosta drugih re~i s tim prefiksom, pa se u re~niku Klajn 1992 bele`i i postizbor-

ni, postrevolucionarni, posttotalitarni, postvojni~ki, postindustrijski, postbur`oa-

ski, a kod Babi}a 1986:395 postkoncilski, postturski, poststaqinski i drugo. Mada Babi}

155 Obi~no u tehni~kom smislu, ’koji kombinuje vi{e medija’ kao {to su film, televizija, magnetofonski snimci itd.; re|e u

zna~ewu ’koji se objavquje preko vi{e medija’ (= sredstava za informisawe). 156 Vujaklija, s uobi~ajenom nedosledno{}u u pogledu vrsta re~i, daje samo pridev polivitaminski, ali samo imenicu

multivitamin ’preparat koji sadr`i vi{e vrsta vitamina’.

215

tvrdi œ~esto se post- u takvim pridjevima mo`e zamijeniti doma}im po-, poslije-Œ, za takvo

prevo|ewe jedini primer je posl(ij)ediplomski (i danas re|e nego postdiplomski). Postkomu-

nisti~ki, postmodernisti~ki i postmoderan po smislu tako|e mogu biti PST (koji dolazi

posle komunizma, itd.) ili mogu biti izvedeni od imenica postkomunizam, postmodernizam

odnosno postmoderna.157

3.4.9. Prefiks pro-2 (latinski) u pridevima ozna~ava zalagawe za ne{to, podr`avawe ili za{titu onoga {to je ozna~eno

osnovnom imenicom, gotovo uvek u politi~kom smislu. Slabo je posvedo~en u re~nicima (Vujaklija, recimo, ne bele`i nijedan pridev s wime), ali je iz-

razito produktivan. Tako se u vezi sa zbivawima u spoqnoj politici stalno javqaju nove tvorenice tipa prosrpski, proalbanski, proarapski, proira~ki

i sl. Pored etni~kih naziva kombinuje se i s nazivima politi~kih pokreta, kao u profa{isti~ki, prokomunisti~ki, prousta{ki, pro~etni~ki itd. ^e-

sto je u odnosu antonimije s pridevima na anti-.

Sa sufiksom -ni na{li smo samo pridev proratni (jedan citat u RMS). U novijem iz-

razu provladin upotrebqen je oblik prisvojnog prideva, budu}i da se uz imenicu vlada nije mo-

gao upotrebiti drugi sufiks (isti je slu~aj sa antivladin i nevladin, vidi 3.1.7.). U medijima,

posledwih godina, sre}u se i oblici kao prosadamov (ili pro-Sadamov), proarafatov, promi-

lo{evi}ev i sl., ali wih verovatno treba shvatiti kao neregularno skra}ewe pravilnijih obli-

ka prosadamovski i sl.

3.4.10. Sub- retko ima svoje izvorno latinsko zna~ewe ’pod-’: mo`da jedino u retkom

latinizmu sublunaran (’koji se nalazi pod Mesecom, tj. zemaqski, prolazan’, prema Vujakliji)

i u subpolaran (’koji je ispod pola, ispod polarne oblasti’ prema RMS; isto zna~ewe ima i

subarkti~ki). Ovde je takva definicija mogu}a jer Severni pol na geografskoj karti predsta-

vqamo œgoreŒ; ali isti pridev mo`e se odnositi i na oblast blizu Ju`nog pola, koja nije

œispodŒ nego œiznadŒ wega. Analogno je skovan i termin suptropski, po Vujakliji ’koji se na-

lazi ili javqa izme|u tropskog i umerenog pojasa, koji je blizak tropima (povratnicima) …

polutropski’. Tako sub- dobija zna~ewe umawewa ili ubla`avawa, i ose}a se kao da se spaja s

pridevima: to va`i i za medicinske termine supfebrilan (’mawe nego febrilan’, tj. s tempe-

raturom ni`om nego u groznici: kod Vujaklije s pogre{nom grafijom subfebrilan) i subaku-

tan (vidi 3.2.10). Fizi~ki termin subatomski zna~i ’mawi od atoma’, a javqa se uglavnom u

spoju subatomske ~estice.

157 Kwi`evni termin moderna (`) poti~e iz nema~kog (die) Moderne, koje je skovano krajem HIH veka. Mada je u oba jezika u

pitawu poimeni~eni pridev, postmoderan smatramo izvedenim iz imenice moderna a ne obrnuto, iz dva razloga. Prvo, jer se

kwi`evni i umetni~ki pravci po pravilu ozna~avaju imenicom, a iz we se izvodi pridev. Drugo, jer je pridev postmoderan

sam po sebi logi~ki protivre~an (ne mo`e biti moderno ono {to je ve} ustupilo mesta ne~emu {to dolazi posle wega), a

jedino uz definiciju ’koji dolazi posle pokreta zvanog moderna’ zadr`ava neki smisao.

216

3.4.11. Trans-, u zna~ewu ’preko’ ili ’kroz’, dolazi u nekoliko prideva geografskog

zna~ewa: transkontinentalan, transatlantski, transsaharski, transsibirski i sl. Alter-

nacija s doma}im prefiksom postoji uglavnom samo u transokeanski = prekookeanski. S druk-

~ijim zna~ewem, ali nemotivisano jeste translunaran ’koji se nalazi s druge strane Meseca’

(jedan citat u RMS, iz Ujevi}a).

4. PRILOZI S PREFIKSIMA

4.1. Prefiksi se uz priloge uglavnom javqaju sa istim osnovama i u istom zna~ewu

kao i uz odgovaraju}e prideve, dakle u primerima kao nakrivo, osredwe, poduga~ko, poprili~-

no, pobli`e, ponajboqe, podjednako, prerano, pre~esto, prekrasno, prete{ko, priglupo, sulu-

do itd., odnosno u PST bezbri`no, bestidno, vanredno, natpros(j)e~no, pobo`no, povoqno,

podsv(j)esno, prekom(j)erno, pristrasno, protivzakonito, savremeno, uzvodno i tako daqe. Pri

tom nije uop{te bitno da li smatramo da prilozi nastaju konverzijom od prideva (o ~emu }e bi-

ti re~i u IV delu ove kwige) ili su autonomni. Ipak, ako pregledamo primere navedene u pret-

hodnom poglavqu, odmah }emo uo~iti da prideva s prefiksima ima daleko vi{e nego priloga,

kao i da strani prefiksi samo izuzetno slu`e za tvorbu priloga (npr. u amoralno, antidemo-

kratski, internacionalno).

4.2. Ova brojna razlika izme|u prideva i priloga mawe je izra`ena kod spojeva s pre-

fiksom ne-, gde imamo nedaleko, nepotpuno, nejasno, nedavno, neprijatno, nepravedno i mno-

{tvo sli~nih primera. Tako|e ima i nekoliko negiranih priloga bez odgovaraju}eg prideva, u

prvom redu nerado, ner(ij)etko i nemalo (ovaj posledwi po zna~ewu NE odgovara pridevu ne-

mali). Jo{ produktivniji je prefiks naj-, budu}i da se prilozi mogu porediti kao i pridevi

odgovaraju}eg zna~ewa, recimo najlak{e, najdu`e, najja~e, najpotpunije, najglasnije, najto-

plije itd. Prilozi sa naj- bez odgovaraju}eg prideva jesu najvi{e (kada je superlativ od mnogo),

danas retko najve}ma, najpr(ij)e i najposl(ij)e.

4.3. Veoma plodan prilo{ki prefiks jeste po-, sa istim zna~ewem umerenog poja~awa

kao kod prideva. On se retko javqa sa istim osnovama kao kod prideva (npr. u podaleko, pote-

{ko, ili u po~esto/po~e{}e, potiho/poti{e, gde su pridevi po~est odnosno potih danas znat-

no re|i od priloga). Bez korelacije s pridevom su pomalo i pomawe (po zna~ewu nisu prilozi

od pomali, pomalen odnosno pomawi), povi{e (u kvantitativnom zna~ewu) i ponajvi{e, poblizu

(RMS daje odrednicu pobli`i, ali *poblizak verovatno ne postoji), pobrzo, poskoro i jo{ po-

neki. Najzad, iskqu~ivo s prilozima gra|eni su podosta i poodavno, zatim pokatkad i ponaj-

217

pr(ij)e (gde prefiks poja~ava zna~ewe neodre|enosti svojstveno osnovnom pridevu), posvud(a) i

povazdan (gde prefiks prakti~no ne uti~e na zna~ewe).

4.4. Dva specifi~na prefiksa u prilozima za vreme jesu prek(o)- i nak(o)-. Prvi (koji

ne treba me{ati s prefiksom u prekom‰jŠerno i sl., ekscesivnog zna~ewa, niti s prvim delom

slo`enica prekodan i prekono}, za koje vidi 4.7 i 7.5.1), dolazi u prekju~e(r), preksino}, pre-

klane/-i i prek(o)sutra. Osim u posledwoj re~i, danas je uobi~ajen samo u kra}em obliku prek-.

Nak- se javqa samo u nakju~e(r) i naksutra (retko nakosutra), sa zna~ewem dana pre odnosno da-

na posle onoga ozna~enog sa prekju~e odnosno prekosutra. Zastarelo je zak- u istom zna~ewu (v.

Babi} 1986:502).

4.5. Formanti i-, u igd(j)e, ikud(a), ikamo, ikad(a)/igda, ikako, ikoliko, ni- u nigd(j)e,

nikud(a), nikamo itd. i neodre|eno ne- u negd(j)e, nekud(a), nekamo itd. mogli bi se smatrati

prefiksima, kao {to ~ini Babi}, 1986:501. Ipak, prva dva ~uvaju nesumwivu vezu s veznikom i

odnosno ni (uporedi œAko ikada do|eŒ — œAko kada i do|eŒ — œI ako kada do|eŒ; œnikadaŒ —

œni onda, ni sada, ni bilo kadaŒ) i mogu se predlogom odvojiti od osnove (u spojevima iotkuda i

niotkuda). Za priloge nijedanput, nijednom, nimalo sam Babi} priznaje: œ…ali je ova tvorba

zapravo sra{}ivawe jer mogu biti i dvije rije~i i mogu se pisati odvojeno: ni jedanput, ni

jednom, ni malo (ni malo)Œ. Zbog takvih osobina, netipi~nih za prefikse, zakqu~ujemo da su

prilozi na i- i ni- ipak bli`i slo`enicama, usled ~ega ih obra|ujemo u I, 7.1. i 7.4.

[to se ti~e neodre|enog ne- u negd(j)e itd., ono se sinhronijski ne da nikako defini-

sati (ni Skok ne obja{wava nastanak ovog zna~ewa, osim {to napomiwe, s. v. ne, da je prvobitni

oblik bio ne >> we-), ali ga zbog o~iglednog paralelizma treba klasifikovati zajedno sa i- i

ni-. Napomenimo da se ista tri formanta sre}u i kod zamenica (ikoji, nikoji, ikakav, nikakav,

nekakav itd.), a za postojawe zameni~kih prefiksa ina~e nema potvrda. Jo{ jedan razlog za svr-

stavawe ovih priloga me|u slo`enice jesu re~i kao iotkud(a), niotkud(a), iza{ta, niza{ta,

iukoliko, niukoliko, nipo{to, gde se posle i- odnosno ni- nalazi predlog, pa bismo morali ili

i wega da proglasimo prefiksom ({to nije prihvatqivo iz razloga obja{wenih u slede}em

odeqku) ili da tvrdimo da se prefiks nalazi ispred predloga, za {ta ina~e nigde nema prime-

ra.

4.6. Nesumwivo u slo`enice, a ne u prefiksale spadaju svi prilozi tipa naoko, uvis,

uprazno, nanovo, zamalo, odranije, po{to i sl., bilo da im je u drugom delu imenica, pridev, za-

menica ili prilog. U wima je, naime, prvi deo predlog a ne prefiks: vidi I, 7.5.1 — 7.5.6.2.

I Babi} sve ovakve re~i naziva sraslicama (prijedlo`no-imeni~ke sraslice, prije-

dlo`no-pridjevske sraslice itd., 1986:503–505). Nije jasno zbog ~ega isti autor u serijama

dovde, dotle, donde, dokle, donekle i odavde, odatle, odande, odakle, odnekle (str. 501) govori o

218

prefiksima do- odnosno od-. U ovim re~ima zna~ewe tih dvaju formanata sasvim je isto kao u

doskora, dotad(a), odnosno odnekud(a), otpozadi itd., koje su sraslice (i po Babi}u). Razlika je

jedino u drugom delu, koji je vezana morfema (mada je korelacija izme|u dovde i ovde, odande i

onde itd. prili~no prozirna). Moglo bi se, dakle, raspravqati da li su prilozi iz ovih dveju

serija danas proste ili slo`ene re~i, ali nemamo razloga da govorimo o do- i od- kao o prilo-

{kim prefiksima.

5. GLAGOLI S PREFIKSIMA

5.1. Glagolski prefiksi u dosada{woj literaturi. — Kao i u mnogim dru-

gim indoevropskim jezicima (npr. gr~kom, latinskom, nema~kom), i u srpskom glagoli

su ona vrsta re~i u kojoj prefiksi nalaze naj{iru i najraznovrsniju primenu. Nije ~u-

do stoga {to su stariji autori, kako smo napomenuli u 1.1 — 1.1.2, prefikse i pomiwa-

li iskqu~ivo u vezi s glagolima. Nasuprot znatnim razmimoila`ewima koja smo vide-

li povodom imenica, za glagolske prefikse osnovni inventar odavno je utvr|en, i ota-

da je mogao biti pro{irivan, ali ne i bitno mewan. Mareti} 1899:382 je nabrojao {e-

snaest œprijedlogaŒ koji se œs glagolima ve`u u slo`eniceŒ, a to su (kod wega pisani

bez crtice) do, iz, na, nad, o(b), od, po, pod, pre, pri, pro, raz, s(a), u, uz i za. Tome on jo{

dodaje mimo, uz napomenu da se nalazi samo u glagolima mimoi}i i mimoilaziti; pomi-

we i pred, ali ka`e da wega nema œu prostonarodnom jezikuŒ, a œ{to kwi`evnici pi{u

npr. predvidjeti, to je na~iweno œprema wema~kom ili latinskom jeziku (voraussehen,

praevidere)Œ.

Iste œpredlogeŒ nabraja i Leskin 1914:480, s tim {to isti~e varijante

dobijene dodavawem nepostojanog a (iza-, oba- itd.), a u od starosl. vã ’hinein’ i u

od starosl. ou ’ab, weg’ tretira kao dva razli~ita prefiksa. Beli} (1949:295–296)

u svemu sledi Mareti}a, ~ak i u napomenama o prefiksu pred- œkoji se u narodnom

jeziku ne upotrebqavaŒ158. I Stevanovi} 19641:452–468 ima istih {esnaest pre-

fiksa, opisuje pojedina wihova zna~ewa i navodi dosta primera, ali pred- i mi-

mo- uop{te ne pomiwe. Jednako postupa i Nikoli} B. 1972:276–283.

5.1.1. U gramatici Bari} et al. 1979 broj glagolskih prefiksa (str. 297–303) po-

ve}an je na devetnaest, dodavawem mimo- i pred-, a uz to i razdvajawem su- od s-. O- i ob-

158 Vredi zapaziti da Beli}, iako upotrebqava termin prefiks ili predmetak, kao i Mareti} pi{e pred, do, iz itd., kao

zasebne re~i. Po tome su obojica mawe moderni od Leskina, koji je dosledno sve prefikse pisao s crticom.

219

i daqe se tretiraju kao varijante istog sufiksa. Iscrpno su nabrojani alomorfi, ili

alternante kako ih nazivaju autori. Za pojedine vrste glasovnih promena uvedeni su po-

sebni termini, pa se tako alternante odnosno prefiksi nazivaju obezvu~eni (npr. u

ot-pisati), ozvu~eni (kao u z-baciti), izmijeweni (i{-~etkati, ra`-|ipati se),

pro{ireni (s dodatim -a, kao u iza-gnati, nada-strijeti, oba-viti itd.: tu je ubrojano

i sa- kao u sakupiti).

Kod Babi}a 1986, najzad, broj glagolskih prefiksa dostigao je 27: o- i ob- su

razdvojeni, dodati su pa-, naj-, protu- i suprot- (svaki se javqa samo u po jednom ili

dva glagola), kao i strani prefiksi de-, dis- i re-. Mada bez upotrebe specifi~nih

termina kao u Priru~noj gramatici, alomorfi su detaqno nabrojani. Za svaki pre-

fiks opisana su glavna zna~ewa, ilustrovana pove}im brojem primera (ima se, utisak,

dodu{e, da su primeri dosta povr{no birani, i u mnogim slu~ajevima na{a interpre-

tacija istih glagola razlikova}e se od Babi}eve).

5.1.2. Posebnih studija o glagolskim prefiksima do sada nije bilo mnogo. Po-

red vi{e zna~ajnih radova Irene Grickat, pa`wu zaslu`uju pre svega radovi Mosko-

vqevi} 1934 (o me{awu prefiksa pre- i pri-), Stevanovi} 19522 (o rusizmima tipa za-

maskirati), Ivi} M. 1982 (na`alost posve}en vi{e drugim slovenskim jezicima nego

srpskohrvatskom), Kantor 1984 (o prefiksima o- i ob-), Terzi} A. 1997 (o glagolima na

pona- u ruskom i srpskom) i Klikovac 1998 (o zna~ewu prefiksa raz-).

5.2. Perfektivizacija. — O posebnom zna~aju koji prefiksi imaju za glagole

svedo~e pojave karakteristi~ne samo za tu vrstu re~i: uticaj prefiksa na glagolski

vid, na glagolski rod, na zna~ewe, kao i deprefiksacija (depreverbacija).

Dok svr{eni glagoli ostaju svr{eni i s dodatkom prefiksa (dati — izdati i

sl.), prosti nesvr{eni (i dvovidski) prilikom prefiksacije prelaze u svr{ene. U na-

~elu, tu osobinu mogu imati svi prefiksi (npr. tr~ati — dotr~ati, rasti — izra-

sti, vladati — nadvladati, grliti — obgrliti, le`ati — odle`ati, ginuti — po-

ginuti, paziti — pripaziti, topiti — rastopiti, kovati — skovati itd.) Izuzetak

su prefiksi pred-, su-, mimo-, naj- i pa-, koji ulaze u premali broj glagola da bi se mo-

gli na}i sigurni primeri s nesvr{enom osnovom. Tako|e su izuzetak strani prefiksi

(v. 5.32 — 5.32.5), koji se pozajmquju zajedno sa stranim osnovama, u glagolima koji se

zavr{avaju na -irati, -isati ili -ovati, usled ~ega su dvovidski kao i neprefiksira-

ni glagoli s istim sufiksima.

220

5.2.1. Perfektivizacije nema kod glagola koji su imperfektivizirani pomo}u

sufiksa ili promenom osnove, npr. zatrpavati (<< zatrpati), ispitivati, uspa-

vqivati, sabijati, prelamati, naslawati, dopirati i sl., niti kod onih koji imaju

posebne osnove za nesvr{eni vid, npr. pre-voditi (up. pre-vesti), iz-voziti (up. iz-

vesti), do-nositi (up. do-n(ij)eti), uz-disati (up. uz-dahnuti). Iz toga Babi}

1986:478 izvodi zakqu~ak da nesvr{enih prefiksalnih glagola i nema: œNesvr{eni

glagoli s prefiksom nisu prefigirani, nego su nastali posebnom tvorbom nesvr{e-

nih glagola od svr{enihΠ(tj. imperfektivizacijom; sli~no i na str. 461). Tu tvrdwu

treba primiti s rezervom. Ona bi mogla biti ta~na pod uslovom da, kao Babi}, glagole

tipa prevoditi, uzdisati ne smatramo sagra|enim od voditi, disati itd., nego im-

perfektivizacijama od prevesti, uzdahnuti itd. ({to je problemati~no). [tavi{e, i

u tom slu~aju ostaje dosta glagola koji se ne mogu uskladiti s Babi}evim pravilom, jer

naspram sebe nemaju svr{eni glagol: takvi su glagoli na -stojati, kao nastojati, po-

stojati, predstojati, pristojati se, sastojati se (koji o~igledno nisu parwaci sa

nastati, postati i sl., jer ovi imaju imperfektivizacije nastajati, postajati

itd.), zatim pregovarati, ogovarati, saos(j)e}ati, sud(j)elovati, prethoditi, podra-

zum(ij)evati159 i drugi.

5.2.2. Pri opisu pojedinih prefiksa ~esto se javqa problem kako razlikovati

tzv. œ~istuŒ perfektivizaciju, npr. pisati — napisati, od one gde uz promenu vida

prefiks donosi i druga, specifi~na zna~ewa, npr. pisati — upisati, ispisati, otpi-

sati i tako daqe. U dva svoja rada (1966 i 1967) Irena Grickat se zalagala da se per-

fektivizacija shvati {ire nego {to je to uobi~ajeno u gramatikama. Po wenom mi{qe-

wu, razni prefiksi samo otkrivaju polisemiju koja ve} postoji u osnovnom glagolu:

pumpati, na primer (1966:198), œkrije u sebi i zna~ewe ’pumpati iz ~ega’ i ’pumpati u

ne{to’. U prvom slu~aju wegov je korelat ispumpati … u drugom slu~aju korelat je

napumpatiŒ, pa oba glagola jednako zaslu`uju da se nazovu perfektivima od pumpati.

U ovom i u mnogim drugim slu~ajevima nema potrebe za prefiksom koji bi ozna~avao

iskqu~ivo promenu vida, jer istu funkciju obavqaju i prefiksi s drugim zna~ewima.

U na{em radu, ipak, budu}i da mu predmet nije aspektologija nego tvorba re~i,

nama je najva`nije da razlikujemo zna~ewa pojedinih prefiksa, dok je perfektivizaci-

ju dovoqno uo~iti kao wihovo zajedni~ko propratno svojstvo. Otuda }emo, kao {to ~i-

ne i gramati~ari (ali uz neizbe`ne razlike u razvrstavawu pojedinih glagola), o

221

œsvr{enoj radwiŒ govoriti samo tamo gde nije mogu}no prepoznati nikakvu drugu mo-

difikaciju koju bi prefiks unosio u semantiku osnovnog glagola.

5.3. Tranzitivizacija. — Prefiksi mogu tako|e pretvoriti neprelazni gla-

gol u prelazni. I ova pojava svojstvena je mnogim prefiksima, ali ne svima, obuhvata

znatno mawi broj glagola nego perfektivizacija, i nemogu}e je podrediti je bilo ka-

kvim zakonima ili pravilnostima. Nalazimo je, na primer, u `iv(j)eti — do-

`iv(j)eti, misliti — zamisliti, le}i — izle}i, i}i — mimoi}i, }utati — o}utati,

let(j)eti — oblet(j)eti, plivati — preplivati, spavati — prospavati, plakati —

rasplakati, brinuti — zbrinuti, spavati — uspavati. Za poneke ~este prefikse, pre

svega na-, od-, po-, pod- i uz-, nismo na{li sigurne primere tranzitivizacije. S druge

strane, lako je na}i glagole koji uprkos dodatku prefiksa ostaju neprelazni: let(j)eti

— dolet(j)eti, lutati — zalutati, stradati — nastradati, }elaviti — o}elavi-

ti, sumwati — posumwati, tr~ati — pritr~ati, rasti — srasti, venuti — uvenu-

ti, ma}i — uzma}i i sl.

O jednom specifi~nom slu~aju naknadne tranzitivizacije govori rad Te{i}

1989: u sportskim izve{tajima autorka je zabele`ila primere kao ishodao je svojih dva-

deset kilometara, istr~ao je 9,85 sekundi, dakle sa upotrebom prefiksa iz- uz glagole

koji su dotle bili iskqu~ivo neprelazni (hodati) ili su mogli postati prelazni po-

mo}u prefiksa pre- (pretr~ati).

U pojedinim kategorijama zna~ewa, dodavawe prefiksa podrazumeva i pretva-

rawe prelaznog ili neprelaznog glagola u povratni: jesti — najesti se, spavati — na-

spavati se, piti — propiti se, tr~ati — rastr~ati se i sli~no.

5.4. Vezane osnove. — Postojawe glagola koji se ne javqaju bez prefiksa, u na-

{em i u drugim slovenskim jezicima, jo{ su odavno utvrdili istori~ari jezika, mada,

naravno, nisu upotrebqavali strukturalisti~ki termin œvezana osnovaŒ. Najupadqi-

viji takav slu~aj je serija po-~eti, na-~eti, za-~eti, zapo-~eti, a uz wu i glagoli tipa

za-peti, ras-peti, oda-peti itd., s nesvr{enima na -piwati.160 Beli} je ovome dodavao

160 Etimolo{ki, u istu grupu bi spadali i glagoli popeti (se), uspeti (se), ispeti (se), koji uza sebe imaju prost glagol peti

se. Oni su se, me|utim, odvojili kako po zna~ewu (jer im osnova zna~i ’pewawe’ a ne ’zatezawe’ i sl.) tako i oblikom, budu}i

da se uz peti stvorio i novi infinitiv pewati, danas obi~niji u govornom jeziku. [tavi{e, po analogiji se javqaju i

nestandardni oblici tipa popewem se, ispewem se, dok u grupi glagola zapeti itd. takve pojave nema.

222

i uz-eti, uz-mem, ot-eti, ot-mem (1949:297), ali je jasno da ta dva glagola danas spada-

ju u proste.

Ne{to ve}i broj vezanih osnova navodi Babi} 1986:477–478: do-nijeti, iz-ni-

jeti, na-nijeti itd.; na-strijeti, poda-strijeti, pro-strijeti itd.; do-vesti, iz-ve-

sti, od-vesti itd.; is-kola~iti i ras-kola~iti; do-premiti, o-premiti, pri-premi-

ti itd.; na-sloniti, o-sloniti, pri-sloniti itd.; iz-valiti, na-valiti, od-valiti

itd.; iz-vijestiti, na-vijestiti, oba-vijestiti itd. Babi} napomiwe da se o vezanim

osnovama ne mo`e govoriti u glagolima kao odrapiti, otarasiti se, uzrujati, zaba-

{uriti, gde nema primera za istu osnovu s drugim prefiksom, a tako|e ni u glagolima

kao i{~eznuti, skrasiti se, koji o~igledno nemaju semanti~ke veze s glagolom ~eznuti

odnosno krasiti.

5.4.1. Babi}evom spisku trebalo bi dodati bar jo{ slede}e glagole: sa-gnuti,

na-gnuti, po-gnuti itd., s nesvr{enim oblicima sa-giwati, na-giwati itd.; u-

sp(j)eti, do-sp(j)eti, pri-sp(j)eti itd., s nesvr{enim usp(ij)evati itd.; do-suti, po-

suti, oba-suti itd.161; na-vi}i/-viknuti, s-vi}i/-viknuti, od-vi}i/-viknuti itd., s ne-

svr{enima na -vikavati; po-klopiti, za-klopiti, ras-klopiti itd. (danas nisu u vezi

sa klopiti ’udariti’) s nesvr{enima na -klapati; po-ru~iti, na-ru~iti, iz-ru~iti

itd.; do-pr(ij)eti, u-pr(ij)eti, od-u-pr(ij)eti se itd., s nesvr{enima na -pirati; po-

jmiti, obu-jmiti, do-jmiti se itd., s nesvr{enim po-imati itd.; do-~epati, {-~epa-

ti itd.; svakako i pro-dr(ij)eti, na-dr(ij)eti, iz-dr(ij)eti itd., s nesvr{enim pro-

dirati itd., kao i pro-zreti, na-zreti, oba-zreti se itd. s nesvr{enim pro-zirati

itd., jer prosti glagoli dr(ij)eti i zreti ’gledati’ danas vi{e ne postoje, mada ih

re~nici jo{ bele`e.

Me|u vezane osnove tako|e treba ubrojati i one iz povelike grupe glagola na -

(i)}i, s nesvr{enima na -(i)laziti. Prvobitni glagol i}i, istina, jo{ se raspoznaje u

oti}i (gde je nepravilan oblik prefiksa), u izi}i (za razliku od iza}i), u nai}i (koje

se oblikom, zna~ewem i neprelazno{}u diferenciralo od na}i), u obi}i, podi}i, razi-

}i se i jo{ ponekom prefiksalu; ali i tu (ako izuzmemo danas zastarelo ili regionalno

otidem) prezent je na -|em, dakle razli~it od prezenta idem. U na}i, iza}i, do}i, po}i,

161 Nesvr{eni glagoli u ovom slu~aju su na -sipati, dakle nemaju vezanu osnovu; isti je slu~aj i sa osnovama -n(ij)eti i -

vesti, gde nesvr{eni glagoli imaju slobodnu osnovu nositi odnosno voditi.

223

pro}i, pre}i, u}i itd. izgubio se vokal, glavni deo osnove, a ostalo je samo -}i, s neo-

bi~nim rezultatom da se u infinitivu ovih glagola prefiks nadovezuje direktno na

infinitivni nastavak. [to se ti~e odgovaraju}ih imperfektiva, glagol laziti danas

je veoma redak, nasuprot superfrekventnima odlaziti, izlaziti, dolaziti itd., a i se-

manti~ka razlika je prevelika izme|u wegovog zna~ewa ’puziti’ i glagola i}i. S obzi-

rom na sve ovo, u sinhronijskoj analizi -laziti se mora smatrati za vezanu osnovu —

imperfektivni alomorf od -(i)}i. U parovima glagola kao si}i — silaziti, obi}i —

obilaziti, nai}i — nailaziti, prevazi}i — prevazilaziti, razi}i se — razilaziti se

i jo{ ponekom, vokal -i- se iz svr{enog glagola preneo u nesvr{eni. Ukoliko ne `eli-

mo da uvodimo neku posebnu kategoriju œinfiksaŒ ili œpostprefiksaŒ, ra{~lawavaju-

}i s-i-laziti, ob-i-laziti i sl., prinu|eni smo na zakqu~ak da ovde alomorf glasi -

ilaziti (tako je i kod Babi}a 1986:462), {to jo{ jednom potvr|uje da je posredi vezana

osnova.

5.4.2. Ako se izuzmu -n(ij)eti, -vesti, -suti i upravo pomenuto -laziti, koje

su u jasnoj korelaciji sa svojim samostalnim vidskim parwacima (nesvr{enim nositi,

voditi, sipati odnosno svr{enim i}i), vezane osnove po pravilu nemaju zna~ewa. Ta-

mo gde je grupa glagola mala i obuhvata pribli`ne sinonime, kao u po-~eti, na-~eti,

za-~eti ili do-~epati, {-~epati, wihovo zna~ewe mo`emo pripisati i samoj osnovi.

^e{}i su, me|utim, slu~ajevi kao {to je osnova prem- (etimolo{ki od predloga prema):

kad bismo i wu hteli po svaku cenu semanti~ki da defini{emo, morali bismo joj pri-

pisati jedno zna~ewe u spremiti i pripremiti, drugo u dopremiti i otpremiti, tre-

}e u zapremiti/-ati, verovatno i ~etvrto u opremiti. To je dokaz da naporedo sa ob-

li~kom nesamostalno{}u ide i semanti~ka.

5.4.3. Treba paziti da se me|u glagole s vezanim osnovama ne ubroje i prefik-

salno-sufiksalni glagoli, kao {to su opametiti (raspametiti, itd.), ovlastiti

(razvlastiti), usre}iti (posre}iti se) i sli~ni. Te razlike je bio svestan i Beli},

ali je nije strogo po{tovao: na ve} pomenutom mestu (1949:297), zajedno s glagolima ti-

pa po-~eti, s-premiti naveo je i suo~iti, udomiti, potko`iti se, upropastiti,

usmrtiti, da bi naknadno napomenuo: œAli su neki od wih postali od sintagmaŒ. [to

se ti~e Babi}a, on je po svoj prilici pogre{io kada je u malo~as citirani spisak uvr-

stio i glagole izv(ij)estiti, nav(ij)estiti, obav(ij)estiti, jer se oni boqe mogu tu-

ma~iti kao PST od imenice v(ij)est.

224

5.5. Depreverbacija. — Verovatno najzna~ajniji oblik regresivne derivacije

(back-formation, Rückbildung: v. Kristal 1988) predstavqa deprefiksacija glagola, obi~no

nazvana depreverbacijom (od termina preverb za glagolski prefiks). Ona je u o~igled-

noj vezi kako s perfektivizacijom (prema kojoj stoji kao suprotna i simetri~na pojava)

tako i s vezanim osnovama (jer u svom najpotpunijem vidu zna~i wihovo osamostaqewe).

U svom op{irnom radu iz 1946, œLa dépréverbationŒ, Andre Vajan je povla~io pa-

ralele s gr~kim, latinskim, germanskim jezicima, sanskritom, navodio je primere iz

vi{e slovenskih jezika, ali najvi{e iz srpskohrvatskog. Nave{}emo ovde najpouzdani-

je i najnedvosmislenije od tih primera (ostavqaju}i po strani one koji su zastareli

ili dijalektalni, kao i one za koje Skokov re~nik ne podr`ava deverbativnu intepreta-

ciju). — Dr(ij)e{iti je nesumwivo nastalo odbacivawem prefiksa u razdr(ij)e{iti

<< razr(ij)e{iti. Biskati (bi{tem, odakle sekundarno bi{tati, ozna~eno kao

œpokrajinskoŒ u RMS) rezultat je pogre{ne analize prefiksa u ob-iskati ’pretra`i-

vati (glavu, kosu)’. Goditi je svoje dana{we zna~ewe ’prijati’ moglo dobiti samo de-

prefiksacijom od ugoditi (od istog korena kao zgoditi (se), pogodan i sl.); na isti na-

~in, ga|ati je od pogoditi, preko poga|ati. Dirati, po Vajanu glagol novijeg nastanka

(XVII vek), izvu~eno je iz zadirati, imperfektiva od zadr(ij)eti. Le}i, le`em (Vajan

navodi primer œKoko{i pili}e legu i izleguŒ) dolazi od izle}i. Kladiti se dolazi od

opkladiti se, {to je po wemu denominal od opklada (gde je osnova od zastarelog glago-

la klasti, kladem). Zariti (Vajan citira poznate [anti}eve stihove œsvoju svjetlost

meku / Kandilo baca i sobu mi zariŒ) o~igledan je depreverbativ od ozariti. Baviti

se dolazi od zabaviti (osnova je prvobitno faktitiv od glagola biti). D(j)eqati (dr-

vo) nastalo je od izd(j)eqati = izd(j)elati, od imenice d(j)elo (takvo tuma~ewe podr-

`ava i Skok).

Pored ovakvih primera potpune leksi~ke kreacije, Vajan navodi i semanti~ke

depreverbacije, gde nesvr{eni glagol ve} postoji, ali prima nova zna~ewa od svojih

prefiksala: te}i ’sticati’ (te}i imawe, pare i sl.) prema ste}i; kopati (o~i kome)

prema iskopati; to~iti ’dubiti’, kao u crvi to~e drvo, od rasto~iti; svetiti se od

osvetiti se162; seliti (se) (poreklom od imenice selo) dobija dana{we zna~ewe od

iseliti i preseliti; plaziti prvobitno zna~i isto {to i puzati (ili klizati), a

162 Takvo tuma~ewe podr`ava i Skok, koji semanti~ki razvoj obja{wava komentarom œosveta je sveta du`nostŒ. Bez toga,

svetiti bi zna~ilo samo œ~initi svetim, sve{tatiŒ.

225

plaziti jezik je prema isplaziti; peti (= pewati), umesto prvobitnog zna~ewa ’zate-

zati’, dana{we zna~ewe je dobilo od prefiksala uspeti ili ispeti, itd. Zanimqivo

je, s tim u vezi, da Vajan (str. 30) nagla{ava razli~ita podzna~ewa jednog istog nesvr-

{enog glagola, uzimaju}i primer glagola zvati, koji mo`e zna~iti i ’appeler (près de

soi)’, kao u prizvati, i ’inviter’, kao u pozvati, i ’nommer’, kao u nazvati. To nas podse}a

na tuma~ewe I. Grickat koje smo videli u 5.2.2 i po kome prefiksi samo aktuelizuju

pojedina zna~ewa ve} prisutna u osnovnom glagolu. Ipak, po Vajanovoj formulaciji

œd’après prìzvati … d’après pòzvati … d’après nàzvatiŒ reklo bi se da on smatra da je osnovni

glagol naknadno dobio pojedina zna~ewa od prefiksiranih glagola.

5.5.1. U jednom kasnijem, znatno mawem radu Vajan je pomenuo i glagol pawka-

ti, {to je pru`ilo povod za rad Grickat 1949. Mada etimologija ovog glagola nije si-

gurno utvr|ena, svi se sla`u da je nastao depreverbacijom od opawkati (v. i Skoka s. v.

pawka). Jo{ neki noviji primeri depreverbativa uglavnom su na samom rubu kwi`ev-

nog jezika. U familijarnom govoru (kako izgleda, samo u ekavskim krajevima) ~esto je

besiti (se) ’ve{ati (se)’, o~igledno od obesiti (se) (RMS bele`i jedan primer iz

Sremca). Istu fonetsku promenu imamo i u bariti, od obariti << obvariti. Periti

je u RMS definisano ’upravqati {to kuda, usmeravati, ni{aniti’, ali je o~igledno

nastalo od svr{enog uperiti.163 Tipi~na semanti~ka depreverbacija, tako|e u govor-

nom jeziku, jeste buniti ’zbuwivati’, kao u Precrta}u ove cifre da me ne bune.

O uvek `ivoj sklonosti ka depreverbaciji svedo~i i upornost s kojom se, naro-

~ito u jeziku medija, posledwih godina, upotrebqava glagol m(ij)ewati umesto

zam(j)ewivati, a ponekad i umesto sm(j)ewivati. Postojawe ova dva œsekundarno im-

perfektizovana glagolaΠ(za termin vidi Grickat 1967:119, 121) upravo je potvrda da

zam(ij)eniti odnosno sm(ij)eniti nisu samo u vidskoj opoziciji prema m(ij)ewati, ne-

go da imaju specifi~na zna~ewa (za razliku od prom‰ijŠeniti, koje je ~isti perfektiv

i naspram koga upravo zato ne postoji *prom‰jŠewivati). Uprkos tome, u {tampi ili u

govoru redovno se mogu sresti re~enice tipa œPetrovi} mewa ‰tj. smewujeŠ Bo{kova na

polo`aju saveznog kapitenaŒ, ili œ[ef je na bolovawu, ja ga mewamŒ (tj. zamewujem).

163 U prevodu jednog filma na televiziji zabele`ili smo œNemoj da peri{ tu pu{ku na meneŒ (za engl. Don’t point that gun at me):

ovde ni upravqati, ni usmeravati ni ni{aniti ne bi zvu~ali prirodno.

226

5.6. Zna~ewe prefiksa. — Od {esnaest œklasi~nihŒ glagolskih prefiksa (v.

5.1), trinaest su predlozi. Ako se zna koliko je razvijena polisemija kod predloga

(RMS, recimo, pod odrednicom za daje 27 zna~ewa, pod na blizu 50, sli~no i za druge), a

da svaki prefiks ima i druga zna~ewa osim predlo{kih (v. 1.2.3 — 1.2.4), unapred je ja-

sno koliko je nezahvalan zadatak opisati i razvrstati zna~ewa glagolskih prefiksa.

Upore|uju}i poglavqa o glagolskim prefiksima od Mareti}a pa do danas, nailazimo

na mnogo neizbe`nih razlika. Autori daju vi{e ili mawe podvrsta zna~ewa, iste gla-

golske primere tuma~e na razli~ite na~ine, jedni su skloni uop{tavawu a drugi prete-

rano finim distinkcijama, jedni op{irno œprepri~avajuŒ zna~ewe prefiksa a drugi

nastoje da ga fiksiraju latinskim terminima (tipa distributivno, ablativno, ingre-

sivno zna~ewe i sli~no). Tra`iti ve}u podudarnost, kada je u pitawu semantika, vero-

vatno bi bilo iluzorno.

5.6.1. Daleko finiju i razra|eniju semanti~ku analizu nego u gramatikama sre-

}emo u ve} pomenutom radu Irene Grickat iz 1966. Da bi ilustrovala svoje zakqu~ke o

perfektivizaciji pomo}u prefiksa, autorka se posebno zadr`ava na prefiksima iz-,

za-, na-, po-, s(a)-, o(b)- i u- (str. 206–218). Ona pokazuje kako se zna~ewa granaju i razvi-

jaju jedno iz drugog. Za po-, recimo, navodi œizlagawe gorwe strane objekta posipawu,

prelivawuŒ, pa œusmeravawe objekta na povr{inski sloj ne~egaŒ, œuklawawe objekta sa

povr{ineŒ, iz ~ega se œrazvilo i zna~ewe likvidirawa uop{teŒ, zatim œodvajawe od

podlogeŒ, œporeme}ewe unutra{weg reda, ustrojstvaŒ, œnestanak sa povr{ine, sa odre-

|enog mesta ili uop{teΠi tako daqe. Takvih semanti~kih definicija dato je za svaki

predlog po 10–15, i svaka je ilustrovana s po nekoliko parova glagola. Da je autorka

`elela da obuhvati sva mogu}a zna~ewa svakog od ovih prefiksa ({to joj o~ito nije bio

ciq), opis bi bio i znatno du`i.

U osnovi sli~an, mada zasnovan na sasvim druk~ijoj metodologiji, jeste i rad

Klikovac 1998. On predstavqa poku{aj da se u okviru kognitivne lingvistike opi{e

zna~ewe jednog glagolskog prefiksa, raz-. Autorki nije bila namera da doprinese izu-

~avawu tvorbe re~i u srpskom, nego je raz- odabrano samo kao karakteristi~an primer

za (kako ka`e autorka u uvodu) œutvr|ivawe op{tih zna~ewskih mehanizama koji operi-

{u u jezikuŒ. Osnovni pristup kognitivne semantike, po kome se identifikuje jedno

osnovno, œprototipskoŒ zna~ewe, a ostala se kao œpodzna~ewaŒ postepeno nadovezuju na

wega, dosta podse}a na postupak Irene Grickat u malo~as pomenutom radu. Na`alost,

dobijena œsemanti~ka mre`aŒ, koja se jo{ komplikuje potrebom da se pomo}u metafora

227

iz konkretnih zna~ewa izvedu apstraktna, svojom slo`eno{}u nadilazi potrebe grama-

ti~ke deskripcije. D. Klikovac razlikuje deset zna~ewa ili ukupno 15 podzna~ewa pre-

fiksa raz-. Pri tom zapa`amo da su neki semanti~ki sasvim razli~iti glagoli dospeli

u istu kategoriju i potkategoriju (npr. razbiti i razglasiti, oba u grupi 1a), dok su

neki me|usobno sli~ni dobili razli~ita mesta (npr. raskrinkati u 3b, razoru`ati u

10). Ovakve podele nisu nimalo prakti~ne za gramatiku, koja nastoji da {to sa`etije i

preglednije pru`i {to je mogu}e iscrpniji opis zna~ewa svakog pojedinog prefiksa.

U svakom slu~aju, radu D. Klikovac treba priznati da je prva analiza œu

dubinuΠjednog glagolskog prefiksa u srpskom jeziku. Kao gra|u autorka je uzela sve

glagole s prefiksom raz- u RMS, kojih ima preko 700, a od kojih u radu citira oko 240.

Kad to uporedimo sa ukupno 35 glagola, koliko za isti prefiks navodi Stevanovi} u

svojoj gramatici, ili 24 glagola u œPriru~noj gramaticiŒ iz 1979, postaje nam jasno da

gramati~ari zapravo posmatraju prefikse iz œpti~je perspektiveŒ, uo~avaju}i samo

pregr{t naj~e{}ih i najtipi~nijih me|u mnogobrojnim wihovim zna~ewima.

5.6.2. Ni I. Grickat (u radu posve}enom aspektologiji) ni D. Klikovac (u radu

o primeni na~ela kognitivne lingvistike) nisu dale obi~nu œpodeluŒ zna~ewa prefik-

sa, na na~in kako to rade gramati~ari. Umesto toga primenile su mnogo delikatniji mo-

del œmre`eŒ ili œstablaŒ, u kome zna~ewa evoluiraju, nadovezuju se jedno na drugo, bez

o{trih granica. Za na{e potrebe, me|utim, takav prikaz, mada bli`i stvarnom stawu,

previ{e je iznijansiran. Ako bismo svaki prefiks hteli da prika`emo onako iscrpno

kako je to za raz- u~inila D. Klikovac, mo`da bismo do{li do obeshrabruju}eg zakqu~-

ka da svi prefiksi mogu da zna~e sve. Uzmimo, primera radi, jednu semanti~ki sasvim

usku grupu: kauzativne glagole ~ije je op{te zna~ewe ’izazvati (u nekom ~oveku) neko

ose}awe ili raspolo`ewe’. Kad bi prefiksi imali nedvosmislena i jasno razgrani~e-

na zna~ewa, o~ekivalo bi se da svi takvi glagoli imaju isti prefiks, a da se razlikuju

samo po osnovi. U stvarnosti, susre}emo se sa zbuwuju}im {arenilom: za-smejati, na-

smejati, ras-plakati, za-~uditi, iz-nenaditi, za-prepastiti, ra-`alostiti, o-`a-

lostiti, u-sre}iti, raz-veseliti, ob-radovati, u-pla{iti, pre-pla{iti, za-pla{i-

ti, u-miriti, s-miriti, o-hrabriti i tako daqe. Kad ne bismo znali te re~i, uzalud

bismo poku{avali da predvidimo koji }e prefiks i}i s kojom osnovom; i ovako smo ne-

mo}ni da objasnimo za{to postoji zasmejati (koga) ali ne i *zaplakati (koga), za{to

ra`alostiti ima sinonim rastu`iti ali prema o`alostiti ne postoji *otu`i-

ti, i tako daqe.

228

U toku jezi~kog razvoja pojedini prefiksi su se kombinovali s pojedinim gla-

golima mawe-vi{e proizvoqno, pod dejstvom razli~itih, me|usobno ukr{tenih ja~ih i

slabijih analogija, verovatno i pozajmqivawa, me|udijalekatskih dodira, individual-

nih kreacija i drugih ~inilaca. Ukupni rezultat svih tih procesa sasvim je nepredvi-

dqiv. (œU ovoj oblasti nauke o jeziku, kao uostalom i u nekim drugimŒ, pi{e Grickat

1967:126, œjo{ ‰smoŠ daleko od toga da mo`emo matemati~ki jasnim ili eksperimental-

nim putevima da dokazujemo neobi~no istan~ano tkawe jezi~kih ~iwenica.Œ) O toj ne-

predvidqivosti najjasnije svedo~e pojedini dobro poznati glagoli ~ija je struktura

providna, ali su po zna~ewu krajwe udaqeni od osnovnog glagola, a tu razliku nipo{to

ne mo`emo objasniti na osnovu poznatih zna~ewa prefiksa. Mislimo na parove kao

{to su napasti prema pasti, dopasti se tako|e prema pasti, zaboraviti prema bora-

viti, dobiti prema biti, spojiti i pripojiti prema pojiti, omesti prema mesti i

jo{ nekoliko sli~nih. Posebno su zanimqivi glagoli sa osnovom stati, imperf. sta-

jati. Samo u pristati, sastati se i rastati se imamo uobi~ajeno zna~ewe prefik-

sa. Ostali se ne daju motivisati: nastati ne zna~i ’stati na ne{to’, ustati nije ’sta-

ti u ne{to’, nemogu}e je odrediti funkciju prefiksa u zastati, postati, ostati,

opstati, prestati, sustati i tako daqe. Posredi su o~igledno glagoli veoma starog

postawa, ~iju bi semanti~ku evoluciju verovatno mogla da objasni istorijska gramati-

ka164, ali na sinhronijskom planu to je nemogu}e.

5.6.3. Na stranicama koje slede mi }emo usvojiti isti taksonomski pristup kao

i gramati~ari, izdvajaju}i najkarakteristi~nija zna~ewa svakog pojedinog prefiksa,

dele}i ih u posebne grupe, svesno zanemaruju}i prelazne tipove i nijanse, naro~ito ako

su predstavqene malim brojem glagola. To je jedini na~in da se o semanti~kim vredno-

stima svakog prefiksa stekne jasna (makar i delimi~no upro{}ena) predstava i da se

omogu}i wihovo me|usobno upore|ivawe. Da bismo ipak u~inili korak napred u odno-

su na gramatike, nastoja}emo da se u~imo na wihovim gre{kama, da popunimo wihove

praznine i da nalaze pojedinih autora kombinujemo u novu, {iru i potpuniju sliku.

Uze}emo u obzir znatno ve}i broj primera nego {to se ~ini u gramatikama, a na{a kla-

sifikacija }e biti iscrpnija i preciznija, u tom smislu {to }emo bliska i me|usobno

srodna zna~ewa deliti na a), b) itd. u okviru iste grupe ozna~ene brojem.

Pri svem tom, ponavqaju}i malopre|a{wi zakqu~ak o proizvoqnosti i ne-

predvidqivosti semanti~kih razlika, moramo biti svesni da nijedna podela — ako `e-

limo da se broj kategorija o~uva u razumnim granicama, ne `rtvuju}i preglednost — ne

229

mo`e pretendovati na to da obuhvati sva zna~ewa datog prefiksa, ~ak ni ako se ograni-

~i na glagole u redovnoj dana{woj upotrebi. Otuda }emo biti prinu|eni da na zavr{et-

ku svakog opisa dodamo i jednu œsva{taruŒ — grupu u kojoj }e se na}i oni glagoli ~ije

se zna~ewe ne mo`e podvesti ni pod jedno od prethodno definisanih zna~ewa datog

prefiksa. Smatramo da je takav postupak boqi nego da anomalne primere naprosto ig-

nori{emo, ili da ih na silu utrpavamo u neku kategoriju gde im nije mesto.

5.7. Prefiks do-

(1) Osnovno zna~ewe svakako je ono koje odgovara prostornom zna~ewu predloga

do: don(ij)eti, dovu}i, dovesti (-vedem), dovesti (-vezem), dot(j)erati, dopratiti,

dogurati, dobaciti, dokotrqati itd.; tako|e s glagolima koji ne zna~e kretawe nego

samo privla~ewe ka subjektu, kao dozvati, domamiti, dovabiti, do~arati. Dopuna

(nepravi objekat) mo`e imati isti predlog s genitivom (doterati do ~ega i sl.).

(a) Isto, u neprelaznim i povratnim glagolima: do}i, dotr~ati, dojuriti,

dosp(j)eti, dopr(ij)eti, dolet(j)eti, domileti/-qeti, dopuzati, doputovati, dopli-

vati, doploviti, dojahati, doskitati (se), do{uwati se, doseliti se i sl.; tako|e i

s glagolima koji ne zna~e kretawe od mesta do mesta, kao dolepr{ati, doklatiti se,

dotandrkati i sl. (vidi Ivi} M. 1982, 51–53). Dopuna je naj~e{}e s predlogom do (do-

}i do ~ega i sl.).

(2) U vremenskom zna~ewu predloga do (trajawe DO nekog trenutka) upotrebqa-

vaju se glagoli kao do`iv(j)eti, dorasti, dotrajati, do~ekati, a u prenesenom smi-

slu i dosp(j)eti, dogurati i drugi glagoli kretawa.

(3) Fizi~ki kontakt s ciqem radwe ozna~avaju dodirnuti, dota}i, dosti}i,

dosegnuti, dohvatiti, dograbiti, doku~iti, doka~iti, doma{iti, dokopati se, do-

~epati se, dokobeqati se i sl.; kao metafori~ki ovamo bi mogli do}i i doznati, do-

~uti, dos(j)etiti se.

(a) Me|usobnu vezu ozna~avaju povratni imperfektivni glagoli dogovarati

se, dovikivati se, do{aptavati se, dopisivati se i sl.

230

(b) Sli~no zna~ewe (uspostavqawe veze, radwa usmerena ka kome ili ~emu)

imaju neprelazni glagoli s dativnom rekcijom: doviknuti, do{apnuti, dojaviti, do-

staviti, doturiti, dopremiti, dod(ij)eliti, dozna~iti, dosuditi i sl.

(4) Izvr{ewe radwe do kraja (kompletivno zna~ewe): dovr{iti, dokraj~iti,

doraditi, doslu`iti, do{kolovati, dore}i, dotu}i, domisliti (se), od neprelaznih

dorasti, dozreti, dogor(j)eti i sl. Na ovom zna~ewu zasnivaju se veoma slikoviti (i

te{ko prevodqivi na druge jezike) negirani trpni pridevi tipa nedor(j)e~en, nedope-

~en, nedora|en, nedou~en, nedoklan itd.

(a) Isto zna~ewe se ose}a i u glagolima tipa dosaditi, dojaditi, dodijati,

dotu`iti, dogrditi, dozlogrditi, mada su najve}im delom nemotivisani ili slabo

motivisani (v. 1.4).

(b) Bla`a verzija istog zna~ewa jeste dopuwavawe, produ`avawe radwe, do iz-

vesne granice koja ne mora biti zavr{etak: dodati, dometnuti, dopuniti, doliti, do-

suti, doplatiti, dopisati, dozidati, dograditi, dosoliti, dokuvati, dope}i, do-

{tampati i sl. Kod mnogih glagola mogu}ne su obe interpretacije, npr. dope}i mo`e

zna~iti bilo ’ispe}i do kraja’ bilo ’ispe}i jo{ malo’.

5.7.1. ^ak i kad bi ovde iznete semanti~ke kategorije bile sasvim nedvosmisle-

ne i jasno razgrani~ene me|u sobom, za neke glagole se, zbog neizbe`ne polisemije, mora

uzeti mogu}nost dvojake ili ~ak trojake klasifikacije. Tako smo dobaciti uneli u

grupu 1 (npr. dobaciti do zida), ali s dativskom dopunom ono bi moglo spadati u grupu

3b (dobaciti {to kome); dodati, u kontekstima kao Dodaj mi tu olovku, tako|e bi spa-

dalo u 3b, dok u zna~ewu ’pridodati’ spada u 4; do`iv(j)eti mo`emo uvrstiti bilo u 2,

ako nagla{avamo vremensko zna~ewe, bilo u 3 (do`iveti stotu kao dosegnuti i sl.),

ili u 4 (i to sam do`iveo u smislu ’`iveo sam dovoqno dugo da i to vidim’).

Za neke nimalo retke glagole, opet, kao dopasti se, dogoditi se, dovijati se,

dolijati, doli~iti/dolikovati, dokazati, dodvoriti se, dopustiti, dos(j)etiti se,

dosko~iti (kome) i sl., mogli bismo poku{avati da ih raznim, uglavnom metafori~nim

putevima dovedemo u vezu s nekima od navedenih zna~ewa: tako npr. Stevanovi}

19641:454 tuma~i dokazati kao ’kazivawem do}i do ciqa’ i time ga ukqu~uje u grupu

glagola tipa dosegnuti. Takva tuma~ewa, me|utim, mogla bi imati samo etimolo{ku

vrednost, a sasvim je nerealno pretendovati da ona predstavqaju sinhronijski seman-

231

ti~ki opis prefiksa.

5.8. Prefiks za-

Ovaj prefiks je jedan od semanti~ki najslo`enijih i najneodre|enijih, bez

ijednog œprototipskogŒ zna~ewa, a sa mnogo nijansi koje se mogu razli~ito tuma~iti i

koje gramati~ari razli~ito klasifikuju.

232

(1) S prostornim zna~ewem predloga za = iza sagra|eni su glagoli kao za}i, za-

ma}i, zabaciti, zaturiti, zata}i, zavu}i, zaviriti i sl., koji kao dopunu naj~e{}e

tra`e predlog za (s akuzativom, po{to zna~e kretawe: za}i za ugao i sl.). Mada ne s tom

rekcijom, isto zna~ewe imaju i glagoli tipa zaobi}i, zaokrenuti, zavrnuti.

(a) Iz prethodnog se verovatno razvilo i drugo prostorno zna~ewe umetawa,

uvla~ewa, kao u zariti, zavu}i, zabiti, zabosti, zaroniti, zamo~iti, zakopati i sl.

(b) Jo{ jedno prostorno zna~ewe odnosi se na povezivawe, dodir, pri~vr{}i-

vawe, kao u zaka~iti, zal(ij)epiti, zavezati, za{iti, zakovati, zakucati, zavariti i

sl. Dopuna je naj~e{}e predlog za s akuzativom (zaka~iti za ne{to i sl.).

(2) Mnogi glagoli zna~e ogra|ivawe, obuhvatawe, postavqawe {tita ili omo-

ta oko nekog predmeta, kao zagraditi, zakloniti, zakriliti, za{tititi, zagrliti,

zaviti, zamotati, zakrpiti, zas(j)eniti, zasuti, zaliti, zatrpati, zagipsati, za-

betonirati (za ova dva v. Mitrinovi} 1990:893) i sl.; odatle i u`e zna~ewe zatvara-

wa u zatvoriti, zaklopiti, zapu{iti, za~epiti, zabraviti, zakqu~ati i sl.

(a) Iz zatvarawa, opet, mo`e proizi}i i zna~ewe zaustavqawa165, kao u zasta-

ti, zaustaviti, zadr`ati, zako~iti, ili ometenog kretawa uop{te, kao u zaglaviti

(se), zapeti, zaribati, zakr~iti, zagu{iti, zatrpati i sl.

(3) Zna~ewe œzala`ewa … u stranu, u nepo`eqnom pravcuŒ, kako ga opisuje

Stevanovi}, verovatno se razvilo iz zna~ewa (1), npr. zaturiti ’turiti iza’ >> ’turi-

ti gde ne treba, gde se ne vidi’ >> ’zagubiti’, ali danas ono predstavqa posebnu katego-

riju. Takvi su glagoli zalutati, zabasati, zastraniti, zabrazditi, zaglibiti (se),

zagaziti itd., a od prelaznih zametnuti, zaturiti, zagubiti, zan(ij)eti, zavesti

(ova dva s vi{e sekundarnih i figurativnih zna~ewa) i sl. Mo`da bismo tu dodali i

glagole zamrsiti, zaplesti, zapetqati, zakomplikovati i sl.

(a) Sli~no zna~ewe nepo`eqnosti, samo u vremenu (u smislu da radwa traje du-

`e nego {to bi trebalo) imaju zas(j)esti, zale`ati se, zaraditi se, zagor(j)eti, zapi-

ti se, zaigrati se, mo`da zamisliti se (ako ga ne shvatamo naprosto kao po~etak rad-

we), pa i zabrojati se (’predugo brojati’ >> ’pogre{iti u brojawu’) i sl.

(4) Za- kao oznaku za po~etak radwe (ingresivno zna~ewe) ima bezbroj glagola,

kao za~eti, zapo~eti, zaigrati, zakora~iti, zaplivati, zamahnuti, zatresti, zaora-

233

ti, zavrt(j)eti, za`eleti/-qeti, za`aliti, zasuziti, zaboleti/-qeti, zamirisa-

ti, zasmrd(j)eti, zasvetleti/-svijetliti, zasijati, zaspati, zadr(ij)emati, zagala-

miti itd. itd. Posebno su brojni glagoli sa zna~ewem glasa ili zvuka, kao zap(j)evati,

zaplakati, zajecati, zavapiti, zakliktati, zacvileti/-qeti, zazvi`dati, zalajati,

zarzati, zagraktati, zazvoniti, zagrm(j)eti, za`uboriti, zasvirati, zagud(j)eti

itd. Mnogi su povratni, kao zastid(j)eti se, zadimiti se, zasmejati/-ijati se, zagle-

dati se, zaputiti se, a sa izvesnim pomerawem zna~ewa tu spada i zalet(j)eti se. O

vitalnosti ove upotrebe svedo~i popularnost koju su u zvani~nom ili politi~kom

`argonu posledwih decenija imali glagoli za`iv(j)eti (’po~eti `iveti’, odakle ’u}i

u stalnu upotrebu’, ’razviti se’, ’ukoreniti se’ i sl.) i zacrtati (o planovima, smer-

nicama, putevima razvoja i sli~no).

(a) Po~etak radwe, ali istovremeno i dugotrajniju promenu stawa ozna~avaju

glagoli kao zaki{iti, zasne`iti/-swe`iti, zahladiti (zahladneti/-weti) (v. Ste-

vanovi} 19641:455), zastar(j)eti, zavladati, zamrzeti/-zjeti, zavoleti/-qeti, zaqu-

biti se, zainteresovati se, zabrinuti se, zabeleti/-bijeqeti se, zarumeneti /-weti

se i drugi glagoli za boju, itd.

(b) Glagoli kao zagristi, zagrebati/-psti, zas(j)e}i, zarezati podrazumevaju

delimi~no prodirawe u sam predmet radwe i po tome su bliski glagolima tipa zariti

(1a); ipak, i kod wih je najva`niji element zna~ewa ingresivnost (zagristi = po~eti

gristi i sl.).

(5) Faktitivno zna~ewe (izazivawe neke osobine u `ivom ili ne`ivom objek-

tu) imaju glagoli kao zacrniti, zaluditi, zasl(ij)epiti, zagluhnuti, zaobliti, zao-

krugliti, zaqutiti, zakre~iti, zapra{iti, izvedeni od prideva ili imenice. Wih

ne mo`emo smatrati obi~nim perfektivizacijama, po{to odgovaraju}i glagoli bez pre-

fiksa ili ne postoje ili nemaju to zna~ewe.166 Isto faktitivno zna~ewe imaju i zasla-

diti, zakiseliti, zamastiti, zabiberiti, za{e}eriti itd., samo {to bi se kod wih

za- moglo tuma~iti i kao prefiks za perfektivizaciju tako|e faktitivnih glagola sla-

diti, mastiti itd. Vrlo sli~na je i grupa prefiksalno-sufiksalnih glagola koji se

odnose na qudska bi}a, tipa zapopiti, zakalu|eriti i sl., o ~emu v. 5.33.4. Sasvim po-

166 Primera radi, gluhnuti mo`e zna~iti ’postajati gluv’ ali nije mogu}e *gluhnuti koga; pra{iti zna~i ’dizati pra{inu’,

ali u zna~ewu ’posipati prahom’ upotrebila bi se sekundarna imperfektivizacija zapra{ivati.

234

seban slu~aj je zasmejati/-smijati (koga), verovatno jedini kauzativni glagol s ovim

prefiksom (tj. glagol koji zna~i da se objekt navodi da vr{i radwu ozna~enu prostim

glagolom).

(6) Kao i ve}ina drugih sufiksa, za- mo`e imati iskqu~ivu funkciju da per-

fektivizuje trajne glagole (œzna~ewe izvr{ewa radweŒ po Stevanovi}u, œsvr{enost

radwe, dostizawe ciqaΠpo Babi}u 1986:494). Takvi su recimo glagoli zapamtiti, za-

pitati, zakasniti, zadocniti, zabraniti, zamutiti, zaklati, zabele`iti/-biqe-

`iti, zakl(ij)eti, za{ted(j)eti, zaspati, zakr`qati, zar|ati, zalediti (se), za~u-

diti se, zainatiti se i mnogi drugi. Ipak, u klasifikaciji ovih glagola treba biti

oprezan, jer perfektivnost ne iskqu~uje uvek i druge semanti~ke sadr`aje. Tako Babi}

u pomenutu grupu ukqu~uje i zazidati, zahladweti, zaplavjeti se, zanijemjeti i druge

glagole za koje smo videli da se u wima prefiks mo`e objasniti na drugi na~in. I Ba-

bi} i Stevanovi} navode zapisati, ali bi se moglo tvrditi da je pravi perfektiv od

pisati — napisati, dok zapisati ima u`e zna~ewe, ’trajno sa~uvati (podatak) u pisa-

nom obliku, zabele`iti’.

5.8.1. Ma koliko umno`avali semanti~ke kategorije, uvek }e biti glagola koji

se ne mogu uklopiti ni u jednu od wih. Takvi su, recimo, zate}i, za~initi, za-

vid(j)eti, zam(ij)eniti, zatajiti, zaraditi, zakinuti, zamoriti: u wima mo`emo je-

dino konstatovati prisustvo prefiksa za-, bez nastojawa da mu po svaku cenu pridamo

neko zna~ewe.

5.9. Prefiks iz-

Po broju glagola ovaj prefiks je me|u najzastupqenijima u re~niku i stalno je

produktivan, naro~ito kao sredstvo za perfektivizaciju. Pored osnovnog oblika ima

jo{ pet alomorfa: is- ispred bezvu~nih suglasnika, i{- ispred ~ i } (i{~a{iti, i{-

}u{kati), i`- (samo u i`xikqati = i`|ik(q)ati), i- ispred glagola koji po~iwu sa

s, {, z, ` (isu{iti, i{ibati, izra~iti, i`iv‰jŠeti) i iza-, ispred osnova koje po~i-

wu suglasni~kom grupom u infinitivu (izatkati, izabrati, izazvati i dr.), ponekad

u prezentu (izasuti -spem, iza`eti -`mem).

