U OVOM BROJU · πkoli. Aktivno sudjeluje u programima HKZ-e, spominjemo samo neke 900-oblj-etnica ZagrebaËke biskupije, 25-obljetnica HKZ-e, BoæiÊni koncert 1997. u Züri-chu,

BR./NR. 87 PROSINAC/DEZEMBER 1999.

GLASILO HRVATSKE KULTURNE ZAJEDNICE U ©VICARSKOJ

• Iz æivota Zajednice

• Vienje i poruka predsjednika HKZ-e

• Kazaliπna predstava

• Velika izloæba u Rimu

• Iz æivota Zajednice

• Vienje i poruka predsjednika HKZ-e

• Kazaliπna predstava

• Velika izloæba u Rimu

Dr. Franjo Tuman1922.‡1999.

2 Broj 87 prosinac 1999.

U OVOM BROJUUvodnik 2

Vienje i poruka predsjednika HKZ 3

Knjiæevnost u BoæiÊu 4

Badnjak 5

Izvjeπtaj o izvrπenoj kontroli 2. zahtjeva Inicijativnog odboraza Izvanredni sabor od 13. 07. 1999. 7

Izborna poruka Hrvatskih biskupa 8

Hrvat protiv Hrvata 9

Nikad zadovoljan 10

Iz sjemena zla plod dobra 11

Pisma Ëitalaca 12

Sprovod dr. Franje Tumana 13-14

Socijalni gubitnici 15

Veliki i mali 16

Mala povijest i struktura Interneta 17

Izloæba u Vatikanu 18

ConTAKT 99 19

NeobiËna knjiga o obiËnim ljudima 20

Petrine pletilje 20

25 godina Teatra u gostima 21

Iz hrvatskog πporta 22

Informacije i adrese 23

uvodnik

U Hrvatskoj kulturnoj zajednici nazire se kriza druπtvenogmorala, nejedinstvo, raskol. HKZ-a se destabilizira, njeno imese blati, a Ëlanovi truju (ne-) poluistinama, zlorabe njihovi iz-graeni osjeÊaji i odgovornost prema HKZ-i.

Kako se oduprijeti lukavstvima pojedinaca? Ne æelimo se boriti protiv pojedinaca, nego za istinu i pravdu.Gotovih rjeπenja nema, na njima se treba odgovorno raditi.Dijalog i rad je u HKZ-i zanemaren. To je zlo koje se nadvilonad Zajednicom. Potrebno je otvoriti oËi i pokazati spremnost,oËuvati HKZ-u, ne ukazivati na pogreπke, nego ukljuËit se u

rad i traæit rjeπenja. Rjeπenja nisu zakonik i tvrda proceduralna logika, nego dijalogi rad. Kad su se Ëitala izvjeπÊa o radu (20-ak razliËitih priredbi u jednoj godini) ni-kome nije padalo na pamet proglaπavati demokratski izabrana tijela «nelegalnim,nelegitimnim, niπtavnimfl, a propusta je uvijek bilo. Vrednovao se rad, koji je jaËaozajedniπtvo i cijelu Hrvatsku kulturnu zajednicu.

Istina jest, dogaaju se Ëudne pojave. ZajedniËari se ne bi smjeli povlaËiti u sebe,Ëitati i sluπati samo pojedince i njihova jednostrana miπljenja. Pojave u HKZ-i tiËu sesvakog Ëlana osobno, njegove sredine u kojoj æivi u ovoj zemlji kao i njegove mati-ce domovine. HKZ-a je oËuvala i izgradila ugled Hrvata u ©vicarskoj. Ponosna moæebiti na svoje ime. Ponosna moæe biti na svoje ogranke koji na svojstven naËin πireime i kulturu. Ponosna moæe biti na mnoge udruge koje su nicale i danas niËu iz kru-gova njenih bivπih i sadaπnjih Ëlanova. Za sve ove izgraene ljude i ugled HKZ-e,borio se skoro tri desetljeÊa, mali Ëovjek, rodoljub s velikim srcem.

Ipak u jednom trenutku, netko je pogrijeπio?! Upitno je, gdje leæi greπka, u ukljuËiva-nju novih, manje poznatih ljudi u tijela HKZ-e? Leæi li greπka u dugogodiπnjim Ëla-novima, koji su se umorili, koji nisu postupno ukljuËili drugu generaciju u rad, ponu-dili im prihvatljive projekte i time razvijali HKZ-u? Moæda je upitna i odgovornostveÊine intelektualaca, koji su se ogradili i povukli, a trebali su pomoÊi u radu,voenju i razvijanju druπtva.Moæda je razlog sliËno stanje u Domovini, kao i onoopÊenito u svijetu? TisuÊe mozgova traæi rjeπenja problema u cijelom svijetu, pa jedoπao trenutak i u HKZ-i za trezveno razmiπljanje i traæenje rjeπenja.

Svatko tko gaji dijeliÊ odgovornosti prema HKZ-i, treba osobno odluËiti πto mu jeËiniti, da se oËuva ime, cjelovitost i djelovanje HKZ-e na razini ©vicarske, kako bi sei nadalje mogli ponositi a ne sramotiti.

U nadi da Êe boæiÊno svijetlo unijeti mir i pruæiti ruku pomirenja, æelimo Vam»ESTIT BOÆI∆ i blagoslovljenu NOVU GODINU 2000.!

Mirjana Magazin

Impressum:

Druπtvene obavijestiGlasilo za Ëlanove i prijatelje HKZMitteilungsblatt für die Mitgliederund Freunde des VereinsNakladnik/Herausgeber:Hrvatska kulturna zajednicaKroatischer KulturvereinKolektivni Ëlan Matice HrvatskeCH-8050 Zürich, Postfach 8480Internet: http://www.hkz-kkv.chPostcheck:80-33439-8Izlazi: 4 puta godiπnjeErscheint: 4 x jährlichOblikovanje i slog:Ivan IviÊLithos: ProntoSatz AG, ZürichTisak/Druck: Schneider Druck, 8032 Zürich

Glavnoi i odgovorni urednik: Mirjana MagazinUreivaËki kolegij: Osvin Gaupp, Ivan IviÊ, dr. AleksanderKrπnjavi, Tomislav Kukalj, Mirjana Magazin.Za potpisane Ëlanke odgovara autor, za nepotpisane Uredniπtvo. Miπljenjepisca ne mora odgovarati miπljenju Uredniπtva. Zadnji rok primanja prilogaza iduÊi broj: 20. veljaËe 2000.Priloge i oglase slati na adresu:Mirjana Magazin, Haggenhaldenstrasse 24, 9014 St. Gallen, Tel./fax: 071/277 25 51PoËasni Ëlanovi Hrvatske kulturne zajednice:Prof. dr. med. Æarko Dolinar† fra Lucijan KordiÊ† dr. Jure PetriËeviÊ† prof. dr. Vladimir Prelogdr. Tihomil Raaprof. dr. Marko Turinaing. Stipe RoπËiÊ

Naslovna stranica: Ivan IviÊ

uvodnik

Broj 87 prosinac 1999. 3

Ivan MatariÊ rodio se u Zagrebu 1952. godine. Nakon smrti oca 1968.g. preuzi-ma orguljaπko mjesto u æupnoj crkvi Sv. Klara pokraj Zagreba i ostaje na tom

