Sowa Bogdanovi}

STANOJLO ME\U@ENAMA

Tragikomedija

280 Sowa Bogdanovi}

SOWA BOGDANOVI] ro|ena je u Zagrebu 1935. godine. Studi-rala je istoriju umetnosti u Beogradu. Posle zavr{enih studijaradila u Institutu za istoriju umetnosti na Filozofskom fakul-tetu u Beogradu. Rukovodila je projektima Bibliografija i isto-riografija srpske umetnosti. Magistrirala je na temi MihailoValtrovi} i Dragutin Milutinovi} kao istra`iva~i srpskih sta-rina. Objavqivala je radove u nau~nim ~asopisima i zbornicima.

Posle penzionisawa posvetila se kwi`evnom radu. Pi{e dram-ske tekstove, romane i pripovetke. Objavila je komediju Kapija(Savremena srpska drama 16), i dramatizovane bajke: Crvenkapa unebajci (Savremena srpska drama 17), Ederlanda (Savremena srpskadrama 18) i Su|ewe Baba-Jagi (Savremana srpska drama 19). Odpozori{nih komada za decu izvode se: Crvenkapa u nebajci (De~ijidramski studio u ^a~ku, premjera 2. februara 2001. i Lutkarskopozori{te u Ni{u, premjera 20. februara 2002.)

LICA

STANOJLO

MAJKA

PRVA @ENA

DRUGA @ENA

TRE]A @ENA

PRVA ]ERKA,

DRUGA ]ERKA

TRE]A ]ERKA

^ETVRTA ]ERKA

PETA ]ERKA

[ESTA ]ERKA

SEDMA ]ERKA

OSMA ]ERKA

DEVETA ]ERKA

DESETA ]ERKA

DOKTOR

VRA^ARA

281

Sowa BOGDANOVI]

STANOJLO ME\U @ENAMATragikomedija

DEJSTVIJE PRVO

SLIKA 1.

Zimsko ve~e. Provejava sneg. Stanojlo i Prva `ena u parku. Oboje sudo{qaci u velikom gradu. On je mlad, visok, sna`an, lep seqa~ki momak.Odeven napadno, sve je na wemu novo i la`no markirano. Ona je lepu-{kasta, jedra, rumena, zdrava provincijska cura. Ve} satima {etaju.Razgovor nije prijatan. “Noge su im otpale” pa su seli na klupu. Smr-zavaju se.

PRVA @ENA: (Privija se uz Stanojla, kao da se ugreje)Voli{ li ti mene bar malo Stanojlo?

STANOJLO: (Diskretno se izmi~e)Ne mrzim te ali, pravo da ti ka`em, ne volim te ba{mnogo.

PRVA @ENA: (Pla~nim glasom)Koliko me voli{?

STANOJLO: (Dijalog se ponavqa ove ve~eri po ko zna koji put.Dojadilo mu je ve}) Toliko da prespavam s tobom dvatri puta.

PRVA @ENA: (Brizne u pla~, po stoti put ove ve~eri)A ja tebe volim vi{e od svoga `ivota.

STANOJLO: (Sle`e ramenima)[ta ja tu mogu!

PRVA @ENA: Osvesti se ~ove~e! Dete si mi napravio!

STANOJLO: Nisam imao nameru.

PRVA @ENA: A {ta }u ja nesre}nica?

STANOJLO: Abortiraj.

PRVA @ENA: (Opet brizne u pla~)Zar tako?

STANOJLO: Tako.

PRVA @ENA: Mora{ da me `eni{.

STANOJLO: [to da te `enim?!

PRVA @ENA: A {to da me ne `eni{?

STANOJLO: Kako da te `enim? Sto puta sam ti rekao. Posaonemam. Stan nemam...

282 Sowa Bogdanovi}

PRVA @ENA: (Prekida ga)Za to ne brini. Sve }e moj tata da sredi.

STANOJLO: Ne}u ni{ta da mi tvoj tata sredi. Ne}u da se `enim.

PRVA @ENA: A {to Stanojlo?

STANOJLO: Ba{ si nedokazana. Mlad sam. Tek sam vojsku otslu-`io...

PRVA @ENA: (Opet ga prekida)Pa {ta!

STANOJLO: O}u malo da pro`ivim...

PRVA @ENA: (Ne da mu da dovr{i)Ja sam maloletna.

STANOJLO: (Ve} mu je muka)Za mesec dana bi}e{ punoletna.

PRVA @ENA: Upropastio si me. Prvi si mi bio!

STANOJLO: (Vi{e nema ni strpqewa ni obzira)Pusti pri~e. Svi posle mene bi}e ti drugi, pa zakoga se zalepi{.

PRVA @ENA: Ti si sviwa Stanojlo.

STANOJLO: Pa sviwa sam! Boqe sviwa nego o`ewen sa 19 go-dina.

PRVA @ENA: Za{to me ne voli{ Stanojlo?

STANOJLO: (Rezignirano)[ta ja znam!

PRVA @ENA: [ta meni fali?! Reci Stanojlo {ta meni fali!?

STANOJLO: Ni{ta ti ne fali. Nisi ru`na,(@ena zarida)o}u da ka`em, ba{ si lepa, jedra, svakom mo`e{ dase svidi{, al’... ne greje{ mi du{u.

PRVA @ENA: (Urla jo{ ja~e)Ja bez tebe ne}u da `ivim Stanojlo.

STANOJLO: Nego {ta }e{?

PRVA @ENA: Nema{ srce Stanojlo.

STANOJLO: Imam srce, kako da nemam srce. Ne volim da tegledam kad pla~e{. Nisam ja ne~ovek, ali {to neide, ne ide. Ajde lepo ko qudi da se rastanemo.

Stanojlo me|u `enama 283

PRVA @ENA: Ne}u da se rastajem od tebe nikada Stanojlo. Ili }e{da me `eni{ ili }u da mrem.

STANOJLO: Luda `enska glavo, {to da mre{ zbog jednog Stanoj-la!? Ima}e{ ti takvih ko {to sam ja na svaki prst pojednog.

PRVA @ENA: (Histeri~no)[ta ti misli{ o meni Stanojlo! Nisam ja kurva. Jasam po{tena devojka.

STANOJLO: Izvini. Nisam mislio ni{ta r|avo.

PRVA @ENA: Kako nisi?! Sad si mi rekao...

STANOJLO: Ama nemoj da mi meri{ svaku re~. Rekao sam, pa {ta!Nisam lo{e mislio.

PRVA @ENA: Mo`da i nisi ali tako je ispalo. Lako je tebi, a {taja da radim?

STANOJLO: Idi ku}i i spavaj. Ja }u na tramvaj, pa svojoj ku}i.

PRVA @ENA: Ja svoje ku}e vi{e nemam. Ovakva ne smem mojima nao~i. Ili s tobom il’ u grob.

STANOJLO: Koji grob bre! Sutra te vodim kod doktora, pa da seoslobodimo nevoqe i ja i ti.(Stanojlo ustaje sa klupe i kre}e)

PRVA @ENA: A posle?(Ustaje i ona i hvata ga za ruku)

STANOJLO: A posle svako na svoju stranu.(Ubrzava hod i poku{ava da izvu~e ruku)

PRVA @ENA: (Ne ispu{ta wegovu ruku trudi se da ide u korak swim, pla~e i daqe)Ne mo`e tako. Imam i ja du{u. I ja sam qudsko bi}e.

STANOJLO: Pa i ja sam qudsko bi}e, ni{ta nequcki ne}u dauradim. Doktora }u ti na|em, na abortus }u te vodim,za ruku }u te dr`im, ni{ta nema da oseti{, aneste-ziju }u da platim, sve }u da platim. Taksi }u daplatim! [ta jo{ o}e{!?

PRVA @ENA: O}u da rodim na{e detence.

STANOJLO: Tvoje detence rodi, niko ne mo`’ da ti zabrani, alibez mene.

PRVA @ENA: Ne mo`e{ da be`i{ od odgovornosti Stanojlo. Ti sikriv {to sam trudna.

284 Sowa Bogdanovi}

STANOJLO: Ma nemoj!

PRVA @ENA: Kako Stanojlo? Kako mo`e{ tako Stanojlo!?

STANOJLO: Ako }emo pravo, nisam ba{ mnogo ni navaqivo.

PRVA @ENA: @ivotiwo!

STANOJLO: Prva si se prilepila uz mene.

PRVA @ENA: A ti ko nisi teo!?

STANOJLO: Teo sam, kako da nisam! Te{ko odbijam kad mi sene{to ponudi. Mu{ko sam.

PRVA @ENA: Stanojlo zlotvore, moj }e tata na mrtvo da te ubije.

STANOJLO: Ne bojim se ja tvog tate. Umem i ja da se bijem.

PRVA @ENA: Ti si bitanga Stanojlo!

STANOJLO: Boqe bitanga nego o`ewen!

PRVA @ENA: (Staje pred Stanojla i zaustavqa ga)Gde }e ti du{a Stanojlo!?

STANOJLO: (Gura je od sebe i ide daqe)Otka~i se od mene ve} jednom!

PRVA @ENA: (Ponovo se hvata za Stanojla i tr~i za wim)Stalnojlo, moj Stanojlo. Ne ostavqaj me Stanojlo.

U prepirci odlaze sa scene i glasovi im se gube.

SLIKA 2.Nekoliko sati kasnije.

Tramvajska stanica na malom skveru. Nigde `ive du{e. Duboka no}.Sne`na me}ava. Stanojlo ~eka tramvaj. Prva `ena le`i u snegu. Ve} jemalo zavejana.

STANOJLO: (Gleda svaki ~as na sat. Nervozan je i trudi se da negleda prema `eni)Idi ku}i. Smrznu}e{ se.

PRVA @ENA: Rekla sam ti. Ili me `eni{, ili }u da mrem.

STANOJLO: Luda `eno. Ne}u da te `enim! Mlad sam da se `enim![to da se `enim?!

PRVA @ENA: Zbog ovog detenceta da me `eni{.

Stanojlo me|u `enama 285

STANOJLO: Kojeg bre detenceta!? To ima da o~isti{ a mene daostavi{ na miru.

PRVA @ENA: Zar ne ose}a{ obavezu prema meni Stanojlo?

STANOJLO: Ose}am, kako da ne ose}am. Zato ti i pla}am abortus.

PRVA @ENA: Zbogom moj Stanojlo. Na{a smrt na tvoju du{u.

Nekoliko trenutaka mukla ti{ina a onda nailazi tramvaj. Stanojloulazi u tramvaj. @ena u posledwi ~as ska~e iz snega i baca se na tramvajkoji je ve} krenuo. Stanojlo je refleksno hvata za ruku i uvla~i utramvaj. @ena se gr~evito dr`i za wega.

SLIKA 3.Malo kasnije

Stanojlova ku}a. Kuhiwa. [poret na drva, minderluk, u }o{ku drvenivojni~ki sanduk, sto pokriven mu{emom, nekoliko stolica (Rasparenih)i starinski kredenac, rezeda boje. U kuhiwu se ulazi sa stepeni{takojim se silazi direktno u dvori{te. Levo su jo{ jedna vrata koja vode usobu. Majka je stamena, jaka, ozbiqna `ena. Deluje monumentalno i pomalo patei~no. O~ekuje da je slu{aju bez pogovora. Veruje u sebe i u svoju`ivotnu mudrost koja se zasniva na iskustvu mnogih generacija majki isvekrva u istoj porodici. Ona se preselila iz sela u grad, ali se time zawu ni{ta ne mewa u wenim eti~kim stavovima, `ivotnim navikama ipotrebama. Mudrost i istina su za wu uvek iste i ve~ite kategorije.Majka sedi na minderluku, Stanojlo na stolici sa naslonom, a Prva`ena na stolici bez naslona.

MAJKA: Ako sine. Boqe da se o`eni{.

STANOJLO: Mlad sam majko.

MAJKA: Ako, boqe mlad, da ne rasipqe{ snagu i pare nakurvetine. Ku}u da ku}i{.

STANOJLO: Al’ ne volim je ba{ mnogo.

MAJKA: [ta ima da je voli{? Zdrava je, jaka, nije jalovica.Dobro }e da radi i decu }e ti ra|a.

STANOJLO: Ne}u ni `enu, ni decu, ni ku}u da ku}im. Mlad sam.O}u da se provodim. O}u fudbal da igram.

MAJKA: Koji fudbal, koji provod, crni Stanojlo! O}e{ da seupropasti{ Stanojlo.

286 Sowa Bogdanovi}

STANOJLO: Mogu jo{ da u~im! O}u na tehniiku da se upi{em.

MAJKA: Od previ{e u~ewa sine vajde nema! Ni pokojni tiotac ne be{e mnogo pismen pa {ta mu je falilo!?Doma}in ~ovek. Sve je sa svojih deset prstiju steko.

STANOJLO: Ni{ta ti ne razume{ majko. Mnogo si primitivna.

MAJKA: Al’ sam ti majka. Ima da me po{tuje{ i slu{a{.

STANOJLO: Sve }u da te slu{am, al’ ne}u da se `enim.

MAJKA: A {to da se ne `eni{?! Da mi bude{ ^ovek! Doma-}in! Uz `enu da se smiri{, da se sredi{.

STANOJLO: Mlad sam majko!

MAJKA: [to mla|i to boqe. Lak{e }e se navikne{! Sve {tozaradi{ u ku}u }e da ide, da ne rasipqe{ na pija~ewe,na vucarawe. Ono, i ova je neka polegu{a, al’ ajd!Samo je tebe imala a i dete je tvoje.

PRVA @ENA: Ja trudna svojima ne smem na o~i. Ubi}e me!

MAJKA: Ti da }uti{. [to nisi mislila dok si se kurvala smojim sinom. Tebi niko nije kriv.

STANOJLO: Reko sam ti ve}! Mo`e{ da abortira{. I tebe i meneda oslobodi{.

MAJKA: Ko da abortira moj Stanojlo?!

STANOJLO: Nisi savremena majko.

MAJKA: Ama, uzmi se u pamet Stanojlo! Ima da bude kako jareknem. U sobu Stanojlo i spavaj! Sutra sabajle,idemo da isprosimo devojku.

Stanojlo pokuweno kre}e ka vratima sobe a prva `ena za wim.

MAJKA: Ti uzmi powavu i prostri uz {poret. Toplo }e da tibude. Ovo je po{tena ku}a! Neven~ani ne mo`’ za-jedno u krevet.

PRVA @ENA: Hvala vam majko...

MAJKA: (Prekida je)Ni{ta ti men’ nema da zafaquje{. Take ko ti narod jenekad zasipo s kamewe i baco u bunar.

PRVA @ENA: Nisam ja ...

Stanojlo me|u `enama 287

MAJKA: (Ne da joj da dovr{i)[ta ti!? Ja ovo zbog mojega Stanojla i tog kopil~eta.Da se ne rasipqe krv Stanojlovi}a po buyaci. Ajd’Stanojlo u sobu na spavawe.

Stanojlo odlazi i zatvara za sobom vrata. Majka vadi krparicu izsanduka i dobacuje je Prvoj `eni, a onda name{ta sebi krevet.