(1) Osnovno prostorno zna~ewe predloga iz ~uvaju mnogi prelazni glagoli: iz-

baciti, izn(ij)eti, izgurati, ist(j)erati, isturiti, istisnuti, izvaliti, izvu}i,

235

istresti, ispustiti i sl., sa specifi~nijim zna~ewima istovariti, iskopati, izle-

}i, isc(ij)editi, izlu~iti, iska{qati, ispregnuti, i{~a~kati, izmamiti i sl.; tako-

|e i neprelazni, kao izi}i/iza}i, isko~iti, istr~ati, ispasti, izjahati, isplivati,

isploviti, izroniti, izmileti/-qeti, iste}i, iscuriti, ispariti, iskrvariti itd.

Rekcija je po pravilu sa istim predlogom (izbaciti iz ~ega i sl.).

(a) Na metafori~nom pojmu kretawa IZ usta ili iz grudi zasnovani su glagoli

kao izdahnuti, izre}i, iskazati, izustiti, izgovoriti, izbrbqati (se), izjaviti i dr.

Sli~no tome, radwe koje poti~u IZ glave (uma, mozga) ozna~avaju glagoli izmisliti,

izna}i, izmozgati, isp(j)evati; up. i iznedriti/-wedriti.

(b) U glagolima kao izdi}i (se), ispraviti (se), ispru`iti (se), istegnuti

(se) prefiks se verovatno mo`e objasniti kretawem ili prostirawem IZ jedne ta~ke u

du`inu odnosno u visinu.

(2) Bliski glagolima kretawa jesu glagoli izostaviti, izuzeti, izdvojiti,

iskqu~iti, izop{titi, koji tako|e imaju dopunu iz + genitiv. Od neprelaznih u tu

grupu spada verovatno samo glagol izostati. S obzirom na zna~ewe izdvajawa iz ve}eg

skupa bi}a ili predmeta, mo`emo im prikqu~iti i glagole izabrati, izglasati, izja-

sniti se.

(3) Mnogi prelazni glagoli na iz-, kako je primetio Stevanovi} 19641:456, iz-

vedeni su iz prideva i zna~e davawe ~emu osobine ozna~ene tim pridevom: izo{triti,

istupiti, izdu`iti, istawiti, ispuniti, isprazniti, iskriviti, ispraviti, iz-

ravnati, izgladiti, izjedna~iti, istr(ij)ezniti i sl. Znatno je mawe neprelaznih i

povratnih, kao izbl(ij)ed(j)eti, izjaloviti se, izbezobraziti se.

(4) Postizawe nekog ciqa dugim i upornim vr{ewem radwe iskazane osnovnim

glagolom ozna~avaju izmoliti, iskam~iti, iskukati, isplakati, isprositi, isprosja-

~iti, izboriti, izvojevati, isposlovati; sli~an je i glagol iznuditi, samo uz jasnu

semanti~ku razliku u odnosu na osnovni glagol (up. i prinuditi; po Skoku, prvobitno

zna~ewe glagola nuditi bilo je ’siliti, nagoniti’).

(5) Sativnima (od lat. satis, dosta: ovaj termin treba razlikovati od komple-

tivnog zna~ewa, koje smo pomenuli u vezi s prefiksom do-) nazivamo glagole koji zna~e

izvr{ewe radwe œu dovoqnoj meriŒ, kako ka`e Stevanovi}. Sativno zna~ewe ima bar

dve varijante:

236

(a) Radwa se vr{i do zadovoqewa potrebe ili do smirewa emocije koja ju je

izazvala: to su povratni glagoli tipa ispavati se, isplakati se, izvikati se, izbesne-

ti/-bjesweti se, izduvati se, i`iv(j)eti se (ovaj posledwi ~e{}i je u imperfektivi-

ziranom obliku i`ivqavati se, s donekle pomerenim zna~ewem).

(b) Radwa se vr{i u potpunosti, do kraja, koliko god je mogu}e: ispisati, i{a-

rati, iskititi, izgraditi, izre|ati, izbrojati, ispri~ati, izqubiti, izu~iti, is-

tra`iti, iskuvati, ispucati (u vi{e zna~ewa), istrajati (s promenom zna~ewa u

odnosu na trajati), ispresavijati, izukr{tati (vidi i 5.31.1) itd. Mnogi od ovih

glagola ozna~avaju agresivne i neprijateqske akcije, kao ispsovati, izgrditi, izudara-

ti, izmlatiti, istu}i, isprebijati, ispreskakati, izgaziti i sl. Da nije re~ o obi~-

nom perfektivu vidi se kad uporedimo npr. izqubiti i poqubiti, izudarati i udari-

ti, izu~iti i nau~iti. Kod mnogih glagola, me|utim, ta razlika nije lako uo~qiva, po-

gotovu ne kod onih kao ispuniti, iscrpsti, istr(ij)ebiti, gde i prosti glagol svojim

zna~ewem podrazumeva potpunost radwe.

(v) Blisko je sativnom i zna~ewe koje neki autori nazivaju distributivnim,

kada radwu vr{i ve}i broj subjekata, obi~no jedan za drugim, kao u izginuti167, izu-

mr(ij)eti, ili se vr{i na ve}em broju objekata, kao u izroditi, i`eniti (sinove); naj~e-

{}e su to glagoli s po dva ili tri prefiksa, kao izopijati se, isposva|ati se, ispre-

turati, izujedati, ispodvla~iti, ispolagati (ispite), isporazbol(ij)evati se i sl.

Vidi iscrpniji spisak u 5.31.1.

(6) ^istu perfektivizaciju prefiks iz- obavqa u velikom broju glagola najra-

zli~itijih zna~ewa, npr. izraditi, izvr{iti, iskoristiti, izgubiti, izra~unati,

isc(ij)epati, iskidati, iskvariti, isprqati, izm(j)eriti, izm(ij)eniti, ispri~ati,

izl(ij)e~iti, izdubiti, izgristi, ispe}i itd. Mawi je broj neprelaznih glagola, kao

izrasti, izgor(j)eti, istrunuti, izlud(j)eti, ili povratnih kao izrugati se. Razlika

u odnosu na glagole iz grupe 5b neki put je jasna, npr. ispe}i (~isti perfektiv od pe}i)

naspram iskuvati (’podvr}i du`em kuvawu’), ali ~esto ih je veoma te{ko razlikovati:

izra~unati ili izgoreti, recimo, zna~e radwu koja se dovodi do kraja, ali to su radwe

koje u stvarnom `ivotu retko kad ostaju nedovr{ene, pa nema ni potrebe za posebnim

sativnim oblikom.

Iz- se najradije koristi za perfektivizaciju glagola stranog porekla na -ira-

ti, -isati i -ovati, npr. izdiktirati, izdresirati, isplanirati, isprovocirati,

237

iskonstruisati i sl. Osnovni glagoli s tim sufiksima ina~e su po pravilu dvovid-

ski, tako da su konzervativniji gramati~ari smatrali dodavawe perfektivnog prefik-

sa suvi{nim i nepravilnim (v. Stevanovi} 19522). Te`wa k perfektivizaciji, me|u-

tim, vrlo je jaka, pa i danas dovodi do stvarawa brojnih neologizama kao iziritira-

ti, izdizajnirati, istestirati, isprogramirati, isfinansirati, izmanipulisati,

izmistifikovati, izrotirati se i sl. (v. re~nik Klajn 1992), isparodirati, izmal-

tretirati, iskalkulisati, iskristalisati/-zirati/-zovati i sl. (v. Mitrinovi}

1990:892–893). Ova posledwa autorka na{la je u RMS da od 1200 glagola stranog pore-

kla samo 111 imaju i paralelne oblike s prefiksom; danas je taj procenat sigurno ve-

}i. Potvrda iste te`we je i doma}i neologizam ispo{tovati, koji u RMS i RSANU

jo{ nije bio zabele`en, a danas je izuzetno frekventna re~ u javnom opho|ewu (u spoje-

vima kao ispo{tovati obavezu, odredbe, rok, dogovor, uslove i sl.).

5.9.1. Nekim glagolima, na`alost, nemogu}e je na}i mesto u gorwoj klasifika-

ciji, jer prefiks nema nijednu od opisanih funkcija, a semanti~ki odnos izme|u

osnovnog i prefiksiranog glagola nije jasan. Takvi su pre svega izgledati (nastao, ka-

ko je utvrdio jo{ Sandfeld, kao kalk nema~kog aussehen), zatim izvid(j)eti/izvi|ati,

izokrenuti, izvrnuti, i{~ekivati, ismejati/-ijati, izigrati, izvisiti, izgutati,

izvikati, izgustirati i drugi.

5.10. Prefiks mimo-

Javqa se samo u glagolu mimoi}i odnosno mimoilaziti, gde ima zna~ewe jedna-

ko zna~ewu predloga mimo. Kao drugi prefiks dolazi u razmimoi}i/-ilaziti se.

5.11. Prefiks na-

(1) U prostornom zna~ewu predloga na ovaj prefiks dolazi u mnogobrojnim

prelaznim glagolima kao navu}i, nam(j)estiti, nata}i, nasaditi, nabiti, nabosti,

nan(ij)eti, nabaciti, naslagati, nare|ati, nanizati, nal(ij)epiti, natrqati, na-

tovariti, nakalemiti, namazati, namotati i sl. Ovi glagoli tra`e dopunu na s aku-

zativom (navu}i na ne{to i sl.).

238

(a) Istu rekciju (na + akuz.) imaju i navesti, nat(j)erati, nagnati, nahu{ka-

ti, napujdati, pa i neki glagoli koji nemaju veze s kretawem, kao nau~iti (se), navi}i

(se), navaditi (se) i sl.

(b) Slu~ajan kontakt s nekom preprekom na putu ozna~avaju neprelazni glagoli

nai}i, nagaziti, nalet(j)eti, nabasati, natrapati i sl. Bliski wima po zna~ewu,

ali bez dopune s predlogom na, jesu prelazni glagoli napipati, nawu{iti, naslutiti

i sl.

(v) Radwu NA nekoj povr{ini ozna~avaju i glagoli kao napisati, na{krabati,

na`vrqati, nacrtati, naslikati, na{minkati, nalickati, nakin|uriti i sl., ali

po{to ne spadaju u glagole kretawa, mogu dobiti samo na + lokativ kao neobaveznu do-

punu, ili ni to (posledwa tri).

(g) Naglo kretawe ve}eg broja `ivih bi}a zna~e navrv(j)eti, nadr(ij)eti, nagr-

nuti, nahrupiti, kao i navaliti u jednom od svojih zna~ewa.

(2) Zapo~etu ili samo mawim delom ostvarenu radwu ozna~avaju na~eti, na~u-

ti, nazreti, nagristi, nagwe~iti, naru{iti, napomenuti, nazna~iti, naslutiti i

sl., uz nekoliko neprelaznih glagola kao naprsnuti, napuknuti/-pu}i, nagor(j)eti i sl.

(a) Radwu ostvarenu u prili~noj meri ozna~avaju (kako izgleda samo prelazni)

glagoli nabrati, nakupiti, nagomilati, napabir~iti, nape}i, nas(j)e}i, nam(ij)esi-

ti, nadrobiti, nahvatati, napqa~kati, nakrasti, nadobijati, napri~ati i sl. Wi-

ma mo`emo dodati i povratne glagole kao namu~iti se, napatiti se, nagojiti se, na-

mno`iti se, nakotiti se, naskitati se, naigrati se i sl. (treba zapaziti da su ovi

glagoli povratni i u obliku bez prefiksa).

(b) Ja~u sativnost, u smislu ’do mile voqe’, ’do krajwih granica’, izra`avaju

glagoli koji tek uz dodatak prefiksa postaju povratni (sli~no onima tipa ispavati se,

koje smo videli u 5.9 pod 5a): naspavati se, na`iv(j)eti se, najesti se, na`derati se,

nasititi se, napiti se (sa sekundarnim zna~ewem ’opiti se alkoholnim pi}em’), nau-

`ivati se, nagledati se, naslu{ati se, nakrasti se, napqa~kati se, naraditi se, na-

~ekati se, nahodati se, nagladovati se, nabolovati se, naratovati se, nadavati se,

nadimiti se (pre svega u poznatoj poslovici) i sl. Tipi~na je za neke od ovih glagola

upotreba u odre~nim konstrukcijama s glagolom mo}i, tipa œNije mogao da se nagleda te

239

lepoteŒ. S obzirom na to, u ovu grupu bismo svrstali i glagole kao na~uditi se, nai-

grati se, nahvaliti se, mada oni mogu biti povratni i u osnovnom obliku.

(3) Samo funkciju perfektivizacije prefiks obavqa u nakvasiti, nahra-

niti, naqutiti, nau~iti, nabubati, nao{triti, napuniti, naoru`ati i mno-

gim drugim prelaznim glagolima. Dosta je i povratnih (nasmejati/-ijati se,

nasm‰ijŠe{iti se, na{aliti se, namr{titi se, nalickati se, nakin|uriti se,

naje`iti se itd.), a znatno mawe neprelaznih (na{koditi, nastradati, nazep-

sti itd.).

5.11.1. Izvan ove klasifikacije moraju ostati glagoli u kojima je promena

zna~ewa, u odnosu na prost glagol, sasvim nepredvidqiva, {to zna~i da se ne mo`e

definisati zna~ewe prefiksa. Takvi su nastaviti168, nabaviti, naplatiti, napasti, napu-

stiti, najaviti, naimenovati, nastati, nastojati, nastradati169 i jo{ dosta drugih.

5.12. Prefiks nad-

Mada je i danas produktivan, ovaj prefiks se javqa u relativno malom broju

glagola. Pored obezvu~ene varijante nat- ima i oblik nada-, ali prakti~no samo u na-

dastr(ij)eti ’staviti iznad ~ega, natkriliti’. RMS uz to bele`i i sasvim neobi~ne

glagole nadapeti, nadametati se (= nadmetati se) i nadazreti se (= nadzreti se, ’na-

kloniv{i se nad {to pogledati odozgo’).

(1) Prostorno zna~ewe predloga nad, uz rekciju nad {to ili nad ~im, imaju

prelazni glagoli nadn(ij)eti, nadviti, nadvesti, nadv(j)esiti, nadvu}i i sl., svi pri-

bli`no istog zna~ewa; ~e{}e se sre}u u povratnom obliku nadn(ij)eti se, nadviti se

itd. Istu rekciju mogu imati i nadgraditi, nadzidati, mada su ~e{}i s direktnim

objektom.

(a) Samo kao prelazni javqaju se natkriliti, natkriti (’pokriti odozgo’,

’postaviti krov’, ’zakloniti’ i sl.), nadsvoditi, natkroviti (podi}i svod odnosno

krov nad ~ime) i, kao jedini glagol kretawa, nadlet(j)eti. Nadvisiti mo`e biti u

prostornom zna~ewu (naro~ito kad je u imperfektivnom obliku nadvisivati/nadvi{a-

vati) ili u figurativnom (v. ni`e). Samo metafori~ko zna~ewe imaju nadgledati i

nadzirati.

240

(2) Apstraktno zna~ewe superiornosti, nadmo}i, prevazila`ewa imaju glagoli

nadvisiti (u figurativnoj upotrebi), nadilaziti (isto), nadma{iti, nadja~ati, nad-

vladati, kao i vi{e glagola specifi~nog zna~ewa: nadvikati, nadgovoriti,

natp(j)evati, nadlajati, nadigrati, nadmudriti, nadsko~iti, nadglasati, natpiti,

nadrasti, nadlicitirati i sl.

(a) Imperfektivizovani, s povratnom zamenicom, neki od ovih glagola zna~e

me|usobno takmi~ewe: nadvikivati se, natp(j)evavati se, nadmudrivati se i sl. Neki

glagoli su ~e{}i u tom vidu nego kao svr{eni, posebno nadlagivati se, nadmetati

se170 i nadgorwavati se (sinonim za nadmetati se, s oznakom œpokr.Œ u RMS).

5.13. Prefiks naj-

Superlativni prefiks se javqa samo u dva glagola, najvoleti/-qeti ’najvi{e voleti’

i u retkom naj`eleti/-qeti ’najvi{e `eleti’ (jedan citat u RMS: œMo`ete govoriti {to

naj`eliteŒ).

5.14. Prefiks o-

Napomenuli smo ve} da gramatike tretiraju o- i ob- kao varijante jednog istog

prefiksa, na osnovu wihovog zajedni~kog porekla, a da ih tek Babi} razdvaja (1986:477,

483). Pre wega, i Kantor 1984 je zakqu~io da je re~ o dva razli~ita prefiksa (œthe pre-

verbs o- and ob- are functioning as independent morphemesŒ). Wegov glavni argument je u tome

{to se upore|ewem glagola sa o- i onih sa ob- (op-, oba-) dobijaju vrlo slo`eni odnosi,

pa nije mogu}e proglasiti ih za pozicione alomorfe iste morfeme, kao {to bi bilo u

slu~aju da, recimo, ob- dolazi samo ispred osnova koje po~iwu vokalom a o- ispred

onih koje po~iwu konsonantom.

Najsigurniji argument za razdvajawe bilo bi postojawe minimalnih parova sa

opozicijom po zna~ewu. Wih ima, ali su razlike u zna~ewu dosta sitne: olizati i ob-

lizati, ol(ij)epiti i obl(ij)epiti, ozidati i obzidati, okopati i opkopati171. Mi-

nimalni parovi, u svakom slu~aju, nisu neophodan uslov. Bitno je da se o- i ob- formal-

170 Za nadmetnuti se RMS daje tri zna~ewa, ali su sva tri danas zastarela.

241

no razlikuju, a po zna~ewu se samo delimi~no poklapaju, pa u sinhronijskoj analizi ne-

mamo razloga da ih smatramo za oblike jednog istog prefiksa.

5.14.1. (1) I prefiksu o- naj~e{}e i najosnovnije je prostorno zna~ewe, ali za

razliku od ranije vi|enih prefiksa, ono se ne zasniva na predlogu istog oblika: pri-

bli`no zna~ewe danas bi mogao izraziti samo predlog oko. Otuda se predlog o ne javqa

ni kao dopuna ovih glagola (za glagole s takvom rekcijom vidi ni`e pod ‰bŠ). Re~ je o

prelaznim glagolima sa zna~ewem radwe koja na objekt deluje s raznih strana ili ga na

neki na~in celog obuhvata: okru`iti, ogrnuti, ograditi, oivi~iti, okopati, okova-

ti, oplesti, okititi, ol(ij)epiti, opaliti, ocrtati, opisati172 itd. Tu spadaju i

glagoli koji zna~e prekrivawe povr{ine bojom, te~no{}u ili drugom materijom (oboji-

ti, ofarbati, okre~iti, ocrniti, ob‰ijŠeliti, okaqati, orositi, ovla`iti i sl.),

a tako|e i oni koji zna~e uklawawe spoqnog omota~a (oqu{titi, oguliti, okruniti,

o{i{ati, o~erupati, obrijati, otesati, orezati, opl(ij)eviti i sl., odakle metafo-

ri~ki i opqa~kati, oglobiti, opeqe{iti itd., verovatno i oporezovati).

(a) Zna~ewe potpunog obuhvatawa jo{ se mo`e prepoznati i u glagolima tipa

oprati, oribati, okupati, o~istiti, o~etkati, o~e{qati, ogrejati/-ijati, okadi-

ti, oznojiti (se) i sl., a na apstraktnijem nivou i u opiti, odu{eviti, o`aliti,

oplakati, osumwi~iti, opravdati, oc(ij)eniti i sl. U ogovarati, opawkati i u meta-

fori~nom olajavati verovatno je da prefiks podrazumeva zna~ewe ’okolo, na raznim

mestima’.

(b) Kao oslabqena varijanta œkru`nogŒ zna~ewa (v. Grickat 1966:214) mogli bi

se tuma~iti glagoli za radwu koja na objekt deluje samo s jedne strane, npr. ope}i, opr-

qiti, ozl(ij)editi, ogrebati/-psti (se), o~e{ati (se), oka~iti, ob(j)esiti, metafo-

ri~ki i ogr(ij)e{iti se. Posledwih pet mogu imati dopunu o + akuzativ.173

(2) Dosta je glagola s pridevskom osnovom, koji zna~e pridavawe objektu osobi-

ne iskazane pridevom (ako su prelazni), odnosno sticawe takve osobine (neprelazni).

Najpoznatiji primeri su oja~ati, oslabiti, osv(j)e`iti, osu{iti, ohrabriti, obo-

driti, okrwiti, osladiti, ogor~iti, okriviti, omiliti, osakatiti, obogatiti,

olabaviti, ogaraviti, osamiti, osm(j)eliti (ova dva ~e{}e kao povratni: osamiti se,

173 Uz obesiti i oka~iti ide i metaforizovano ovisiti (o), ali je to prete`no hrvatski oblik, nasuprot srpskom zavisiti

(od).

242

osm‰jŠeliti se), olak{ati, omek{ati (oba od osnove komparativa) i sl. Neprelazni

glagoli su ogladneti/-weti, o`edneti/-weti, os(ij)ed(j)eti, ostariti, o}elaviti,

obositi, omlitaviti, omr{aviti, odebqati (od komparativne osnove), oglupeti/-je-

ti (i oglupaviti), ogluv(j)eti (i ogluhnuti), on(ij)em(j)eti, ozdraviti, oboleti/-qe-

ti174, ogrub(j)eti, o~vrsnuti i sl.; povratan je glagol olewiti se/olijeniti se. Wihovi su-

bjekti po pravilu su qudska bi}a.

Mnogi od glagola nabrojanih u prethodnom paragrafu javqaju se u parovima na

-iti (prelazni) odnosno -(j)eti (neprelazni), npr. osl(ij)epiti (koga) —

osl(ij)ep(j)eti, otupiti ({to) — otup(j)eti, ogoliti — ogoleti/-qeti, ogrubiti —

ogrub(j)eti i sl. Ta opozicija, me|utim, vrlo se slabo ~uva u dana{wem jeziku, pre sve-

ga zato {to su mnogi neprelazni glagoli danas obi~niji s nastavkom -iti, kao ostari-

ti, oslabiti, omr{aviti, o}oraviti, ozdraviti (v. Stevanovi} 19641:613–614); s

druge strane, o`iv(j)eti i os(ij)ed(j)eti upotrebqavaju se i kao prelazni (isto, 615–

616).

(3) Glagoli s imeni~kom osnovom ve}inom su prelazni i zna~e da se objekt na

neki (naj~e{}e figurativan) na~in œsnabdevaŒ onim {to zna~i imenica, da mu se ona

pridodaje ili prenosi na wega. Takvi su, izme|u ostalih, osoliti, okameniti, opra-

{iti, opariti175, oploditi, oglobiti, oglasiti, o`eniti, okon~ati, ovlastiti, o~arati, osramotiti, oklevetati,

obrukati, ojaditi, ograni~iti, obele`iti/obiqe`iti, ocariniti i sl. Poneki su povratni, kao oku}iti

se, oroditi se, osiliti se176.

(a) Posebnu grupu ~ine glagoli koji zna~e poro|aj kod `ivotiwa, izvedeni iz

naziva mladunca: oteliti se, ojagwiti se, o{teniti se, oprasiti se, o`drebiti se

i tako daqe.

(b) Neprelaznih glagola s imeni~kom osnovom nema mnogo: olistati,

okor(j)eti, okrastati, oju`iti, oki{iti i jo{ poneki.

(4) Mada Stevanovi} (19641:459) tvrdi da se œuvek ose}a prisutnost potpunog

obuhvatawa predmeta na koji se odnosi radwaŒ, i mada smo gore pod (1) dali podosta

primera, ostaju ipak glagoli kod kojih je takvo prostorno tuma~ewe neprimenqivo:

176 Up. i ostrastiti se, neologizam koji je u RMS posvedo~en jednim jedinim citatom iz 1958. godine, a koji je u novije doba

postao stalni deo medijskog vokabulara (dodu{e samo u trpnom pridevu ostra{}en, s izvedenicom ostra{}enost).

243

otrovati, osuditi, opaziti, osporiti, odr`ati, o~uvati, otrp(j)eti, oparati,

osvetiti (se), ozepsti, opsovati i drugi. Kod wih, dakle, prefiks ima iskqu~ivu

funkciju perfektivizacije. Pri tom se doga|a da od neprelaznog glagola postane pre-

lazan, uz ve}u ili mawu promenu zna~ewa, kao u o}utati, okajati, op(j)evati, obavi-

ti, omrznuti177 i sl.

5.14.2. Kao i obi~no, pojedini glagoli ostaju izvan svih navedenih kategorija

zna~ewa: opozvati, opru`iti, oslu{nuti/-{kivati, osm(j)ehnuti/-hivati se, opa-

sti/opadati i jo{ nekoliko drugih.

244

5.15. Prefiks ob-

Mada se ispred osnova na p- i b- neutrali{e opozicija izme|u ob- i o-, dr`a}e-

mo se sinhronijskih kriterijuma i za sve glagole tipa oplesti, obrati smatra}emo da

imaju o-. Pro{ireni alomorf oba- javqa se tamo gde je potrebno izbe}i te{ke sugla-

sni~ke grupe (obaviti -vijem, obazreti se, obasjati, obamr‰ijŠeti, obasuti -spem).

Jo{ jedan na~in izbegavawa grupe -bv- u pro{losti je bila progresivna asimilacija,

kao u obvu}i >> obu}i, obv(j)esiti >> ob(j)esiti, obvaliti >> obaliti: danas se ta-

kvi glagoli ose}aju kao proste re~i.

(1) Zna~ewe œokru`ewaŒ ili œobuhvatawaŒ ovde je relativno ~e{}e i jasnije

izra`eno nego kod prefiksa o-: opkoliti, obuhvatiti (sa dva prefiksa), obuzeti, obi-

}i, oblet(j)eti, obigrati, obaviti, obliti, obasuti, ops(j)esti, oblo`iti, obra-

sti, obzidati, opkopati, obl(ij)epiti, opto~iti, op{iti, obrezati, ops(j)e}i, obgr-

liti, oblizati, obrvati/ophrvati, obazreti se i sl. Te`e je prepoznati takvo zna~e-

we u glagolima kao obraditi, obasjati, opslu`iti, obqubiti, obavezati, objasniti,

kao i u obamr(ij)eti, verovatno jedinom neprelaznom glagolu s ovim prefiksom.

(2) Faktitivnih glagola ima znatno mawe nego sa o-: s pridevskom osnovom su

obnoviti, objasniti, obna`iti, obn(ij)em(j)eti, s imeni~kom obdariti, optereti-

ti, obuzdati, ops(j)eniti, op~initi (od imenice ~ini, mn.), opskrbiti i jo{ pokoji.

5.15.1. Izvan navedenih dveju grupa ostaje nekoliko ~estih glagola, pre svega

objaviti, opstati, obustaviti, ophoditi se i obre}i. Nemotivisani su danas obma-

nuti (rusizam prema Skoku, s. v. mahati) i obe}ati (v. Skoka s. v. vije}e).

5.16. Prefiks od-

Alomorf oda- javqa se ispred konsonantskih grupa, u odabrati, odazvati,

odaslati, odagnati, odapeti/-pnem, odasuti/-spem, po analogiji i u imperfektiviza-

cijama odabirati, odazivati se, odapiwati itd., uz to u jo{ 5–6 zastarelih glagola

koji se mogu na}i u RMS.178

178 Ovamo verovatno ne spada glagol odalamiti, koji je nemotivisan. Skok ga pomiwe pod odrednicom dajak, ali ne obja{wava

wegovo poreklo.

245

Alomorf o- javqa se usled jedna~ewa i gubqewa suglasnika ispred osnova na

t- i d-, mo`da neki put i na ~- (Kantor 1984:323 izvodi o~itati iz od-~itati >> ot-

~itati). Razlikovawe od prefiksa o- mo`e biti problem (npr. u otegnuti, otu|iti,

otopiti, odisati, odi}i), mada nam ablativno zna~ewe naj~e{}e ukazuje da je posredi

od-, npr., od(ij)eliti << od-d(ij)eliti, odvojiti << od-dvojiti (kao otkinuti),

ot(j)erati << od-t(j)erati (kao oda-gnati) i sl.

Alomorf ot- nastaje jedna~ewem po zvu~nosti (otpasti i sl.); ispred vokala,

kao arhaizam, javqa se samo u ot-i}i (etimolo{ki i u oteti, otimati, ali to su da-

nas proste re~i).

5.16.1. (1) Osnovno zna~ewe je ablativno, tj. zna~ewe udaqavawa ili odvajawa,

pre svega u prelaznim glagolima: odn(ij)eti, odvu}i, odvesti, odbaciti, odgurati, od-

ma}i, odbiti, ot(j)erati, odagnati, odmamiti i sl.; od(ij)eliti, odvojiti, otkinu-

ti, odlomiti, odl(ij)epiti, ods(j)e}i, odrezati, odgristi, odvratiti, otkloniti,

oduzeti i sl. Zna~ewe izdvajawa dela iz celine imaju odliti, odasuti, oto~iti, od-

vaditi, otpiti i jo{ poneki. Sasvim je mogu}e da se na ablativnosti zasniva i zna~e-

we glagola odbraniti (œ…po poreklu treba da zna~i: brane}i odvojiti, odlepiti, sa~u-

vati netaknutoŒ, Grickat 1966:204). Dopuna od + genitiv mogu}a je kod ve}ine ovih gla-

gola, ali ne i obavezna; poneki, kao odseliti, otpratiti, oduvati, odstraniti, ot-

pustiti, odr(ij)e{iti, ne idu s predlogom od.

(a) Neprelazni glagoli sa istim zna~ewem prefiksa uglavnom su glagoli kre-

tawa, kao oti}i/odlaziti, odjuriti, otr~ati, odlet(j)eti, odjahati, otploviti,

otplivati, od{etati, otpuziti, odlutati, odseliti se, odstupiti, odsko~iti,

otpasti i sl.; metafori~ko odvajawe ozna~avaju odustati, odudarati, odroditi se,

odnaroditi se i sl. Od + genitiv i ovde je samo jedna od mogu}ih rekcija, a neki glago-

li, kao otputovati, odskitati, odmagliti, odmahnuti, ne upotrebqavaju se s tim

predlogom.

(2) Mnogi glagoli na od- zna~e poni{tavawe radwe ili suprotnost u odnosu na

drugu radwu, naj~e{}e ozna~enu glagolom s prefiksom za-: takvi su otkop~ati (up. za-

kop~ati), odmrznuti (up. zamrznuti), otvoriti, ot~epiti, otpu{iti, otkqu~ati,

odlediti, odmastiti, odmrsiti, otplesti, otpetqati, odviti, odvrnuti, odmota-

ti, otko~iti, otka~iti, otkazati, otkopati, otpe~atiti, odgonetnuti, odvezati

itd. Re|a je korelacija suprotnosti s drugim prefiksima, kao na- (odu~iti prema nau-

246

~iti, odvi}i — navi}i, odjaviti — najaviti, odqutiti se — naqutiti se), po- (od-

mo}i — pomo}i, otkriti — pokriti), u- (odmoriti — umoriti) i sl.

(3) Uzajamnu ili uzvratnu radwu ozna~avaju odgovoriti, otpisati, otpozdra-

viti, odazvati se, otp(ij)evati i jo{ poneki glagol; sli~nog su zna~ewa i odjeknuti

i odzvawati.

(4) ^istu perfektivizaciju nalazimo u glagolima kao odraditi, odigrati,

otp(j)evati, odsvirati, odslu{ati, od{tampati, otkucati, odzvoniti i sl. Svaka-

ko to va`i i za glagole odgajiti, othraniti, odrasti: ne izgleda nam ubedqivo obja-

{wewe I. Grickat (1966:304) po kome se wihovo zna~ewe svodi na ablativnost —

œprevesti ne{to od prvobitnog stawa do potrebnogŒ.

(a) Posebnu vrstu perfektivnosti izra`avaju glagoli koji zna~e radwu u du-

`em ali ipak zavr{enom periodu, kao odbolovati, odrobijati, odspavati, odle`ati,

odslu`iti.

5.16.2. Mawi broj glagola nije se mogao uklopiti u navedene kategorije. Nije

jasno kakvo bi se zna~ewe moglo pripisati prefiksu u otpo~eti, ods(j)esti,

odm(ij)eniti, odumr(ij)eti i jo{ ponekom primeru.

5.17. Prefiks pa- (up. 2.1.12, 2.4.13) nalazi se samo u glagolu patvoriti ’kri-

votvoriti, falsifikovati’, koji je redak u dana{wem srpskom jeziku.

5.18. Prefiks po- jedan je od najplodnijih, ako ne i najplodniji: s wim se gra-

di izuzetno veliki broj glagola, a zna~ewa su veoma raznovrsna.

(1) Prostorno zna~ewe predloga po (radwa koja se vr{i PO povr{ini celog

predmeta) relativno je slabo zastupqeno: politi, posuti, poprskati, pomazati, po-

pquvati, popariti, pogaziti, pokriti i sl., ~emu mo`da mo`emo dodati i polo`iti,

postaviti, pomesti. Rekcija s predlogom po javqa se samo kod nekih glagola (posuti

po ~emu i sl.).

(a) Neprelaznih glagola nema u ovoj grupi, osim onih sa imeni~kom osnovom,

za koje vidi slede}u ta~ku.

(2) Glagoli kao posrbiti, potur~iti, poimeni~iti spadaju u PST i zna~e

pretvarawe u ono {to ozna~ava imenica u osnovi. Vidi detaqniji spisak u 5.33.10.

247

(a) Tako|e od imenica izvedeni su glagoli koji zna~e posipawe (pra{kom, zrn-

cima i sl.), tipa po{e}eriti, odnosno prevla~ewe metalom, tipa pozlatiti. Vidi

primere u 5.33.10.

(3) Faktitivni glagoli s pridevskom osnovom obi~no su neprelazni, sa sufik-

som -(j)eti, re|e -iti: pocrneti/-weti, pocrveneti/-weti (i tako isto za druge boje),

pobl(ij)ed(j)eti, porumeneti/-weti, poru`neti/-weti, polud(j)eti, pobesneti/-bje-

sweti/-bjesniti, poblesav(j)eti/-iti, poskup(j)eti, pojeftiniti i sl. Povratni su

polakomiti se, pogorditi se.

(a) Odgovaraju}i prelazni glagoli uglavnom su od osnove komparativa, kao po-

ve}ati, poboq{ati i sl.: vidi podrobnije u 5.33.10.

Sli~no kao kod glagola na o- (vidi 5.14.2 pod 2), i ovde je teorijski mogu}a

opozicija izme|u prelaznih glagola na -iti, tipa potamniti ’u~initi tamnijim’, i

neprelaznih na -(j)eti, tipa potamneti/-weti ’postati taman’. U praksi, opozicija

funkcioni{e jo{ slabije nego kod glagola na o-. Prelaznih glagola na -iti je malo, a i

oni se radije zamewuju parafrazama (podi}i cene ‰~emuŠ umesto poskupiti ‰ne{toŠ,

obojiti u belo umesto pobeliti i sl.); uobi~ajeni su samo oni kao povisiti, poo{tri-

ti, koji naspram sebe nemaju neprelazni glagol na -(j)eti.

(4) Distributivnim se obi~no naziva zna~ewe onih prelaznih glagola ~ija se

radwa obavqa na vi{e objekata, naj~e{}e sukcesivno (up. prefiks iz-, 5.9 pod 5v), kao

pohvatati, pobacati, po~upati, popaliti, pogasiti, polomiti, povaditi, popisa-

ti, pokupovati, poskidati, potamaniti, pobiti, poubijati, poklati, pov(j)e{ati,

postr(ij)eqati, pohapsiti, po`eniti, poudavati i sl. Kod neprelaznih glagola isti

prefiks podrazumeva da radwu obavqa vi{e subjekata, kao u poustajati, pos(j)edati,

pol(ij)egati, pomr(ij)eti, poumirati, pocrkati i sl.179 Dosta je distributivnih i me-

|u glagolima s dva prefiksa, o ~emu v. 5.31.1.

(5) Prefiks po- ima i tri va`na aspektualna zna~ewa, od kojih su dva zastu-

pqena u velikom broju glagola. Ingresivno zna~ewe (po~etak radwe) imaju prelazni

glagoli kao povu}i, povesti, pon(ij)eti, pokrenuti, pogurati, potresti, pojahati,

179 Ovamo bi se mogli svrstati i glagoli kao popucati, pokidati, sa zna~ewem radwe koja se obavqa na vi{e mesta, ali takvih

primera ima vrlo malo.

248

potra`iti, po`eleti/-qeti, pogladiti, po~e{ati, pomirisati itd.; neprelazni

glagoli kao polet(j)eti, potr~ati, pojuriti, posko~iti, pohrliti, povrv(j)eti, po-

te}i, pocuriti, povikati, pomisliti, posumwati itd.; povratni glagoli kao poboja-

ti se, ponadati se, poradovati se, pobuniti se, poigrati se itd. Ovamo bismo uvrsti-

li i ponestati, mada ga Grickat 1994:26 pomiwe uz glagole tipa pole`ati, obja{wa-

vaju}i: œPonestati ozna~ava da je osnovni sadr`aj glagola donekle deminuiran: to ni-

je ’nestanak’ do kraja, ve} osetno ’smawewe, ~iqewe’.Œ

(6) Kontinuativnim nazivamo mawi broj neprelaznih glagola koji œzna~e za iz-

vesno, kra}e vreme vr{iti radwu prostog glagolaŒ: ta formulacija Stevanovi}a

19641:460 ~ini nam se ta~nija nego œ‰zna~eŠ radwu ili stawe izvr{eno u maloj meriŒ,

kako ka`e RMS pod odrednicom po-, budu}i da je naglasak na trajawu (mada ograni~e-

nom), a ne na kratko}i radwe. Takvi su glagoli potrajati, po`iv(j)eti, po~ekati,

pos(j)ed(j)eti, postojati, pole`ati, popri~ati, porazgovarati, po}utati, posvira-

ti180, poigrati (se) i sl. Prefiks je ina~e izrazito produktivan, pa su mogu}e i razne druge

tvorenice kao pospavati, po{etati, po~itati, pogun|ati, poduvati (o vetru) i sl.,

ali takvi glagoli imaju vrlo malu frekvenciju; sre}u se najvi{e u prevodima s ruskog.

(7) ^isto perfektivni, ta~nije finitivni, jesu mnogi prelazni glagoli najra-

zli~itijeg zna~ewa, kao popiti, pojesti, po`derati, posisati, poslati, pogledati,

popeti, pokositi, poorati, poc(ij)epati, povezati, pokupiti, pokvariti, poremeti-

ti, poru{iti, pobrkati, pom(ij)e{ati, poslu`iti, pohvaliti, pozvati, po-

sav(j)etovati, poslu{ati, pomiriti, po~astiti i dosta drugih. Mawe su brojni ne-

prelazni glagoli, npr. porasti, potonuti, pokisnuti, pogr(ij)e{iti, pob(j)e}i, pogi-

nuti i sl., i povratni kao pobrinuti se, postarati se, pouzdati se, pokajati se i sl.

5.18.1. S obzirom na veliki broj glagola na po- uop{te, razumqivo je {to nije

malo ni glagola koji se ne daju uklopiti ni u jednu od opisanih sedam vrsta. To su s jed-

ne strane glagoli kao podi}i, postradati, poma}i/-knuti, povratiti, pokliznuti,

povezati i sli~ni, u kojima nema bitne razlike u zna~ewu izme|u osnovnog i prefik-

siranog glagola, tako da funkcija prefiksa nije jasna. S druge strane imamo glagole

kao pogubiti ’usmrtiti’, pobaciti, poroditi, pore}i, posti}i, postid(j)eti, pokr-

stiti, povoditi se i sl., kod kojih je prefiksacijom nesumwivo izmeweno zna~ewe,

ali na sasvim specifi~ne na~ine, koje drugde ne nalazimo.

249

5.19. Prefiks pod-

Ovaj prefiks je dobar primer za te{ko}e koje se postavqaju pred sinhronijski

semanti~ki opis glagolskih tvorenica. Sa izuzetkom onih gde je sa~uvano prvobitno

zna~ewe predloga pod (npr. potpisati), ostali glagoli imaju, maltene, svaki svoje spe-

cifi~no zna~ewe. Da bismo ih kako-tako razvrstali u grupe, moramo stalno voditi ra-

~una o dejstvu metafore, dakle ne toliko o dana{wem zna~ewu koliko o prvobitnom, iz

koga se dana{we razvilo.

Alomorf poda- se javqa u podastr(ij)eti, u vi{e retkih glagola ispred sugla-

sni~kih grupa (podabrati, podapeti -pnem, podasuti -spem itd.), ali i u ne tako ret-

kom podaviti -vijem, iako tu osnova po~iwe samo jednim suglasnikom.

(1) Sa prostornim zna~ewem predloga pod mnogi su prelazni glagoli: podmet-

nuti, podvu}i, potpisati, potcrtati, podastr(ij)eti, potkopati, podriti, pod-

graditi, podzidati, podupr(ij)eti (sa dva prefiksa), podvezati, potkovati, podloka-

ti i sl. Mnogi glagoli dobili su pro{ireno zna~ewe, kao podlo`iti, potpaliti,

potpiriti (jer se vatra obi~no pali s dowe strane), metafori~no kao u podbosti (pr-

vobitno o kowu), podsta}i, podvaliti, pa i sasvim apstraktno kao u podn(ij)eti, pod-

vesti, podrazum(ij)evati itd. Dopunu s predlogom pod ima samo mawi broj glagola, uz

akuzativ (podmetnuti pod {to) ili instrumental (podrazumevati pod ~im).

(a) Malo je neprelaznih i povratnih glagola s ovim zna~ewem: podi}i/-ilazi-

ti, potpasti, podlet(j)eti, podle}i, potko`iti se, mo`da podati se (gde nismo si-

gurni da li je prefiks po- ili pod-: v. Babi} 1986:486).

(b) Na prostornom zna~ewu zasnovani su i glagoli tipa pot~initi, podjarmi-

ti, podrediti, podvrgnuti (tako|e i podlo`iti u zna~ewu ’u~initi podlo`nim’), s

tom razlikom {to se kod wih radwa vr{i œodozgoŒ a ne œodozdoŒ (podjarmqeno stanov-

ni{tvo je simboli~no ISPOD jarma, dok je potcrtana re~ IZNAD crte). Sli~no to-

me, glagol podlaktiti se zna~i isto {to i nalaktiti se, tj. osloniti se laktom NA

ne{to.

(2) œZna~ewe vr{ewa radwe kri{om, nekad ~ak nedopu{tene i ne~asne radweŒ

(Stevanovi} 19641:461) imaju glagoli kao podmititi, potkupiti, potplatiti, pot-

kazati, podgovoriti, podbuniti, potkradati.

250

(3) Veoma malo primera ima za zna~ewe koje Babi} (nav. m.) defini{e

œu~initi {to ispod normalne mjere, stawaŒ, ilustruju}i ga s tri primera, potcijeni-

ti, pothraniti i pothladiti181. Po smislu tu spada i podbaciti, mada je nastalo od

prostornog zna~ewa: ’baciti ispod ~ega’ >> ’pogoditi ispod mete’ >> ’ne ispuniti

o~ekivawa’.

(4) Blisko je prethodnom i zna~ewe oslabqene, ubla`ene ili ne sasvim ostva-

rene radwe, koje dodu{e ni u jednom primeru nije sasvim jasno posvedo~eno, a ~esto je

zamagqeno naknadnim semanti~kim promenama. Takvi su glagoli podnapiti se (’umere-

no se opiti’ prema RMS, mada ima i drugo zna~ewe ’sasvim se opiti’), podrignuti (se)

(radwa sli~na rigawu, ali kra}a i slabija), podgrejati/-ijati (’malo, lako ugrejati’,

odakle i ’iznova ugrejati’), podnaduti se (biti mestimi~no, donekle naduven), podsko-

~iti (’u~initi mali skok uvis’, prema RMS), podvrisnuti i podvriskivati (kratko,

povremeno vrisnuti odnosno vri{tati) i sl. Verovatno u tu grupu spadaju i podmla-

diti (osnovno zna~ewe ’u~initi ne{to mla|im’), pods(j)etiti (’pomo}i kome da se se-

ti’, dakle samo jedan korak na putu ka punom se}awu), podrugnuti se/-givati se i

podsm(j)ehnuti se/-hivati se (emocionalno bla`e radwe nego rugati se odnosno smeja-

ti se) itd.

5.19.1. Za mnoge glagole klasifikacija ostaje neizvesna. Potkresati je prema

prvoj definiciji u RMS ’malo podrezati, skratiti (obi~no odozdo)’: mogli bismo ga,

dakle, podvesti pod zna~ewe (1) (s tim {to danas nipo{to ne zna~i samo kresawe odo-

zdo), ali i pod (3) (malo, donekle kresati). Analogno rasu|ivawe va`i i za potkrati-

ti, pods(j)e}i, podrezati, pa i za pod{i{ati (prvobitno mo`da ’o{i{ati s dowe

strane’, ali danas ’malo, delimi~no o{i{ati’). Potpomagati se mo`e tuma~iti kao

’malo, povremeno pomagati’, ali se uklapa i u seriju podupr(ij)eti, podr`ati (= pod-

dr`ati ili po-dr`ati?), potkr(ij)epiti, gde je prvobitno zna~ewe prostorno (’dr-

`ati odozdo, da ne padne’). Najzad, nikakvo logi~no obja{wewe u sinhronijskoj ravni

ne nalazimo za poduzeti, poduhvatiti se (verovatno kalkovi od nem. unternehmen), podu-

~iti i podu~avati, podmazati182, podmiriti, podviknuti, podudarati se, da navedemo samo neke od

najobi~nijih glagola.

5.20. Prefiks pre-

251

(1) Mnogobrojna i raznovrsna zna~ewa ovog prefiksa mogu se dobrim delom di-

rektno ili indirektno izvesti iz prostornog zna~ewa, koje je u ovom slu~aju izra`eno

predlogom preko. Kretawe od jedne do druge ta~ke, naj~e{}e po povr{ini nekog dela

prostora ili iznad wega, izra`avaju glagoli kao pren(ij)eti, prevu}i, prevesti (-ezem),

prevesti (-edem), prebaciti, prem(j)estiti, preseliti, presaditi, presko~iti, pre-

kora~iti, pregaziti, preplivati, preploviti, prebroditi, premostiti, preliti,

preto~iti, presuti/-sipati i sl. Neprelaznih je malo (preb‰jŠe}i), a i od wih ve}ina

mogu imati i prelaznu upotrebu, kao pre}i, prelet(j)eti, pretr~ati. Rekcija preko

~ega mogu}na je sa mnogima od ovih glagola, ali nipo{to ne sa svima.

(a) Kretawe, ta~nije okretawe samo u jednom smeru ozna~avaju prevrnuti, pre-

turiti, preokrenuti, prevaliti (se).

(2) Iz zna~ewa popre~nog kretawa od jedne do druge strane razvilo se zna~ewe

prepreke, kao u prepr(ij)e~iti, pregraditi, presresti, a zatim i znatno ~e{}e zna~e-

we prekida, u prekinuti, prelomiti, prepoloviti, pres(j)e}i, prerezati, prestruga-

ti, pretesteri(sa)ti, pregristi, prekratiti, prepu}i i sl.

(3) Radwu koja se obavqa s kraja na kraj predmeta, ili ga celog zahvata, ozna~a-

vaju glagoli kao preorati, prekopati, prebrati, prem(j)eriti, premazati, prekriti,

preplaviti, premlatiti, preznojiti se i sl., a u malo {irem smislu i pregledati,

prelistati, preslu{ati, prebrojati, pre~istiti, prekaliti, uz poneki neprelazni

kao premr(ij)eti, prebl(ij)ed(j)eti/-blijediti, presu{iti, pregladneti/-weti.

(a) Analogno zna~ewe u vremenu (obavqati ili trpeti radwu sve do kraja, izdr-

`ati koliko je potrebno) imaju glagoli tipa pre`iv(j)eti, pres(j)ed(j)eti, prele`a-

ti, pretrp(j)eti, pregrm(j)eti, prepatiti, preboleti/-qeti, pre`aliti, prebrinu-

ti i sl. Wima su sasvim bliski i glagoli pre}utati, prespavati, koji zna~e istraja-

vawe u pasivnom stavu za sve vreme trajawa doga|aja ozna~enog objektom, a donekle i

prehraniti, u smislu ’hraniti (koga) dokle god je neophodno’.

(b) Neprelazni glagoli s imeni~kom osnovom prezimiti, preno}iti, predani-

ti zna~e provesti zimu, no} odnosno dan. Iste je strukture i precv(j)etati (up. sino-

nim precvasti), ’cvetati do samog kraja’, odakle ’prestati sa cvetawem’; isto zna~ewe

zavr{etka radwe imamo i u preboleti/-qeti, prebrinuti i drugima.

252

(4) Verovatno iz zna~ewa pod (3) razvilo se zna~ewe radwe ponovqene na drugi

na~in, odnosno zna~ewe promene uop{te: preraditi, prepraviti, pretvoriti, preo-

bratiti, preurediti, preslo`iti, prekrojiti, prezidati, preobu}i, presvu}i183,

preporoditi, prera~unati, premotati, prepakovati, prekrstiti (u zna~ewu ’prei-

menovati’), preudati (se) (udati ‰seŠ ponovo, za drugog ~oveka), preprodati (ponovo

prodati, drugom kupcu) i sl. Tu spadaju i svi glagoli koji zna~e reprodukciju, kao pre-

pisati, precrtati, preslikati, prekucati, pre{tampati, prepri~ati, prep(j)evati

i sl. Ovaj semanti~ki model veoma je produktivan u novije vreme, kao {to pokazuje ras-

prostrawenost glagola prekvalifikovati i vi{e neologizama zabele`enih u re~niku

Klajn 1992: prevrednovati, preoc(ij)eniti (ova dva su mo`da kalkovi od revalorizova-

ti), prerasporediti, preregistrovati, preparkirati, premontirati, prestruktu-

rirati i sl.

(5) Kao i kod prideva, mnogo se upotrebqava pre- u ekscesivnom zna~ewu (v.

3.1.14): prepuniti, pretrpati, pretovariti, preopteretiti, prenaseliti, preuve-

li~ati, preplatiti, prec(ij)eniti, prenagliti, prepe}i, prekuvati, presoliti, pre-

grejati/-ijati i sl. Up. i noviji anglicizam prebukirati. Neprelaznih glagola je kao

i obi~no malo (pret(j)erati, prepiti, prestar(j)eti), ne{to je vi{e povratnih: pre-

jesti se, premoriti se, pre(za)sititi se, prezadu`iti se, prehladiti se (s malim

pomerawem zna~ewa: ’suvi{e se ohladiti’ >> ’nazepsti’).

(a) Ne sa zna~ewem ’previ{e uraditi’ nego ’pre}i odre|enu granicu’ jesu gla-

goli tipa presti}i, prete}i, prema{iti, prestupiti, prerasti; up. i pretegnuti,

prevagnuti, pre(o)vladati. I sinonimi pregawati se i prepucavati se verovatno se

zasnivaju na prvobitnom zna~ewu datom u RMS za svr{eni pregoniti se: ’nastojati po-

sti}i prednost, boqi rezultat u ~emu… nadbijati se’. Mada su po zna~ewu veoma bli-

ski ekscesivnim, ove glagole bismo svakako mogli i metafori~ki da izvodimo iz glago-

la prostornog zna~ewa, tipa presko~iti, prekora~iti, navedenih pod (1).

(6) Vrlo je malo glagola u kojima pre- slu`i samo za perfektivizaciju: preko-

riti, presuditi, prevariti, prepla{iti, prestra{iti i jo{ nekoliko.

5.20.1. Bilo bi metodski neekonomi~no otvarati posebne kategorije za glagole

koji se ne daju ukqu~iti u gorwu podelu, kao {to su previd(j)eti i pre~uti, preuzeti

183 Zanimqivo je da ova dva glagola imaju isto osnovno zna~ewe, iako su obu}i i svu}i antonimi.

253

i preoteti, ili predati i prepustiti. Jo{ neki ~esti glagoli u kojima moramo odu-

stati od semanti~ke definicije prefiksa jesu prepoznati, presaviti, prepasti, pre-

poru~iti, prestati, preostati, pregovarati, premi{qati (se) i drugi.

5.21. Prefiks pred-

Sa ovim prefiksom postoji samo oko dva tuceta glagola. Ipak, me|u wima su

bar polovina re~i u svakodnevnoj upotrebi, ne ba{ nove po postanku, pa je zaista ne-

shvatqivo {to su ne samo Mareti} nego ~ak i Stevanovi} (kako smo videli u 5.1) pot-

puno iskqu~ili iz razmatrawa ovaj prefiks. Otpor prema wemu verovatno je bar done-

kle izazvan purizmom, budu}i da su mnogi od ovih glagola (iako danas savr{eno odoma-

}eni) nastali prevo|ewem stranih uzora — ruskih glagola s istim prefiksom, latin-

skih na prae- ili nema~kih na vor-.

Pored osnovnog oblika i obezvu~enog pret-, postoji bar jo{ jedan alomorf,

predu-, prvenstveno u predusresti, preduhitriti, predupr(ij)editi i wegovom re|em

sinonimu predupr(ij)e~iti. Poreklo dodatog -u- nije jasno (Skok ne bele`i nijedan od

ovih glagola!), ali je bar predupr(ij)editi nesumwiv rusizam (øreduørediØâ).184 Rusi-

zam je i predohraniti (odakle znatno obi~nija imenica predohrana), gde ne znamo da li

je u pitawu prefiks pred- ili mo`da spoj prefiksa pre- i do-: ovo drugo svakako va`i

za predomisliti se.

(1) Naj~e{}e zna~ewe prefiksa pred- jeste vremensko (prethodna, ranije oba-

vqena radwa), kao u predos(j)etiti, predvid(j)eti, predodrediti, pretplatiti

(se)185, predskazati (rusizam), u ve} pomenutom predupr(ij)editi i preduhitriti,

predusresti (ovaj posledwi sa tri zna~ewa prema RMS: ’presresti’, ’preduprediti’ i

’qubazno do~ekati’ — up. pridev predusretqiv), zatim predbele`iti/-biqe`iti

(’unapred zabele`iti’ prema RMS). Preduzeti je bez sumwe sagra|eno prema nema~kom

184 U- kao drugi prefiks posle pred- javqa se u retkim glagolima predugovoriti/-arati i predumi{qati. Prva dva su data kao

odrednice u RMS, ali u gra|i je zapravo potvr|ena samo glagolska imenica predugovarawe. Predumi{qati je zabele`eno samo

kod Skoka, s. v. misao: to bi mogao biti glagol od koga je izvedena imenica predumi{qaj (mada je isto tako mogla nastati i

prefiksacijom, od pred- + umi{qaj). 185 Iz istorije kwi`evnosti znamo da je najpre bio u {irokoj upotrebi latinizam prenumerisati/-irati (se), s imenicom

prenumerant ’pretplatnik’. On je dobio svoj bukvalni prevod u predbrojati/-iti (se), s imenicom predbrojnik, a onda je

verovatno osnova zamewena onom koja vi{e odgovara smislu, tako da se dobilo pretplatiti (se) i pretplatnik.

254

vornehmen, tako da je u wemu izbledelo zna~ewe anteriornosti. Nema~kim uticajem sva-

kako se mo`e objasniti i pomalo neobi~na ~iwenica da prethoditi ozna~ava raniju a

predstojati budu}u radwu: ista razlika postoji izme|u nema~kog vorhergehen i bevorste-

hen.

(2) Prostorno zna~ewe, svojstveno predlogu pred, sa~uvalo se uglavnom samo u

glagolu predvoditi i u prefiksalno-sufiksalnom predo~iti; re|e je predvesti ’do-

vesti ispred koga’, a pogotovu predmetnuti (po RMS ’metnuti, staviti ispred koga,

~ega’, ali bez ijednog primera). U drugim glagolima prostorno zna~ewe je pre{lo u

metaforu: preds(j)edati/-avati (kalk latinskog praesidere), predstaviti, predlo`i-

ti, pretpostaviti (ovaj posledwi u zna~ewu pretpostavke verovatno je prevod nema~-

kog voraussetzen, a u zna~ewu davawa prednosti ‰pretpostaviti {to ~emuŠ nema~kog vorzi-

ehen ili latinskog praeferre).

5.22. Prefiks pri-

(1) Zna~ewe pribli`avawa imaju prelazni glagoli kao prima}i, pribli`iti,

privesti, prin(ij)eti, privu}i, prit(j)erati i sl., neprelazni kao pri}i/prilaziti,

pristi}i, prisp(j)eti, pristupiti, prib(j)e}i (uglavnom figurativno), prisko~iti,

pritr~ati i sl., povratni kao pri{uwati se, prikrasti se. Dopuna nije nikada s

predlogom pri, nego je uz + akuzativ ili jo{ ~e{}e dativska (prima}i ~emu itd.). U gla-

golu pristati, iz osnovnih zna~ewa ’stati uz koga’ ili ’po}i za kim’ razvila su se

ostala, posebno ’slo`iti se’.

(2) Iz prostornog se bez sumwe razvilo i zna~ewe œupravqawe radwe prema se-

bi, prema svom interesuΠ(tako RMS, odrednica pri- pod 1e), kao u pribaviti, prigra-

biti, prikupiti, primamiti, prizvati, privoleti/-qeti, pridobiti, prihvatiti (u

nekima od mnogobrojnih zna~ewa) i sl.; tu mo`emo dodati i neprelazni glagol pripa-

sti i povratni prikloniti se, oba s dativskim zna~ewem i dativskom rekcijom kao i

ostali.

(3) Kao poja~awe prvobitnog zna~ewa nastaje i zna~ewe trajnog spoja, kontakta,

pri~vr{}ivawa: pri~vrstiti, pribiti, pribosti, pril(ij)epiti, priqubiti, pripo-

jiti, prikovati, privezati, prikop~ati, pri{iti, pri{rafiti, ~emu je blisko i

prisloniti, prigrliti, pritisnuti, prigwe~iti186 i sl., neprelazni prirasti (i

255

prionuti, ~ija je osnova nemotivisana), povratni pripiti se. Dopuna ovih glagola mo-

`e biti s predlozima uz, za ili na.

(4) S dativskom rekcijom su i glagoli koji zna~e dodatak ili dopuwavawe: pri-

lo`iti, primetnuti, pridati, priliti, pripisati, pribrojiti, prikqu~iti, pri-

dru`iti i sl. U malo {irem smislu tu spadaju i privr(ij)editi (u zna~ewu ’doprine-

ti’), prihrawivati (dodatno hraniti), priklati (u zna~ewu ’zaklati `ivotiwu koja je

rawena, bolesna ili su je po~eli klati’: za drugo zna~ewe v. slede}u grupu) i jo{ neki

re|i glagoli: v. Stevanovi} 19641:463 pod g.

(5) Bez direktne veze s prostornim zna~ewem i bez dativske rekcije jeste zna~e-

we nepotpune, u nedovoqnoj meri izvr{ene ili vremenski ograni~ene radwe: pridr-

`ati, pritvoriti, pri~ekati, pri~uvati, prigu{iti, prikriti i sl.; prile}i, pri-

paziti, priviriti, prisv(ij)etliti, pripitati, pripr(ij)etiti, pri{apnuti, pri-

pucati, pripe}i (o suncu), priu~iti187 i sl.; pridi}i se, pritajiti se, pribojavati se,

pris(j)etiti se, pritrp(j)eti se i sl. Tu mo`emo ubrojati i privid(j)eti se i pri~i-

niti se (jer je privi|ewe po svojoj prirodi kratkotrajno i prolazno), prisniti se, kao

i glagole prislu{kivati i pri`eqkivati, gde prefiks, zajedno s deminutivnim su-

fiksom, pokazuje da se radwa vr{i tajno i povremeno, zavisno od mogu}nosti.

(6) Glagola u kojima prefiks izra`ava ~istu perfektivnost (izvr{ewe radwe)

gotovo da i nema: jedan primer mogao bi da bude prisiliti prema siliti. Ina~e uvek

dolazi do promene zna~ewa, kao u sinonimima za prisiliti (prinuditi, primorati,

privoleti/-qeti), u pripraviti, pri~initi i sl., ili je u pitawu vezana osnova, npr.

pripremiti, priviknuti.

5.22.1. U glagolima nabrojanim u prethodnom pasusu nemogu}e je odrediti zna-

~ewe prefiksa. Jo{ neki takvi glagoli jesu priv(j)en~ati (prema definiciji u RMS,

prakti~no istozna~no sa v(j)en~ati), priznati, prigovoriti, prijaviti, prikazati,

prim(ij)eniti i drugi.

5.22.2. Kod nekih glagola javqa se kolebawe izme|u prefiksa pre- i pri-, o ~e-

mu je pisao Moskovqevi} 1934. Mada on tvrdi da do toga dolazi œu narodnom govoru u

severozapadnoj Srbiji i u VojvodiniŒ kao œposledica me{avine ikavskog i ekavskog

govora u tim krajevimaŒ, ve} i iz wegovih primera se vidi da je ista pojava mogu}a i u

standardnom jeziku. Najpoznatiji takav par ~ine pres(j)esti — pris(j)esti (kome).

256

Vuk u Rje~niku ima samo prisjesti u tom zna~ewu, RMS daje primere i za jedno i za

drugo, a Pave{i} 1971 ka`e œpresjesti u zna~ewu ’zastati u grlu’ boqe je: prisjestiŒ.

U Beogradu, a verovatno i u ve}em delu Srbije, ka`e se samo preselo mu je, prese{}e

mu.

Ne{to je druk~iji slu~aj para pretvarati se — pritvarati se. Ovaj drugi

glagol nije nigde posvedo~en, ali Moskovqevi} smatra da je nekad postojao, {tavi{e

da œtreba govoriti pritvarati se (kao i pritvoran, pritvorstvo)Œ, mada priznaje da

su ove posledwe re~i do{le iz ruskog. Po wegovom mi{qewu, dva oblika nisu isto-

zna~na, jer œpre- pokazuje da ne{to potpuno, kona~no mewa izgledŒ, a pri- œda se ne{to

samo malo, privremeno, prividno vr{iΠ(kao u pritajiti se i sl.), tako da bi pritva-

rati se zna~ilo œsamo prividno mewati izgledŒ. Pitawe je, me|utim, ne bi li ista ta-

kva definicija va`ila i za pretvarati se.

Moskovqevi} jo{ pomiwe alternacije predobiti — pridobiti, predi}i se —

pridi}i se i preklati — priklati. Ova posledwa dva glagola danas se jasno razlikuju

po zna~ewu, ali je verovatno da u nestandardnom govoru postoji priklati i kao sino-

nim za preklati ili zaklati; RMS bele`i za priklati jedan citat iz Cesarca s defi-

nicijom ’fig. dotu}i, uni{titi do kraja’.

5.23. Prefiks pro-

(1) U osnovnom prostornom zna~ewu odgovara predlogu kroz, i taj predlog naj-

~e{}e dolazi kao dopuna: provu}i, provesti, pron(ij)eti, proturiti, promoliti, pro-

gurati, propustiti, proputovati i sl.; pro}i/prolaziti, prodr(ij)eti, projuriti,

protr~ati, projahati, prote}i, prostrujati, proviriti i sl. Neki glagoli su danas

~e{}i u sekundarnim zna~ewima, npr. prot(j)erati ’oterati, nasilno udaqiti’, prog-

nati (isto), propasti ’do`iveti neuspeh’.

(a) Na pojmu prolaska kroz ne{to ili izme|u ne~ega temeqi se i zna~ewe nekih

glagola koji nisu glagoli kretawa i koji uglavnom nemaju rekciju sa kroz: pro{iti,

prostr(ij)eliti, prosejati/-sijati, prore{etati, prokrijum~ariti, prosvirati

(obi~no o metku, s promenom zna~ewa u odnosu na osnovni glagol) i sl.

(b) Pravqewe rupe, otvora podrazumevaju glagoli kao probiti, probosti, pro-

bu{iti, pros(j)e}i, prorezati, produbiti, provrt(j)eti, progristi; uglavnom figura-

257

tivno se upotrebqavaju prokquvati/-iti i pro~a~kati. Kao dopunu naj~e{}e imaju sa-

mo direktni objekt.

(v) Zna~ewe prolaska kroz grlo bitno je kako za glagole progutati, pro`de-

rati, tako (u suprotnom smeru) i za glagole promrmqati, progun|ati, prostewati,

pro{ap(u)tati, procvileti/-qeti, proderati se i sl. Ovim posledwima su veoma

sli~ni i glagoli tipa progovoriti, prop(j)evati, samo {to kod wih prefiks ozna~ava

po~etak radwe (v. ni`e). Neki put su oba zna~ewa mogu}a u istom glagolu, npr. propi-

{tati mo`e da zna~i ’pi{te}i izgovoriti’ ili ’po~eti pi{tati’.

(g) Glagol pro}i, pored dopune sa kroz, mo`e imati i dopunu sa pored ili kraj

(~ega). Na isti na~in, kretawe bo~no od nekog objekta mogu ozna~avati neprelazni gla-

goli prominuti, proma}i/-knuti, prolet(j)eti, prohujati, prozujati, prozvi`dati,

projezditi i drugi.