mjestu do 1980.godine. Po zavrπetku studija dolazi na mjesto orguljaπa u æupnojcrkvi sv. Marije u TkalËiÊevoj ulici u Zagrebu. Od godine 1984. stalni je orguljaπZagrebaËke katedrale sve do 1990. godine (mjesto orguljaπice od 1990.g. u kate-drali preuzima Hvalimira Bledπnajder). Godine 1990. dolazi u ©vicarsku, ulazi ukrugove HKZ-e i aktivno se ukljuËuje kao glazbenik. Slijede nastupi: St.Gallen,ekumensko misno slavlje u St.Fidenu, πvicarsko-hrvatska misa; StadttheaterSt.Gallen ‡ humanitarni koncert za djecu ‡ ratnu siroËad u Hrvatskoj; slijedemnogi dobrotvorni koncerti 1991/92 «Stop the war in Croatiafl. Sudjeluje svojimglazbenim prilozima u Badenu na komemoracijama i knjiæevnim veËerima. Godi-ne 1993. odlazi u Lustenau-Austrija, gdje stalno radi kao profesor na MuziËkojπkoli. Aktivno sudjeluje u programima HKZ-e, spominjemo samo neke 900-oblj-etnica ZagrebaËke biskupije, 25-obljetnica HKZ-e, BoæiÊni koncert 1997. u Züri-chu, BoæiÊni koncert 1998.g. u St.Gallenu (uz zbor Splitskih lijeËnika), BoæiÊnikoncert u Herisau, veËer «Hrvatska glazbena baπtinafl u Zürichu; veËer filmskeglazbe u Zürichu (TAN-galerija); 25-obljetnica HKM u St.Gallenu itd. Slijedi pozivAME (krajem lipnja 1999.g.) nastup u okviru 10-obljetnice AME u studenom, kojise neprofesionalno i nekorektno otkazuje samo dva dana prije nastupa. Uz svojrad kao profesor klavira i ogruljaπ poËeo je i sam skladati: Suitu za orgulje (vjera,ufanje, ljubav); 4 minijature za klasiËnu gitaru, niz obrada boæiÊnih pjesama ‡ CD(DOWANI) «Hrvatski BoæiÊfl; BoæiÊne (njemaËke) popjevke; za puhaÊe instru-mente (obrade); skladbe za zbor: «Gedanken zum Kreuzwegfl a’capella, «Vaterunserfl a'capella; za kazaliπte: «Mutter couragefl (Freilichtspiel Jenins 1994) ...

Kratko vrijeme prije humanitarnogboæiÊnog koncerta u Zürichu ‡ za

bolnicu u Vukovaru ‡ u kojoj sam bio je-dan od glavnih nositelja programa, imaosam Ëast prikazati kraÊi osvrt i presjekglazbe, æivot glazbenika i tijek æivotauopÊe. U razgovoru (koji je objavljen uboæiÊnom broju DO 1997. g.) dotiËuÊirazne teme, spontano je u prvi plan do-πao Ëovjek, za mene neπto najvrednije injegovo pravo da pronae put k' zado-voljstvu i sreÊi.

GledajuÊi u æivot sretna Ëovjeka koji jesiromaπan i pun potreba, u razgovoru snjime pokuπavam otkriti πto tog ËovjekaËini sretnim. Mislim na radosna Ëovjekakoji je loπeg zdravlja, trpi tjelesne boli,razgovaram i pitam se πto tog ËovjekaËini snaænim, radosnim, zahvalnim. Gle-dam «sretnefl ljude koji te brige ne po-znaju, nemaju, koji su slobodni, bogati,moÊni, ugledni... Razgovaram s njima, ipaæljivo sluπam πto mi govore.

1984.g. preuzimajuÊi obvezu orguljaπaZagrebaËke katedrale (bez materijalnenaknade kao i u HKZ-i) osjeÊao sam za-dovoljstvo, sreÊu i Ëast biti jedna od ka-rika u nizu hrvatskih glazbenika koji sudjelovali i muzicirali na kraljici instrume-nata ‡ orguljama ZagrebaËke katedrale.

1971.g. osnovana je na Ëasnim temeljimaudruga zajedniËara da zaπtiti i promiËehrvatsku kulturu u ©vicarskoj ‡ HKZ!Godinama njen Ëlan i aktivni sudionikveÊih ili manjih glazbenih priloga kao pi-janista ili orguljaπ upoznao sam dobardio ljudi koji djeluju u njoj i oko nje. Iz-abran na Saboru 1999.godine u Zürichuza predsjednika te Ëasne udruge, upo-znao sam na æalost i onu drugu moædamanje ljepπu stranu koju kao umjetnik

nisam imao prilike vidjeti i osjetiti: su-prostavljanje ideja kao i interesa, ospor-avanja, πirenje «istinafl i «istinafl, vrije-anja ‡ suprotnost svega onoga πto Hr-vatska kulturna zajednica u svome ime-nu nosi.

Ne mislim, kao moæda neki Ëlanovi zreli-jih godina: «Zajednica to sam jafl. Noπenistim motivima, motivima glazbenika iidealiste, jednak meu jednakima æelimzajednicu usmjeriti k novom vremenu ipotrebama koje stoje pred nama.

U ona nezahvalna i opasna vremenakada je bilo opasno zvati se Hrvatom,protiveÊi se onoj drugoj strani, osjeÊalose zadovoljstvo prkosa, a danas, kadimamo konaËno svoju suverenu i slo-bodnu Domovinu Hrvatsku zbog razli-Ëitosti interesa pomijeπali smo odnosezadovoljstva, zajedniπtva i zahvalnostiunoseÊi nemir, prkoseÊi svemu. Odlazi liiz nas osjeÊaj sreÊe pripadnosti i slu-æenja istom cilju ‡ oËuvanju, zaπtiti i pro-micanju hrvatske kulture?

PredboæiÊno je vrijeme, kao i proπle go-dine, dosta toga promijenilo u nama ioko nas. Zavirimo duboko u sami sebe,sluπajmo svoje srce, svoj instinkt. Otkri-jmo svoje zadovoljstvo, svoju sreÊu. Pre-poznajmo je svaki dan, da bi zajedniËkibili zadovoljni, zahvalniji, ËovjeËniji.

U tim mislima æelim, svim Ëlanovima injihovim obiteljima, blagoslovljene boæi-Êne blagdane, te obilje zadovoljstva izdravlja u Novoj 2000. godini!

Vaπ s poπtovanjem Ivan MatariÊ

Vienje i poruka predsjednika HKZ-e

Fot

ogra

fija

: Iv

an I

viÊ

iz knjiæevnosti

Prosinac i dio sijeËnja, doba je Ëesti-tanja, darivanja i ljubavi meu ljudi-

ma. Tih se dana posvaani mire, oku-pljaju obitelji, oæive brojni obiËaji, pjeva-ju se prigodne pjesme, pleπe i slavi.

PoËetkom prosinca u spomen na sv. Ni-kolu, koji je zaπtitnik mornara, ribara,brodara, putnika, a koji je osobito volio idarivao djecu, u brojne Ëizmice, cipele iËarape, stavljaju se prigodni darovi. I nasv. Luciju se djeci dijele darovi, ovaj putkriπom se stavljaju pod djeËji jastuk.

Badnja veËer je osobito vaæna, kad seokupi sva obitelj blagujuÊi posnu veËe-ru, koja se protegne duboko u noÊ, uzmolitvu i odlazak na polnoÊku. Djeca iodrasli dobivaju darove koji se stavljajupod ureπeno boæiÊno drvce.

BoæiÊne mise i procesije svugdje u Hr-vatskoj su tradicionalne i zanimljive, jerse u veÊini krajeva Ëuvaju pjevane misene samo na sam blagdan BoæiÊa veÊ iiduÊih dana.

Na Mladince (Nevinu djeËicu) u nekimse mjestima na hrvatskoj obali i otocimasaËuvao obiËaj da mladiÊi obilaze kuÊeËestitajuÊi domaÊinima blagdane, Ëa-steÊi ih rakijom, a ovi njih kolaËima, sla-

sticama, prπutom, sirom... Uz to se pje-vaju prigodne pjesme.

Stara se godina ispraÊa, nova doËekuje.Dugo u noÊ se svugdje u svijetu slavi,osobito je popularno zajedno doËekatiNovu Godinu meu masom ljudi na tr-govima i ulicama uz glazbu i veselje. Na samu Novu Godinu, na hrvatskomjugu Ëestitari odnosno koledari ili kolen-dari obilaze znance i prijatelje Ëestita-juÊi im, i æeleÊi sve najbolje za Mladolito, a ovi ih Ëaste i darivaju za uzvrat.Djeca u rano jutro na samo Mlado litoobilaze, malim kadinjakom u kome jetamjan, roditelje, roake i prijatelje, Ëe-stitaju im blagdan, zauzvrat dobivajuslastice, voÊe, novac. Zanimljiv je obiËaju Jezerima na otoku Murteru, gdje sedjeci darivaju jabuke u koje se nabodemetalni novac.

U sjevernim krajevima Hrvatske naBlagdan sveta tri Kralja, tri se djeËakaobuku u kraljeve-mudrace obilazeÊi selodræeÊi u rukama velike zvijezde i pjeva-ju prigodne pjesme.

Nakon sveta tri Kralja skidaju se boæiÊniuresi i time zavrπava ovaj dio obiËaja uHrvata.