PRVA @ENA: (Najzad dolazi do re~i)Nisam ja tikva bez korena. Jedinica sam, mirayika.

MAJKA: (Prijatno iznena|ena)A jel’? A {ta ti tvoji daju?

PRVA @ENA: Kupili su plac u Krwa~i. Ku}u }e da mi naprave.

MAJKA: A gde oni sede?

PRVA @ENA: U Velikoj Plani. Otac mi voskar. Pravi sve}e ive{ta~ko cve}e.

MAJKA: Na mrtvaci mlogo mo`’ da se zaradi.

PRVA @ENA: I spremu imam devoja~ku lepu. Sve sam sama vezla.

MAJKA: A ume{ da kuva{?

PRVA @ENA: Umem. Sve me majka nau~ila. I name{taj }e da mikupe i belu tehniku...

MAJKA: (Ne zanima je vi{e)[to }e{ ti u Beograd kad tvoji u Veliku Planu sede?

PRVA @ENA: U~im za frizerku.

MAJKA: Ima{ rodbinu u Beograd?

PRVA @ENA: Ne. Iznajmili mi moji sobicu, sa jo{ jednom druga-ricom.

MAJKA: @ensko se iz ku}u ne odvaja dok se ne uda. Oma seprokurva.(Dobacuje joj jastu~e)Evo da turi{ pod glavu, da ti ne bude tvrdo.

Scena se polako zatamwuje i nestaje.

288 Sowa Bogdanovi}

SLIKA 4.Iste no}i

Na sceni mrak. Reflektor osvetqava Majku. Ona spava na minderluku.Posteqina seqa~ka: prostirka od kudeqe i tvrd vuneni jastuk. Pokri-vena je }ilimom. Na woj okrpqena seqa~ka ko{uqa. Spava spokojno,~vrsto, mirno, povremeno tiho “`enski” hr~e.

Reflektor osvetqava Prvu `enu. Ona le`i na krparici pored {poreta,obu~ena, samo je ~izme skinula. Pokrivena je svojim kaputom. Pod glavu jestavila jastu~e. Vatra se u {poretu ugasila. Zima joj je i tvrdo joj je.Vi{e drema nego {to spava. Sva je zgr~ena, {}u}urena poku{ava nekakoda se ugreje ali je zadovoqna. Sme{ka se u polusnu.

Reflektor osvetqava Stanojla u sobi na kau~u. On je u prugastojpi`ami. Posteqina je od plavog kockastog kanafasa. Debeo crvenijorgan. Stanojlo spava nemirno. Bacaka se po krevetu. Znoji se. Sawa.

GLASOVISAVESTI: (Dolaze sa svih strana, prigu{eni ali jaki, kao kada

se deca pla{e)Mora{ Stanojlo! Kriv si Stanojlo! Kriv si, kriv si!Mora{, mora{ da se `eni{, mora{ Stanojlo!

STANOJLO: Ne}uuu! Ne}u! Ne}u.(Budi se. Ustaje iz kreveta, pije vodu iz bokala,{eta po sobi ali mu je zima. Vra}a se u krevet iodmah pada u nemiran, ko{marni san).

GLASOVISAVESTI: Mora{ Stanojlo, moooora{. Kriiiiv si Stanojlo! Ej

grdniii Stanojlo! Nema ti spasa Stanoooojlooo.Kriv si, kriv si, kriiiiv.

STANOJLO: Ne}u! Ne}uuu. Cvili u snu kao malo dete. Ne}uuuuuu!

Stanojlo me|u `enama 289

DEJSTVIJE DRUGO

Izme|u Prvog i Drugog dejstvija pro{lo je pet godina.

SLIKA 1.

Soba u adaptiranoj gara`i, ujedno je i soba i kuhiwa i sve. U jednom uglu{poret na drva, pored wega stolica a na stolici korito. Na sredinisobe sto i stolice. Na stolu prqavi sudovi od ve~ere. Nered. Svudarazbacana ode}a. Otrcana kolica u kojima spava beba. De~ije igra~ke.Dva kreveta spojena u bra~ni krevet zauzimaju polovinu sobe. Na jednomspavaju popre~ke tri mala deteta, Stanojlo le`i u drugom krevetu ipoku{ava da spava. Prva `ena pere ve{ u koritancetu. Svetlo je pri-gu{eno da bi deca mogla da spavaju.

PRVA @ENA: Ovako vi{e ne mo`e Stanojlo. Il’ nisi kod ku}e il’spava{.

STANOJLO: [ta o}e{?!

PRVA @ENA: Sva{ta o}u, al’ za po~etak ’o}u lepo qudski daporazgovaramo.

STANOJLO: Pa razgovaraj dok ja dremkam. Mnogo sam umoran.

PRVA @ENA: \ubre si ti Stanojlo, nema takvog na kugli zemaq-skoj.

STANOJLO: Jel’ to tvoje lepo, qudsko razgovarawe?

PRVA @ENA: A kako bi ti? Ni{ta boqe nisi zaslu`io.

STANOJLO: Pa kad nisam, ja }u da spavam dok ti razgovara{.(Name{ta se udobnije na jastuk.)

PRVA @ENA: (Vikne nervozno, histeri~no)Trudna sam!

STANOJLO: (Otvori o~i i pridigne se na krevetu)^estitatm!(a onda se ponovo bla`eno spusti na jastuk)

PRVA @ENA: Jesi li pijan Stanojlo!? [ta ~estita{! ^etvoro simi ve} napravio! Vidi koli{ni su! Ne mogu da izdr-`im toliki teret.

STANOJLO: (Ve} se sasvim rasanio, ali je flegmati~an)[ta ja tu mogu? Taka ti je sudbina.

290 Sowa Bogdanovi}

PRVA @ENA: Kakva sudbina! Ovo }u da abortiram i kvit.

STANOJLO: (Sko~i u krevetu)Posle prvog svako si tela da abortira{! Te rano ti,te mnogo ti. E ni jedno ne}e{ ti meni da abortira{kad prvo nisi abortirala. Gde bi nam bio kraj da sime onda poslu{ala! Sada ima da ra|a{ sve redom kakostignu.

PRVA @ENA: Ali Stanojlo,(Govori kewkavo, pla~u}i)ne mogu vi{e. Umre}u.

STANOJLO: Svi }e da umremo jednog dana.(Spu{ta glavu na jastuk i zatvara o~i)

PRVA @ENA: ^uje{ li ti mene Stanojlo! Ovo ne}u da rodim.

STANOJLO: (Sada ve} qutito posko~i u krevetu).More ima da ga rodi{. Mo`da }e da bude mu{ko. Ovo{to si rodila se ne ra~una. Sve ~etiri `enske.

PRVA @ENA: A ako i ovo bude `ensko?

STANOJLO: Ima da rodi{ i {esto, i deseto ako treba, sve dok nebude jedno mu{ko?

PRVA @ENA: A kad rodim mu{ko?

STANOJLO: Onda vi{e ne}u da te pipnem. Ima da te ~uvam koikonu. Posle mu{kog ni jedno vi{e nema da rodi{.

PRVA @ENA: Ne zezaj me Stanojlo.

STANOJLO: Ama ko te zeza! Kad rodi{ mu{ko odradila si svoje.Ide{ u seksualnu penziju. Ima da `ivi{ ko mona-hiwa.

PRVA @ENA: A tako! Ima{ drugu `enu!?

STANOJLO: Koja `ena! I tebe mi je preko glave.

PRVA @ENA: Ne mogu vi{e. Ovo }u da abortiram. I ja se vaqdane{to pitam!

STANOJLO: Dok si sa mnom ni{ta se ne pita{.

PRVA @ENA: A {to Stanojlo ako Boga zna{?

STANOJLO: Kad si navalila da te `enim, trpi.

PRVA @ENA: [ta lupa{ Stanojlo!? Nisam ja navaqivala. Da nijebilo na{eg detenceta...

Stanojlo me|u `enama 291

STANOJLO: I ovo {to sad ’o}e{ da abortira{ je na{e detence.

PRVA @ENA: Stanojlo skote, koji me |avo spoji s tobom!

STANOJLO: Kamo sre}e da se nikada nismo spojili.

PRVA @ENA: A je l’!? Ti bi da me nema, da me nikada nije ni bilo!?

STANOJLO: Koji me vrag natera da ~ekam tramvaj. Trebalo je da sezaputim pe{ke. Da tr~im koliko me noge nose. Nikadda me ne stigne{.

PRVA @ENA: (Pla~e)A ja da umrem u snegu?!

STANOJLO: E ba{ bi umrla! Da nije imo ko da gleda komendiju,digla bi se ti.

PRVA @ENA: Umrla bi, dece mi moje!

STANOJLO: U moju decu da se ne kune{!

PRVA @ENA: Budalasti Stanojlo! Ajd’ pusti moju majku da do|eponekad, da mi pomogne.

STANOJLO: A jok! Tvoja majka u ku}u da mi ne ulazi. Da mi kmezi izakera. Dosta si mi i ti takva pla~qiva i dosadna.

PRVA @ENA: Pa kad tvoja majka ni{ta da pipne ne}e. Sedi po ceodan pod kru{kom i plete sebi deseti prsluk bezrukava, a ne}e malo svoje unu~e da pri~uva. Samo da gapripazi.

STANOJLO: Ona je svoju decu podigla. Dosta se naradila. Ne bi jojni ja dao za tebe da radi.

PRVA @ENA: Mogli bi bar sa stanom da se zamenimo. Dosta je wojova gara`a. Mi bi tamo imali komociju – odvojenosobu, odvojeno kujnu. I toplije je, i izglednije, izdravije. Za decu bi bilo boqe.

STANOJLO: [ta je tebi `eno?! Moju majku da isteruje{ iz weneku}e!

PRVA @ENA: Mo`emo kod mojih u Krwa~u. Ceo sprat za meneozidali. Trosoban komforan stan. Sedamdeset kva-darata! I sve name{teno. I bela tehnika. Ima samoda se uselimo.

STANOJLO: Mo`e, ko ti brani. Useli se, ali bez mene. I majkaneka ti poma`e tamo koliko o}e.

PRVA @ENA: A {to Stanojlo? [to si se ukopistio ko magare!?

292 Sowa Bogdanovi}

STANOJLO: Ne}u da budem prizetko!

PRVA @ENA: Ama {ta lupeta{ Stanojlo!

STANOJLO: Jesam li rekao tvom ocu da ni{ta ne zida i ne kupuje?Rekao sam! Jesam li teo za miraz pare da primim!?Teo sam. Al’ on ne da. O}e u svoju ku}u da me dovede!

PRVA @ENA: Pa {ta bi s parama boga ti Stanojlo?!

STANOJLO: Nadzidali bi i pro{irili gara`u. Sto kvadaratamogli smo od toga da napravimo! Sku}ili bi se. Svebi imali malo po malo.

PRVA @ENA: Pa imamo i tamo.

STANOJLO: Jes, a on i tvoja majka da me nadgledaju! Preselili seiz Velike Plane da budu uz }eru svoju. Ne mo`’ takosa Stanojlovi}ima!

PRVA @ENA: (Pokuweno)Daj da donesem bar svoju ve{ ma{inu iz Krwa~e. Rukesu mi se u rane pretvorile za ovim koritom.

STANOJLO: Idi u Krwa~u pa tamo peri ve{ u svojoj ma{ini, alise vamo vi{e ne vr}aj.

PRVA @ENA: Ti o}e{ da me otera{ Stanojlo sa petoro dece! Da meubije{ o}e{! To ti o}e{ zlotvore.

STANOJLO: Reko sam ti ve} da }u da kupim tu jebenu ve{ma{inu.

PRVA @ENA: Obe}ava{, samo obe}ava{.

STANOJLO: I bre, koliko kuka{ za tu ma{inu. ^im uzmognemkupi}u. Misli{ da je lako vas tolike da ranim.

PRVA @ENA: I majka tvoja mogla bi da pomogne, da kupi ne{to.Puna je para. Penziju ima, deca joj {aqu devize, a wojni{ta i ne treba...

STANOJLO: Moju majku da ne dira{. Ona se u `ivotu i napatila, inaradila i nagladovala. Ima sad da u`iva. Ti woj imada poma`e{ a ne ona tebi.

PRVA @ENA: Ama Stanojlo...

STANOJLO: Jesi l’ me ~ula `eno!? Zucnula vi{e da nisi.

Stanojlo se okre}e na stranu, zatvara o~i i pada u san. @ena i daqepla~e. Zavr{ila je prawe i sprema se da legne pored Stanojla. Decapo~iwu da se me{koqe, a onda jedno po jedno udari u dreku. @ena uzimanajmawe da nadoji. Sedi s wim i pla~e. Zatamwewe, ali se i daqe ~ujederwava dece.

Stanojlo me|u `enama 293

SLIKA 2.Sutradan rano u jutro

Dvori{te. U dnu gara`a adaptirana u stan, desno stepeni{te koje vodiu ku}u. Uz gara`u nastre{nica i u woj stari, olupani {poret, polica samalo sudova, sto i klupa. Imrpovizovana letwa kuhiwa. U dvori{tu jenekoliko vo}ki izme|u kojih su razapeti konopci za su{ewe ve{a. Majkasedi na {amlici ispod jednog drveta i plete neko veliko crno pletivo.Za ovih pet godina nije se ni malo promenila. I daqe deluje ~vrsto,zdravo i stabilno. Prva `ena je, odebqala, bleda, umorna, zapu{tena,~upava, u staroj, izbledeloj trenerki, prostire pelene i drugi de~ijive{. Iz gara`e se ~uje galama, de~je tepawe, ci~awe, pla~ bebe (Kao kad seprolazi pored jaslica). Ni @ena ni Majka ne obra}aju na to pa`wu.

MAJKA: Mnogo ti od no}aske dre~e deca snajo. [to i’ nekakone umiri{. Probudi{e me u sred no}i, pa me ra-sani{e.

PRVA @ENA: Kako da ih umirujem Majko!? Ne mogu da stignemsvako da naranim i presvu~em. Stanojlo ne}e ni{tada pipne da mi pomogne.

MAJKA: Pusti Stanojla. On je mu{ko. [ta on ima da pipa ipoma`e. Ti wega ima da dvori{ a ne on tebe.

PRVA @ENA: Ama koga da dvorim!? Razbole}u se od ovoliko rada.

MAJKA: E snajo, besna si ti. Odvrne{ slavinu, voda pote~e,o}e{ ladna, o}e{ vru}a, o}e{ mlaka. Lebac u pekaru,nema da mesi{...

PRVA @ENA: (Prekida je)S tobom ne mo`e da se razgovara Majko.

Prva `ena nastavqa da prostire ve{. Svekrva je pa`qivo posmatra.Obe }ute jedno vreme.

MAJKA: Ti si opet trudna snajo.

PRVA @ENA: Od tebe ni{ta ne mo`e da se sakrije.

MAJKA: [ta ima da se krije! @ensko je da ra|a dok mo`e.

PRVA @ENA: E ovo ne}u da rodim!

MAJKA: Nego {ta }e{?!