(2) Sa ingresivnim zna~ewem (po~etak radwe) nalazimo dosta neprelaznih

glagola kao progovoriti, prozboriti, prop(j)evati, propi{tati, progledati, proho-

dati, propu{iti, procuriti, prokqu~ati, provr(ij)eti, proraditi ’po~eti raditi’,

proht(j)eti se i dr. Up. i neologizme profunkcionisati ’po~eti funkcionisati’ i

familijarno prolupati, prvobitno ’po~eti lupati’ (o automobilskom motoru, gde je

lupawe znak kvara), odakle metafori~ki ’poremetiti umom’.

(a) Sticawe neke osobine ozna~avaju povratni glagoli kao propiti se, prozli-

ti se, provr(ij)edniti se, proskitati se.

(3) Pored samog po~etka radwe, glagol mo`e da obuhvati i ceo po~etni period,

tako da uz ingresivno, ili umesto wega, imamo kontinuativno zna~ewe (œ…u zna~ewu

vr{ewa radwe za izvesno kra}e vreme; prozboriti zna~i i zboriti malo o ~emuŒ, Ste-

vanovi} 19641:464). Takvi su, recimo, glagoli pro`iv(j)eti, prokuvati, prosu{iti,

prospavati, prodr(ij)emati, proprati i sl.; pro}askati, pros(j)ed(j)eti, prolutati,

proplakati i sl.; proveseliti se, provaqati se, pro{etati (se) itd.

(4) Iz prostornog zna~ewa ’kroz ({to)’ moglo se razviti i zna~ewe potpunog,

iscrpnog izvr{ewa radwe (up. priloge skroz, skroz naskroz). Takvi su glagoli prou~i-

ti, prostudirati, pro~itati, pro~istiti, promisliti, probd(j)eti, propatiti,

pro`eti i sl.; promrznuti, prozepsti, prokisnuti, protrnuti i sl. Mogli bismo im

dodati i glagole u kojima pro- ozna~ava tro{ewe ili gubitak: pro}erdati, proigrati,

258

prokockati, prokartati, propiti. Ove sativne glagole ~esto nije lako razlikovati od

onih iz prethodne grupe, kao ni od ~isto perfektivnih (v. slede}u grupu). Mogu}a je

kao i uvek polisemija: ’neko vreme }u pro`iveti tamo’ svrstali bismo u grupu 3, a ’sve

sam to i ja pro`iveo’ u grupu 4. Za glagol proraditi, Stevanovi} (nav. mesto) upozora-

va na razliku izme|u neprelaznog proraditi ’po~eti raditi’ i prelaznog proraditi

(materijale i sl.), koje je kao rusizam (<< øroraboØaØâ) bilo popularno u godinama po-

sle II svetskog rata. Za mnoge glagole kao protuma~iti, proc(ij)eniti, prosuditi, pro-

`derati, prov(j)etriti i sl. mogli bismo tvrditi da u potpunosti zahvataju objekat,

ali to su radwe koje se i ina~e ne rade delimi~no, pa je mo`da opravdanije ove glagole

smatrati ~istim perfektivima.188

(5) Neki od tipi~nijih glagola u kojima pro- ozna~ava samo svr{enu radwu bi-

li bi proliti, prosuti, probuditi, prokleti, produ`iti, pro{iriti, produbiti,

pror(ij)editi, proslaviti, mo`da propratiti i prokomentarisati (ako ne smatramo

da spadaju u grupu 3) itd. Stevanovi} ovamo (pod glagole koji œozna~avaju samo potpuno

izvr{ewe… radweŒ) ubraja i prodati, prore}i, prokazati, proigrati, ali pri tom gu-

bi iz vida da oni zna~e ne{to sasvim drugo nego osnovni dati, re}i, kazati, igrati.

5.23.1. Ova posledwa ~etiri glagola ukazuju na jo{ neka zna~ewa prefiksa pro-

, koja izlaze iz okvira dosad opisanih kategorija. Sli~ne anomalne primere predsta-

vqaju i prona}i (u doslovnom zna~ewu sinonim za na}i; u zna~ewu pronalaska nemogu}e

je odrediti {ta zna~i prefiks), prozvati (mo`e biti perfektiv od zvati u zna~ewu

’nazvati’, ali nije jasno otkud zna~ewe prozivke), propisati, probirati, pro~uti se i

jo{ neki glagoli.

5.24. Prefiks protiv-

Ovaj prefiks dolazi samo u protivr(j)e~iti (re|e protivur(j)e~iti), u pro-

tivstaviti ’suprotstaviti’ (rusizam) i u retkom protivstati (jedan citat u RMS,

uz jo{ jedan za nesvr{eno protivstajati). Glagol protusloviti ’protivre~iti’ is-

188 Za glagol protuma~iti, recimo, RMS daje definiciju koja ni~im ne ukazuje na ve}u iscrpnost nego kod glagola

rastuma~iti; naprotiv, za istuma~iti je re~eno da zna~i ’sasvim protuma~iti, dokraja protuma~iti, sve objasniti’ — iako

dva citata koja slede ne potvr|uju takvu interpretaciju.

259

kqu~ivo je hrvatski i nema ekvivalenta sa protiv-.

5.25. Prefiks raz-

I po broju glagola u kojima je zastupqen, i po broju alomorfa i po raznovrsno-

sti zna~ewa, raz- je me|u najplodnijim prefiksima u srpskom jeziku. Alomorfa ima

ukupno {est (kao kod iz-), a to su raz-, ras- (ispred bezvu~nih suglasnika), ra{- (kao u

ra{~e{qati, ra{~upati, ra{}eretati se), ra`- (samo u dva-tri re|a glagola kao

ra`|ipati se, ra`xarati, ra`xilitati se), ra- (u dosta glagola kao raseliti,

ras‰jŠe}i, ra{iriti, ra{trkati, ra`eniti, ra`alostiti itd.) i raza- (u vi{e po-

znatih glagola sa suglasni~kom grupom na po~etku osnove, kao razaznati, razaslati,

razabrati, razapeti -pnem, razasuti -spem itd.).

Zna~ewe prefiksa raz- u velikoj je meri œcentralizovanoŒ, u tom smislu {to

se na neki na~in uvek mo`e dovesti u vezu s œprototipskimŒ zna~ewem, koje D. Kliko-

vac 1998:154 opisuje kao œkretawe od centra ka periferijiŒ. Uprkos tome, semanti~ki

opis nije ni lak ni jednostavan, po{to se to osnovno zna~ewe grana na mnogo razli~i-

tih na~ina, a metafori~nost je izuzetno razvijena.

(1) Deqewe, razbijawe nekog predmeta, ili rasturawe nekog skupa, iskazuju

mnogobrojni prelazni glagoli: rastaviti, razlo`iti, razd(ij)eliti, rasturiti,

razdvojiti, raspoloviti, razbiti, razlomiti, raskinuti, rastrgati, raskomadati,

razdrobiti, razmrviti, razma}i, razn(ij)eti, razvaliti, rasc(ij)epati, razderati,

ra{~laniti, razliti, rasuti, razasuti, razbacati, rast(j)erati, raseliti, razjuri-

ti, razvesti itd.

(a) Kretawe u raznim pravcima, makar i bez nasilnog razbijawa celine, ozna~a-

vaju razdati, razaslati, rasprodati, raspustiti, raspremiti, ra{~istiti, raspro-

straniti, raspr{iti, razgranati, rasaditi, razvu}i, razgrabiti itd., a figurativ-

no i razmno`iti/-avati, rasploditi, rastrubiti, razglasiti itd. Ovde ima i po-

vratnih glagola, kao razi}i se/-ilaziti se, razb(j)e}i se, raspasti se, razlet(j)eti se,

razmileti/-qeti se, rasprsnuti se, rasplinuti se, na apstraktnijem planu ra{~uti

se itd.

(b) Po{to logi~ko razmi{qawe pretpostavqa pre svega ra{~lawivawe ({to

potvr|uje i etimologija gr~kih re~i analiza i kritika, od glagola lýo odnosno kríno),

260

metafori~nu primenu ovog prefiksa imamo u razabrati, razaznati, raspoznati, raz-

likovati, razum(j)eti, razmi{qati, rasu|ivati, raspraviti, razvrstati i sl.

(2) Pove}awe obima ili povr{ine predmeta, kao posledica kretawa u dve ili

tri dimenzije: razviti, razmotati, razapeti, ra{iriti, raskre~iti, rastegnuti,

razastr(ij)eti itd.; up. i raskrupwati se.

(3) Promene u ~vrstini ili agregatnom stawu tako|e se izra`avaju metaforom

centrifugalnog kretawa, jer se ose}a da ve}i prostor zauzima labavo od kompaktnog

(rasklimati, rasklatiti, razvezati, razr‰ijŠe{iti, ra{rafiti, ra{~e{qati, ra-

su{iti se itd.), te~no od ~vrstog, suvog ili mawe te~nog (rastopiti, raskraviti,

rastvoriti, raskvasiti, razmutiti, raskuvati, razrediti, razbla`iti i sl.).

(4) Nasuprot radwama koje idu u smislu gradwe, vezivawa ili ve}e kompaktno-

sti, glagoli na raz- ~esto zna~e wihovo poni{tavawe ili suprotnost: razgraditi, ras-

kovati, razl(ij)epiti, rasplesti, razmrsiti, raspetqati i sl.; tu spadaju i ve} po-

menuti razviti i razmotati. Na isti na~in iskazuje se i poni{tavawe drugih radwi

(ra{~initi, razo~arati, razuv‰jŠeriti, razv‰jŠen~ati i sl.), naro~ito u glagolima s

imeni~kom osnovom (razdu`iti, razuzdati i sl., raspopiti, raskraqiti i sl.: vidi

5.33.16).

(5) Ingresivno i faktitivno zna~ewe, tj. dovo|ewe objekta (qudskog bi}a) u

neko (naj~e{}e negativno) raspolo`ewe, imaju glagoli kao razveseliti, rastu`iti,

ra`alostiti, razqutiti, razn(ij)e`iti, razbesneti/-bjesweti, razdra`iti, raz-

gneviti/-gweviti, rasrditi, ra`estiti, razjariti i sl.

(a) ^esto se iskazuje ne samo po~etak novog stawa nego i œzala`ewe u stawe

ozna~eno osnovnim glagolomΠ(Stevanovi} 19641:465), {to Bari} et al. 1979:301 nazi-

vaju œintenzivno zna~eweŒ. Takvi su glagoli razraditi, razbuditi, raspaliti, ras-

piriti, rashladiti, razvedriti, razmaziti, razbistriti, raskrvariti/-viti i sl.,

a posebno povratni kao razgor(j)eti se, razbuktati se, rasplamt(j)eti se, razmaha-

ti se, rascv(j)etati se, bezli~ni razdaniti se, glagoli koji ozna~avaju upadqivo

qudsko pona{awe kao raspri~ati se, razvikati se, raskokodakati se, rasp(j)evati

se, rasplakati se, razigrati se i sl.

(6) Mo`da zbog specifi~nog zna~ewa prefiksa raz-, nema sigurnih primera za

glagole gde bi on bio iskqu~ivo znak perfektivizacije. Babi} (1986:490), dodu{e,

261

ima kategoriju koju je ozna~io kao œpostizawe ciqaŒ, ali to su glagoli tipa rashladi-

ti, koje smo videli u prethodnoj grupi. Ima i kategoriju koja zna~i œda je radwa

osnovnoga glagola izvr{ena do potankostiŒ, gde navodi primere razvidjeti, rastuma-

~iti, rasuditi, razjasniti, razmisliti, razmotriti, razraditi, razgledati. U na-

~elu takav opis je prihvatqiv, i mo`da bi se mogao dodati jo{ neki glagol (npr. ras-

prodati — sve prodati). Ipak, trebalo bi za svaki od ovih glagola ispitati da li zai-

sta zna~i radwu obavqenu œdo potankostiŒ. Rastuma~iti, na primer, RMS defini{e

naprosto ’razjasniti, objasniti, protuma~iti’, a ne nagla{ava iscrpnost radwe, kao

{to je u~iweno za istuma~iti (v. fusnotu 188). Takvog nagla{avawa nema ni u defi-

niciji glagola razjasniti. Razgledati je po RMS ’pa`qivo pogledati sa svih strana,

pregledati, ispitati’, ali bi mo`da ta~nija formulacija bila ’pogledati s raznih

strana, mestimi~no pregledati’, jer re~enice kao Idem malo da razgledam izloge ni-

po{to ne podrazumevaju potpuno i detaqno izvr{ewe radwe.

5.25.1. Ako se slo`imo s takvom definicijom glagola razgledati, onda je pi-

tawe gde je wemu mesto u na{oj semanti~koj klasifikaciji. Kao jedina mogu}nost uka-

zuje se grupa 1a, ali dok svi tamo nabrojani glagoli podrazumevaju kretawe objekta, ov-

de nemamo to zna~ewe. Isto va`i i za glagol raspitati se. Neizvesna je tako|e klasi-

fikacija glagola razgovarati189, raskrstiti i jo{ ponekog. Vredi zapaziti da mnogi

glagoli na raz- imaju nemotivisanu osnovu (up. 1.4, 1.4.1), tako da im zna~ewe prete`no

zavisi od prefiksa. Takvi su na primer razoriti, razbucati, ra{trkati, razgaliti,

razdrqiti, razroga~iti i dr.

5.26. Prefiks s(a)-

Alomorfa ima ~etiri, od kojih je s- daleko naj~e{}i. Z- dolazi u mawem broju

glagola ispred zvu~nih suglasnika (zbaciti, zgusnuti i sl.), a {- ispred ~ i }, ali

osim {~vrsnuti (se) i eventualno {}apiti to su danas krajwe retki glagoli, ili imaju

neprovidnu osnovu kao u {~epati i {}u}uriti. Znatno je slo`enija distribucija alo-

morfa sa-. On dolazi obavezno ispred s, {, z, ` (sasu{iti, sas‰jŠe}i, sa{iti, sazida-

ti, sa`e}i, sa`iv‰jŠeti se itd.), naj~e{}e i ispred ~ (sa~ekati, sa~initi, sa~uva-

ti), ispred nekih vokala (saobraziti, saop{titi, sau~estvovati), ispred nekih su-

glasni~kih grupa (sagraditi, sahraniti, samleti/mqeti, saglasiti se, sagwiti),

ali koji put i ispred pojedina~nih suglasnika, kao u sabiti, sagor(j)eti. Nisu retki

262

ni parovi glagola sa istom osnovom, pri ~emu oblik na sa- i onaj na s- mogu biti isto-

zna~ni, kao u savladati — svladati, sagr(ij)e{iti — zgr(ij)e{iti, sakriti — skri-

ti, sabiti — zbiti (zbijem), ali ~e{}e postoji opozicija u zna~ewu: sal‰ijŠetati —

sl‰ijŠetati, saplesti (se) — splesti (se), saviti — sviti, sagledati — zgledati se

itd. Neki put razlika nije toliko u zna~ewu koliko u oblasti upotrebe: skloniti je

uobi~ajen oblik, dok se sakloniti javqa samo u izrazu bo`e me sakloni i sl.; sliti je

obi~nije nego saliti (ali: stoji kao saliven); sakupiti i skupiti uglavnom su sino-

nimi, ali samo ovo drugo dolazi u povratnom obliku, sa zna~ewem ’smawiti se’ ili

’stisnuti se’; satrti je danas znatno obi~nije nego strti; prema zbiti (zbudem) nema

oblika na sa-; itd.

(1) Uobi~ajeno socijativno zna~ewe predloga s(a) (+ instr.) imaju glagoli kao

sastaviti, sjediniti, sklopiti, sakupiti, skupiti, sabrati, zgrnuti, zdru`iti,

slo`iti, sm(ij)e{ati, sl(ij)epiti, sliti, splesti, zbiti (-ijem), skop~ati, svezati,

smotati, sazvati, sra~unati (prvobitno zna~ewe ’ura~unati sve zajedno’) i sl.; pone-

ki neprelazni kao srasti, sara|ivati, vi{e povratnih kao sastati se, sa`iv(j)eti

se, sroditi se, slizati se, sudariti se i sl. Ve}ina ovih glagola dobija predlog s(a) +

instrumental kao dopunu.

(a) Iz pojma zbli`avawa, zdru`ivawa, kao {to prime}uje I. Grickat 1966:213,

nastaju glagoli koji zna~e œosmi{qeno, plansko sastavqawe elemenata radi pravqewa

odre|enog predmetaŒ: sagraditi, sazidati, skrojiti, sa{iti, skovati, skrpiti, skle-

pati, figurativno smisliti itd.

(b) Drugi izdanak istog osnovnog zna~ewa, po istoj autorki, jeste

œpropratna predstava o zaokrugqavawu, svo|ewu, sabijawu u zatvorenu celinuŒ, a

odatle œi semantika umawewa, postepenog ili potpunog uni{tewaŒ. Otuda fakti-

tivni glagoli kao smawiti, skratiti, stawiti, spqo{titi, st(ij)esniti, ne-

prelazno smr{ati, povratno zgrbiti se. Po{to se prelazak iz mek{eg ili te~nog

u tvrdo stawe ose}a kao smawewe (simetri~no onome {to smo videli za raz- pod 3),

ovako se mogu objasniti i glagoli kao skameniti (se), slediti (se), smrznuti (se),

stvrdnuti (se), skoriti se, sasu{iti se i sl.

(2) Te`e je iz socijativnog zna~ewa izvesti i œstvarawe nereda, poreme}aja, lo-

mqewe, satiraweΠ(Grickat, nav. m.), ali je ~iwenica da takvih glagola ima dosta: spe-

263

tqati, smrsiti, slomiti, skrhati, zgu`vati, zgwe~iti, smrviti, smo`diti,

samleti/-mqeti, smlaviti, zdrobiti, smutiti, spr`iti, spaliti i sl.

(3) Ablativno zna~ewe predloga s(a) + gen. imaju glagoli kao skinuti, svu}i,

svaliti, skloniti, sn(ij)eti, zbaciti, spustiti, stovariti, skrenuti, smaknuti,

smetnuti, stresti, sastrugati, zguliti i sl.; spasti, slet(j)eti, sjuriti, str~a-

ti, skliznuti, sjahati, svratiti (osnovno zna~ewe ’skrenuti s puta’, odakle ’navra-

titi’); skotrqati se i sl. Svi ovi glagoli imaju s(a) s genitivom kao naj~e{}u dopu-

nu.

(4) Samo kao znak perfektivizacije s(a)- se javqa u saslu{ati, spaziti,

sm(j)estiti, sa~uvati, zbrinuti, svr{iti, sakriti, smiriti, skuvati, zgrejati/-ija-

ti, smla~iti, sa~ekati, slagati (od lagati), sagor‰jŠeti, strp‰jŠeti se, smra~iti se

i dr.

5.26.1. Nema mnogo glagola u kojima zna~ewe prefiksa s(a)- izmi~e svakoj kla-

sifikaciji. Pre bi se moglo primetiti da perfektivizacija pokatkad povla~i za sobom

bitnu promenu zna~ewa (bar u odnosu na dana{we zna~ewe osnovnog glagola), kao u sma-

zati, sahraniti, spqeskati, zbuniti, skuc(k)ati, smu~iti se. Ponekad, naprotiv, se-

manti~ka razlika je tako sitna da ju je te{ko definisati, kao u spomenuti, spomo}i,

spoznati. Izvestan broj glagola ima neprovidnu osnovu, kao smandrqati, smlaviti,

smo`diti, zdruzgati, splasnuti, skunatoriti i dr.

5.27. Prefiks su-

Za razliku od imenica, gde smo zbog jednakosti zna~ewa u mnogobrojnim paro-

vima tipa saputnik — suvoza~ prefiks su- tretirali kao alomorf od s(a)- (v. 2.1.22),

kod glagola to ne bi uvek bilo opravdano. Glagolsko su-, bar u srpskom, ne zna~i spaja-

we kao s(a)-, nego zajedni~ku, naporednu radwu u kojoj uvek ostaju dva zasebna aktanta.

Takvih glagola nema mnogo i pripadaju prete`no u~enom i stru~nom re~niku: sud(j)elo-

vati, sufinansirati, supotpisati, suzvu~ati (dva citata u RMS), suo~iti, su~eliti

(posledwa dva su PST). Oblici kao sura|ivati, suglasiti, suobraziti, suos(j)e}ati

danas su zastareli ili hrvatski, u Srbiji zameweni oblicima na sa-.

Etimolo{ki, ovamo bi spadali i glagoli susti}i, susresti, sustati, sukobi-

ti, survati, ali su prva dva po zna~ewu mawe-vi{e jednaki prostim glagolima, u tre-

264

}em je nemogu}e odrediti zna~ewe prefiksa, a sukobiti (od kob) i survati (od rvati)

izgubili su semanti~ku vezu sa osnovom, pa se danas ose}aju kao prosti glagoli.

Za glagole na sus-/suz- vidi 5.31.13.

5.28. Prefiks suprot-

Javqa se samo u glagolu suprostaviti/-vqati, tako da je wegov status prefik-

sa neizvestan190; ovaj glagol bi se mogao smatrati i za slo`enicu s prilogom (v. Ç, 4.5).

5.29. Prefiks u-

(1) Sa zna~ewem dana{weg predloga u javqa se u mnogobrojnim glagolima kre-

tawa: un(ij)eti, uvesti, ud(j)enuti, usaditi, uklopiti, ubaciti, ugurati, ut(j)erati,

utisnuti, uvu}i i sl., za te~nosti uliti, usuti, u{trcati, ubrizgati, za druge vrste

radwi um(ij)e{ati, uplesti, upetqati, urezati, us(j)e}i, uvrt(j)eti, utrqati,

ukl(ij)e{titi, ukucati, ukopati, ugraditi, uzidati i sl., sa specifi~nijim zna~e-

wima ukrcati, utovariti, useliti, upisati, ucrtati, ubele`iti/ubiqe`iti i sl.,

za uno{ewe objekta u (obi~no `ivi) subjekat upiti, usisati, usrknuti, udahnuti,

u{mrknuti, za obavijawe objekta omota~em, okvirom i sl. uviti, umotati, upakovati,

uvezati, uokviriti, uramiti i sl.

Od neprelaznih glagola takvi su u}i/ulaziti, upasti, ugaziti, uroniti, uto-

nuti, uploviti, ulet(j)eti, usko~iti, utr~ati, u{etati, ujahati, umar{irati i

sl.; od povratnih ugn(ij)ezditi se, s prenesenim zna~ewem upustiti se (u {to) i jo{

poneki. Svi ovi glagoli po pravilu imaju dopunu u + akuzativ.

(a) Mada nisu glagoli kretawa, u osnovi isto zna~ewe imaju glagoli apstrakt-

nijeg sadr`aja kao ukqu~iti, uvrstiti, ubrojiti/-ati, ukwi`iti, ura~unati, udru-

`iti i sl.; tako|e uquqkivati (podrazumeva se u san) i uspavati (gde prefiks pretva-

ra neprelazni nesvr{eni glagol u prelazni svr{eni).

(b) Za predlog u vezani su i glagoli uputiti (u {to), uperiti, upraviti,

usm(j)eriti (up. izraze u pravcu, u sm‰jŠeru ‰~egaŠ).

265

(2) Na prostorno zna~ewe indirektno se oslawaju i glagoli koje Babi}

1986:492 opisuje kao œpotpuno obuhva}awe radwom, obuhva}awe sa svih strana, u obi-

quŒ, navode}i primere ublatiti, ubra{waviti, usoliti, uprqati (mogli bi se doda-

ti ubrqati i ukaqati), upquvati, usmrdjeti, ulijepiti, umastiti i jo{ nekoliko

sli~nih, me|u koje on ubraja i uroditi i usre}iti, kao i povratni glagoli u`ivjeti

se i ucrvati se. Sli~nu definiciju (œpotpuno obuhvatawe glagolskom radwomŒ) daje i

RMS (odrednica u pod 1b), ali s druk~ijim primerima: uvezati, uplesti, upakovati,

ulepiti, umazati. O~igledno je ovo prili~no heterogena kategorija, jer sjediwuje gla-

gole konkretnog i apstraktnog zna~ewa, prelazne, neprelazne i povratne, faktitivne i

one koji to nisu.

(a) Veoma sli~ni glagolima tipa ublatiti jesu i faktitivni glagoli s pri-

devskom osnovom, koji zna~e pridavawe objektu osobine iskazane pridevom: uveli~ati,

uve}ati, umawiti, usitniti, ujediniti, umno`iti, u~estati, udebqati, utawiti,

ugladiti, u~vrstiti, ukrutiti, ulep{ati/uqep{ati, uprostiti, uniziti, utopli-

ti, ukiseliti i sl. Povratni glagoli te vrste su ulewiti/ulijeniti se, usamiti se, s

imeni~kom osnovom ubu|ati se, uplesniviti/upqesniviti se, umoq~ati se i sl. (vidi

5.33.19).

(3) Radwu produ`enu preko mere (Babi} daje malo neobi~nu definiciju

œzadr`ati u stawu do krajwega zamoraŒ) zna~e glagoli us(j)ed(j)eti/-sjediti se, ule`a-

ti se, ustajati se, eventualno i usmrd(j)eti se (po zna~ewu bi mogao spadati u pret-

hodnu grupu, ali mu osnova nije pridevska ni imeni~ka). Sli~no œintenzivnoŒ zna~ewe

ima i glagol upe}i, u spojevima kao œUpeklo je sunceŒ. Druge primere zasad nismo na-

{li.

(4) Ablativno ili privativno zna~ewe (udaqavawe, uklawawe) poti~e od sta-

roslovenskog ou. Tu razliku je Leskin 1914:479 tako ozbiqno shvatao da je navodio œu =

vã hineinŒ i œu = u ab, wegŒ kao dva posebna prefiksa. Danas ih, naravno, vi{e ne raz-

dvajamo, jer se ablativno zna~ewe svelo na vrlo mali broj glagola. Neki su i{~ezli

zbog sudara s dana{wim prostornim zna~ewem ovog prefiksa (npr. ub(j)e}i ’pobe}i’,

un(ij)eti ’odneti’, jo{ zabele`eni kod Vuka, ali Stevanovi} 19641:467 konstatuje: œu

savremenom su jeziku nepoznati, a i tamo gde smo ih na{li ose}aju se kao odve}

arhai~niŒ). Neki drugi se vi{e ne ose}aju kao ablativni, npr. umiti (prvobitno zna~e-

we ’sprati, miju}i odstraniti’: v. Skoka pod u), udati (prvobitno ’dati van ‰ku}eŠ’: v.

266

Stevanovi}, nav. mesto), utopiti, udaviti (Grickat 1966:217 ih svrstava me|u glagole

tipa utamaniti, isti~u}i da se u ruskom ka`e uØoøiØâ a ne *vØoøiØâ; ali danas je u

ovim glagolima bez sumwe preovladalo prostorno zna~ewe — udaviti u vodi).

Od malobrojnih glagola koji jo{ ~uvaju ablativno zna~ewe najkarakteri-

sti~niji su ukloniti, ukinuti, ubrisati, utrti, upustiti, a od neprelaznih

ute}i, uma}i, uminuti, eventualno i umr(ij)eti, uginuti, uvenuti. Istog porekla

su verovatno i glagoli kao ubiti, utu}i, umlatiti, umoriti, uni{titi, utama-

niti, ugu{iti, ugasiti, utrnuti i sl.; oni, me|utim, zna~e upadqivu i energi~-

nu akciju na objektu, pa ih je te{ko podvesti pod pojam ablativnosti, tj. udaqava-

wa. Jo{ te`e je u tu kategoriju ukqu~iti glagole kao ubrati, uloviti, ukrasti,

utajiti, u{ted(j)eti: obja{wewe Grickatove (nav. m.) da œvrsta uni{tavawa je-

ste i kad se predmet prigrabi za sebe odn. u~ini neupotrebqivim za drugogaΠsva-

kako ima istorijsku vrednost, ali se ne mo`e prihvatiti kao semanti~ki opis.

(5) Glagola u kojima u- ozna~ava samo zavr{enu radwu ima bezbroj i veoma su

raznovrsni po zna~ewu. Nabrojmo samo najpoznatije: uraditi, u~initi, upla{iti,

umiriti, ut(j)e{iti, ukoriti, uslu`iti, ugostiti, upitati, uv(j)e`bati, ugrozi-

ti, ukl(ij)eti, ugristi, upaliti, ugasiti, umutiti, umesiti, u`ariti, ugojiti,

utoviti, ugrejati/-ijati, upecati itd. itd. Vrlo je malo neprelaznih (usl(ij)editi,

uraniti), a ~istih povratnih mo`da i nema.

5.29.1. Dosta je glagola koji ostaju izvan klasifikacije. Takav je pre svega

ustati (ako ne poti~e od uz-stati, {to bi objasnilo zna~ewe dizawa, ali nije vero-

vatno s obzirom na rusko vsØaØâ), zatim oni gde pored perfektivizacije imamo izrazi-

to su`ewe zna~ewa, kao ujesti, uva`iti, ugoditi, ugovoriti, uc(ij)eniti, a pogotovu

oni gde je (s perfektivizacijom ili bez we) do{lo do semanti~kih promena te{ko obja-

{wivih na sinhronijskom planu: udesiti, uhoditi, ukazati, ure}i itd.

5.30. Prefiks uz-

Alomorfi su us- (ispred bezvu~nih suglasnika), u{- (ispred ~ i }, kao u u{~u-

vati, u{~avrqati se, u{}eretati se), uza- (danas prakti~no samo u uzabrati ‰pored

uzbratiŠ i uzavreti, mada RMS bele`i jo{ desetak vrlo retkih glagola sa suglasni~-

kom grupom na po~etku osnove, kao uzazvati, uzasmetati i sl.). Alomorf u- bi dolazio

267

ispred osnova na s-, z-, {-, `-, ali ga je zbog neutralizacije nemogu}e razlikovati od

prefiksa u-; siguran je samo u glagolu u{etati se kad zna~i ’po~eti {etati tamo-amo,

ushodati se’. Alomorf vaz-/vas-, kao arhaizam nasle|en iz crkvenog jezika ili iz ru-

skog, javqa se samo u dva glagola, vaskrsnuti i vaspostaviti: oba imaju i istozna~ni

dublet na uz-, uskrsnuti odnosno uspostaviti.191 Kao drugi prefiks dolazi u prevazi-

}i/-ilaziti.

(1) Prostorno zna~ewe kretawa navi{e mo`da je nastalo, kao {to misli Steva-

novi}, iz zna~ewa tesnog dodira koje je svojstveno predlogu uz, u spojevima kao uspuza-

ti se (uz ne{to). Danas ga imamo i u glagolima kao uzdi}i, uzvisiti, uzviti, uspravi-

ti, uzn(ij)eti, u{~e{qati ’za~e{qati navi{e’, uzjahati, a figurativno (preko pojma

rasta) i u uzgojiti/-gajati. Od neprelaznih takvi su uzi}i/-ilaziti (tako|e uza}i/-la-

ziti), ustr~ati, uzlet(j)eti, uzlepr{ati, mo`da i uskip(j)eti, usplamt(j)eti (po-

{to je re~ o radwama koje deluju prema gore), uskisnuti (’narasti’, kad je re~ o testu,

mada mo`e zna~iti i ’prokisnuti’). Povratni su glagoli uspeti se, uspentrati se, uz-

verati se, uspuzati se, figurativno i uzoholiti se. Samo oni glagoli koji zna~e bu-

kvalno kretawe navi{e po nekoj povr{ini mogu imati dopunu s predlogom uz.

(2) I gramati~ari i RMS pomiwu zna~ewe kretawa unazad, za koje se vezuje i

zna~ewe recipro~ne radwe, ali re~ je zapravo samo o malom broju glagola: uzma}i/-knu-

ti (uzmicati) i ustuknuti, figurativno uzdr`ati se i ustezati se, verovatno i

ustru~avati se (ali je nemotivisano). Recipro~no zna~ewe ima samo glagol uzvrati-

ti.

(3) ^esto je zna~ewe koje RMS opisuje kao œpo~etak (obi~no buran, `iv) kakve

glagolske radweŒ, sli~no i Stevanovi} 19641:467, a Babi} 1986:493 kao œpo~etak radwe

s ve}im intenzitetom (sna`no, burno, `ivo)Œ.192 U stvari bi trebalo re}i da uz- ozna~a-

va po~etak radwe kod glagola koji sami po sebi ozna~avaju neku `ivu delatnost, nemir

ili izazivawe nemira. Takvi su uzbuniti, uzburkati, uzmutiti, uskome{ati, uzbudi-

ti (ovaj posledwi s promenom zna~ewa u odnosu na osnovni glagol), uzvitlati, uskovi-

tlati, uskolebati, uzdrmati, ustalasati, uznemiriti, usplahiriti, prelazni koji

191 RMS bele`i i neuobi~ajeno vazdi}i, s oznakom œzast.Œ i jednim citatom iz Branka ]opi}a. Glagol vaspitati ne uzimamo u

obzir, jer je danas nemotivisan. 192 Babi} tako|e prime}uje œza te je glagole karakteristi~no da su svi povratniŒ: iz primera koje ovde dajemo vidi se da je ta

tvrdwa neta~na.

268

mogu postati i povratni; neprelazni uzdrhtati, ustreptati, ustreperiti; povratni

koji zna~e `ivo qudsko kretawe ili naglu govorqivost, kao ushodati se, uzmuvati se,

ustumarati se, uzvrpoqiti se, uzvrt(j)eti se, ustr~ati se, uzbrbqati se, u{}ereta-

ti se, u{~avrqati se i sl.

(4) Posebnu, ne samo semanti~ku nego i gramati~ku funkciju dobija uz- u mo-

dalnim glagolima ustrebati, uzmo}i, usht(j)eti i u jo{ ponekom kao uspitati, uzmo-

liti, ustra`iti, uspisati, u{~itati. Stevanovi} 19641:468 tvrdi da se to doga|a

œiskqu~ivo u obliku prezenta, u slu`bi predbudu}eg vremena (futur II)Œ, daju}i pri-

mere œAko uzmognemŒ, œAko ti ustrebaŒ, œAko uspita{, kaza}e ti seŒ, œKad uzmoli{, i

dobi}e{Œ. Takve upotrebe (sa ako i kad) zaista su naj~e{}e, ali ne i jedine. U RMS,

pod pojedinim odrednicama, nalaze se primeri i za perfekt (œ{to god se \uki

ushtjeloŒ), kondicional (œako bi ustrebaloŒ, œkad bi ushtelaŒ), aorist (œApolonija se

ne uzmo`e svladatiŒ, œ[to vam ne uspisa ba{ ni slovceta?Œ) itd. Svi ti primeri uze-

ti su iz jezika kwi`evnosti. U dana{wem svakodnevnom jeziku uobi~ajeno je jo{ samo

ustrebati i donekle usht(j)eti, dok ostali glagoli ovog tipa imaju arhai~an prizvuk.

(5) Za glagole u kojima uz- ozna~ava samo svr{enost radwe Stevanovi} napomi-

we da œnisu mnogobrojniŒ. Navodi samo tri primera, uzorati, uskopati i uzraditi,

od kojih su posledwa dva danas neuobi~ajeni. Mogli bismo im dodati mo`da jo{ samo

uz(a)brati (ako ne smatramo da prefiks ozna~ava podizawe cveta pri brawu: up. ubra-

ti), usprotiviti se i uzjoguniti se.

5.30.1. Neobja{weno ostaje zna~ewe prefiksa samo kod nekoliko glagola: us-

kratiti (osim ako bismo ga na neki na~in ukqu~ili u grupu 2 gore), uzdahnuti, us-

kliknuti, uzviknuti, uspostaviti i jo{ neki koji su suvi{e retki da bi ih vredelo

nabrajati.

5.31. Glagoli s dva prefiksa. — Pomalo je neobi~no {to se parovima prefik-

sa jo{ ponajvi{e bavio Beli} (1949:313–315), dok su ih kasniji ispitiva~i zanemari-

li, pa i Babi}, koji im posve}uje samo tri re~enice (1986:479).

U principu bi se mogla razlikovati dva slu~aja. Naj~e{}e je prvi prefiks do-

dat glagolu koji i sam sadr`i prefiks. To zna~i da prava tvorbena granica prolazi iz-

me|u wih, a par prefiksa je ~isto formalan, npr. ispodvla~iti (iz + podvla~iti). Ta-

kvi glagoli se u su{tini ne razlikuju od jednoprefiksalnih (up. po-ispadati i po-pa-

269

dati, na-razgovarati se i na-pri~ati se, pre-opteretiti i pre-trpati, ras-proda-

ti i raz-dati itd.) i mi smo dosta wih ve} navodili me|u dosada{wim primerima.

Nasuprot tome, pravi dvoprefiksalni glagoli su oni u kojima se oba prefiksa

ravnopravno kombinuju sa osnovom, daju}i zna~ewe koje ni jedan ni drugi sam za sebe ne

bi mogli imati: is-po-staviti, od-u-stati, o-po-vrgnuti, o-pre-d(ij)eliti, pre-do-

misliti se, pre-po-ru~iti, pret-po-staviti, pro-iz-vesti, pro-po-v(ij)edati, ras-po-

lagati, ras-po-rediti, s-po-taknuti, us-po-staviti i sl. Na`alost, ova dva tipa ne

daju se dosledno razgrani~iti me|u sobom, jer ima mnogo prelaznih slu~ajeva, kao i gla-

gola gde je te{ko odrediti {ta i koliko prvi a koliko drugi prefiks doprinose zna~e-

wu.

Pomenimo nekoliko specifi~nih primera. Ponekad prvi prefiks ne mewa

bitno zna~ewe glagola s drugim prefiksom, {to ostavqa mogu}nost da se cela tvoreni-

ca shvati kao pleonasti~na: za-po~eti, za-obi}i, na-dodati, na-dograditi, na-dopuni-

ti, pri-dodati, pro-ishoditi, s-pomenuti i sli~no. Obrnuto, doga|a se da drugi pre-

fiks vrlo malo uti~e na zna~ewe, kao u za(o)pucati, pre(o)vladati, pri(u)pitati,

is(pre)kidati, isporu~iti (up. izru~iti). Kao kuriozitet pomenimo i glagole gde se

isti prefiks, po-, javqa dvaput uzastopce: RMS bele`i popodi}i/-gnuti, popom(j)esti-

ti se, popomu~ati, popos(j)ed(j)eti/-sjediti, popostajati, popostati, popo~ekati.

Dok je u tim glagolima prisustvo dva prefiksa o~igledno (ali ponavqawe nema drugu

funkciju osim ekspresivne), dotle u glagolima kao sna}i se, osvrnuti se, osmotriti,

poskidati, preslo`iti, preobu}i i sl. tek pa`qivija morfolo{ka (ili etimolo{ka)

analiza otkriva dva prefiksa: za jezi~ko ose}awe oni su obi~ni prefiksalni, ako ne i

prosti glagoli.

5.31.1. Najplodniji u stvarawu dvoprefiksalnih glagola jesu prefiksi iz- i

po-, oba u distributivnom (multiplikativnom) zna~ewu: izukr{tati, izubijati, izu-

jedati, izuvijati, izopijati se, ispodvla~iti, ispoklawati, ispogibati, ispozdra-

vqati (se), isposva|ati (se), isprebijati, ispredavati, ispremetati, is-

prem(j)e{tati, isprem(ij)e{ati, ispreskakati, ispreturati, ispropadati itd.; po-

dolaziti, poispadati, ponam(j)e{tati, pootpu{tati, pootpadati, poraz-

bol(ij)evati se, porazm(j)estiti, porazd(ij)eliti, poudavati, poubijati, poustaja-

ti, posakrivati, posmrzavati se, pozatvarati, pozaspati, pozaboravqati, pozava-

diti (se), pozaqubqivati se itd.

270

Posebno je zanimqiv spoj pona-, budu}i da tu oba sufiksa imaju isto zna~ewe

obilnosti radwe, tako da wihovo kombinovawe ima karakter afektivne redundancije.

Terzi} A. 1997, koji je posebno izu~avao glagole s ovim po~etkom u srpskom i ruskom,

napomiwe (str. 310) da ih RMS bele`i ravno 40. Na str. 316 daje vi{e primera upotre-

be, s objektom u genitivu ili akuzativu, kao ponakupovati vo}a/vo}e, ponanizati vence,

ponarezati hartije, ponapeglala ko{uqa i sl. Prefiks iz- mo`e imati i druga, te{ko

odrediva zna~ewa (up. 5.6), kao u isposlati, ispostaviti, izostaviti, izokrenuti;

po- se ~esto javqa i u kontinuativnom zna~ewu (v. 5.15, grupa 6), kao u poodrasti, pood-

ma}i, pouzdi}i, popridi}i, porazgovarati, pozabaviti se i sl.; up. i posuvratiti.

5.31.2. Beli} ka`e da u parovima mogu do}i œgotovo svi prefiksi (sem do)Œ.

Pod tim je svakako mislio da do- ne mo`e biti prvi od dva prefiksa, ali je izgubio iz

vida glagol doprin(ij)eti, kao i nekoliko malo uobi~ajenih glagola koje bele`i RMS:

donaliti, donamiriti, donaplatiti i sl. Kao drugi, do- se javqa u mnogim glagoli-

ma: zadobiti, pridodati, nadopuniti itd.

5.31.3. Za- ima prostorno zna~ewe u zaostati, zapostaviti, odakle vaqda i

zna~ewe kru`nog kretawa u zaobi}i, zaokrenuti, zaokru`iti, zaod(j)enuti, zaokupi-

ti, dok je semanti~ki sasvim neodre|en u zadobiti, zaustaviti, zapod(j)enuti, za-

pos(j)esti, zapov(j)editi i drugim glagolima.

5.31.4. Na- (up. 5.8) ima sativno zna~ewe u nadobijati, nadonositi, naodmara-

ti se, naogovarati se, narazgovarati se, nauzdisati se i sl. Zna~i povezivawe u nado-

dati, nadovezati, nadoplatiti, nadograditi, nadometnuti i sl. Neodre|enog je zna-

~ewa u nado}i i u (prete`no hrvatskom) nadom(j)estiti.

5.31.5. O- ima te{ko obja{wivo negativno zna~ewe u opozvati i opovrgnuti, a

neodre|eno u opomenuti, opona{ati, opred(ij)eliti; za osmotriti i osvrnuti se ve}

smo rekli da se u wima ne ose}aju dva prefiksa. Ob- se javqa verovatno samo u obuhva-

titi, s prvobitnim prostornim zna~ewem, i u obustaviti, bez odre|enog zna~ewa.

5.31.6. Od- se javqa u vi{e raznih zna~ewa s prefiksima po- (otpo~eti, otpo-

slati, otpozdraviti, otporu~iti) i u- (odumr‰ijŠeti, odupr‰ijŠeti se, odustati, odu-

minuti).

271

5.31.7. Sli~no semanti~ko {arenilo pokazuje i pod-, od prostornog zna~ewa

(podupr‰ijŠeti) preko metafori~kog (podstaknuti, potpomo}i, podrazum‰ijŠevati,

poduhvatiti se) do deminutivnog u podnapiti se i podnaduti se.

5.31.8. Veoma plodno je pre- u dva zna~ewa koja smo ve} videli u 5.17: ekscesiv-

nom (prezadu`iti ‰seŠ, prezaposliti, prezasititi, preuraniti, preuveli~ati itd.)

i zna~ewu promene (preustrojiti, preusm‰jŠeriti, preurediti, preudesiti, preokre-

nuti, preoc‰ijŠeniti, preporoditi, preprodati, preraspod‰ijŠeliti, predomisliti

se itd.); izvan tih zna~ewa su prepoznati, presaviti i preovladati.

5.31.9. Pred- ima vremensko zna~ewe: predodrediti, predos(j)etiti, predna-

pregnuti193. Rusizam predskazati/-ivati i ne ose}a se kao dvoprefiksalni, mo`da zato

{to alternativni oblik pretkazati, pretkazivati (po jedan primer u RMS) nije ni-

malo uobi~ajen u na{e doba. Za pretpostaviti vidi 5.18.

5.31.10. Pri- ima uobi~ajena zna~ewa dodavawa, pribli`avawa ili uzgredne

radwe, kao u pridodati, pridon(ij)eti (istozna~no sa doprin‰ijŠeti), prisajediniti,

prido}i194, pripomo}i, priugotoviti, priupitati, prinadle`ati (rusizam), pripo-

menuti i sl. RMS daje i niz drugih, danas retkih glagola kao priokupiti, priod(j)enu-

ti, pripovrnuti, pripokriti itd.

5.31.11. Pro- se bez jasno odre|enog zna~ewa kombinuje sa iz- (proizvesti, pro-

izn‰ijŠeti, proishoditi, proiste}i). S drugim prefiksima ga ne nalazimo, osim u

prona}i i propov(ij)edati, koji se danas ose}aju kao jednoprefiksalni.

5.31.12. Raz-, u ve} poznatim zna~ewima (v. 5.22), imamo u rasprodati, razuda-

ti, rasporediti, raspod(ij)eliti, razod(j)enuti/-d(ij)evati, razuv(j)eriti, razo~ara-

ti, raspomamiti se itd. Samo metafori~kim pro{irewem mo`e se objasniti zna~ewe

glagola raspolo`iti i raspolagati.

5.31.13. S(a)- nalazimo samo u saodlu~ivati, uz nekoliko glagola u kojima se

drugi prefiks vi{e ne ose}a, kao saos(j)e}ati, spomenuti, spotaknuti, sna}i/-laziti

(se), snabd(j)eti. Su- imamo u supotpisati. [to se ti~e elementa sus-, u suzbiti, su-

stegnuti (se), susticati se, suzdr`avati se, on se danas ne ose}a kao dvodelni, ali je

194 Mnogo primera za ovaj glagol daje RMS. Danas je uobi~ajen samo u obliku radnog prideva prido{li, odakle i izvedenica

prido{lica.

272

verovatno postao nekom vrstom reduplikacije, tj. spajawem dvaju refleksa istog pred-

loga, su- (<< sã) i s- (<< sã).

5.31.14. U- dolazi samo u uporediti, upoznati, upokoriti (’pokoriti’ ili

’umiriti, ukrotiti’, prema RMS), uokru`iti. Mnogi drugi glagoli kao udostojiti,

unakaziti, upokojiti, upotpuniti, urazumiti, usaglasiti i sl. ne spadaju ovamo, jer

su PST (od dostojan, nakaza itd.: vidi 5.33.19).

5.31.15. Uz- se javqa s razli~itim zna~ewima u uspostaviti, uznastojati, us-

porediti (re|e u Srbiji nego uporediti) i u dva-tri prete`no zastarela glagola kao

uspremetati se, usprol(ij)etati, uspropadati se.

5.31.16. U nemalom broju glagola posle prefiksa se javqa segment ne-: zanemo-

}i, zanemo}ati, iznemo}i, iznenaditi, iznev(j)eriti, onesv(ij)estiti, prenemagati

se, prenemo}i, prenebregnuti (rusizam), preneraziti, pronev(j)eriti, unerediti, uz-

nev(j)eriti (~e{}e unezv‰jŠeriti) i jo{ ponekom. Ovo je zanimqiva pojava s obzirom

na ~iwenicu da ne- ina~e nije glagolski prefiks, osim u nedostajati i u nemotivisa-

nom nestati (ne ra~unamo negirane participe tipa nevi|en, neumrli, po{to se oni

pona{aju potpuno kao pridevi). Neki od ovih oblika (pre svega zanemo}ati, iznenadi-

ti, onesv‰ijŠestiti, unerediti) nesumwivo spadaju u PST. Druge je te{ko razvrsta-

ti, ve} i zato {to ne znamo svima na~in postanka (neke od najva`nijih Skok ne bele-

`i), ali su i nabrojani primeri verovatno dovoqni da zakqu~imo kako se u ovom slu-

~aju i ne- mo`e javiti kao drugi prefiks.

5.31.17. Glagoli sa tri prefiksa su izuzetna pojava. Naj~e{}e nastaju dodava-

wem distributivnog iz- ili po- (v. 5.31.1) uz dvoprefiksalne glagole, i to takve koji

ve} sadr`e distributivno po- odnosno iz-, {to zna~i da je prvi prefiks samo afektiv-

no poja~awe drugog. Takvi su primeri ispozaboravqati, ispozavaditi se, isponapija-

ti se, isporazbijati, isporazbol(ij)evati se i sl.; poisprekr{tati (RMS bele`i jo{

dosta glagola na poispre-, ali sve bez citata), poispropadati, poizrazbol(ij)evati se i

sl. Distributivno po- ispred distributivnog (ili sativnog) na- imaju ponadobijati i

ponadovla~iti (Terzi} A. 1997:316). Bez redundancije su ispresavijati, poizostavqa-

ti, kao i natpripov(ij)edati (’nadma{iti u pripovedawu’: to je i jedini primer gde

se nad- kombinuje s drugim prefiksom) i raspripov(ij)edati se (’raspri~ati se’: oba su

u RMS, prvi je uzet iz Vukovog Rje~nika). ^etiri uzastopna prefiksa ima poispri-

pov(ij)edati (u RMS s jednim citatom).

273

5.32. Strani prefiksi. — Kod glagola prefiksi stranog porekla znatno su

mawe zastupqeni nego kod imenica i prideva. Glavni uzrok tome bez sumwe je seman-

ti~ko bogatstvo doma}ih prefiksa, koje uklawa potrebu za masovnijim pozajmqiva-

wem. Tome treba dodati da su i u ukupnom fondu pozajmqenica, u na{em kao i u dru-

gim jezicima, imenice uvek znatno brojnije od glagola. [tavi{e, strani glagolski

prefiksi koje }emo ni`e videti svi su zastupqeni i me|u imenicama, dok obrnuto ne

va`i. Imenice kao dezorganizacija, kooperacija, komemoracija, reduplikacija i sl.,

iako su po poreklu deverbali, ~e{}e su u upotrebi nego odgovaraju}i glagoli (dezorga-

nizovati i sl.).

5.32.1. Prefiks de- (<< fr. dé-) zna~i poni{tavawe ili negaciju radwe izra`e-

ne osnovnim glagolom. Kao u francuskom, ima alomorf dez- (<< dés-) ispred vokalskih

osnova (dezinfikovati, dezorijentisati i sl.), mada ne dosledno: up. deetatizovati

(dok je u francuskom désétatiser), deodorisati/-irati (verovatno od engl. deodorize) po-

red dezodorisati/-irati (od fr. désodoriser). Sufiksi su -irati (ponekad -izirati), -

isati i -ovati (-izovati): demontirati, demaskirati, deblokirati, de{ifrirati/-

ovati, dezintoksicirati/-kovati, dekriminalizirati/-izovati (v. Klajn 1992), demo-

bilisati, destimulisati, dezorijentisati, demotivisati (psiholo{ki termin no-

vijeg postawa), dezinformisati (~esto posledwih godina, mada RMS bele`i samo ime-

nicu dezinformacija), demistifikovati, dezinteresovati se (RMS), dezanga`ovati

(samo kod Babi}a 1986:479, u hrv. obliku dezanga`irati), demilitarizovati, denaci-

onalizovati, decentralizovati, destabilizovati, dekolonizovati, dezorganizovati,

dezideologizovati (v. Klajn 1992) i sl. U PST spadaju oblici kao dekura`irati (se)

(<< fr. décourager), detronizovati, denacifikovati, budu}i da ne postoji *kura`ira-

ti i sl.; tako|e deformisati, gde osnovni glagol ima drugi sufiks (formirati), pa i

dehidrirati i deklasirati, gde osnovni glagol ima druk~ije zna~ewe (hidrirati ’do-

davati atome vodonika’, klasirati ’razvrstavati’).

5.32.2. Prefiks dis-, tako|e privativnog zna~ewa, javqa se u vrlo malom broju

re~i: diskvalifikovati, diskreditovati195, s polovi~nom motivacijom i disocira-

ti, eventualno i dislocirati (prvobitno ’odstraniti, ukloniti’, ali danas obi~nije

u zna~ewu ’razmestiti’); up. i disimilirati/-ovati (u fonetskoj i drugim terminolo-

gijama kao antonim od asimilirati/-ovati).196 Diskontinuirati verovatno postoji

196 Shodno napomeni u 5.29, i ovde su imenice dislokacija odnosno disimilacija znatno ~e{}e nego glagoli.

274

samo u obliku prideva, diskontinuiran. Analogan je slu~aj negiranog prideva indispo-

niran (<< nem. indisponiert, fr. indisposé), mada Vujaklija bele`i i glagol disponirati

(uz dosta drugih sumwivih odrednica kao œdisolviratiŒ, œdisakordiratiŒ, œdistra-

hiratiΠi sl.). Glagoli diskutovati i diskriminisati u srpskom su nemotivisani.

5.32.3. Prefiks ko-, sa uobi~ajenim zna~ewem naporednosti, javqa se samo u

koegzistirati, a uz to u nekoliko glagola s neprozirnom osnovom kao koordinirati,

kooptirati, koincidirati; uz imenice komemoracija, kooperacija, kolaboracija, ko-

repeticija ponekad se upotrebqavaju i glagoli komemorirati/-isati, kooperirati/-

isati, kolaborirati, korepetirati.

5.32.4. Prefiks re- ima zna~ewe ponovne radwe kao u latinskom, npr. reakti-

virati, reinkarnirati, revitalizovati, revakcinisati, reintegrisati, u stru~nim

terminologijama i resocijalizovati, reprivatizovati, rekapitalizovati i sl. Iz to-

ga prirodno proisti~e i zna~ewe naknadne promene (kao u doma}em prefiksu pre-, v.

5.20 pod 4), npr. u reorganizovati, revalorizovati, rekonstruisati, reinterpreti-

rati. U regenerisati i reprodukovati do{lo je do izvesnog semanti~kog pomerawa u

odnosu na osnovne glagole (generisati odnosno produkovati/-cirati). S doma}om

osnovom su reosigurati i reizabrati, s tim {to su oba, a pogotovu ovaj drugi, re|i u

upotrebi nego odgovaraju}e imenice (v. 2.2.5).

5.32.5. O glagolskom prefiksu pre-2 (<< prae-: up. 2.2.5) mo`da bi bilo prerano

govoriti, jer ako izuzmemo retko preegzistirati, u ostalim primerima osnovni glagol

ili ne postoji u srpskom (preferirati, prejudicirati, preparirati i sl.) ili se zna-

~ewe prefiksalnog glagola ne mo`e wime motivisati (predominirati ne zna~i ’pret-

hodno dominirati’, preokupirati nije ’prethodno okupirati’ i sl.). Sli~no je i sa

prefiksom trans-. Wegovo zna~ewe preno{ewa, prelaska i sl. dosta je jasno vidqivo

iz glagola kao transponovati, transportovati, transplantirati i sl., ali i tu i u

drugim primerima (transkribovati, transformisati, transliterirati/-isati

itd.) osnova u srpskom nije motivisana.

5.33. Prefiksalno-sufiksalna tvorba glagola. — U na~elu, razlikovawe od obi~-

nih prefiksalnih tvorenica trebalo bi da bude lako: kada iz PST odstranimo prefiks, dobija-

mo oblik koji ne postoji, npr. u-nesre}iti >> *nesre}iti. U stvarnosti taj kriterijum slabo

275

funkcioni{e, iz dva razloga. Jedan su depreverbativi (v. 5.5), veoma ~esti u starijem jeziku, na-

ro~ito u tekstovima poetskog karaktera, iz metri~kih i stilskih pobuda. Tako }emo u RMS na-

}i odrednice sre}iti, sloboditi, mladiti, lak{ati, mek{ati, `urbati, krupwati, ~vr-

stiti, tvrdnuti, mandaliti, okviriti, gromiti, daqiti se, ~a(h)uriti se i sli~ne. Strogo

formalno gledano, to bi zna~ilo da u-sre}-iti, o-slobod-iti, pod-mlad-iti itd. nisu PST, ne-

go obi~ni prefiksali (u- + sre}iti i sl.). Pregledom re~nika SANU i JAZU verovatno bismo

na{li jo{ dosta takvih depreverbativa, {to bi nas dovelo do sasvim nerealnog zakqu~ka da u

srpskom jeziku gotovo i ne postoje PST.197 Jedino nam jezi~ko ose}awe mo`e re}i da su glagoli

tipa sre}iti sekundarne, stilski obele`ene tvorevine, koje ne mogu biti polazna ta~ka za gla-

gole tipa usre}iti.

5.33.1. Drugu te{ko}u predstavqa razlikovawe PST od glagola s vezanim osnovama (v.

5.4). Videli smo ve} segment -v(ij)estiti (na-, iz-, obav‰ijŠestiti, 5.4.3), koji Babi} predsta-

vqa kao vezanu osnovu, ali koji }e pre biti PST od imenice v(ij)est. Sli~ne dileme se posta-

vqaju i za nekoliko drugih porodica glagola, i trebalo bi ih re{avati od slu~aja do slu~aja,

bez unapred postavqenih {ema. U nam(j)estiti, prem(j)estiti, sm(j)estiti itd. o~igledna je

zna~ewska veza s imenicom m(j)esto, pa ih mo`emo smatrati za PST. Naprotiv, u uglaviti, za-

glaviti, razglaviti boqe je govoriti o vezanoj osnovi, jer se izgubila veza s imenicom glava.

Isti je slu~aj i sa serijom izru~iti, uru~iti itd., u kojoj se vi{e ne ose}a imenica ruka. U no-

vije vreme, u gimnasti~kom `argonu, od iste imenice stvorena je nova serija — predru~iti

’pru`iti ruke napred’, zaru~iti ’zabaciti ruke’, odru~iti ’odma}i ruke od tela’ i sl., ali ti

glagoli imaju karakter stru~nih termina i ve}inom nisu zabele`eni u re~nicima.

Ponegde su neophodne razli~ite interpretacije za istu osnovu, u zavisnosti od zna~e-

wa. Tako se urediti, srediti nesumwivo vezuju za imenicu red, kao i zarediti (u drugom zna-

~ewu iste imenice); ali narediti, odrediti, prirediti moramo ili izvoditi iz glagola redi-

ti (s vi{e raznih zna~ewa) ili, s obzirom na neuobi~ajenost tog glagola u na{e doba, proglasi-

ti -rediti za vezanu osnovu. Naglasiti, oglasiti se, saglasiti se semanti~ki se svakako vezu-

ju za imenicu glas, pre nego za glagol glasiti u dana{wem zna~ewu, dok je usaglasiti nesumwi-

vo od prideva saglasan; ostaje ipak pitawe kako analizirati proglasiti, razglasiti i druge

tvorenice. Pridevom prav nesumwivo se motivi{u upraviti, ispraviti i uspraviti, ali na-

praviti i prepraviti su obi~ni prefiksali od glagola praviti, a za popraviti, otpraviti,

pripraviti i ostale glagole tog niza mo`da bi trebalo tra`iti neko tre}e re{ewe.

197 U radu Grickat 1966, gde je autorki bilo potrebno da uporedi {to vi{e parova svr{enih s nesvr{enim glagolima, ona je

me|u ovim drugima navela i takve kao maliti, mawiti, zlediti, pitomiti, lep{ati (se), zubiti, putiti, sestriti,

siniti, gor{ati itd., obi~no uz napomenu da su retki u upotrebi. To je jo{ jedna potvrda da je (ne)postojawe pojedinih

glagola bez prefiksa sasvim relativno i stilski uslovqeno pitawe.

276

Strogo razgrani~avawe, u svakom slu~aju, nije mogu}e, a ni neophodno. Govore}i o zna-

~ewima pojedinih prefiksa ve} smo navodili mnogobrojne primere PST, budu}i da se ve}ina

tih zna~ewa javqa i kod wih i kod ~istih prefiksala.

5.33.2. Prefiksalno-sufiksalna tvorba mogu}a je sa svim obi~nijim prefiksima. Od

sufiksa naj~e{}i je -iti, a osetno su re|i -(j)eti, -ati i -nuti. Potpuno je nerazumqivo za-

{to Babi} 1986 (jedini koji se dosada uop{te bavio ovom vrstom tvorbe) ograni~ava PST na

svega {est prefiksa, o-, ob-, po-, pod-, pre- i u- (str. 495–497), pri ~emu za pod- navodi samo pet

primera, za ob- ~etiri, a za pre- jedan jedini, preina~iti. Ovakvo su`ewe utoliko je ~udnije

{to Babi} prili~no {iroko defini{e prefiksalno-sufiksalnu tvorbu, pa u wu uvr{}uje i

glagole kao {to su o`ivjeti, oslabiti, ostariti, obogatiti se, osu{iti se i sli~ni (ne

obaziru}i se na postojawe glagola `ivjeti, slabiti i tako daqe). Shodno onome {to smo re-

kli u prethodna dva odeqka, takva {iroka interpretacija mo`e se braniti, ali je upravo zato

nejasno kako je Babi} mogao prevideti ostale prefikse, od kojih su neki prili~no plodni. Me-

|u primerima naveo je, recimo, otvrdnuti, otupiti, podlaktiti se, a nije mu palo na pamet

da se sa istim osnovama, na potpuno isti na~in, kombinuju i drugi prefiksi, kao u s-tvrdnuti,

is-tupiti, na-laktiti se.

Na slede}im stranicama poku{a}emo da nabrojimo najva`nije prefiksalno-sufiksal-

ne glagole, uz ve} nazna~enu elasti~nost u definiciji: nepostojawe neprefiksalnog glagola od

date osnove dokaz je da je posredi PST, ali to ne va`i za o~igledne depreverbative tipa sre}i-

ti.

5.33.3. Prefiks do- nije naro~ito sklon ovoj vrsti tvorbe. Nalazimo ipak nekoliko

glagola me|usobno sli~nih po zna~ewu, izvedenih iz imeni~ke osnove: dokraj~iti, dokusuri-

ti, dokon~ati. RMS bele`i jo{ i doustiti ’zavr{iti svoj govor, dore}i’, doumiti se ’do-

misliti se, dosetiti se’ (up. nedoumica), dou{iti ’dostaviti kakvu vest, potajno javiti’, ta-

ko|e ’do~uti’. Setimo se i vulgarizama dopizditi i dokur~iti, oba sa zna~ewem ’dojaditi’.

Od pridevske osnove su dot(ij)esniti ’biti prite{wen’ i dote`ati ili dote{~ati ’po-

stati te`ak’. Izuzetno, slo`enu osnovu ima dozlogrditi, o kome vidi I, 4.6.

5.33.4. Sa za- i sufiksom -iti imamo mno{tvo primera, u ve} poznatim zna~ewima

ovog prefiksa, pre svega sa imeni~kim osnovama: zabraviti, zamandaliti, za~epiti, zajaziti,

zagatiti, zatarabiti, zaulariti, za~auriti (se), zakukuqiti, zakriliti, zabraditi, zapar-

lo`iti (se), zaglibiti (se), zas(j)eniti, zasvoditi; zasu`witi, zarobiti; zastakliti, za-

kre~iti, zauqiti, zasmoliti; zasmraditi, zasviwiti; zapopiti, zamona{iti, zakalu|eriti,

zarediti, zakraqiti, zacariti (se), zad(j)evoj~iti se, zamom~iti se itd. U razli~itim ap-

straktnim zna~ewima su zadu`iti, zanemariti, zaprepastiti, zakqu~iti198, zastraniti, zabrazditi,

zaratiti, zaputiti se, zav(j)eriti se itd.

277

Sa sufiksom -ati imamo zauzdati, zanemo}ati.

Od pridevskih osnova su zagustiti, zaglu{iti, zaokrugliti, sa sufiksom -(j)eti za-

trudneti/-weti i jo{ poneki. Zanemo}i po obliku ne bi bio PST, jer ~uva ceo glagol mo}i; po

smislu, ipak, motivi{e se imenicom nemo}, ba{ kao i sinonim zanemo}ati.

5.33.5. Prefiks iz- obrazuje mnoge poznate glagole s imeni~kim osnovama: izustiti,

iskor(ij)eniti, i{~a{iti, i{~auriti (se), izbo~iti, ispup~iti (se), ispoqiti199, i`l(ij)ebiti,

izv(ij)estiti, izobi~ajiti, izobli~iti itd. Mawe je glagola s pridevskim osnovama: ispraviti, izopa-

~iti, izjasniti se, izv(j)e{titi (se), izjaloviti (se), izbezumiti, izbezobraziti se, ispoga-

niti, iznev(j)eriti (moglo bi biti i od imenice nev‰jŠera), izv(j)e{ta~iti (se) (uglavnom sa-

mo u participu izv‰jŠe{ta~en: po zna~ewu je od prideva v‰jŠe{ta~ki, pre nego od v‰jŠe{tak) i

sl.

Sa sufiksom -ati mo`da su jedini primeri ista~kati ’i{arati, posuti ta~kama’ i

istan~ati. Iznemo}i je sli~an slu~aj kao i zanemo}i (v. prethodni odeqak).

5.33.6. Prefiks na-: s imeni~kom osnovom su nam(j)estiti, nastaniti, nastrojiti,

naumiti, nav(ij)estiti, nagov(ij)estiti200, namagar~iti, nadariti (uglavnom u participu nadaren),

nazubiti (nazubqen), nalaktiti se i sl., s pridevskom nasititi, nazdraviti, navodniti/-wa-

vati (od danas retkog prideva vodan, v. Skoka pod voda). Sa sufiksom -ati su naborati i na-

zup~ati.