Nenad Milin


Traæili su me kao krπÊanina i knjiæev-nika rijeË-dvije o BoæiÊu. U knjiæev-

nosti doista ne nedostaje boæiÊnih stra-nica niti u krπÊanstvu Jaslica. Mojih ne-koliko rijeËi ne bi dodavalo obilju. Radijebih ukazao na jednu povijesnu osobi-tost. Na mjesto gdje se naπla knjiæev-nost u BoæiÊu. Ne BoæiÊ u knjiæevnosti.Nedavno je Talijanska knjiæevna akade-mija Arcadia proslavila 300. godiπnjicupostojanja. Tom prigodom upriliËene surazliËite sveËanosti. Meu njima i postavizloæbe koji prikazuje trupit stoljetni putslavne ustanove. RazgledavajuÊi rimskuizloæbu, opazio sam da je svaki BoæiÊostavio svoj trag u Arcadiji. Kazivalo se ipisalo, objavljivalo pjesme o BoæiÊu. NesluËajno. Razbrao sam da je BoæiÊ danArcadije i Dijete zaπtitnik akademije.

ZaËudio sam se. Ali samo na Ëas, ubrzomi je postalo jasno. Ta Arcadia je nasu-prot pretjeranoj baroknoj kiÊenosti kaonov knjiæevni ukus postavila jednostav-nost. Jednostavnost zdruæena s ljepo-tom ne nalazi se nigdje tako sretno utjelovljena kao u djetetu. Akademija

Arcadia uzela je sebi za uzor Dijete. I to dijete Isusa. Ono Dijete koje Êe kaozreo muæ staviti ua uzor ljudima negrËke mudrace ne rimske moÊnike, ne jeruzalemske sveÊenike veÊnaiπlo di-jete: «Ako ne budete kao djeca, neÊeteuÊi u kraljevstvo nebeskofl.

Akademici izabrali sebi za zaπtitnika Di-jete iz Betlehema. Po grËkoj pastirskojpokrajini Arcadiji nazvali su svoju aka-demiju Arcadijom a sebe pastirima.Nadjenuli su sebi Ëak grËka pastirskaimena. Nisu li se na taj naËin nekakopoistovijetili s belehemskim pastirimaπto su zaËueni doπli pred Dijete? Nisu litako jednostavnosti Djeteta pridruæilijednostavnost pastira i pjesniËko Ëue-nje povezali s Ëuenjem betlehemskihËuvara ovaca?

Jednostavnost, πto je to? Jednostavnostje stavljanje svega u jedno. Ako to jednotreba potraæiti u boæiÊnoj noÊi i u pjesmite noÊi onda je to pjev anela. SlavaBogu, mir ljudima.

Akademici su Arcadiji, rekoh, o BoæiÊuutiskivali kao pastir u snijegu trag, pje-smu ili zapis o BoæiÊu. I naπ arcadijacRajmund KuniÊ, roen 1717. u Dubrovni-ku a umro 1794. u Rimu, pastirskim ime-nom Peralo Megaride u ranom dobu Ar-cadije napisao je o jednom BoæiÊu pjes-mu vihoru da ne bjesni tako okrutno naMalog Isusa: «Ad borream ne saeviatfl.Pjesmu koje sam rukopis naπao u ArhivuAkademije i koja je tiskana u antalogijiArcadije.

Kao posljednji i najmanji arcadijac iz Hr-vatske ‡ a u 300 godina Arcadije bila suiz Hrvatske 33 akademika Arcadije ‡ pa-stirskim imenom Arion Geresteo napi-sao sam, evo, o ovom BoæiÊu ovaj zapiskao pridruæeni vapaj vihoru rata da neudara okrutno na Isusa koji je sebe po-stovijetio sa stradalnicima i najmanjima,sa svakim Ëovjekom rekavπi: «©to steuËinili jednome od moje najmanje braÊe,meni ste uËinili.fl

Ivan GolubObjavljeno u: Vjesnik LIV

(Zagreb 24.,25. i 26. XII. 1993.) br. 16611, str. 21

Knjiæevnost u BoæiÊu

Kak anelek na Betlemu

Otiπel sem pred polne k BenπiÊevima.Zagledal sem gde je trava z snegom

pokrita. Prebile bi Ëizme leda pak bi po-πtroknol. Po pol puta se nesem ufal. Snegje pokril leda. Da ne bi opal. I nogu ftr-gel. A BenπiÊevi dvojËeki Josip i Luka suse z menom igrali i fort se menili i pitali:

Je l' si ti golub?Jesam.

A zakaj?Pogodi!

Kak imaπ peruπke.Aha!

A gde su ti peruπke?Pod kaputom.

Daj da vidim.Dok bum letel.

Leti!Je, kad je oblok zaprt.

»ez vrata.Peruπke bi mi se strgale.

A je l' imaπ peruπke kak anelek na Betlemu?

Aha.Daj da vidim!

Pod kaputom su.SleËi kaputa!

Bilo bi mi zima.Ivan Golub

Kalinovac, Badnjak 1996.

ObiËaji u Hrvata

Vrijeme ljubavi i darivanja

Preπani cvijetiÊi doneπeni iz Betlehemskog vrta.

iz knjiæevnosti


Badnjak, Kmica, Si' stojimo f iæi, v mraku.Evo pape na vrate z sveËem v ruki:«Falen Isus i Marijafl.Deli su sveËu na stol.Mama mi πepÊu, kak sr f crikvi πepËe:«Idi s papom po slamu.To se patri najmlajπega muπkogafl.

Z slamom na pleËe,papa se peπËu Êez vrata.Ja za njema z snopom ritka v rukaj.Deli su slamu na pol iæe.»estitaji:«Na tem mladem letu,zdravi i veseli, Ëestiti i bogati...flMama na to vele i mi æ njema:«Boæe daj i Marijafl.Mami drπÊe glas.

Sedamo na slamu. Kriæamo se.Verujem u Boga. «OËemo se pomolitinaπem praroditelom, Adamu i Evi.OËe naπ.flSveËa Ëmiæi.

Bog se je zmolil.Ajd stola slagat.

Mama f struganki dræe sakakvo semenje.Papa πakom grabe i prekriæe stola:«Vu ime Oca i Sina i Duva Svetogafli z ruke spuπËaju seme po stolu.Na seme mama i papa nameËu vreËe fkriæ.Na vreËe saki dene dinara.Ja sem del pol dinara,kaj sam dobil vlane,dok sem iπel po zvezdarkaj.«©to viπe dene novac,taj bu bogateπifl ‡ vele braÊa.Mama pokrivaju stola z debelaπnem stolnakom.Po njemu natenko prestiraju seno.Na seno lepoga, na ruæe naπitoga, stolnaka nemeËu.Na njega konglufa, nuz konglufa sveËu i zdelËicu z semenjem.Sedamo za stol.

Mama nose makviËe na stol,debeloga gra, tanjeroc meda i glavicu Ëeπnjaka.Brati moji delaju od slame prstene.«Ivica, je l' si se zafalil Bogeku?fl«Fala Bogeku i Majki Mariji,koji su me naranili svojem svetom daromi z miloπËom boæom. Amen.fl

Papa prËe na slami rasta.I Franjo i Martin.Ja se kopiËem po slami.

«Da nesi zutra otiπel f selo.Budu ti glavu deli f πËavnak.fl«A zakaj?«Na BoæiÊ se mora biti domafl.«A je l' ne pemo f cirkvu?fl«Pemo na polnoÊku.I k velikoj meπi.I k veËernici.I Isuseka peπ glet. Dinara mu dadeπ.Buπ videl birke, πtalicu i tri kraljafl.

Mami su joËi pune suz.«Mamo, a zakaj se plaËete?fl«Kaj mi je lepo. Kaj ste si doma.fl

«A vlane ste plakali,a nesmo si bili doma.fl«Zato sem se plakala.fl«A je l' se vi navek na Badnjak plaËete?fl«Navek. Ako ste si doma,plaËem se od veselja.

Ako kojega nema, plaËem se od æalosti.flOdbeæal sem na slamu i prekopitnol se.«Dok bum veliki, i ja bum prËil rasta kak papa.Ja bum veliki kak papa.fl

BaËa se smeju, motaju kaπnaka v zube.

«Isuse, radost sva, doπel si z nebesafl ‡ zavodil je Franjo.On ima prelepoga glasa. On zna i risati.«BaËica, je l' mi bute narisali zvezdu,kaj pem po zvezdarkaj?fl

(Stihovi iz zbirke Ivana Goluba Zagreb 1993.)