PRVA @ENA: Ima da ga abortiram.

MAJKA: Kako bre da abortira{? Mo`da }e da bude mu{ko.

294 Sowa Bogdanovi}

PRVA @ENA: Ne}e. Opet }e da bude devoj~ica.

MAJKA: Nisi ni{ta dok ne rodi{ mu{ko. Prava `ena mu{kudecu ra|a.

Prva `ena zausti ne{to da ka`e, pa samo napravi grimasu i sle`eramenima. Majka se pravi da nije primetila. Sa~eka malo da ~uje odgovor,pa kad odgovora nema ona nastavi:

MAJKA: Ve}i je glas kad se mu{ko rodi. Vi{e vredi mu{ko.@ensko je da se pati. Da si ra|ala sinove mu` bi tepo{tovao. Ovako ko da mu i nisi `ena.

PRVA @ENA: A {ta ja tu mogu?

@ena je zavr{ila sa prostirawem ve{a, lo`i vatru u {poretu, pri-stavqa mleko da se kuva, sprema doru~ak, qu{ti krompir za ru~ak. Sveto radi dok razgovara s Majkom. Majka celo vreme plete.

MAJKA: Ni{ta ne mo`e{ jadnice. Bog te stvorio fali~nu. Dasam ja ra|ala samo devojke moj bi me ~ojek o}ero. Al’ja mu pet sinova rodila.

PRVA @ENA: I ti si ra|ala k}eri.

MAJKA: Wi’ ne ra~unam. Ra~unaju se samo sinovi.

PRVA @ENA: Koliko si }eri rodila?

MAJKA: [est. Bog se dobri smilova, pa ~etiri uze sebi dok sumalecke bile.

PRVA @ENA: Jesi li ih mnogo `alila majko?

MAJKA: A {to da i’ `alim!? @ensko se ra|a da se mu~i izlopati. Boqe im je tamo di su.

PRVA @ENA: Kako mo`e{ tako?!

MAJKA: @ensko ti je il’ mu~enica il’ kurva. Mu~enice mi`ao da `ivi a kurva je rezil i sramota.

PRVA @ENA: Zar ne mo`e `ena da bude i sre}na i po{tena?

MAJKA: A di to vide, o~iju ti!? Sre}a i po{tewe ne iduzajedno. A jok!

PRVA @ENA: Kako samo k}eri da ti umiru? Da nisi malo pomogla?

MAJKA: To niko ne mo`’ da doka`e. To vi{e da pomenulanisi!

PRVA @ENA: Pa pri~a se.

Stanojlo me|u `enama 295

MAJKA: Nemam ja ni{ta s tim o~iweg mi vida. Svekrva i’kvarnim mlekom ranila.

PRVA @ENA: Kako si dopustila?

MAJKA: Niko mene ni{ta pito nije. Svekrva be{e vlast uku}u. I {ta }e mi `ensko? Da se pati.

PRVA @ENA: E pa Majko, ja sam se nara|ala. ^etiri deteta za petgodina. Dosta je bilo.

MAJKA: K}eri se ne ra~unaju. Za mene i mojega Stanojla tijo{ nisi rodila.

PRVA @ENA: Boga mi za sebe jesam i rodila i nara|ala se.

MAJKA: Slu{aj snajo! Da te posavetujem, a ti poslu{aj ako sipametna.

PRVA @ENA: A {ta majko?

MAJKA: Da se porodi{ u svoju ku}u. Ko zakasnila u bolnicu.

PRVA @ENA: A {to?

MAJKA: Ako bude mu{ko, }e zovemo hitnu pomo} da voze ubolnicu i teb’ i dete. Tamo }e te pose}ujemo, ponudeda donosimo, ~ast da pla}amo...

PRVA @ENA: A ako bude `ensko?

MAJKA: E to tedo’ da ti ka`em. Ako opet bude `ensko, ti ga,~im se rodi, pridavi.

PRVA @ENA: Kako da ga pridavim kuku!?

MAJKA: Lako. Pritisne{ mu samo jastu~e na lice, dok jo{ nizakme~alo nije. O~as se udavi.

PRVA @ENA: Bog s tobom majko! Ne bi to ni luda uradila.

MAJKA: Ne mo`’ da pridavi{ a da abortira{ mo`e{.

PRVA @ENA: Nije to isto.

MAJKA: Ama isto je.

PRVA @ENA: Grehota je.

MAJKA: Nije. [to `ensko da se mu~i.

PRVA @ENA: Ne mogu ja to.

MAJKA: Ja }u ga pridavim ako ti ne mo`e{.

296 Sowa Bogdanovi}

Izlazi Stanojlo iz gara`e. On je malo krupniji nego u prvom ~inu,odeven je sportski, s pa`wom, vodi ra~una o markama i modi.

STANOJLO: Kako si spavala majko?

MAJKA: Spavala kako sam mogla. Deca ti vre~a{e ko jari}icelu no}. Kako da spavam!

PRVA @ENA: Ajde Stanojlo da doru~kuje{ dok je popara vru}a.

STANOJLO: Ne mogu, rano mi je.

PRVA @ENA: Jes’, posle po gradu pare tro{i{.

MAJKA: On i’ zara|uje pa i’ i tro{i. Mu{ko je, ima prava.

STANOJLO: Nemoj da me ~eka{ ni na ru~ak ni na ve~eru.(Poku{ava da pro|e na kapiju)

PRVA @ENA: [to da te ~ekam? Ne pamtim kada si jeo kod ku}e.(Stanojlo se pravi da ne ~uje i kre}e prema kapiji,@ena mu prepre~ava put)Stani Stanojlo. Moramo da razgovaramo.

STANOJLO: [ta ’o}e{ opet?! Ju~e sam ti dao pare. Ima da trajudo subote.

PRVA @ENA: Daj mi pare za abortus.

STANOJLO: Pazi da ti ne dam!

PRVA @ENA: Sama }u da ih na|em.

STANOJLO: Prebi}u te ko ma~ku.

MAJKA: Tako je Stanojlo. I ti da bude{ mu{ko.

Stanojlo koristi priliku i izlazi na ulicu.

MAJKA: Nego ja da ti ka`em snajo. Idi u Svetu Petku, popijsvete vodice, pomoli se svetoj Petki da ti ovo budemu{ko.

PRVA @ENA: Molila sam se ja i za tre}u i za ~etvrtu, pa ni{tanije pomoglo.

MAJKA: Neka te oma|ajila. Idi kod vra~are da ti skinema|ije.

PRVA @ENA: More i kod vra~are }u da idem. Ovako vi{e ne mo`e.

Stanojlo me|u `enama 297

MAJKA: (Pogleda u nebo)Dobro se razdanilo. Idem da doru~kujem pa da semalko promajem po ladovinu. Noge mi se ukruti{e odsedewa.

Majka i Prva `ena kre}u svaka u svoju ku}u. Majka zastaje i okre}e sesnaji.

MAJKA: E snajo! {to upropasti mojega Stanojla! Ako ne ro-di{ mu{ko ima ime da nam se zatre.

PRVA @ENA: Ne kukaj svekrvo, od toliko }eri neka }e se okopili,ne}e da propadne ~asno ime Stanojlovi}a!

Prva `ena ulazi u gara`u i besno zalupi vrata za sobom. Majka, koja seve} dr`ala za kvaku, zastane za trenutak ne okre}u}i se prema snaji, aonda i ona u|e.

SLIKA 3.Istog dana malo kasnije

Mirna ulica. S jedne strane je cve}arnica. Iza cve}arnice je sobica. Usobici sto za pripremawe buketa i venaca, dve stolice i puno posuda sacve}em. Preko puta je piqarnica. Scena je name{tena tako da je piqar-nica istaknuta, a cve}arnica u drugom planu. I iza piqarnice je sobica.To je klasi~an magacin sa gajbama i raznim kr{om, ali u wemu su naguranile`aj, re{o i fri`ider. Piqarnica je Stanojlova, zapravo jedna odnekoliko Stanojlovih piqarnica koje on svaki dan obilazi, vr{i na-bavke, skupqa pazar i dr.

U sobici iza piqarnice spava Stanojlo. Piqarica – Druga `ena –posluje. Ona je lepu{kasta, priprosta devojka. Odevena je napadno ijeftino. Pozama{na zadwica i krupne noge utegnuti su u {arene, pre-te`no crvene helanke. Bujne grudi prosto ispadaju iz dekoltea rozabluze. Oko vrata neke {arene |in|uve. Velike nau{nice. Na nogamanaranyaste sandale sa visokim {tiklama. Kosa nafr}kana, ofarbana ucrveno, izrasla za dobra dva prsta. Na sve to ima upadqivu {minku.U`urbana je, uslu`na i “slatka”. Stanojlo se prote`e i budi.

STANOJLO: (Gleda na sat)Mnogo sam se zadr`ao. Daj mi pazar od ju~e pa da idemdaqe.

DRUGA @ENA: Evo, sve ti je tu, i pare i ra~uni.(Pru`a mu kovertu sa pazarom)Ba{ si lepo otspavao Gazda.

298 Sowa Bogdanovi}

STANOJLO: (Ne gledaju}i gura pazar u yep)No}as ni trenuo nisam. @ena zvoca, kuka, kewka,zanoveta. Do pola no}i nije usta zatvarala, a kad onau}uta nastavi{e deca da dre~e. Taman jedno stanedrugo nastavi. Onda se ona uvali kod mene u krevet.Krevet tesan, ona podebela, pa znojava.

DRUGA @ENA: Nije ti lako Gazda.

STANOJLO: Opet je trudna.

DRUGA @ENA: Kuku! Ve} ~etvoro dece imate, sve jedno drugom douva, {to se ka`e.

STANOJLO: I to `enske!

DRUGA @ENA: Ovo }e da bude mu{ko.

STANOJLO: Vraga. Opet }e popi{uqu da mi rodi.

DRUGA @ENA: Ne budi pesimista Gazda. Ose}am da }e ovoga puta date obraduje sin~inom.

STANOJLO: Gde su mi cipele?

DRUGA @ENA: (Donosi mu cipele)Evo, malo sam ih o~istila dok ti spava{. Pra{ina senavatala na wi, a i blato.

STANOJLO: Hvala ti. Ona moja se nikada ne bi setila malo~etkom da mane.

DRUGA @ENA: Nemoj tako Gazda. Preoptere}ena je decom, gde dastigne sve. Sigurno si i gladan.

STANOJLO: Kupi}u uz put burek. Rano mi bilo da doru~kujem kodku}e.

DRUGA @ENA: A ja ba{ malo ~as trknula i kupila burek s mesom.

STANOJLO: Ko da si znala. Volim najvi{e burek s mesom.

DRUGA @ENA: Daj da ti serviram, da pojede{ ~askom, da ne izlazi{gladan.

STANOJLO: (Hvata se za nov~anik)Da ti prvo dam pare, posle da ne zaboravim.

DRUGA @ENA: Ne treba Gazda. To je sitnica. Kupila sam i za sebe.

Druga `ena primi~e stolicu do kreveta, servira na woj burek. Dok toradi, jako se nagiwe nad Stanojla, skoro lice da mu se zagwuri u wendekolte.

Stanojlo me|u `enama 299

STANOJLO: Ala lepo miri{e{!

DRUGA @ENA: To je neki dezodorans, malo je prejak za moj uskus.

STANOJLO: Meni se dopada ba{ tako jak.

DRUGA @ENA: O}e{ i jogurt. Sve` je, na to~ewe. Sa Kaleni}evepijace.

STANOJLO: Ajd’ i jogurt. Ba{ bi mi prijalo.

Druga `ena se sagiwe da izvadi jogurt iz fri`idera i podme}e Stanojlusvoje {arene helanke pod nos. On ne mo`e da odoli hvata je za zadwicu.Druga `ena se kiko}e. Seda mu, kao slu~ajno, u krilo.

DRUGA @ENA: Izvini Gazda, malo je tesno.(Kiko}e se)

STANOJLO: Izvini ti.(Jednom rukom jede a drugom dr`i `enu u krilu ivata je gde stigne. Nudi joj burek)Uzmi jedan griz.

DRUGA @ENA: (Zagrize malo od wegovog par~eta)Nisam gladna ali ne mogu da odolim..(Kiko}e se jer je gazda golica)

STANOJLO: Ne radim ovo sa svojim radnicama iz principa,(Odgurne doru~ak i obara `enu na krevet)ali tebi ne mogu da odolim.(Pu{ta je za trenutak)Idi ~askom da zakqu~a{ radwu.

DRUGA @ENA: (Name{ta se ispod wega)Ve} sam zakqu~ala Gazda.

STANOJLO: Svaka ti ~ast! Na sve unapred misli{.

DRUGA @ENA: Kako da ne mislim Gazda. Ti svako jutro ovde nadokna-di{ sve {to si kod ku}e propustio i spavawe idoru~ak i jebawe.

Na ovu posledwu re~ Stanojlo se prosto pomami od uzbu|ewa. Prizortraje samo sekund a onda se scena zamra~uje i u mraku se ~uju glasoviburnog i po malo vulgarnog qubavnog odnosa.

300 Sowa Bogdanovi}

SLIKA 4.Malo kasnije

U prvom planu je cve}arnica. U cve}arnici je prodava~ica Tre}a `ena.Ona je vrlo mlada, izuzetno lepa. Izgleda kao sa “naslovne strane”,doterana, fina, qubazna, atraktivna. Stanojlo nailazi iznenada, skoroje upla{i. Izme|u wih postoji ve} neka igra. On se woj odavno udvara aona se pravi neve{ta, ali koketira. Igra igru.

STANOJLO: Kom{inice, izgleda{ kao cvet u tom cve}u.

TRE]A @ENA: [ta `eli Gospodin?

STANOJLO: Napravi mi veliki buket?

TRE]A @ENA: Od kakvog cve}a `elite gospodine?

STANOJLO: Od najlep{eg.

TRE]A @ENA: Za grobqe ili za `ive?

STANOJLO: Koje grobqe, daleko bilo!

TRE]A @ENA: Pretpostavqam da je u pitawu `enska osoba.

STANOJLO: Da.

TRE]A @ENA: Supruga, verenica, ili mo`da sestra?

STANOJLO: Nisam ni veren ni `ewen, a nemam ni sestru.

TRE]A @ENA: Zna~i majka.

STANOJLO: Za majku }u da kupujem cve}e kada umre.

TRE]A @ENA: Kupujete tek tako, za neku `enu.

STANOJLO: Da.

TRE]A @ENA: Za kakvu priliku: ro|endan, slava ...

STANOJLO: O}u da joj izjavim qubav.

TRE]A @ENA: O! Onda uzmite ru`e, i to ove crvene. Skupe su, ali sunajlep{e. No}as su avionom stigle iz Holandije.

STANOJLO: Napravi mi veliki buket od tih crvenih ru`a.

TRE]A @ENA: Ne gospodine! Ako ho}ete da izjavite qubav uzmitesamo jednu, ali najlep{u.

STANOJLO: Kako ti ka`e{.