5.33.7. S prefiksom nad- nema mnogo primera: sa imeni~kim osnovama su natkriliti,

natkroviti, nadsvoditi, nadrediti i jo{ pokoji re|i glagol kao nadglaviti, nadglasiti i

sl. S pridevskim osnovama su pre svega nadmudriti i nadvisiti, uz jo{ poneki kao {to je nad-

gorwati ’nadvisiti’ i nadgorwavati se ’nadmetati se, takmi~iti se’: ovaj drugi je u RMS

ozna~en kao pokrajinski, {to ne izgleda opravdano.

5.33.8. Prefiks o- je bez premca najproduktivniji me|u prefiksalno-sufiksalnim

tvorenicama. Ako i ne ra~unamo glagole kao ohrabriti, obodriti, okriviti, osu{iti se, obo-

gatiti se i sl., koje je u svoj spisak uneo Babi} (a uz koje postoje neprefiksalni hrabriti, bo-

driti itd.), ostaje nam ipak mno{tvo nesumwivih primera.

Od imeni~kih osnova su osloboditi, ovlastiti, ozakoniti, ostvariti, oro~iti,

ot(j)eloviti201, obogaqiti, ojaditi, ome|iti, opervaziti, opunomo}iti, oku}iti (se), ogazditi se, opametiti (se), oju`iti itd.

Jo{ ih je vi{e s pridevskim osnovama: omogu}iti, odoma}iti, odobriti202, osv(j)e`iti,

ogoliti, otu|iti, opismeniti, oplemeniti, osamiti (se) itd.; ozdraviti, omatoriti, obositi, otopliti, odrveniti, osm(j)eliti se, olewi-

278

ti/olijeniti se, opo{teniti se itd. Od prideva na -av izvedeni su mnogi neprelazni glagoli (o}oraviti, ogrbaviti, o}elaviti, o{epaviti itd.)

od kojih neki mogu biti i prelazni (o{ugaviti, ogubaviti, obqutaviti, o`ilaviti itd.).

Od prideva na -at su obrkatiti, obradatiti, okrilatiti, mo`da i obogatiti

(ukoliko smatramo da je bogatiti depreverbativ). Pridevi na -an gube svoj sufiks, kao u ospo-

sobiti, osiroma{iti, odu{eviti, omasoviti; sli~no i pridev plemenit u oplemeniti.

Mnogo je prideva sa slo`enim osnovama (ob‰jŠelodaniti, o`ivotvoriti, ozloglasi-

ti, ozlovoqiti, ov‰jŠekov‰jŠe~iti itd.) ili s osnovom koja po~iwe negacijom ne- (onemogu}iti,

onesposobiti, oneraspolo`iti, onesv‰ijŠestiti ‰seŠ). Jo{ je vi{e osnova koje po~iwu na bez-

, pri ~emu treba razlikovati dva slu~aja. Od prideva na bez- su obezglaviti (<< bezglav), obezu-

biti, obezb(ij)editi, obezvr(ij)editi, obesmrtiti, obezobraziti (se), obespraviti, verovat-

no i obe{~astiti i obesc(ij)eniti. Naprotiv, od dva prefiksa, osnove (imeni~ke, re|e pri-

devske) i sufiksa nastali su glagoli obe{tetiti (<< o- + bez- + {tet(a) + -iti), obezoru-

`ati, obespokojiti, obesna`iti, obespametiti, obeshrabriti i mo`da jo{ pokoji.

Sa sufiksom -(j)eti, od pridevskih osnova, grade se neprelazni glagoli: otup(j)eti,

opust(j)eti, ogrub(j)eti, omileti/-qeti, ogoleti/-qeti, ogladneti/-weti, ohladneti/-weti,

on(ij)em(j)eti, osl(ij)ep(j)eti, ogluv(j)eti, os(ij)ed(j)eti, osirot(j)eti, ogubav(j)eti, ohra-

pav(j)eti, omlitav(j)eti i sl. Neki od wih imaju naspram sebe prelazne glagole na -iti (otu-

peo sam od bola, ali otupio sam o{tricu i sl.), ali ta opozicija, kako smo napomenuli u 5.14.1

pod (2), danas jedva opstaje. Od imeni~kih osnova izgleda da su samo oboleti/-qeti i

okor(j)eti.

Sa sufiksom -ati nalazimo desetak frekventnih glagola, od imeni~kih i pridev-

skih osnova: opasati, os(j)en~ati, okon~ati, onemo}ati, osigurati, olak{ati, ote`ati,

omek{ati, oko{tati, okrupwati. S dvostrukim sufiksom je oporezovati (ili oporezivati).

Sa sufiksom -nuti, od pridevskih osnova: otvrdnuti, o~vrsnuti, omrknuti, verovat-

no i omrznuti (ako je od mrz-ak).

5.33.9. S prefiksom od- mo`da jedini sigurni primeri su odu`iti (<< od- + dug + -

iti) i otkqu~ati. Tome bismo mogli dodati i odju`iti, odzdraviti (uz pretpostavku da su

ju`iti ‰seŠ i zdraviti se depreverbativi), eventualno i odrediti, odrubiti (ali veza sa ime-

nicama red odnosno rub vi{e nije semanti~ki jasna).

5.33.10. S prefiksom po- nalazimo pove}u grupu faktitivnih glagola koji zna~e pre-

tvarawe u ono {to kazuje imenica u osnovi. Naj~e{}e imaju qudsko bi}e kao objekat (sli~no

glagolima tipa zapopiti, v. 5.33.4): posrbiti, potur~iti, pon(ij)em~iti, poma|ariti itd.;

poseqa~iti (se), pogospoditi (se), povaro{iti (se), pohajdu~iti (se), pokatoli~iti, porobi-

279

ti, posiniti, pokondiriti (se)203, postrojiti, povlastiti (uglavnom u obliku trpnog pride-

va), povampiriti (se) itd. S ne`ivim objektom su pozlatiti, posrebriti, pobakriti, poime-

ni~iti (re|e je poprideviti i poglagoliti), poribiti (~e{}e u impf. poribqavati), po{umi-

ti i sl.

Pridevsku osnovu imaju ponoviti, povisiti, poniziti, poistovetiti, podvostru~i-

ti, pojeftiniti (prelazan i ~e{}e neprelazan) i jo{ neki. Od zameni~ke osnove su poni{ti-

ti, pona{iti i (danas uglavnom hrvatsko) posvojiti.

Sufiks -(j)eti imaju neprelazni glagoli kao poru`neti/-weti, poskup(j)eti, po~a-

|av(j)eti, pos(j)ed(j)eti. Logi~no bi tu spadali i glagoli od prideva za boju tipa pobeleti/-bi-

jeqeti, pozeleneti/-weti, poplav(j)eti, po`ut(j)eti i sl., ali s obzirom na postojawe nepre-

fiksalnih beleti/bijeqeti (se), zeleneti/-weti (se) itd. (koji nisu depreverbativi, jer bele-

ti se ne zna~i ’postajati beo’, za razliku od sedeti koje je depreverbativ od posedeti ili ose-deti) ne mo`emo ih i formalno svrstati u PST. Neprelazni glagoli samo su izuzetno u korela-

ciji s prelaznima na -iti, jer ovi drugi danas nisu uobi~ajeni (v. 5.18 pod 3).

Sa sufiksom -ati samo su nekoliko glagola kao po{tapati se, poboq{ati, pogor{a-

ti, postarati se204, s pro{irenim sufiksom pocinkovati.

203 Samo figurativno, prema izrazu kad se tikva pokondiri, danas pre svega zahvaquju}i naslovu Sterijine komedije. 204 Ovaj glagol, ~ija pripadnost standardnom jeziku nije sasvim sigurna, u RMS je definisan ’postati star’, ali bi ta~nije

bilo ’postati vidqivo stariji’, analogno glagolima kao posedeti, poru`neti, zbabati se. Ugro`en je i homonimijom sa

postarati se ’pobrinuti se’. 1 Ako ve} nije hteo da uzme u obzir izvorne oblike, francusko gendarme i gendarmerie, nije jasno za{to je zanemario postojawe

oblika `andarm, koji (pored `andar) bele`e RMS, Klai} i Vujaklija: time bi se `andarmerija prirodno uklopilo u izvede-

nice sa sufiksom -erija (tipa masonerija, pedanterija) koje i sam Babi} bele`i na istoj strani. 2 Up. An~i} 1973:19: œTvorba rije~i nije ne{to stati~no. Tvorba rije~i je proces, i kao takvu je treba i posmatrati.Œ Na str.

44 ista autorka citira mi{qewe dveju poqskih nau~nica po kojima je œnemogu}e… u sosirovskom smislu tvorbu rije~i raz-

grani~iti na sinhroni~nu i dijahroni~nu, jer je wen osnovni ciq otkrivawe derivativnih odnosa izme|u rije~i, a pojam de-

rivacije ne ulazi u sinhroni~ni plan.Œ Na str. 49 An~i}eva prihvata takvo mi{qewe, ali ga ograni~ava re~ima: œMe|utim, to

je dijahronija u malom, samo za konstatovawe odnosa: izvedenica nasprama rije~ od koje je postala. Zbog ovoga mi u ovome po-

stupku ne vidimo nikakvo bitno odstupawe od sinhronije pa, prema tome, ni nemogu}nost sinhroni~nog aspekta u problemati-

ci tvorbe rije~i.Π3 Tako Stevanovi}, govore}i o imperativnim slo`enicama (19641:429), navodi buqioka, vadivek, varimeso, dra`iva{ka, kali-

voda, pletikotarica i jo{ niz sli~nih kurioziteta (uglavnom iz Vukovog Rje~nika) koji su u RMS dati bez citata, ili ih

uop{te i nema. Od ukupno 28 primera koje on daje samo je {est re~i danas u redovnoj upotrebi (guliko`a, ispi~utura, mami-

para, nadrikwiga, pamtivek i raspiku}a). Raritetima novijeg datuma vrvi Babi}eva kwiga, u koju je autor unosio mno{tvo in-

dividualnih kovanica na|enih u kwi`evnosti, pa i u dnevnoj {tampi. Me|u izvedenicama na sufiks -a{, na primer, naveo je

arena{, krugova{, obzora{, zagreba{, podravka{, sqemena{, vagona{, floskula{, imela{, dovoqka{ i druge podjednako neo-

bi~ne (str. 108–113); one ipak mawe smetaju, jer nisu izostavqene obi~ne i poznate izvedenice sa istim zavr{etkom. 4 Primera radi, evo nekoliko akcenata koje daje Stevanovi}, bez ikakvih varijanata ili dubleta, a za koje verujemo da bi kod

ve}ine dana{wih Beogra|ana izazvale ~u|ewe: veliko{kolac, severoistok, predwenep~ani, biqojed, dobrodo{lica, kowo-kradica, sitne`, stare`, provalija, zapovednik, ispovednik, poklonik, nema{tina, kobasi~ar, kazan~i}, u~iteqica

280

(Stevanovi} 19641: 420, 424, 427, 428, 435, 481, 485, 506, 526, 531, 543, 553). 5 O terminima endocentri~an i egzocentri~an vidi ni`e, 1.8. 6 Zanimqivo je da, iako su brojevi u ogromnoj ve}ini slo`ene re~i i mada je wihova struktura vidqiva na prvi pogled, malo

koji gramati~ar pomiwe tu ~iwenicu: ~ak i u novije vreme, Bari} et al. 1979 i Babi} 1986 uop{te me|u slo`enicama ne pomiwu

brojeve. 7 Autorka o~igledno nije svesna tautologije koju sadr`i ovaj prvi deo definicije. 8 An~i} 1973 ka`e œsra{}enicaŒ, ali to je bez sumwe lo{e skovan termin, jer trpni pridev *sra{}en ne postoji.

9 Od ovoga bi izuzetak mogli biti spojevi titula s imenom, koji se, kako napomiwu Stanoj~i}-Popovi} 1999:150, u nominativu

javqaju kao sintagme (Hajduk Veqko, knez Mihailo) a u kosim pade`ima kao poluslo`enice (Hajduk-Veqka, knez-Mihaila itd.).

Vidi 2.3.6.7. 10 Fitonim u Vukovom Rje~niku, prenet kod Mareti}a 1899 i u RMS, bez citata. Uobi~ajeni naziv ove biqke je troskot. 11 Ove dve engleske re~i pomiwe An~i} 1973:35, ali za~udo i ne postavqa pitawe da li analognih slu~ajeva ima i u srpsko-

hrvatskom. Vidi i Milojevi} 2000, s.v. unique morph. 12 Vidi: A. Martinet, Eléments de linguistique générale, Paris 1964, 135–136. 13 Za posledwa dva nije sigurno da su turcizmi. 14 Skok ne daje nikakvu etimologiju za ovu re~, ali bar kod ekavaca drugi deo izaziva asocijaciju na imenicu bes odnosno pri-

dev besan. 15 Ova re~ je jedan od boqih primera za nesigurnost motivacije. Znalci latinskog obi~no je vezuju za lat. durus ’tvrd’, i takva

etimologija je i data u Vujaklijinom re~niku; jedan ameri~ki re~nik (Webster’s New World Dictionary) tvrdi da je engl. duralumin

skra}eno od dur(able) alumin(um); u stvari, kako se mo`e saznati iz pouzdanijih etimolo{kih re~nika, prvi deo slo`enice pred-

stavqa skra}ewe imena nema~ke kompanije Düren Metallwerke, koja je ovu leguru patentirala 1924. (pri ~emu se, dodu{e, verovat-

no svesno i{lo na sli~nost sa durus ili sa durare ’trajati’). 16 Svakako od nem. Karbonade fr. carbonnade, paretimolo{ki izmewenog prema re~i krme. Za~udo, ovu u Srbiji veoma ra{irenu

re~ ne bele`e ni Skok ni RMS, Klai}ev re~nik je daje bez etimologije, a jedino Moskovqevi}ev re~nik obja{wava weno

poreklo. 17 Od lat. gumma arabica ’arapska guma’; tako|e gumiarabika, gumirabika prema nem. Gummi. Vuki}evi} 1995:141 analizira ovu

slo`enicu kao guma-rabika, svrstavaju}i je u dvoimeni~ke zajedno sa buba{vaba, motorbicikl i sli~nim primerima. To o~i-

gledno nije pravo re{ewe, jer imenica œrabikaŒ ne postoji ni u srpskom ni u drugim jezicima. 18 U vreme kad je prvi put do{ao (po~etkom HH veka), ovaj anglicizam mogao se kod nas smatrati za prostu re~. Danas, s obzirom

na rasprostrawenost novijeg anglicizma seks (koji je do{ao na mesto ranijeg polnost, polni `ivot), prvi deo je nesumwivo

motivisan, dok drugi ostaje nejasan prose~nom govorniku ili piscu: o tome svedo~i i ~esta gre{ka œseksipilŒ, œseksipilanŒ

(pod uticajem prideva seksi). 19 Umesto Beli}evih termina œesocentri~anŒ i œeksocentri~anŒ, koje je te{ko razlikovati jedan od drugog, upotrebqavamo ob-

like endocentri~an i egzocentri~an, kao jasnije i daleko obi~nije u modernoj lingvistici po~ev od Blumfilda. (Vidi Vuki-

}evi} 1994: 146–147, gde se konstatuje da termina esocentri~an nema u lingvisti~kim re~nicima, osim kod R. Simeona; v. i

Ramelmajer 1975: 34.) Vujaklijin re~nik stranih re~i sadr`i (kao i RMS) odrednicu endo- ’unutra’, posle koje sledi blizu 40

grecizama s tim prefiksom, dok nema eso- niti re~i s takvim po~etkom. [to se ti~e oblika ekso-, mada je on verniji gr~kom

izgovoru, Vujaklija upu}uje ekso- na egzo- (œizvan, spoqa, napoquŒ) i bi}e da je u pravu, po{to su u nau~noj terminologiji ve}

~vrsto ukoreweni oblici egzobiologija, egzosmoza, egzosfera i sli~ni, a od istog korena je i egzotika i egzoti~an. 20 U wima, za razliku od poluslo`enica tipa ugqen-dioksid, nemamo jedan specifi~an i jedan op{tiji deo, nego su naprosto

imenovana oba sastavna dela jediwewa (hlor + vodonik i sl.). Otuda je u wima odnos ravnopravan, a redosled proizvoqan (u en-

gleskom je neki put obrnut od na{eg: ugqovodonik se zove hydrocarbon, a cijanovodonik — hydrogen cyanide). Iz istog razloga ne

mo`e se smatrati pravilnim oblik sumporvodonik (bez -o-), o~igledno skovan po analogiji s odredbenim poluslo`enicama ti-

pa sumpor-dioksid. 21 Za{to œpridevskoŒ? Jugoisto~ni i jugozapadni su izvedenice od jugoistok odnosno jugozapad, a to su koordinativne slo`e-

nice dveju imenica: jugoistok se nikako ne mo`e tuma~iti kao œju`ni istokŒ, nego kao jug i istok u jednakoj meri. 22 Oblik ^e{koslova~ka, kao {to znamo, bio je upotrebi samo kratko vreme po~etkom devedesetih godina, pre definitivnog

odvajawa ^e{ke od Slova~ke. 23 U RMS su dati s dvojnim akcentom (lumpenproleter, lumpenproletarijat), ali sastavqeno pisani, svakako zato {to

281

œlumpenŒ ne postoji kao samostalna re~. 24 Familijarno skra}eno u cimer, odakle `enski oblik cimerka. 25 U nema~kom se ka`e Windscheibe ili Windschutzscheibe: po svoj prilici je prvi deo te slo`enice zamewen poznatijom re~ju {o-

fer. 26 RMS bele`i i tenis-partija, tenis-igrali{te, tenis-reket, a Surdu~ki tenis-plac, ali takvi oblici nisu naro~ito

uobi~ajeni: pre bi se reklo partija tenisa, tenisko igrali{te i sl. 27 Po imenu pronalaza~a, Amerikanca Renija (Leo Ranney). 28 Tako i mar{-ruta, prema Prav. 1960. Prav. 1993 je dao prednost sastavqenom pisawu mar{ruta, {to je sasvim opravdano,

jer se re~ danas ose}a kao prosta, akcent joj je jedinstven, i nema vi{e motivacione veze s imenicom mar{. 29 Od it. giro sa francuskim izgovorom, kakav je uobi~ajen u nema~kom. 30 Takav je bio i naziv Sodaso (u Tuzli), koji je svojevremeno izazvao kritike jezi~kih stru~waka, jer mu je prakti~no nemogu}e

odrediti akcent. To je jo{ jedna potvrda ve{ta~kog karaktera ovakvih naziva, koji se kroje œna papiruŒ i stoga ostaju na margi-

nama normalnog tvorbenog procesa. 31 Ovaj primer nam ujedno govori o proizvoqnosti mnogih nau~nih termina: da su u pitawu tri poznate, ~esto pomiwane ptice,

sigurno je da se ne bi mogle ozna~avati me|usobno toliko sli~nim re~ima a da to ne dovede do zabune. 32 Up. Mati}a 1953:323–324, koji pretpostavqa da su rukopis i pravopis nastali prekrajawem srpskoslovenskog ili ruskog

rukoøisanie, øravoøisanie. 33 Posredi su bez sumwe izvedenice pomo}u sufiksa -ac, a ne slo`enice s imenicom pisac; u protivnom bi `ivotopisac, na

primer, ozna~avalo bilo kog kwi`evnika koji pi{e o `ivotu. 34 Neologizam stvoren u godinama izme|u dva svetska rata, najpre kao prevod naslova ~uvene Velsove pripovetke œThe Time

MachineŒ, kasnije naziv jedne popularne TV emisije. Re~ je bila kritikovana, kako izgleda ne toliko zbog morfolo{ke neregu-

larnosti prvog dela (o~ekivalo bi se *vremenoplov) koliko iz semanti~kih razloga: od tih kritika brani je Stevanovi} 19641:

422. 35 Mareti} 1899: 368 obja{wava da je goropad œpadawe od gore, — a rije~ ’gora’ ovdje zna~i ’bolest’ i u tom je zna~ewu istoga

korijena, kojega je komparativ ’gori’, dakle upravo: zloŒ. Tako i Skok 1971, s. v. gorjeti, uz obja{wewe da je osnovno zna~ewe

’epilepsija’. 36 Naravno, ovo ne zna~i da prihvatamo i drugi deo Beli}eve argumentacije, kojom je on hteo da doka`e kako ove slo`enice nisu

endocentri~ne — da na primer glavoboqa prvobitno ne zna~i ’bol u glavi’ nego œ’ono {to donosi glavoboqu’, ne{to ’glavo-

bolno’Œ. 37 Zna~ewe ’dizenterija’ po Skoku (s. v. srce) dokazuje œda je srd-, srce zna~ilo ’centralni tjelesni organ’, {to je etimolo{ki

razumqivo, jer je srd- ni`i prijevojni stepen od praslav. *serd- << sred-Œ. 38 Po Skoku 1971, s. v. hoditi Ç, ta~na etimologija ove re~i nije poznata, ali œpu~ka etimologijaŒ shvatila ju je œkao slo`eni-

cu od sintagme hodom ~astitiŒ. 39 Pretpostavka je da je u drugom delu osnova glagola sloviti; mawe je verovatno da je od imenice slovo, koju, uostalom, Skok tuma~i

kao deverbal (s. v. sluti, slovem). 40 Podatak o ovim sredwogr~kim slo`enicama dugujem kolegi mr Ranku Kozi}u. 41 Ramelmajer 1975: 24 smatra da sladoled ne mo`e biti od nem. Eis, po{to je to re~ od jedne morfeme i kao takva ne pru`a mo-

del za kalk. Iz kwi`evnosti znamo da su pre pojave re~i sladoled za isti pojam upotrebqavani germanizam gefror(e)nes (kod

Sterije) i turcizam doldrma. Mogu}no je da je sladoled ipak nastalo po uzoru na Eis, s tim {to je dodato slado- radi razliko-

vawa od imenice led u uobi~ajenom zna~ewu. U nema~kom, kad je neophodno napraviti tu distinkciju, ka`e se Speiseeis, ali kod

nas bi *jeloled ili *hranoled bilo te{ko prihvatqivo. 42 RMS bele`i lih, -a, -o kao pridev sa zna~ewem ’neparan’, tak ili tak kao imenicu sa zna~ewem ’parni broj’, ali verovatno

je i ova druga re~ imala pridevsku upotrebu, budu}i da postoji i odrednica tako kao imenica sredweg roda, s napomenom œi u

pril. slu`biŒ (jedna dru{tvena igra u HÇH veku, koju pomiwe i Zmaj, zvala se liho ili tako). Danas se u svakom slu~aju ove

slo`enice mogu smatrati nemotivisanima u prvom delu. U Maloj enciklopediji Prosvete, s. v. Sisari, lihoprsta{i su nazva-

ni œlijoprsta{iŒ a takoprsta{i œtankoprsta{iŒ, {to je o~igledan primer narodne etimologije. 43 Kao u pust-ol-ina, vrag-ol-ija? O ovom sufiksu ina~e bismo uzalud tra`ili podatke i kod Skoka i drugde u literaturi. 44 Delimi~no je to mo`da i posledica nominalnog stila, koji, u pisanom jeziku, daje imenicama prednost nad glagolima. Otu-

da, recimo, RMS daje odrednice samosavladavati se, samosavla|ivati se, pa i samosavladati se, ali za wih nema primera,

282

nego upu}uje na odrednice samosavladavawe odnosno samosavla|ivawe. Odrednica samoopra{ivawe nema uz sebe glagol, ali je

gotovo sigurno da u jeziku botani~ara postoje re~enice kao Cvetovi se samoopra{uju. Skok 1971, s. v. sam1, ka`e da je samovla-

da postverbal od samovladati i verovatno je u pravu, mada ovaj glagol nije zabele`en u RMS. Ovo su ipak izuzeci: za veliku

ve}inu ostalih imeni~kih slo`enica na samo- nemogu}e je zamisliti odgovaraju}i slo`eni glagol. 45 Uzimamo da je u drugom delu imenica glas, s obzirom na zna~ewe te re~i u fonetici. Mawe su verovatna druga tuma~ewa: da

je glas- osnova glagola glasati se ili glasiti, ili da su i samoglasnik i suglasnik izvedenice od prideva samoglasan odno-

sno suglasan (prvi od tih prideva je u RMS dat bez primera, drugi nije uobi~ajen u zna~ewu ’suglasni~ki’). 46 RMS bele`i i varijantu sva{toznalac, ali bez citata, dok su za sva{toznanac navedena dva primera. Iz semanti~kih raz-

loga (up. zv‰jŠezdoznanac u 2.3.9.2) ne mo`emo ga smatrati nesufiksalnom slo`enicom. 47 RMS oma{kom daje jednorog samo kao sinonim za narvala (ta `ivotiwa ima jednu duga~ku kqovu na gorwoj ~equsti), dok je

ispu{teno zna~ewe mitske `ivotiwe. 48 RMS bele`i samo petparac. 49 RMS bele`i samo dvadesetparac i dvaesparac. 50 Crkvena kwiga s pesmama za osam glasova, oktoih. Up. izraz osmoglasno pevawe. RMS nema posebnu odrednicu za pridev

osmoglasan, ali ga daje pod odrednicom osmo-. 51 Spojni vokal navodimo prema RMS; ina~e je obi~niji oblik prvog dela tre}e- (v. prethodni i slede}i odeqak). 52 Ova re~ ima potvrda u kwi`evnosti, ali ju je od lingvista zapazio samo @ivanovi} 1904: 199, koji je izvodi iz vrzikaput. Zna~ewe

joj je ’gorwi kaput’, prema RMS; i @ivanovi} priznaje da je œna{i kwi`evnici u Srbiji upotrebqavaju... sa zna~ewem ÜberzieherŒ,

ali zbog uobi~ajenih predrasuda prema endocentri~nim slo`enicama tvrdi da œta rije~ ne mo`e to zna~iti nego samo onoga, koji je

zbacio kaput sa sebeŒ. 53 Zanimqivo je da Babi} od svih radova Mihaila Stevanovi}a u spisku navodi samo dve gramatike (sredwo{kolsku i veliku) i tri

~lanka o sufiksima. Jo{ gore je pro{ao Beli}, od koga se navodi jedino kwiga O jezi~koj prirodi i jezi~kom razvitku! 54 œU takvim slo`enicama -i prirodno pripada glagolskom obliku kao wegov neodvojiv deo i ne igra ulogu spojnog vokala, kako

to smatra S. Babi}Œ, ka`e Kir{ova, nav. m. 55 Up. Izviiskra, kako je glasio jedan od Wego{evih radnih naslova za Gorski vijenac (pored Izvita iskra i Izvijawe iskre: v.

Re{etarov pogovor u izdawu Celokupna dela Petra Petrovi}a Wego{a, Beograd 1926, str. 342). 56 Skok ga naziva œprividno slo`en pridjevŒ (?) i pomiwe ga pod bandar ili banda{, {to je naziv za vrstu ribe, ali etimolo-

giju te re~i ne daje. 57 RMS ga ne bele`i, ali se u paleontologiji javqa termin sabqozubi tigar (= tigar sa sabqastim zubima), verovatno kao pre-

vod od nem. Säbelzahntiger ili engl. sabre-toothed tiger. 58 I RMS i Pravopis iz 1960. razlikuju ovaj koordinativni pridev, s crticom, od spojenog radikalsocijalisti~ki ’koji se od-

nosi na radikalsocijaliste’, gde mo`emo pretpostaviti da radikal- odre|uje drugi deo slo`enice. Istina, iz re~nika se to ne

da sa sigurno{}u utvrditi, jer je radikalsocijalist(a) definisano kao ’pripadnik... Radikalsocijalisti~ke stranke’, {to

zna~i da je definicija cirkularna (pridev je obja{wen imenicom, a imenica pridevom). Ni za jednu od ovih re~i nisu dati

primeri iz korpusa, tako da ne mo`emo biti sigurni da li su, kada i koliko bile u upotrebi kao politi~ki termini. 59 Zabele`eno samo kod Ani}a 1998, ali uobi~ajeno i u srpskim i u hrvatskim tekstovima, verovatno kao prevod nem. lobenswert.

Odsustvo ovog oblika u oba Mati~ina pravopisa mora se shvatiti kao propust, jer ako se smatralo da ga treba pisati u dve re-

~i, i to je trebalo nazna~iti u re~niku. 60 Ovaj posledwi samo u odre|enom vidu u RMS. 61 Vredi zapaziti kako je nulti sufiks, u HÇH veku, bio dobro iskori{}en za stvarawe geometrijskih naziva za vrste trougla:

ravnostran, ravnokrak, raznostran i raznokrak. U na{e vreme, naprotiv, matemati~ari su bez ikakve potrebe izveli jedan od

onih terminolo{kih œprevrataŒ kakve je s pravom kritikovao Mitar Pe{ikan, tj. uveli su nove i daleko glomaznije izraze

jednakostrani~ni, jednakokraki, nejednakostrani~ni i nejednakokraki. Na to ih je o~igledno navelo verovawe da bi ravno-

stran, ravnokrak zna~ilo ’koji ima ravne (a ne krive) strane odnosno krakove’ — sasvim neosnovano, jer je ravan u zna~ewu

’jednak’ potvr|eno kako u sintagmama (nema mu ravna, to je ravno izdaji i sl.) tako i u drugim slo`enicama, npr. ravnote`a,

ravnopravan, ravnom(j)eran. 62 Skok pomiwe samo glagole vitoperiti, izvitoperiti, ~iji postanak tuma~i dvojako: s. v. viti iz sintagme vito pero, a s. v.

pero — iz izvito periti (vaqda u smislu ’krivo ni{aniti’?), ali glagol periti (>> uperiti) izvodi iz imenice pero. 63 Odre|eni vid u RMS, dok je za velikomo`dan neodre|en.

283

64 Ne pripadaju ovom tipu slo`enice kao maloletan (-qetan), malov(j)eran, koje u prvom delu imaju prilog malo. 65 Skok ne bele`i ovaj pridev, kao ni visokoparan. 66 U RMS sic: prva dva u neodre|enom, tre}i u odre|enom vidu. 67 Svi oblici na s(j)everno- oma{kom su izostavqeni u RMS! 68 RMS daje i vi{o{kolski, ni`o{kolski, {to je neuobi~ajeno. 69 U ovom odeqku, s obzirom na to da pored akcenatskih postoje i ~isto obli~ke varijante (gluvo-, gluho-, bledo-, blijedo-, beo,

bijel itd.) svaki primer navodimo samo u jednom obliku. 70 U RMS je posvedo~en samo prilog svojedobno, ali svakako postoji i pridev. Uz prilog svojevremeno data je i odrednica svoje-

vremen, dodu{e bez citata. 71 U RMS odrednica glasi jednodelni (jednodijelni), ali su dvod(ij)elan, trod(ij)elan itd. dati u neodre|enom vidu. Sli~nih

nedoslednosti ima i kod drugih prideva iz ove grupe. 72 Ova odrednica je na pogre{nom mestu po azbu~nom redu. 73 [tavi{e, RMS daje samo oblike na dv(j)esta-, dok u {estom tomu navodi kao ravnopravne oblike trista- i tristo-, s pri-

merima tristagodi{wi i tristogodi{wi. 74 U RMS prvostepeni i tre}estepeni (odre|eno) ali drugostepen (neodre|eno). 75 Odre|eni i neodre|eni vid navodimo prema odrednicama u RMS. 76 U Jezi~nom savjetniku Slavka Pave{i}a (Zagreb 1971), pod odrednicom znati`eqan ka`e se: œRije~ je nastala u 19. st. Ma-

lo je neobi~no gra|ena, jer joj je prvi dio infinitiv; ali zna~ewe joj je jasno, pa se odr`ala i u kwi`evnika i u govornom jezi-

ku, uglavnom zapadnih krajeva, gdje se upotrebqava paralelno s rije~ju radoznao, koja ima isto zna~ewe, a i pojavila se u isto

doba. Od we su izvedene rije~i: znati`eqa, znati`eqnik, znati`eqnost.Œ 77 Citirano prema: Sabrana dela Zmaja Jovana Jovanovi}a, Beograd 1935, kwiga XII, str. 233. 78 Mo`da je realnije tuma~ewe ’to~iti (= dupsti, bu{iti) kao crv’, {to bi odgovaralo figurativnoj upotrebi u primeru œNa-

siqe … ugro`ava … na{ mir i crvoto~i na{e ose}awe bezbednostiŒ (RMS). Bukvalno zna~ewe dato je u primeru œGami`u

otrovni crvi, crvoto~e ih, `deruŒ, ali se tu postavqa pitawe kako se isti subjekat, crv, mo`e javiti dvaput. Pod brojem 2 re~-

nik daje i neprelaznu upotrebu u zna~ewu ’postajati crvoto~an, propadati zbog crvoto~ewa’. 79 RMS ima odrednicu krvoliptiti, {to je verovatno {tamparska gre{ka, budu}i da je prost glagol dat samo u obliku lipta-

ti (-p}e) ili lipt(j)eti. 80 Beide u nema~kim re~nicima i both u engleskim uglavnom se ozna~avaju kao zamenice. U RMS se uz odrednice oba, oboje, obo-

jica, obadva, obadvoje, obadvojica uop{te ne navodi vrsta re~i. 81 RMS bele`i {tokoji, {tokakav, kojekoji, ali nema koje~iji, za koje verujemo da nije retko u stvarnom govoru, sa istim pejo-

rativnim prizvukom kao i koje{ta i kojekakav: œNe}u da se povla~im po koje~ijim stanovimaŒ i sl. 82 Ovakve akcente daje Stevanovi}. Ne treba ipak iskqu~iti mogu}nost da su pojedine kombinacije obi~nije s dvojnim akcen-

tom, npr. bilo ko, bilo {ta, kakav mu drago. 83 Takvi oblici, naravno, postoje u govoru, ali su supstandardni: œza ni{taŒ, œo nikomeŒ i sli~no. 84 Nisu uobi~ajeni kolikogod (u RMS s definicijom ’bar nekoliko, makar donekle, iole’ i jednim citatom) ni doklegod ’done-

kle, do nekog mesta’ (u RMS preneto iz Prav. 1960, bez citata). 85 Odnos ovih dvaju oblika nije jasan, kao ni wihova etimologija. Koliko je mogu}e zakqu~iti iz Skoka (s. v. ko1 (III) i -ako1),

svakojako bi moglo biti na~iweno s dva sufiksa, -oj (kao u koji) i -ako (kao u kako, tako, ovako, onako). Svakako, budu}i da ga

RMS bele`i s dugim a, moglo bi biti kontrakcija od svakojako (Skok, me|utim, pi{e svakako). Bez obzira na to, za dana{we je-

zi~ko ose}awe svakako vi{e nije potpuno istozna~no sa svakojako (ovo drugo se vi{e ne upotrebqava u zna~ewu ’neizostavno, u

svakom slu~aju’), a s druge strane potpuno se uklapa u niz kako, nekako, nikako, ikako itd., pa ga u sinhronoj ravni treba sma-

trati slo`enicom od sav i kako. 86 Pi{emo ga odvojeno, budu}i da oblika imalo nema u re~nicima niti u pravopisima, mada bi po analogiji sa nimalo bilo

opravdanije spojeno pisawe. 87 RMS ne bele`i sve te prideve, kao {to, s druge strane, ne bele`i ni priloge koji nesumwivo postoje od prideva kao {to su

poluozbiqan, poluzvani~an i drugi. 88 U RMS data je definicija œbez obzira na sve drugeŒ, o~igledno {tamparskom gre{kom umesto œ…na sve drugoŒ. 89 Po novom pravopisu spojeno, dok je onaj iz 1960. propisivao tako re}i — neopravdano, jer spoj tako + infinitiv ne mo`e

sam za sebe predstavqati prilo{ku odredbu; otuda poku{aji da se infinitiv zameni glagolskim prilogom, u tako rekav{i i u

284

nestandardnom tako reku}(i). Takore}i bi se mo`da moglo tuma~iti kao skra}ewe od ako je tako re}i = ako se tako mo`e re-

}i. 90 Po Beli}u, naime, koga Stevanovi} u tom pogledu verno sledi, upravo je samostalna upotreba osnovna karakteristika imeni-

ca, pa samim tim i poimeni~enih re~i. Verovatno Stevanovi} ovde samu pojavu prideva u pade`u posle predloga shvata kao

znak poimeni~ewa. Ali mada se predlozi naj~e{}e upotrebqavaju ispred imenica (ta~nije, ispred imeni~kih sintagmi), to

nipo{to nije jedina wihova funkcija, o ~emu svedo~e upravo primeri navedeni u ovom poglavqu. 91 Po Skoku, œrastavqa se na tri elementa, dva prijedloga na i vuz >> uz i nak, koje se nalazi u nakju~e (Vuk) i naksutraŒ. 92 Po postanku je od sredweg roda prideva ta{t (<< tâ{tâ) u zna~ewu ’prazan’. 93 Verovatno skra}eni oblik neke komande koja je sadr`ala ruski glagol goØoviØâsà. 94 Skok ga obja{wava kao spoj sveslovenskog korena protã (>> protiv) s predlozima na i su. 95 Sraslica od uzvika vaj i priloga kada? Skok ne bele`i ovu re~. 96 Za~udo, zaboravqeno je dosad(a)/do sada, {to je mo`da va`nije pravopisno pitawe od ostalih, zbog mogu}e homografije s

imenicom dosada. 97 Bi}e pomenute u novom izdawu ove gramatike iz 1997. (koje nismo konsultovali), ali bez upotrebe termina prefiksoid i su-

fiksoid. 98 Otuda ne bismo smatrali prefiksoidima, recimo, mnemo- ili steto-, budu}i da se javqaju samo u mnemotehnika odnosno

samo u stetoskop (i wihovim derivatima). 99 Primere anti- i inter- zaboravio je da protuma~i, ali se oni o~igledno identifikuju s predlozima protiv odnosno me|u. 100 Broj troslo`nih prefiksoida ne{to je ve}i u na{em jeziku, jer mi npr. neuro- i leuko- izgovaramo u tri sloga, dok u gr~kom

i u zapadnoevropskim jezicima oni imaju diftong. To samo delimi~no va`i za prefiksoid auto-, po{to se u wemu i kod nas u

~esto ose}a kao poluvokal: autobus je, za ve}inu gradskih govornika, troslo`na a ne ~etvoroslo`na re~. — [to se ti~e ~etvo-

roslo`nih osnova, kinemato- nije prefiksoid jer se javqa samo u spoju sa -graf (-grafija, -grafski); umesto wega kao prefik-

soid se upotrebqava dvoslo`no kino-, o ~emu v. ni`e. Nije prefiksoid ni arterio-, jer dolazi (ne ra~unaju}i usko stru~ne

medicinske termine) samo u arterioskleroza. Meteoro- je zasad uobi~ajeno samo u meteorolog (-logija, -lo{ki), ali bi moglo

postati prefiksoid ukoliko bi u{li u {iru upotrebu meteoropatija i drugi termini zabele`eni s tim prvim elementom u

Vujaklijinom Leksikonu. 101 Izuzetno, javqaju se oblici evropocentri~an, evropocentrizam, ali bi i tu trebalo dati prednost kra}em obliku evrocen-

tri~an, evrocentrizam, kako ti izrazi glase u francuskom i drugim jezicima iz kojih su pozajmqeni. 102 Pridev radijski javio se tek posledwih decenija, mo`da po uzoru na slovena~ki, ali i po analogiji s pridevom televizij-

ski, naro~ito kada se s wim javqa u kopulativnim konstrukcijama tipa œradijske i televizijske emisijeŒ, gde prefiksoid ne

bi bio pogodan. 103 Up. i englesko Psycho, naslov ~uvenog Hi~kokovog filma iz 1960. godine, koji je kod nas ostavqen u izvornom obliku (Psi-

ho) a predstavqa skra}enicu od psychotic ili psychopath. 104 Oblik zoo se uglavnom javqa u novinama, prvenstveno u naslovima, radi kratko}e: tu se naj~e{}e pi{e ZOO, kao da je slovna

skra}enica, {to pokazuje da nije uobi~ajen ni odoma}en. U govoru bi se te{ko mogao upotrebiti, po{to nema pade{kih obli-

ka. 105 U vreme kad ovo pi{emo, oblik imenice jo{ se koleba izme|u evro i euro (ovo drugo prema stranom uzoru). Varijanta sa u

ne{to je ~e{}a u stru~nim radovima ekonomista, verovatno i pod uticajem zvani~ne troslovne skra}enice EUR. Ipak, s obzi-

rom na jasnu smisaonu vezu s prefiksoidom evro- i sa imenicom Evropa, mo`e se o~ekivati da }e preovladati oblik sa v. 106 Nijedne od wih nema u Vujaklijinom re~niku, mada je ovaj ina~e izuzetno bogat stru~nim terminima gr~kog i latinskog po-

rekla. 107 Ovamo bi do{li jo{ neki skra}eni etni~ki pridevi, ali se zasad javqaju samo u po jednoj slo`enici: balto- u baltoslo-

venski, ugro- u ugrofinski, latino- i hispano- u spoju sa -ameri~ki. U francuskom, pored hispano-américain, postoji i hispano-

arabe i hispanophone. Kao dokaz potencijalne kreativnosti prefiksoida up. œgwecava hispanomelodramatikaŒ, izraz kojim je ko-

lumnista Bogdan Tirnani} ozna~io sentimentalne TV-serije iz hispanoameri~kih zemaqa (NIN, 10. 2. 2000, sr. 25). 108 Nismo u spisak uvrstili pedo- i hipo-. Prvi se javqa prakti~no samo u pedofil i wegovim izvedenicama (nisu uobi~ajeni

pedologija, pedocentrizam i sli~ni izrazi zabele`eni kod Vujaklije; pedagog je danas nemotivisana re~). Hipo- dolazi prak-

ti~no samo u hipodrom (od gr. híppos ’kow’; nije re~ o prefiksu hipo- << hypó ’pod’). 109 Izuzetno, Nikoli} navodi i primere kao Jugoprevoz (u Leskovcu) i Jugobanat (u Vr{cu), koje, s obzirom na geografski po-

285

lo`aj tih gradova, verovatno treba interpretirati kao ’ju`ni prevoz’ i ’ju`ni Banat’, {to zna~i da u wima imamo primarno

jugo-, kao u Jugoslavija (v. 2.3.5). 110 Ponekad haplolo{ki skra}eno u morfonologija. 111 Up. i danas zastarelo radio-gramofon = radio i gramofon (u istoj kutiji). Up. i Bari} 1980: 81–82: œU gra|i se na{la i

slo`enica sa zna~ewem koje po na~inu postanka ne mo`e imati. Takva je slo`enica gramopoja~alo koja mo`e zna~iti samo

’gramofonsko poja~alo’, ako postoji takav tehni~ki pribor, a ne mo`e zna~iti ’gramofon s poja~alom’.Œ 112 Digitron, o~igledno od digit(alan) i -tron, ne postoji u zapadnim jezicima, nego je ~isto jugoslovenska tvorevina: prvo-

bitno ime fabrike ra~unskih ure|aja u Bujama, u Istri, ubrzo je postalo zajedni~ka imenica sa zna~ewem xepnog kalkulatora

uop{te. 113 Delimi~ni izuzetak je Sarajevo (mo`da i drugi bosanski gradovi), gde je granap steklo status zajedni~ke imenice, pa se i

danas ~uje u zna~ewu ’prodavnica prehrambene robe’. — O rasprostrawenosti otpora krajem ~etrdesetih godina svedo~i tada-

{wi beogradski vic o penzioneru koji na pijaci zbuweno ka`e: œNau~io sam {ta zna~i Gramlek i Grateks i Gramag, ali od ~e-

ga li je skra}eno ovo GRA[AK?Π114 Tanjug je zna~ajno i po tome {to je do danas jedini siguran primer sekvence fonema /n/ + /j/ u srpskom. (Latinizmi kao injek-

cija, konjugacija, konjunktura naj~e{}e se u praksi izgovaraju sa w.) 115 Babi} ne ka`e ko zastupa takav stav. Prema ruskoj sistematizaciji, kako ju je prikazala An~i}eva u malo~as pomenutom ra-

du, prefiksacija se ne svrstava ni u slagawe ni u izvo|ewe, nego je zaseban na~in tvorbe. Vidi ni`e 1.3. 116 I u nema~kom, ve}ina prefiksa je po obliku jednaka predlozima ili prilozima (npr. aus-, bei-, nach-, um-, vor-, her-, weg-, zurück

itd.), ali se u gramatikama svrstavaju zajedno s onima koji su samo prefiksi (be-, ent-, ver- itd.), s tim {to su, zbog specifi~nog

pona{awa nema~kih glagola, prvi œtrennbarŒ (odvojivi) a drugi œuntrennbarŒ (neodvojivi). 117 U stvari, kod imenica je gotovo uvek mogu}e dvojako tuma~ewe, o ~emu vidi ni`e, 2.3. 118 Tako Engel, U., Deutsche Grammatik, Heidelberg 1988, upotrebqava simetri~ne termine “Ableitung durch Präfixe”

i “Ableitung durch Suffixe”. Erben, J., Einführung in die deutsche Wortbildungslehre, 2. Aufl., Berlin 1983, ne daje izri-

~ite definicije, ali u generalnoj {emi tvorbe re~i (dijagram na str. 55) œDerivation durch AffixeŒ grana se

na œPräfixbildungŒ i œSuffixbildungŒ. Nasuprot tome, jo{ 1957. godine, W. Henzen, Deutsche Wortbildung, 2. Aufl.,

Tübingen, isticao je posebnost prefiksacije (œDie Bildungen mit Präfixen erhalten ihren Sonderplatz zwischen diesen

[ = Komposita] und jenen [ = Ableitungen]Œ, str. 34–35). On obja{wava da bi prefiksalne tvorenice jedino u di-

jahronijskoj perspektivi mogle biti slo`enice: “In sprachgeschichtlicher Sicht stellen die Präfixbildungen Zusam-

mensetzungen dar (als Präfixkomposita); sonst kommt ihnen nun eine eigene Stellung zu” (str. 98). 119 Sensini, M., La grammatica della lingua italiana, Milano 1990, deli celokupnu tvorbu re~i na derivaciju i kom-

poziciju, a u okviru one prve jednako tretira izvedenice pomo}u sufiksa i pomo}u prefiksa: “La derivazio-

ne si ottiene mediante l’aggiunta alla parola base di un morfema modificante o affisso, che può essere un suffisso, se è posto alla

fine del morfema lessicale … o un prefisso, se è posto davanti al morfema lessicaleŒ (str. 526). Slede zatim poglavqa

pod naslovima œLa derivazione mediante suffissiŒ i œLa derivazione mediante prefissiŒ. 120 Luca Serianni, Grammatica italiana, Torino 1988, na str. 534 daje œSuffissazioneŒ i œPrefissazioneŒ kao dva poseb-

na postupka tvorbe re~i, mada za ovu drugu napomiwe da je simetri~na sufiksaciji (œun procedimento che po-

tremmo dire speculare rispetto alla suffissazione”). 121 Quirk, R., Greenbaum, S., Leech, G., Svartvik, J., A Comprehensive Grammar of the English Language, London–New

York 1985, na strani 1520. 122 Po Skoku, -soj- je prevojna osnova od glagola sjati. 123 Po Skoku, -dij- je pro{irena osnova od d(j)eti = d(j)enuti. Ta nam etimologija ipak ne poma`e da motivi{emo zna~ewe iz-

vedenog glagola, kao uostalom ni u dosaditi, koje je po Skoku od saditi. 124 Vidi Skoka pod buhav, gde se, me|utim, ne obja{wava semanti~ki razvoj. 125 Po Skoku od kuka, a mo`da i od osnove imenice ku~ine. 126 Skok naziva prez sinonimom od brez = bez, napomiwu}i da ima i zna~ewe ’trans’ (preko-), ali za to zna~ewe ne daje druge

primere osim prezime. Glagola prezivati (se) kod Skoka nema.

286

127 Iz: Ranko Bugarski, Jezik u dru{tvu, Beograd 1996, str. 63. 128 Etimolo{ki je dosluh od turcizma dost-luk, od dost ’prijateq’, ali danas vi{e ne zna~i ’prijateqstvo’

nego ’tajni dogovor’. Moglo bi se eventualno smatrati postverbalom, ali po zna~ewu te{ko ga je vezati za

glagol dosluhnuti ’do~uti’, a pogotovu za doslu{ati ’slu{ati do kraja’. 129 Paradoksalno, wu ne pomiwu ni Babi} ni autori Priru~ne gramatike, iako nabrajaju niz drugih, danas potpuno

izobi~ajenih imenica na pa-. Semanti~ka veza izme|u paperja i perja je o~igledna; morfolo{ka je mawe

~vrsta, jer se pa- dodaje samo na zbirnu imenicu, a ne i na jedninu pero. (U zna~ewu jednine RMS navodi

prefiksalno-sufiksalni oblik paperak.) 130 U RMS je dato sa zna~ewem ’kratka bele{ka ispod bele{ke’, ali u Prav. 1993 se upotrebqava za bele{ku ispod teksta, tj.

fusnotu. 131 Grickat 1981: 105 ka`e da je prirast od ruskog ørirosØ. 132 Kao kuriozitet napomenimo da Babi} (1986: 332) me|u ovakvim oblicima navodi i suba{a — mada je to i po Skoku i

po [kaqi}u ~isti turcizam, u kome prvi deo dolazi od turskog su, voda (prvobitno je re~ ozna~avala ~i-

novnika koji nadzire snabdevawe vodom u gradu). 133 Uprkos tome, ni Babi} ni autori Priru~ne gramatike nigde ne pomiwu prefiks sa-. 134 Analiziramo ga kao s- + razm(j)er(a); za ovaj drugi oblik ve} smo rekli u prethodnom odeqku da je deverbal

od razm(j)eriti. Mada RMS defini{e razm(j)er(a) i srazm(j)er(a) kao delimi~ne sinonime, u na{oj tradi-

cionalnoj matemati~koj terminologiji oni se razlikuju. Razm(j)er ili razm(j)era je ratio, odnos dveju veli-

~ina (a : b), posebno onaj koji iskazuje umawewe na geografskim kartama i sli~nim crte`ima. Srazm(j)er

ili srazm(j)era je proporcija, odnos dvaju razmera (a : b = c : d), za koje onda ka`emo da su direktno ili

obrnuto srazmerne (proporcionalne). 135 Ove re~i nema u RMS, ali je bele`i Stevanovi} 19641:420, tvrde}i da je jednako rasprostrawena kao i velikoprodaja. 136 Re~ je, naravno, o prefiksu od predloga hypó ’pod’, ne o imenici híppos ’kow’, kao u hipodrom. 137 Politehnika (-tehnikum) je danas poznato samo kao naziv za strane tehni~ke {kole, a i tu se vi{e ne

defini{e kao ’{kola za sve grane tehnike’. [to se ti~e poliklinike, etimolo{ki re~nici bele`e da je

izraz najpre skovan u nema~kom (Poliklinik) u zna~ewu ’gradska klinika’, dakle s gr~kim pólis ’grad’ a ne sa

polý ’mnogo’. Tek kasnije je shva}eno i kao ’klinika za razne bolesti’, usled ~ega se u francuskom i engle-

skom javila i grafija sa poly-, pored poli-. 138 Od fr. préhistoire, engl. prehistory (up. nem. Vorgeschichte). ^esto izmeweno u praistorija, usled kontamina-

cije sa pra~ovek, prastari i sl. Takav oblik, shodno zna~ewu prefiksa pra-, mogao bi ozna~avati najrani-

ji period istorije, ali se ne mo`e smatrati pravilnim kao sinonim za preistoriju, u RMS definisanu

kao ’period u razvitku qudskog roda od pojave ~oveka na zemqi do pojave prvih pisanih spomenika’, dakle

do po~etka istorije, PRE istorije. 139 Po obliku izvedenica, ali daleko ~e{}a od prideva reizborni, ~ije postojawe jedva da je posvedo~eno. 140 Nije naodmet napomenuti da ova gramatika prefiksalno-sufiksalnoj tvorbi imenica posve}uje desetak redova, da pomiwe

samo osam prefiksa koji u woj u~estvuju i da za wih navodi ukupno sedam (!) primera. To jasno pokazuje koliko je prefiksacija

bila zanemarena u pore|ewu sa sufiksacijom. S druge strane, i to je zna~ajan napredak u odnosu na ranije gramatike, u kojima o

prefiksalno-sufiksalnoj tvorbi nije bilo ni pomena. 141 Po RMS tako|e podglavak i poglavwak, ’drvo koje se stavi popreko preko ogwi{ta pa se preko wega lo`e

druga drva’. Nije sasvim jasno na ~emu se zasniva veza sa imenicom glava. 142 Up. œvelevla`ni gospodineŒ, igru re~i u Ko~i}evom Jazavcu pred sudom. 143 Oblik omali, kako izgleda, ne postoji, iako je osnovni pridev danas daleko ~e{}i u obliku mali nego u obliku malen. 144 Oba termina nalaze se u re~niku Rikarda Simeona. Elativ je, kako se tu obja{wava, sinonim za apsolutni superlativ, tj.

287

za oblik koji iskazuje poja~awe osobine bez pore|ewa. Termin superlativ, naprotiv, s obzirom na svoju upotrebu u gramatici,

upu}ivao bi na pore|ewe, i otuda nije pogodan da ozna~i pre-, niti druge œpoja~ajne” prefikse osim naj-. 145 Up. i ma(h)nuti se (~ega), oma(h)nuti, gde su u Srbiji danas ostali u upotrebi iskqu~ivo oblici bez -h-. 146 Prema podacima koje daju strani etimolo{ki re~nici, ovaj pridev je nastao od latinskog abnormis ’van norme, nepropisan’

(odatle i varijanta abnorman, koju daje Vujaklija), {to je prilago|eno zavr{etku re~i normalan, verovatno i pod uticajem si-

nonima anomalan (<< gr. anomalos). Abnormal se danas upotrebqava u engleskom i nema~kom, dok su romanski jezici zamenili ab-

obi~nijim privativnim a- (fr. anormal i sl.). 147 Posledwih godina, naro~ito u jeziku medija, sre}e se u dosad nezabele`enom zna~ewu ’bestidan’ ili ’ ne~uven’ (besprizor-

ne uvrede i sli~no), do ~ega je verovatno do{lo usled brkawa sa besprimeran ili bezazoran. 148 Skok nema re~ bezopasan; za opasan ka`e œmo`e, ali ne mora biti rusizamŒ i obja{wava da je pridev izveden œod apstraktu-

ma opas m ’pomwa, oprez’, koji danas ne postojiŒ. Etimolo{ki, dakle, negacija ima strukturu bez- + imeni~ka osnova + -(a)n

kao i sve ostale, ali se to ne mo`e preneti na sinhronijski nivo. 149 RMS bele`i i odoqiv, promo~iv, pokolebqiv, zaja`qiv i sli~no, ali su sve te re~i preuzete iz drugih re~nika, bez citata

iz gra|e. Gotovo je sigurno da su ih raniji leksikografi napamet unosili, kao pandan negiranim oblicima, bez ikakve potvrde

da stvarno postoje. 150 Ovde je glagolska osnova stopqena sa sufiksom: o~ekivali bismo *neopozivqiv. 151 Po oba pravopisa i po RMS prepotopski/-pni ima i u ijekavskom samo oblik na pre-. U Hrvatskoj je ina~e uobi~ajen oblik

pretpotopni, dakle s drugim prefiksom. 152 Ova dva prideva u RMS su definisani kao denominali — ’koji se odnosi na predzimqe’ — odnosno ’koji se odnosi na pret-

prole}e’; naprotiv, predjesewi je definisano samo ’koji se odnosi na doba pred jesen’, iako i tu postoji imenica predjesen

ili predjesewe. Sli~na je neusagla{enost izme|u definicija za predjutarwi ’koji se odnosi na predjutarje’ i predve~erwi

’koji se zbiva, de{ava predve~e(r), koji neposredno prethodi ve~eru’. Definicija na osnovu sintagme svakako je boqa, budu}i

da su imenice tipa predzimqe, predjutarje daleko mawe u upotrebi nego odgovaraju}i pridevi. 153 Tako u RMS (pred`etveni u odre|enom, predsvadben u neodre|enom vidu).

154 U RMS ovaj pridev je pod 1 definisan ’koji se mo`e meriti’, bez potvrde iz korpusa, a

pod 2 ’koji se bez ostatka mo`e deliti mawim brojevima, deqiv’. Ni jedna ni druga defini-

cija ne podudara se sa zna~ewem prefiksa sa-, a druga nije ni matemati~ki ispravna. Ona ne

uzima u obzir da je samerqivost uvek svojstvo najmawe dva broja ili dve veli~ine, koje su

me|usobno uporedive u tom smislu {to se mogu deliti istim mawim brojevima ili meriti

istim jedinicama mere. To zna~ewe je jasno vidqivo u antonimu nesam(j)erqiv, koji je ~est u

figurativnom zna~ewu ’me|usobno neuporediv’ ili ’inkompatibilan’. Po obliku, sam(j)er-

qiv li~i na sufiksalnu izvedenicu, ali glagol *sam(j)eriti ne postoji. Pre bi moglo biti

~isti prefiksal (sa + m‰jŠerqiv), ali po{to za takav tvorbeni tip nismo na{li druge pri-

mere, najboqe }e ipak biti svrstati ga u PST. 155 Obi~no u tehni~kom smislu, ’koji kombinuje vi{e medija’ kao {to su film, televizija, magnetofonski snimci itd.; re|e u

zna~ewu ’koji se objavquje preko vi{e medija’ (= sredstava za informisawe). 156 Vujaklija, s uobi~ajenom nedosledno{}u u pogledu vrsta re~i, daje samo pridev polivitaminski, ali samo imenicu multi-

vitamin ’preparat koji sadr`i vi{e vrsta vitamina’. 157 Kwi`evni termin moderna (`.) poti~e iz nema~kog (die) Moderne, koje je skovano krajem HÇH veka. Mada je u oba jezika u pitawu

poimeni~eni pridev, postmoderan smatramo izvedenim iz imenice moderna a ne obrnuto, iz dva razloga. Prvo, jer se kwi`evni i

umetni~ki pravci po pravilu ozna~avaju imenicom, a iz we se izvodi pridev. Drugo, jer je pridev postmoderan sam po sebi logi~-

ki protivre~an (ne mo`e biti moderno ono {to je ve} ustupilo mesta ne~emu {to dolazi posle wega), a jedino uz definiciju ’koji

dolazi posle pokreta zvanog moderna’ zadr`ava neki smisao. 158 Vredi zapaziti da Beli}, iako upotrebqava termin prefiks ili predmetak, kao i Mareti} pi{e pred, do, iz itd., kao zaseb-

ne re~i. Po tome su obojica mawe moderni od Leskina, koji je dosledno sve prefikse pisao s crticom. 159 RMS ima odrednicu podrazum(j)eti s jednim citatom, ali taj glagol nije nimalo uobi~ajen; da jeste, verovatno bi bio dvo-

288

vidski kao i razum(j)eti. 160 Etimolo{ki, u istu grupu bi spadali i glagoli popeti (se), uspeti (se), ispeti (se), koji uza sebe imaju prost glagol peti

se. Oni su se, me|utim, odvojili kako po zna~ewu (jer im osnova zna~i ’pewawe’ a ne ’zatezawe’ i sl.) tako i oblikom, budu}i

da se uz peti stvorio i novi infinitiv pewati, danas obi~niji u govornom jeziku. [tavi{e, po analogiji se javqaju i ne-

standardni oblici tipa popewem se, ispewem se, dok u grupi glagola zapeti itd. takve pojave nema. 161 Nesvr{eni glagoli u ovom slu~aju su na -sipati, dakle nemaju vezanu osnovu; isti je slu~aj i sa osnovama -n(ij)eti i -ve-

sti, gde nesvr{eni glagoli imaju slobodnu osnovu nositi odnosno voditi. 162 Takvo tuma~ewe podr`ava i Skok, koji semanti~ki razvoj obja{wava komentarom œosveta je sveta du`nostŒ. Bez toga, sve-

titi bi zna~ilo samo œ~initi svetim, sve{tatiŒ. 163 U prevodu jednog filma na televiziji zabele`ili smo œNemoj da peri{ tu pu{ku na meneŒ (za engl. Don’t point that gun at me):

ovde ni upravqati, ni usmeravati ni ni{aniti ne bi zvu~ali prirodno. 164 Sli~nu semanti~ku nepredvidqivost pokazuju glagoli od istog indoevropskog korena i u nema~kom (bestehen ’postojati’, ge-

stehen ’priznati’, verstehen ’razumeti’ itd.), latinskom (existere, resistere itd.), verovatno i u drugim jezicima. 165 Kao primer za tu pojmovnu bliskost uporedi engl. stop (up) (nem. stopfen) ’za~epiti’ — stop ’zaustaviti’, ili ital. fermare ’zau-

staviti’ — fr. fermer ’zatvoriti’. 166 Primera radi, gluhnuti mo`e zna~iti ’postajati gluv’ ali nije mogu}e *gluhnuti koga; pra{iti zna~i ’dizati pra{inu’,

ali u zna~ewu ’posipati prahom’ upotrebila bi se sekundarna imperfektivizacija zapra{ivati. 167 Mareti} 1899:383 pi{e: œU nar. pjesmi u Vuka… gdje je govor o jednom ili o dvojici, veli se poginuti, a gdje se govori o vi{e

~eqadi, uzima se glagol izginuti.Œ 168 Stevanovi}, 19641:457, obja{wava da nastaviti zna~i œstaviti jedan predmet na drugi, figurativno p r o d u ` i t iŒ, ali

je jasno da takvo obja{wewe mo`e va`iti samo u dijahronijskim okvirima. 169 Mo`e se tuma~iti kao perfektivizacija, ali nije neophodna, budu}i da je glagol stradati dvovidski. 170 Za nadmetnuti se RMS daje tri zna~ewa, ali su sva tri danas zastarela. 171 Ostati (-jati) i opstati (-jati) nisu mnogo korisni kao dokaz, jer se u wima ne ose}a veza s glagolom stati (-jati): v. 5.6.2.