BadnjakBadnjak

Fot

ogra

fija

i c

rteæ

: Iv

an I

viÊ

iz æivota zajednice


Zürich, 01.10.1999.

©tovani Ëlanovi Upravnog i Glavnog odbora

Nakon ljetnih praznika dobili smo zada-Êu kontrolirati 2. zahtijev inicijativnogodbora za izvanredni Sabor.

ZaËueni smo komentarom na naπu ana-lizu njihovog prvog zahtjeva za izvan-redni sabor, citat: «S obzirom da u Va-πem pojaπnjenju nedostaju bitne infor-macije, a Vaπ zakljuËak oskudijeva stva-rnim argumentima (konkretna imena,plaÊene, neplaÊene Ëlanarine itd.), nijenam objektivno moguÊe shvatiti VaπzakljuËak. Zbog toga nemoæemo akcep-tirati Vaπu odlukufl, kraj citata.

Nadzorni odbor doæivljava ovu objedukao uvredu. Mi smo naπ posao obaviliviπe nego savjesno i uredno, za razlikuod onih koji su se «brinulifl o sakupljan-ju glasova. Nije zadaÊa Nadzornog od-bora poduËavati inicijativni odbor otome kako ispravni listiÊi moraju izgle-dati da bi bili valjani. UnatoË toga, mismo u naπim komentarima toËno naveliπto nije ispravno.

Da je Inicijativnom odboru za izvanrednisabor bilo stalo do korektne pripremenjihove inicijative, trebali su kontaktira-ti Nadzorni odbor, kako bi zajedno dogo-vorili pojedinosti. Gospodin Smokvina usvom pismu od 23.03.99. na «predsjed-nika izborne komisijefl ‡ gosp. JoviÊapiπe, izmeu ostalog: «Tvrdim, da upra-vna tijela HKZ, na Saboru nisurazrijeπena, jer nije poπtovana demo-kratska procedura glasovanja, a ni Pra-vila HKZfl. Ako iz toga moæemo zaklju-Ëiti da g. Smokvina nije htjeo kontaktira-

ti nove Ëlanove Nadzornog odbora, jersmo mi za njega ilegalni, onda je mogaopojedinosti oko inicijative dogovoriti sabivπim Ëlanom, a sadaπnjim predsjedni-kom Nadzornog odbora, gosp. ©imuno-viÊem. Kakvo je to shvaÊanje demokra-tske procedure, ako novoizabrane nepriznaje, a od bivπih samo one koji sunjemu podobni (po principu parcijalnedemokracije). Jer, ako smo mi «ilegalnifl,a stari joπ uvijek legalni, onda je legalnipredsjednik HKZe joπ uvijek gsp. Krπnja-vi, legalni Ëlan upravnog odbora joπ uvi-jek gsp. Kukalj, a legalni Ëlanovi Nadzor-nog odbora, joπ uvijek gsp. ©imunoviÊ igsp. ©avar.

Kako ga. KriæaniÊ i g. MasliÊ mogu tvr-diti da im nije bilo poznato tko je platioËlanarinu, a tko ne? Mi smo se koristilijednim primjerkom popisa Ëlanstva gos-poe PoliÊ Vesne, i to smo izriËito nagla-sili. Gospoa PoliÊ je predala doku-mentaciju tajniπtva tek 11.07.99. (dvadana prije datuma 2. inicijative), znaËiinicijanti su bili u posjedu potpuno isteliste kao i mi. To potvruje i Ëinjenica dase u ovoj novoj inicijativi viπe ne pojavl-juju listiÊi sa imenima 44 osobe kojenisu Ëlanovi HKZ-e, kao ni onih 11 kojisu potpisali dva puta (kao na pr. g. NuiÊ,koji je jednom svoj potpis stavio naskupnu listu, a onda joπ predao i poseb-ni listiÊ).

U svom pismu, ga. KriæaniÊ i g.MasliÊpiπu i slijedeÊe: «Na kraju se mora izri-Ëito naglasiti, da Êemo mi naπe demo-kratsko pravo na sazivanje Izvanredneskupπtine, po potrebi sprovesti pravnimputemfl. I nakon toga πto su proËi-πÊavanjem svog prvog zahtjeva sa 179glasova, indirektno priznali svoj pokuπajmanipulacije, oni nama prijete sudom!!!

Meutim, nikakve prijetnje ne mogu nasprisiliti da akceptiramo nekorektne upi-se, samo zato da bi inicijanti imali do-voljan broj glasova. Mi smo spremniobje analize pokazati na sudu.

Molimo Vas da Ëlanovima HKZ-e poπal-jete ovo naπe izvjeπÊe. Smatramo da jenuæno potrebno da ljudi saznaju o stva-rima koje se dogaaju u ova dva gorespomenuta ogranka. Neznamo kako pro-tumaËiti ovakve napade i objede, alikakvi god da su im ciljevi, put kojim sedo njih æeli doÊi, niti je ispravan niti Êekoristiti HKZ-i.

S obzirom na gore spomenutu prijetnju,Nadzorni odbor predao je sporne listiÊeodvjetniku na uvid i zatraæio struËno mi-πljenje. Kontrola prema dobivenim upu-tama donjela je slijedeÊe rezultate:

Analiza predanih lista:1. Dostavljene liste ponovo nisu orgina-li veÊ kopije, ali nam je priopÊeno damoæemo dobiti na uvid originale2. Dostavljena su 122 zahtijeva, od kojih jea) 1 nevaæeÊi glas (ponovno HID kao ko-lektivni Ëlan ‡ potpisnik g. T. BratoljiÊ)b) 3 nevaæeÊa glasa iskljuËenih (gsp.Smokvina Radovan, ga. Smokvina Iris iga. PoliÊ Vesnac) 16 listiÊa je bez bez potpisa i/ili adrese.

Kriteriji po kojima su listiÊi kontrolirani:• Prema informaciji odvjetnika, za ovaj2. zahtijev, odluËujuÊi je broj Ëlanstva nadan kada smo isti zaprimili, a to je20.07.1999. Na taj dan imali smo 556 Ëla-nova (obitelji i pojedinaca).• Ostali kriteriji su ostali isti kao i pro-πlog puta. Da smo i ovaj puta akceptiraliglasove onih ljudi koji nisu uplatili puniiznos Ëlanarine, joπ je jedan dokaz naπetolerancije i spremnosti za kompromise.

ZakljuËak:Uvijeti za sazivanje Izvanrednog SaboraHKZ-e nisu ispunjeni. Dostavljena su 102ispravna zahtijeva, od 111 potrebnih.

HRVATSKA KULTURNA ZAJEDNICANadzorni odbor

Izvjeπtaj o izvrπenoj kontroli 2. zahtjeva Inicijativnog odbora za Izvanredni sabor od 13.07.1999.

(zahtjev je potpisan od gospoe KriæaniÊ Kristine u ime ogranka Zürich-Winterthur i gospodina MasliÊ Franje, u ime ogranka Baden-Zürich)

Fot

ogra

fija

: Iv

an I

viÊ

poruka iz domovine

Dragi vjernici, braÊo i sestre! Pred nama su izbori za ZastupniËki domHrvatskoga dræavnog sabora. Kao vaπi pa-stiri upuÊujemo vam za tu prigodu svojurijeË vjere i nade da vas potaknemo na odgo-vornu zauzetost u ovom trenutku.

BuduÊi da je Hrvatski dræavni sabornajviπe dræavno zakonodavno tijelo kojeutvruje zakonske okvire za æivot cijeledræavne zajednice i svakog graanina, na-dasve je vaæno da po predstojeÊim izbori-ma u ZastupniÊki dom u Sabor uu ljudikoji po svojoj Ëestitosti i sposobnosti naj-bolje mogu odgovoriti i najviπe pridonijetiaktualnim potrebama hrvatske dræave injezinih graana. O njima, naime, uvelikeovisi opÊe dobro i buduÊi napredak. Svakije pak vjernik, kao i svaki graanin, po sa-vjesti duæan skrbiti za opÊe dobro.

Poslanje Crkve nije politiËkog ni eko-nomskog ni socijalnog reda. Svrha koju jojje Krist odredio religioznog je reda. Aliupravo iz toga religioznog poslanja izviruzadaci, svjetlo i snaga koji mogu posluæitida se ljudska zajednica izgradi i uËvrsti poBoæjem zakonu (usp. Gaudium et spes, 42).