TRE]A @ENA: (Bira ru`u, uvija je u celofan i pru`a Stanojlu)Ovako }e biti najboqe. Svega 100 dinara.

Stanojlo me|u `enama 301

STANOJLO: (Pla}a, uzima ru`u i podr`i je za trenutak a onda jepru`a Tre}oj `eni)A sada je poklawam qubavi mog `ivota.

TRE]A @ENA: (Cikne iznena|eno)Ba{ ste {eret Gospodine. Kakav {tos - pokloniticvet cve}arki!

STANOJLO: (Smeten i zbuwen. Ne zna {ta bi daqe)Jel’ ti neko reko koliko si lepa?

TRE]A @ENA: Lepota je prolazna.

STANOJLO: (Uzima cve}arku boja`qivo za ruku)Treba je koristiti dok traje.

TRE]A @ENA: (Polako ali odlu~no izvla~i svoju ruku iz Sta-nojlove)Nisam ja laka roba gospodine.

STANOJLO: Nisam hteo da vas uvredim gospo|ice.

TRE]A @ENA: Niste me uvredili, ali ste me povredili. Na lepu-{kastu devojku bez za{tite svako nasr}e.

STANOJLO: Zar ti ja li~im na neku barabu?

TRE]A @ENA: Ja vas ne poznajem.

STANOJLO: Mesecima te gledam i ne znam kako da ti pri|em.

TRE]A @ENA: Ja sam ozbiqna devojka.

STANOJLO: Ja imam ozbiqne namere.

TRE]A @ENA: Ne poznajete me dovoqno da bi ste imali ozbiqnenamere.

STANOJLO: Pa pru`ite mi priliku da vas upoznam.

TRE]A @ENA: Izvinite, iz principa ne vodim razgovore sa mu{te-rijama.

STANOJLO: Mogli bi da se na|emo na nekom drugom mestu.

TRE]A @ENA: Mo`da, jednog dana...

STANOJLO: Mo`emo u kafi}?

TRE]A @ENA: Ne, radije bih u bioskop. Volim qubavne filmove.

STANOJLO: Da kupim karte za ve~eras?

TRE]A @ENA: Rekla sam “mo`da jednog dana”.

STANOJLO: Da niste udati? .

302 Sowa Bogdanovi}

TRE]A @ENA: Nisam udata.

STANOJLO: Sigurno imate momka.

TRE]A @ENA: Ne, slobodna sam.

STANOJLO: Zna~i, ne dopadam vam se.

TRE]A @ENA: Nisam tako mislila, stvarno. Evo u nedequ mogli bida se na|emo ispred “Jadrana” u pola osam. Daje se lepfilm a ja nemam s kim da idem.

STANOJLO: Ko }e da do~eka nedequ. Danas je tek sreda.

TRE]A @ENA: Ranije ne mogu.

STANOJLO: Ajde onda da se na|emo u nedequ u {est, da kupimokarte i svratimo “kod kowa” na kola~e.

TRE]A @ENA: Rano mi je Gospodine, pre sedam ne mogu nikako.

STANOJLO: Dobro, al’ onda da vas ispratim do ku}e.

TRE]A @ENA: Mo`e, pod uslovom da ne navaqujete da svratite kodmene.

STANOJLO: Dogovoreno!(Qubi je malo trapavo u ruku. Vidi se da to nijenikada radio)

TRE]A @ENA: (Povla~i ruku iznena|eno jer ni ona nema iskustva utoj vrsti kurtoazije)Jeste li ludi, ako me vidi Gazda ostadoh ja bez posla.

STANOJLO: (Okleva jo{ koji trenutak)Bi}u ja ispred “Jadrana” ve} u {est, za svaki slu~aj,ako se predomislite.

TRE]A @ENA: (Upla{eno)Ama ~ove~e, odlazite ve} jednom!

Stanojlo polako odlazi osvr}u}i se. Tre}a `ena gleda za wim zbuweno.^im Stanojlo nestane sa scnene, zbuwenost zamewuje izraz radosnogtrijumfa.

Stanojlo me|u `enama 303

DEJSTVIJE TRE]E

Posle nekoliko meseci.

SLIKA 1.

Mala sobica kod vra~are. Okrugao sto pokriven vezenim stolwakom.Polumrak. Na zidu ikone. Gori kandilo. Na stolu neupaqena velikasve}a. Vra~ara je starija `ena, neodre|enih godina. Ima u woj ne{tosigurno, iskonsko, samouvereno. Lice joj je dobrodu{no. Uliva poverewe.Odevena je ciganski, sa puno |in|uva. Sedi na minderluku pored stola saprekr{tenim nogama i dr`i karte. Na stolici sedi Prva `ena upoodmakloj trudno}i.

VRA^ARA: (Stavqa karte na sto)Turi pod karte stodinarku }eri, da nas ne la`u.(Prva `ena stavqa 200 din.)Dosta je bilo i 100, ali ne smeta.(“Krsti” karte desnom rukom, preko para, pa parestavqa pod sve}wak)Sad preseci }eri.(Prva `ana se~e karte)Ima{ neku golemu nevoqu. Ajde pri~aj.

PRVA @ENA: Trudna sam.

VRA^ARA: Vidim i sama. Jesi l’ udata?

PRVA @ENA: Jesam.

VRA^ARA: Kako ti je ime mu`u?

PRVA @ENA: Stanojlo.

VRA^ARA: Ima{ li ve} dece kod ku}e?

PRVA @ENA: Imam ih ~etvoro.(Na ivici je pla~a)^etiri devoj~ice. O}e l’ bar ovo da bude mu{ko?

VRA^ARA: Ne}e. [to da te la`em. I ovo ti je `ensko, nek je`ivo i zdravo.

PRVA @ENA: [ta }u nesre}nica. Stanojlo o}e sina. Ima da ra|amdok mu ne rodim sina.

304 Sowa Bogdanovi}

VRA^ARA: (Baca daqe karte)Jok! Sigurno }e da budne }era. Nema sina da rodi{.

PRVA @ENA: Da me nije neka oma|ijala?

VRA^ARA: (Daqe baca karte i studiozno ih razgleda)Jok! Nema ~ini, nema ma|ija. Taka ti sudbina.

PRVA @ENA: Ima Stanojlo da me otera!

VRA^ARA: (Broji karte)Ne}e da te otera, al’ ima on jo{ jednu `enu poredtebe.

PRVA @ENA: (Cikne)Kuku!

VRA^ARA: Ne! Ima dve! Jes’ Boga mi, ima dve pored tebe.

PRVA @ENA: (U {oku)Ne mogu da verujem!

VRA^ARA: Dve kad ti ka`em! I obe su trudne. Ne, la`em te,jedna je trudna i to ve} uveliko, a druga tek {to nijezatrudnela.

PRVA @ENA: Mo`e{ li nekako da nabaje{ protiv wih. Da pobace.Plati}u.

VRA^ARA: Te{ko! Zapravo lako al’ nemogu}e.

PRVA @ENA: Ne razumem.

VRA^ARA: Pa. Treba da ti nabavim trav~icu za poba~aj, pa od weda napavim odvar, a ti svoje suparnice da pozove{ nakafu, pa svakoj da sipne{ u kafu po kapqicu.

PRVA @ENA: Ne mogu to da uradim. Ne poznajem ih.

VRA^ARA: Eto vidi{. Lako, a nemogu}e. A da zna{, jedna od ti’`ena i nije mnogo va`na. I ona }e }er da rodi. Druga,{to }e da rodi sina, wu kad bi mogli nekako daotka~imo. Ona ti je najopasnija. Kad se sve tri poro-dite Stanojlo ne}e vi{e da razmi{qa. Wu }e daodabere a wu najvi{e i voli.

PRVA @ENA: Jel’ mlada?

VRA^ARA: (Stalno gleda u karte)Obe su mlade. Ni jedna jo{ nema 20 godina.

Stanojlo me|u `enama 305

PRVA @ENA: Au! Pa {to }e im moj trapavi Stanojlo?

VRA^ARA: A Bog bi ga znao!

PRVA @ENA: Dal’ su lepe?

VRA^ARA: Ona {to }e mu{ko da rodi lepa je ko upisana, ovadruga, onako. Lepu{kasta.

PRVA @ENA: Pa {ta da radim sestro slatka!? Kud }u bre s ono-likom de~icom!? Do|e mi da se ubijem. Daj, namestiim neku nesre}u, da poginu, ili makar samo da pobace.Plati}u ti koliko i{te{.

VRA^ARA: Ne mogu, za{ti}ene su obe, i one i deca. Ovu {to jetrudna, {to }e `ensko da rodi Stanojlo vi{e i nemari. Napustio bi je, jer ima tre}u, al’ se zalepila kopijavica.

PRVA @ENA: A ta tre}a?

VRA^ARA: E ona ti je opasna. Stanojlo je mnogo voli. Wega od wene mogu da odvratim. A mu{ko }e da rodi. Zbog weStanojlo ima tebe da o}era.

PRVA @ENA: Pomozi sestro slatka ako Boga zna{. Za cenu nepitam.

VRA^ARA: Poku{a}u ne{to. Donesi mi sutra ne{to zlatno,ne{to {to ti je Stanojlo poklonio i {to ti je mnogodrago. Ja }u s tim zlatom da napravim vraybinu da seova s mu{kim detetom sama otka~i od Stanojla.

PRVA @ENA: (Skida sa vrata lanac sa povelikim krstom)Evo, ovo mi je od Stanojla. U~ini sve {to mo`e{.Spasi me od zla. Kud }u jadna sa petoro dece.

VRA^ARA: Nemoj da brine{.(Stavqa i zlatan lanac pod sve}u)Baba Radoslavki take vraybine nikad ne omanu.(Daqe re|a karte)Ima ona sama da ostavi Stanojla.

PRVA @ENA: A mo`e{ li i za ovu drugu ne{to da u~ini{. Makarauto da je udari. Ne mora da pogine, samo da pobaci.

VRA^ARA: (Vrlo studiozno zagledana u karte)A jok, ni{ta joj ne mogu.

PRVA @ENA: Plati}u ti bogato. Koliko tra`i{?

306 Sowa Bogdanovi}

VRA^ARA: Ne}u da te la`em ni pare yaba da ti uzimam. Ni{tajoj ne mogu. Vidi{ ovde.(Pokazuje prstom karte)Ovo si ti, ovo je ona, a ovo u sredini je sudbina. Nemo`e{ da pomeri{ ni ti wu ni ona tebe. Sudbina vasdr`i tu di ste. Ima da delite Stanojla dok ste `ive.Ti s jedne strane, ven~ana, ona s druge – neven~ana.

PRVA @ENA: A koju vi{e od nas dve voli Stanojlo.

VRA^ARA: Pa ni jednu ne voli ba{ mnogo. Voli onu tre}u, al’ wu}emo da sklonimo u stranu. Da ne smeta.

Scena se polako zatamwuje.

SLIKA 2.

Scena se polako osvetqava. Ista sobica kao u sl.3, samo umesto Prve`ene, za stolom sa Vra~arom sedi Druga `ena. Obu~ena je u farmerke ikomotan naranyasti duks. Stodinarka je ve} pod sve}om. Vra~ara dr`ikarte u ruci, me{a ih i pru`a }ute}i Drugoj `eni da prese~e. Druga `enase~e karte.

VRA^ARA: [to te donese k meni }eri?

DRUGA @ENA: Mo`e{ li da mi nabaje{ da rodim mu{ko dete?

VRA^ARA: ^ije dete?

DRUGA @ENA: Pa moje.

VRA^ARA: I jo{ ~ije? Ime oca da mi rekne{.

DRUGA @ENA: Stanojlo.

VRA^ARA: (Baca karte)On ti je `ewen, ima ve} ~etvoro de~ice, i to male.

DRUGA @ENA: Sva su mu deca `enska.

VRA^ARA: @ena mu opet trudna. Opet }e da rodi, al’ pre tebe.

DRUGA @ENA: O}e li da rodi opet `ensko!?

VRA^ARA: Sve }e }erke da mu ra|a.

DRUGA @ENA: A ja?

VRA^ARA: I kod tebe ima sve }erke da budu.

DRUGA @ENA: Pa onda smo iste.

Stanojlo me|u `enama 307

VRA^ARA: Pa i niste. Ona je pla~qiva, svadqiva, zahtevna,prebacuje mu sve i sva{ta. Kuka ~im ga vidi na vrata.Ako bude{ umiqata, nasmejana, vesela, ne bude{ muni{ta tra`ila, kod tebe }e da se zaustavi. Wu }e dazabatali.

DRUGA @ENA: Zna~i Stanojlo mu{ke dece ne}e da ima?

VRA^ARA: (Daqe baca karta)Evo jo{ jedna `ena je trudna.

DRUGA @ENA: A! Gazda zare|o pa seje decu.

VRA^ARA: E ova tre}a }e da rodi posle wegove ven~ane `ene, a iposle tebe, i to je mu{ko.

DRUGA @ENA: Mo`e{ li da nabaje{ da ona to mu{ko pobaci?Plati}u koliko ko{ta.

VRA^ARA: Ne mogu, al’ mogu da nabajem da Stanojlo to deteodbaci i nikada da ga ne povrati. Samo mnogo }e da teko{ta.

DRUGA @ENA: Boqe da nabaje{ da se to dete ne rodi, ili da umremalo. Plati}u.

VRA^ARA: (Daqe baca karte)Ne vredi. Su|eno mu je da `ivi.

DRUGA @ENA: Kako onda da osiguram za sebe Stanojla?

VRA^ARA: Ko {to ti rekoh. Sve mu popu{taj, samo tu }er, {to jeu tebi ne daj. Rodi je.

DRUGA @ENA: Sve }u da ~inim da se udam za Stanojla.

VRA^ARA: Ne}e on teb’ da ostavi,(Stalno gleda u karte)al’ ne}e ni da te ven~a. Sede}e pored tebe do krajaneven~ane. Ven~ana }e da ga kiwi, ti }e da ga te{i{,ona }e da kuka, ti }e da bude{ vesela.

DRUGA @ENA: Ako ne}e da me `eni, bar piqarnicu da mi prepi{e.Da ja budem gazdarica.

VRA^ARA: More, i piqarnicu }e da ti prepi{e, nego {ta }e!Sve tebi ide od ruke, bre! Svaka sre}a i beri}et.Samo burma jok.

DRUGA @ENA: Pa boqe sre}a i beri}et bez burme, nego burma bezsre}e i beri}eta. Ne mo`e sve da se ima.

308 Sowa Bogdanovi}

VRA^ARA: Zna li Stanojlo da si trudna?

DRUGA @ENA: Ne zna. Sve se bojim da mu ka`em.

VRA^ARA: Nemoj ni da mu kazuje{ dok ne bude{ morala. Odla`idok mo`e{.

DRUGA @ENA: Ne}u mo}i jo{ dugo. Po~e}e da se prime}uje.

VRA^ARA: Ne brinem ja za tebe. Ume{ ti to. Nego, za onu {to }esina da rodi da mi donese{ sutra ne{to zlatno.

DRUGA @ENA: (Skida prsten sa ruke)To je sve zlatno {to imam.