Kantor u pomenutom radu navodi i dosta drugih minimalnih parova, ali s glagolima koji danas prakti~no ne postoje, kao ognati,

osedati, osko~iti, ob`iveti, obgovoriti, objesti se i sli~nima. 172 Prvobitno zna~ewe se dobro vidi u matemati~koj upotrebi ovog glagola: œkrug opisan oko trouglaŒ i sl. 173 Uz obesiti i oka~iti ide i metaforizovano ovisiti (o), ali je to prete`no hrvatski oblik, nasuprot srpskom zavisiti

(od). 174 Osnova bol- bi mogla biti i imeni~ka ili glagolska, ali po analogiji sa ozdraviti ovde je svrstavamo me|u pridevske. 175 Up., u familijarnom govoru, i {aqivo opariti se ’ste}i para’. 176 Up. i ostrastiti se, neologizam koji je u RMS posvedo~en jednim jedinim citatom iz 1958. godine, a koji je u novije doba

postao stalni deo medijskog vokabulara (dodu{e samo u trpnom pridevu ostra{}en, s izvedenicom ostra{}enost). 177 Sinhronijski gledano, ovde bi se moglo govoriti o zameni sufiksa u pore|ewu s nesvr{enim mrzeti (-zjeti, -ziti). Eti-

molo{ki, osnova je ista u mrzeti (mrzak, omraza itd.) i u mrznuti (smrzavati, mraz itd.). 178 Ovamo verovatno ne spada glagol odalamiti, koji je nemotivisan. Skok ga pomiwe pod odrednicom dajak, ali ne obja{wava

wegovo poreklo. 179 Ovamo bi se mogli svrstati i glagoli kao popucati, pokidati, sa zna~ewem radwe koja se obavqa na vi{e mesta, ali takvih

primera ima vrlo malo. 180 Poznato uglavnom po izreci Posviraj, pa i za pojas zad(j)eni. 181 Za pothraniti RMS ne daje zna~ewe ’nedovoqno ishraniti’, ali je takvo zna~ewe zabele`eno u Ani}evom re~niku, a i RMS

daje pridev pothrawen ’nedovoqno, slabo hrawen’. Problem je, me|utim, u tome {to pothraniti ima i suprotna zna~ewa, ’ot-

hraniti, odgojiti’, ’osna`iti’ i sl. Glagol pothladiti u RMS je definisan samo ’hla|ewem smrznuti’, ali iz citata koji je

dat vidi se da se upotrebqava u zna~ewu dubokog zamrzavawa, ISPOD uobi~ajene temperature u fri`ideru (up. fr. surgeler,

engl. deep-freeze). 182 Prvobitno zna~ewe moglo je biti ’namazati s dowe strane’, ako se odnosilo, recimo, na saonice; ali RMS ga defini{e ’na-

mazati sa svih strana’. 183 Zanimqivo je da ova dva glagola imaju isto osnovno zna~ewe, iako su obu}i i svu}i antonimi. 184 U- kao drugi prefiks posle pred- javqa se u retkim glagolima predugovoriti/-arati i predumi{qati. Prva dva su data kao

289

odrednice u RMS, ali u gra|i je zapravo potvr|ena samo glagolska imenica predugovarawe. Predumi{qati je zabele`eno samo

kod Skoka, s. v. misao: to bi mogao biti glagol od koga je izvedena imenica predumi{qaj (mada je isto tako mogla nastati i pre-

fiksacijom, od pred- + umi{qaj). 185 Iz istorije kwi`evnosti znamo da je najpre bio u {irokoj upotrebi latinizam prenumerisati/-irati (se), s imenicom pre-

numerant ’pretplatnik’. On je dobio svoj bukvalni prevod u predbrojati/-iti (se), s imenicom predbrojnik, a onda je verovat-

no osnova zamewena onom koja vi{e odgovara smislu, tako da se dobilo pretplatiti (se) i pretplatnik. 186 U smislu ’prigwe~iti UZ ne{to’. U drugim upotrebama, isti glagol bi mogao spadati u grupu (5) (ozna~ava delimi~no gwe-

~ewe, za razliku od zgwe~iti) ili u grupu (6) (perfektiv prema gwe~iti). 187 Mada RMS defini{e ovaj glagol naprosto kao ’nau~iti, pou~iti’, u stvarnosti se naj~e{}e upotrebqava u trpnom pridevu,

priu~en, sa zna~ewem ’na brzinu nau~en, uve`ban koliko je neophodno’. 188 Za glagol protuma~iti, recimo, RMS daje definiciju koja ni~im ne ukazuje na ve}u iscrpnost nego kod glagola rastuma~i-

ti; naprotiv, za istuma~iti je re~eno da zna~i ’sasvim protuma~iti, dokraja protuma~iti, sve objasniti’ — iako dva citata

koja slede ne potvr|uju takvu interpretaciju. 189 Neubedqivo deluje tuma~ewe M. Stevanovi}a (nav. mesto), koji ga svrstava uz glagole tipa razviti, razmotati, jer navodno raz-

govarati zna~i ’’razvijati govor’’. 190 RMS, dodu{e, bele`i i imenicu suprotvizita ’ponovna vizita, ponovni lekarski pregled’, s jednim citatom iz Andri}a,

ali tu suprot- nema zna~ewe protivqewa nego provere (verovatno je posredi kalk od nema~kog Gegenvisite ili italijanskog con-

trovisita). 191 RMS bele`i i neuobi~ajeno vazdi}i, s oznakom œzast.Œ i jednim citatom iz Branka ]opi}a. Glagol vaspitati ne uzimamo u

obzir, jer je danas nemotivisan. 192 Babi} tako|e prime}uje œza te je glagole karakteristi~no da su svi povratniŒ: iz primera koje ovde dajemo vidi se da je ta

tvrdwa neta~na. 193 RMS ne bele`i ovaj glagol, ali je uobi~ajen barem u trpnom pridevu, u izrazu prednapregnuti beton (po nema~kom vorge-

spannter Beton, Vorspannbeton). 194 Mnogo primera za ovaj glagol daje RMS. Danas je uobi~ajen samo u obliku radnog prideva prido{li, odakle i izvedenica

prido{lica. 195 Od fr. discréditer, up. i engl. discredit. U srpskom se mora smatrati za PST, po{to se s glagolom kreditirati ne poklapa ni

po sufiksu ni po zna~ewu. 196 Shodno napomeni u 5.32, i ovde su imenice dislokacija odnosno disimilacija znatno ~e{}e nego glagoli. 197 U radu Grickat 1966, gde je autorki bilo potrebno da uporedi {to vi{e parova svr{enih s nesvr{enim glagolima, ona je

me|u ovim drugima navela i takve kao maliti, mawiti, zlediti, pitomiti, lep{ati (se), zubiti, putiti, sestriti, sini-

ti, gor{ati itd., obi~no uz napomenu da su retki u upotrebi. To je jo{ jedna potvrda da je (ne)postojawe pojedinih glagola bez

prefiksa sasvim relativno i stilski uslovqeno pitawe. 198 Mo`da prema nem. beschliessen (up. Schlüssel kqu~): vidi Skoka s. v. kqu~. 199 Prema Skoku, prvobitno zna~ewe imenice poqe je ono koje se ~uva u prilozima napoqe, napoqu, spoqa, tj. ’prostor izvan ku-

}e’. 200 -Go- je po Skoku œnesamostalna deikti~ka partikulaŒ: vidi pod -go1 i pod vijest. 201 Poreklo pro{irewa -ov- nije jasno. Skok nema ovaj glagol, ni naziv katoli~kog praznika Tijelovo, pa ~ak ni t(ij)elo. 202 Babi} tvrdi za ovaj glagol da je œna~iwen od prilogaŒ, ali dobro bismo u ovom slu~aju pre tuma~ili kao sredwi rod od do-

bar: Dobro ‰jeŠ predstavqa skra}ewe od œDobro je to {to predla`eteŒ, a tu je dobro pridev, kao u œDobar je taj va{ predlogŒ. 203 Samo figurativno, prema izrazu kad se tikva pokondiri, danas pre svega zahvaquju}i naslovu Sterijine komedije. 204 Ovaj glagol, ~ija pripadnost standardnom jeziku nije sasvim sigurna, u RMS je definisan ’postati star’, ali bi ta~nije bi-

lo ’postati vidqivo stariji’, analogno glagolima kao posedeti, poru`neti, zbabati se. Ugro`en je i homonimijom sa posta-

rati se ’pobrinuti se’. 205 ^e{}e unezv(j)eriti (metatezom od uznev‰jŠeriti? Skok ne bele`i ni jedan ni drugi glagol).

290

5.33.11. Prefiks pod- nalazimo u podjarmiti, podbo~iti (se), podlaktiti se, pot-

klobu~iti (se), potkusuriti (obi~no u imperfektivnom obliku potkusurivati) i u nekim re-

|im glagolima kao podbraditi, podvlastiti ’pot~initi’ ili podrepiti se ’uvu}i se (kome)

pod rep’. Od pridevske osnove su podmladiti i danas retko podnoviti ’obnoviti’, podnoviti

se ’obu}i se u novo’. Sa sufiksom -ati je potpasati.

5.33.12. Pre- se javqa sa imeni~kim osnovama, u zna~ewima koja smo ve} videli u 5.20:

prem(j)estiti, premostiti, prebroditi (od brod u starom zna~ewu ’gaz’), prekriliti, prezimi-

ti, preobraziti, prestraviti i drugo. Od prilo{ke osnove je preina~iti, od brojne predvojiti.

5.33.13. Sa pred- smo na{li samo predo~iti i gimnasti~ki termin predru~iti (v.

5.33.1).

5.33.14. Pri-, sa uobi~ajenim zna~ewima, ulazi u spojeve sa imeni~kim osnovama

(prikl‰ijŠe{titi, prizetiti ‰seŠ, prizemqiti ‰seŠ, priploditi se) ili s pridevskim: prigu-

stiti, pri~vrstiti, prit(ij)esniti, pripitomiti. Sa zameni~kom osnovom je prisvojiti.

Glagoli kao prirediti, prikqu~iti, priglaviti ’pri~vrstiti’ izgubili su semanti~ku vezu sa

imenicom od koje su postali. Pri~estiti ne spada ovamo, jer je po Skoku denominal od pri-

~est.

5.33.15. Malo je prideva s prefiksom pro-, sa imeni~kom osnovom kao u pronev(j)eri-

ti, projuna~iti se, mo`da proglasiti (up. 5.33.1), ili ~e{}e s pridevskom kao u profiniti,

pror(ij)editi, prozliti se, prodobriti se, prolewiti/-lijeniti se i sl.

5.33.16. Raz- dolazi naj~e{}e sa imeni~kim osnovama, u zna~ewima koja smo videli u

5.25: raskriliti, raskora~iti se, rasku}iti, razm(j)estiti, raspariti, raspolutiti, razva-

{ariti, razglasiti, razdu`iti, raskrstiti, rastrojiti, razulariti, raspekmeziti (se),

razdaniti se i sl. Posebnu grupu ~ine glagoli koji zna~e oduzimawe ili gubqewe odre|enog

svojstva kod qudskih bi}a, kao raspopiti, raskalu|eriti, raskraqiti, rascariti, raskne`i-

ti, razorta~iti (se), razd(j)evi~iti i sl.

Od pridevskih osnova su razn(ij)e`iti, razr(ij)editi, razjasniti, raskomotiti

(se), rasprostraniti i jo{ poneki. Od brojne osnove je razdvojiti.

Sa sufiksom -ati su raskrinkati, razuzdati, razvrstati, raspojasati se i raspasa-

ti se (prvo ~e{}e u figurativnom, drugo u doslovnom zna~ewu), mo`da razoru`ati (se) (ali

oru`ati ‰seŠ je previ{e uobi~ajen glagol da bismo ga obja{wavali depreverbacijom). Od pri-

devskih osnova su razdragati (naj~e{}e u trpnom pridevu razdragan), raskrupwati i mo`da

jo{ koji.

291

5.33.17. Prefiks s- (retko sa-) gradi prelazne i povratne glagole, prete`no od imeni-

ca: srediti, sm(j)estiti, skrstiti, zdru`iti, zgromiti, spariti, saobraziti, skoliti (od

kolo), skoriti (se), sroditi se, sprijateqiti se, smu~iti se, zgroziti se, saglasiti se, snu-

`diti se (prvobitno zna~ewe verovatno ’na}i se u nu`di, nevoqi’) i sl. Od pridevskih (~esto

komparativnih) osnova poti~u stawiti, smawiti, zbli`iti, st(ij)esniti, sniziti, sloja-

niti se i sl. Od brojne osnove je zdvojiti (’o~ajavati’, prema nema~kom verzweifeln), ali to je

skoro iskqu~ivo kroatizam.

Na sufiks -ati nalazimo znatno mawe primera: skon~ati, svrstati, zbabati se ’do-

biti izgled babe’, smek{ati, sti{ati i sl.

Sa sufiksom -nuti su stvrdnuti i zgusnuti.

5.33.18. S prefiksom su- na{li smo samo su~eliti i suo~iti.

5.33.19. Veoma produktivan je prefiks u-. Sa imeni~kim osnovama su usre}iti, une-

sre}iti, uv(j)eriti, uobli~iti, upozoriti, upodobiti, uputiti, uskladiti, usm(j)eriti, uvr-

stiti, uprili~iti, uposliti, upokojiti, ukrstiti, uo~iti, ustoli~iti, uobraziti, uobi~a-

jiti, uravnote`iti, upropastiti, usmrtiti, unakaraditi, uquditi, udomiti, uparaditi,

uskladi{titi, u`l(ij)ebiti, uzglobiti, ukotviti, ukl(ij)e{titi, ukalupiti, uokviriti,

uramiti, unov~iti, ukamatiti, uazbu~iti, uhlebiti/uhqebiti (se), uorta~iti (se), ulogori-

ti (se), u~auriti se, ubokoriti se, ukor(ij)eniti se, ukipiti se i sl.

Nije malo primera ni s pridevskim osnovama: usporiti, u~vrstiti, uprostiti, umr-

tviti, uskoriti, upotpuniti, umawiti (danas retko umaliti), udvostru~iti (i utrostru-

~iti, itd.), uozbiqiti (se), umudriti (se), ulewiti/ulijeniti se, ubajatiti se itd. Pridevi

na -an gube sufiks, kao u ustaliti, udostojiti, usaglasiti, uvo{titi (zbog osnove verovat-

nije je da je od prideva vo{tan nego od imenice vosak) i sl.; jednako se gubi i nastavak -en u

usavr{iti. Sa zameni~kom osnovom je usvojiti, sa brojnom udvojiti, utrojiti, u~etvoriti, s

prilo{kom unapr(ij)editi i unazaditi.

Sa sufiksom -ati, pored u`urbati ({to je redak primer da se apstraktna imenica za-

jedno sa sufiksom koristi kao osnova), imamo povratne glagole tipa ubu|ati se, umoq~ati se,

ucrv(q)ati se i sl., a s pridevskom osnovom ubrzati, u~estati, uve}ati, umek{ati, ulep{a-

ti/uqep{ati i sl.

5.33.20. S prefiksom uz- nema mnogo sigurnih primera: uznemiriti, usplahiriti (od

plah: Skok tvrdi da je œsufiks -ir analogijski prema nemirŒ), uskriliti (se) (’dati krila, za-

mah, polet ~emu’ prema RMS), uznev(j)eriti205, uspraviti, uzvisiti. Mo`da bismo im dodali i uzburka-

ti, koji se danas vezuje za pojmove bura i buran, budu}i da je glagol burkati neuobi~ajen. RMS

292

bele`i jo{ nekoliko retkih glagola kao {to su uzob(ij)estiti, usposobiti (= osposobiti), uz-

gospoditi se, uzazliti se itd.

L I T E R A T U R A

Literatura

U ovom spisku nisu navo|eni radovi koji se odnose iskqu~ivo na sufiksaciju.

Otuda oznake kao An~i} 19753 (radovi An~i} 19751 i 19752 bi}e navedeni u spisku li-

terature u drugoj kwizi).

Ani} 1998: Vladimir Ani}, Rje~nik hrvatskog jezika, tre}e, pro{ireno izdawe, Zagreb

An~i} 1973: Marija An~i}-Obradovi}, Teorija tvorbe rije~i i wena problematika, Radovi Fi-

lozofskog fakulteta u Sarajevu, VII, 11–52

An~i} 19753: Marija An~i}-Obradovi}, Neki aspekti ra{~lawivawa rije~i, Kwi`evni jezik,

IV, br. 3–4, 7–15

An~i} 1976: Marija An~i}-Obradovi}, Pitawa ra{~lawivawa rije~i s posebnim strukturnim

karakteristikama, Kwi`evni jezik, V, br. 1–2, 21–33

Babi} 1975: Stjepan Babi}, Suvremeni problemi tvorbe rije~i, Jezik, XXIII, 41–47

Babi} 19781: Stjepan Babi}, Mje{ovite tvorenice, Jezik, XXV, 129–138

Babi} 1986: Stjepan Babi}, Tvorba rije~i u hrvatskom kwi`evnom jeziku, Zagreb

Bari} 1980: Eugenija Bari}, Imeni~ke slo`enice neprefiksalne i nesufiksalne tvorbe, Zagreb

Bari} et al. 1979: Eugenija Bari} ‰i 6 drugih autoraŠ, Priru~na gramatika hrvatskog kwi`evnog

jezika, Zagreb

Beli} 19331: Aleksandar Beli}, O stvarawu novih re~i, Na{ jezik I, 72–76

Beli} 1936: Aleksandar Beli}, O gra|ewu novih re~i, Na{ jezik IV, 129–131, 161–165, 193–197,

225–232, 256–264

Beli} 1949: Aleksandar Beli}, Savremeni srpskohrvatski kwi`evni jezik. II deo: Nauka o gra-

|ewu re~i, Beograd ‰{apirografisanoŠ

Beli} 1950: Aleksandar Beli}, O slo`enicama, Na{ jezik I, n. s., 169–177

Beli} 1952: Aleksandar Beli}, Jugoslavija i srodne izvedene re~i, Na{ jezik III, n. s., 287–290

Bugarski 19972: Ranko Bugarski, @argonizacija u tvorbi re~i, Nau~ni sastanak slavista u Vu-

kove dane 26/2, 300–308; tako|e u kwizi istog autora Jezik u kontekstu, Beograd, str. 118–127

293

Bugarski 2001: Ranko Bugarski, Dve re~i u jednoj: leksi~ke skrivalice, Jezik danas, broj 13, 1–5.

Vajan 1946: André Vaillant, La dépréverbation, Revue des études slaves, XXII, 5–45

Vajan 1974: André Vaillant, Grammaire comparée des langues slaves, Tome IV, La formation des noms, Paris

Vroclavska 1997: Elzbieta Wrocáawska, Tvorba imenica stranog porekla kao sastavni i istovre-

meno posebni deo tvorbe imenica u srpskom jeziku, Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane, 26/2, 287–290

Vujaklija 1991: Milan Vujaklija, Leksikon stranih re~i i izraza, ~etvrto dopuweno i redigova-

no izdawe, Beograd

Vuki}evi} 1994: Du{anka Vuki}evi}, O zna~ewu imeni~kih slo`enica, Zbornik Matice srpske

za filologiju i lingvistiku, 37, 145–149

Vuki}evi} 1995: Du{anka Vuki}evi}, Imeni~ke slo`enice u savremenom srpskom kwi`evnom

jeziku, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 38/1, 127–174

Vuki}evi} 1997: Du{anka Vuki}evi}, O leksikografskoj definiciji imeni~kih slo`enica u

re~nicima srpskog jezika, Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane, 26/2, 365–371

Gortan-Premk 1986: Darinka Gortan-Premk, O semanti~kom odnosu derivata prema tvorbenoj

osnovi, Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane, 16, 101–107

Gortan-Premk 1995: Darinka Gortan-Premk, O strukturi i semantici derivata, Na{ jezik

XXX, n. s., 76–81

Grickat 1949: Irena Grickat, Glagol œpawkatiŒ u vezi sa problemom depreverbacije, Ju`noslo-

venski filolog XVIII, 322–324

Grickat 1966: Irena Grickat, Prefiksacija kao sredstvo gramati~ke (~iste) perfektizacije,

Ju`noslovenski filolog XXVII, 185–223

Grickat 1967: Irena Grickat, [ta daje za prou~avawe glagolske semantike ~ista (gramati~-

ka) perfektizacija putem prefiksacije, Na{ jezik XVI, n. s., 119–126

Grickat 1981: Irena Grickat, O imenicama tipa NALET u srpskohrvatskom jeziku, Zbornik

Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 34/1, 101–134

Grickat 1994: Irena Grickat, O nekim osobenostima deminucije, Ju`noslovenski filolog, LI,

1–30

Dani~i} 1876: \uro Dani~i}, Osnove srpskoga ili hrvatskoga jezika, Beograd

@ivanovi} 1904: Jovan @ivanovi}, Slo`ene rije~i u srpskom jeziku, Glas Srpske kraqevske

akademije, LXVIII, 175–207

Ivi} M. 1982: Milka Ivi}, O nekim principima glagolske prefiksacije u slovenskim jezicima,

Ju`noslovenski filolog, XXXVIII, 56–61

294

Ivi} P. 1978: Pavle Ivi}, Matthias Rammelmeyer: Die deutschen Lehnübersetzungen ‰prikazŠ, Zbornik

Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 31/1, 236–250

Ivi} P. et al. 1989: Pavle Ivi} ‰i jo{ 10 autoraŠ, Prilozi Pravopisu, Novi Sad

Kazimirovi} 1988: Branislava Kazimirovi}, Prefiksalni obrazac tvorbe srpskohrvatskih

prideva i priloga, Prilozi prou~avawu jezika, 24–26, 145–159

Kantor 1984: Marvin Kantor, The Serbo-Croatian Preverbs o- and ob-, Zbornik Matice srpske za filo-

logiju i lingvistiku, 37–38, 321–325

Kir{ova 1993: Marijana Kir{ova, O nekim vrstama srpskohrvatskih imeni~kih slo`enica,

Na{ jezik XXIX, n. s., 182–196

Klajn 1978: Ivan Klajn, O prefiksoidima u srpskohrvatskom jeziku, Na{ jezik XXIII, n. s., 187–

198

Klajn 1992: Ivan Klajn, Re~nik novih re~i, Novi Sad

Klikovac 1998: Du{ka Klikovac, O zna~ewu srpskog glagolskog prefiksa raz- (kognitivnolin-

gvisti~ki pristup), Na{ jezik XXXII, n. s., 153–167

Kristal 1988: Dejvid Kristal, Enciklopedijski re~nik moderne lingvistike, preveli I. Klajn i

B. Hlebec, Beograd

Leskin 1914: August Leskien, Grammatik der serbokroatischen Sprache, Heidelberg ‰pre{tampano izdawe

1976Š

Mareti} 1899: Tomo Mareti}, Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga kwi`evnog je-

zika, Zagreb

Markovi} 1952: Sv. Markovi}, Pravosna`an ili pravnosna`an?, Na{ jezik II, n. s., 290–293

Mati} 1953: Svetozar Mati}, Slo`enice sa veliko-, Na{ jezik IV, n. s., 323–328

Milojevi} 2000: Jelisaveta Milojevi}, Word and Words of English, Beograd

Mitrinovi} 1990: Vera Mitrinovi}, Fonctionnement de l’aspect dans les verbes d’emprunt en polonais et en

serbo-croate, Revue des études slaves, LXII/4, 887–897

Mihajlovi} 1985: Jasmina Mihajlovi}, Termin video, Na{ jezik XXVI, n. s., 241–252

Moskovqevi} 1933: Milo{ Moskovqevi}, Me{awe predmetaka pre- i pri- kod nekih re~i, Na{

jezik II, 136–140

Nedeqkov-[kori} 1997: Qiqana Nedeqkov, Katica [kori}, Prilog prou~avawu srpskohrvat-

skih slo`enica, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 40/2, 193–200

Nikoli} B. 1972: Berislav Nikoli}, Osnovni principi tvorbe re~i u savremenom srpskohrvat-

skom kwi`evnom jeziku, Na{ jezik XIX, n. s., 7–20, 142–154, 273–286

295

Nikoli} D. 1985: Du{an Nikoli}, Pisawe slo`enih skra}enica, Na{ jezik XXVI, n. s., 264–268

Nikoli} M. 1995: Miroslav Nikoli}, Jedan ekspanzivni tip novih imeni~kih slo`enica (Beo-

banka i sl.), Na{ jezik XXX, n. s., 82–87

Nikoli} M. 2000: Miroslav Nikoli}, Obratni re~nik srpskoga jezika, Beograd

Nikoli} S. 1954: Sv. Nikoli}, O gra|ewu slo`enih skra}enica u na{em savremenom kwi`ev-

nom jeziku, Na{ jezik V, n. s., 9–17

Ota{evi} 1995: \or|e Ota{evi}, Zna~ewe prideva sa prefiksom ne-, Na{ jezik XXX, n. s., 88–95

Ota{evi} 1996: \or|e Ota{evi}, Tvorba prideva sa prefiksom ne-, Na{ jezik XXXI, n. s., 183–

170

Ota{evi} 1998: \or|e Ota{evi}, Nova hibridna leksika u srpskom i ruskom jeziku, Slavistika,

II, 99–102

Pave{i} 1971: Jezi~ni savjetnik s gramatikom, uredio Slavko Pave{i}, Zagreb

Pe{ikan 1985: Komentar uz dva prethodna priloga ‰povodom rada Nikoli} D. 1985Š, Na{ jezik

XXVI, n. s., 269–272

Popovi} M. 1994: Marko Popovi}, Ka mogu}oj klasifikaciji stranih re~i s naju~estalijim

prefiksima gr~kog i latinskog porekla, Na{ jezik XXIX, n. s., 279–300

Pravopis 1960: Pravopis srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika, izradila Pravopisna komisija,

Novi Sad–Zagreb

Pravopis 1993: Pravopis srpskoga jezika, priredili Mitar Pe{ikan, Jovan Jerkovi}, Mato Pi-

`urica, Novi Sad

Pribi}evi} 1985: Ivana Pribi}evi}, Iz problematike imenica s mesnim zna~ewem. Vinoteka

i `eqoteka, Na{ jezik XXVI, n. s., 256–260

Pr}i} 1997: Tvrtko Pr}i}, Semantika i pragmatika re~i, Novi Sad

Radovi}-Te{i} 1985: Milica Radovi}-Te{i}, Imeni~ka obrazovawa s prefiksima nad- i pod-,

Na{ jezik XXVI, n. s., 205–219

Raki} 1997: Stanimir Raki}, Da li je œkitolovacŒ lovac na kitove?, Zbornik Matice srpske za

filologiju i lingvistiku, 40/2, 253–258

Raki} 1998: Stanimir Raki}, O pridevskim slo`enicama tip pridev + imenica, Zbornik Mati-

ce srpske za filologiju i lingvistiku, 41/1, 107–127

Raki} 2001: Stanimir Raki}, U ~emu je gre{io Aleksandar Beli}? ‰neobjavqeno u trenutku

{tampawa ove kwigeŠ

Ramelmajer 1975: Matthias Rammelmeyer, Die deutschen Lehnübersetzungen im Serbokroatischen. Beiträge zur

296

Lexikologie und Wortbildung, Wiesbaden

Raspor 1976: Zenica Raspor, Sistem gra|ewa slo`enih imenica i prideva u italijanskom i u

srpskohrvatskom jeziku, @ivi jezici, XVII, 19–36

Risti} O. 1961: Olga Risti}, Funkcija prefiksa ne- u nekim imeni~kim i pridevskim kompozi-

tama, Ju`noslovenski filolog XXV, 385–393

Risti} S. 1999: Stana Risti}, Neke karakteristike prideva sa prefiksima o- i po- u savreme-

nom srpskom jeziku, Na{ jezik XXXIII, n. s., 57–67

RMS: Re~nik srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika, I-VI, Novi Sad 1967–1976

Simeon 1969: Rikard Simeon, Enciklopedijski rje~nik lingvisti~kih naziva, I-II, Zagreb

Skok 1971 ‰ili samo SkokŠ: Petar Skok, Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika,

I–IV, Zagreb 1971–1974

Stanoj~i} 1984: @ivojin Stanoj~i}, Esocentri~ne pridevske slo`enice u srpskohrvatskom

kwi`evnom jeziku, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 27–28, 727–732

Stanoj~i}-Popovi} 1999: @ivojin Stanoj~i}, Qubomir Popovi}, Gramatika srpskoga jezika,

{esto, prera|eno izdawe, Beograd

Stevanovi} 19522: Mihailo Stevanovi}, Zamaskirati, zakamuflirati… skoncentrisati, Na{

jezik III, n. s., 303–308

Stevanovi} 19541: Mihailo Stevanovi}, Rod i oblici promene slo`enih skra}enica, Na{ jezik

V, n. s., 18–26

Stevanovi} 19542: Mihailo Stevanovi}, O slo`enicama tipa œnarodnorepublikanacŒ i povo-

dom wih, Na{ jezik VI, n. s., 153–159

Stevanovi} 1955: Mihailo Stevanovi}, Slo`eni glagolski oblik ili slo`enica, Na{ jezik VI,

n. s., 209–224

Stevanovi} 1957: Mihailo Stevanovi}, Imperativne slo`enice, Na{ jezik VIçII, n. s., 6–18

Stevanovi} 19641: Mihailo Stevanovi}, Savremeni srpskohrvatski jezik, kwiga I (Uvod, fone-

tika, morfologija), Beograd

Stijovi} 1983: Rada Stijovi}, Prefiksacija prideva u srpskohrvatskom kwi`evnom jeziku,

Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 36/1, 99–130

Stijovi} 1996: Rada Stijovi}, O komparativu prideva s prefiksima o- i po-, Na{ jezik XXXI, n.

s., 106–109

Surdu~ki 1978: Milan Surdu~ki, Noun Compounding by Juxtaposition in Serbo-Croatian, Canadian Slavonic

Papers, 20, No. 3, 398–404

297

Terzi} A. 1997: Aleksandar Terzi}, Strukturno-semanti~ke karakteristike glagola sa pre-

fiksalnom grupom pona- u ruskom i srpskom jeziku, Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane, 26/2, 1997,

309–320

Terzi} B. 1999: Bogdan Terzi}, Rusko-srpske jezi~ke paralele, Beograd

Te{i} 1989: Vesna Te{i}, Iz novije leksike. Ishodati 2 ~asa, istr~ati 9,85 sekundi i sl.,

Na{ jezik XXVIII, n. s., 187–189

Tirtova 1990: Galina Tirtova, Jo{ jednom o tvorbenom statusu imenica basnodrom, raketo-

drom, Na{ jezik XXVIII, n. s., 309–312

]iri} 1989: Sawa ]iri}, Iz novije leksike. Basnodrom, Na{ jezik XXVIII, n. s., 189–190

]ori} 1983: Bo`o ]ori}, Lingvisti~ki i ortografski status obrazovawa tipa Srbijaprevoz,

Bosnapromet, Istravino i sl., Prevodilac, I, br. 1, 9–15

]ori} 1988: Bo`o ]ori}, O terminologiji u na{oj tvorbi re~i, Nau~ni sastanak slavista u Vu-

kove dane, 26/1, 75–82

Cet 1969: Robert Zett, O problematici slo`enica tipa »nogomet«, Jezik, XVI, 103–110

Cet 1970: Robert Zett, Beiträge zur Geschichte der Nominalkomposita im Serbokroatischen, Wien

[aki} 1966: Jawa [aki}, Prilog bibliografiji radova o tvorbi re~i u srpskohrvatskom jezi-

ku, Prilozi prou~avawu jezika, II, 239–259

[tasni 1997: Gordana [tasni, Neologizmi, kovanice i individualno ozna~ene re~i u Re~niku

srpskohrvatskog kwi`evnog jezika, Prilozi prou~avawu jezika, 28/29, 87–113

R E G I S T A R R E ^ I

Registar

Slovo f u zagradi zna~i da se re~ nalazi u fusnoti.

Ç. SRPSKI

a- 174, 176, 197

abartikulacija 151

abnormalan 222

aboralan 151

av-av 140

Avala-film 50

avio- 147, 153

298

avio-karte 153

aviolinija 147, 153

avioprevoznik 147, 153

avitaminoza 213

Avnoj 168, 169

agitprop 170

agorafobija 161

agro- 143, 145

agronom 9, 160

agronomija 9, 152

agrotehnika 152

agrohemija 152

aero- 141, 145

aerodrom 141, 144, 163

aerozaga|ewe 153

aeronaut 163

aeronautika 153, 163

aeroplan 163

aerosol 153

ajnpren-supa 45, 48

ajoj 140

akobogda 22, 27, 28, 135

akrostih 31

aktenta{na 45

akupresura 147

akupunktura 147

alaj-barjak 45

299

alaj-barjaktar 45

alajbeg 45

alem-kamen 45

alzaskolorenski 108

alt-saksofon 47

alfa-zraci 48

alhemija 31

aman-zaman 140

aminogrupa 43, 48

amino-kiselina 43, 48

a-mol 48

amoralan 221

amoralizam 197

amoralno 237

amoralnost 197

ampeloterapija 142, 151

ampermetar 142, 162

amfiprostilos 151

amfiteatar 31

an- 197

ana- 197

analiza 160, 196

analogija 160

anarholiberal 154

anarhosindikalizam 43, 154

anatomija 196

anahronizam 196

300

anglo- 151

anglo(-)ameri~ki 108

angloman 161

anglomanija 154, 161

anglosaksonski 154

anglofilija 161

anglofobija 154, 161

anglofon 162

anorganski 221

Antarktik 197

anti- 143, 145, 174, 176

antialkoholi~ar 213

antivladin 216, 217, 221

antidemokratski 221, 237

antidoping 197

antidr`avni 221

antiklerikalan 221

antiklerikalac 197

antikwi`evni 221

antikomunisti~ki 221

antilogi~an (-~ki) 221

antimilitarizam 197

antimilitarista 197

antinarodni 221

antipapa 197

antiratni 221

antireligiozan 221

301

antisemita 197

antisemitizam 197

antisepti~an (-~ki) 221

antisrpski 221

antistres 197

antitalenat 197

antitelo (-tijelo) 197

antituberkulozni 221

antium(j)etni~ki 221

antifa{izam 197, 204

antifa{ist(a) 197

antifa{isti~ki 221

antifriz 197

Antihrist 197

anticiklon 197

antropo- 143, 145, 146

antropolog 9

antropologija 9, 152

antropomorfan 152

antroponim 163

antropocentri~an 152

apa-drapa 134

apoliti~an 221

arena{ 13 (f)

aristokratija 161

aritmija 213

aritmi~an 221

302

Art kanal 50

arterioskleroza 43, 146 (f)

arhan|eo 197

arhi- 145, 174, 176, 184

arhiglup 222

arhi|akon 197

arhiepiskop 197

arhizao 222

arhizastareo (-io) 222

arhijerej 197

arhila`ov 197

arhilopov 197

arhinevaqao 222

arhinepo{ten 222

arhipoznato 222

arhitortura 91

asepsa 197

asepti~an 221

asimetrija 197

asimetri~an 221

asimilirati/-ovati 291

asinhron (asinhroni~an) 221

asocijalan 221

astro- 145

astrologija 160

astronaut 152, 163

astronautika 163

303

astronom 160

astronomija 152

astrofizika 146, 152

ateizam 197

ateist(a) 197

atmosfera 163, 164

atonalan 221

audio, audio- 150

audiovizuelan 150

audiogram 150

audiometrija 150

austrougarski 108, 154

austrofil 154, 161

austrofilstvo 161

austrofob 154

auto-, auto 46, 143, 146 (f), 149, 156

autobiografija 155, 158

autobus 141, 146 (f), 163

autogol 151, 155

auto-delovi (-dijelovi) 46

autodrom 143, 144, 159, 160, 163

autokrata 161

autokratija 161

automehani~ar 46, 149, 153

automobil 149, 156

auto-moto savez 158

auto-moto trke 158

304

autoportret 155

auto-prevoznik 143

autoput 149, 153

autostop 153

autostoper 149

autosugestija 141

autoteka 162

aut-sudija 46

AF@ 167

Afroamerikanac 154

afrokubanski 147, 154

afro-frizura 147, 154

acetisal, acisal 170

baba-d(j)evojka 25, 28, 33, 48

babazeman 45

babaroga 17, 34, 48, 49, 50

babina svila 64

babiwologija 160

Babogredac 29, 67

babogredski 104

babolik 34

baviti se 245

bajkopisac 57

bakqono{a 59

bakronosan 94

bakrorez 54, 56

balon-svila 47

305

baltoslovenski 155 (f)

banana-republika 47

banbadava 31

bandoglav 92

bantam-kategorija

Bawaluka 27, 28

Bawalu~anin 68

bawalu~ki 103

Bawolu~anin 68

bawolu~ki 103

bareqef 31

bariti 246

barometar 162

bas-bariton 49

basnodrom 142, 159, 160

basnopisac 57

basnoslovan 95

B-vitamin 48

bebi-bif 47

bevipleks 170

beg (bijeg) 8

beglerbeg 45

be`ivotan 224

be`i~an 224

bez- 176

bezazlen 225

bezazoran 224

306

bezakowe 204

bezalkoholan 224

bezatomski 225

bezb(j)edan 224

bezb(j)edonosan 95

bezbo`an 174,224

bezbojan 224

bezbolan 177, 178, 203, 224

bezbrad 225

bezbri`an 224

bezbri`no 237

bezbroj 183

bezbrojan 224

bezvazdu{an 224

bezvezan 224

bezv(j)erac 204

bezv(j)erje 204

bezvla{}e 204

bezvodan 224

bezvoqan 224

bezvr(ij)edan 224,225

bezglav 225

bezglas 183

bezgotovinski 225

bezgre{an 224

bezdan 183, 225

bezdno 183

307

bezdrvan 224

bezdu{an 224

bezdu{an 35

bezemqa{ 204

bezidejan 224

bezizgledan 224

bezizlaz 183

bezizlazan 224

bezizrazan (-`ajan) 224

bezimen 225

bezli~an 224

bezmesan 224

bezmirisan 224

bezmle~an (-mqe~an) 224

bezna|e 204

bezobrazan 204

bezolovan 224

bezopasan 224,225

bezos(j)e}ajan 224

bezo~an 224

bezrazlo`an 224

bezrep 225

bezrepci 204

bezub 225

bezukusan 224

bezuman 224

bezumqe 204

308

bezuslovan 224

bezusp(j)e{an 224

bejzbol-kapa 46

bejzbol-palica 46

Beko 170

belobor (bje-) 64

belobrad (bje-) 98

belogardejac (bje-) 67

beloglav (bje-) 98

belogorica (bje-) 69

belograb (bje-) 64

belogrli (bje-) 98

belodan (bje-) 38, 98

belozub (bje-) 98

belokos (bje-) 98

belokost (bje-) 23

belolik (bje-) 97

beloput (bje-) 101

beloputan (bje-) 101

belorep (bje-) 98

beloruk (bje-) 98

belosvetski (bjelosvjetski) 103

belou{ka (bje-) 69

belocrven (bje-) 106

Bemus 171

Beneluks 170

beo- 143, 157

309

Beobanka 157

Beovoz 157

Beograd 28, 33, 36, 66, 143, 175

Beogradput 50

Beograd-film 50

beomal 166

Beopetrol 157

Beotaksi 157

Beotehna 171

Beotrans 171

bermuda-pantalone 47

besan 225

besvi(j)est 183

beseda (-sjeda) 8

be-se-`e 168

besiti (se) 245

beskamatan 224

beskvasan 224

beski~men 225

beski~mewak 225

beskompromisan 224

beskoristan 224

beskrajan 224

beskrilci 204

besku}ni 224

besku}nik 204

besmisao 183,204

310

besmislen 225

besmrt 183

besmrtan 224

besnen 225

besomu~an (bje-) 95

bespartijac 204

besplanski 225

besplatan 224, 225

bespomo} 183

besposlen 225

besposlica 127, 205

besposli~ar 204

besposli~iti 127, 205

bespravan 224

besprizoran 224

besprim(j)eran 224

besprincipijelan 224

besraman 224

beste`inski 225

bestidan 224

bestidno 237

bestrag 183

bestraga 135

besubjekatski 225

bescarinski 225

besc(ij)ewe 204

beta-blokator 48

311

beta-receptor 48

betatron 164

Beteks 171

be{avan 224

be{uman 224

be{~astan 224

bi- 146

Bi-Bi-Si 168, 169

bibliografija 155

biblioteka 155, 162

bibliofil 141, 155, 161, 164

bibliofilija 161

bivalentan 222

BIGZ 168

biznismen 47

bikini-kostim 47

bikoboj 19

bikonveksan 222

bikonkavan 222

bilabijalan 222

bilo 130, 131

bilo gd(j)e 132

bilo kada 132

bilo kako 132

bilo kamo 132

bilo kuda 132

biqo`der 54

312

biqojed 14 (f), 24, 54

bim-bam 140

binokl 79

bio- 146

bio-bibliografija 158

biograf 101

biografija 9

bioenergetski 144

bioenergija 152

biologija 144, 152, 160, 164

biomasa 144

bio-razgradiv 143

bioritam 152

bioskop 162

biosociologija 158

biotelemetrija 158

biohemija 144

biplan 163

birokratija 161, 165

biseksualan 222

biser-grana 48

biser-zubi 48

biser-suza 48

biskati 245

bistrovidan 120

bistrook 97

bistrouman 102

313

bistroumqe 69

Bitef 171

BiH 167

bi{tati 245

blagdan 28, 66

blagoveran (-vjeran) 119

blagovest (-vijest) 65, 126

blagovestiti (-vijestiti) 126

blagovoleti (-qeti) 126

blagovremen 97, 99, 100, 104

blagoglagoqiv 118

blagoglasan 100

blagodaran 38

blagodat 70

blagodatan 120

blagozvu~an 100, 118, 120

blagoizvoleti (-qeti) 126

blagonaklon 118

blagopokojni 119

blagore~iv (-rje~iv) 104

blagorodan 100

blagorodije 69

blagorodstvo 69

blagoro|e 69

blagosiqati 31, 126

blagoslov 31, 70, 126

blagosloviti 126

314

blagostawe 65

blagotvoran 120

blagougodan 118

blagoutrobije 69

blagohotan 120

blago~astiv 104

blago~estiv 104

bla`enopokojni 122

bla`enopo~iv{i 122

blastogeneza 142

blatobran 54

bledo`ut (blije-) 104

bledolik (bqe-) 97

bleh-muzika 45

bliznismen 91

bliskoisto~ni 101

blickrig 45

blok-sistem 47

bogobojazan (imenica) 42

bogodan 97

bogojavqewe 61

bogolik 92

bogomajka 43

bogomdan 97

bogomil 52

bogomoqa 59

bogomoqac 57

315

bogomrzak 93

bogonosan 95

bogonosac 57

bogootpadnik 43, 62

bogoprotivan 93

bogoraditi 17, 127

bogorodan 95

Bogorodica 62

bogosestra 43

bogosli~an 93

bogoslov 55, 56

bogoslu`ewe 61

bogoslu`je 60

bogougodan 20, 93

bogohulan 95

bogohuliti 124

bogo~ov(j)ek 43

bogumil 25, 52

bodi-bilding 47

bod-lista 48

bodqoko{ci 51

bodonosan 95

Bo`idar 66

Bo`i} Bata 50

bojse 135

bokobran 54

bokokotorski 94

316

boks-me~ 46

boqa (boqka) 58

bosanskohercegova~ki 108

Bosna-auto 50

Bosna-film 50

bosonog 16 99

brazda 8

brakoloman 95

brakolomac 95

brakolomstvo 61

brakorazvod 42, 56

brakorazvodni 93

branilac 58

bratoubilac 61

bratoubila~ki 61, 97

bratoubila{tvo 61

bratoubistvo 42, 61, 97

bratoubica 42, 62, 97

bratu~ed 25, 42

br`e-boqe 134

brzinom(j)er 29, 53

brzovozni 120

brzogore}i 122

brzoduh 99

brzojaviti 126

brzokret 119

brzolet 119

317

brzoletan 119

brzometan 119

brzometka 90

brzomislen 104, 120

brzonog 99

brzook 97

brzopis 20, 89

brzoplet 34, 36, 89

brzopotezni 101

brzorast 89

brzorek 89, 119

brzor(j)e~je 69

brzorodan 7, 120

brzotek 119

brzotok 119

brzohodan 120

brija}i 7

brkomaz 55

brodovlasnik 42

brodogradilac 58

brodogradili{te 63

brodograditeq 58, 62

brodogradwa 36, 63

brodolom 39, 53, 55

brodonosan 95

brodoplovan 95

brodopratwa 63

318

brod-restoran 49

brojan 117

bronho- 151

bronhopneumonija 153

bronhoskopija 153

bronhospazam 153

bubazlata 48, 49, 50

bubamara 175

bubamara 34, 48, 49, 50

buba{vaba 32 (f), 34, 48

bubo`der 54

bubojed 54

bugar-kabanica 16, 45

bugarofil 161

budza{to 135

budi-bog-s-nama (budiboksnama) 27, 135

Budimir 86

budu}i da 99

buji-paji 140

bukva 8

buqioka 12 (f)

buquba{a 45

buniti 246

burev(j)esnik 42

-bus 141, 142, 159

bu}oglav 92

vagona{ 13 (f)

319

vadiv(ij)ek 12 (f)

vadi~ep 23, 84, 85, 87

vazdan 34, 134

vazduhoplov 55

vazduhoplovac 57

vazduhoplovstvo 61

valentan 113

valentnost 113

valencija 113

valobran 54

vaqda 134, 139

vanblokovski 226

vanbra~ni 214,225

vanbrodski 226

vanvremen 226

vanvremenski 226

vanevropski 225,226

vanzakonski 226

vanzemaqac 30, 75, 205

vanzemaqski 177,205,226

vankategornik 205

vanmateri~ni 225

vannastavni 225

vanpansionski 226

vanparni~ni 225

vanpartijac 183,205

vanpartijski 205,226

320

vanplanski 226

vanprivreda 183

vanprivredni 225

vanredan 225

vanredno 237

vanseban 225

vansebno 226

vansebnost 226

vansezonski 226

vanserijski 226

vanste~ajni 225

vanstrana~ki 226

vansudski 226

vanustavni 225

van{kolski 226

varimeso 12 (f)

Varteks 165, 170

vaskolik 130

vaskrsnuti 285

vaspitati 181

vaspostaviti 285

vasceo (-cio) 130

vatrogasac 57

vatrogasni 96

vatromet 39, 55, 56

vatrono{a 59

Vatrosprem 171

321

vatrostalan 94

vat-sekunda 48

vedogowa (vje-) 59

vedrolik 97

vezoglava 88

vezoglavka 88

vekove~an (vjekovje~an) 94

vele- 20, 176, 183, 193, 194

velebiqe 194

velebrada 185

veleva`an 214

velegrad 193

velegra|anin 193

veledar 185

veledrogerija 194

veleizdaja 193, 194

veleizdajnik 193

velekupac 103

velel(ij)ep 214

velelepan 214

velemajstor 194

velemo} 194

velemo}an 214

velepos(j)ed 193

velepos(j)ednik 193

velepo{tovan 214

veleprodaja 193

322

velesajam 194

velesila 194

velesjaj 194

velesjajan 214

veletrgovac 194

veletrgovina 194

veleum 194

veleuman 214

veleu~en 214

velec(ij)ewen 214

vele~asni 214

vele{tovani 214

vele{tovawe 194

veli (veqi) 193

veligdan 64

velikoalbanski 103

velikovaro{anin 193

velikodostojnik 68

velikodr`avni 100

velikodu{an 100

velikokalibarski 103

velikokupac 193

velikolisnat 104

velikomo`dan 100

velikomo}an 100

velikonema~ki (-wema~ki) 103

velikonog 99

323

velikook 97

velikopametan 100

velikopos(j)ed 193

velikopos(j)ednik 68

velikoprodaja 66

velikosv(j)etski 103

velikoslavan 100

velikosrbin 66

velikosrpski 66, 103

velikosrpstvo 69

velikohrvat 66

velikohrvatski 66

velikohrvatstvo 69

veliko{kolac 14 (f), 67

veliko{kolski 103

Velimir 86

ven~ani (vje-) 66

verodajnica (vje-) 63

verodostojan (vje-) 93

verozakon (vje-) 42

veroispovest (vjeroispovijest) 41

veroloman (vje-) 95

veronauka (vje-) 42

verou~iteq (vje-) 38, 39, 42, 62

Vetprom 171

vetreu{ka (vje-) 51

vetrobran (vje-) 54

324

vetrogowa (vje-) 59

vetrokaz (vje-) 55

vetromet (vje-) 55

vetrometan (vje-) 95

vetrometina (vje-) 55

vetropir (vje-) 32, 55

ve{-korpa 46

ve{-ma{ina 28, 46

ve{plav 46

vibrafon 162

video-, video 142

video-aparat 142

videogram 142

videoigra 142, 150, 153

video-klub 150, 153

video-rikorder (-rekorder) 150, 153

video-snimak 150

video-scena 142

video-traka 150

video-ure|aj 142

videofil 142

vidokrug 42

vizikarta 45

vijovratka 88

vijoglav 88, 122

vijoglava 88

vijoglavka 88

325

vijogor 88

vilorog 92

vindjakna 45

vinober 55

vinograd 16, 42

Vino`upa 50, 51

vinopija 59

vinorodan 95

vinoteka 142, 159, 162

vinoto~je 60

virologija 146

Virpazar 34

visibaba 16, 28, 35, 86

visinom(j)er 53

visokovalentan 102, 113

visokodu{an 102

visokoindustrijski 118

visokokalori~an 102, 118

visokokvalitetan 102

visokokvalifikovan 121

visokomoralan 118, 123

visokonadaren 121

visokonaponski 103

visokonema~ki (-wema~ki) 107

visokoobrazovan 121

visokopo{tovani 88, 121

visokopreosve{tenstvo 88

326

visokoprinosan 102

visokoro|eni 88, 121

visokostepen 97, 99

visokotira`ni 102

visokouman 102

visokou~en 118, 121

visokofrekventan 102, 113

visoko{kolac 67

visoko{kolka 69

visoko{kolski 103

visoravan 29, 65

vitoper 99 (f)

vitoperiti 99 (f), 125

vitoprst 99

vitorog 99

vitostas 99

vice- 199, 221

viceadmiral 199

vicekancelar 199

vicekonzul 199

vicekraq 199

vice{ampion 199

vicoteka 162

vi{e- 20

vi{ebojan 117

vi{ev(j)ekovni 117

vi{eglasan 117

327

vi{eglasje 89

vi{egodi{wi 117

vi{ednevni 26, 27, 117

vi{e`enstvo 89

vi{ezna~an 117, 120

vi{ejezi~an 117

vi{ekonfesionalan 117

vi{e-mawe 29, 133

vi{emese~ni(-mjese~ni) 118

vi{emilionski 118

vi{enam(j)enski 118

vi{enacionalan 117

vi{epartijski 118

vi{epotezni 117

vi{erotkiwa 90

vi{esatni 117

vi{eslo`an 117

vi{eslojan 117

vi{esmislen 118

vi{espratan 117

vi{espratnica 32, 89

vi{estoletni (-qetni) 117

vi{estran 117

vi{estrana~je 89, 118

vi{estrana~ki 118

vi{estrana{tvo 89, 118

vi{estruk 117

328

vi{e}elijski 118

vi{efazan 117

vi{e~lan 117

vi{e{kolac (vi{o-) 24, 26, 67

vi{e{kolski 103

VKV 167

vlastoqubiv 96, 102

vlastoqubqe 35, 60

vlastoru~an 102

vlastohlepan 95, 102

vlastohlepqe 60

VMA 167

VMRO 167

vodenbuha 26, 66

vodenpauk 66

vodencv(ij)et 66

voditeq 62

vodogradwa 63

vododelni (-dijelni) 96

vododerina 63

vodozahvat 56

vodozemac 30, 51

vodoinstalater 42, 158

vodoja`a 59

vodokotli} 42

vodolija 59

vodomar 31

329

vodom(j)er 41, 53

vodom(j)eran 95

vodomrzac 57

vodonosan 94

vodonosac 57

vodono{a 58, 59

vodootporan 94

vodopad 38, 39, 53, 55, 56

vodopija 58, 59

vodoplavan 95

vodoplovan 95

vodoprivreda 42

vodoravan 94

vodoskok 39, 53, 55

vodosnabdevawe 61

vodostaj 39, 55

vo|(a) 58

voz 8

vojvoda 60

vojevoda 24, 60

vojnogeografski 106

vojnoistorijski 106

vojnomedicinski 106

vojnoobav(j)e{tajni 106

vojnopoliti~ki 106

vojnopomorski 106

vojnorevolucionarni 106

330

vojnosudski 106

vojnotehni~ki 106

vojskovo|a 59

volook 92

voltmetar 28

voqa 8

voskovarina 63

voskoc(j)edina 63

Votergejt 164

vo{tanobl(ij)ed 105

vo{tanoplatnen 104

vragolija 70 (f)

vragometan 95

vranilova trava 64

vranino oko 64

vraps(j)eme 30

vrap~je s(j)eme 64

vratobolan (-qan) 95

vratoboqa 59

vratolom 55

vratoloman 95

vratolomija 55

vratolomqe 60

vrbopuc 55

vrdalama 31

vremeplov 22, 24, 30, 55

vreteno 7

331

vrqook 122

vrskaput 83

vrstelezi 90

vrtiv(j)erac 88

vrtiguz 85

vrtirep 24, 35, 85

vrtirepac 88

vrtoglav 122

vr~ono{a 59

Vukowar 92

vukodlak 34, 51

vukojebina 63

vukojedina 63

vunovla~ara 63

vucibatina 15, 28, 84, 85

Vu~itrn 66

gadura 8

ga|ati 245

Gazivoda 85

galvanometar 147, 152

galvanoplastika 147, 152

galvanoskop 152

galijot 9

gama-zraci 48

gari{te 192

gasmaska 46

gasovod 53

332

gastarbajter 45

gastro- 151

gastroenteritis 153

gastroenterolog 158

gastronom 153, 160

gastronomija 153

gastronomski 153

gastroskopija 153, 162

gdegde (gdjegdje) 132, 133

gdegod (gdje-) 132

gdekada (gdje-) 132

gdekamo (gdje-) 132

gdeko (gdje-) 130

gdekoji (gdje-) 130

gde{to (gdje-) 130, 132

ge-`ica 48

genealogija 55

general-major 49

general-potpukovnik 49

general-pukovnik 49

genocid 163

geo- 143, 152

geograf 161

geografija 54, 152, 161

geologija 152

geometar 53, 162

geometrija 152, 156, 162

333

geomorfologija 158

geofit 151

geocentri~an 152

gerijatrija 162

germanofil 154

germanofob 154

gefror(e)nes 65 (f)

gili-gili 140

glavobolan 95

glavoboqa 33, 35, 38, 58, 59

glavono{ci 51

glavos(j)ek 54, 56

glavos(j)e~a 59

glad 8

glasiti 293

glasnogovornik 90

glasoudar 56

gliptoteka 162, 164

glistolik 92

gluvonem (gluhonijem) 20, 33, 36, 104-106

govnarija 9

god 130, 131

goditi 245

-godi{wak 143

godi{weodmorac 24, 67

godi{weodmorski 103

godi{wica 79, 143

334

gol-aut 29, 46

golgeter 32

golobrad 33, 99

golovrat 99

gologlav 99

gologuz 99

golomrazica 69

golooto~anin 68

goloruk 99

golos(j)emenica 69

golos(j)emewa~a 69

golotrb 99

golo{ijast 104

gol-razlika 46

gonokoka 160

gore-dole (-doqe) 133

goreimenovani 121

gorenavedeni 121

gorepomenuti 121

gorkosladak 106

gorkoslan 106

gorwovaro{ki 103

gorwogradski 103

gorwoselac 67

gorobiqe 42

goroloman 95

goros(j)e~a 59

335

gorostas 42

gorocv(ij)et 23, 42

gor{ati 293 (f)

gospa-@ivka 49

gost 8

gostoqubiv 96

gostoprimqiv 96

gradilac 58

gradili{te 63

gradobija 59

gradobit 96

gradogradwa 19

gradona~elnik 17, 38, 39, 42

gradonosan 95

gradonosac 57

-gram 142, 159, 161, 163, 164

gram-kalorija 48

gramopoja~alo 159 (f)

gramofon 162

granap 170

grandomanija 161

-graf 161, 163

-grafija 142, 159, 161, 163

grafologija 160

grafomanija 161

grebedjed 87

griz-knedla 48

336

grizodu{an 122

grizodu{je 88, 122

grkoisto~ni 102, 108

grkokatolik 30, 65

grkokatoli~ki 103

grlobolan 95

grlos(j)e~a 59

grob 8, 12

grozomoran 95

gromiti 292

gromobran 22, 54, 56

gromovod 53

gromoglasan 93, 94

gromopucatelan (-qan) 96

gro-plan 66

grudobolan 95

grudoboqa 59

grudobran 54

grupnosvojinski 103

gr~koisto~ni 108

gr~ko-turski 108

GSB 167

GSP 167

gulag 171

gula{-~orba 48

guliko`a 12 (f), 35, 85

gumarabika 31, 32 (f), 52

337

gumilastika 52

gustogriv 99

gustokos 99

gustorun 99

gu{oboqa 59

dabogda 20, 135

davnopro{li 121

dadbudem 127

dajbudi 135

dakako 134, 139

daknomanija 151

daktilobiro 155

daktilografija 155, 161

daktiloskopija 155

dalaj-lama 31

dalekovid 108, 109, 119

dalekovidan 108, 109

dalekovod 88

dalekozor 89

dalekoisto~ni 101

dalekometan 9, 120

dalekose`an 120

Dalmacijavino 50

daqinom(j)er 29, 53

daqiti se 292

danas-sutra 133

danguba 60, 94

338

danguban 94

dangubiti 15, 16, 17, 22, 27, 28, 29, 124, 174

dan-danas 133

dan-dana{wi 133

dan-dawi 133

dan-dva 129

danino}, dan-i-no} 27, 28, 33, 91

danono}ni 93

darodavac 35, 57

datoteka 162

Dafinagejt 164

da{ta 134, 139

dvabratakrv 90

dvadeset 128

dvadeset jedan 128

dvadesetogodi{wak 26, 79

dvadesetogodi{wi 26, 114

dvadesetogodi{wica 26

dvadesetoparac 78

dvadesetpetoparac 78

dvanaestgodi{wi 114

dvanaestopala~ni 113

dvaput 134

dvared 134

dvesta (dvje-) 128

dvestagodi{wi (dvje-) 114

dvestogodi{wi (dvje-) 114

339

dvehiqadegodi{wi (dvje-) 114

dvehiqadugodi{wi (dvje-) 114

dvobazan 113

dvobanka 77

dvoboj 77

dvobojan 113

dvobroj 77

dvovalentan 113

dvovisinski 114

dvovlasnik 77

dvovlast 77

dvovla{}e 77

dvovrstan 112

dvovrh 112

dvoglav 112

dvoglas 23, 77

dvoglasje 78

dvoglasnik 77, 79

dvogled 79

dvogodac 30, 78

dvogodi{wi 114

dvogodi{wica 78

dvogodi{te 77

dvogo~e 79

dvogrb 112

dvodelan (-djelan) 112

dvodinar 77

340

dvodinarac 77

dvodinarka 77, 78

dvodnevni 112

dvodom 112

dvodoman 112

dvo`enac 78

dvo`enstvo 79

dvo`ivac 79

dvo`i~an 113

dvozna~an 115

dvozubac 78

dvojezi~an 113

dvojni 77

dvokolica 78

dvokopitwak 79

dvokorak 77

dvokrak 112

dvokratan 112

dvokrevetni 112

dvokrilac 78

dvokrilni 112

dvolitar 77

dvolitra 77

dvolitren 113

dvolitrewak 77, 79

dvoli~an 113

dvoli~iti 125

341

dvolomac 80

dvomese~je (dvomje-) 78

dvomese~ni (dvomje-) 112

dvomese~nik (dvomje-) 79

dvometra{ 79

dvome~ 77, 78

dvomotorac 78

dvonacionalan 113

dvoned(j)eqni 112

dvonog 112

dvono`ac 78

dvono{ke 134

dvoosminski 114

dvopapkari 77, 79

dvopartijski 114

dvopev (-pjev) 79

dvopostotni 112

dvopotez 77

dvopreg 79

dvoprocentni 112

dvored 77

dvoredan 112

dvorog 33, 112

dvoru~ni 113

dvos(j)ed 79

dvos(j)edi 115

dvos(j)ek 115

342

dvos(j)ekli 115

dvosatni 112

dvoslo`an 113

dvoslojan 112

dvosmeran (-smjeran) 112

dvosmisao 77

dvosmislen 113

dvosmislica 78

dvosoban 112

dvospratan 112

dvospratnica 78

dvostepen 112

dvostih 77

dvostran 112

dvostrana~je 78

dvostrana~ki 114

dvostruk 38, 112

dvostruko 112

dvostru~iti 125

dvotaktni 113

dvotarifni 113

dvota~ka 77

dvoto~ka{ 79

dvotre}inski 114

dvouman 125

dvoumiti se 34, 125

dvoumica 78, 125

343

dvoumqe 125

dvoumnik 125

dvofazan 113

dvoc(ij)evka 78

dvocifren 113

dvo~as 77

dvo~etvrtinski 114

dvo~lan 112

de- 176, 196, 199, 240, 291

debalans 199

debelguza 26, 70

debeli kor(j)en 64

debeloglav 98

debeloglavac 67

debeloko`ac 26, 67

debelokor 98

debelonog 98

debelousan 104

debelousnat 104

deblokirati 291

devedeset 128

devetsto 128

Deda Mraz 49

deetatizovati 291

dez- 196, 199

dezanga`ovati/-irati 291

dezideologizovati 291

344

dezinsekcija 213

dezinteresovati se 291

dezintoksicirati/-kovati 291

dezinfektant 9

dezinfekcija 9, 199

dezinfikovati 291

dezinformacija 199

dezinformisati 291

dezodorans 199

dezodorisati/-irati 291

dezorganizacija 199, 290

dezorganizovati 291

deka- 147

dekagram 152, 161

dekalitar 152

dekatlon 78

deklasirati 291

dekolonizacija 199

dekolonizovati 291

dekompresija 199

dekontaminacija 199

dekre{endo 199

dekriminalizovati/-irati 291

dekura`irati 291

delovodni (dje-) 95

delokrug (dje-) 42

delotvoran (dje-) 95

345

delta-metal 48

deqati (dje-) 245

demaskirati 291

demilitarizovati 291

demistifikovati 291

demobilizacija 199

demobilisati 291

demografija 154

demokrat(a) 161

demokratija 154, 161

demokratura 92

demontirati 291

demoskopija 154

demotivisati 291

demohri{}anski 154

denatalitet 199

denacionalizovati 291

denacifikovati 291

deodorisati/-irati 291

depopulacija 199

deprefiksacija 199

deratizacija 213

deriko`a 85

desetak-dvadeset 129

desetle}e (-qe}e) 78

desetoboj 78

desetodinarka 78

346

desetoparac 78

desi- 147, 152

desnokrilni 101

desno-levo (-lijevo) 134

desnoruk 99

destabilizovati 291

destimulisati 291

detronizacija 213

detronizovati 291

deflacija 199

deformacija 213

deformisati 291

dehidrirati 291

decentralizacija 199

decentralizovati 291

deci- 147

decigram (desi-) 152

decilitar (desi-) 152

decoskvrwewe (dje-) 61

decoubistvo (dje-) 42

decoubica (dje-) 42, 62

de{ifrirati/-ovati 291

div-junak 29, 48

div-juna{tvo 48

divojarac 65

divokoza 16, 33, 65

divokradica 69

347

divoleska (-lijeska) 65

divoloza 65

Divoselo 65

divot-d(j)elo 48

divot-izdawe 30

digitron 164

diditi 168

dizel-gorivo 45

dizel-lokomotiva 45

dizel-motor 18, 45

dijagram 161

dijaliza 160

dijametar 162

dijapozitiv 195

din. 171

dinamo- 145, 149

ding-dong 140

din-du{man 45

dirati 245

dis- 141, 199, 240

disimilirati/-ovati 291

diskvalifikacija 199

disko-, disko 149, 156

diskografija 155

disko-klub 142

disko-muzika 155

diskontinuiran 291

348

disko-ritam 155

diskoteka 155, 156, 162

diskreditovati 291

diskriminisati 291

diskutovati 291

disk-xokej 47

disleksija 199

dislocirati 291

disocirati 291

disponirati 291

disproporcija 199

distrofija 199

disharmonija 199

di-xej 168

do- 175, 239

do vi|ewa 28, 138

do vraga 138

do |avola 138

do sada 138 (f)

do sutra 137

dobaciti 250, 251

dobiti 249

dobrobit 90

dobrovoqa 65

dobrovoqan 65, 100

dobrovoqac 141

dobrodo{ao 28, 121

349

dobrodo{lica 7, 14 (f), 34, 90

dobrodu{an 100

dobrodu{je 69

dobronam(j)eran 100

dobrostojan 120

dobrostoje}i 122

dobrosus(j)edski 69

dobrosus(j)edstvo 69

dobrotvor 54

dobrotvoran 95, 120

dobrotvorka 62

dobro}udan 100

dobrohotan 95, 120

dobro~in 96

dobro~initeq 62

dobro~initeqka 62

dobro~instvo 61, 90

dovabiti 250

dovde 136, 238

dovek (-vijek) 135

dovesti -vedem 243, 250

dovesti -vezem 250

dove~e(r) 135

dovijati se 251

dovikivati se 250

doviknuti 250

dovoqka{ 13 (f)