U sklopu toga poslanja naπa nas pastir-ska odgovornost potiËe pridonositi stabil-nosti naπe zajedniËe dræave kako bi onamogla biti Ëvrst jamac opÊem dobru svihnaπih sunarodnjaka i sugraana.

Svaki graanin koji ima pravo glasamoæe pridonijeti da u Sabor uu najvrsnijii najdostojniji kandidati, te s toga sve poti-Ëemo da iskoriste svoje pravo glasa u pri-log opÊeg dobra. Drugi vatikanski saboruËi: «Neka se graani sjete da imaju pravoglasa i ujedno duænost sluæiti se svojimpravom glasa u korist opÊega dobrafl (Gau-dium et spes, 75). BiraËi se trebaju osposo-biti za odgovorno odluËivanje kome Êe datisvoj glas. BuduÊi da mnogi kandidati kojise predstavljaju na stranaËkim listamaneÊe biti dovoljno poznati cijelom bira-Ëkom tijelu, potrebno je da biraËi prouËeprogram stranke i njezino dosadaπnje dje-lovanje. Ne treba posebno upozoravatikako politiËari osobito u predizborno vrije-

me znaju davati velika obeÊanja iza kojine stoje ni realne moguÊnosti ost-

varenja, Ëak ni stalna volja dase obeÊano ispuni. Sve

to ne smije biti razlogda graanin odu-

stane od izbora,da se oslo-

bodi odgovornosti za opÊe dobro. Nakonπto se o strankama i kandidatima informirakoliko mu je najviπe moguÊe, svatko jeduæan glasovati po svojoj savijesti.

Kad je rijeË o graanima koji su katoli-ci, oni pri odluËivanju za koga Êe glasovatitrebaju voditi raËuna i o tome koliko sustranaËki programi i moralni lik odreeno-ga kandidata na stranaËkoj listi u skladu svjerskim uËenjem i moralnim naËelima Ka-toliËke Crkve. To ne znaËi da bismo cijelojdræavnoj zajednici nametali katoliËke sta-vove, ali je razumljivo da katolik ne bi smiodati svoj glas onima koji bi u svom progra-mu imali nijekanje i ruπenje onih vrijedno-sti koje su vjernicima svetinja. U pro-suivanju odreene stranke ili odreenogkandidata vjernik Êe nastojati razvidjetikoliko se dotiËni zauzimaju za snoπljivost idialog, za izgradnju pravne i socijalnedræave, za pravdu u druπtvu, koliko brigeiskazuju obitelji i djeci, nezaposlenima,mladima, siromaπnima, starcima, kolikopromiËu civilaziju ljubavi i zauzimaju se zaËovjekov æivot od zaËeÊa do prirodnesmrti.

Da se biraËi πto savjesnije i od-govornije mogu sluæiti svojim pra-vom, potrebno je da im politiËarisebe i svoje stranke πto ispravnijepredstave. U tome je vaæno poπti-

vati kulturu dijaloga, izbjegavati nekorekt-ne optuæbe i poniæavanja. Tko krivca traæisamo na drugoj strani, ne djeluje uvjerljivo.Demokracija traæi snoπljivo i odgovorno po-naπanje s jasnim zakonskim i zakonitimpostavkama prema sebi i prema drugima,a ne gleda najprije tko je neπto predloæio,nego je li πto je predloæio dobro, pravno imoralno ispravno, vrijedno i druπtveno ko-risno. Pozivamo kandidate da u programi-ma i predizbornim obeÊanjima budu πto ot-voreniji, πto jasniji i πto vjerodostojniji.

Svi koji su odgovorni za organizaciju iprovoenje izbora duæni su voditi raËunada izbori budu ne samo demokratski negoi tajni i slobodni, u skladu s meunarodnimkonvencijama i europskim standardima. Unaπim je okolnostima nadasve vaæno da sesve stranke i svi politiËki djelatnici strogopridræavaju prihvaÊenog izbornog zakona ipravilnika predizborne promidæbe. BiraËiimaju svoje pravo preko svih sredstava ja-vnog izvjeπÊivanja dobivati objektivne in-formacije o strankama i kandidatima, astranke i kandidati imaju pravo na jednakeuvjete pravednog predizbornog nadmetan-ja. Sluæbena povjerenstva i skupine kojenadziru izbore trebaju biti mjeπovita sasta-va, s Ëlanovima iz razliËitih stranaka uznazoËnost meunarodnih promatraËa, takoda nitko ne bi mogao opravdano prigovori-ti pravilnosti i demokratiËnosti glasovanjai prebrojavanja glasova. Stanoviti Ëinbeniciizvan hrvatskog prostora ne bi smjeliograniËavati izraæavanje istinske volje hrvatskih biraËa.

Mi biskupi posebno upozoravamo sve-Êenike da se ne upuπtaju ni u kakvu stra-naËku djelatnost. Neka potiËu vjernike dase odgovorno posluæe svojim pravom gla-sa. Neka ih nipoπto ne upuÊuju za koju bistranku trebalo glasovati, nego neka nar-odu u vezi s aktualnim politiËkim trenut-kom tumaÊe katoliËki socijalni nauk i vjer-ska naËela. Na tim osnovama neka svakivjernik sam odluËi za kakav Êe se programi za kojega kandidata opredijeliti, kojoj Êestranci dati svoj glas.

Na ovogodiπnju svetkovinu BoæiÊazapoËinje slavlje Velikog jubileja, 2000.obljetnice krπËanstva. Uzdamo se da uzduænu pozornost i obzirnost svih sudionikapredizborne promidæbe neÊe biti znaËajni-je poremeÊeno liturgijsko ozraËje pred-boæiËnog i boæiÊnog vremena.

MoleÊi obilan Boæji blagoslov svimgraanima Hrvatske kako bi u dobru, ple-menitosti, Ëestitosti i marljivosti provodilisiguran i miran æivot, obdaren duhovnim imaterijalnim napretkom, sve vas od srcapozdravljamo.

Vaπi biskupi.

Pastirska poruka katoliËkih biskupa Republike Hrvatske povodom izbora za ZastupniËki dom Hrvatskog dræavnog sabora

«... da u Sabor uu najvrsniji i najdostojniji kandidatifl


Nakon πto su u subotu 27. stude-noga sluæbeno raspisani izbori

za ZastupniËki dom Hrvatskogadræavnog sabora, koji Êe se odræati 3. sijeËnja 2000., hrvatski biskupi obja-vili su u Zagrebu u ponedjeljak 29.studenoga 1999. Pastirsku poruku.

«... da u Sabor uu najvrsniji i najdostojniji kandidatifl

Fot

ogra

fije

: Iv

an I

viÊ



Ove DO izlaze sa ogromnim zakaπnjenjem.Razlog tom kaπnjenju nije nedostatakdobre volje redakcije, nego pomanjkanjefinancijskih sredstava s jedne strane iokolnosti u kojima se nalazi HKZ s drugestrane. Koliko su te okolnosti opravdava-juÊe, neka dobronamjerni Ëitatelj prosudisam na osnovu ove kronologije.

Zgradu HKZ-e potresaju veÊ niz godina po-remeÊaji, koji su od ovogodiπnjeg Saborapoprimili takve razmjere da ugroæavaju isame temelje ove veÊ 27 godina staregraevine. Nema sumnje, to znaju veÊ ivrapci na krovu, razdor u HKZ-i poprimio jeove godine kritiËne razmjere, koji prijeteda se ta udruga ‡ koja bez sumnje na os-novu usmjerenja i tradicije ima najviπe pra-va na epitet Udruge svih Hrvata u ©vicar-skoj ‡ svede na debatni klub od kojih ne-koliko desetaka Ëlanova. Jedna strana,koja oËito ima dobru financijsku podlogu,ponovo je objavila svoje vienje tog pro-blema u svojim «Malim DOfl. Ovaj dopisovdje, nije pokuπaj protuodgovora. »lanst-vo je veÊ dovoljno bombardirano pismenimputem stavovima jedne i druge strane ukojima su izmjenjivane meusobne optuæ-be. Usprkos toga πto ponavljanje imaodreeni propagandni uËinak, namjernoodustajem od vrednovanja i kvalificiranjapostupaka jedne ili druge strane s iskre-nom namjerom Ëim veÊe objektivnosti. Ciljmi je informirati Ëlanstvo u duhu πvicar-skih vijesti u drugom svjetskom ratu, a toznaËi bez tendencije danaπnjeg novinarst-va da se po ameriËkom uzoru od informaci-je napravi «storyfl sa svrhom komercija-lizacije ljudskih osjeÊaja. U tu svrhu seograniËavam na Ëistu kronologiju dogaajaod ovogodiπnjeg Sabora do danas. Ob-zirom na ograniËenost prostora, nijemoguÊe spomenuti svaku pojedinost, negose moram ograniËiti na najvaænije, speci-jalno kad se radi o godiπnjem saboru. Svje-stan opasnosti kod odabira informacija, jerse i na taj naËin moæe manipulirati Ëitatel-jem, mogu samo ponoviti moju namjeru dabudem πto objektivniji.