VRA^ARA: Ostavi, malo je to, treba mi za ovu vraybinu ne{to pogolemo. Makar 10 do 20 grama zlata da bude.

DRUGA @ENA: Nemam majke mi. Nikad zlato nisam nosila.

VRA^ARA: Kupi od onih para {to si skupila zakidaju}i po malood pazara. Bi}e dosta ako za sve pare kupi{ jedanlanac, ili jo{ boqe pove}i krst i donese{ mi sutra.

DRUGA @ENA: OK. Sutra u ovo vreme evo mene sa zlatnim krstom.Ili boqe pare da ti donesem?

VRA^ARA: Ne vrede pare. Mora zlato, direkt iz tvoje ruke i dati je dar od nekog dragog. Najboqe od Stanojla. Dobrobi bilo da doda{ ne{to, bilo {ta {to si od wegadobila.

DRUGA @ENA: Nikad ni{ta od wega nisam dobila.

VRA^ARA: Ene de!

DRUGA @ENA: Nudio je on meni sva{ta, al’ nisam tela da primam. Iburek sam mu od svojih para kupovala.

VRA^ARA: Treba mi ne{to wegovo.

DRUGA @ENA: Ima jedne prqave ~arape {to je onomad u radwiostavio da mu operem. A i ovaj krst {to }u sutra dakupim i on je od Stanojla. Od wegovog sam pazarazakidala. To je ko da mi ga je on darivo.

VRA^ARA: Dobro. To je dosta. Sutra donesi i krst i ~arape, inemoj da ih pere{. Boqe da su prqave.

Druga `ena ustaje, Vra~ara ostaje da sedi na minderluku. Scena sepolako zatamwuje.

Stanojlo me|u `enama 309

SLIKA 3.Posle nekoliko nedeqa u piqarnici

Druga `ena, dosta odebqala, ali i daqe napadno obu~ena, u “mini}u”, nabluzi mnogo volana i nekih |in|uva, sva u crvenom i {arenom, veseloskaku}e po radwi. ^as izlazi napoqe, ~as ulazi u sobicu. Vrcka se iname}e Stanojlu. Stanojlo sedi na krevetu, malo je odspavao. Pred wimsu ostaci doru~ka.

STANOJLO: Lepo sam se nahranio, daj mi pazar od ju~e pa da idemdaqe.

DRUGA @ENA: Evo Gazda, tu su i pare i ra~uni.(Pru`a mu novac i podme}e mu svoj dekolte pod nos)Jel’ prime}uje{? Imam novi parfem. [verc iz Tur-ske. Ka`e `ena pravi pariski.

STANOJLO: Ba{ lepo miri{e.(Ustaje)Da krenem. Puno me posla ~eka.

DRUGA @ENA: Kud `uri{ Gazda. Ajde jo{ malo da popri~amo.(Uvaquje mu se u krilo)

STANOJLO: Ima{ pravo. Mogli bi malo da popri~amo.(Blago je gura sa krila)Mislim da smo suvi{e daleko oti{li.

DRUGA @ENA: Kuda smo oti{li?

STANOJLO: Pa to, zna{ ve}.

DRUGA @ENA: Nemoj da me pla{i{ Gazda.

STANOJLO: Ja od tebe nisam ni{ta krio. Ti zna{ da sam ja ~ovek`ewen, optere}en decom. Ni{ta od mene ne mo`e{ dao~ekuje{. Boqe da prestanemo sa ovim ludorijamadok nismo suvi{e zabrazdili.

DRUGA @ENA: Ve} smo zabrazdili Gazda. Sad je kasno.

STANOJLO: Kako kasno?

DRUGA @ENA: Trudna sam.

STANOJLO: Kako trudna? Od kad si trudna?

DRUGA @ENA: Peti mesec. Dete je ve} o`ivelo.

STANOJLO: (U panici)[to odma ne re~e, luda~o!?(Besno)[to si krila od mene!?

310 Sowa Bogdanovi}

DRUGA @ENA: Nisam ni ja znala, do ju~e. Kod mene one `enskestvari nisu u redu. Lekari mi rekli da sam sterilnapa nisam ni mislila. Posumwala sam tek kada jepo~elo da se mrda.

STANOJLO: Pa mo`e{ li nekako da ga pobaci{ luda `eno.

DRUGA @ENA: Pitala doktora. Tela sam to da sredim sama, tebini{ta da ne govorim. Da te ne sekiram. Kumila sam imolila, al’ doktor ka`e da je kasno. Dete je `ivo. Toniko ne bi smeo da uradi.

STANOJLO: I {ta }emo sad?

DRUGA @ENA: Ne znam Stanojlo. Il’ da me `eni{ ili da ska~em uDunav.

STANOJLO: Kako da te `enim kad zna{ da sam `ewen.

DRUGA @ENA: Pa razvedi se.

STANOJLO: Kako da se razvedem sa petoro dece?

DRUGA @ENA: Ja svojima na o~i trudna ne smem. Posla}e me uLu{ticu kod dede i babe. Tamo ima da me zatvore upodrum, biju i gla|u more dok ne umrem sa detetom usebi.

STANOJLO: [ta bulazni{!

DRUGA @ENA: Ne bulaznim. Moju su tetku tako gla|u umorili da nerodi neudata.

STANOJLO: [ta da radim? Reci {ta da radim?

DRUGA @ENA: Ni{ta ja od tebe ne tra`im Gazda. Smisli}u ve}ne{to. Samo da me ne otpusti{ iz ove piqarnice. Dane ostanem na ulici bez posla. I ja sam u {oku, verujmi. Mojima dok se ne porodim, ne}u na o~i, a posle }udete da sakrijem nekako. [ta ja znam. Odne}u ga uZve~ansku.

STANOJLO: Zar bi mogla to da uradi{?

DRUGA @ENA: Morala bi. Wega u Zve~ansku, a ja pod voz. Ni{ta seti ne sekiraj. I tako ima{ briga na pretek. Ni{ta jaod tebe ne tra`im.

STANOJLO: Uf!

DRUGA @ENA: Ne quti se Gazda. Nikada ja ovo ne bi tebi napravila.Da sam na vreme znala ne bi ti ni rekla za ovo dete.Sve bi ja to sredila sama.

STANOJLO: Moje bi dete uni{tila bez mog znawa?! Jesi li prisebi?!

Stanojlo me|u `enama 311

DRUGA @ENA: A {ta bi drugo Gazda. Ovakva deca, ko ovo moje,po{tena `ena ne sme da rodi.

STANOJLO: Uni{ten sam, obe{~a{}en! Kako majci na o~i daizi|em?!

DRUGA @ENA: Nemoj ni{ta ni da joj govori{. Niko ne mora da znada je tvoje.

STANOJLO: (Seda natrag na le`aj, o~ajan, zagwurio glavu u {akei }uti. Posle nekog vremena vadi iz yepa ne{topara)Evo ti, kupi {ta ti treba.

DRUGA @ENA: [ta da kupim Gazda? Ni{ta meni ne treba.

STANOJLO: A {ta ja znam. Kupi trudni~ku aqinu, ili ne{to zabebu.

DRUGA @ENA: (Snebiva se)Ba{ mi je nezgodno Gazda.

STANOJLO: Ajde uzmi, nemoj da se ose}am ko posledwa baraba.

Stanojlo odlazi nesre}an i zabrinut. Druga `ena wemu iza le|a pre-brojava pare i likuje.

SLIKA 4.Stanojlo i Majka

Stanojlo i Majka sede u sobi u Maj~inoj ku}i. Majka i daqe spava ukujini. Zgodnije joj je. Soba je “staja}a” za posebne prilike. Od kada seStanojlo o`enio ima po ne{to novo. Na kau~u {areni prekriva~, (tur-ski buvqak) i “tapiserija”iznad wega (isti stil), puno jastuka ivelika italijanska lutka obu~ena u duga~ku haqinu sa volanima. Nastolu staklena ~inija, imitacija kristala sa ve{ta~kim vo}em. U ugluogroman televizor prekrivan heklanom {ustiklom i na wemu vazna save{ta~kim cve}em. Majka i sin ve} dugo razgovaraju.

MAJKA: E moj Stanojlo, ime }e ti se zatre, grdni moj Sta-nojlo. Ve} te po familiji olajavaju.

STANOJLO: A {to me olajavaju?

MAJKA: Pa {to ti `ena samo `ensku decu ra|a. Ko `ale te, aovamo im do|e milo.

STANOJLO: Mo`da }e sad da bude mu{ko.

MAJKA: Ne}e sine. @ena ti nosi okruglo, a i poru`wela je inadula se u licu. @ensko nosi. Ne mog’ ja da seprevarim sine.

312 Sowa Bogdanovi}

STANOJLO: Slu{aj majko. Nisam teo da ti ka`em, al’ moram.Mo`da ipak sina dobijem. Zatrudnela jedna moja rad-nica sa mnom. Za koji mesec }e se porodi i ona.

MAJKA: Kuku grdni Stanojlo! [ta ~ini{?!

STANOJLO: Nisam teo majko. Desilo se, ni sam ne znam kako.

MAJKA: Kako ne zna{ Stanojlo! Svaki zna kako se deca ra|aju.

STANOJLO: O}u da reknem da ne znam {ta mi bi. Nikad ja sa mojimradnicama ne brqam, al’ ova...

MAJKA: Znam ja kako ne brqa{, grdni moj Stanojlo. Na po-kojnog si oca, nesre}ni Stanojlo. Wemu ~im se sukwana|e na putu on je povali. Posejo je kopiladi kolikoti du{a i{te, al’ ja mu sinove ra|ala pa ih svebatali.

STANOJLO: Slu{aj majko, ja bi od ove svoje `ene da se razvedem.

MAJKA: Kako da se razvede{ grdni Stanojlo kod petoro dece.To u na{oj ku}i jo{ nije bilo.

STANOJLO: Ne mogu vi{e s wom. Dojadila mi je. A i samo }erira|a.

MAJKA: Jes, o}e{ onu kurvetinu da dovede{.

STANOJLO: Nije kurvetina Majko. Radnica kod mene u piqar-nici. Dobra je devojka. Vredna. Po{tena.

MAJKA: Znam ja wi’. Svaka gleda gazdi da se uvali.

STANOJLO: [ta da radim?

MAJKA: Sad ne zna{ {ta da radi{? A? Sad mene pita{! Doksi se vaqao s wom iza tezge nisi me pitao? A? Sadpita{. Sad kad si se obruko i orezilio, kad si ku}uosramotio. Sad pita{?

STANOJLO: Kriv sam Majko. Ne znam {ta mi bi.

MAJKA: Slu{aj me dobro Stanojlo. Ovako }e{ da uradi{.^ekaj da se i ta kurvetina porodi. Ako rodi mu{ko,ti ovu o}eraj. Nek ide ocu, a tu drugu pri`eni. Akorodi }er, ima da }utimo. Daj joj malo para, pa jebatali. Nema{ onda ra{to da se razvodi{.

STANOJLO: Kako ti ka`e{ Majko.

MAJKA: E moj Stanojlo, grdni moj Stanojlo!

Stanojlo i Majka nastavqaju da sede }ute}i, svako sa svojim mislima.Scena nestaje.

Stanojlo me|u `enama 313

DEJSTVIJE ^ETVRTO

SLIKA 1.

Stanojlo i Tre}a `ena u wenoj podstanarskoj sobici

Sobica je mala, siroma{na, ali se vidi da se stanarka trudi da unesemalo {timunga u tu|e stvari i stvori lep ambijent. Svuda je punositnica, lep pokriva~ na krevetu, {areni jastu~i}i. Posteri na zido-vima sa glumicama i peva~icama. Svira tiha, diskretna muzika sa kase-tofona.

TRE]A @ENA: (Sva ozarena i radosna, tajanstvena)Stanojlo ka`i dragi~ka.

STANOJLO: (Sav “raspilavqen”, zadovoqan)Dragi~ka.

TRE]A @ENA: (Bla`eno)Trudna sam.

STANOJLO: (Ska~e kao oparen, u panici)Kako trudna? S kim si trudna?

TRE]A @ENA: ([okirana wegovom rekacijom)Pa s tobom. S kim bi bila. Ima}emo dete Stanojlo.

STANOJLO: (Sasvim van sebe. Govori nekontrolisano)Jesi li pri sebi `eno bo`ja!? Ne treba mi nikakvodete.

TRE]A @ENA: (Poku{ava nekako da se pribere)Trebalo ti, ne trebalo ono je tu Stanojlo.

STANOJLO: (Ne kontroli{e vi{e glas)Ima da ide, da nestane, ima da ga nema.

TRE]A @ENA: (Na ivici suza)Kako da nestane? Kako da ga nema?

STANOJLO: Da abortira{.

TRE]A @ENA: Za{to da abortiram?

STANOJLO: A {ta drugo, nesre}na `eno!

TRE]A @ENA: Kako {ta!? Da se ven~amo pa da ga rodim ko svakapo{tena `ena.

314 Sowa Bogdanovi}

STANOJLO: (Pribrao se malo)Kako da se ven~amo? O`ewen sam.

TRE]A @ENA: (U neverici)[ta bulazni{ Stanojlo!? [ta izmi{qa{!? Kakoo`ewen!?

STANOJLO: (Jadan, skru{en)Ne izmi{qam. O`ewen sam.

TRE]A @ENA: (Ska~e na wega, drmusa ga, udara pesnicama, ne kon-troli{e se, izbezumqena)Bitango! Vucibatino. Skote skotski! [to mi to nisiodma reko. Nisam je neka bednica da se sa o`ewenim~ovekom vucaram.

STANOJLO: (Poku{ava da za{titi glavu rukama od wenih uda-raca)Zato ti nisam ni rekao.

TRE]A @ENA: (Nasr}e ponovo na wega)A {ta si mislio mizerijo belosvetska!? O~i }u da tiiskopam. Ja sam po{tena devojka.

STANOJLO: (Uspeva da je uhvati za ruke i zaustavi)Smiri se, du{o, qubavi moja, smiri se.

TRE]A @ENA: Kako bre da se smirim! Da se razven~a{ i da meo`eni{ pod hitno, pa }u da se smirim.

STANOJLO: O`enio bi te, du{o, qubavi moja, o`enio bi te sutra,ali ne mogu.

TRE]A @ENA: (Otima se od wega)Za{to? Za{to ne mo`e{? La`ov~ino, prevarantu,za{to ne mo`e{?

STANOJLO: Imam s tom `enom ~etvoro male dece, a peto }e da serodi za mesec dana! Ne mogu.

TRE]A @ENA: Ne mo`e{?! Je li?! E ima da mo`e{! Bitango! Zbogovog deteta ima da me `eni{!

STANOJLO: Zbog deteta sam se i sa onom `enom o`enio.

TRE]A @ENA: [ta si mislio kada si mene gawao? Ja vanbra~no dara|am ne}u.

STANOJLO: I nemoj. Abortiraj. Budi pametna. Sve }u da platim,i abortus, i sede}u s tobom kod lekara. Za ruku }u date dr`im. I ku}i }u da te dovezem. Stan }u da tiiznajmim, jednosoban, komforan.(Poku{ava da je zagrli, da je ute{i)

Stanojlo me|u `enama 315

TRE]A @ENA: (Gurne ga i ustane)Kleo si se da me voli{, |ubre jedno.