350

dovratak 35, 205

dovrh 139

dovr{iti 250

dovu}i 250

doglavak 205

doglavni 226

doglavnik 205

dogled 79

dogovarati se 250

dogodine 135

dogoditi se 251

dogodi{wi 226

dogor(j)eti 251

dograbiti 250

dograditi 251

dogrditi 251

dogurati 250

dodati 251

dodvoriti se 251

dod(ij)eliti 250

dodijati 251

dodirnuti 250

dodu{e 20, 135

do`iv(j)eti 242, 250, 251

do`ivotni 226

dozvati 250

dozidati 251

351

dozlaboga 135

dozlogrditi 127, 181, 251, 294

doznati 250

dozna~iti 250

dozreti 251

dojaviti 250

dojaditi 181, 251

dojahati 250

dojmiti se 243

dojuriti 250

doju~era{wi 214, 226

dokada (do kada) 138

dokazati 251

doka~iti 250

doklatiti se 250

dokle 136, 238

dokle god 132

doklegod 132 (f)

dokobeqati se 250

dokon~ati 294

dokopati se 250

dokotrqati 250

dokraj~iti 250, 294

dokuvati 251

dokur~iti 294

dokusuriti 294

doku~iti 250

352

dolakta{ 205

dolaktenik 205

dolaktica 205

doldrma 65 (f)

dolepotpisani (doqe-) 121

dolepr{ati 250

dolet(j)eti 242, 250

doli 140

dolijati 251

dolikovati 251

doliti 251

doli~iti 251

domazet 25, 42

domali 214

domalo (-a) 136

domalopr(ij)e 136, 138

domamiti 250

doma{iti 250

dometnuti 251

domileti (-qeti) 250

domisliti (se) 250

domobran 54

domoqub 55

domoqubiv 96

domoqubqe 60

domorodan 95

domorodac 56, 57, 90

353

domoupraviteq 62

domoupraviteqica 62

Don Kihot 49

donaliti 288

donamiriti 288

donaplatiti 288

donde 136, 238

donedavni 214, 226

donedavno (-a) 136

donekle 136, 238

doneti (-ijeti) 242,250

don`uanski 93

donkihoterija 49

donkihotski 49, 93

donkihotstvo 49

donositi 240

dowogradski 103

dowodunavski 103

doonda (do onda) 138

dopasti se 249, 251

dopetni 226

dope}i 251

dopizditi 294

dopirati 240

dopisati 251

dopisivati se 250

dopisnica 205

354

doplatiti 251

doplivati 250

doploviti 250

dopodne 183, 189

dopola 136

dopratiti 250

dopreds(j)ednik 184

dopremiti 181, 243, 244, 250

dopreti (-ijeti) 243, 250

doprin(ij)eti 288, 289

dopuzati 250

dopuniti 251

dopustiti 251

doputovati 250

doraditi 250

doramak 205

dorasti 250, 251

doratni 226

dorevolucionarni 226

dorevolucioni 226

dorenesansni 226

dore}i 250

doruka 184

doru~ak 183

doru~je 205

dosaditi 181, 251

dosegnuti 250

355

doseliti (se) 250

dos(j)etiti se 250, 251

doskitati 250

doskora 135, 238

doskora{wi 214, 226

dosko~iti 251

doslovan 226

doslu`iti 250

dosluh 183

dosp(j)eti 243, 250

dostaviti 250

dosti}i 250

dostojanstvenik 68

dosuditi 250

dosuti 243, 251

dotada (do tada) 138, 238

dotandrkati 250

dota}i 250

dote`ati 294

dot(ij)esniti 294

dot(j)erati 250

dote{~ati 294

dotle 136

dotu`iti 181, 251

doturiti 250

dotu}i 250

do}i 243, 250

356

doumiti se 294

doustiti 294

dou{iti 294

dou{ni 226

dou{nik 205

dohvatiti 250

docnolegalac 90

do~arati 250

do~asnik 184

do~ekati 250

do~epati 243, 250

do~uti 250

do{apnuti 250

do{aptavati se 250

do{kolovati 250

do{tampati 251

do{uwati se 250

Dravatransport 50

dragovoqan 101

dragokup 34, 89

Dragoqub 70

dragoc(j)en 97, 99

dra`iva{ka 12 (f), 16

drvodeqa (-djeqa) 35, 57, 59

drvodeqac (-djeqac) 57

Drvoimpeks 171

Drvoplastika 50

357

drvored 38, 39, 42, 52

drvorez 52, 54

drvorezac 57, 62

drvorezbar 42

drvoreznica 62

drvosek (-sjek) 54

drvosekli (sjekli) 96

drvose~a (-sje~a) 54, 58, 59

drvoto~an 95

drvoto~ina 63

dresura 9

dr(ij)e{iti 245

dr`avotvoran 95

dr`avotvorac 57

dr`iteq 96

-drom 141, 142, 159, 160, 163

drugobratstvenik 80

drugobratu~ed 80

drugokategornik 80

drugoklasan 114

drugoliga{ 80

drugoplasiran 115

drugorazredan 114

drugoredan 115

drugoro|eni 115, 121

drugostepen 115

drugotimac 80

358

drugo{kolac 80

dru{tveno-ekonomski 107

dru{tveno-istorijski 107

dru{tveno-planski 107

dru{tvenopoliti~ki 103, 107

DSS 167

dubodolina 65, 89

dubokoqudski 118

dubokouman 102

duborez 29, 88, 89

duborezac 90

duvankesa (duh-) 17, 18, 21, 25, 26, 28, 34

dugobrad 98

dugov(j)ek 97, 98, 100

dugov(j)e~an 98, 100

dugovrat 98

dugovremen 98, 117

dugogodi{wi 104, 118

dugodlak 98

dugodnevica 69

dugodnevnica 69

dugo`ive}i 122

dugokqun 20, 98

dugokqunac 20

dugokos 98

dugokrilac 20

dugolist 98

359

dugonog 98

dugonos 98

dugoperka 69

dugoprsta{ 68

dugopruga{ 68

dugorep 98

dugoro~an 100

dugosilazni 106

dugotrajan 120

dugouzlazni 106

dugouh 98

dugou{ko 70

dugo~asan 100

dugo~asiti 125

Dunav stanica 50

dupedavac 57

duraluminijum 31

dustaban 31, 45

duhoborac 57

Du{anovac 12

du{ebri`an (du{o-) 96

du{ebri`nik (du{o-) 24, 51, 52, 61

du{egubac (du{o-) 16

du{egupka (du{o-) 24, 62

du{omoran 95

|ene-|ene 134

|ul-baklava 25, 45

360

|ul-ba{ta 45, 48

|ul-behar 45

\ur|evdan 28, 66

Evroazija 155

evroazijski 155

Evrovizija 146, 155

evrovizijski 155

evrokomunizam 146, 155

evrokup 146, 155

evropocentrizam 146 (f)

evropocentri~an 146 (f), 155

evrocentrizam 146 (f)

evrocentri~an 146 (f)

evro-, evro 146, 150

egzo- 147, 196

egzobiologija 196

egzosfera 196

eda 140

ekologija 156

ekonom 160

ekonomija 154, 156

eko-park 154

eko-pokret 154

eko-turizam 154

eks- 199, 233

ekskatedarski 233

ekskraq 199

361

eksministar 199

eks-Slavija 199

eksteritorijalan 233

ekstra- 145, 147, 174, 199

ekstrablat 200

ekstradobit 200

ekstraesencijalan 222

ekstrazarada 200

ekstraliberalan 222

ekstraordinaran 222

ekstrapakostan 222

ekstraprofit 200

ekstrasistola 200

ekstraskroman 222

ekstrauterinski 233

ekstrafajn 222

ekstracug 200

ekscentri~an 233

eks-^ehoslova~ka 199

eks{ampion 199

elektro- 141, 143, 145, 151

elektrodistribucija 148, 153

elektrokardiograf 158

elektroliza 152, 160

elektromagnetni 152

elektromotor 153

elektrostati~ki 152

362

Elektrotehna 171

elektroure|aj 153

elipsoid 159

emajl-boja 47

emajl-lak 47

empiriokriticizam 43

englesko-burski 108

endo- 147, 196

endogamija 196

endokardija 196

endoskopija 196

epigram 161

epicentar 195

EPP 167

espeesovac 168

espeesovski 168

ETA 168

etil-alkohol 47

etno- 145

etnogeneza 152

etnograf 161

etnografija 152

etnologija 152

etnonim 163

etnocid 163

eupnoja 143

euro 150 (f)

363

efendi Mita 49

`abodrom 142

`abolik 92

`abolovac 57

`alibo`e 135

`alopojka 62

`andarmerija 9

`anr-slika 47

`ar-ptica 48

`ele-bombone 47

`eqoteka 142, 162

`enoqubac 57

`enomrzac 57

`enoubica 62

`ivo 120

`ivobara 64

`ivoder 70

`ivodernica 63

`ivomodar 119

`ivook 97

`ivopis 70

`ivopisan 120

`ivopisati 126

`ivot 9

`ivotvoran 120

`ivotodavan 95

`ivotonosan 95

364

`ivotopis 54

`ivotopisac 54, 57

`iropa|a 59

`itonosan 94

`itorodan 95

`lezda (`lije-) 8

@TP 167

`ubor-voda 48

`ubor-vrelo 48

`urbati 292

`utobrad 98

`utovoqka 69

`utoglav 98

`utokqun 98

`utokqunac 67, 98

`utolik 98

`utonog 98

`utoperka 69

`u~ovod 53

za- 175, 239, 247

za sada, zasada 138

zabaviti 245

zabadava 136

zabasati 252

zabaciti 252

zaba{uriti 243

zabele`iti (-biqe`iti) 254

365

zabeleti (-bijeqeti) se 253

zabetonirati 252

zabiberiti 253

zabiti 252

zaboga 135

zaboleti (-qeti) 253

zabosti 252

zabraviti 252, 294

zabraditi 294

zabrazditi 294

zabraniti 254

zabr|e 205

zabre`je 205

zabrinuti (se) 253

zabrojati se 252

zavapiti 253

zavariti 252

zavezati 252

zav(j)eriti se 295

zavesti 252

zav(j)etaran 226

zav(j)etrina 206

zave~erje 205

zavid(j)eti 254

zaviriti 252

zaviti 252

zavladati 253

366

zavoleti (-qeti) 253

zavremen 226

zavrnut 181

zavrnuti 252

zavrt(j)eti 252

zavr}kola 83, 84, 87

zavu}i 252

zagaziti 252

zagalamiti 253

zagasito- 119

zagasitosme| 105

zagatiti 294

zaglavak 205

zaglaviti 252, 293

zaglavqe 205

zagledati se 253

zaglibiti se 252, 294

zagluhnuti 253

zaglu{iti 295

zagor(j)eti 252

zagorac, Z- 206

zagorje, Z- 205, 206

zagorka 206

zagorkiwa 206

zagraditi 252

zagraktati 253

zagrani~ni 226

367

zagrebati 253

zagreba{ 13 (f)

Zagrebtekstil 50, 51

zagristi 253

zagrliti 252

zagrm(j)eti 253

zagrobni 286

zagubiti 252

zagud(j)eti 253

zagustiti 295

zagu{iti 252

zad(j)evoj~iti se 295

zadimiti se 253

zadirati 245

zadwonep~ani (zadwe-) 24, 101

zadobiti 288

zadovoqan 182, 227

zadocniti 254

zadr(ij)emati 253

zadr(ij)eti 245

zadr`ati 252

zadugo 136

zadu`bina 11, 205, 206

zadu`iti 295

Zadunavqe 205

zadu{nica 205, 206

za`aliti 253

368

za`eleti (-qeti) 253

za`iv(j)eti 253

za`ivotni 226

za`uboriti 253

zazbiqan 227

zazvi`dati 253

zazvoniti 253

zazidati 254

zazubice 35, 206

zaigrati (se) 252, 253

zainatiti se 254

zainteresovati (se) 253

zajaziti 294

zajedno 136

zajecati 178, 253

zajmodavac 57

zajmoprimac 57

zajmotra`ilac 58

zajutarje 205

zak- 237

zakalu|eriti 295

zakarpatski 226

zakasniti 254

zaka~iti 252

zakivak 205

zakinuti 254

zakiseliti 253

369

zaki{iti 253

zakl(ij)eti 254

zaklati 254

zakliktati 253

zakloniti 252

zaklopiti 243, 252

zakqu~iti 252

zakovati 252

zakomplikovati 252

zakonodavan 95

zakonodavac 57

zakonom(j)eran 95

zakonopisac 57

zakonotvoran 95

zako~iti 252

zakraqiti 295

zakratko 136

zakre~iti 253, 295

zakr`qati 254

zakriliti 252, 294

zakriqe 205

zakrpiti 252

zakr~iti 252

zakukuqiti 294

zakulisni 226

zakutak 205

zakucati 252

370

zaku~ast 181

zalajati 253

zalaktica 206

zalediti 254

zale|e 205

zale`ati se 252

zalet(j)eti se 253

zalistak 205

zaliti 252

zaluditi 253

zalutati 242, 252

zaqubiti se 253

zaqutiti 253

zamalo 133, 136, 238

zamandaliti 294

zamaskirati 240

zamastiti 253

zamahnuti 253

zam(ij)eniti 246, 254

zametak 205

zametnuti 252

zamirisati 253

zamisliti (se) 242, 252

zamom~iti se 295

zamona{iti (se) 295

zamorac 206

zamoriti 254

371

zamor~e 11

zamor~e 206

zamotati 252

zamo~iti 252

zamrz(j)eti 253

zamrsiti 252

zamr{en 181

zamutiti 254

zan(ij)eti 252

zanemariti 295

zanemeti (-nijemjeti) 254

zanemo}ati 290, 295

zanemo}i 290, 295

zanoktica 206

zaobi}i 252, 287, 288

zaobla~an 226

zaobliti 253

zaokrenuti 252, 288

zaokrugliti 253, 295

zaokru`iti 288

zaokupiti 288

zaopucati 287

zaorati 253

zaostati 288

zapadnobosanski 102

zapadnoevropski 102

zapadnonema~ki (-wema~ki) 102

372

zaparlo`iti (se) 294

zap(j)evati 204, 253

zaperak 205

zapeti 242, 252

zapetqan 181

zapetqati 252

zape}ak 205

zape{}e 205

zapisati 254

zapiti se 252

zaplav(j)eti se 254

zaplakati 253

zapla{iti 248

zaplesti 252

zapleten 181

zaplivati 253

zapov(j)editi 288

zapov(j)ednik 14 (f)

zapod(j)enuti 288

zapopiti 253, 295

zapos(j)esti 288

zapostaviti 288

zapo~eti 242, 253, 287

zapra{iti 253

zapremiti 181, 244

zaprepastiti 248, 295

zaputiti se 253, 295

373

zapucati 287

zapu~ak 205

zapu{iti 252

zarad(i) 139

zaraditi (se) 252, 254

zarana 135

zaranak 205

zaratiti 295

zar|ati 254

zarediti 293, 295

zarezati 253

zarzati 253

zaribati 252

zariti 245

zariti (-ijem) 252

zarobiti 294

zaroniti 252

zarumeneti (-weti) se 253

zaru~iti 293

zasada{wi 227

zasvetleti (-svijetliti) 253

zasviwiti 295

zasvirati 253

zasvoditi 294

zaseban 226

zasebit 226

zaselak 205

374

zas(j)enak 205

zas(j)eniti 252, 294

zas(j)esti 252

zas(j)e}i 253

zasijati 253

zasl(ij)epiti 253

zasladiti 253

zasmejati (-ijati) (se) 248, 253, 254

zasmoliti 295

zasmraditi 295

zasmrd(j)eti 253

zasne`iti (-swe`iti) 253

zaspati 253, 254

zastakliti 178, 295

zastar(j)eti 253

zastati 249, 252

zastid(j)eti (se) 253

zastraniti 252, 295

zasu`witi 294

zasuziti 253

zasuti 252

zatajiti 254

zatarabiti 294

zata}i 252

zatvoreno- 119

zatvorenosiv 105

zatvoriti 252

375

zate}i 254

zatiqak 181, 205

zatim 136

zatihnuti 205

zati{je 205

zato 136

zato~nik 11, 206

zatresti 253

zatrpavati 240

zatrpati 252

zatrudneti (-weti) 295

zaturiti 252

zauv(ij)ek 136

zauzgredan 227

zauzdati 295

zaulariti 294

zauqiti 295

zauman 226

zaustaviti 252, 288

zau{ke 206

zau{nica 206

zau{nici 206

zau{waci 206

zahladiti 253

zahladneti (-weti) 253, 254

zacariti 295

zacvileti (-qeti) 253

376

zacelo (-cijelo) 135

zacrniti 253

zacrtati 253

za~auriti 294

za~eqe 205

za~epiti 252, 294

za~eti 242, 244, 253

za~initi 254

za~udan 227

za~uditi 248, 254

za~udo 135

za{a~je 205

za{e}eriti 253

za{iti 252

za{ted(j)eti 254

za{tititi 252

za{to 136

zbabati se 298 (f), 299

zbabna 232

zbaciti 239, 280, 281

zbeg (zbjeg) 192

zbiti (zbijem) 280

zbiti se (zbude se) 280

zbli`iti 299

zbogom 135

zbrinuti 242, 281

zbroj 192

377

zbuniti 287

zvati 245

zvezda (zvijezda) 8

zvezdoznanac (zvje-) 56

zvezdoznanstvo (zvje-) 61

zvezdolik (zvje-) 92

zvezdomanija (zvje-) 161, 165

zvezdoskop (zvje-) 162

zvezdoslovac (zvje-) 57

zvezdo~atac (zvje-) 57

zverokradica (zvje-) 59, 62

zverokra|a (zvje-) 59

zvonolivac 57

zvonolivnica 62

zvonolik 92

zgari{te 192

zglavak 212

zgledati se 280

zgwe~iti 281

zgodan 232

zgoditi (se) 245

zgr(ij)e{iti 280

zgrada 182, 212

zgrbiti se 281

zgrejati (-ijati) 281

zgrnuti 280

zgroziti se 299

378

zgromiti 299

zgru`en 181

zgu`vati 281

zguliti 281

zgusnuti 280, 299

zd(j)etna 232

zdvojiti 299

zdesna 136

zdogovor 192

Zdravomarija (-o) 88, 91

zdravorazumski 103

zdrobiti 281

zdru`iti 280, 299

zdruzgati 281

zdu{an 232

zelenokad(e)ra{ 68

zemqeopisanije 54

zemqodelac (-djelac) 57

zemqodelstvo (-djelstvo) 61

zemqomer (-mjer) 53

zemqopis 16, 17, 38, 54, 57

zemqopisac 54, 57

zemqopos(j)ed 42

zemqopos(j)ednik 42, 62

zemqoradnik 42, 52, 61, 63

zemqoradwa 63

zemqotres 18, 39, 55, 56

379

zemqouz 52

zimzelen 28, 30, 52, 94

zimogri`qiv 96

zimogro`qiv 30, 96

zimogrozan 96

zimogroziv 96

zimolist 16

zimomora 59

zimomoran 95

zimos(j)e~ina 63

zlat(n)ozub 99

zlat(n)okor 99

zlat(n)okos 99

zlat(n)olist 99

zlat(n)orog 99

zlatovlas 99

zlatoglav 99

zlatoglasan 99

zlatokos 34

zlatokril 99

zlatonosan 94

zlatook 99

zlatoper 99

zlatoperac 51

zlatorez 54

zlatorog 20

zlatorun 99

380

zlatotkan 97

zlatoust 99

zlediti (zlije-) 293 (f)

zlehud 106

zlovoqa 65

zlovoqan 65, 100

zlovremenica 69

zloglasan 100

zloglasiti 125

zlogovor 90

zloguk 90, 96

zlodelo (-djelo) 65

zloduh 65

zlokob 65

zlokoban 65, 100

zlokop 89

zlomisaon 120

zlomislen 104, 120

zlomi{qen 120

zlonam(j)era 65

zlonam(j)eran 65, 100

zloo~nik 68

zlopamtilo 63

zlopamtqiv 96

zlopam}ewe 61

zlopatiti (se) 34, 124, 126, 174

zlopatnik 62

381

zlopogle|a 90

zlopreqa 88

zloslutnik 61

zloslutnica 62

zloslutwa 63

zlosre}a 65

zlosre}an 34, 65, 100

zlostaviti 126

zlostavqati 17, 126

zlotvor 16, 54

zlo}ud 97

zlo}udan 100

zloupotr(ij)ebiti 126

zloupotreba 88

zlohran 96

zlo~est 31

zlo~in 53, 88

zlo~inac 58

zlo~instvo 61, 90

zlurad 22, 28, 93, 123

zmajogweni 94

zmajolik 92

zmijoglav 16

zmijokos 92

zmijolik 92

zmijolovac 57

znati`eqa 18, 87

382

znati`eqan 24, 87, 123

zoo- 143, 146, 149

zoo-vrt 149

zoogeografija 158

zoologija 152

zootehnika 152

zoofilija 161

zoohemija 152

Zriwevac 12

zrno`der 54

zrnojed 54

zubiti 293 (f)

zubobolan (-qan) 95

zuboboqa 59

i malo 133

i ovako 134

i tako 134

iako 139

Ivanbeg 50

Ivangrad 17, 28, 34, 48

ivawska ru`a 64

igda 132, 238

igd(j)e 132, 238

igroteka 142, 144

-id 141

ideogram 161

ideologija 160

383

idioplazma 143

idolopoklonik 62

i`|ik(q)ati 254

i`eniti 256

i`iv(j)eti 254, 255

i`ivqavati se 255

i`l(ij)ebiti 295

i`xikqati 254

iz- 175, 176, 239, 247

izabrati 254, 255

izagnati 240

iza`eti 254

izazvati 254

izasuti 254

izatkati 254

iza}i 243, 254

iza{ta 238

iza{to (-a) 134

izbaciti 177, 178, 254

izbezobraziti se 255, 295

izbezumiti 295

izbesneti (-bjesweti) se 255

izbledeti (-blijedjeti) 255

izboriti 255

izbo~iti 295

izbrbqati (se) 255

izbre`ak 206

384

izbre`ina 206

izbrojati 255

izvaliti 243, 254

izvan 139

izvanbra~ni 227

izvanevropski 227

izvanzemaqski 227

izvanlogi~an 227

izvanredan 227

izvarak 206

izvesti 243

izv(ij)estiti 243, 244, 293, 295

izv(j)e{ta~iti (se) 295

izv(j)e{titi se 295

izvid(j)eti 257

izvi|ati 257

izviiskra 84 (f)

izvikati (se) 255, 257

izvisiti 257

izvitoperiti 99 (f), 125

izvoziti 240

izvojevati 255

izvor-voda 48

izvrnuti 257

izvr{iti 256

izvu}i 176, 254

izgaziti 256

385

izginuti 256

izgladiti 255

izglasati 255

izgovoriti 255

izgor(j)eti 256

izgraditi 255

izgrditi 256

izgristi 256

izgubiti 256

izgurati 254

izgustirati 257

izgutati 257

izdaleka 135

izdati 240

izdahnuti 255

izdvojiti 255

izd(j)eqati 245

izdizajnirati 256

izdiktirati 256

izdi}i 255

izdresirati 256

izdr(ij)eti 243

izdubiti 256

izduvati se 255

izdu`iti 255

izigrati 257

izi}i 254

386

izjaviti 255

izjaloviti se 255, 295

izjasniti se 255, 295

izjahati 254

izjedna 136

izjedna~iti 255

izjutra 135

izle}i 242, 245, 254

izl(ij)e~iti 178, 156

izlud(j)eti 254

izqubiti 256

izmagliti se 206

izmaglica 206

izmaltretirati 257

izmamiti 256

izmanipulisati 256

izme|u 139

izm(ij)eniti 256

izm(j)eriti 256

izmileti (-qeti) 255

izmisliti 255

izmistifikovati 256

izmlatiti 256

izmozgati 255

izmoliti 255

izn(ij)eti 242, 254

iznad 139

387

iznaokolo 136

iznatpros(j)e~an 227

izna}i 255

iznebuha 181

iznev(j)eriti 290, 295

iznedriti (-wedriti) 255

iznemo}i 290, 295

iznenada 181

iznenaditi 248, 290

iznova 135

iznuditi 255

izo- 147

izobi~ajiti 295

izobli~iti 295

izokolo (-a) 136

izokrenuti 257, 288

izopa~iti 295

izopijati se 256, 287

izop{titi 255

izostaviti 255, 288

izostati 255

izo{triti 255

izravnati 255

izraditi 256

izrasti 240, 256

izra~iti 254

izra~unati 256

388

izre|ati 255

izre}i 255

izroditi 256

izroniti 255

izrotirati 256

izru~iti 243, 293

izubijati 287

izuvijati 287

izudarati 256

izuzetak 206

izuzeti 255

izujedati 256, 287

izukr{tati 256, 287

izumr(ij)eti 256

izustiti 255, 295

izu~iti 256

ijedan 130

ijedanput 134

ijedared 134

ijednom 134

ikad(a) 132, 238

ikakav 130, 238

ikako 132, 238

ikamo 132

iko 130

ikoji 130, 238

ikolik 130

389

ikoliko 132, 238

ikonoborac 56, 57

ikonopoklonik 62

iks-noge 48

-(i)laziti 243, 244

ili-ili 134

iliti 140

imela{ 13 (f)

imendan 30

imunosistem 30

inamovibilitet 151

indisponiran 291

indo- 151

indogermanski 155

Indoevropqani 93

indoevropski 93, 108

indoiranski 155

Indokina 155

Indonezija 155

ino- 143, 157

inoagent 157

inov(j)eran 100

inov(j)erac 67

inozadu`ewe 157

inozemac 67, 69, 75

inozemni 67, 69

inozemstvo 69

390

inojezi~an 100

inokorespondent 157

inokredit 143, 157

inopartner 157

inoplemenik 68

inorodan 100

inostran 67, 69, 99, 143

inostranac 67, 69

inostranstvo 69

Insa 170

insekticid 163

inter- 145, 174

intervertebralan 234

intervokalni 234

interdisciplinaran 234

interkontinentalan 234

interkonfesionalan 234

intermeco 184

intermuskularan 234

internacionalno 237

interokeanski 234

Internet 171

interparlamentaran 234

Interpol 171

intersubjektivan 234

intertropski 234

intercelularan 234

391

Informbiro 170

infrazvuk 200

inframikrobiologija 200

infra-sv(ij)et 200

infrastruktura 200

Incel 170

iodakle 134

ionako 134

iotkuda 134, 238

IRA 168

iseliti 245

is(j)e~ak 206

iskazati 255

iskalkulisati 257

iskam~iti 255

iska{qati 254

iskvariti 255

iskidati 256

iskititi 255

iskqu~iti 255

iskonstruisati 256

iskopati 245, 254

iskor(ij)eniti 295

iskoristiti 256

iskosa 135

isko~iti 254

iskraj 139

392

Iskraprojekt 50

iskrvariti 255

iskriviti 255

iskristalisati 257

iskuvati 256

iskukati 255

ismejati (-ijati) 257

ispavati se 255

ispariti 255

isparodirati 257

ispasti 254

isp(j)evati 255

ispeti (se) 242 (f), 245

ispe}i 256

ispisati 241, 255

ispitivati 240

ispi~a{a 85

ispi~utura 12 (f), 84, 85

isplaziti 245

isplakati 255

isplanirati 256

isplivati 255

isploviti 255

ispov(j)ednik 14 (f)

ispoganiti 295

ispogibati 287

ispod 139

393

ispodvla~iti 256, 286, 287

ispodvodan 227

ispodzemaqski 227

ispozaboravqati 290

ispozavaditi se 290

ispozdravqati se 287

ispoklawati 287

ispolagati 256

ispoqiti 295

isponapijati se 290

isporazbijati 290

isporazbol(ij)evati se 256, 290

isporu~iti 287

isposva|ati se 256, 287

isposlati 288

isposlovati 255

ispostaviti 287, 288

ispotpros(j)e~an 227

ispo~etka (iz po~etka) 138, 176

ispo{tovati 257

ispraviti 255, 293, 295

isprazniti 255

isprve (-a) 136

isprebijati 256, 287

ispregnuti 254

ispred 139

ispredavati 287

394

isprekidati 287

ispremetati 287

isprem(ij)e{ati 287

isprem(j)e{tati 287

ispresavijati 256, 290

ispreskakati 256, 287

ispreturati 256, 287

ispri~ati 255, 256

isprovocirati 256

isprogramirati 256

ispropadati 287

isprositi 255

isprosja~iti 255

ispru`iti 255

ispsovati 256

ispumpati 241

ispuniti 255, 256

ispup~iti (se) 295

ispustiti 254

ispucati 256

istan~ati 295

istawiti 255

ista~kati 295

istegnuti 255

ist(j)erati 254

istestirati 256

iste}i 255

395

istinoqubac 57

istinoqubiv 96

istisnuti 254

istiha 135

istobojan 100

istobrojan 100

istovariti 254

istoveran (-vjeran) 100

istovredan (-vrijedan) 120

istovremen 99

istovrstan 100

istodoban 100

istozvu~an 100

istozna~an 108, 9

istoimen 97, 98, 104

istojezi~an 100

istokrvan 101

istomi{qenik 30, 90

istonarodni 100

istoriografija 161

istoriopisac 57

istosm(j)eran 100

isto~noafri~ki 102

isto~nobosanski 102

isto~noevropski 102

isto~noslovenski 102

Istravino 50

396

istra`iti 256

istrajati 256

istr(ij)ebiti 256

istr(ij)ezniti 255

istresti 254

istrunuti 256

istr~ati 180, 242, 254

istuma~iti 276 (f)

istupiti 255, 294

isturiti 254

istu}i 256

isu{iti 254

isfinansirati 256

ishodati 242

isc(ij)editi 254

isc(ij)epati 256

iscrpsti 256

iscuriti 255

italoameri~ki 155

italofil 155

italofob 155

i}i, -i}i 243,244

iukoliko 134, 238

ihaj 140

ihaha 140

i~iji 130

i{arati 255

397

i{ibati 254

i{ta 130, 131

i{}u{kati 254

i{~auriti (se) 295

i{~a~kati 254

i{~a{iti 254,295

i{~eznuti 243

i{~ekivati 257

i{~etkati 240

JA 167

Jazzbina 92

JAZU 168, 169

jajovod 53

jajolik 92

jaram 8

jarko- 119

jarkoru`i~ast 105

jasno- 119

jasnovid 120

jasno`ut 105

JAT 168

-jatar 162

-jatrija 162

jebiv(j)etar 85

jedanaest 128

jedanput 34, 134

jedared 134

398

jedinorodan 101, 115, 120

jedinoro|en 101, 115, 120, 121

jednakobrojan 100

jednakovremen 99

jednakovrstan 100

jednakokraki 98 (f)

jednakom(j)eran 100

jednakopravan 100

jednakosm(j)eran 100

jednakostrani~ni 98 (f), 100

jednobazan 113

jednobo`ac 78

jednobojan 113

jednobo{tvo 78

jednovalentan 113

jednoveran (-vjeran) 113

jednovla{}e 78

jednovremen 112

jednovrstan 112

jednoglasan 113

jednogodac 78

jednogodi{wi 114

jednodelan (-dijelan) 112

jednodimenzionalan 113

jednodnevni 112

jednodu{an 113

jedno`enac 78

399

jedno`enstvo 78

jedno`i~an 113

jednozvu~je 78

jednozna~an 115

jednoimen 112

jednojezi~an 113

jednokrak 112

jednokratan 112

jednokrvni 113

jednokrevetan 112

jednokrilac 78

jednokrilni 112

jednolik 16, 112

jednolinijski 114

jednolitren 113

jednoli~an 112, 113

jednomeran (-mjeran) 113

jednomese~ni (-mjese~ni) 112

jednomislenik 78

jednomi{qenik 78

jednonacionalan 113

jednoned(j)eqni 112

jednonog 112

jednoobrazan 113

jednook 112

jednopartijski 114

jednopostotni 112

400

jednoprocentni 112

jednoredan 112

jednorog 112

jednorodan 113

jednoruk 112

jednoru~ni 113

jednosatni 112

jednosedan (-sjedan) 115

jednosekli (-sjekli) 115

jednoslojan 112

jednosm(j)eran 112

jednosmislen 113

jednosoban 112

jednospratan 112

jednospratnica 78

jednostran 112

jednostrana~ki 114

jednostruk 38, 112

jednotarifni 113

jednotonski 114

jednouman 113

jednoumqe 78, 113

jednoumnost 113

jednofazan 113

jednoc(ij)evka 78

jednocifren 113

jedno~lan 112

401

jezikoslov 55

jezikoslovan 95

jezikoslovac 55, 57

jezikoslovqe 60

jezikotvorac 57

je~am 8

JNA 167, 169

Jovawdan 66

jomu`a 31

Juba (-liga) 171

jugo- 143, 157, 164

Jugobanat 157 (f)

Jugobanka 157

jugobirokratija 157

jugodiplomatija 143, 157

Jugodrvo 157

Jugoeksport 157

jugozapad 43

jugozapadni 44

jugoistok 19, 22, 27, 33, 43

jugoisto~ni 44

jugokriminal 157

jugokup 157

jugonavija~ 157

jugonostalgi~ar 157

Jugoprevoz 157 (f)

Jugoslavija 43, 44, 143

402

Jugosloven 43, 44

jugoslovenski 43, 44

Jugoton 157

jugofudbal 157

ju`noameri~ki 102

ju`noafri~ki 102

ju`nodalmatinski 102

ju`noslovenski 44

ju`nofrancuski 102

JUL 168

Jus 171

kabadahija 31

kavopija 59

kad god, kadgod 132

kadikad 133

kadli 140

kadno 140

kad{to 133

ka`iput 85

kazan~i} 14 (f)

kaznenopravni 101

kakav god, kakavgod 130

kakav-takav 130

kakao-ml(ij)eko 48

kako god, kakogod 132

kako-tako 133

kaleidoskop 162, 164

403

kalivoda 12 (f)

kalcijum-karbonat 29, 47

kamenolom 55

kamenorez 54

kamenorezac 57

kamo god, kamogod 132

kamoli 140

kamp-prikolica 47

kanda 140

kandidatura 9

kano 140

kao da 139

kaono 140

karabatak 64

karaboja 64

karavan-saraj (-seraj) 45

Kara|or|e 64

karamrak 64

karasevdah 64

kardio- 143

kardiogram 153

kardiograf 161

kardiologija 153

kardiotonik 153

Kari} banka 50

Karlovac 11

karneks pa{teta 50

404

kartografija 161

kartoteka 162

kasabalija 9

kasica-prasica 49

kasnobarokni 101

kasnojesewi 104

kasnolatinski 107

kasnolegalac 90

kata- 196

kataklizma 196

kataliza 196

katastrofa 196

katkad 33, 133

kafe-kuvarica 46

kvazi- 20, 85, 143, 147

kvazi- 176, 200

kvazi-afinitet 200

kvazi-kontrakt 200

kvazimaterijalan 223

kvazinov 223

kvazi-p(j)esnik 200

kvazi-posesija 200

kvaziprincipijelan 223

kvazislobodan 223

kvazistabilan 223

kvazisuvremen 223

kvazi-um(j)etnik 200

405

kvartet 79

kik-boks 47

kilo-, kilo 147, 149

kilovat-sat 18, 47

kilovolt 152

kilogram 149, 152, 161

kilometar 152, 162, 164

kina-vino 47

kina-srebro 47

kinemato- 146 (f)

kinematograf 146 (f)

kino-, kino 146 (f), 149

kino-gledalac 150

kino-dvorana 150

kinokamera 153

kinooperater 150, 153

kinoprojektor 153

kinoteka 149, 162

kinofikacija 150

kir Jawa 49

kitolovac 56, 57, 142

ki{obran

ki{om(j)er 53

ki{onosan 95

kladiti se 245

klaj-klaj 134

klasnosv(j)estan 119

406

klaustrofobija 161

kleptokratija 155

kleptoman 155

kleptomanija 155

kleptofobija 155

klerofa{izam 43

klima-ure|aj 47

klimoglav 88

klimoglavac 88

klinceza 91, 92

klin-~orba 18, 48

klicono{a 59

klupoder 54

kqujdrvo 82

kqunoro{ci 51

kmet 8

Knez Mihailo 29 (f), 49

kninxa 91, 92

kwigobus 163

kwigoveznica 63

kwigovoditi 124

kwigovodstvo 61

kwigovo|a 59

kwigoqubac 57

kwigono{a 16

kwigopisac 57

kwigofil 144

407

kwigo~atac 57

kwi`evnoistoijski 108

ko- 200

ko bilo 131

ko god, kogod 130, 131

koautor 200

kobasi~ar 14 (f)

kovitlati 32

kov~eg 7

koegzistencija 200

koegzistirati 292

Ko`aplastika 50, 51

ko`oder 54

kozolik 92

kozonog 92

kozorog 42, 92

koincidirati 292

kojegd(j)e 132

kojekad 132

kojekakav 129

kojekako 132

kojekamo 132

kojeko 129

kojekoji 130 (f)

kojekuda 132

koje~iji 130 (f)

koje{ta 129

408

koji bilo 131

koji god, kojigod 130

koji put, kojiput 134

-koka 160

kolaboracija 292

kolaborirati 292

kolenopriklon (koqe-) 56

kolibacil 31

koliki god 130

koliki-toliki 130

koliko god 132

kolikogod 132 (f)

kolovoditi 124

kolovo|a 59

kolovoz 55

kolomaz 39, 55, 56

kolos(ij)ek 54

kolote~ina 63

kolhoz 170

Komgrap 165, 170

komemoracija 291

komemorirati/-isati 292

kome{ati 31, 32

Kominterna 170

kompakt-disk 66

Komsomol 170

komunikologija 160

409

kontakt-grupa 47

kontra- 200

kontraavionski 234

kontraadmiral 200

kontraalt 200

kontraargument 200

kontraatak 200

kontrabas 200

kontradiverzioni 234

kontradiktoran 223

kontram(j)era 200

kontramanevar 200

kontranapad 200

kontraobav(j)e{tajni 223, 234

kontraofanziva 200

kontraofanzivan 234

kontraproduktivan 223

kontrapropaganda 200

kontrarevolucionaran 223, 234

kontraudar 200

kontra{pijuna`a 200

kowovodac 57

kowogojac 57

kowogojstvo 61

kowokradica 14 (f), 62

koworep 42

kooperacija 290, 292

410

kooperirati/-isati 292

kooptirati 292

koordinirati 292

kopati 245

kopilot 200

kopqonosan 94

kopqono{a 59

kopreds(j)edavaju}i 200

kopreds(j)ednik 200

koprodukcija 200

koproducent 200

koreodrama 30

korepetirati 292

korepeticija 292

koreferat 200

koreferent 200

korist 8

koristoqubac 57

koristoqubiv 96

kornfleks 47

kosa 8

kosinus 200

kosmat 11

Kosmet 170

kosmogonija 152

kosmografija 152

kosmodrom 148, 163

411

kosmonaut 152, 156, 163

kosmonautika 163

kosmopolit(a) 152

kosmopolitizam) 152

kosmopolitski 152

kosovskometohijski 108

kosovsko-resavski 107

kosook 97

kost 8

kostimograf 161, 165

kostoboqa 22, 59

kostolom 55

kostolomiti 124

kostorog 42

koscenarista 200

kotangens 200

kotlokrp(a) 60

Kotor-varo{ 34

ko~operiti se 127

ko{qoribe 65

KPD 167

KPJ 166

Krajinapromet 50

krajolik 42

krajputa{ 91

kra-kra 140

Kraqevica 11

412

kraqeubistvo 42

kraqeubica 24, 42, 62

krasnopis 89

krasnopisac 90

krasnor(j)e~iv 104, 118

krasnor(j)e~je 69

krasnosloviti 126

-krat(a) 161

-kratija 161

kratkov(j)ek 98, 100

kratkov(j)e~an 98, 100

kratkovid 97, 98, 109

kratkovidan 98, 109

kratkovremen 98, 117

kratkodlak 97, 98

kratkodnevica 69

kratko`ive}i 122

kratkokqun 98

kratkometra`ni 100

kratkonog 98

kratkopruga{ 68

kratkorek 120

kratkorep 98

kratkore~iv (-rje~iv) 104, 118

kratkoro~an 100

kratkoruk 98

kratkose`an 120

413

kratkosilazni 106

kratkotalasni 100

kratkouzlazni 106

kratkouman 34, 100

krvo`edan 93

krvolok 55

krvolo~an 95

krvopija 58, 59

krvoproli}e 61

krvotvoran 95

krvotok 39, 56

krezub 31

krempita 46

krep-papir 47

krep-saten 47

krivov(j)erac 67

krivov(j)erje 69

krivov(j)ernik 90

krivov(j)erstvo 69

krivovrat 98

krivoglav 98

krivokletnik 90

krivokletstvo 90

krivokqun 98

krivolovac 90

krivonog 98

krivonos 22, 98

414

krivopis 89

krivosudnik 90

krivotvorina 90

krivotvorstvo 90

krimi-roman

kristal-{e}er 48

krmenadla 31

krompir-paprika{ 48

krompir-~orba 17

kro{to 136

krstikumedete 90

krstobolan (-qan) 95

krstoboqa 59

krstokqun 42, 52

krstonosan 95

krstonosac 57

krstono{a 59

krugova{ 13 (f)

krupnoglav 99

krupnozrn 98, 99, 104

krupnozrnat 104

krupnolisnat 104

krupnook 97, 99

krupwati 292

kruhoborac 56, 57

kruhoborstvo 61

kr~ma 8

415

ksenofobija 161

ksilofon 162

kud god, kudgod 132

kudikamo 133

kukuvija 31

kukumavka 31

kulturnoetni~ki 107

kulturnoistorijski 103, 107

kulturnopovijesni 107

kulturno-politi~ki 107

kulturnoprosv(j)etni 107

kulturonosac 57

kulturtreger 45

kuma Milica 49

kumulonimbus 43

kupoprodaja 87

kup-sistem 47

kup-takmi~ewe 47

kupus-salata 48

kur(c){lus 45

kusokrilci 67

kusorep 99

kusorepac 67

ku}evlasnik 24, 42

ku}egazda 42

ku}edoma}in 42

ku}epaziteq 62

416

kuc-kuc 140

Ku~aj-planina 17, 34, 48

ku{et-kola 47

labiovelar 43

labiodental 43

ladole` 55, 56

la`idoktor 86

la`izaru~nik 86

la`ipauci 86

la`isvetac 86

la`itorba 86

la`icar 86

la`nodemokratski 119

la`nopobo`an 119

Lazareva subota 64

laziti 243, 244

lajtmotiv 45

lakmus-papir 47

lakoatleti~ar 70

lakoatletski 97, 103

lakokril 99

lakomislen 104, 120

lakonog 99

lakor(j)e~iv 104

lakosan 99

lakouman 102

lak{ati 292

417

laringoskopija 162

lastin repak 64

latinoameri~ki 93, 108, 155 (f)

latinskoameri~ki 108

LD 167

levo-desno (lije-) 134

levokrilac (qe-) 67

levokrilni (qe-) 101

levoruk (qe-) 99

ledobran 54

ledoloman 95

ledolomac 56, 57

lezileb 85

lezilebovi} 85

leksikografija 161

lepa (lijepa) kata 64

lepi (lijepi) ~ov(j)ek 64

lepokos (qe-) 99

lepook (qe-) 97

leporek (qe-) 120

lepore~iv (qeporje~iv) 104

lepore~je (qeporje~je) 69

leptir-ma{na 48

leptir-staklo 48

lep{ati (qe-) se 293 (f)

letipas 86

letopis (qe-) 54, 56

418

letopisac (qe-) 57

leuko- 146 (f)

le}i (le`em) 245

livada 8

li`ilonac 85

li`isahan 85

linorez 29, 54

listolik 89

listono{a 59

listopad 33, 35, 39, 55

listopadan 95

listorodan 95

litografija 152

litografisati 152

litografski 152

litosfera 152

litofagija 152

liftboj 47

lihoprsta{i 68

licem(j)er 41, 53

licem(j)eran 95

loboda 8

lovokradica 59, 62

lovokra|a 59

lovostaj 55

lovo~uvar 42

-log 160

419

-logija 142, 159, 160

logogrif 155

logoped 155

logoreja 155

logotip 155

lo`-uqe 30, 87

loj 8

lubendiwa 30, 48

lukobran 54

lumpenproletarijat 45

lumpenproleter 45

lutka-film 48

lutkomendija 92

lutoterapija 151

Lu~indan 66

qepook 97

qeporje~je 69

Qubodrag 70

qubomora 35, 59, 61

qubomoran 95

qubopitan 96

qubopitqiv 96

qubopitstvo 61

qudo`der 54

qudo`derka 62

ma gde (gdje) 132

ma kada 132

420

ma kakav 130

ma kako 132

ma ko 130

ma koji 130

ma koliki 130

ma koliko 132

ma kuda 132

ma ~iji 130

ma {ta 130

magneto- 151

magnetoskop 150, 154

magnetoterapija 154

magnetofon 154, 162

mada 139

majkoubica 62

Majkrosoft 171

majmunolik 92

makar da 139

makro- 197

makro- 145, 147

makrobiotika 152, 197

makrobiotski 152

makroekonomija 152, 197

makroklima 152, 197

makrokozam (-kosmos) 197

makrolingvistika 197

makromolekul 152, 197

421

makropodi 197

makrospore 197

maksi- 193

maksi- 147

maksiekran 200

maksikaput 200

maksiproblem 200

maksisukwa 200

maksiukr{tenica 200

maliti 293 (f)

malo- 20

malobrojan 26, 100, 117, 118

malov(j)ek 98, 99

malovaro{anin 68

malovaro{ki 103

malovr(ij)edan 118

malogradski 103

malogra|anin 18, 64, 68

malogra|anski 103

malodoban 100, 117

malodu{an 100

malokada 133

malokalibarski 103

malokrvan 22, 26, 117

maloletan (-qetan) 100 (f), 117

maloletnik (-qetnik) 89

malolitra`an 100

422

maloqudan 117

malomo`dani 100

malopos(j)ed 193

malopos(j)ednik 68, 193

malopre (-prije) 34, 133

maloprivrednik 68

maloprodaja 66, 194

malorek 119

malotira`an 100

malotrajan 118

maloumnik 89

maloust 99

malo~as 133

maltene 135

mamipara 12 (f), 85

-man 142, 159, 163, 165

mandaliti 292

-manija 161, 163, 165

mawe-vi{e 133

mawiti 293 (f)

marvogojac 57

marijaterezijanski 93

marksizam-lewinizam 49

mar{-kompanija 47

mar{ruta 47 (f)

mas-mediji 47

masnoguz 99

423

masnoust 99

maspok 171

materoubica 62

macino zlato 64

mac-mac 140

ma~koder 54

ma~onosac 57

ma~ono{a 59

ma{inovo|a 59

ma{inogradwa 42, 63

mega- 147

megabajt 147, 152

megavat 147, 152

megalomanija 155, 161

megalopolis 155

megatona 147, 152

megafon 152

medonosan 94

Me|imurje 206

me|uvlada 184

me|uvla{}e 206

me|uvr(ij)eme 184

me|ugradski 214, 227

me|ugranski 227

me|ugru|e 206

me|udnevica 206

me|udr`avni 227

424

me|uzavisan 214

me|uzv(j)ezdani 227

me|uzubni 227

me|uigra 184

me|ukongresni 227

me|uqudski 227

me|um(j)esni 227

Me|umurje 206

me|unarodni 227

me|uno`je 206

me|upaluba 184

me|upartijski 227

me|uplanetarni 227

me|upostaja 184

me|uprostor 184

me|uratni 227

me|urepubli~ki 227

me|uresorni 227

me|ur(ij)e~je 226

me|usavezni~ki 227

me|usezonski 227

me|usoban 227

me|usobica 206

me|usprat 184

me|ustanica 184

me|ustrana~ki 227

me|utim 136

425

me|utip 184

me|u}elijski 227

me|u~in 184

mezo- 147

mekokoran 101

mekokrilci 67

mekoobrazan 101

mekoput 98

mekoputan 101

mekorun 98

mekoust 98

mek{ati 292

melomanija 161

mewati (mije-) 246

merino-ovca 47

mesec (mje-) 7

mesecoslov (mje-) 55

meso`der 54, 56

mesojed 54

mesoje|e 35, 60

meta- 196

metabolizam 196

metajezik 196

metaloplastika 43

metalosavija~ 43

metalostrugar 43

Metalpromet 50

426

metamorfoza 196

-metar 143, 159, 162, 163, 164

metafizika 196

metafora 196

meteorolog 146 (f)

meteoropatija 146 (f)

metil-alkohol 47

-metrija 162

metronom 160

mecanin (mez-) 184

me~-lopta 46

MZ 167, 169, 172

mizagatija 151

mikro- 145, 147, 197, 221

mikrobiologija 158, 197

mikroekonomija 197

mikroklima 197

mikrokozam (-kosmos) 197

mikroorganizam 152, 197, 204

mikroprocesor 152, 197

mikrosekund 197

mikroskop 152, 162, 197

mikroskopija 162

mikrofarad 197

mikrofilm 197

mikrofon 152, 162, 197

mikrohirurgija 197

427

mili- 147

milivolt 152

miligram 152, 161, 164

milimetar 152, 162

milobruka 64

milovidan 108, 109

miloglasan 101

milodar 65

miloduh 64

milokrvan 101

milolik 97

milook 97

Milorad 70

milorek 120

milosrdnik 68

milosr|e 69

miqokaz 55

mimo- 239

mimoilaziti 239, 257

mimoi}i 239, 242, 257

mimolet 184

mimoprolaznik 184

mimohod 184

mini- 200

mini- 147

minibar 200

minibus 163, 201

428

minival 201

minigolf 201

minikaseta 200

minikostim 200

minikuhiwa 201

miniliga 200

minimoda 200

miniserija 200

minisukwa 200

minobaca~ 62

minolovac 56, 57

minonosac 57

minopolaga~ 62

Miodrag 70

miomiris 65

mirbo`ati se 127

mirnodopski 103

mirovwa~ki 179

mironosan 95

miropomazati 124

mirotvor 54

mirotvoran 95

mirotvorac 54, 56

miroto~iv 96

mi{olovka 62

mi{omor 55, 56

mladiti 292

429

mladogramati~ari 66

mlado`ewa 33

mladolik 97

mladoturski 103

mladoturci 66

mlado~esi 66

mlado~e{ki 103

mlaz 8

Mlati{uma 85

mnemo- 144 (f)

mnogo- 20

mnogobo`ac 89

mnogobo{tvo 89

mnogobrojan 117

mnogov(j)ekovan 117

mnogovodan 117

mnogovrstan 117

mnogoglagoqiv 118

mnogoglasan 117

mnogoglasje 89

mnogogodi{wi 118

mnogo`enac 89

mnogo`enstvo 89

mnogo`i~an 117

mnogozvu~an 117

mnogozvu~je 89

mnogozna~an 117, 120

430

mnogolik 117

mnogoqudan 117

mnogonapa}en 121

mnogopo{tovani 17, 121

mnogor(j)e~iv 118

mnogorek 120

mnogorodan 120

mnogoruk 117

mnogosatni 116, 117

mnogospratan 117

mnogostran 117

mnogostruk 117

mnogotrpeqiv 118

mnogotrudan 118

mnogouva`eni 121

mnogougaonik 89

mnogoc(ij)eweni 121

mnogo~asovni 117

mnogo~ekiwari 89

moba 11

mogbudem 127

moderna 295 (f)

modrikastobeo (-bijel) 105

modrokrvan 101

modronog 98

modrook 98

modrorep 98

431

mo`da 135, 139

mo`ebitan 18

mo`ebiti 135

MOK 168

mokra}ovod 29, 52, 70

mokrovod 29, 52, 70

molersko-farbarski 108

monarh 160

mono- 147, 198

monogram 161

monodrama 198

monokultura 198

monolog 198

monomanija 161

monoplan 163

monstr-proces 47

moreplovac 24, 26, 56, 57

moreploviti 124

moreplovstvo 61

moreuz 52

morsko prase 206

morfo(fo)nologija 158

morfogeneza 152

morfologija 152

morfosintaksa 152

mostobran 54, 56

moto- 143

432

motonautika 154

motorbicikl 32 (f), 47

mototrke 154

motocikl 154

mravozub 42, 51

mravozuba 51

mravozubac 51

mravojed 20, 54

mre`okrilci 51

mrzovoqa 65

mrzovoqan 122

mrkva 8

mrkobrad 98

mrkovlas 98

mrkogled 120

mrkogle|a 90

mrko`ut 105

mrkoplav 34

mrkoput 98

mrkoputan 101

mrkorek 120

mrkougqeni 104

mrskovoqan 122

mrtva kopriva 64

mrtva kost 64

mrtvo`der 70

mrtvolik 97

433

mrtvoro|eni 121

muva-kategorija 48

muvolovka 62

muvomor 55

muvoserina 63

mudroslov 70

mu`oubica 62

muzeobus 163

muzikalije 9

muzikoterapija 43

Mujaga 50

mukotrpan 95

multi- 143, 147, 201

multivitamin 155, 201

multivitaminski 234

multidimenzionalan 234

multidisciplinaran 234 multilateralan 234

multimedijalan 234

multimedijski 234

multimilijarder 201

multimilioner 155, 201

multimilionski 234

multinacionalan 155, 234

multinuklearan 234

multipolaran 234

multiforman 234

mumakaze 31

434

muwovod 53

MUP 168

mutivoda 85

mutika{a (Mutika{a) 85

mutimir 85

mutno- 119

mutnobeo (-bijel) 105

muholovka 62

muhoserina 62

Mu~ibaba 85

mu{kobawa 70

na- 175, 176, 239, 247

nabaviti 259

nabasati 257

nabaciti 257

nabiguzica 85

nabiti 257

nabl(ij)ed 214

nabolovati se 258

naboqe 136

naborati 295

nabosti 257

nabrati 258

nabubati 258

navaliti 181, 243, 258

naveliko 135, 138

na veliko 138

435

navesti 257

navestiti (-vijestiti) 243, 244, 293, 295

naviknuti (-vi}i) 243, 257

naviqak 207

navla~kapa 83

navodni 227

navodniti 295

navodwavati 295

navrat-nanos 134

navrv(j)eti 258

navrh 139

navu}i 257

nagaziti 257

nagladovati se 258

naglas 135

naglasiti 293

nagledati se 258

nagluv (-gluh) 16, 174, 176, 204, 214

nagnati 257

nagnuti 243

nagwe~iti 258

nagwio 214

nagov(ij)estiti 295

nagojiti se 258

nagomilati 258

nagor(j)eti 258

nagorak 214

436

nagore 136

nagotovs 136

nagristi 258

nagrnuti 258

nad- 239

nadavati se 258

nadazreti se 259

nadametati se 259

nadapeti 259

nadariti 295

nadasve 136

nadastr(ij)eti 240, 259

nadbiskup 184

nadbubre`ni 227

nadv(j)eran 215

nadv(j)esiti 259

nadvesti 259

nadvikati 259

nadvikivati se 259

nadvisiti 259, 295

nadviti se 259

nadvi{avati 259

nadvladati 240, 259

nadvodni 227

nadvo`wak 207

nadvojvoda 184

nadvu}i 259

437

nadglavqe 207

nadglavni 227

nadglasati 259

nadglasiti 295

nadgledati 259

nadgovoriti 259

nadgorwavati se 259, 295

nadgorwati 295

nadgraditi 259

nadgradwa 185

nadgrobni 227

naddr`avni 227

naddru{tveni 227

nadesno 136

nadzvu~an 228

nadzemaqski 228

nadzemni 227

nadzidati 259

nadzirati 259

nadznawe 185

nadigrati 259

nadilaziti 259

nadimak 207

nadimiti se 258

nadja~ati 259

nadlagivati se 259

nadlajati 259

438

nadlakatni 227

nadlaktica 204

nadlanica 207

nadlet(j)eti 259

nadlicitirati 259

nadlugar 184

nadqudski 228

nadma{iti 259

nadmetati se 259

nadmetnuti se 259 (f)

nadmorski 214, 227

nadmo} 184

nadmo}an 184

nadmudrivati se 259

nadmudriti 259, 295

nadn(ij)eti 259

nadnacionalan 227

nadno 139

nadobijati 258, 288

nadovezati 288

nadograditi 287, 288

nadodati 287, 288

nadomak 138, 139

nadom(j)estiti 288

nadometnuti 288

nadonositi 288

nadoplatiti 288

439

nadopuniti 287, 288

nado}i 288

nadohvat 139

nadrasti 288

nadrealizam 184

nadrealista 184

nadrediti 295

nadr(ij)eti 243, 258

nadri- 11, 85, 122, 176, 192

nadriadvokat 192

nadriguz 85

nadrikwiga 12 (f), 85, 192

nadrikwi`evnik 192

nadrikritika 192

nadrilekar (-qekar) 85, 192, 204

nadrilekarstvo (-qekarstvo) 192

nadrilije~nik 85

nadrip(j)esnik 192

nadripisar 192

nadristru~wak 192

nadriu~enost 192

nadrifilozof 192

nadrobiti 258

nadsav(j)etnik 184

nadsvoditi 259, 295

nadsinhronizacija 185

nadsko~iti 259

440

nadsre}a 185

nadstvaran 228

nadstra`ar 184

nadstre{nica 207

nadstru~an 215, 228

naduga~ko 136

nadugo 136

naduqudnost 185

naduman 215

nadu{ak 137

nad{umar 184

na`alost 138, 176

na`vrqati 257

na`derati se 258

na`iv(j)eti se 258

na`ut 214

nazvati 245

nazdraviti 295

nazdravqe 137

nazepsti 258

nazivati 182

nazimac 207

nazime 207

nazlobrz 15, 27, 123

nazna~iti 258

nazovi- 192

nazovigovornik 86

441

nazovijunak 86

nazovimoderan 122

nazovimudar 122, 123

nazoviotmen 122

nazovip(j)esnik 86

nazoviprijateq 86

nazovisocijalisti~ki 122

nazovistatistika 86

nazovium(j)etni~ki 122

nazreti 243, 258

nazubiti 295

nazup~ati 295

naigrati se 258

naizgled 28, 138

naizust 138

naime 135

naimenovati 259

naiskap 138

nai}i 243, 244, 257

naj- 174, 176, 193, 215, 240

najaviti 259

naj-brada 185, 215

najve}ma 215, 237

najvoleti (-qeti) 215, 260

najglasnije 237

najgorwi 215

naj-dar 185

442

najdowi 215

najdu`e 237

naje`iti se 258

najesti se 242, 258

naj`eleti (-qeti) 215, 159

najzadwi 215

najja~e 237

najlak{e 237

najlon-kesa 47

najlon-~arape 47

naj-manevar 185

naj-pla}a 185

najposl(ij)e 215, 237

najposledwi (-sqedwi) 215

najpotpunije 237

najprvi 215

najpre (-ije) 237

najtoplije 237

naj-film 185

nak- 237

nakalemiti 257

nakvasiti 258

nakin|uriti (se) 257, 258

nakiseo 214, 215

nakju~e(r) 237

nako- 237

nakovaw 207

443

nakosutra 237

nakotiti se 258

nakraj 139

nakrasti (se) 258

nakriv 16, 34, 214, 215

nakrivo 236

naksutra 237

nakupiti 258

nalaktiti se 294, 295

nalevo (-lijevo) 136

nal(ij)epiti 257

nalet(j)eti 257

nalivpero 30, 48, 87

nalickati (se) 257, 258

nali~je 207

nalo`nik 207

nalo`nica 207

naqut 214

naqutiti 215, 258

Nama 165, 170

namagar~iti 295

namazati 257

namah 135

nam(ij)esiti 258

nam(j)esnik 207

nam(j)estiti 257, 293, 295

namesto (-mjesto) 139

444

namno`iti se 258

namodar 214

namotati 257

namrtvo 135

namr{titi se 258

namu~iti se 258

naneti (-ijeti) 242, 257

nanizati 257

nanovo 135, 238

nawu{iti 257

naovamo 136

naogovarati se 288

naodmarati se 288

naodmet 137

naoko 238

naoru`ati 258

nao~are (-i) 207

nao~it 227

nao~wak 207

nao{triti 258

napabir~iti 258

na pamet, napamet 138

napasti 249, 259

napatiti se 258

nape}i 258

napipati 257

napisati 28, 241, 254, 257

445

napitak 207

napiti se 258

naplatak 181, 207

naplatiti 259

napqa~kati (se) 258

napola 136

napolica 207

napoqe 135, 137

napoqu 135

napomenuti 258

napored 139

naporedan 227

napraviti 293

naprazno 20

napredan 227

napretek 137

napre~ac 137

napr`ica 207

na prim(j)er 137

napri~ati 258

naprosto 136

naprsnuti 258

naprstak 181, 207

napujdati 257

napuknuti (-pu}i) 258

napumpati 241

napuniti 258

446

napustiti 259

naraditi se 258

narazgovarati se 286, 288

naramak 207

naramenica 207

naratovati se 258

naredan 227

narediti 293

nare|ati 257

narko- 30, 146

narkobiznis 154

narkodiler 146, 154

narkokartel 146

narkomafija 154

narodnodemokratski 107

narodnooslobodila~ki 104, 107

naro~it 227

narukavqe 207

naru~iti 243

naru~je 174, 207

naru{iti 258

NASA 168, 169

nasaditi 257

nas(j)e}i 258

nasiv 214

nasilan 227

nasititi (se) 258, 295

447

naskitati se 258

naslagati 257

naslawati 240

nasledan (-sqedan) 227

naslikati 257

nasloniti 243

naslutiti 257, 258

naslu{ati se 258

nasm(ij)e{iti se 258

nasmejati (-ijati) (se) 248, 258

naspavati se 242, 258

naspram 139

nasred 139

nastaviti 258

nastaniti 295

nastati 249, 259

nastojati 241, 259

nastr(ij)eti 242

nastradati 242, 258, 259

nastrojiti 295

nasuprot 136, 139

nasur 214

nasu{ni 227

natamo 136

nata}i 257

nata{te 136

nat(j)erati 257

448

natkolenica (-qenica) 207

natkonobar 184

natkriliti 259, 295

natkriti 259

natkroviti 259, 295

natkrovqe 207

natkrovnica 207

NATO 166, 168

natovariti 257

natp(j)evavati se 259

natp(j)evati 259

natpartijski 227

natpiti 259

natpolovi~an 228

natpop 184

natporu~nik 184

natpripov(ij)edati 290

natprirodan 228

natpros(j)e~an 228

natpros(j)e~no 237

natrag 135

natrakho|a 89

natrapati 257

natrijum-hlorid 47

natrqati 257

natruo 214

natuknica 207

449

nathrabar 215

natcv(j)etni 227

nat~ov(j)ek 184, 188

nat~ov(j)e~anski 228

nat~ulan 228

na}i 243

nau`ivati se 258

nauzdisati se 288

nauznak 136

nauman 227

naumiti 295

nausnica 207

nau~iti 178, 257, 258

nau~noistra`iva~ki 103

nau~nostru~ni 108

nau~notehni~ki 108

nau{trb 137

Naftagas 50, 51

nafta-pe} 48

Naftaplin 50

naftovod 53

naftonosan 94

nahvaliti se 258

nahvatati 258

nahodati se 258

nahraniti 258

nahrupiti 258

450

nahsinhronizacija 185

nahsinhronizovati 185

nahu{kati 257

nacionalsocijalisti~ki 108

nacifa{isti~ki 30, 108

nacrven 214

nacrn 214

nacrtati 28, 257

na~ekati se 258

na~elan 227

na~elnik 207

na~eti 242, 244, 258

na~uditi se 258

na~uti 178, 258

naxak-baba (naxagbaba) 45

na{aliti se 258

na{koditi 258

na{krabati 257

na{minkati 257

na{ozemski 34

NBA 168

NDR 166

ne- 34, 173, 174, 176, 177, 185, 186

nealbanac 185, 216

nealbanski 216

neameri~ki 216

nearapski 216

451

neafri~ki 216

neboder 54

neboj{a 207

neboloman 95

neborac 185

nebrat 174, 186

nebreme 186

nebriga 181

nebudnost 187

nevezan 216

nevelik 216

nev(j)eran 7

nev(j)erica 207

nev(j)erstvo 207

nevi|en 216, 290

nevisok 216

nevladin 216

nevojnik 185

nevoqa 182, 186

nevr(ij)eme 186

negda 132

negd(j)e 132, 238

negoli 140

nedavno 237

nedalek 216

nedaleko 237

ned(j)elo 186

452

ned(j)eqa 207

nedoba 186

nedogled 207

nedodirqiv 228

nedo|ija 207

nedoklan 251

nedola`ewe 186

nedono{~e 207

nedope~en 251

nedora|en 251

nedore~en 251

nedostajati 290

nedoumica 207

nedou~en 251

neevropski 216

ne`ewa 207

nezaboravak 207

nezaboravan 228

nezadr`iv 228

nezaja`qiv 228

nezamisliv 228

nezasejan (-ijan) 216

nezasitan 228

nezaustavqawe 186

nezaustavqiv 228

nezgoda 186

nezgrapan 182

453

nezdrav 215

neznabog 87

neznabo`ac 87, 88

neznabo{tvo 88

neznawe 186

nezreo 215

neizb(j)e`an 228

neizvodqiv 228

neizvr{avawe 185

neizvr{ewe 185

neizdr`qiv 228

neizm(j)eran 228

neizreciv 228

neinstrumentalan 216

neiskazan 216

neistina 185

neistomi{qenik 90

nejasno 237

neja~ 207

nejednakokraki 98 (f)

nejednakostrani~ni 98 (f)