21.03.99. Godiπnji SaborPrisutne 94 osobe, od toga sa pravom gla-sa 89. Kontrola glasaËkog prava je na ulazui potvruje se dodjelom glasaËkih listiÊa.Dnevni red se prihvaÊa, a zahtjev za izgla-savanje novih pravila HKZ-e odbija, pa senovi izbori odræavaju po starim pravilima.

NajveÊi spor nastaje u svezi s listom kan-didata na glasaËkim listiÊima koje je prire-dio aktualni predsjednik, koji je od Uprav-nog Odbora bio time zaduæen. Dio ËlanovaUpravnog odbora, koji ponovo kandidirajuza upravna tijela, protestira, smatrajuÊi dasu na listama i neki kandidati za koje seUpravni odbor nije dogovorio, a istovreme-

no manjka jedan dogovoreni kandidat.Predsjednik objaπnjava da svaki Ëlan imapravo na kanditaturu, a ne samo oni koji supredloæeni od Upravnog Odbora, te da seosim toga bez problema glasaËki listiÊimogu nadopuniti novim kandidatima.Usprkos tog objaπnjenja, dio kandidata po-vlaËi svoju kandidaturu, a takoer i dio iz-borne komisije ne sudjeluje u daljnjemradu izbora. Kao razlozi se navode manipu-lacija glasaËkim listiÊima te formalne po-vrede, kao na pr.: ne pridræavanje dnevnogreda, nekorektno otpuπtanje upravnih tije-la (otpuπteni aklamacijom) te povreda πvi-carskih zakona u proceduri. (Na ovom mje-stu moram zamoliti Ëitatelja za ispriku, jerse ne mogu suzdræati od osobnog komen-tara: proËitao sam πvicarske zakone u sve-zi udruga od naprijed prema natrag i obr-nuto te konzultirao jednu struËnu knjiguna tu temu, ali nigdje nisam naπao neπto usvezi sa zamjerkom dotiËnoga.) Daljne iz-bore vodi gosp. Vlado Boban koji je od Sa-bora aklamacijom izabran kao dnevnipredsjednik. Izbori se provode i zavr-πavaju. Od registriranih 89 Ëlanova sa pra-vom glasa za Upravni i Nadzorni odbor gla-saju 64 osobe, a za Uredniπtvo 67 osoba.Sabor se zakljuËuje.24.03.99.»lanovi novo izabranog Upravnog odboratraæe, nakon neuspjeπnih telefonskihpokuπaja, primopredaju dokumentacije iostalog materijala od starih duænosnikapismenim putem, jer se inaËe radom HKZ-ene moæe poËeti.21.3. — 09.04.99.Organizira se Inicijativni odbor za odræa-vanje Izvanrednog sabora.09.04.99. Inicijativni odbor za odræavanje Izvanred-nog Sabora πalje pismo na sve Ëlanove ukojem opisuje svoje vienje o toku izbora,smatrajuÊi ih nelegalnim.19.04.99.Upravni odbor ponovo pismenim putemtraæi primopredaju, na koju se stari duæ-nosnici ponovo ogluπuju. Rad HKZ-e je joπuvijek onemoguÊen.25.04.99.Upravni odbor reagira na pismo Inicijativ-nog odbora od 09.04.99 i πalje na sve Ëla-nove svoje vienje dogaanja na Saboru.03.05.99.Jedan Ëlan Inicijativnog odbora zahtijevapismenim putem od starih duænosnika damoraju zadræati dokumentaciju i bankovnuaktivu.04.05.99.Primopredaja manjeg dijela blagajniËkihknjiga.11.05.99.Upravni odbor πalje preporuËena pisma nastare duænosnike sa zahtjevom primopre-daje. Do primopredaje ne dolazi.21.05.99.Glavni odbor HKZ-e iskljuËuje iz Ëlanstva35 osoba, koje su navedene kao Ëlanovi In-icijativnog odbora. Time je i rad ogranakaBaden-Zürich i Zürich-Winterthur suspen-diran, obzirom da se vodstvo ta dva ogran-ka nalazi meu iskljuËenima. Jedan Ëlanodmah reagira, objaπnjavajuÊi da je njego-vo ime doπlo na listu Inicijativnog odbora

bez njegovog znanja. Njegovo iskljuËenjese povlaËi i potvruje pismom od 15.06.99.28.05.99.Inicijativni odbor uruËuje zahtjev za sazi-vanje Izvanrednog sabora i prilaæe listiÊesa potpisima pojedinaca koji to podræavaju.07.06.99.Na osnovu reagiranja pojedinih iskljuËenihËlanova, Glavni odbor dolazi do zakljuËka,da nisu svi, koji su navedeni kao Ëlanovi in-icijativnog odbora upoznati sa stvarnimrazlogom iskljuËenja, naime blokiranjerada HKZ-e uslijed odbijanja primopredajedokumentacije. Na osnovu toga GO πaljeiskljuËenim Ëlanovima dopis, kojim pot-vruje iskljuËenje 4 Ëlana zbog odbijanjaprimopredaje i smatra bezpredmetnim is-kljuËenje onih Ëlanova, koji se ograde odakcije Ëetvorice.09.06.99.Upravni odbor obznanjuje svim Ëlanovimaanalizu zahtjeva Inicijativnog odbora od28.05.99. Analiza pokazuje da je inicijativupoduprlo 90 vaæeÊih potpisa, πto je manjeod potrebne 1/5 Ëlanstva.22.06.99Upravni odbor dobiva poziv na roËiπte kodpomirdbenog sudca (Friedensrichter),zbog pojedinaËne tuæbe jednog Ëlana, teskupne tuæbe 17 Ëlanova povodom is-kljuËenja iz Ëlanstva.05.07.99.Upravni odbor πalje iskljuËenim Ëlanovimapoziv na otvoreni razgovor.11.07.99.Na otvoreni razgovor odazivaju se svegaËetvoro, a nitko od njih ne æeli diskutirati.Dvoje od njih, bivπi duænosnici, predajukonaËno svoj dio dokumentacije udruge, aostali poruËuju «vidimo se na sudufl.20.07.99.Inicijativni odbor uruËuje drugi zahtjev zasazivanje izvanrednog sabora i prilaæeispravljenu i nadopunjenu listu potpisa.02.08.99.RoËiπte kod pomirdbenog sudca povodomindividualne tuæbe. Obzirom da se u tuæbiporiËe veza sa Inicijativnim odborom,predstavnici HKZ-e izjavljuju da je u tomsluËaju njegovo iskljuËenje iz Ëlanstva bez-predmetno. Time je spor rijeπen.02.08.99.RoËiπte kod pomirdbenog sudca u sveziskupne tuæbe 17 Ëlanova. Kompromisnuponudu HKZ-e kojom se nudi povlaËenjeiskljuËenja svih osim Ëetvorice, a za koje senudi suspenzija do novog sabora, gdje biËlanstvo odluËilo o iskljuËenju, predstavni-ci druge strane ne prihvaÊaju. Oni traæebezuvjetno povlaËenje iskljuËenja za sve.Nakon duge rasprave predstavnici HKZ-epristaju na povlaËenje iskljuËenja svih, uzuvjet da to bude odobreno od Glavnog od-bora kada se njegovi Ëlanovi vrate sagodiπnjeg odmora. 06.08.99.Primopredaja gotovo kompletnog ostatkadokumentacije.26.08.99.HKZ javlja pomirdbenom sudcu, da glavniodbor ostaje pri svom prvom kompromis-nom prijedlogu i ne prihvaÊa poniπtenje is-kljuËenja Ëetvorice Ëlanova.