STANOJLO: I volim te. Nikoga pre tebe nisam toliko voleo. Teosam ...

TRE]A @ENA: (Prekida ga)A wu? I wu voli{?

STANOJLO: Wu ne mrzim. Vi{e mi nije ni draga. Nikada je nisamvoleo.

TRE]A @ENA: Pa {to je o`eni Stanojlo, idiote!?

STANOJLO: Ostala trudna. Nije tela da abortira. A i majkanavalila.

TRE]A @ENA: (Brizne u pla~, baca se na krevet o~ajna, ra{~upana)I {ta }u sad ja? [ta ja da radim Stanojlo!?

STANOJLO: (Poku{ava da je pomiluje po glavi, da je smiri)Budi pametna. Abortiraj. Mlada si. [ta }e tebi sadadete? Mo`emo jo{ da se nau`ivamo.

TRE]A @ENA: (Ska~e kao oparena)Da abortiram pa da se nau`ivamo?! Jel’?

STANOJLO: Volim te! Ne mogu da zamislim `ivot bez tebe. Ti simi sva radost i sre}a u `ivotu.

TRE]A @ENA: (Sarkasti~no, agresivno)Ma nemoj!?

STANOJLO: Volim te. Kunem ti se, nikoga na svetu nisam voleo kotebe...

TRE]A @ENA: (Smiruje s, ali i daqe jeca)Slu{aj Stanojlo! Ti si jedno |ubre. Jedna bitanga.Jedna vucibatina. Prevario si me. Da sam znala da si`ewen ne bi te pogledala pa da ti je kruna na glavi.

STANOJLO: Mo`e{ li ti meni da oprosti{?

TRE]A @ENA: (I daqe pla~u}i)[ta imam ja tebi da opra{tam, mizerijo jedna. Ni-kada ja tebi ne}u da oprostim. Daj mi pare za abortus,pa smo kvit!

STANOJLO: Ja }u da te vodim. Poznajem doktora. Sve }u da orga-nizujem. Ni{ta ti nema da se brine{. I anesteziju }uda platim. Ima samo da zaspe{ i da se probudi{ bezte nevoqe.

316 Sowa Bogdanovi}

TRE]A @ENA: (Prestaje da pla~e)Moje dete meni nije nevoqa, ali moram da ga seodreknem. Daj mi pare, sama }u da na|em doktora.Nisam ni slepa ni mutava. Koji }e{ mi |avo ti!?

STANOJLO: Nemoj tako! Ja tebe volim. Ni jednu `enu nisam voleokao tebe. Ratosiqa}u se ja va} one moje `ene nekako io`eni}u te, samo sada abortiraj.

TRE]A @ENA: Naravno da }u da abortiram ali }u i tebe da izabor-tiram iz svoga `ivota. Da te vidim vi{e ne}u. Ni-kada! ^uje{ li? Ni-ka-da!

STANOJLO: Qubavi, sre}o moja, nemoj tako. Umre}u ako me osta-vi{.

TRE]A @ENA: More pare na sunce i mar{ iz moje ku}e!

Stanojlo vadi sve`aw nov~anica iz yepa, Tre}a `ena ih grabi i baca napod ne broje}i, otvara vrata, gura Stanojla prema vratima, jednim{utom u dupe izbacuje ga napoqe, zalupi za wim vrata, nasloni se le|imana wih i gorko rida.

SLIKA 2.Tre}a `ena i Doktor

Ginekolo{ka ordinacija. Ginekolo{ki sto je iza paravana. Samo senazire. Ispred paravana je pisa}i sto i jedna stolica za pacijenta. La-vabo. Iza paravana Doktor i Tre}a `ena. Ne vide se, samo se ~uju.

DOKTOR: Ovo su skoro dva meseca. Jo{ malo pa ulazite u tre}i.Mo`ete se obu}i.

Doktor izlazi iza paravana. On je ~etrdesetih godina, mali, `goqav,jedno mu rame vi{e od drugog. Skida gumene rukavice, pere ruke, seda zapisa}i sto i uzima karton da popuni.

TRE]A @ENA: (Jo{ uvek iza paravana)Ne}u da rodim. Mo`ete li da mi zaka`ete abortus{to hitnije?

DOKTOR: Pa da zna{, sad je zadwi ~as. Jo{ samo za nedequ danane bi niko smeo to da ti uradi.(Zapisuje)Jel’ ti to prva trudno}a?

Stanojlo me|u `enama 317

TRE]A @ENA: Pa nije ba{.

DOKTOR: Kako “nije ba{”. Ili jeste ili nije.

TRE]A @ENA: Imala sam jo{ jednu, ali sam je odmah u po~etku samaprekinula. Pilulama.

DOKTOR: [to i ovu nisi prekinula tim pilulama?

TRE]A @ENA: (Izlazi iza paravana i staje pored pisa}eg stola)Htela sam da se udam.

DOKTOR: Mislila si da ga ulovi{ na dete.

TRE]A @ENA: Pa, recimo.

DOKTOR: [to si se predomislila?

TRE]A @ENA: @ewen je.

DOKTOR: Zar to nisi pre znala?

TRE]A @ENA: Nisam. Prevario me.

DOKTOR: [to ga ne razvede{?

TRE]A @ENA: Nemojte mi stajati na muku. Nisam ja takva.

DOKTOR: A da o}e da te `eni dal’ bi rodila?

TRE]A @ENA: Rado.

DOKTOR: A on ba{ ne}e?

TRE]A @ENA: Ne}e. Nesre}nik. Ima ve} ~etiri k}eri, a `ena mutrudna sa petom.

DOKTOR: A ti bi se udala?

TRE]A @ENA: A koja se devojka ne bi udala?

DOKTOR: I bez qubavi?

TRE]A @ENA: Ah qubav! To je, {to ka`e moja majka, luksuz koji tise dogodi ili ne dogodi.

DOKTOR: Reci mi, al’ iskreno, {ta ti tra`i{ od `ivota?

TRE]A @ENA: Da mi bude boqe nego mojoj majci {to je.

DOKTOR: I da ima{ vi{e para?

TRE]A @ENA: Pa i to.

DOKTOR: A ba{ si lepa devojka.(Obr}e je, zagleda sa svih strana)Fino si gra|ena. I kosu ima{ divnu. Prava lepotica.

318 Sowa Bogdanovi}

TRE]A @ENA: (Neprijatno joj je)[ta to radite doktore?

DOKTOR: A taj tvoj, jel’ lep?

TRE]A @ENA: Jeste. Malo se ugojio, ali lep je.

DOKTOR: A jel’ zdrav?

TRE]A @ENA: Ko dren.

DOKTOR: Jel’ krupan?

TRE]A @ENA: Ko’ od brega odvaqen.

DOKTOR: A jak?

TRE]A @ENA: Ko bik. Al’ {to to vas interesuje?

DOKTOR: Odli~no. I ti si lepa i zdrava i dete }e da bude lepoi zdravo.

TRE]A @ENA: [ta vi ho}ete doktore? Mislite da je meni lako dauni{tim to dete.

DOKTOR: A stalo ti da se uda{?

TRE]A @ENA: Stalo mi je.

DOKTOR: Koliko ti je godina?

TRE]A @ENA: Sad }u devetnaest da napunim.

DOKTOR: [to ti se `uri da se uda{?

TRE]A @ENA: Moji su sa sela. @ivim ovde sama, svako se ka~i zamene, a nije mi do kurvawa. Po{tena sam devojka.

DOKTOR: A i lepa si.(Zagleda je boqe)Ba{ si mnogo lepa. Zna{ li to?

TRE]A @ENA: Znam. O}u tu mladost i lepotu da pretvorim u nekutrajnu korist a ne da je profu}kam tek tako.

DOKTOR: O}e{ dobro da se uda{?!

TRE]A @ENA: Tako nekako.

DOKTOR: Pazi ti wu! Nisi glupa. Koliko ima{ {kole?

TRE]A @ENA: Osmogodi{wu sam u selu zavr{ila. Ovde poha|amvanredno sredwu cve}arsku i radim u cve}ari.

DOKTOR: [ta }e{ posle?

Stanojlo me|u `enama 319

TRE]A @ENA: A {ta ste se navrzli. Puna ~ekaonica a vi sa mnomrazvezli pri~u.

DOKTOR: Pusti to! Interesuje me.

TRE]A @ENA: Upisala bi neki fakultet. Jo{ ne znam {ta. Ne{togde je dobro mu{ko dru{tvo. Mo`da boqeg mu`ana|em od onog blentavog Stanojla.

DOKTOR: Da li bi se sad odmah udala za mene?

TRE]A @ENA: Ne zajebavajte doktore.

DOKTOR: Ozbiqno ti govorim. Imam svoje razloge.

TRE]A @ENA: Nije mi do {ale. Zaka`ite mi kireta`u pa da idem.

DOKTOR: Ama slu{aj malecka, o}u da te `enim i to trudnu.

TRE]A @ENA: Da niste poblesavili?

DOKTOR: Ne! O}u lepu, mladu `enu i lepo zdravo dete.

TRE]A @ENA: Pa ba{ o}ete mene i moje dete!?

DOKTOR: Sterilan sam, ludo. Ostavila me `ena zbog toga posle10 godina braka. O}u da joj poka`em!

TRE]A @ENA: Ne zanima me!

DOKTOR: Slu{aj bre! Odmah }e{ da bude{ gospo|a. Ima}e{sve {to ti treba. Studira}e{, obrazova}e{ se, ~uva-}e{ svoje dete, a ja }u da pokazujem svoju lepu mladu`enu i svoje dete celom svetu.

TRE]A @ENA: I to sve zbog biv{e `ene?

DOKTOR: I zbog we, i zbog rodbine koja samo misli {ta }e danasledi, a najvi{e zbog mene samog. @elim dete.

TRE]A @ENA: A zar nije bilo na~ina da imate svoje dete. Ve{ta~kaoplodwa i tako to. Pa vi ste doktor.

DOKTOR: Namerno sam se sterilisao jer ne}u svoje dete. Vidi{kakav sam, a imamo i neku gadnu naslednu bolest ufamiliji.

TRE]A @ENA: Zar to tvoja `ena nije znala.

DOKTOR: Nije. Slagao sam je. Bio sam ludo zaqubqen u wu.

TRE]A @ENA: I vi ste neki la`ov ko’ moj Stanojlo.

320 Sowa Bogdanovi}

DOKTOR: Mislio sam da usvojim dete, ali ovo je boqe. Gleda}ukako se ra|a, kako raste, bi}u pravi otac i niko ne}eznati da nije moje.

TRE]A @ENA: Razmisli}u.(Kre}e prema vratima, zastaje)Ne, nemam vremena.(]uti jedan trenutak)Pristajem.

DOKTOR: Evo ruke.(Rukuju se)

TRE]A @ENA: Zar ne bi bilo umesnije da se poqubimo?

DOKTOR: Ne radim to u ordinaciji iz principa. Idi ku}i iskupi dokumenta. Ja jo{ danas idem da zaka`em ven-~awe.

TRE]A @ENA: Ti si lud.

DOKTOR: Ven~a}emo se tajno. Samo sa dva svedoka, ali te vodimna svadbeni put. Kuda `eli{?

TRE]A @ENA: U Gr~ku!

DOKTOR: Ima{ li paso{?

TRE]A @ENA: Nemam.

DOKTOR: Onda idemo u Budvu. U Gr~ku }emo na drugo leto, sabebom.

TRE]A @ENA: Nikada nisam bila na moru.

DOKTOR: Sada }e{ da ide{ svake godine. Samo jo{ nekolikouslova. Ima da me slu{a{ i po{tuje{. Upisa}u te uve~erwu {kolu. Posle na fakultet. Moje dete morada ima majku na svom nivou. Razume{! Pred svetom }uda te obo`avam. Kod ku}e, kako mi padne na pamet. Tinikoga ne sme{ da pogleda{. Tvoje drugarice po ku}ine}u, a ni rodbinu. Naro~ito rodbinu ne}u. [ta ti jemajka?

TRE]A @ENA: Ni{ta! Doma}ica.

DOKTOR: Doma}ica ima i da ostane ali ne u mojoj ku}i. Ra-zume{!

TRE]A @ENA: Ne}u mojima ni da ka`em da se udajem. Oni bi telisvadbu. Ne}u da te brukam sa seqacima.

Stanojlo me|u `enama 321

DOKTOR: Odli~no. Ako na sve ovo pristaje{ sutra se ven-~avamo. Jesi li svesna {ta ja tra`im od tebe?

TRE]A @ENA: Jesam, svesna sam.

DOKTOR: Nisi. Pojma nema{. Suvi{e si mlada da razume{.Ali nije va`no. Bi}e tebi dobro. Jesi li volela togatvog momka?

TRE]A @ENA: Jesam. Volim ga i sada.

DOKTOR: Zaboravi}e{ ga. Mo`da }e{ da zavoli{ i mene. Al’nije va`no. Glavno da me slu{a{ i da rodi{ na-slednika.

TRE]A @ENA: Bojim se da }e da bude `ensko. Moj Stanojlo samo}erke pravi.

DOKTOR: Nije bitno. Samo neka je lepa i zdrava. Ona mojabiv{a }e da crkne od jeda, a i rodbina {to se nadanasledstvu. A za tebe bi}u Pigmalion.

TRE]A @ENA: [ta je to?

DOKTOR: Ni{ta guskice. Nau~i}e{. Glavno je meni da si tru-dna, lepa, mlada i poslu{na. Napravi}u sebi `enu da}e mu{karcima o~i da ispadaju za wom na ulici. Astudira}e{ ne{to lepo i beskorisno. Na primeristoriju umetnosti. Zna{ li {ta je umetnost?

TRE]A @ENA: Pa vaqda estrada. Dragana Mirkovi}, Zorica Brunc-lik. Ceca Ra`natovi}...

DOKTOR: Idi gusko! Nau~i}e{. Ja sam strog ali pravedan.

TRE]A @ENA: Imajte na umu da sam i ja sam qudsko bi}e.

DOKTOR: Ti jesi qudsko bi}e i kao qudsko bi}e sada }e{ daodlu~i{ o svojoj sudbini. Ako ka`e{ “da”, nisi vi{equdsko bi}e nego moja lutka. Ako ka`e{ “ne”, bi}e{jo{ malo qudsko bi}e, do prve prilike.

TRE]A @ENA: Ja jesam mlada i siroma{na ali nisam glupa doktore.

DOKTOR: Mo`da si i pametnija nego {to bih voleo, ali ... Idisada.

322 Sowa Bogdanovi}

SLIKA 3.Posle godinu dana.

Tre}a `ena i Stanojlo.