nejunak 185

nekakav 130, 238

nekako 132

nekamo 132, 238

neki 130

neki put, nekiput 134

454

nekmoli 140

neko 130

nekoji 130

nekolik 130

nekoliko 130, 132

nekretnina 207

nekro- 151

nekrolog 152

nekropola 152

nekroskopija 152

nekrofilija 152, 161

nekuda 238

nelep (-lijep) 216

nemajka 186

nemali 216

nemalo 133, 237

nemar 181, 207

nemastan 116

nema{tina 14 (f), 207

nem(j)eriv 228

nemetali 185

nem(ij)e{awe 186

neminovnost 207

nemir 186

nemirewe 186

nemoral 186

nemo} 186

455

nemu{t 182

nenadma{an 228

nenapadawe 185

neo- 147

neoboriv 228

neobrijan 216

neodlo`an 228

neodobravawe 185

neodoqiv 228

neoklasicizam 154

neokolonijalizam 154, 198

neokresan 216

neopisiv 228

neoplakan 216

neopoziv 228

neoporeciv 228

neopran 216

neorealizam 154, 198

neoromantizam 154, 198

neoromanti~ar 198

neostaqinizam 198

neostaqinist(a) 154

neofa{izam 198

neofa{ist(a) 154, 198

neoc(j)ewiv 228

nepa`wa 185

nepar 186

456

nepisan 216

nepla}awe 185, 186

nepliva~ 185

nepovrat 207

nepovrediv 228

nepodmitqiv 228

nepoznavawe 185

nepoznat 215

nepokolebqiv 228

neponovqiv 228

nepostojawe 185

nepotpun 215

nepotpuno 237

nepo{ten 216

nepo{tewe 186

nepo{tovawe 185

nepravda 185

nepravedno 237

neprevod(q)iv 228

nepredvidiv 228

nepre`ivari 185

nepresu{an 228

neprijateq 16, 175, 186

neprijatno 237

neprilika 186

neprim(j)etan 228

neproma{iv 228

457

nepromo~iv 228

neproc(j)ewiv 228

nepu{a~ 185, 204

ner(ij)etko 237

neravnokraki 216

neradnik 186

nerado 237

nerazdvojan 228

nerazoriv 228

nerazum(ij)evawe 185

neraskidiv 228

nered 185, 186

nerodica 207

neruski 216

nesalomqiv 228

nesanica 207

nesv(j)estica 207

nesklad 185

nesloboda 185

neslovenski 216

nesloga 185

nesoj 186

nesporazum 186

nesrbin 185

nesre}a 186

nesre}an 216

nesrpski 216

458

nestati 290

neukus 186

neulovqiv 228

neumitan 228

neumoqiv 228

neumrli 290

neuro- 145, 146 (f), 151

neurovegetativni 153

neurologija 153

neurohirurgija 153

neusp(j)eh 186

neuhvatqiv 228

nehaj 181, 207

nehat 181, 207

nehrvat 185

nehrvatski 216

nehri{}anin 185

ne~iji 130

ne~iwewe 185

ne~ov(j)ek 186

ne~ov(j)e~an 216

ne~ujglas 83

ne{irewe 185

ne{to 130

nigda 132

nigd(j)e 132, 238

ni`eimenovani 121

459

ni`erazredni 24, 102

ni`e{kolac (ni`o-) 67

ni`e{kolski 103

niza{ta 238

niza{to 134

nizbrdan 229

nizbrdica 207

nizbrdo 135

nizv(j)etarac 207

nizvodan 229

nizgorica 207

nizdolica 207

nizlazan 229

Nizozemac 67

Nizozemska 104

nizozemski 67, 70, 104

nijedan 130

nijedanput 134, 238

nijedared 134

nijednom 134, 238

nikada 132, 238

nikakav 130, 131, 238

nikako 132

nikamo 132, 238

niko 130

nikoji 238

nikolik 130

460

nikoliko 132

Nikoqdan 66

nikuda 238

nilski kow 64

nimalo 133, 238

NIN 165, 168, 169

Ninternet 91

ninxa-korwa~a 47

niodakle 134

niotkuda 134, 238

nipoda{tavati 127

nipo{to 134, 238

niskoakumulativan 118

niskokalori~an 102, 118

461

niskokvalitetan 102

niskonaponski 103

niskoproduktivan 118

niskotira`ni 102

niskofrekventan 102

nishodan 229

niti 140

nitroglicerin 154

nitrolak 154

nitroceluloza 154

niukoliko 134, 238

ni~iji 130

Ni{vil 91

Ni{ekspres 50

ni{ta 130

NO 167

NOB 167, 168

Novkabel 157

novo- 121, 143, 157

novobrdski 103

Novobr|anin 68

novovaro{ki 103

novovekovni (-v(j)ekovni) 102

novoverac (-v(j)erac) 67, 68

novovernik (-v(j)ernik) 68

novoverstvo (-v(j)erstvo)

novovisokonema~ki (-wema~ki) 68, 69, 107

462

novogovor 65

novogodi{wi 104

Novogradi{~anin 68

novogradwa 65

novogradski 103

Novograp 157

novogr~ki 103, 107

novodolutali 121

novodo{av{i 121, 122

novodo{li 121, 122

novodo{lica 90

novoizabran 121

novoizgra|en 121

novoizumqen 121

novoimenovan 121

novokain 170

novokovanica 65

novonado{li 121

novonastali 121

novooslobo|en 121

novootkriven 121

Novopazarac 67

novopazarski 103

Novopak 157

novope~en 121

novopripojen 121

novoprispeo (-io) 121

463

novoproizveden 121

novoprona|en 121

novoro|en 121

novoro|en~e 90

novosadski 103, 143

Novosa|anin 68

novoselac 90

novostvoren 121

novoste~en 121

novotvorina 90

Novotrans 157

novouspostavqen 121

novo{tokavski 107

nogomet 55

nogostup 55

Nolit 170

Nopok 166

nosorog 20, 42, 52

nosoro`ac 51

no}obdija 58, 59

NRS 167

nuz- 176, 186

nuzzanimawe 187

nuzzarada 145, 187

nuzzgrada 187

nuzr(j)e{ewe 187

nuspojava 187

464

nusprodukt 186

nusproizvod 186

nusprostorija 187, 204

wego{ologija 160

o- 176, 239, 260

ob- 176, 239, 247, 260

oba 129

obavezati 263

obaviti -vijem 240, 262, 263

obaviti -im 263

obadva 128, 129

obadve (-ije) 128

obadvoje 128

obadvojica 128

obazreti se 243, 263

obamr(ij)eti 263

obariti 246

obasjati 263

obasuti 243, 263

obgovoriti 260 (f)

obgrliti 240, 263

obdanica 208

obdani{te 208

obdariti 263

obezb(ij)editi 296

obezvr(ij)editi 296

obezglaviti 296

465

obezobraziti (se) 296

obezoru`ati 296

obezubiti 296

ob(ij)eliti 261

obelodaniti (obje-) 38, 98, 125, 296

oberknez (obor-, obr-) 196

oberkomanda 196

oberlajtnant 196

oberu~ke 134

obav(ij)estiti 243, 244, 293

ob(j)esiti (se) 246, 261, 263

obesmrtiti 296

obesna`iti 296

obespametiti 296

obespokojiti 296

obespraviti 296

obeshrabriti 296

obesc(ij)eniti 296

obe}ati 263

obe{tetiti 296

obe{~astiti 296

ob`iv(j)eti 260 (f)

obzidati 260, 263

obzora{ 13 (f)

obigrati 263

obiskati 245

obi}i 243, 244, 263

466

objaviti 263

objasniti 263

objesti se 260 (f)

oblakoder 54

obl(ij)en 217

obl(ij)epiti 260, 263

oblet(j)eti 242, 263

obli`wi 217

oblizati 260,263

obliti 263

obloguz 64

oblo`iti 263

oblu~je 208

obqubiti 263

obqutaviti 296

obmanuti 263

obna`iti 263

obnemeti (-nijemjeti) 263

obnoviti 263

obogaqiti 296

obogatiti (se) 261, 294, 296

obodriti 261

obojak 208

oboje 129

obojiti 259

oboleti (-qeti) 261, 297

obositi 261, 296

467

obostran 112, 129

obravan 217

obradatiti 296

obraditi 263

obradovati 248

obrasti 263

obrati 263

obrva 8

obrvati 263

obre`ak 208

obre`je 208

obrezati 263

obre}i 263

obrijati 261

obris 208

obrkatiti 296

obrtom(j)er 53

obrukati 262

obru~ 208

obuzdati 263

obuzeti 263

obujmiti 243

obustaviti 263, 288

obu}i 243

obuhvatiti 263, 288

ovaj 132

ovakav 132

468

ovako 132

ovamo 132

ovda-onda 133

ovd(j)e-ond(j)e 133

ov(j)ekov(j)e~iti 296

ovelik 217, 218

ove}i 217, 218

ovisiti 261 (f)

ovisok 217

ovi{i 217

ovla`iti 261

ovlastiti 244, 262, 296

ovovekovni (-vjekovni) 110

ovovremenski 109

ovovremski 109

ovogodac 75

ovogodi{wi 110

ovodr`avni 110

ovozemaqac 75

ovozemaqski 109

ovozemac 75

ovom(j)esni 110

ovoned(j)eqni 110

ovono}ni 110

ovosv(j)etski 109

ovosezonski 109

ovoselski 109

469

ovosreski 109

ovostoletni (-qetni) 110

ovostran 109

ovostranski 109

ovratak 208

ovratnik 208

ovrhovoditeq 62

ogavan 217

ogazditi se 296

ogaraviti 261

oglav 208

ogladneti (-weti) 261, 296

oglasiti (se) 262, 293

oglobiti 261, 262

ogluv(j)eti 261, 297

oglupaviti 261

oglup(j)eti 261

ogluhnuti 261

ognati 260 (f)

ogovarati 241, 261

ogoleti (-qeti) 262, 296

ogoliti 262, 296

ogor~iti 261

ogr(ij)e{iti se 261

ograditi 260

ogranak 208

ograni~iti 262

470

ogrbaviti 296

ogrebati (-psti) 261

ogrejati (-ijati) 261

ogrizak 208

ogrizina 208

ogrlica 208

ogrnuti 260

ogrub(j)eti 261, 262, 296

ogrubiti 262

ogubav(j)eti 297

ogubaviti 296

oguliti 261

od- 176, 239

odabirati 263

odabrati 263

odavde 136, 238

odagnati 263, 264

odazvati se 263, 264

odazivati se 263

odakle 238

odalamiti 263 (f)

odalek 218

odaqi 218

odande 136, 238

odapeti 242, 263

odapiwati 263

odaslati 263

471

odasuti 263, 264

odatle 136, 238

odbaciti 264

odbiti 264

odbolovati 265

odbraniti 264

odvaditi 264

odvajkada 136

odvaliti 181, 243

odvezati 264

odvesti 243, 264

odviknuti (-vi}i) 243, 264

odviti 264

odvojiti 264

odvratiti 264

odvrnuti 264

odvu}i 264

odgajiti 265

odgovoriti 264

odgonetnuti 264

odgristi 264

odgurati 264

odebqati 261

od(ij)eliti 264

odzvawati 264

odzvoniti 265

odzraviti 297

472

odigrati 265

odisati 264

odiskona 138

odi}i (-gnem) 264

odjaviti 264

odjahati 264

473

odjeknuti 264

odju`iti 297

odjuriti 264

odlaziti 264

odlediti 264

odle`ati 240, 265

odl(ij)epiti 264

odlet(j)eti 264

odliti 264

odlomiti 264

odlutati 264

odqutiti se 264

odmagliti 264

odmalopr(ij)e 138

odmamiti 264

odmastiti 264

odma}i 264

odmah 135

odmahnuti 264

odm(ij)eniti 265

odmila 135

odmoriti 264

odmotati 264

odmo}i 264

odmrznuti 264

odmrsiti 264

odnaroditi se 264

474

odnekle 238

odnekuda 136

odnekuda 238

odn(ij)eti 264

odobriti 296

odobrovoqiti 20, 125, 127, 141

odoma}iti 296

odonda, od onda 138

odraditi 265

odranije 136, 238

odranije 238

odrapiti 243

odrasti 265

odrveniti 296

odreda 135

odrediti 293, 297

odrezati 264

odr(ij)e{iti 264

odr`ati 262

odrobijati 265

odroditi se 264

odrubiti 297

odru~iti 293

odsada, od sada 138

odsvirati 265

odseliti 264

ods(j)esti 265

475

ods(j)e}i 264

odskitati 264

odskora 135

odsko~iti 264

odslu`iti 265

odslu{ati 265

odspavati 265

odstraniti 264

odstupiti 264

oduvati 264

oduvek (-vijek) 20, 136

odug(a~ak) 126

oduga~ak 217

odugovla~iti 126

odudarati 264

odu`i 217

odu`iti 297

oduzeti 264

oduminuti 288

odumr(ij)eti 265, 288

odupr(ij)eti se 243, 288

odustati 264, 287, 288

odu~iti 264

odu{eviti 261, 296

od{etati 264

od{tampati 265

OEBS 168

476

o`aliti 261

o`alostiti 248

o`drebiti se 262

o`edneti (-weti) 261

o`eniti 178, 262

o`iv(j)eti 262, 294

o`ivotvoriti 296

o`ilaviti 296

ozakoniti 296

ozariti 245

ozdraviti 261, 262, 296

ozepsti 262

ozidati 260

ozl(ij)editi 261

ozlovoqiti 125, 127, 296

ozloglasiti 125, 296

ozlojediti 126

Ozna 168

oznojiti 261

oivi~iti 260

-oid 159

ojagwiti se 262

ojaditi 262, 296

oja~ati 261

oju`iti 262, 296

okaditi 261

okajati 262

477

okaqati 261

okameniti 262

okviriti 292

okeanografija 161

okititi 260

oki{iti 262

oklevetati 262

okovati 260

okovratnik 91, 208

okon~ati 262, 297

okopati 260

okor(j)eti 262, 297

okorak 208

okosnica 208

oko{tati 297

okrajak 208

okrastati 262

okratak 217

okra}i 217

okre~iti 261

okriviti 261, 296

okrilatiti 296

okriqe 208

okrwiti 261

okrug 208

okrugao 217

okru`iti 260

478

okruniti 261

okrupwati 297

okto- 147

okupati 261

oku}iti (se) 262, 296

oku}nica 208

olabaviti 261

olajavati 261

olak 217

olako 217

olak{ati 261, 297

olak{i 217

olewiti (-lijeniti) se 261, 296

ol(ij)epiti 260

oligarh 160

olizati 260

olistati 262

olovnosiv 105

olo{ 208

olupina 208

oqu{titi 261

omalen 174, 176, 217

omali 217 (f)

omalova`iti 34, 126

omalodu{iti 125

omawi 217

omasoviti 296

479

omatoriti 296

ome|ak 208

ome|iti 296

omek{ati 261, 297

Omer-ba{a 50

omesti 249

omileti (-qeti) 296

omiliti 261

omladina 208

omla|i 217

omlitav(j)eti 297

omlitaviti 261

omogu}iti 296

omrznuti 262, 297

omrzovoqiti 125

omrknuti 297

omr{aviti 261, 262

onaj 132

onakav 132

onako 132

onamo 132

onemeti (-nijemjeti) 261, 296

onemogu}iti 296

onemo}ati 297

oneraspolo`iti 296

onesv(ij)estiti (se) 290, 296

onesposobiti 296

480

oni`i 217

onizak 34, 217

onovremeni 109

onovremenski 109

onogodi{wi 109

onodobni 110

onozemaqski 109

onostran 109

onostranski 109

ontogeneza 158

ontogenija 158

ontologija 158

on~as 134

OOSK 166

opadati 262

opaziti 262

opaliti 260

opametiti (se) 244, 296

opawkati 246, 261

oparati 262

opariti 262

opasati 297

opasti 262

op(j)evati 262

OPEK 168

opeka 208

opeqe{iti 261

481

opervaziti 296

ope}i 261

opijum 9, 10

opisati 260

opismeniti 296

opiti 261

opklada 245

opkoliti 263

opkopati 260, 263

oplakati 261

oplata 181, 208

oplatiti 181

opl(ij)eviti 261

oplemeniti 296

oplesti 260, 263

oploditi 262

oplo{je 208

opqa~kati 261

opovrgnuti 287, 288

opozvati 262, 288

opomenuti 288

opona{ati 288

oporezovati (-ivati) 261, 297

opo{teniti se 296

opravdati 261

oprasiti se 262

oprati 261

482

opra{iti 262

opred(ij)eliti 287, 288

opreka 208

opremiti 243, 244

oprqiti 261

opruga 208

opru`iti 262

ops(j)eniti 263

ops(j)esti 263

ops(j)e}i 263

opslu`iti 263

opsovati 262

opstati 249, 260 (f), 263

opticaj 208

opunovlastiti 125

opunomo}iti 125, 296

opust(j)eti 296

opu{ak 208

ophoditi se 263

ophrvati 263

op~initi 263

op{iti 263

op{teva`e}i 122

op{tedru{tven 119

op{tejugoslovenski 119

op{tekwi`evni 119

op{tenarodni 119

483

op{teobrazovni 119

op{tepoznat 24, 119

op{tepriznat 119

op{teusvojen 119

op{te~ov(j)e~anski 119

ORA 166, 168

ordenonosac 57

or(ij)edak 217

or(j)e|i 217

orezati 261

oribati 261

Orijent ekspres 50

orlovi nokti 64

oroditi se 262

orositi 261

oro~iti 296

orto- 147

ortografija 89

o-ruk 140

osavremeniti 232

osakatiti 261

osamgodi{wi 114

osamiti (se) 261, 296

osamletni (-wi) 114

osamsatni 114

osamstometra{ 79

osam~asovni 114

484

osvaja~ko-kolonizatorski 108

osv(j)e`iti 261, 296

osvetiti (se) 245, 262

osvrnuti se 287, 288

osedati (-sijedati) 260 (f)

osedeti (-sijedjeti) 261, 262, 297

os(j)en~ati 297

osigurati 297

osiliti se 262

osiroma{iti 296

osirot(j)eti 297

osko~iti 260 (f)

oslabiti 261, 262, 294

osladiti 261

oslepeti (-slijepjeti) 261, 297

oslepiti (-slijepiti) 261

oslu{kivati 262

oslu{nuti 262

osm(j)eliti se 261, 296

osm(j)ehivati se 262

osm(j)ehnuti se 262

osmoglasan 79

osmoglasnik 79

osmoletka (-qetka) 78

osmospratni 27

osmotriti 287, 288

osmo{kolac 80

485

osnova 8

osoj(e) 181

osojan 181

osoliti 262

osporiti 262

osposobiti 296

osramotiti 262

osredwe 236

osredwi 217

osr~je 208

ostar 217

ostariji 217

ostariti 261, 262, 294

ostati 249, 260 (f)

ostvariti 296

osteopatija 153

osteoporoza 153

ostrastiti se (ostra{}en) 262 (f)

ostruga 208

osuditi 262

osumwi~iti 261

osu{iti (se) 261, 294, 296

otada, od tada 138

otarasiti se 243

otvoreno- 119

otvoreno`ut 105

otvoriti 264

486

otvrdnuti 294, 297

otegnuti 264

ote`ak 217

ote`ati 297

ote`i 217

oteliti se 262

ot(j)eloviti 296

ot(j)erati 264

otesati 261

oteti 242, 264

otimati 264

oti}i 243, 264

otkada, od kada 138

otkazati 264

otka~iti 264

otkinuti 264

otkloniti 264

otkqu~ati 264

otkopati 264

otkop~ati 264

otko~iti 264

otkriti 264

otkuda 136

otkucati 265

otopiti 264

otopliti 296

otorinolaringolog(ija) 158

487

oto~iti 264

otpasti 264

otpevati (-pjevati) 265

otpetqati 264

otpe~atiti 264

otpisati 239, 241

otpiti 264

otpevati (-pijevati) 264

otplesti 264

otplivati 264

otploviti 264

otpozadi 238

otpozdraviti 264, 288

otpola 136

otporu~iti 288

otposlati 288

otpo~eti 265, 288

otpraviti 293

otpratiti 264

otprve (-a) 136

otpre (-prije) 136

otpremiti 244

otprilike 135

otpuziti 264

otpustiti 264

otputovati 264

otpu{iti 264

488

otrovati 262

otrp(j)eti 262

otr~ati 264

otu|iti 264, 296

otu`an 217

otup(j)eti 261, 296

otupiti 261, 294

othraniti 265

ot~epiti 264

o}elaviti 242, 261, 296

o}oraviti 262, 296

o}utati 242, 262

OUR 166, 172

ofarbati 261

OFK 168

ofsajd-pozicija 46

ohladneti (-weti) 296

oho-ho 140

ohrabriti 125, 248, 261, 296

ohrapav(je)ti 297

oc(ij)eniti 261

ocariniti 262

ocv(ij)e}e 208

oceubistvo 42

oceubica 24, 42, 62

ocrniti 261

ocrtati 260

489

o~arati 262

o~vrsnuti 261, 297

o~evidan 24, 96

o~evidac 24

o~ena{ 15, 22, 28, 91

o~erupati 261

o~etkati 261

o~e{ati 261

o~e{qati 261

o~igledan 24, 96

o~istiti 261

o~itati 263

o~uvati 262

O[ 167, 172

o{i{ati 261

o{teniti se 262

o{trobridan 101

o{trovid 99

o{trovidan 101

o{trodlak 98

o{trozub 98

o{trokqun 98

o{trolist 99

o{trolistan 101

o{trook 97, 98

o{trouglast 104

o{trougli 99, 104

490

o{trouman 97, 102

o{troumqe 69

pa- 175, 176, 187, 240

pabirak 208

pabir~iti 208

pavedrina 187

pave~era 187

pagus(j)enica 187

PAZ 166

pazakup 187

pazvuk 187

paziku}a 85

pakpapir 32

paleo- 147, 198

paleoantropologija 158

paleobotanika 198

paleografija 152

paleozoik 152, 198

paleolit 198

paleontologija 152, 158, 198

paletak (-qetak) 208

palidrvce 35, 85, 87

paliku}a 19, 28, 85

palist 187

pamet 8

pamtiv(ij)ek 12 (f), 28, 85, 138, 175

pan- 146

491

panel-plo~a 47

panoga 187

panslavizam 213

pawkati 246

papazjanija 45

paperak 187 (f), 208

paperje 187

paprst 187

para- 198, 221

parabuxet 198

paravojska 198

paravrag 198

paragraf 198

paragu{~i}i 198

paradajz-salata 48

paradajz-sos 48

parakwi`evnost 198

parakrilo 198

paraliza 160

parametar 198

parampar~e 31

paranauka 198

parapsihologija 198

parataksa 198

paratifus 198

parafraza 198

parking-sat 47

492

parobrod 17, 35, 36, 38, 39, 41, 42, 159

parovod 53

paro`ak 198

parojak 208

paro~ista~ 42

PAS 166

Pasok 171

patvoriti 265

patent-zatvara~ 47

patent-olovka 47

pat-pozicija 47

patrijarh 160

pauspapir 45

pa~ist 217

PGP 167

pevidrug (pje-) 24, 84, 86

pedagog 156 (f)

pedijatar 162

pedijatrija 162, 164

pedologija 156 (f)

pedofil 156 (f)

pedocentrizam 156 (f)

Pelen-deka 48

penaltik 32

penta- 147

pentagram 147

pentametar 147, 162

493

pentatlon 78

pentatonski 147

pepeqastosiv 105

peri- 196

periarkti~ki 143

perimetar 162

period 196

periskop 162, 196

peristil 196

periti 246

periferija 196

Pero 11

perovodni 95

perovo|a 59

perolak 94

perorez 54

pesma (pjesma) 8

pesmotvor (pje-) 54

pesmotvorac (pje-) 57

Petar 11

petv(j)ekovni 114

peti (pewati) 245

petobanka 77

petoboj 78

petogodi{wak 79

petodinarka 78

petokolona{ 80

494

petokrak 112

petoletka (-qetka) 78

petole}e (-qe}e) 78

petoparac 78

petopostotni 229

petoprstica 78

petostrana~ki 114

petougao 77

petougaoni 113

petougaonik 79

petohlebnica (-hqebnica) 78

petro- 30, 146

Petrovac 12

Petrovdan 66

petrovsko cv(ij)e}e 64

petrodolar 146

petrohemija 146

petsto 128

pet-{est 33, 36, 129

pe~atorezac 57

pe~atoreznica 62

pivovara 59

pivopija 59

pilot-emisija 47

pilot-epizoda 47

pi-pi 140

piroman 155

495

piromanija 155

piromanski 155

pirotehnika 155

pirotehni~ar 155

pirotehni~ki 155

pismo 8

pismono{a 35, 59

pitomiti 293 (f)

picop(ij)evac 57

PKB 167

plavi~astozelen 105

plavobrad 98

plavokos 22, 98

plavokosa 22, 27

plavomaslinast 105

plavook 97, 98

plavosiv 105

plaziti 245

-plan 163

planimetrija 162

planom(j)eran 95

pla~idrug 19, 24, 35, 84, 86

Pletikosa 85

pletikotarica 12 (f)

plinovod 53

plinom(j)er 53

plitkouman 7, 34, 102

496

PLO 168

plodored 42

plodotvoran 95

plot 8

plutokratija 161

pneumokoka 160

po- 176, 239, 247

pob(j)e}i 267

pobakriti 297

pobacati 266

pobaciti 267

pobedonosan (pobje-) 95

pobedonosac (pobje-) 57

pobeleti (-bijeqeti) 297

pobeliti (-bijeliti) 266

pobesneti (-bjesweti) 265

pobiti 267

pobledeti (-blijedjeti) 265

poblesav(j)eti 265

pobli`e 236

pobli`i 218, 237

poblizu 237

pobogu 135

pobo`an 229

pobo`i}ni 229

pobo`no 237

pobojati se 266

497

poboqi 218

poboq{ati 266, 298

pobornik 210

pobrat 187

pobratim 34, 187, 210

pobr|e 209

pobrzo 237

pobrinuti se 267

pobrkati 267

pobuniti se 266

povaditi 266

povazdan 134, 237

povampiriti (se) 297

Povardarje 209

povaro{iti (se) 297

povezati 267

povelik 176, 218

povesti 266

pov(j)etarac 210

pove}ati 266

pove}i 218

pove~erje 209

pov(j)e{ati 266

povikati 266

povisiti 266, 297

povisok 34, 218

povi{e 139, 237

498

povi{i 218

povlastiti 297

povlastica 209

povodaw 210

povoditi se 267

povoqan 229

povoqno 237

povratiti 267

povrv(j)eti 266

povremen 229

povrtar 209

povrtwak 209

povr}e 209

povrh 139

povr{ina 209

povu}i 266

pogaziti 265

pogasiti 266

pogdegde (-gdjegdje) 132, 133

pogd(j)ekada 132

pogd(j)eko 130

pogd(j)ekoji 130

pogd(j)e{to 130

poginuti 240, 267

poglavar 209

poglavit 229

poglavica 209

499

poglavqe 209

poglavwak 205 (f)

poglagoliti 297

pogladiti 266

pogledati 267

pognuti 243

pogovor 187

pogoditi 245

pogolem 218

pogorditi se 265

pogor{ati 298

pogospoditi (se) 297

pogotovu 135

pograni~an 229

pogrdan 229

pogr(ij)e{iti 267

pogru`en 181

pogubiti 267

pogun|ati 267

pogurati 266

pod- 239, 267

pod starost 137

podabrati 267

podaviti (-vijem) 268

podaleko 237

podapeti 267

podastr(ij)eti 242, 267, 268

500

podasuti 267

podati se 268

podban 187

podbele`nik (-biqe`nik) 188

podbosti 268

podbo~iti (se) 298

podbradak 210

podbraditi 298

podbradnik 229

podbuniti 268

podvaliti 268

podvaqak 181, 210

podvarak 210

Podvelebitje 210

Podvele`je 210

podvesti 268

podviknuti 269

podvlastiti 298

podvodan 229

podvo`wak 210

podvoqak 181, 210

podvostru~iti 297

podvrgnuti 268

podvriskivati 269

podvrisnuti 269

podvrsta 188

podvu}i 268

501

podglavak 205 (f)

podgovoriti 268

Podgora 188

Podgorica 188

podgorje 210

podgrad 188

podgraditi 268

podgradwa 188

podgrejati (-ijati) 269

podgrlac 210

Podgrme~ 188

Podgrme~je 210

podgrupa 188

poddijalekat 188

pod|akon 188

podebeo 218

podebqi 218

pod`upan 188

podzakup 188

podzemqe 210

podzemni 229

podzid (-zida, -zi|e) 188

podzidati 268

Podinarje 210

podi}i (-ignem) 267

podi}i (-i|em) 243, 268

podjarmiti 268, 298

502

podjednak 218, 219

podjednako 219, 236

podjezi~ni 229

podjesewi 230

podlaktiti se 268, 294, 298

podlaktica 210

podlet(j)eti 268

podle}i 268

podlistak 210

podlo`iti 268

podlokati 268

podmazati 269

podmetnuti 268

podmiriti 269

podmititi 268

podmladak 210

podmladiti 269, 292, 298

podmorje 210

podmornica 210

podmorski 229

podmukao 182

podn(ij)eti 268

podnadzornik 187

podnaduti se 269, 288

podnapiti se 269, 288

podnaslov 188

podnebesje 210

503

podnebesni 229

podnebqe 210

podno 139

podnoviti (se) 298

podno`ak 210

podno`je 210

podobar 218

podod(j)eqak 188

podolaziti 287

podosta 237

podoficir 187

podo~ni 229

podo~nica 210

podo~wak 210

podo~waci 35

podravka{ 13 (f)

podrazdeo (-dio) 188

podrazdeoba (-dioba) 188

podrazred 188

podrazum(ij)evati 241, 268, 288

podrazum(j)eti 241 (f)

podrediti 268

podrezati 269

podrepak 210

podrepac 210

podrepa{ 210

podrepiti se 298

504

podrepni 229

podr`ati 269

podrignuti 269

Podriwe 209

podriti 268

podrugivati se 269

podru`nica 209

podru~je 210

podsavez 188

podsv(ij)est 188

podsv(j)esni 229

podsv(j)esno 237

podsekretar187

podsekcija 188

pods(j)etiti 269

pods(j)e}i 269

podsko~iti 269

podsm(ij)eh 188

podsm(j)ehnuti se 269

podstaknuti 288

podstanar 188

podsta}i 268

podstre{nica 210

podsukwa 188, 204

podtaksa 188

podtekst 188

podtip 188

505

poduvati 267

poduga~ak 218

poduga~ko 236

podudarati se 269

podu`i 218

poduzeti 269

Podunavqe 209

podupr(ij)eti 268, 269, 288

poduhvatiti se 269, 288

podu~avati 269

podu~iti 269

podu{je 209

pod{av 188

pod{ef 188

pod{i{ati 269

po`derati 267

po`eleti (-qeti) 266

po`iv(j)eti 267

po`rtvovan 289

po`udan 229

po`ut(j)eti 297

pozabaviti se 288

pozaboravqati 287

pozavaditi se 287

pozaqubqivati se 287

pozama{an 218

pozaspati 287

506

pozatvarati 287

pozvati 245, 267

pozeleneti (-weti) 297

pozemqu{a 210

pozitron 164

pozlatiti 265, 297

poznolatinski 107

poigrati se 266, 267

poizostavqati 290

poizrazbol(ij)evati se 290

poimeni~iti 265, 297

poispadati 286, 287

poisprekr{tati 290

poispripov(ij)edati 290

poispropadati 290

poistovetiti 297

pojahati 266

poja~i 218

pojedina~an 229

pojedini 229

pojednostav(n)iti 126

pojesti 267

pojeftiniti 265, 297

pojmiti 243

pojuriti 266

pojutarje 209

pokad{to 133

507

pokajati se 267

pokatkad 133, 237

pokatoli~iti 297

pokvariti 267

pokidati 266 (f)

pokisnuti 267

poklati 266

pokliznuti 267

poklonik 14 (f)

poklon-paket 48, 49

poklopiti 243

poko`ica 209

pokoji 130

pokolewe (-qewe) 209

pokondiriti (se) 297

pokositi 267

pokosnica 209

pokosovski 229

pokraj 139

pokrajina 209

pokrajni (-wi) 229

pokrenuti 266

pokrilac 210

pokriti 265

pokrstiti 267

pok}erka 187, 209

pokupiti 267

508

pokupovati 266

poku}ar 209

poku}ni 229

poku}stvo 210

pol(ij)egati 266

polagan 218

polaga~ 62

polakomiti se 218

polak{i 218

poledica 209

pole`ati 267

polet(j)eti 266

poli- 140

polivalentan 235

polivinil 198

polivitaminski 235

poligamija 155

poliglot 155

polietilen 198

poliklinika 155

poliklinika 198

polikultura 198

polimetalan 235

poliritmi~an 235

polisaharidi 198

polisinteti~an 235

politehnika 155, 198

509

politi 265

politi~ko-ekonomski 108

politkomesar 30, 171

politologija 160

politra 82

politrewak 82

politrewa~a 82

polifon (-foni~an) 235

polihroman 235

polihromija 213

polihron 235

policentrizam 213

policentri~an 235

policefalan (-kefalan) 235

polovina 82

polo`iti 265

polomiti 266

polu- 20, 25, 81, 144, 176, 188

polubataqon 81

polubo`anstvo 82

polubos 116

polubrat 81, 82

poluvaqak 81

poluvaro{anin 82

poluvelter 82

poluvisok 116

poluvojni~ki 116

510

poluvr(ij)eme 81

poluglas 83

poluglasan 116

poluglasnik 83

polugodi{wi 115

polugodi{te 81, 116

polugospodin 82

poludesno 133

polud(j)eti 265

poludivaq 116

poludivqak 82

poludinarac 83

poludnevni 115

poludr(ij)eme` 82

polueskadron 81

polu`iv 116

polu`ivot 81

poluzatvoren 116

poluzvani~an 133 (f)

poluznala~ki 116

poluidiot 82

poluizra|evina 82

poluistina 82, 188

polukorak 81

polukrilci 83

polukrovnica 83

polukrug 81, 188

511

polukugla 81

polula` 82

polulevo (-lijevo) 133

polule`e}i 116, 133

polulopta 81

polulud 116

polumajmuni 82

polumastan 116

polumera (-mjera) 82

polumesec (-mjesec) 81

polumese~ni (-mjese~ni) 115

poluminutni 116

polumrak 82, 116, 188

polumra~an 116

polumrtav 116

polunag 116

polunesv(j)esno 133

poluno} 116

poluodeven (-djeven) 116

poluodrastao 116

poluozbiqan 116, 133 (f)

poluokrenut 116

poluokrugao 116

poluosa 81

poluosv(ij)etqen 116

poluosmejak 82

poluosm(ij)eh 82

512

poluosovina 81

poluostrvo 83

poluotvoren 116

polupansion 83

polupismen 116, 188

poluprazan 116

poluprera|evina 82

poluprilika 82

poluprovidan 116

poluprovodnik 82

poluproziran 116

poluproizvod 82

poluprofil 83

poluprsten 81

polurolka 82

polusan 82

polusatni 116

polusvest (-svijest) 82

polusvestan (-svjestan) 116

polusvet (-svijet) 83

polusvetac 82

polusvetiteq 82

polusvetlost (-svjetlost) 82

polusezona 81

poluseqak 82

poluseqa~ki 116

polusestra 82

513

polusjaj 82

polusl(ij)ep 116

polusmeh (-smijeh) 82

polusmrznut 116

polustepen 81

polustih 81

polustoje}ke (-}ki) 133

polusumrak 82

polutama 82, 116

polutaman 116

polutmina 82

poluton 81, 82

polufabrikat 82

polufinale 82

polufinalista (-stkiwa) 82

polucilindar 82

polu~arapa 82

polu~asovni 116

polu~eta 81

polu~ov(j)ek 82

polu{aqiv 116

polu{aqivo 133

polu{ansa 82

polu{apat 82

polu{iwel 82

poqo- 143, 157

poqoapoteka 157

514

Poqobanka 157

poqod(j)elac 57

poqomehanizacija 143, 157

poqooprema 157

poqoprivreda 22,25, 27, 42, 143

Poqoprodukt 157

poqoslu`ba 157

poma|ariti 207

pomazati 265

pomajka 176, 187, 209

pomalo 133, 136, 237

pomawe 237

poma}i (-knuti) 267

pomen-dan 48

pomesti 265

pom(ij)e{ati 267

pomirisati 266

pomiriti 267

pomisliti 266

pomla|i 218

pomodan 229

pomodar 209

Pomoravqe 209

pomoravski 229

pomorac 210

pomorje 210

pomorski 229

515

pomorstvo 210

pomr(ij)eti 266

pomr~ina 209

ponad 139

ponadati se 266

ponadobijati 290

ponadovla~iti 290

ponajboqe 236

ponajboqi 218

ponajve}i 218

ponajvi{e 136, 237

ponajdu`i 218

ponajlak{i 218

ponajpr(ij)e 237

ponakupovati 288

ponam(j)e{tati 287

ponanizati 288

ponapeglati 288

ponarezati 288

pona{iti 297

ponegde (-gdje) 132

poned(j)eqak 174, 209

ponekada 132

poneki put 134

poneko 130

ponekuda 132

pon(ij)em~iti 297

516

ponestati 266

poneti (-ijeti) 266

pone{to 130

ponizan 229

poniziti se 297

poni{titi 297

ponovan 229

ponoviti 297

pono}je 209

poodavno 237

poodma}i 288

poodrasti 288

poorati 267

pootpadati 287

pootpu{tati 287

poo~im 209, 210

poo{triti 266

Pop Luka 49, 50

popaliti 266

popariti 265

popeti (se) 242 (f), 267

popisati 266

popiti 267

poplav(j)eti 297

popquvati 265

pop-muzika 66

popodi}i (-dignuti) 287

517

popodne 184, 187, 189

popodne, po podne 135, 138

popodnevni 229

popola 136

popom(j)estiti se 287

popomu~ati 287

poposedeti (-sjedjeti) 287

popostajati 287

popostati 287

popo~ekati 287

pop-p(j)eva~ 66

popraviti 293

popre~an 229

poprid(j)eviti 297

popridi}i 288

poprili~an 218

poprili~no 236

popri~ati 178, 267

poprsje 209

poprskati 265

popudbina 209

poput 139

poputni 229

poputnina 209

popucati 266 (f)

porad(i) 139

poradovati se 266

518

porazbol(ij)evati se 287

porazgovarati 267, 288

porazd(ij)eliti 287

porazm(j)estiti 287

poramenice 209

porasti 267

poratni 229

porebrica 209

poredak 209

poremetiti 267

pore}i 267

por(ij)e~je 209

poribiti 297

poribqavati 297

pornografija 9, 154

pornozv(ij)ezda 154

pornofilm 154

porno~asopis 142

porobiti 297

poroditi 267

porodica 209

porto-marka 47

poruga 210

poru`neti (-weti) 265, 297, 298 (f)

porumeneti (-weti) 265

poru~iti 243

poru{iti 267

519

posav(j)etovati 267

Posavina 209

posavski 229

posakrivati 287

posve 136

posvirati 267

posvojiti 297

posvud(a) 237

poseban 229

pos(ij)edati 266

posedeti (-sjedjeti) 267, 297, 298 (f)

posezona 187

poseqa~iti (se) 178, 297

posestra 187

posestrima 187, 210

posinak 34, 209

posiniti 297

posisati 267

poskidati 266, 267

poskoro 237

posko~iti 266

poskup(j)eti 265, 297

poskupiti 266

poslastica 209

poslati 267

poslediplomski (poslije-) 230

posledica (posqe-) 209

520

posleizborni (poslije-) 230

posleoktobarski (poslije-) 230

poslepodne (poslije-) 189

poslepodnevni (poslije-) 230

poslepono}ni (poslije-) 230

posleratni (poslije-) 230

poslovodstvo 61

poslovo|a 58, 59

poslodavac 57

posloprimac 57

poslu`iti 267

poslu{ati 267

posmrzavati se 287

posmrtni 229

posmr~e 210

pospavati 267

posrbiti 265, 297

posrebriti 297

posredan 229

posredi (-ijedi) 135

posre}iti se 244

post- 146, 176, 201

postaviti 265

postarati se 267, 298

postariji 218

postati 249

postbur`oaski 235

521

postvojni~ki 235

postdiplomski 230, 235

postegzistencija 201

postepen 229

postid(j)eti 267

postizborni 235

postindustrijski 235

posti}i 267

postkomunizam 201, 204

postkomunisti~ki 235

postkoncilski 235

postmoderna 201

postmodernizam 201

postmodernisti~ki 235

postojati 241, 267

postojbina 209

postoqe 209

postotak 209

postotni 229

postpozicija 201

postr(ij)eqati 266

postradati 267

postrevolucionarni 235

postrojiti 297

postsinhronizacija 201

postskriptum 201

poststaqinski 235

522

posttotalitarni 235

postturski 235

posuvratiti 288

posuda 209, 210

posumwati 242, 266

posuti 243, 265

potaja 210

potamaniti 259

potamneti (-weti) 266

potamniti 266

pote`ak 187, 218

pote`i 218

pote}i 266

pote{ko 237

pote{ko}a 187

potiqak 181, 105

potiho 237

potkazati 268

potkapa 188

potkapetan 187

potkategorizacija 188

potkategorija 188

potklobu~iti 298

potknez 187

potkovati 268

potko`iti se 244, 268

potko`ni 229

523

Potkozarje 210

potkolenica (-qenica) 210

potkomisija 188

potkontinent 188

potkopati 268

potkorwak 210

potko{uqa 188

potkradati 268

potkraj 139

potkraq 187

potkratiti 269

potkr(ij)epiti 269

potkresati 269

potkrovqe 177, 178, 210

potkrovni 229

potkrovnica 210

potkupiti 268

potkusuriti 298

potom 20, 136

potonuti 178, 267

potpaliti 268

potpalubqe 210

potpasati 298

potpasti 268

potpetica 210

potpiriti 268

potpisati 168, 178, 267, 268

524

potpitawe 188

potplata 181, 210

potplatiti 268

potpoglavqe 188

potpomagati 269

potpomo}i 288

potporu~nik 175, 187

potpreds(j)ednik 187

potpukovnik 187

potpun 182, 218

potra`iti 266

potrajati 267

potrbu{ina 209

potrbu{nica 209

potreban 229

potresan 229

potresti 266

potr~ati 180, 266

poturica 209

potur~iti 265, 297

pothladiti 268

pothraniti 268

potc(ij)eniti 268

potcrtati 268

pot~initi 268

pot~ov(j)ek 188

po}erka 187, 209

525

po}i 243

po}udan 229

po}utati 267

poubijati 266, 267

poudavati 266

pouzdati se 267

pouzdi}i 288

pouze}e 209

poumirati 266

poustajati 266, 297

pohajdu~iti (se) 297

pohapsiti 266

pohvaliti 267

pohvatati 267

pohrliti 266

poc(ij)epati 267

pocinkovati 298

pocrveneti (-weti) 265

pocrkati 266

pocrneti (-weti) 265

pocuriti 266

po~a|av(j)eti 297

po~asni 229

po~ekati 267

po~esto 237

po~eti 242, 244

po~e{ati 266

526

po~itati 267

po~upati 266

po{etati 267

po{e}eriti 266

po{iri 218

po{irok 218

po{tapati se 298

po{to 136, 238

po{umiti 297

pra- 176, 188

prababa, -baka 34, 189

prabi}e 189

pravdoqubiv 96

pravdoqubqe 60

pravnodru{tveni 107

pravnosna`an 94

pravnoformalisti~ki 107

pravobranilac 58

pravobraniteq 58, 62

pravovaqan 94

pravoveran (-vjeran) 101

pravovernik (-vjernik) 68

pravovremen 97, 98

pravodoban 101

pravodu{an 101

pravokrilci 67

pravolinijski 103

527

pravomo}an 94

pravopis 89

pravorek (-rijek) 89

pravoslavan 101

pravoslovan 101, 120

pravosna`an 94

pravosudni 93, 120

pravosu|e 90

pravougao 68

pravougaon 101

pravougaonik 68

pravougli 97, 98, 101

pravouman 102

pradavni 219

prad(j)ed(a) 174, 189

pradomovina 189

pradrevan 219

pra`ivotiwa 189

praziluk 31, 32

praznov(j)eran 101

praznov(j)erica 69

praznov(j)erje 69

praznoglav 97, 99

praznoglavac 67

praznor(j)e~an 101

praznor(j)e~iv 101

praznoruk 33, 36, 99

528

praznoslov 126

praznoslovan 101

praznosloviti 101, 126

praiskonski 219

praistorija 201 (f)

praistorijski 219

prajezik 189

pramajka 189

praotac 7, 34, 189

prapo~etak 189

praprababa 189

praprad(j)ed(a) 189

prapramaterija 189

prapraunuk 189

praroditeq 189

praroditeqski 219

praskozorje 11, 88, 122

praskozorni 122

Prasloven 219

praslovenski 219

prastanovnik 189, 204

prastar 219

prauzrok 189

praunuk, -ka, -~e 189

prahri{}anin 219

prahri{}anski 219

prahri{}anstvo 219

529

prah-{e}er 48

pra~ov(j)ek 189

pra{uma 180, 189

prvobitni 115

prvoborac 80

prvobratu~ed 80

prvobra~ni 115

prvov(j)en~ani 115

prvogodi{wak 80

prvojagwenica 81

prvokategornik 80

prvoklasan 114

prvokoska 81

prvoliga{ 80

prvomu~enik 80

prvootkup 80

prvoplasiran 115

prvopotpisnik 80

prvorazredan 114

prvorazredac 80

prvoredan 115

prvorodni 115

prvorodstvo 81

prvoro|enac 81

prvoro|eni 115, 121

prvoro|enik 81

prvoro|en~e 81

530

prvorotkiwa 81

prvosan 80

prvosv(j)e{tenik 80

prvosedelac (-sjedjelac) 81

prvospratan 115

prvostepen 115

prvotelka 81

prvotimac 80

prvou~iteq 80

prvo{kolac 80

pre- 175, 176, 193, 201, 239

preadolescencija 201

prebaciti 176, 269

preb(j)e}i 270

prebledeti (-blijedjeti) 270

preboleti (-qeti) 270

prebrati 270

prebrinuti 270

prebroditi 270, 298

prebrojati 270

prebukirati 271

prevagnuti 271

prevazilaziti 285

prevazi}i 244, 285

prevaliti 181, 270

prevariti 271

prevelik 219

531

prevesti (-edem) 269

prevesti (-ezem) 269

previd(j)eti 271

previsok 219

prevlast 189

prevod (prije-) 189

prevoditi 240, 241

prevrednovati 271

prevremen (prije-) 230

prevrnuti 270

prevu}i 269

pregaziti 270

pregawati se 271

pregladneti (-weti) 270

pregledati 270

preglup 219

pregovarati 241, 271

pregoniti se 271

pregraditi 270

pregrejati (-ijati) 271

pregristi 270

pregrm(j)eti 270

pred- 239

predaniti 270

predati 271

predbele`iti (-biqe`iti) 272

predbra~ni 230

532

predbrojiti (se) 272 (f)

predbrojnik 272 (f)

predv(j)e`ba 190

predvesti 272

predve~e 135

predve~e(r) 189

predve~erje 189, 190, 210

predve~erwi 230

predvid(j)eti 239, 272

predvoditi 272

predvojiti 298

predvojni~ki 229

predvorje 210

predgovor 189

predgra|e 210

preddr`avni 230

predebeo 219

predeo (-dio) 189

pred`etveni 230

pred`ivot 189

predzadwi 220

predzi|e 189

predzimqe 230 (f)

predzimski 230

predznak 189

predznawe 190

predivan 176, 219

533

predigra 189

predizborni 230

predispit 189

predispitni 230

predistorija 189

predi}i se 275

predjelo 189, 204

predjesewe 210

predjutarje 230 (f)

predjutarwi 230

predlo`iti 272

predmetnuti 272

prednapregnuti 289

prednacrt 190

predwonep~ani (predwo-) 14 (f), 24, 101

predominacija 201

predominirati 292

predomisliti se 272, 287, 289

predohrana 272

predohraniti 272

predo~iti 272

predrasuda 190, 210

predratni 230

predra~un 190

predrevolucionaran 230

predru~iti 293, 298

preds(j)edavati 272

534

predsezona 187, 189

predskazati 272, 289

predsmrtni 230

predsobqe 210

predsokrat(ov)ski 230

predsprema 190

predstaviti 272

predstojati 241, 272

predstra`a 189

predtakmi~ewe 189

predturnir 189

predub(j)e|ewe 190

preduv(j)erewe 190

predugovoriti 272 (f)

predudar 189

predujam 190

predumi{qaj 272 (f)

predumi{qati 272 (f)

predupis 189

predupr(ij)editi 272

predupr(ij)e~iti 272

predusresti 272

predusretqiv 272

preduhitriti 272

pred{kolski 230

preegzistencija 201

preegzistirati 201, 292

535

pre`aliti 270

pre`iv(j)eti 270

prez- 182, 195

prezadovoqan 219

prezadu`iti (se) 271, 288

prezaposliti 288

prezasititi (se) 271, 288

prezivati se 182

prezidati 270

prezime 31

prezimiti 270, 298

preznojiti se 270

preina~iti 294, 298

preispodwi 181

preispoqni 181

preistorija 201

preistorijski 230

prejudicirati 292

prekaliti 270

prekvalifikovati 271

prekinuti 270

prekju~e(r) 237

preklane (-i) 237

preklati 275

preko- 237

prekobrojan 35, 231

prekovodni 231

536

prekovo|anin 210

prekovremeni 231

prekoglavqe 210

prekogrobni 231

prekodan 135, 138, 237

preko no}i 138

prekodrinski 174

prekodu`an 231

prekom(j)eran 231

prekom(j)erno 237

prekomorac 210

prekomorski 231

Prekomurje 210

prekomurski 231

prekonosnica 210

prekono} 135, 138, 237

preko dana 138

prekookeanski 231

prekopati 270

prekor (prije-) 189

prekoramenice 210

prekora~iti 270, 271

prekoredan 231

prekor(j)ek 231

prekoriti 271

prekoro~an 231

prekosutra 237

537

prekosutra{wi 231

prekrasan 219

prekrasno 236

prekratak 219

prekratiti 270

prekriliti 298

prekriti 270

prekrojiti 270

prekrstiti 270

preksino} 237

preksutra 237

prekuvati 271

prekupac 189

prekucati 271

prelamati 240

prele`ati 270

prelep (-lijep) 219

prelet(j)eti 270

preliv 189

prelistati 270

preliti 270

prelomiti 270

premazati 270

prema{iti 271

premda 139

premedikacija 201

prem(j)eriti 270

538

prem(j)estiti 269, 293, 298

premi{qati 271

premlatiti 270

premontirati 271

premoriti 271

premostiti 270, 298

premotati 270

premo} 189

premr(ij)eti 270

premudar 219

premudrost 189

prenagliti 271

prenaseliti 271

prenebregnuti 290

prenemagati se 290

prenemo}i 290

preneraziti 290

pren(ij)eti 269

preno}iti 270

prenumerant 272 (f)

prenumerisati (se) 272 (f)

preobiqe 189

preobraziti 298

preobratiti 270

preobu}i 270, 287

preovladati 271, 287, 289

preokrenuti 270, 289

539

preokret 189

preokupacija 201

preokupirati 292

preopteretiti 271, 286

preop{iran 219

preorati 270

preostatak 189

preostati 271

preoteti 271

preoc(ij)eniti 271, 289

preo{tar 219

prepakovati 270

prepamet 189

preparirati 292

preparkirati 271

prepasti 271

prepatiti 270

prepe}i 271

prepisati 271

prepiti 271

preplaviti 271

preplatiti 271

prepla{iti 271

preplivati 242, 270

preploviti 270

prepodne (prije-) 135, 138, 184, 189, 190

prepodnevni (prije-) 230

540

prepoznati 271, 289

prepoloviti 270

preporoditi 270, 289

preporu~iti 271, 287

prepotopski (-pni) 230

prepraviti 270, 293

prepre~iti 270

preprijateq 189

prepri~ati 271

preprodati 271, 289

prepun 219

prepuniti 271

prepustiti 271

prepu}i 270

prepucavati se 271

preraditi 270

preran 229

prerano 236

preraspod(ij)eliti 289

prerasporediti 271

prerasti 271

prera~unati 270

preregistrovati 271

prerezati 270

presaviti 271, 289

presaditi 269

presvet 220

541

presv(ij)etli 220

presvu}i 270

presedeti (-sjedjeti) 270

preseliti 245, 269

pres(j)esti 274

presipati 270

presititi (se) 271

presjaj 189

pres-klub 47

preskok (prije-) 189

presko~iti 270, 271

preskup 220

preslikati 271

preslo`iti 270, 287

preslu{ati 270

presoliti 271

prespavati 270

presresti 270

presre}an 219

prestar(j)eti 271

prestati 249, 271

presti}i 271

prestolonaslednik (-sqednik) 42, 62

prestraviti 298

prestra{iti 271

prestrugati 270

prestrukturirati 271

542

prestupiti 271

presuditi 271

presuti 270

presu{iti 270

pretvarati se 274, 275

pretvoran (prije-) 231

pretvoriti 270

pretegnuti 271

prete`ak 220

pret(j)erati 271

pretesteri(sa)ti 270

prete}i 271

prete{ko 236

Pretis 171

pretkazati 289

pretki{ni 230

pretklasi~an 230

pretkomora 189

pretkongresni 230

pretkosovski 231

pretovariti 271

preto~iti 270

pretplata 190

pretplatiti 190, 272

pretporo|ajni 230

pretposledwi (-sqedwi) 220

pretpostaviti 273, 287, 289

543

pretpotopni (-pski) 230

pretprazni~ni 230

pretpremijera 189

pretprodaja 189

pretprojekat 190

pretprole}ni (-qetni) 230

pretpubertetski 230

pretrpati 271

pretrp(j)eti 270

pretr~ati 270

pretu`an 219

preturiti 270

prethoditi 241

prethri{}anski 230

pret~as 190

pre}i 243, 270

pre}utati 270

preuveli~ati 271, 288

preudaja 189

preudati se 271

preudesiti 289

preuzvi{eni 220

preuzeti 271

preuraniti 288

preurediti 270, 289

preusm(j)eriti 288

preustrojiti 288

544

preferirati 292

prehraniti 270

precvasti 270

precv(j)etati 270

prec(ij)eniti 271

precrtati 271

pre~asni 220

pre~est 219

pre~esto 236

pre~istiti 270

pre~uti 271

pre{tampati 271

pri- 176, 239

pribaviti 273

prib(j)e}i 273

pribiti 273

priblesav 220

pribli`an 231

pribli`iti 273

pribojavati se 274

pribosti 273

pribre`je 211

pribre`ni 11, 231

pribrojiti 273

privezak 211

priv(j)en~ati 274

priv(j)esak 211

545

privezati 273

privesti 273

privid 211

privid(j)eti se 274

prividan 232

priviknuti 274

priviriti 274

privla~an 232

privoleti (-qeti) 273, 274

privreda 211

privr(ij)editi 273

privremen 231

privu}i 273

priglavak 211

priglaviti 298

priglas 190

prigluv (-gluh) 220

priglup 220

priglupo 236

prigwe~iti 273

prigovoriti 274

prigoda 211

prigodan 231

prigorje 211

prigrabiti 273

prigrada 190

prigradak 190

546

prigradwa 190

prigradski 231

prigrliti 273

prigustiti 298

prigu{iti 274

pridati 273

pridvoran 231

pridi}i se 274

pridobiti 273

pridodati 287, 288, 289

pridon(ij)eti 289

prido}i 289

prido{li 289 (f)

prido{lica 289 (f)

pridr`ati 274

pridru`iti 273

pri`eqkivati 274

prizvati 245, 273

prizvuk 190

prizeman 231

prizemqe 211

prizemqiti (se) 298

prizetiti (se) 298

priznat 190

priznati 274

prizrak 190

prijaviti 274

547

Prijezda vojvoda 49

prikazati 274

priklati 273

prikl(ij)e{titi 298

prikloniti (se) 273

prikqu~iti 273, 298

prikovati 273

prikolica 211

prikop~ati 273

prikrajak 211

prikrasti se 273

prikriti 274

prikumak 211

prikupiti 273

priku}ak 211

prilaziti 273

pril(ij)en 220

pril(ij)epiti 273

prile}i 274

priliti 273

prilo`iti 273

prilud 220

priqubiti 273

primabalerina 66

primamiti 273

primamqiv 232

prima}i 273

548

prim(ij)eniti 274

primetnuti 273

primiris 190

primirje 211

primisao 190

primozak 190

primopredaja 87

primorati 274

primorac 206, 211

primorje 211

primorski 231

primrak 190

prinadle`ati 289

prin(ij)eti 273

prinova 211

prinudan 232

prinuditi 274

priobalni (-ski) 231

priod(j)enuti 289

priokupiti 289

prionuti 273

pripaziti 240, 274

pripasti 273

prip(j)ev 211

priperak 211

pripe}ak 211

pripe}i 274

549

pripisati 273

pripitati 274, 287

pripiti se 273

pripitomiti 298

priplod 190, 211

priploditi 298

pripovrnuti 289

pripojiti 249, 273

pripokriti 289

pripomenuti 289

pripomo} 190

pripomo}i 289

pripr(ij)etiti 274

pripravan 232

pripraviti 274, 293

pripremiti 233, 244, 274

priprost 176, 220

pripucati 274

prirad 190

prirast 190

prirasti 273

prirediti 293, 298

prirepak 211

priroda 211

prirodno-matemati~ki 108

priru~an 231

priru~nik 211

550

prisajediniti 289

prisv(ij)etliti 274

prisvojiti 298

priseban 231

pris(j)en 190

pris(j)ena 190

pris(j)enka 190

pris(j)esti 274

pris(j)etiti se 274

prisila 190

prisilan 232

prisiliti 274

prisjaj 190

prisko~iti 273

prisloniti 243, 273

prislu{kivati 274

prismok 190

prisniti se 274

prisoj(e) 181

prisojan 181

prisp(j)eti 243, 273

pristar 220

pristati 249, 273

pristojan 232

pristojati se 241

pristran 11

pristran 231

551

pristrasno 237

pristrastan 231

pristupan 232

pristupa~an 232

pristupiti 273

prit(ij)esniti 298

prit(j)erati 273

pritajiti se 274

pritvarati se 274, 275

pritvoran 11

pritvoriti 274

pritvorstvo 274

pritvrd 220

pritisnuti 273

pritok(a) 211

pritr~ati 242, 273

pritu`ba 190

pritup 220

pri}i 273

priugotoviti 289

priupitati 287, 289

priu~iti 274

prihvatiti 273

prihrawivati 273

pri~vrstiti 273, 298

pri~ekati 274

pri~estiti 298

552

pri~in(a) 190

pri~initi (se) 274

pri~uvati 274

pri{apnuti 274

pri{ipetqa 85

pri{iti 273

pri{rafiti 273

pri{uwati se 273

prqavo`ut 105

pro- 144, 146

pro- 174, 175, 176, 202, 239

proalbanski 236

proameri~ki 202

proarapski 236

proarafatov(ski) 236

probd(j)eti 276

probirati 277

probisv(ij)et 84

probiti 275

probl(ij)ed 220

probosti 275

probuditi 277

probu{iti 275

provalija 14 (f)

provaqati se 276

proveseliti se 276

prov(j)etriti 276

553

providan 232

provi|ewe 211

proviriti 275

provitamin 202

provladin 216, 217, 236

provr(ij)edniti se 276

provr(ij)eti 276

provrt(j)eti 275

provu}i 275

progimnazija 202

proglasiti 293, 298

progledati 276

prognati 275

prognoza 202

progovoriti 275, 276

progristi 275

progun|ati 275

progurati 275

progutati 275

prodati 277

prodekan 202

proderati se 275

prodobriti se 298

prodr(ij)emati 276

prodr(ij)eti 243, 275

produbiti 275, 277

produ`iti 277

554

pro`derati 275, 276

pro`eti 276

pro`iv(j)eti 276

prozboriti 276

prozvati 277

prozvi`dati 275

prozekast 220

prozepsti 276

proziran 232

prozliti se 276, 298

prozra~an 232

prozreti 243

prozujati 275

proigrati 276, 277

proizvesti 287, 289

proizvod 211

proizvoqan 232

proizn(ij)eti 289

proira~ki 236

proiste}i 289

proishoditi 287, 289

projahati 275

projezditi 275

projuna~iti se 298

projuriti 275

prokazati 277

prokain 170

555

prokartati 276

prokiseo 220

prokisnuti 276

prokl(ij)eti 277

proklitika 202

prokquvati (-iti) 275

prokqu~ati 276

prokomentarisati 277

prokomunisti~ki 236

prokonzul 202

prokockati 276

prokrijum~ariti 275

prokuvati 276

prolazan 232

prolaziti 275

prolewiti (-lijeniti) se 298

prolet(j)eti 275

prole}e (-qe}e) 211

proliti 277

prolupati 276

prolutati 276

promaja 211

proma}i (-knuti) 275

prom(ij)eniti 246

prometan 232

promilo{evi}ev(ski) 236

prominuti 275

556

promisao 211

promisliti 276

promoliti 275

promrznuti 276

promrmqati 275

prona}i 277, 289

pronev(j)era 211

pronev(j)eriti 290, 298

pron(ij)eti 275

prop(j)evati 275, 276

propasti 275

propatiti 276

propisan 232

propisati 277

propiti (se) 242, 276

propi{tati 275, 276

proplakati 276

proplanak 211

propov(ij)edati 287, 289

proprati 276

propratiti 277

propratni 232

propustiti 275

proputovati 275

propu{iti 276

proraditi 276

proratni 236

557

pror(ij)edak 220

pror(ij)editi 277, 298

prorezati 275

prorektor 204

prore}i 277

prore{etati 275

prosadamov(ski) 236

prosvirati 275

prosed (-sijed) 220

prosedeti (-sijedjeti) 276

prosejati (-sijati) 275

pros(j)ek 211

proseminar 202

pros(j)e}i 275

proskitati se 276

proslaviti 277

prospavati 242, 276

prostewati 275

prostodu{an 101

prostonarodan 101

prostorno-vremenski 107

prostosrda~an 119

prostr(ij)eliti 275

prostr(ij)eti 243

prostrujati 275

prostudan 220

prostudirati 276

558

prosuv (-suh) 220

prosuditi 276

prosuti 277

prosu{iti 276

proscenijum 202

prot(j)erati 275

prote}i 275

protiv- 144, 190

protivavionski 232

protivakcija 190

protivatomski 232

protivvazdu{ni 30, 232

protivvr(ij)ednost 190

protivdejstvo 190

protivdokaz 190

protivzakonit 232

protivzakonito 237

protivkandidat 190

protivm(j)era 190

protivnapad 190, 204

protivnarodan 232

protivotrov 177, 190, 204

protivofanziva 190, 200

protivpodmorni~ki 232

protivpo`arni 232

protivpravni 232

protivpr(ij)edlog 190

559

protivprirodan 232

protivpropisan 232

protivraketni 232

protivratni 232

protivr(j)e~an 232

protivr(j)e~iti 277

protivstav 190

protivstaviti 277

protivstati 277

protivteg 191

protivte`a 191

protivtenkovski 232

protivtu`ba 190

protivur(j)e~iti 277

protivusluga 191

protivustavan 232

proto- 147, 196

protobionti 151

protojerej 155

protomajstor 155

protonotar 196

protoplazma 155, 196

protosin|el 196

prototip 155, 196

protrnuti 276

protr~ati 275

protu- 144, 190, 240

560

protuma~iti 276

proturiti 275

protusloviti 277

pro}askati 276

pro}erdati 276

pro}i 243, 275

prousta{ki 236

prou~iti 236

prof. 171

profa{ista 202

profa{isti~ki 236

profiniti 298

profi-fudbal 30

profunkcionisati 276

prohladan 220

prohodan 232

prohodati 276

proht(j)eti se 276

prohujati 275

procvileti (-qeti) 275

proc(ij)eniti 276

procuriti 276

pro~a~kati 275

pro~elnik 211

pro~eqe 211

pro~etni~ki 236

pro~uti se 277

561

pro{aputati 275

pro{etati 276

pro{iriti 277

pro{iti 276

pro{lov(j)ekovni 101

pro{logodi{wi 104

pro{loned(j)eqni 101

pro{losezonski 103

pro{lostoletni (-qetni) 101

prsobran 54

psalmop(ij)evac 57

psetolik 92

pseudo- 176, 198

pseudo- 20, 86, 147, 155

pseudoduhovit 222

pseudoklasi~an 17, 222

pseudokriti~ar 198

pseudomoralan 222

pseudonauka 198

pseudonau~an 155

pseudonim 155, 198

pseudopoezija 198

pseudor(j)e{ewe 198

pseudoum(j)etnik 155

pseudou~en 222

psihedeli~an (psiho-) 147

psihijatar 147

562

psihijatrija 162

psiho- 143, 145, 147, 148

psihologija 152

psihopatologija 158

psihosomatski 152

psihofizi~ki 152

psoglav(ac) 51

pticolovac 57

PTT 167

punobri`an 100

punobrojan 100

punova`an 100, 118

punovlasnik 68

punovr(ij)edan 100, 118

punoglavac 67

punokrvan 100

punoletan (-qetan) 101, 117

punomastan 101, 116, 118

punomo} 65

punomo}je 69

punopravan 100

pusti-baba-kowu-krv 29, 90

pusti-krv-krvavice 90

pusto|ak 64

pustolina 70 (f)

pustolov 70

pustolovan 38

563

pustopa{ 71

pustopa{a 71

pustopa{an 71

pustopa{iti 125

pustopa{nica 71

pustopoqina 70

pustoruk 99

pustosvat 64

pute{estvije (-{estvo) 60

putiti 293 (f)

putovo|a 59

putokaz 55

putopis 54, 57

putopisac 55, 57

pu}-puru} 140

pu~ko{kolac 67

pu{komet 35

pu{komitraqez 42

ravnoglasan 100

ravnogorac 67

ravnodnevica 69

ravnodu{an 100

ravnodu{je 69

ravnokrak 98

ravnokrilci 67

ravnom(j)eran 98 (f), 100

ravnopravan 98 (f), 100

564

ravnorog 98

ravnostran 98

ravnote`a 65, 88, 98 (f)

radi 131

radijski 46, 148 (f)

radijum-terapija 48

radijus-vektor 29, 47

radikal-socijalisti~ki 93

radio, radio- 46, 148, 149, 152, 156, 158

radio-amater 148

radio-aparat 148, 154

radio-gramofon 159 (f)