Quo Vadis Zajednico? ili

Hrvat protiv Hrvata



02.09.99.Tuæba Ëetvero iskljuËenih protiv predsjed-nika i dopredsjednice HKZ-e zbog klevete ipovrede Ëasti, sa zahtjevom kazne i nado-knade troπkova. 02.09.99.Tuæba Ëetvero iskljuËenih protiv HKZ-ezbog klevete i povrede Ëasti, sa zahtjevomzabrane ponavljanja uvredljivih izjava. 15.09.99.Glavni odbor provodi u djelo ponuenikompromis i poniπtava odluku o iskljuËe-nju svih Ëlanova sa izuzeÊem Ëetvorke.23.09.99.Na roËiπtu kod pomirdbenog sudca povo-dom tuæbe protiv predsjednika i dopreds-jednice ne dolazi do pomirenja izmeu ad-vokata dviju stranaka. Pomirdbeni sudacpokuπava pod svaku cijenu sprijeËiti suds-ki proces i predlaæe da stranke joπ jednompromisle do slijedeÊeg termina 31.10 1999.29.09.99.Odvjetnik Ëetvorice otkazuje pomirenje usvezi tuæbe protiv predsjednika i dopreds-jednice. Prema tome ne dolazi do novogroËiπta kod pomirdbenog sudca.

01.10.99.Zahtjev Inicijativnog odbora za sazivanjeizvanrednog sabora analiziran je po uputamaodvjetnika specijaliziranog za pravo udruga.Inicijativu podræavaju 102 vaæeÊa potpisa,potrebna 1/5 Ëlanstva opet nije postignuta.04.11.99.Obavijest da je tuæba Ëetvorice protivpredsjednika i dopredsjednice proslije-ena na sud. Prema tome slijedi sudskiproces koji prema izjavi odvjetnika traje upravilu 2— 4 godine.16.11.99.Na roËiπtu kod pomirbenog sudca povodomtuæbe Ëetvorice protiv HKZ-e ne dolazi dopomirenja. Glavni Odbor ne moæe prihvati-ti ulimativne zahtjeve, kojima se traæi dapovuËe sve izjave u svezi Ëetvorice, iakooni odreene radnje u tuæbi priznaju, alitvrde da nisu to poduzeli svi Ëetvoro.01.12.99.Obavijest da je tuæba 17 Ëlanova zbog is-kljuËenja iz Ëlanstva proslijeena na sud(iako je za sve, osim za troje iz te grupe, is-kljuËenje poniπteno). Prema tome slijedisudski proces.

Kao πto se iz ove kronologije vidi, HKZ jesuoËena sa lavinom sudskih procesa. TkoÊe biti dobitnik, a tko gubitnik? Smatramda joπ uvijek nismo nauËili pouku zemlje ukojoj æivimo i koja ima vrlo dugu demo-kratsku tradiciju: ©vicarci su prije svegapragmatiËan narod koji uvijek stavlja navagu ulog i korist, te je prema tome spre-man na kompromis. PodsjeÊam da su πvi-carske banke platile ogromne novce Æido-vskom Svjetskom Kongresu, ocijenivπi daim je to jeftinije nego poslovni gubici radibojkota u sluËaju parniËenja. Spremnost nakompromis je oËito osebina, koju ne posje-dujemo ni u rudimentarnom obliku, zatonam je s druge strane spremnost da besko-naËno diskutiramo i svaamo se o formal-nostima, vrlo jaka strana. Koji put imamdojam da se igramo demokracije.

Bez obzira tko dobije proces (kad on zavrπinitko viπe neÊe ni znati zaπto se vodio), uvi-jek ima jedan siguran gubitnik, a to je HKZ.

Quo Vadis HKZ-o ?Osvin Gaupp

Kao delegirani predstavnik GO (svi Ëlanoviodsutni zbog godiπnjih odmora) bio sam su-dionik rasprave kod pomirbenog sudca (Frie-densrichter) u sluËaju «gosp. NuiÊ protivHKZ-efl, pa se osjeÊam ponukanim reagiratina njegov dopis u «Malim druπtvenim obavi-jestimafl pod naslovom «©tovane gospoe igospodo!fl. Poznam g. NuiÊa veÊ duæe vrije-me, ne osobno, nego po njegovom dugogodi-πnjem djelovanju u HKZi zbog kojega sam gacijenio i poπtivao. Zato me Ëudi i iznenaujenjegovo reagiranje koje ne æelim dalje ko-mentirati. OgraniËavam se samo na slijedeÊeËinjenice:a) CitirajuÊi i pozivajuÊi se na Ël. 12 pravilaHKZe g. NuiÊ oËito aludira na Ëinjenicu da jebio iskljuËen od GO, a da ga prije toga Odborogranka nije suspendirao, kako to piπe udotiËnom Ël. 12. Pri tome g. NuiÊ zaboravljaËinjenicu da je direktno izjavio, citat: «Ne pri-padam ni jednom ogranku, nego Srediπnjicifl.Da li je prema tome g. NuiÊ nepovrediv ineiskljuËiv, jer ga jednostavno niti jedanogranak ne moæe suspendirati? (Time narav-no ne impliciram da je postojao opravdanrazlog za njegovo iskljuËenje).b) Rasprava kod pomirbenog sudca (Frie-densrichter) nije parnica, jer se ne provodinikakav dokazni postupak, a pomirdbeni su-dac ne mora nuæno biti pravnik. Njegovafunkcija ograniËava se na pomirenje zava-enih strana sa svrhom rastereÊenja sudova,a Ëak nije poznata niti u svim kantonima.Prema tome HKZ nije izgubila nikakvu parni-cu. GO je na osnovu izjave g. NuiÊa u tuæbi,citat: «Es war keine Rede von einem Initiati-vausschussfl, doπao do zakljuËka da je g.NuiÊ stavljen na listu Inicijativnog odborabez njegovog znanja i prema tome da njego-vo iskljuËenje poËiva na nesporazumu. To jebilo izjavljeno i kod pomirdbenog sudca.Zbog toËne informacije Ëlanovima HKZ-e, ci-

tiram a) Ël. 1 odluke pomirdbenog sudca (Ël.2 ‡ 5 govore o odustajanju g. NuiÊa od nado-knade πtete i preuzimanju troπkova raspraveod HKZ-e), te b) zapisnik koji je pisan u tokurasprave:a) «1. Die Vertreter des Beklagten widerru-fen den Ausschluss des Klägers aus demKroatischen Kulturverein und ziehen somitdas Schreiben vom 21.05.99 zurück. Im wei-terem entschuldigen sie sich beim Kläger fürdas Missverständnis und verpflichten sich,allen Empfängern welche das Schreibenvom 21.05.99 erhalten haben, schriftlich Mit-teilung zu erstatten.flb) Zapisnik sa rasprave:Zürich, 02.08.1999Sudac traæi osobne podatke od g. NuiÊa.Sudac Misli da ne mora Ëitati tuæbu, jernam je dostavljena. Pitanje g.NuiÊu ima li πtododati.NuiÊ: Ne, ali ukratko navodi svoje razlogeprema dokumentima koje je od nas dobio inama poslao, t.j. ponavlja napisano u tuæbinavedeno pod toËkom B. Traæi da mu se po-kaæe prijedlog ogranka Baden-Zürich o nje-govom iskljuËenju. On je traæio komunikacijupreko posrednika, ali nije dobio nikakav po-zitivan odgovor.Gaupp O.: Istina, bilo je komunikacije prekogosp. B. S obzirom da je g. NuiÊ izjavio da jebez njegovog znanja i odobrenja stavljen nalistu inicijativnog komiteta za izvanredni sa-bor, njegovo je iskljuËenje bespredmetno. Utom smislu je neoficijelno predloæen tekstpisma za povratak u Ëlanstvo, koji je g. NuiÊ,prema izjavi gosp. B., akceptirao. Naæalost seprije ove rasprave nije moglo reagirati, zbogodsutnosti veÊine Ëlanova GO (god.odmori).Taj isti prijedlog, sada preveden nanjemaËki, ponavljamo ovdje i oËekujemotime brzo okonËanje rasprave (predaje pismogosp. NuiÊu i sudcu).