Park. Tre}a `ena, luksuzno odevena, blistavo lepa, negovana, sedi naklupi i ~ita kwigu. Pored we su kolica sa malom bebom. Beba je uplavom. Stanojlo {eta kroz park voze}i u kolicima malo ve}u bebu kojuima sa Drugom `enom. Beba je u roza. Stanojlo u prvi mah ne prepoznajeTre}u `enu. Ne{to mu se u~ini poznata, pa se vra}a da je boqe zagleda izastaje. U {oku je. Tre}a `ena ga, zadubqena u kwigu, ne prime}uje odmah.

STANOJLO: Izvinite, da li je slobodno?

TRE]A @ENA: (Mahinalno se pomera da napravi mesta na klupi, aonda podi`e pogled sa kwige i prepoznaje Stanojla)@alim, nije slobodno. O~ekujem mu`a.(Ponovo spu{ta pogled na kwigu, pravi se da ~ita)

STANOJLO: Jel’ mu{ko?

TRE]A @ENA: (Obrecuje se)[ta te briga.

STANOJLO: (Seda na klupu pored `ene i zagleda bebu)Jel’ to dete moje?

TRE]A @ENA: (Ustaje sa klupe)Nisi pri sebi. Od kud tvoje?!

STANOJLO: Moje je.(Ra~una ne{to na prste. Ruke mu se tresu)Znam da je moje.

TRE]A @ENA: (Sklapa kwigu i stavqa je u torbu, polazi sa koli-cima jako uzbu|ena)Okani se Stanojlo i mene i moga deteta.

STANOJLO: Stani. Daj da ga vidim samo.

TRE]A @ENA: (Poku{ava da krene sa kolicima)Mi~i mi se s puta!

STANOJLO: (Hvata se za kolica)Imam prava vaqda da vidim svog sina.

TRE]A @ENA: (Udara ga po ruci kojom se uhvatio za kolica)Ti si svog sina izabortirao. Ovo dete je moje!

Stanojlo me|u `enama 323

STANOJLO: ^ekaj!(Hvata je grubo za mi{icu)Vaqda imam prava...

TRE]A @ENA: ([utne ga nogom u cevanicu)Nikakvog ti nema{ prava!

STANOJLO: (Vi~e, glas mu drhti)Vide}e{ ti kako nemam prava. Uze}u ti dete.

TRE]A @ENA: (I woj drhti glas. Trese se)Kako }e{ to da izvede{, leba ti?

STANOJLO: (Sve vi{e pada u vatru)S milicijom }u da do|em i da ga uzmem.

TRE]A @ENA: (Po~iwe da vlada sobom)S kojom milicijom blento blesava?

STANOJLO: Dete je moje. Imam prava.

TRE]A @ENA: Nikakvog ti prava nema{. Dete ima zakonitog oca.

STANOJLO: Tu`i}u ga sudu.

TRE]A @ENA: Ne budi lud.

STANOJLO: Prebi}u ga. Kosti }u mu polomiti.

TRE]A @ENA: Za tebe ovo dete ne postoji.

Stanojlova }erkica, koja je u tom tenutku sasvim zaboravqena po~iweglasno da pla~e. Stanojlo ne obra}a pa`wu na wu, gr~evito se hvata zakolica u kojima je wegov sin.

STANOJLO: Kako ne postoji! To je moj sin.

Nailazi Doktor, polako. Pravi se da nije ni{ta ni video ni ~uo.

TRE]A @ENA: (Doktoru)O dragi, gde si do sada, ve} sam krenula ku}i bez tebe.

DOKTOR: Izvini, zadr`ao sam se malo.(Kao tek sada prime}uje Stanojla)Vidim ima{ dru{tvo. Stari prijateq, pretpostav-qam.

TRE]A @ENA: Ne. Slu~ajni prolznik. Pita koliko ima sati.

DOKTOR: (Obra}a pa`wu na Stanojlovu }erku)Ba{ slatka devoj~ica.(Pru`a ruku Stanojlu)Ja sam doktor Petrovi}.

324 Sowa Bogdanovi}

Stanojlo nevoqno prihvata doktorovu ruku, promuca ne{to zbuweno.Doktor gura kolica sa bebom, uzima svoju `enu pod ruku. Odlaze. Sta-nojlo stoji kao ukopan. Wegova beba glasno pla~e.

DOKTOR: Stanojlo?

TRE]A @ENA: (Privija se uz wega sa izrazom krajwe bespomo}no-sti)Pretio da }e da otme dete.

DOKTOR: Ne boj se, ne mo`e on ni{ta.

TRE]A @ENA: Iznenadio me.

DOKTOR: Izbegavaj ga.

TRE]A @ENA: Veruj mi dragi...

DOKTOR: Ne}emo vi{e o tome.

TRE]A @ENA: Strah me je.

DOKTOR: Dok si sa mnom nema{ ~ega da se pla{i{.

Doktor i Tre}a `ena se udaqavaju polako, glasovi im se gube. Stanojlopotresen, gleda za wima.

Stanojlo me|u `enama 325

DEJSTVIJE PETOi posledwe

Doga|a se posle 20 godina.

Stan Stanojlove majke koji smo videli u prvim dejstvijima. Soba ikuhiwa su spojene u jednu ve}u prostoriju. Kuhiwa je odvojena {ankom imodernizovana. Stari babin kedenac i minderlku su obojeni u roza, a savbabin name{taj, ma{tovito osve`en, iskori{}en je na nov na~in. [a-reni prekriva~i, velki jastuci, cve}e, licidareksa srca i folklorniukrasi dopuwuju ovaj prijatni, izrazito `enski prostor.

U }o{ku su invalidska kolica i u wima sedi {logirani Stanojlo. On jestar i debeo. Povremeno drema i hr~e, glave spu{tene na grudi ilizaba~ene unazad. Na mahove se budi, prazno gleda oko sebe i pu{taneartikulisane glasove. Za stolom sede Prva i Peta Stanojlova }erka.Prva }erka je ozbiqna, lepu{kasta mlada `ena, odevena komotno ali sastilom. Vidi se da je kod ku}e. Peta }erka, li~i na majku u mladosti,bela, rumena, mazna, pomalo nakin|urena. Razgovaraju i ne obra}aju pa`wuna Stanojla.

PETA ]ERKA: [ta ka`e{ sestro!? Dovezli ga i ostavili!?

PRVA ]ERKA: Ba{ tako! Do{la sanitetska kola pred ku}u, dvabolni~ara izneso{e Stanojla u kolicima, socijalnaradnica mi donese ne{to da potpi{em, spakova{e sei odo{e.

PETA ]ERKA: Au!

PRVA ]ERKA: Zavr{i{e posao dok si reko piksla.

PETA ]ERKA: A ti!? Ni{ta?

PRVA ]ERKA: Kako ni{ta! Nisam tela da potpi{em. Ona socijalnane}e da razgovara.

PETA ]ERKA: Pa re~e li da mu nisi jedina }erka?

PRVA ]ERKA: Rekla sam! Nisam mutava! Ona ka`e da je Stanojlo naovoj adresi prijavqen, a ja nek gledam kako }u. Jo{ meizgrdi kako nemam ose}awa prema ocu!

PETA ]ERKA: Kako prijavqen? On ne `ivi ovde vi{e od dvadesetgodina crna sestro!

PRVA ]ERKA: Ne `ivi ali se odavde nije nikada odjavio niti se nanekom drugom mestu prijavio.

PETA ]ERKA: I {ta }e{ sad?

326 Sowa Bogdanovi}

PRVA ]ERKA: [ta }emo sad!? – htela si da ka`e{! Stanojlo nijesamo moja briga. Pozvala sam sve sestre da se dogo-vorimo.

PETA ]ERKA: [to mi da brinemo o Stanojlu? Neka brinu kopi-lu{e. S wima je `iveo, kod wih se {logirao ...

PRVA ]ERKA: Pa i wih sam pozvala. Se{}emo svih deset da sedogovorimo.

PETA ]ERKA: [ta imamo da se dogovaramo, neka ga kupe zajedno sakolicima i voze kud o}e.

PRVA ]ERKA: A ne. Moramo lepo s wima. Stanojlo je bogat ~ovek, avidi{ {ta ga sna{lo. Mo`da je pitawe dana...

PETA ]ERKA: U pravu si. Moramo zbog nasledstva...

Na stepeni{tu kome{awe. Ulaze, bez kucawa, tri Stanojlove }erke:Druga, Tre}a i ^etvrta. Sve tri su lepe, ozbiqne, uredne, poslovnemlade `ene. Pozdravqaju se i qube sa Prvom }erkom dosta konven-cionalno. Peta ostaje da sedi.

PRVA ]ERKA: Znate za{to sam vas zvala. Sve sam telefonom ve}objasnila.

DRUGA ]ERKA: (Prilazi invalidskim kolicima)Siroti Stanojlo, vidi u {ta se pretvorio!

PETA ]ERKA: Pusti Stanojla, nemamo vremena oko wega da se ma-jemo.

TRE]A ]ERKA: A {to?

PETA ]ERKA: Pozvala je kopilu{e na “savetovawe”.

DRUGA ]ERKA: Pametno.

PRVA ]ERKA: Ali moramo prvo nas pet o svemu da se dogovorimo.

DRUGA ]ERKA: (Jo{ uvek stoji pored kolica)Hajde najpre da stavimo Stanojla na kau~. Neugodnomu je ovako.

^ETVRTA ]ERKA: [to da ga cimamo. Dobro mu je i tako.

Sestre sedaju. Prva }erka pristavqa veliku yezvu za kafu.

TRE]A ]ERKA: I {ta predla`ete?

PETA ]ERKA: Ja mislim da je najboqe da ostane ovde. Tu je iprijavqen. Mi }emo da pomognemo koliko mo`emo.

PRVA ]ERKA: Ma nemoj!

Stanojlo me|u `enama 327

^ETVRTA ]ERKA: [to? Ovo je wegova ku}a.

PRVA ]ERKA: Od kud wegova?

DRUGA ]ERKA: Pa zar nije?

PRVA ]ERKA: Svi znate da je baba ovu ku}u ostavila meni. Babu sampazila, ~uvala, {logiranu sam je sedam godina ka{i-kom hranila, prala, govna brisala. Niko mi pomogaonije.

^ETVRTA ]ERKA: Nisi ni tra`ila.

PRVA ]ERKA: Nisam, ali ku}a je samo moja. Sve ste pristale na to.Zbog ove ku}e sam se odrekla nasledstva u Krwa~i.

TRE]A ]ERKA: Nemoj tako! Ipak je on babin sin.

PRVA ]ERKA: Ama gde da ga smestim? Vidite i sami da nemamprostora. I kupatilo mi malo, adaptirano od {pajza,a on {logiran. Kako }u s wim u jednoj sobi. Imam i janeki svoj `ivot.

PETA ]ERKA: Zar ne bi mogla da ga smesti{ u gara`u, gde smo`iveli dok je Stanojlo jo{ bio s nama. Ba{ je zgodno.Nema stepenica.

PRVA ]ERKA: Pa zna{ da sam od gara`e napravila frizernicu. Odwe `ivim. Kako da mu dam gara`u!?

TRE]A ]ERKA: Ne mo`e ni kod nas.

PRVA ]ERKA: Za{to? Imate onoliku ku}erinu u Krwa~i. Na|iteneki sobi~ak za Stanojla?

TRE]A ]ERKA: Na{ao bi se sobi~ak, nije stvar u sobi~ku. Ne mo-`emo iz moralnih razloga.

PETA ]ERKA: Zbog svetle uspomene na na{u pokojnu, namu~enu maj-ku.

PRVA ]ERKA: Pusti majku na miru. Mo`da bi mu oprostila kada biga videla ovako jadnog.

TRE]A ]ERKA: Deda i baba mu ne bi oprostili.

^ETVRTA ]ERKA: U grobu bi se mrtvi prevrtali kad bi u wihovu ku}udoveli Stanojla.

DRUGA ]ERKA: Ko zna {ta bi uradili mrtvi da su `ivi!? Ja mislimda Stanojla treba da smestimo u Krwa~u.

328 Sowa Bogdanovi}

PETA ]ERKA: Kako u Krwa~u?! Stanojlo u tu ku}u nije hteo ni dapriviri. Zbog te ku}e se sa dedom posva|ao.

PRVA ]ERKA: Ko wega pita?! Spakova}emo ga zajedno sa kolicima ukola i odvesti.

^ETVRTA ]ERKA: Ne}e ga kopilu{e dati.

TRE]A ]ERKA: I one }e da se bore za nasledstvo.

PETA ]ERKA: Bori}emo se i mi.

^ETVRTA ]ERKA: Imamo i za{to da se borimo. Veliko je to bogatstvo.

PETA ]ERKA: Ku}erina ko rezidencija, sa ba{tom.

^ETVRTA ]ERKA: Ama kakvom ba{tom! S parkom!

TRE]A ]ERKA: Pa lanac piqarnica i minimarketa.

^ETVRTA ]ERKA: Ima ih bar deset.

PETA ]ERKA: I svi lokali su wegovi.

PRVA ]ERKA: Pa niste ni vi siroma{ne. “Mlogo mo`’ da se zaradina mrtvaci”, {to rekla na{a baba.

^ETVRTA ]ERKA: Ko ti je kriv! Polakomila si se na babinu ku}u.

TRE]A ]ERKA: [to se nisi udala za nekog bogatog i sposobnog~oveka?

PRVA ]ERKA: Sve {to imam sama sam stekla i zaradila.

DRUGA ]ERKA: Sa tvojim delom nasledstva od Stanojla i ti }e{ bitibogata.

PRVA ]ERKA: Ne ra~unam ja vi{e na nasledstvo. Mo`e Stanojlotako {logiran sve da nas nad`ivi.

TRE]A ]ERKA: Ne pri~aj gluposti.

DRUGA ]ERKA: Sada je najva`nije da smestimo Stanojla u na{u ku}u.

^ETVRTA ]ERKA: Da ne damo kopilu{ama da ga odvedu.

PRVA ]ERKA: Ne}e biti lako. S wima je `iveo posledwih dvadesetgodina. To je wegova ku}a.

DRUGA ]ERKA: Stanojlo }e kod nas da boluje, kod nas da umre i mi}emo da ga saranimo.

PRVA ]ERKA: Ko zna koliko }e da boluje! Baba je sedam godinale`ala {logirana.

DRUGA ]ERKA: Vodimo ga u Krwa~u, a sve }emo po malo da ga ~uvamo.

Stanojlo me|u `enama 329

PETA ]ERKA: Tako je. Sada je najva`nije da ga se kopilu{e nedo~epaju.

Na stepeni{tu galama. Zvono na vratima.

PETA ]ERKA: Evo ve} sti`u na{e mile sestrice.(Be~i se)

Prva }erka otvara vrata. Ulazi pet bu~nih mladih devojaka. Najmla|a jejo{ dete, jedva da ima 12-13 godina. Odevene su moderno, ve} kako seobla~e mlade devojke, negovane su i fine, ali sve je na wima napadno i{a{avo. Kose raznobojno farbane, min|u{e, razne |in|uve. Odu{evqenesu {to su najzad pozvane u o~evu “zakonitu” ku}u. Bez kompleksa se grlei qube sa sestrama ne prime}uju}i ili ignori{u}i wihovu usiqenu ineiskrenu qubaznost. Svih deset sestara se kre}u po sceni, me{aju me|usobom i pri~aju. U prvi mah galama je nejasna. Posle se diferencirajuglasovi:

DESETA ]ERKA: Ala nas je mnogo! Nemamo gde ni da sednemo.