radio-difuzija 148

radio-drama 148

radioizotop 152

radio-program 148

radioskopija 152, 162

radio-stanica 148, 154

radio-talasi 154

radio-televizija 158

radio-telegrafija 148, 158

radio-teleskop 158

radio-telefonija 148

radiofonija 148, 156

Radmila 70

Radmio 70

radoznao 121

565

rad{ta 136

ra`alostiti 248, 277, 279

ra`|ipati se 240, 277

ra`eniti 277

ra`estiti 279

ra`xarati 277

ra`xilitati se 277

raz- 175, 239, 247, 248, 277

razabrati 277, 278

razaznati 277, 278

razapeti 277, 278

razaslati 277, 278

razastr(ij)eti 278

razasuti 277, 278

razban 191

razbacati 278

razbesneti (-bjesweti) 279

razb(j)e}i se 278

razbibriga 84, 85

razbistriti 279

razbiti 180, 247, 278

razbla`iti 278

razblud 191

razboj 191

razboji{te 211

razbojnik 211

razbuditi 279

566

razbuktati (se) 279

razbucati 280

razv(j)en~ati 278

razvalina 211

razvaliti 278

razva{ariti 298

razvedriti 279

razvezati 278

razveseliti 248, 279

razvesti 278

razvigor 85

razvigorac 85

razvid(j)eti 279

razvikati se 279

razviti 278

razvlastiti 244

razvo|e 211

razvrzigra 84

razvrstati 278, 299

razvu}i 278

razgaliti 280

razglaviti 293

razglasiti 247, 278, 298

razgledati 279

razglednica 211

razgneviti (-gweviti) 279

razgovarati 279

567

razgor(j)eti se 279

razgrabiti 278

razgraditi 278

razgranati 278

razd(ij)eliti 278

razd(j)evi~iti 299

razdaqina 191

razdaniti se 279, 299

razdati 278

razdvojiti 278, 299

razdeoba (-dioba) 191

razderati 278

razdobqe 211

razdr(ij)e{iti 245

razdragati 299

razdra`iti 279

razdrqiti 280

razdrobiti 278

razdu`iti 278

razigrati se 279

razilaziti se 278

razi}i se 243, 244, 278

razjariti 279

razjasniti 279, 299

razjuriti 278

razl(ij)epiti 278

razlet(j)eti se 278

568

razlika 211

razlikovati 278

razliti 278

razlo`iti 278

razlomiti 278

razqutiti 279

razm(j)er, razm(j)era 191, 192 (f)

razm(j)estiti 298

razmaziti 279

razma}i 278

razmahati se 279

razme|e 211

razmileti (-qeti) se 278

razmimoilaziti se 257

razmimoi}i se 257

razmirica 211

razmisliti 279

razmi{qati 278

razmno`iti 278

razmotati 278

razmotriti 279

razmrsiti 279

razmutiti 278

razn(ij)e`iti 279, 299

razn(ij)eti 78

raznobojan 100

raznovidan 100

569

raznovrstan 100

raznoglasan 100

raznoglasje 69

raznoimen 97

raznojezi~an 100

raznokrak 98 (f)

raznolik 97

raznoli~an 100

raznoli~je 69

raznomi{qenik 30, 90

raznorazni 33, 106

raznorodan 100

raznosm(j)eran 100

raznostran 97, 98 (f)

razod(ij)evati 289

razod(j)enuti 289

razoriti 280

razorta~iti 299

razoru`ati 247, 299

razr(ij)editi 278, 299

razr(ij)e{iti 278

razraditi 279

razred 191

razroga~iti 280

razuv(j)eriti 278, 289

razudati 289

razuzdati 278, 299

570

razum 191

razum(j)eti 182, 278

rajkom 170

raketodrom 159, 160

raketoplan 163, 165

rak-rana 48

ramenono{ci 51

ranoranilac 34, 90

rasaditi 278

raseliti 277, 278

ras(j)e}i 277

raskalu|eriti 299

raskvasiti 278

raskinuti 284

rasklatiti 278

rasklimati 278

rasklopiti 243

raskne`iti 299

rasknez 191

raskovati 278

raskokodakati se 279

raskomadati 278

raskomotiti se 299

raskorak 191

raskora~iti se 298

raskraviti 278

raskraq 191

571

raskraqiti 278, 299

raskrvariti (-viti) 279

raskre~iti 278

raskriliti 298

raskrinkati 247, 299

raskrsnica 211

raskrstiti 279, 298

raskrupwati se 278, 299

raskr{}e 211

raskuvati 278

rasku}iti 298

rasnobiolo{ki 107

rasnonacionalni 107

raspaliti 279

raspametiti 244

raspar 191

raspariti 298

raspasati se 299

raspasti se 278

rasp(j)evati se 279

raspekmeziti se 279

raspeti 242

raspetqati 278

raspiku}a 12 (f), 13 (f), 16, 24, 85

raspiriti 279

raspitati se 279

rasplakati 242, 248

572

rasplamt(j)eti (se) 279

rasplesti 278

rasplinuti se 278

rasploditi 278

raspod(ij)eliti 289

raspoznati 278

raspojasati se 299

raspolagati 287, 289

raspoloviti 278

raspolo`iti 289

raspolutiti 298

raspomamiti se 289

raspop 191, 204

raspopiti 278, 299

rasporediti 287, 289

rasprava 211

raspraviti 278

raspremiti 278

raspripov(ij)edati se 290

raspri~ati se 279

rasprodati 279, 287, 289

rasprostraniti 278, 299

rasprsnuti se 278

raspr{iti 278

raspustiti 278

raspu}e 211

rasrditi 279

573

rast(j)erati 278

rastaviti 278

rastati se 249

rastvoriti 278

rastegnuti 278

rastojawe 211

rastopiti 240, 278

rasto~iti 245

rastrgati 278

rastrojiti 298

rastrubiti 278

rastr~ati se 242

rastu`iti 248, 279

rastuma~iti 276 (f), 279

rasturiti 278

rasuditi 279

rasu|ivati 278

rasuti 278

rasu{iti se 278

rasfratar 111

rashladiti 279

rascar 191

rascariti 299

rascv(j)etati se 279

rasc(ij)epiti 278

ratluk 45

ratnohu{ka~ki 103

574

ratoboran 95

ratoborac 57

rahat-lokum 45

ra~unovodstvo 61

ra~unovo|a 59

ra~unopolaga~ 62

ra{iriti 277, 278

ra{rafiti 278

ra{ta 136

ra{trkati 277, 280

ra{}eretati se 272

ra{~e{qati 277, 278

ra{~initi 278

ra{~istiti 278

ra{~laniti 278

ra{~upati 277

ra{~uti se 278

r|ogrizati 124

re- 202, 221, 240

reaktivirati 292

reafirmacija 202

reafirmisati 202

rebalans 202

revakcinacija 202

revakcinisati 292

revalorizovati 292

revan{-me~ 47

575

revolucionarnodemokratski 107

revolucionarnoromanti~ni 107

regbi 127

regenerisati 292

registar-kasa 47

rediti 293

redosl(ij)ed 42, 55

reeksport 199

rezus-faktor 47

reizabrati 292

reizbor 202

reizborni 202 (f)

reizbornost 183, 199

reinkarnacija 202

reintegrisati 292

reinterpretirati 292

reka (rijeka) 8

rekapitalizovati 292

rekla-kazala 29, 90, 91

rekonstruisati 292

rekonstrukcija 202

relokacija 202

remek-d(j)elo 45

reorganizacija 202

reorganizovati 202

reosigurawe 202

reosigurati 292

576

reprivatizovati 292

reprodukovati 292

reprolanac 147

repromaterijal 147

reproc(j)elina 147

resokrilci 51

resoperke 51

resocijalizovati 292

retkolist 99

retro- 147, 202

retroaktivan 147, 156

retrovizor 202

retrovirus 147, 202

retroraketa 147, 156, 202

retrospektiva 156, 202

retrospektivan 147

ribogojac 57

ribogojstvo 61

ribokradica 62

ribolik 92

ribolov 39, 53, 96

ribolovan 96

ribolovac 57

ri|obrad 24, 98

ri|oglav 98

ri|oglavac 67

ri|ogrivac 67

577

ri|okos 98

ri|okosa 64

ri`ot 9

riznica 11

rimokatolik 30, 65

rimokatoli~ki 93, 103

rimpapa 48

rindflaj{ 45

ritam-sekcija 47

robnonov~ani 108

robovlasnik 42

rogoboran 96

rogoboriti 96, 124

rodoqub 55, 56

rodoqubac 57

rodoqubiv 96

rodoqubqe 60

rodoskvrnu}e 61

rodoskvrwewe 61

rodoslov 55, 95

rodoslovan 95

rodoslovqe 60

ro|endan 30, 66

rok 8

rok-muzika 47

rok-p(j)eva~ 47

rol-kragna 45

578

romanopisac 57

RTS 167

Rudnap 171

rudogorje 51

rudokop 55

rukovode}i 95

rukovoditi 22, 124

rukovodni 95

rukodelac (-djelac) 57

rukodr`ac 57

rukoqub 39, 55

rukomet 55

rukopis 54, 96

rukopisni 96

rukopolagati 124

rukopolo`iti 124

rukosad 55

rukotvor 54

rukotvorina 16, 63

rumenolik 97

rum-torta 48

runolist 42

ruskoslovenski 107

rusofil 155, 161

rusofob 155

rusofobija 161

s(a)- 175, 191, 211, 239, 247

579

sabes(j)ednik 191

sabijati 240

sabiti 280

sabqozub 92

sabqokqunka 51

saborac 191

sabrati 280

Sava centar 50

savetodavan (savje-) 95

savetodavac (savje-) 57

Savindan 66

saviti 280

savkolik 130

savladati 280

savremen 232

savremenik 212

savremeno 237

saglasiti se 280, 293, 299

saglasje 212

sagledati 280

sagnuti 243

sagwiti 280

sagovornik 191

sagor(j)eti 280, 281

sagraditi 280

sagr(ij)e{iti 280

SAD 166, 167, 169

580

sadejstvo 191

sadomazohizam 30

sadrug 191

sa`e}i 280

sa`iv(j)eti se 280

sazvati 280

sazvuk 191

sazvu~an 232

sazvu~je 212

sazidati 280

saigra~ 191

sakloniti 280

sakriti 280, 281

saksofon 162, 165

sakupiti 240, 280

sal(ij)etati 240, 280

saliti 280

sam(j)erqiv 233

samilost 191

samleti (-mqeti) 280, 281

samo- 71

samoanaliza 72

samobit 111

samobitan 111

samovar 75, 76

samoveza~ica 73

samovlada 71 (f), 74

581

samovladar 74

samovladati 71 (f)

samovlasnik 74

samovlast 74, 111

samovlastan 111

samovla{}e 75

samovozan 111

samovoqa 71, 73, 74, 111

samovoqan 111

samoglavac 75

samoglasnik 75

samogovor 72

samod(j)elatan 111

samodaviti se 125

samodivqewe 72

samodisciplina 72

samodisciplinovati se 125

samodisciplinovan 111

samodovoqan 111

samodopadan 111

samodopadqiv 111

samodoprinos 72, 73, 74

samodr`avqe 75

samodr`avni 111

samodr`an 111

samodr`ac 74, 76, 111

samo`iv 38, 111

582

samozadovoqan 111

samozatajan 111

samoza~e}e 71

samoza{tita 72

samozvanac 76

samozvani 111

samoizdawe 72

samoizm(j)ena 73

samoindukcija 74

samoinicijativa 71, 73

samoironija 71

samoka`wavati se 125

samokiselina 74

samokov 72, 75, 76

samokontrola 71, 72

samokres 72, 75, 76

samokretan 111

samokretawe 73

samokritika 72

samokriti~an 111

samol(ij)e~ewe 71

samolepqiv (-qepqiv) 111

samoqubiv 111

samoqubqe 75

samomera~ (-mjera~) 72, 73, 74

samomu~ewe 72

samonik 75

583

samonikao 111

samoniklica 75

samoniklost 72

samoobmana 72

samoobmawivati se 125

samoobrana 72

samoodbrana 72

samoodlaga~nica 73

samoodluka 73

samoodlu~ivawe 72

samoodricawe 72

samoozleda (-zqeda) 72

samooplodwa 74

samooplo|ewe 72, 74

samoopra{ivawe 71 (f), 74

samoopred(j)eqewe 72, 73

samoorganizirawe 72

samoorganizovati se 125

samootu|ewe 72

samopis 75

samopquvawe 72

samopo`rtvovan 111

samopo`rtvovawe 73

samoposluga 73

samoposlu`ivawe 73

samopouzdan 111

samopouzdawe 72

584

samopregor (-prijegor) 71, 73

samoprekor (-prijekor) 72

samopriznawe 72, 73

samopromatrawe 72

samopuca~ 73

samorazvoj 72

samorazoran 111

samoreklama 72

samoreklamer 72

samoreklamerstvo 72

samorodan 111

samosavladavawe 71 (f)

samosavladavati se 71 (f), 125

samosa`aqewe 71, 72

samosa`aqiv 111

samosazdan 111

samosam 106

samosamac 74

samosvest (-svijest) 71

samosvoj 111

samosvojan 111

samosvojstven 111

samosila 74

samosilnik 74

samoskitalica 74

samospaqivawe 71

samostavan 111

585

samostalan 111

samostan 74

samostojan 111

samotvor 75

samotvoran 111

samotok 33, 72, 75

samoubistvo (-ojstvo) 72

samoubica 72

samouv(j)eren 111

samouk 111

samoukinuti se 125

samouniziti se 34, 125

samouni{tavawe 72

samouni{tewe 71

samoupaqa~ 73

samouprava 71

samoupravqawe 71, 72

samoupravqati 125

samoupravqa~ 72

samoupravni 111

samousluga 73

samofinansirawe 71, 72

samofinansirati se 125

samohvalisav 111

samohvalisawe 72, 73

samohodan 111

samohotka 76

586

samohran 33, 111

samocenzura 71

samocenzurisati se 125

santi- 147, 153

SANU 168, 169

saobraziti 280, 299

saodlu~ivawe 191

saodlu~ivati 289

saop{titi 280

saos(j)e}aj 191

saos(j)e}ajan 233

saos(j)e}awe 192

saos(j)e}ati 241, 289

saosniva~ 191

sapatnik 191

saplemenik 212

saplesti se 280

saputnik 191

saradnik 191

sara|ivati 280

sas(j)e}i 280

sasvim 136

saslu{ati 281

sastaviti 280

sastati se 249, 280

sastojati se 241

sastrugati 281

587

sasu{iti 280, 281

satrti 280

sau~estvovati 280

sau~e{}e 192

sahraniti 280, 281

sa~ekati 280, 281

sa~initi 280

sa~uvati 280, 281

sa{iti 280

svagda 133

svagd(j)e 132

svakada 133

svakakav 130

svakako 133

svakamo 132

svakidawi 110

svakida{wi 110

svakida{wica 75

svako 130

svakove~erwi 110

svakovrstan 110

svakogodi{wi 110

svakodnevica 75

svakodnevqe 75

svakodnevni 110

svakodnevnica 75

svakojako 133

588

svakoji 130

svakojutarwi 110

svakono}ni 110

svakuda 132

svaliti 281

sva~iji 130

sva{ta 130

sva{tarija 9

sva{to`deri 76

sva{toznanac 76

sva{tojeci 76

svebivawe 74

svebojan 110

svevidan 110

svevide} 110

svevi{wi 110

svevlast 74

svevla{}e 75

svevremen 110

svevremenski 110

svedr`avqe 75

svedr`iteq 76

sve`ivot 74

svezati 280

svezemaqski 110

sveznadar 76

sveznaju}i 35, 110

589

sveznalac 76

sveznala{tvo 76

sveznalica 28, 40, 76

sveznawe 40, 74

svejednako 132

svejedno 132

svekolik 130

svequdski 110

svemilostiv 110

svemir 20, 74

svemogu} 110

svemo} 74

svemo}an 110

svemo}an 24, 26

svemudar 110

svemudrost 74

svenarodni 110

sveno}ni 110

sveobli~an 110

sveobuhvatan 110

sveokolni 110

sveop{ti 110

svepob(j)edan 110

svepob(j)edni~ki 110

sveprisutan 110

sver(j)e{avaju}i 110

sverazoran 110

590

svesilan 110

svetiti se 245

svetlo (svje-) 120

svetlo`ut (svje-) 34

svetlokos (svje-) 98

svetlomer (svjetlomjer) 53

svetlomrcati (svje-) 17, 126

svetlook (svje-) 98

svetlocrven (svje-) 105

Svetogorac 67

svetogorski 103

svetoduh 64

svetojovanski 103

svetosavqe 69

svetosavski 103

svetskoistorijski (svje-) 107

sveukupan 120

sveumqe 75

sve~ov(j)ek 74

sve~ov(j)e~anski 110

sve~ov(j)e~anstvo 74

sve{tenodejstvo 74

sve{tenoradwa 65

sviknuti (svi}i) 243

svilenorun 100

svilobuba 42

svilokos 92, 100

591

svilolik 100

svilopreqa 59

svilorep 92, 100

svilorun 44, 92, 100

sviwarija 9

sviwogojac 57

sviwogojstvo 61

sviti 280

svladati 280

svojevlastan 109

svojevoqan 109

svojevremen 109

svojevrstan 109

svojeglav 109

svojedoban 109

svojeobrazan 109

svojeru~an 109

svrakopis 54

svratiti 281

svrzimantija 85

svrsishodan 24, 25, 93

svrstati 299

svrha 212

svr{iti 281

svugd(j)e 132

svuda 132

svukuda 132

592

svu}i 281

SDK 167

sebevid 74, 111

sebezaborav 23, 74

sebeznao 111

sebequbac 76

sebequbiv 111

sebequbivost 111

sebequbqe 76, 11

sebemu~ewe 74

sebeponi`ewe 74

severnoameri~ki (sje-) 102

severnoafri~ki (sje-) 102

severnobosanski (sje-) 102

severozapad (sje-) 43

severoistok (sje-) 14 (f), 43

sedamnaestgodi{wi 114

sedampostotni 114

sedamprocentni 114

sedmoboj 78

sedmobre`an 113

sedmobre`je 78

sedmovratan 113

sedmovrati 113

sedmoglav 112

sedmozv(ij)e`|e 78

sedmoro-osmoro 129

593

sedmougao 27

sedmo{kolac 80

sedobrad (sje-) 98

sedoglav (sje-) 98

sedokos (sje-) 98

seizmogram 161

seizmografija 161

sekapersa 49

sekeq(i)-gula{ 48

seksepil 32

seks-{op 47

seliti (se) 245

semafor 160

semevod (sje-) 22, 30, 53

senokos (sje-) 35, 39, 55

senoko{a (sje-) 59

seroterapija 43

sestriti 293 (f)

set-lopta 46

secikesa (sje-) 28, 84, 85

SIV 168

sivkastomodar 105

sivkastocrn 105

sivobradac 67

sivoglav 98

sivogrivac 67

sivozelen 105

594

sivomaslinast 105

sivomodar 105

sivook 97, 98

Si-En-En 168

SIZ 166, 172

sikter-kafa 45

sin- 195

sin 8

sindetikon 195

siniti 293 (f)

sinonim 163

sinoubica 62

sinteza 195

sinhronizam 195

sinhrotron 164

Sisak 12

sitne` 14 (f)

sitnobur`oaski 103

sitnoglav 99

sitnogorica 33

sitnozrn 99

sitnozrnast 104

sitnozrnat 104

sitnoklas 99

sitnoseqa~ki 103

sitnosopstveni~ki 103

sitnouman 102

595

sito{tampa 48

si}i 244

sjagwa (sjawna) 232

sjajna 232

sjajno- 120

sjajnozelen 105

sjajnook 98

sjawna 232

sjahati 281

sjediniti 280

sjuriti 281

skameniti (se) 178, 281

ska~iklis 86

skejtbord 47

Skenderbeg 50

SKZ 167

skinuti 281

skiptronosan 95

sklepati 280

skliznuti 281

skloniti 280, 281

sklopiti 280

skovati 240, 280

skozna 232

SKOJ 165, 166, 168

skok-{ut 48

skoliti 299

596

skon~ati 299

-skop 142, 159, 162

-skopija 162

skop~ati 280

skoriti (se) 281, 299

skorote~a 90

skotna 232

skotolo`ac 56, 57

skotolo`nik 57

skotolo{tvo 61

skotrqati se 281

sko~ibuba 86

sko~id(j)evojka 86

sko~imi{ 86

skrasiti se 243

skratiti 281

skrenuti 281

skrivenos(j)emenice 69

skrivenos(j)emewa~e 29, 69

skriti 280

skrojiti 280

skrpiti 280

skrstiti 299

skrhati 281

skuvati 281

skunatoriti 281

skupiti 280

597

skupoc(j)en 99

skuckati 281

slabovid 99

slabovidan 99, 101

slaboduh 99

slabodu{an 101

slabokrvan 101

slabomislen 104, 120

slabomo}an 101

slabonog 99

slabor(j)e~iv 104

slabouman 102

slavenos(e)rpski 107, 108

slavenofil 161

Slavija 44

slavjanofil 161

slavodobit 96

slavodobitan 96

slavodobitno 96

slavoluk 42

slavoqubiv 35, 96

slavopojka 62

slavosloviti 124

slavofil 161

slavohlepan 95

slavohlepqe 60

slagati 281

598

sladokusac 7, 33, 58, 89, 90

sladoled 65

sladostra{}e 69

slatkobolan 106

slatkovodni 101

slatkogorak 120

slatkor(j)e~iv 104

slatkorek 120

slatkoslan 106

sleva (slijeva) 136

sleparija (sqe-) 9

sl(ij)epiti 280

slepo (slijepo) oko 64

slepoo~ice (sqe-) 69

slepoo~ni (sqe-) 101

slepoo~nice (sqe-) 69

sl(ij)etati 280

slet(j)eti 281

slizati 280

sliti 280

slediti (se) 281

sloboda 8

sloboditi 292

slobodoqubiv 96

slobodoqubqe 60

slobodouman 30, 51, 102

slobodoumqe 51, 69

599

Slovenijapromet 50

slovenoqubac 57

slovenofil 161

slovolivac 57

slovoslaga~ 62

slovoslaga~ica 62

slogotvoran 95

slo`iti 280

slojaniti se 299

slomiti 281

slu`boprimac 57

sluzoko`a 18

sqemena{ 13 (f)

smazati 281

Smail-aga 50

smaknuti 281

smandrqati 281

smawiti 281, 299

smacna 232

smedbudem (smje-) 127

sme|asto`ut 105

sme|oglav 98

sme|okos 98

smek{ati 299

sm(ij)eniti 246

smesta (smje-) 135

sm(j)estiti 281, 293, 299

600

smetnuti 281

smehoskop (smje-) 162

smehoteka (smje-) 142, 162

sm(ij)e{ati 280

smiriti 248, 281

smisliti 280

smicalica 212

smlaviti 281

smla~iti 281

smo`diti 281

smotati 280

smra~iti se 281

smrviti 281

smrdibuba 35, 86

smrdivrana 86

smrznuti (se) 281

smrsiti 281

smrt 8

smrtonosan 95

smr{ati 281

smutiti 281

smu~iti se 281, 299

snabd(j)eti 289

snalaziti (se) 289

sna}i (se) 287, 289

snegobran (swe-) 54

snegopadan (swe-) 95

601

snego~ista~ (swe-) 62

sneruke 137

sneti (snijeti) 281

sniziti 299

snovi|ati se 124

snovi|ewe 61, 124

sno{aj 212

snu`diti 299

sovhoz 170

soda-voda 22

Sodaso 51 (f)

soihlebnik (-hqebnik) 33, 91

Sofka 168, 171

socio- 147

sociolingvistika 147, 152

sociologija 152, 160

sociopat(a) 152

sociopsiholo{ki 142

socrealizam 30, 171

spava}i 7

spaziti 281

spaliti 281

sparan 232

spariti 299

spasonosan 40, 95

spasti, -dnem 281

spektrografija 153

602

spektroskop 153

spektrohemija 153

SPENS 171

spermicid 163

spetqati 281

splav 212

splasnuti 281

splesti (se) 280

spletkarija 9

spqeskati 281

spqo{titi 281

SPO 167

spoznati 281

spojiti 249

spoqa 135

spoqnopoliti~ki 103

spomen-dan 29, 48

spomen-dar 48

spomen-plo~a 48

spomenuti 281, 287, 289

spomo}i 281

sporovozni 120

sporogore}i 122

sporomislen 104, 120

sporomisle}i 122

sporopale}i 122

sporohodan 120

603

spotaknuti 287, 289

spo~etka (s po~etka) 138

sprasna 232

spremiti 181, 244

spr`iti 281

sprijateqiti se 299

SPS 167

spustiti 281

SPC 167

srazm(j)er, srazm(j)era 190

sraskida 137

srasti 242, 280

sra~unati 280

Srbijaprevoz 171

Srbijatrans 171

Srbobran 54

srbo`der 54

Srbokoop 171

srbomrzac 57

srbofobija 161, 165

srdobolan 95

srdoboqa 59

srebrovlas 99

srebroglav 99

srebroglasan 93

srebrokor 99

srebrolik 99

604

srebrolist 99

srebroluk 99

srebroqubac 57

srebroqubiv 96

srebroqubqe 60

srebronosan 94

srebrosjajan 94

srebrotrb 99

srediti 293, 299

sredwoazijski 103

sredwoameri~ki 103

sredwov(j)ekovan 102

sredwoevropski 103

sredwoisto~ni 101, 102

sredwom(j)eran 102

sredwometni 108, 109

sredwopruga{ 68

sredworo~an 102

sredwosjajan 94

sredwo{kolski 24, 103

sredov(j)e~an 93

Sredozemqe 51

sredokra}a 32, 52

sredoletni (-qetni) 93

sredoposni 93

sredocv(j)etni 93

srez 212

605

sre}iti 292, 293, 294

SRN 166

srodan 232

sroditi se 280, 299

srpskoslovenski 107

srpsko-francuski 108

srpskohrvatski (srpsko-hrvatski) 105, 106

srceparaju}i 96

srcolik 92

srxba 11

SSRNJ 167

SSSR 167

st(ij)esniti 281, 299

stado 7, 12

staklorezac 57

stakloreznica 62

Stambol-kapija 45, 50

Stanimir 86

stanodavac 57

stanodavka 62

Stanservis 50

stawiti 281, 299

stare` 14 (f)

Starigrad 66

starmali 28, 33, 106

starobalkanski 103

starobe~ejski 103

606

starovek (-vijek) 101

starovekovni (-vjekovni) 102

staroveran (-vjeran) 101

starove~an (-vje~an) 101

starovisokonema~ki (-wema~ki) 29, 107

starovremen 99

starovremenski 103

starovremski 30, 103

starogradski 103

starogra|anin 68

starogr~ki 103

starodrevan 33, 101, 106

starozav(j)etni 101

starokatolik 65

starokatoli~ki 65, 103

staromodan 101

starosvat 64

starosvatiti 125

starosedelac (-sjedjelac) 90

staroslavan 101

staroslovenski 103, 107

starosrpski 103

starostavan 101

starofrancuski 107

starocrkveni 104

starocrkvenoslovenski 107

Star~evi} 12

607

stafilokoka 160

stvar 212

stvrdnuti (se) 281, 294, 299

stegono{a 59

stenodaktilograf 29, 158

steona 232

stereo, stereo- 150, 152

stereometrija 150, 153, 162

stereoskop 150, 153, 162

stereoskopija 162

stereo-snimak 154

stereotip 150

stereo-ure|aj 150, 154

stereofonija 154

stereohemija 153

steto- 144 (f)

stetoskop 162

ste}ak 11

ste}i 245

ste~aj 212

stihoklepac 57

stihotvorac 57

stihotvoriti 124

stihotvorstvo 61

sti{ati 299

sto trideset dva 129

sto trideset dvoje 129

608

sto trideset drugi 129

sto {est 36

stovariti 281

stoga 136

stoglav 112

stogodi{wak 79

sto|avo 77

stoletan (-qetan) 113

stole}e (-qe}e) 78

stolisnik 79

stomajstor 77

stometra{ 79

stonoga 22, 27, 77

stonoteniski 103

stook 112

stopostotni 113, 229

stoprocentan 113

stop-sv(j)etlo 47

stoput 134

storuk 112

stostruk 27, 112

stotonski 114

str. 171

stra`me{tar 30

stratokumulus 43

stratosfera 163

Strahini} ban 50

609

strahovlada 124

strahovladati 124

strahopo{tovawe 43, 61

strvoder 54

strvodernica 63

streptokoka 160

stresti 281

stri`ibuba 86

strizibuba 86

stripoteka 162

strmoglav 99

strmoglav(i)ce 125

strmoglaviti 125

strmogled 89

strp(j)eti se 281

strti 280

strujom(j)er 53

struka 112

str~ati 281

su- 176, 191, 239, 281

sub- 176, 202

subakutan 223, 236

subarkti~ki 236

subatomski 236

suba{a 191 (f)

subes(j)ednik 191

sublunaran 236

610

subminijaturan 223

SUBNOR 168

suboksid 202

suborac 191

suvladalac 191

suvlasnik 191

suvoza~ 191

suvozemac 67

suvozemni (suho-) 67, 101

suvozid (suho-) 64

suvome|a 64

suvomrazan (suho-) 101

suvomrazica (suho-) 69

suvoparan (suho-) 101

suvremen 232

suvremenik 212

suvrsnik 212

suglasiti 282

suglasnik 69, 212

sugra|anin 176, 191

sudariti se 280

sudbonosan 95

sudoper(a) 59, 60

sudr`avqanin 191

sudrug 191

su`drebna 232

su`ivot 191

611

suzbiti 289

suzvuk 191

suzvu~ati 282

suzdr`avati se 289

suigra~ 191

sukobiti se 282

sukrvica 212

sukrivac 191

sulo`nik 212

sulud 220

suludo 236

sumaglica 212

sumahnit 220

sumacna 232

sume|a 191

sumpornozelen 105

sumporovodonik 43

sumporougqenik 43

sumrak 191

sumra~an 191, 220

sumra~je 212

sumrtav 220

sunarodnik 212

sunaslednik (-sqednik) 191

sunovrat 31

suncobran 54

suncokret 55, 56

612

suncostaj 55

suobraziti 282

suodlu~ivawe 191

suoptu`enik 191

suos(j)e}aj 191

suos(j)e}awe 192

suos(j)e}ati 192, 282

suo~iti 244, 282, 299

SUP 168

suparnik 212

super-, super 143, 145, 193, 202, 203

superbenzin 202, 203

superbiser 203

superbogat 223

superbogata{ 203

superbomba 202

superdrednot 203

superdr`ava 202

super`enstven 223

superzv(ij)ezda 203

superlak 203

superlepotica (-qepotica) 203

superliga 203

superluksuzan 223

superlula 203

supermarket 202

supermoderan 223

613

supermu{karac 203

supernadaren 223

superneboder 203

superoksid 202

superponirati 143

superrevizija 202

supersila 202, 204

supersoni~an 223

superspektakl 203

superstar 203

superstruktura 202

supertajni 223

supertanker 203

supertvr|ava 203

superfinale 203

superfosfat 202

supijan 220

supijano 220

supkultura 202

suplemenik 212

supos(j)ed 191

supotpis 191

supotpisati 282, 289

supra- 203

supravodi~

supravodqiv 223

supradentalan 223

614

suprakontra 203

supranaturalizam 203

supranormalan 223

supraporta 203

supraracionalan 223

supraracionalisti~ki 223

suprasna 232

suprot- 240

suprotstaviti 126, 282

supstratosfera 202

suptropski 236

supfebrilan 236

sura|ivati 282

survati 282

sus(j)ed 182

susvojina 191

susne`ica (-swe`ica) 212

susresti 282

sustanar 176, 191

sustati 249, 282

sustegnuti 289

susti}i 282

susticati se 289

sutradan 134

suu~estvovati 192

suu~e{}e 192

sufinansijer 191

615

sufinansirati 282

suhomesnat (suvo-) 104

suhomesni (suvo-) 104

su~eliti 282, 299

sfera, -sfera 163

shodan 232

scenograf 161

TA 167, 172

tabletomanija 161

taj 132

taj-brejk 47

takav 132

tako 132

takozvani 28, 121

takoprsta{i 68

takore}i 28, 135

taksi 46

taksimetar 162

taksi-stanica 46

taksi-{ofer 46

talasoterapija 43

tamno- 119

tamnokos 98

tamnook 98

tamnoplav 20, 105

tamnoput 98

tamo 132

616

tamo-amo 33, 133

Tanjug 170, 172

tankovrat 98

tankokor 98

tankokorka 69

tankonog 98

tankopreqa 88

tankorepka 69

tankoro{ka 69

tankostruk 98

tanko}utan 109

tankouman 102

tanko{ijast 104

tarlabuka 31

ta{i-ta{i 140

ta{majdan 31

TV 167, 172

tvrdnuti 292

tvrdoglav 98

tvrdoko`ina 70

tvrdokoran 101

tvrdokorka 69

tvrdokrilci 67

tvrdosan 98

tvrdoust 98

TV[ 165, 167

teatralije 9

617

-teka 141, 142, 159, 162

tele- 143, 147, 156

televizija 156

telegram 161, 164

telegraf 161

teledirigovan 154

telekomunikacije 154

telemetrija 162

teleobjektiv 154

tele-rasprodaja 143

Telefonservis 50

telohraniteq (tje-) 62

tempera-boje 29, 47

tempera-tehnika 47

tenis-igrali{te 46 (f)

tenis-partija 46 (f)

tenis-patike 46

tenis-reket 46 (f)

tenkodrom 159, 160

tenor-saksofon 47

Teodorovi} 12

teozofija 153

teokratija 153

teokratski 153

teologija 153, 160

terziba{a 45

termo- 145, 152

618

termoakumulacioni 154

termodinamika 153

termometar 153, 162

termonuklearan 153

termos-boca 47, 66

termostat 154

termofor 160

termocentrala 154

ter-papir 45

tercet 79

tesnogrud (tje-) 99

tetra- 143, 147

tetraedar 147

tetralogija 147

tetrametar 162

tetrapak 147

tetrarh 160

tetrahord 147

te}i 245

tehno- 151

tehnobirokratija 154

tehnokratija 154, 161, 164

tehnologija 154, 160

tehnomenaxer 154, 156

te{koatleti~ar 70

te{koatletski 103

te{kokategornik 68

619

tik-tak 140

tiktakati 140

tip-top 134

tiranoubistvo 42

tisu}u- 25

ti~ji luk 64

toalet-papir 47

tobxiba{a 45

tojota automobili 50

toli 140

tolikobrojan 110

tolikov(j)ekovni 110

tolikogodi{wi 110

top-lista 46

toplovod 29, 70

toplokrvan 26, 101

toplom(j)er 29, 70

topolivac 57

topolivnica 62

toponim 163

to~iti 245

travo`der 54

travojed 54

tragikomi~an 30, 108

tra`ilac 58

tralala (tra-la-la) 140

tralalikati 140

620

trans- 146, 176, 195

transatlantski 236

transkontinentalan 236

transkribovati 292

transliteracija 213

transliterirati (-isati) 292

translunaran 236

transmisija 195

transokeanski 195

transplantirati 292

transponovati 292

transport 195

transportovati 292

transsaharski 236

transsibirski 195, 236

transformisati 292

transcendentan 195

Tran{ped 50, 171

trafo-stanica 45

tra~-partija 46

trbono{ci 51

trboperke 51

trbos(j)ek 39, 54

trbuhozborac 58

trbuhozborstvo 61

tre}ebratu~ed 80

tre}ednevka 80

621

tre}ekategornik 80

tre}eklasan 114

tre}eliga{ 80

tre}eplasiran 115

tre}epozivac 24, 80

tre}erazredac 80

tre}erazredni 26, 27, 114

tre}estepen 115

tre}oretka (-retkiwa) 80

tre}o{kolac 80

trigonometrija 162

trideset 128

trideset-~etrdeset 129

trim-staza 46

trio 79

triput 134

trired 134

trista 128

tristagodi{wi (tristo-) 114

trihiqadegodi{wi (trihiqadu-) 114

trnboba 48

trnokop 55

troboj 77

trobojka 78

trobroj 77

trovalentan 113

trovrstan 112

622

troglav 112

trogodac 78

trogodi{wi 114

trogodi{wica 78

trogo~e 79

trodelan (-dijelan) 112

trodeoba (-ioba) 78

trodimenzionalan 113

tro`enac 78

trozvuk 77

troznak 77

trozna~an 115

trozub 77

trozubac 77, 78

trozubica 78

troimen 112

troje-~etvoro 29

trojni 77

trolejbus 163

troletni (-letwi, -qetni) 113

trolist 77

trolitren 113

trome|a 16, 77

tromese~je (-mjese~je) 78

trome~ 77, 78

tromotorac 78

-tron 164

623

trono`ac 78

tropev (-pjev) 79

tropotez 77

tropreg 79

trorazvo|e 77

trored 77

trorog 112

trosed (-sjed) 79

troskok 77

troskot 29 (f)

trosmislen 113

trostih 77

trostran 112

trostrana~ki 114

trostruk 112

trostruko 112

trougao 77

trougaoni 113

trofoneuroza 142, 151

troc(ij)evka 78

trocifren 113

tro~etvrtinski 114

trte-mrte 134

trudoqubiv 96

tu`ibaba 85

tunolovac 57

tupoglav 99

624

tupoglavac 67

tuponos 99

tupougli 98, 99

turbo- 146

turbogenerator 154

turbomlazni 142, 146, 154

turboreaktor 146, 154

turizmologija 160

tuc-muc 134

tu~onosan 95

}eten-alva 45

}irilometodski (-dijevski) 93

}orsokak 45

}ur~iba{a 45

}utolog 160

}u{kapa 83

u- 176, 239

uazbu~iti 299

ubajatiti se 300

ubele`iti (ubiqe`iti) 282

ube}i (ubje}i) 284

Ubiparip 85

ubiti 284

ublatiti 283

ubojica 212

ubojstvo 212

ubokoriti se 299

625

ubrati 284, 286

ubra{waviti 283

ubrdica 213

ubrzati 300

ubrizgati 282

ubrisati 283

ubrqati 283

ubrojati 283

ubudu}e 135

ubu|ati se 283, 300

uv(j)e`bati 284

uv(j)eriti 299

uva`iti 284

uvezati 282, 283

uvek (uvijek) 135

uveli~ati 283

uvenuti 242, 284

uvesti 282

uve}ati 283, 300

uvis 135, 238

uviti 282

uvo{titi 300

uvrstiti 283, 299

uvrt(j)eti 282

uvrh 139

uvu}i 282

ugaziti 282

626

ugarak 212

ugasiti 284

uginuti 284

uglaviti 293

uglavnom 135

ugladiti 283

ugqen-dioksid 29

ugqen-monoksid 29

ugqenokop 55

ugqovodonik 29, 43

ugqonosan 94

ugn(ij)ezditi se 282

ugovoriti 284

ugoditi 245, 284

ugojiti 284

ugostiti 284

ugraditi 282

ugrejati (ugrijati) 284

ugristi 284

ugroziti 284

ugrofinski 155

ugurati 282

ugu{iti 284

ud(j)enuti 282

udaviti 284

udati 284

udahnuti 282

627

Udba 168, 171

udvojiti 300

udvorica 212

udvostru~iti 126, 299

udebqati 283

udesiti 284

udesno 136

udno 139

udol 212

udolina 212

udolica 212

udoqa 212

udomiti 299

udostojiti 289, 300

udru`iti 283

UEFA 168

u`ariti 284

u`iv(j)eti se 283

u`l(ij)ebiti 299

u`urbati 300

uz- 239

uz to 138

uzabrati 285, 286

uzavreti 285

uzazliti 300

uzasve 136

uzasmetati 285

628

uzastopan 233

uza}i 285

uzbrbqati se 286

uzbrdan 233

uzbrdit 233

uzbrdo 135

uzbre`an 233

uzbuditi 285

uzbuniti 285

uzburkati 285, 300

uzverati se 285

uzviknuti 286

uzvisiti 285

uzviti 285

uzvitlati 285

uzvodan 180

uzvodno 237

uzvratan 233

uzvratiti 285

uzvrpoqiti se 286

uzvrt(j)eti se 286

uzgajati 285

uzglavak 213

uzglavica 213

uzglavqe 180, 213

uzglavnik 213

uzglavnica 213

629

uzglobiti 299

uzgojiti 285

uzgospoditi se 300

uzgredan 233

uzdarje 213

uzdahnuti 286

uzdisati 241

uzdi}i 180, 285

uzdravqe 137

uzdr`ati se 285

uzdrmati 285

uzdrhtati 286

uzdu`an 233

uzemqiti 178

uzeti 242

uzidati 282

uzilaziti 285

uzi}i 285

uzjahati 285

uzjoguniti se 286

uzlazan 233

uzlaziti 285

uzlepr{ati 285

uzlet(j)eti 285

uzludobar 123

uzludobra 123

uzma}i 242, 285

630

uzmicati 285

uzmoliti 286

uzmo}i 286

uzmuvati se 286

uzmutiti 285

uzn(ij)eti 285

uznastojati 290

uznev(j)eriti 290, 300

uznemiriti 286, 300

uzob(ij)estiti 300

uzorati 286

uzor-delo (-djelo) 48

uzor-majka 29, 48

uzoholiti se 285

uzraditi 286

uzrast 213

uzre~ica 213

uzrujati 243

ujahati 282

ujediniti 283

ujedno 136

u jesen 137

ujesti 284

ujutro (-u) 135

ukazati 284

ukalupiti 299

ukamatiti 299

631

ukinuti 284

ukipiti se 299

ukiseliti 283

ukl(ij)e{titi 282, 299

ukleti (-ijeti) 284

ukloniti 284

uklopiti 282

ukqu~iti 283

ukwi`iti 283

ukopati 282

ukor(ij)eniti se 299

ukoriti 284

ukosnica 212

ukotviti 299

uko{tac 135

ukraj 139

ukrasti 284

ukratko 136

ukrstiti 299

ukrug 135

ukrutiti 283

ukrcati 282

uku}anin 212

ukucati 282

ulaziti 282

ulevo (ulijevo) 136

ule`ati se 283

632

ulewiti (ulijeniti) se 283, 300

ul(ij)epiti 283

ulep{ati (uqe-) 283, 300

ulet(j)eti 282

uliti 282

uloviti 284

ulogoriti (se) 299

ultra- 145, 203, 223

ultrabrz 223

ultravioletan 223

ultradesni 223

ultradesnica 203

ultradesni~ar 203

ultradesni~arski 223

ultrazvuk 203, 204

ultrakolonijalist(a) 203

ultrakolonijalisti~ki 223

ultrakonzervativan 223

ultrakratki 223

ultral(ij)evi 223

ultramikroskop 203

ultramoderan 223

ultranacionalist(a) 203

ultranacionalisti~ki 223

ultra{ 203

uludo 135

uqano`ut 105

633

uquditi 299

uquqkivati 283

umazati 283

umaliti 299

umalo 133

umawiti 283, 299

umar{irati 282

umastiti 283

uma}i 284

umek{ati 300

um(ij)esiti 284

umesto (umjesto) 139

um(ij)e{ati 282

uminuti 284

umiriti 248, 284

umiti 284

umlatiti 284

umnogostru~iti 125

umno`iti 283

umobolan 95

umoq~ati se 283, 300

umoriti 284

umotati 282

umotvor 54

umotvorina 35, 63

umr(ij)eti 284

umrtviti 299

634

umudriti se 300

umutiti 284

unazad 136

unazaditi 300

unakaziti 289

unakaraditi 299

unakrst 136, 138

unapr(ij)ed 136

unapr(ij)editi 300

unedogled 137

unezv(j)eriti 290

unepovrat 137

unerediti 290

unesre}iti 292, 299

uneti (unijeti) 282, 284

univerzalan 156

univerzitet 156

univerzitolog 160

uniziti 283

unilateralan 156

uniseks 156

unificirati 156

uniforman 156

uni{titi 284

unov~iti 299

Unprofor 171

Unra 168

635

unutarpartijski 233

unutarsrpski 233

unutarstrana~ki 233

uobi~ajiti 299

uobli~iti 299

uobraziti 299

uozbiqiti 299

uokviriti 282, 299

uokru`iti 289

uorta~iti (se) 299

uo~i 139

uo~iti 299

upakovati 282, 283

upaliti 284

uparaditi 299

upasti 177, 178, 282

uperiti 246, 283

upetqati 282

upe}i 283

upecati 284

upisati 241, 282

upitati 284

upiti 282

upla{iti 248, 284

uplesniviti (upqe-) se 283

uplesti 282, 283

upliv 212

636

uploviti 282

upquvati 283

upodobiti 299

upoznati 289

upozoriti 299

upokojiti 289, 299

upola 136

uporediti 289, 290

uposliti 299

upotpuniti 289, 299

upraviti 283, 293

uprazno 135, 238

upreti (-ijeti) 243

uprili~iti 299

uprkos 131

uprqati 283

upropastiti 244, 299

uprostiti 283, 299

upustiti (se) 283, 284

uputiti 283, 299

uravnote`iti 299

uraditi 284

urazumiti 289

uramiti 282, 299

uranak 205

uraniti 284

ura~unati 283

637

urediti 293

urezati 282

ure}i 284

urnebes 31

uroditi 283

uroniti 282

uru~iti 293

us(j)e}i 282

usavr{iti 300

usaglasiti 289, 293, 300

usamiti se 283

usvojiti 300

usedeti (usjedjeti) se 283

useliti 282

usisati 282

usitniti 283

uskip(j)eti 285

uskisnuti 285

uskladiti 299

uskladi{titi 299

uskliknuti 286

uskovitlati 285

uskoglav 98

uskogrud 97, 98

uskogrudan 101

uskok 212

uskolebati 285

638

uskome{ati 285

uskonos 98

uskopati 286

uskoriti 299

uskotra~an 101

usko~iti 282

uskratiti 286

uskriliti (se) 300

uskrsnuti 285

usl(ij)editi 284

uslu`iti 284

usm(j)eriti 283, 299

usmrd(j)eti (se) 283

usmrtiti 244, 299

usneno-zubni 107

usneno-nosni 107

usoliti 283

uspavati 242, 283

uspavqivati 240

uspentrati se 285

usperak 213

uspeti (se) 242 (f), 245, 285

uspeti (uspjeti) 243

uspisati 286

uspitati 286

usplamt(j)eti 285

usplahiriti 286

639

usplo|e 213

uspomena 212

usporediti 290

usporiti 299

usposobiti 300

uspostaviti 285, 286, 287, 290

uspravan 233

uspraviti 285, 293, 300

uspremetati se 290

usprol(ij)etati 290

uspropadati se 290

usprotiviti se 286

uspuzati se 285

usput (uz put) 138

usputan 233

usred 139

usredsrediti 127

usre}iti 244, 248, 283, 292, 293, 299

usrknuti 282

ustavobraniteq 62

ustavotvoran 95

ustavotvorac 57

ustajati se 283

ustalasati 285

ustaliti 300

ustarabar 213

ustati 249, 284

640

u stvari 137

ustezati se 285

ustoli~iti 299

ustono{ci 51

ustostru~iti 126

ustra`iti 286

ustrajan 233

ustrebati 286

ustreperiti 286

ustreptati 286

ustri`ak 213

ustru~avati se 285

ustr~ati 180, 285, 286

ustumarati se 286

usud 182

usuprot 139

usuti 282

ushodati se 286

usht(j)eti 286

utajiti 284

utakmica 212

utamaniti 284

utawiti 283

ut(j)erati 282

ute}i 284

ut(j)eha 212

ut(j)e{iti 284

641

utisak 212

utisnuti 282

utovariti 282

utoviti 284

utonuti 282

utopiti 284

utopliti 283

utrqati 282

utrnuti 284

utrojiti 300

utrostru~iti 126, 299

utrti 284

utr~ati 282

utu}i 284

u}i 243, 282

ufologija 160

uhiqadostru~iti 126

uhlebiti (uhqe-) (se) 299

uhlebqe (uhqe-) 212

uhqebije 212

uhoda 212

uhoditi 284

uhola`a 58, 59

uc(ij)eniti 284

ucelo (ucijelo) 135

ucrvati (-vqati) se 283, 300

ucrtati 282

642

u~auriti se 299

u~vrstiti 283, 299

u~estati 283, 300

u~etvoriti 300

u~etvorono`iti se 126

u~initi 284

u~iteqica 14 (f)

u{etati 282

u{etati se 285

u{mrknuti 282

u{ted(j)eti 284

u{tipak 212

u{trcati 282

u{}eretati se 284, 286

u{~avrqati se 284, 286

u{~e{qati 285

u{~itati 286

u{~uvati 284

Famos 170

fast-fud 66

FBI 168

feldmar{al 45

feromagnetizam 43

ferosulfati 43

fiziokrat 153

fiziologija 153

fizionomija 153

643

fizioterapeut 153

fiks-ideja 66

-fil 142, 143, 159, 161, 165

-filija 161, 165

filmologija 160

filmoskop 162

filmofil 161

filmofilija 161

filogelast 151

filozof 9

filozofija 9

firmopisac 56, 57

fiskultura 165, 171

fito- 143

fitoaleksini 151

fitopaleontologija 158

fitoparazit 153

fitoterapija 153

fitohemija 153

FIFA 168

FK 167

flispapir 31, 32, 45

flopi-disk 66

floskula{ 13 (f)

FNRJ 167

-fob 142, 143, 159, 161, 163, 165

-fobija 142, 143, 159, 161, 163, 165

644

folk-peva~ (-pjeva~) 47

folksdoj~er 45

-fon 162

fonograf 161

fonologija 153

fonometrija 153

fonosimbolizam 153

formaldehid 170

fosfor 160

foto- 141, 143, 156

fotoaparat 151

fotogeni~an 154

fotografija 149, 154, 156, 161

fotoelemen(a)t 153

fotoreporter 154

fotos 149

fotosinteza 153

foto}elija 153

fra Brne 49

frazeologija 160

framason 31

frankoprovansalski 155

frankofil 155

frankofob 155

frankofon, -fonski 162

francjozefovski 93

francusko-pruski 29

645

fresko-slikar 47

fresko-slikarstvo 47

fri-{op 66

Fru{kogorac 67

ful-kontakt 66

fungicid 163

fusnota 45

hagiograf 161

hagiografija 9

hadezeov{tina 168

Hajduk Veqko 29 (f)

hajdu~ka trava 64

halabuka 31

haramba{a 45

hardver 47

hard-disk 66

haxi Prodan 49

H-bomba 48

hvalevr(ij)edan 93

hvalosp(j)ev 42

HDZ 167

hevi-metal 66

heksa- 147

heksametar 162

hekto- 147

hektolitar 153

heliograf 142

646

helioterapija 153

heliocentri~an 153

hemato- 153

hemijsko-biolo{ki 108

hemisfera 163

hemodijaliza 153

hemostatik 153

hemoterapija 153

Hemofarm 171

hemofilija 153

Hempro 171

hepta- 147

heptatlon 78

hetero- 147

heterogen 156

heteroseksualan 156

hidro- 145, 152, 157

hidroavion 154, 163

hidrobiologija 158

hidro-bomba 157

hidrogliser 154

hidrogradwa 141

hidrografija 153

hidroliza 153

hidronim 163

hidroplan 163

hidrosfera 153, 163

647

hidrofor 160

hidrocentrala 148, 154

hiqadostruk 112

hiqadugodi{wi 25, 114

himnop(ij)evac 56, 57

hipervitaminoza 213

hiperinflacija 198

hipermangan 199

hiperpreciznost 199

hiperprodukcija 198

hiperrealizam 198

hipertalenat 199

hipertenzija 196, 198

hipo- 196

hipovitaminoza 196

hipoglikemija 196

hipodrom 141, 142, 144, 156 (f), 160, 163

hipokrizija 196

hipoteza 196

hipoteka 196

hipofiza 196

hipohondar 196

hispanoameri~ki 155 (f)

hitopisac 19

hitrokril 99

hitronog 99

hitropreqa 88

648

hitrouman 102

hladnokrvan 97, 101

hladnoratovski 103

hladole` 55

hlorovodonik 43

hloror 91

hodo~astiti 124

hodo~a{}e 60

hozentreger 45

homo- 147

homogen 156

homonim 156, 163

homoseksualan 156

homoseksualac 156

homofobija 156

hopa-cupa 140

horovo|a 59

horor-film 47, 66

horoskop 162

hortikultura 31

ho-ruk 140

hristoqubiv 96

hromatografija 153

hromo- 151

hromozom 153, 156

hromosfera 153

hromoterapija 153

649

hromofotografija 158

hronometar 156

htedbudem (htje-) 127

Husein-beg 50

cajtnot 45

cakum-pakum 134

CANU 168

careubistvo (caro-) 42

careubica (caro-) 24, 62

Caribrod 25

Carigrad 25, 42

cvet-devoj~e (cvijet-djevoj~e) 48

cvetolik (cvje-) 92

C-vitamin 48

C-dur 48

cevozubice (cje-) 51

cedevita 170

cel-vlakno 46

celishodan (cje-) 24, 31, 93

celobrojan (cje-) 101

celove~erwi (cje-) 104

celodnevan (cje-) 101

celokupan (cje-) 108

celomudren (cje-) 31

celono}ni (cje-)101

cel-tkanina 46

centarfor 32

650

centi- 147

centilitar 153

centimetar 153, 162

Centroprom 171

cepidlaka (cje-) 24, 84, 85, 127

cepidla~iti (cje-) 127

cijankalij(um) 47

cijanovodonik 43

ciklotron 164

cikcak 134

cile-mile 134

cimer-kolega 45

cinkograf 161

cinkografija 161

cis- 194

cisalpinski 195

cispadanski 195

cicamaca 48, 49

cicuqka-micuqka 49

CK 165, 167, 169

crvenkap(ic)a 66

crvenoarmejac 67

crveno-beli (-bijeli) 22

crvenogardejac 67

crveno-`ut 36

crvenoko` 98

crvenoko`ac 26, 67

651

crvenokos 98

crvenolik 97

crveno-plavi 29, 105

crvenorep 98

crvenperka 26, 69

crvoto~an 95

crvoto~ina 63

crvoto~iti 124

crkvenoslovenski 107

crna trava 64

crno-beo (-bijel) 105

crnoberzijanac 67, 103

crnoberzijanski 103

crnobor 64

crnobrad 98

crnoglav 98

crnoglavka 69

Crnogorac 67

crnogorica 69

Crnogorka 69

crnogorski 103

crnograb 64

crno`dral 64

crno-`ut, crno`ut 105

crnokqun 98

crnoko`ac 67

crnokos 98

652

crnoko{uqa{ 68

crnokrilci 67

crnokrug 64

crnomantija{ 68

crnomawast 31

crnomorski 103

crnonog 98

crnoobla~an 101

crnook 97, 98

crnoput 98

crnorizac 67

crnorukac 67

crnosme| 105

crnostotina{ 68

crnohumoran 101

crnpurast 31, 32

Croatiatekstil 51

~a(h)uriti se 292

~a|olov 19

~ankoliz 55

~apraz-divan 44

~arter-kompanija 47

~arter-let 47

~aslovac 55

~asopis 54

~asoslov 55

~astoqubiv 96

653

~astohlepan 95

~astohlepqe 60

~vrstiti 292

~edomorka 62

~edomorstvo 61

~eli~noplav 105

^emer-baka 48

~etvorni 77

~etvorobroj 77

~etvoromese~je (-mjese~je) 78

~etvorome~ 77

~etvorono`an 113

~etvorono`ac 78

~etvorono`iti (se) 126

~etvorono{ke 34, 134

~etvorop(j)ev 79

~etvoropreg 79

~etvorosmislen 113

~etvorosobni 27

~etvorostih 77

~etvorostrana~ki 114

~etvorotaktni 113

~etvoroto~ka{ 79

~etvorougao 27, 40, 77

~etvorougaoni 113

~etvorougaonik 40, 79

~etvoro~etvrtinski 114

654

~etvoro~lan 112

~etvrtgodi{wak 83, 116

~etvrtgodi{wi 83, 116

~etvrtgodi{te 83, 116

~etvrtogimnazijalac 80

~etvrtpostotni 116

~etvrtprocentni 116

~etvrttonski 116

~etvrtfinale 82, 83, 116

~etvrtfinalista 82

~etvrtfinalistkiwa 82

~etvrtfinalni 116

~etiristo 128

~etovo|a 38, 58, 59

^ehoslova~ka 44

^e{koslova~ka 44

~iji god, ~ijigod 130

~inodejstvo 61, 125

~inodejstvovati 125

~istokrvan 101

~itluk-sahibija 45

^i~a Ilija 49

~lankono{ci 51

~lankopisac 57

~ov(j)ekolik 92

~ov(j)ekomrzac 57

~ov(j)ekoubistvo 42

655

~uvar-kula 48

~uvarku}a 48

~udotvorac 26, 27, 56

xabalebar 89, 127

xabalebariti 89, 127

xabahlebovi} (-hqebovi}) 89

xab-xabe 134

xez 46

xez-muzi~ar 46

xez-orkestar 46

xez-truba~ 46

xet-set 47

xin-tonik 47

xojstik 47

{akopis 54

{alabazati 31

{alozbiqan 94

{amdud 45

{ampita 46

{amrolna ({aum-) 46

[arengrad 66

{arenla`a 66

{arenoglav 100

{arenolik 100

{arenperka 69

{arenrep 64, 100

{arolik 100

656

{arorep 100

[ar-planina 34

{arplaninski 93

{ah-klub 46

{ah-mat 46

{ahorizmi 92

{vabo`der 54

{eret-budala 49

{eri-brendi 29

{estgodi{wi 114

{estogodi{wi 114

{estojanuarac 80

{estojanuarski 80

{estokril 33

{estoosminski 114

{estoperac 78

{estopreg ({estoro-, {esteropreg) 79

{estoredica 78

{e}erlema 31

{iqoglavke 65

{iqouste 65

{inobus 163, 165

{irokogrud 98, 101

{irokogrudan 101

{irokolist 98

{irokolistan 101

{irokonos 98

657

{irokotra~an 101

{irokoc(ij)evka 69

{i{obrk 21, 87

{kozori{te 92

{kolimpijada 91

{krgono`ac 51

{mirgl-papir 46

{ok-soba 46

{ok-terapija 48

{orkapa 83, 84

{ou-biznis 47

{oumen 47

{ofer-{ajbna 46

{parkasa 45

{perplo~a 46

{pilhozne 45

{rafciger 32, 45

{ta bilo 131

{tagod 130

{teto~ina (-wa) 60

{teto~instvo 61

{titonosan 94

{tih-proba 45

{to god, {togod 130

{togd(j)e 133

{tokad 133

{tokakav 130 (f)

658

{tokoji 130 (f)

{tokuda 133

{to{ta 33, 129

{trajkbreher 45

{trajkolomac 57

{}apiti 280

{}u}uriti 280

{uko-utika~ 45

{umadijsko-vojvo|anski 107

{umokradica 62

{und-literatura 45

{upqoglav 99

{upqorog 99

{~vrsnuti 280

{~epati 243, 280

II. RUSKE RE^I

ÇÇÇ. RE^I IZ LATINI^KIH JEZIKA I IZ GR^KOG

а- (грчко) 177

abnormal 222 (f)

abnormis 222 (f)

althochdeutsch 107

Anglo-Saxon 26

anômalos 222 (f)

anormal 222 (f)

antibody 197

anticorps 197

Antikörper 197

argyrotóxos 99

arrondissement 208

659

astronómos 146

audio- 150

aus- 177 (f)

aussehen 257

auto- 71

autokráteia 111

autokrátôr 74, 111

autós 149

avis 156

BBC 168

BCG 168

be- 177 (f)

bei- 177 (f)

beide 129

bene- 100

beschliessen 295 (f)

bestehen 249 (f)

bevorstehen 272

Bezirk 208

bien-être 65

biscotto 79

biscuit 79

both 129 (f)

Brudermord 42

Brudermörder 42

bus 164

cavatappi 84

Chorleiter 59

choregós 59

chrôma 213

chromo 149

CNN 168

cochon d'Inde 206

counterintelligence 234

660

counterproductive 223

cranberry 30

décourager 291

deep-freeze 268 (f)

demi-monde 83

dçmokratía 146

dénatalité 199

deodorize 291

désétatiser 291

désodoriser 291

dióikos 112

discothèque 149

DJ ( = disc jockey) 168

drómos 160

duty-free shop 66

dynamo(-électrique) 149

Einfluss 217

Eis 65 (f)

ent- 177 (f)

Erz- 184

eu- 100

euangélion 65

ex cathedra 233

existere 249 (f)

FBI 168

ferragosto 31

feuerfest 94

fireproof 94

fixe Idee 66

francophone 162

fratricida 42

fratricidium 42

Füllfeder 87

fuoriserie 226

geringschätzen 126

661

gestehen 249(f)

Gleichgewicht 65

Gnadengabe 65

gratte-ciel 54

gros plan 66

Grossgrundbesitzer 193

Grosstadt 193

guinea pig 206

Halb- 82

Halbaffen 82

Halbwelt 83

Halbzylinder 82

half- 82

Handbuch 211

haritogo 60

haute trahison 194

Heerführer 59

Heizöl 87

heptápylos 113

her- 177 (f)

Herzog 60

hierotelestía 65

hierourgía 65

hippódromos 146

híppos 156 (f), 196 (f)

hispano-arabe 155

hispanophone 155

Hochverrat 194

hómos 156 (f)

hors bord 226

hors série 226

hydrophóros 146

hypó 156, 196 (f)

huckleberry 30

IBM 168

662

in- (lat.) 177

indisponiert 291

indisposé 291

influentia 212

interdependent 214

interregnum 184

Irangate 164

israélo-arabe 26

italo-americano 26

Junggrammatiker 66

Jungtschechen 66

Jungtürken 66

kakodáimon 65

Kino 149

Kleinstadt 64

krinô 278

Landmesser 53

laser 172

latino-américain 26

laurier-tin 31

Lautsprecher 90

littera 213

lobenswert 93 (f)

loudspeaker 90

lyô 278

lýsis 160

magnétoscope 150

manuale 211

météo 149

micro 149

mini- 200

miniseries 201

miniskirt 200

minivague 201

mobilis 149

Monicagate 164

663

motel 91

nach 177 (f)

Nachrede 187

naufragium 55

NBA 168

Nederland 104

Neubau 65

Newspeak 65

Niederlande 104

nómos 160

non-governmental 216

Ober- 184

omnibus 163, 164

omnivora 76

outboard 226

paeninsula 83

parricida 42

parricidium 42

Pays-Bas 104

PC 168

-phóros 160

physico-chemical 26

plenipotentia 65

podru`ný 209

Poliklinik 198 (f)

pólis 198 (f)

polý 198 (f)

positive electron 164

postponere 201

povrch 209

prae- 201, 272

praeferre 273

praesidere 272

praevidere 239

664

préhistoire 201 (f)

prehistory 201 (f)

prima ballerina 66

primogenitura 81

Prosimiae 82

proto- 189

protomártyr 80

protozoon 189

providentia 211

psychedelic 147

quasar 172

radius 149

rat 213

rechtsgültig 94

rechtskräftig 94

Rechtschreibung 94

Reisebericht 89

resistere 249 (f)

Rotwein 64

Schiffbruch 55

Schlagwort 207

Selbst- 71

self- 71

semi- 82

semifinals 82

skyscraper 54

smog 91

socius 147

sogenannt 121

solstitium 55

spatio-temporal 26

strategós 59

superman 184

surgeler 268 (f)

surhomme 184

665

tagliaborse 83

theólogos 55

Trafo 170

tragi-comique 108

Übeltat 65

Übermensch 184

Überzieher 83 (f)

ultra 203

um- 177 (f)

un- 177

UNRRA 168

Untat 65

unternehmen 269

Ur- 189

Urwald 189

Vatermord 42

Vatermörder 42

ventriloque 58

ver- 177 (f)

verstehen 249 (f)

vesmír 74

video 150

videocassette recorder (VCR) 150

volljährig 117

vor- 177 (f), 272

voraussehen 239

voraussetzen 273

Vorgeschichte 291 (f)

vorgespannter Beton 289 (f)

vorhergehen 272

vornehmen 272

Vorspannbeton 289 (f)

Vorurteil 210

vorziehen 272

666

vplyv 212

wasserdicht 94

Watergate 164

watertight 94

weg- 177 (f)

Wegweiser 85

Weltall 74

Wind(schutz)scheibe 46 (f)

wireless telegraphy 149

Wohlgeruch 65

Wohlstand 65

Wolkenkratzer 54

zoo 149

Zündhölzchen 85

zurück 177 (f)

zweihäusig 112

Zwieback 79

Zwischendeck 184

S A D R @ A J

UVOD......................................................................................................5

Ç SLAGAWE.........................................................................................15

Osobine, struktura i tipologija slo`enica ............................ 15

Slo`ene imenice.......................................................................... 39

Slo`eni pridevi.......................................................................... 92

Slo`eni glagoli......................................................................... 123

Slo`eni brojevi ......................................................................... 127

Slo`ene zamenice....................................................................... 129

Slo`eni prilozi ........................................................................ 132

Slo`eni predlozi ...................................................................... 139

Slo`eni veznici ........................................................................ 139

667

Slo`eni uzvici .......................................................................... 140

Slo`enice sa afiksoidima....................................................... 140

Skra}eni~ke slo`enice............................................................. 165

ÇÇ PREFIKSACIJA.........................................................................173

Uvod .............................................................................................. 173

Imenice s prefiksima............................................................... 183

Pridevi s prefiksima ............................................................... 213

Prilozi s prefiksima ............................................................... 236

Glagoli s prefiksima ............................................................... 239

LITERATURA ..................................................................................301

REGISTAR RE^I .............................................................................307