[ESTA ]ERKA: Gde je tata. Moramo prvo da vidimo taticu.

PRVA ]ERKA: Pa evo ga! Tu je.(Pokazuje rukom }o{ak u kome sedi {logirani Sta-nojlo)

[esta, Sedma, Osma, Deveta i Deseta }erka se str~e oko wega. Grle ga,qube i maze.

[ESTA ]ERKA: Siroma moj mili, moj dragi tatica.

DESETA ]ERKA: Kako tu`no izgleda tako bolestan.(Pla~e)

[ESTA ]ERKA: Nemoj da pla~e{ du{ice. Treba da budemo vesele,vesele, da se na{ tatica raduje.

SEDMA ]ERKA: Treba ga hrabriti. Davati mu pozitivnu energiju.

[ESTA ]ERKA: Jel’ tako tatice? Ti si na{ hrabri, dobri tatica.

STANOJLO: Ba-bla. Oooo – bu.

DESETA ]ERKA: Pa on pri~a! Slatki moj tatica! On pri~a kao nekabebica.(Benavi se pred wim kao pred bebom)Buci-buc.

STANOJLO: Ooooo, iiin. Sssssin.

330 Sowa Bogdanovi}

DEVETA ]ERKA: Bravo tatice(Pqeska rukama)Vide}ete, na{ }e tatica progovoriti.

OSMA ]ERKA: Treba mu samo ve`be.

DEVETA ]ERKA: I prohoda}e on. Na{ tatica je juna~ina. Vide}ete da}e prohodati.

DESETA ]ERKA: Ajde da probamo malo da ga vodamo.

[ESTA ]ERKA: Ostavite taticu na miru. On jo{ nije u stawu da hoda.Treba wemu duga rehabilitacija.

PRVA ]ERKA: Ba{ o tome smo htele da pri~amo sa vama.

DRUGA ]ERKA: Mi mislimo da tatu odavde ne treba sada micati.Wemu je potreban mir i odmor.

[ESTA ]ERKA: Naravno, sla`em se. Treba ga {to pre smestiti uwegov krevet, a nas deset }emo napraviti raspored pa}emo ga ~uvati na smenu. Vodimo ga odmah ku}i.

PRVA ]ERKA: ^ijoj ku}i da ga vodite?

SEDMA ]ERKA: Pa na{oj!

DRUGA ]ERKA: Za{to? Stanojlo je na{ otac.

DESETA ]ERKA: Na{ tatica u kolicima kao mala bebica.

Niko ne obra}a na wu pa`wu. Nastvaqaju razgovor.

SEDMA ]ERKA: Ali je oduvek `iveo sa nama.

PRVA ]ERKA: To je istina, ali se nikada nije iz ove ku}e odjavio.

TRE]A ]ERKA: Iz bolnice su ga ovamo dovezli jer on po zakonu ovde`ivi.

DEVETA ]ERKA: (Uz Stanojlova kolica sa Desetom }erkom)Sa taticom treba sada postupati kao da je beba. Mi}emo wega zabavqati.

DESETA ]ERKA: Kupi}emo mu zve~ku.

OSMA ]ERKA: Kakvu zve~ku. Ba{ ste budalaste.

[ESTA ]ERKA: (Obra}a se Prvoj }erki)Mislim da se sla`ete sa mnom da je ovde suvi{eteskobno za jednog tako bolesnog ~oveka. Wemu sadatreba prostrano kupatilo u koje mo`e da se smesti ineki le`aj, pa ugodna soba sa velikom terasom, pa ...

Stanojlo me|u `enama 331

DRUGA ]ERKA: Sla`em se sa tobom, mi i ne mislimo da ga dr`imoovde. Vodimo ga u Krwa~u. Tamo imamo modernu,prostranu ku}u. Ima}e sve {to mu treba.

SEDMA ]ERKA: Ali to nije wegova ku}a. [ta }e on tamo? Boqe }e mubiti u wegovoj ku}i, u wegovom krevetu.

DESETA ]ERKA: Mi }emo tatici da damo pozitivnu energiju.

DEVETA ]ERKA: I puno puno endorfina.

DRUGA ]ERKA: Insistiramo da Stanojlo, dok je bolestan `ivi kodnas.

DESETA ]ERKA: (Skaku}e oko Stanojla i pevu{i)Endorfina, endorfina i {arenog parafina,

DEVETA ]ERKA: [ta je to “{arenog parafina”?

[ESTA ]ERKA: Mi insistiramo da vodimo tatu ku}i. Ako `elitemo`ete da dolazite da pomognete oko wega kolikoho}ete.

DESETA ]ERKA: Ni{ta pravim samo pesmicu da pevu{imo tatici.

PETA ]ERKA: Mir deco, ne galamite.

TRE]A ]ERKA: Mi insistiramo da tatu vodimo u Krwa~u. Same znateu kakvom je tata te{kom stawu, svaki ~as mo`e da sedesi...

SEDMA ]ERKA: Ne}emo o tome.

DESETA ]ERKA: Ajde malo da vozamo taticu.(Gura Stanojla u kolicima kroz sobu)

PRVA ]ERKA: Polako deco, obori}ete ne{to.

DRUGA ]ERKA: Ali mi moramo. Mi imamo veliku familiju. Moramoda vodimo ra~una o redu. Na{ otac sa na{om majkomnikada nije bio razveden. Ako se desi, daleko bilo,treba ga izneti iz na{e ku}e, treba da le`i na na{emgrobqu pored na{e majke.

TRE]A ]ERKA: Na{ je deda bio voskar. Pravio je sve}e i ve{ta~kocve}e za grobqe. Mi smo sa na{im mu`evima pro-{irile posao. Imamo sada veliko pogrebno preduze-}e sa pogrebnom opremom. Mi bi na{eg tatu dostojnona onaj svet otpratile.

DESETA ]ERKA: (Devetoj }erki)Ajde da se dobacujemo sa taticom.

332 Sowa Bogdanovi}

DEVETA ]ERKA: Kako?

[ESTA ]ERKA: Ne `elim ni da mislim o tome, ali kada ba{ ho}ete,ne mo`emo da dozvolimo da vi same te tro{kovesnosite.

DESETA ]ERKA: Stani na drugi kraj sobe, ja }u da gurnem kolica, ti ihdo~ekaj, pa gurni meni, a tatica }e da se raduje.

Po~iwu da se dobacuju kolicima kroz sobu, a Stanojlo za to vremeodu{evqeno gu~e.

PRVA ]ERKA: Prestanite deco da jurcate kroz sobu!

PETA ]ERKA: Pa sve }emo te tro{kove staviti na ra~un na{egnasledstva.

DESETA ]ERKA: Hajde da pre|emo s taticom u dvori{te. Tamo jeprostranije.

DEVETA ]ERKA: Smiri se, ho}u da ~ujem {ta pri~aju.

[ESTA ]ERKA: Kakvog nasledstva?

DRUGA ]ERKA: O~evine.

SEDMA ]ERKA: O~evine? ^ije o~evine?

^ETVRTA ]ERKA: Pa na{e o~evine. Stanojlo je, koliko znamo bogat~ovek, a mi smo wegove }erke.

PETA ]ERKA: I to zakonite.

[ESTA ]ERKA: Varate se sestrice. Nema nikavog nasledstva. Na{tatica siromah nema nikakve imovine.

TRE]A ]ERKA: Kako nema?

[ESTA ]ERKA: Nema. Nema ama ba{ ni{ta.

PRVA ]ERKA: A ku}a? A lanac prodavnica i minimarketa?

[ESTA ]ERKA: Ni{ta od toga nije taticino. Sve je to na{a mamakrvavo stekla i sve je bilo na weno ime.

DRUGA ]ERKA: Kako na weno ime?! O tome }e sud da odlu~uje.

[ESTA ]ERKA: Ne. Nema tu ni{ta vi{e da se odlu~uje. Kada je mamaumrla provedena je ostavinska rasprava i sud je sveravnopravno podelio na nas pet.

PRVA ]ERKA: Za boga miloga! Pa zar Stanojlo nije na toj osta-vinskoj raspravi dobio neki deo?

[ESTA ]ERKA: Na koju foru?

Stanojlo me|u `enama 333

PRVA ]ERKA: Kao mu`!

[ESTA ]ERKA: Va{a majka nikada na{em ocu nije dala razvod, pa seon nije mogao o`eniti na{om majkom. Do wene smrtiostali su neven~ani. On jadni~ak ni{ta nema.

TRE]A ]ERKA: “Jadni~ak”. Kako te nije sramota. Vaqda i on imanekog udela u celom tom bogatstvu?

[ESTA ]ERKA: (Ne prime}uje uvredu. Govori i daqe qubazno)Ima, naravno da ima, ali je on to jo{ pre maminesmrti sve potro{io. Davao je vama dok ste bilemaloletne svaki dinar koji je zaradio.

SEDMA ]ERKA: A wega je na{a mama izdr`avala.

PETA ]ERKA: Vi ste obi~na banda lopova.

SEDMA ]ERKA: Ne mo`e{ tako sestrice jer ni{ta ne zna{. Na{a jemajka sve radila, sve organizovala, sve vodila. On jesamo donosio robu sa kvanta{a.

OSMA ]ERKA: A i mi smo radile.

[ESTA ]ERKA: Mama je nas ve} sa 5 godina stavqala za tezgu. Uslu-`ivale smo mu{terije.

SEDMA ]ERKA: Imale smo i uniformice. Slatke.

OSMA ]ERKA: Privla~ile smo kupce. Mnogi su samo zbog nas ikupovali kod mame.

PETA ]ERKA: To se nas ne ti~e. I}i }emo na sud. Na{a je majkaumrla od jada zbog Stanojla.

SEDMA ]ERKA: Na{a je majka umrla od rada. Od te{kog mukotrpnograda.

PETA ]ERKA: Nas je otac zbog va{e majke napustio. Nikada nijedolazio da nas vidi.

OSMA ]ERKA: Nije istina. Va{a mama je napustila taticu i odse-lila se u Krwa~u i nije dozvoqavala tatici da vasvidi.

SEDMA ]ERKA: Tatica vas je kri{om sa~ekivao ispred {kole igledao sakriven iza drveta.

[ESTA ]ERKA: I nas je vodio da vas vidimo.

SEDMA ]ERKA: I tatica je plakao, i mi smo plakale s wim.

334 Sowa Bogdanovi}

PETA ]ERKA: (Podrugqivo)[ta pri~ate!

OSMA ]ERKA: I na{eg brata, doktorovog sina smo sa taticom sa-~ekivali kri{om na ulici.

^ETVRTA ]ERKA: Zna~i postoji taj sin!

[ESTA ]ERKA: Na{ je tatica mnogo nesre}an ~ovek. Mnogo je u`ivotu patio.

PETA ]ERKA: (Ironi~no)Ma {ta mi napri~a!

DESETA ]ERKA: (Devetoj }erki)Hajde da izvedemo taticu u dvori{te.

OSMA ]ERKA: I na{a mama se uvek trudila da ute{i i razveselitaticu.

DEVETA ]ERKA: Idi sama, o}u da ~ujem {ta pri~aju.

DESETA ]ERKA: (Vi~e ne obra}aju}i se nikome posebno)Mogu li da izvedem taticu u dvori{te?

PETA ]ERKA: Va{a nas je majka izigrala, prevarila, vi ste lopovi,lopovi.

[ESTA ]ERKA: Nemoj tako sestrice. Nervozna si malo pa pri~a{sva{ta.

Deseta }erka se igra kolicima, odgurne Stanojla, kolica krenu, onasa~eka, pa potr~i i uhvati ih i sve vreme zabavqa taticu. Stnojlo jeodu{evqen. Stalno gu~e i raduje se.

DRUGA ]ERKA: (Petoj }erki)]uti, ovako ne}e{ ni{ta posti}i.

PETA ]ERKA: Ne mogu da }utim. Vidi {ta su nam uradile.

DESETA ]ERKA: Ovde stvarno nema dovoqno mesta da se igramo. Jedva~ekam da vozam taticu po na{oj velikoj terasi.(Vi~e iz sveg glasa)Mogu li da izvedem taticu u dvori{te.(Niko ne obra}a pa`wu)

SEDMA ]ERKA: Nema smila da se vre|amo. Na{a majka nas je uveku~ila da vas volimo i da ste vi ne{e sestre.

PETA ]ERKA: Kopilu{e.

OSMA ]ERKA: Na{ tatica je sve nas priznao. Mi smo sve Stanojlo-vi}ke.

Stanojlo me|u `enama 335

SEDMA ]ERKA: Ne Stanojlovi}ke, Stanojlovi}eve. Mi smo }erkeStanojlovi}eve.

DEVETA ]ERKA: I taticu smo na{eg uvek volele i te{ile.

[ESTA ]ERKA: I da na{ tatica, siromah, ima neke imovine, mi bi jeravnopravno delile sa vama.

SEDMA ]ERKA: Mi volimo na{eg taticu, on je na{ otac. I vasvolimo. Vi ste na{e sestre.

OSMA ]ERKA: I zato {to vas volimo, ako mnogo `elite, ostavi}emotaticu da `ivi malo i kod vas.

PETA ]ERKA: Opa!

[ESTA ]ERKA: Ako se... ne daj Bo`e... da ga iznesete iz va{e ku}e ipolo`ite pored va{e majke u, ho}u re}i, ako slu-~ajno...

^ETVRTA ]ERKA: [ta vam pada na pamet!

SEDMA ]ERKA: Htele smo samo da poka`emo dobru voqu.

[ESTA ]ERKA: Tro{kove }emo naravno da delimo.

Deseta }erka otvara vrata od stepeni{ta i izvozi kolica sa {lo-giranim Stanojlom. Posle toga se ~uje lomqava i vrisak. Zaokupqenerazgovorom }erke ne reaguju.

PETA ]ERKA: Koje bre tro{kove!?

^ETVRTA ]ERKA: O}ete da nam utrapite {logiranog Stanojla?!

[ESTA ]ERKA: Pa malo~as ste htele da vam ostavimo Stanojla. Da ganegujete i pored va{e pokojne majke, ako, ne daj Bo-`e...

DESETA ]ERKA: (Utr~ava uplakana i {okirana)Strmeknula sam taticu niz stepenice.

Niko ne obra}a na wu pa`wu.

PETA ]ERKA: Vi ste ga s va{om majkom zaludile i opqa~kale, vi ga~uvajte {logiranog, vi ga i sahrawujte kako o}ete.

DESETA ]ERKA: (Zavri{ti)Ama ~uje te li vi mene! Strmeknula sam taticu nizstepenice!

Nastaje tajac. Svi se uko~e u mestu kako su stajali. Sa ulice su ~ujesirena hitne pomo}i. Nad zanemelom scenom

SPU[TA SE ZAVESA

336 Sowa Bogdanovi}