NuiÊ: protestira zbog teksta i ne æeli pismoakceptirati u toj formi.Sudac: Was ist nicht berücksichtigt, Hr.NuiÊ?NuiÊ: Die Vorgeschichte im Brief will ichnicht haben.Gaupp O.: zaËuen je, jer je identiËan tekstveÊ akceptirao.Sudac: Es gilt die Klage möglichst zu besei-tigen. Im Grundsatz eins ‡ der Ausschlusswird widerrufen, im Grundsatz zwei ‡ aufTextänderung zu beharren bringt nichts. Siebrauchen auch gar keinen Brief zu bekom-men (od udruge), Sie bekommen die Verfü-gung schriftlich. In der Verfügung wird ste-hen, es war ein Missverständnis.NuiÊ: O.K. to mu je dovoljno. Zahtijeva da seobavijest o povratku u Ëlanstvo poπalje naiste adrese kao i obavijest o iskljuËenju.Troπkove «Friedensrichter-afl ne æeli snositi,ali odustaje od 1'000.‡ Fr. odπtete.Gaupp O.: protestira zbog troπkova. Mi smobili zavedeni spletkama i zaπto da sada sno-simo troπkove.Sudac: Tu nema drugog izlaza, jer je to zako-nom utvreno.Kukalj potvruje sudËevu izjavu i smatra dato moramo akceptirati.Gaupp D.: S kojim troπkovima moramoraËunati?Sudac: Po prilici 250.‡ CHF.Gaupp O.: traæi da se u izvjeπtaju sudca upi-πe slijedeÊa reËenica:«..Hr. NuiÊ anerkennt,dass der Hauptausschuss, bei seinem Ent-scheid über den Ausschluss von Hrn. NuiÊaus dem Verein, von keinen unlauteren Ab-sichten geleitet wurdefl.Sudac: To nije potrebno.Gaupp O.: Kako onda da formuliramo pismoobjaπnjenja?Sudac: Sie können schreiben was Sie wollen,z.B. auf «Missverständnisfl aufbauen.NuiÊ: Ne morate nikakvo pismo pisati, samokopirati «Verfuegungfl i poslati, inaËe opetslijedi «Klagefl.

Osvin Gaupp

Nikad zadovoljan

iz svakidaπnjice


«Zamisli, rat je, ali nitko ne ide u nj!fl,glasila je popularna krilatica «antiratnegeneracijefl 1968., koja je unatoË svojimproklamacijama zapravo vodila rat pro-tiv t.zv. establishmenta.

Danas, nekoliko dana nakon nastupa mirana Kosovu, gornja izreka dala bi se ova-ko parafrazirati: «Zamisli, rat je, i svimaje sve jasno!fl Jer u zadnje vrijeme u Eu-ropi sve vrvi od bezbrojnih «balkanskihstruËnjakafl i «poznavalaca stanjafl. Po-put gljiva u πumi nakon obilne kiπe!

Ovaj prikaz ne æeli se takmiËiti s njima.On nema ni namjeru dati trenutnu slikustanja ili anamnezu politiËke groznice unatezanju oko protektorata na Kosovu aposebno ne oko njegove sutraπnjice. Pi-sac æeli pokuπati skicirati nekolikomoguÊih prilaza kosovskoj tragediji.

Odgovor na pitanje stilizirano u duhunenadmaπivih Kästnerovih stihova, koji biotprilike glasilo «A πto radi rat kad oruæjemiruje?fl, je zapravo vrlo jednostavan: Onse nastavlja u drugom obliku. Tako baremtvrde marksisti, koji obrÊu tezu Clause-witza o «ratu kao nastavku politike dru-gim sredstvimafl i kaæu: «Ako je rat na-stavak politike drugim sredstvima, tadaje i mir samo nastavak borbe drugimsredstvimafl (sovjetski marπal B.M.Sapoπnikov) ili «Politika je rat bez prolje-vanja krvi, rat je krvava politikafl (Mao CeTung).

Time bi bio opisan i socijalistiËko-ruskiprilaz kosovskoj problematici, koji je ‡sad je oËito! ‡ bio akordiran s beograds-kim reæimom: Lenjinizam je stvorio po-jam «pravednog, socijalistiËko-komuni-stiËkog oslobodilaËkog ratafl i «nepra-vednog, imperijalistiËkog ratafl, pa je najednoj strani razumljivo da Rusi iza leaNATO-u, s kojim su se «rame uz rameborili za mir na Kosovufl, prijevremenoupute svoje postrojbe i svim silamatraæe «ruski sektorfl, dok ruski parla-ment donosi zakljuËke, kojima se op-tuæuje NATO za «barbarsku agresiju naSRJfl i traæi dizanje optuæbe radi ratnihzloËina protiv glavnog tajnika sjeveroat-lanskog saveza Solane! Ruski medvjedne vidi ni milijunski albanski zbjeg, nimasovne grobnice ‡ nama poznate joπod onih straviËnih godina nakon «Blaj-burgafl ‡; na to oko on je veÊ odavno sli-jep, πto potvruju Berlin 1953, Budim-peπta 1956, Prag 1968, Afganistan,»eËenija ...! Ruski izum zvan «miroljubi-va koegzistencijafl je za Moskvu i danassamo nuæno zlo, koje se sad «prodajefl

za financijske ustupke zapada.Srpski vid nam je ‡ naæalost ‡ najpozna-tiji: Od Duπanovog zakonika, koji jemeu Srbima zasadio mrænju premastranom, nesrpskom, preko upornograda Srpske pravoslavne crkve na pret-varanju Kosovske bitke u pogubni mit,Vukovog «Srbi, svi i svuda!fl, Garaπani-novog «NaËertanijafl, Nikole PaπiÊa, «odJevreja osloboene Srbijefl, Ëetniπtva,partizanstva i «Bleiburgafl do «AceflRankoviÊa, UDBE, «MemorandumaSANUfl, «jogurt-revolucijefl, «Slobefl,AdæiÊa, KaradæiÊa, MladiÊa, ©ljivanËani-na, Arkana .... i krvavog nepredvidivogtraga od Slovenije, preko Hrvatske i Vu-kovara, Bosne i Hercegovine i Srebreni-ce do masovnih grobnica na Kosovu!

Srpska pravoslavna crkva je kao u pr-vom redu nacionalna institucija odigralakljuËnu ulogu kod utemeljenja i uzgojasrpskog nacionalizma i πovinizma. Ali i uupornom πirenju srpstva tijekom stol-jeÊa; sjetimo se samo kako je ta svojevr-sna politiËka stranka od svih Vlaha(Habzburzi su prava «Krajiπnikafl urediliputem Statuta vallachorum, a ne ser-borum!) i pripadnika drugih nesrpskihnarodnih skupina stvarala Srbe. Podsjet-imo i na njenu ulogu u etniËkomËiπÊenju Srbije u Drugom svjetskom ratu‡ jedan pogled na etniËki zemljovidbivπe Jugoslavije iz 1981. govori zasebe: Samo je uæa Srbija upadljivo «jed-nobojnafl. Pravoslavna crkva je i sad, uraspadu «radniËkog rajafl, u viπe na-vrata pokazala svoje pravo lice; samo triprimjera:• Zapaljena katoliËka crkva u Dalju joπnije ni dogorila, a srpski episkop je veÊna zgariπtu «polagaofl kamen temeljacpravoslavne prvostolnice!• Sinod crkve je tek tjedan dana nakonkapitulacije Srbije pred NATO-vimbombama zatraæio «nove za naciju i svetprihvatljive leaderefl. Zar «Sveti sinodflveÊ prije nije morao uvidjeti da «ta poli-tika ne vodi u buduÊnostfl?• Srpski Patrijarh Pavle, dakle prviËovjek crkve, prebacio je svoje «sediπteflprivremeno u PeÊ, da bi se (prema πvi-carskom teletextu) «zalagao kod K-Foraza sigurnost svih na Kosovu æivuÊih lju-difl. Zaπto se nije preselio veÊ prije, tezaloæio za iste ciljeve kod SlobodanaMiloπeviÊa?

(Istini za volju, valja navesti primjerkaluera Save iz DeËana, o kojem je izvje-stila francuska televizija: On je u mana-stiru najprije dao utoËiπte veÊoj skupiniAlbanaca, a zatim Srba, πtiteÊi æivote lju-

di, a ne pripadnika odreenih naroda!)Zapad, EU, NATO, ali i drugi postali susamo æeteoci onog, πto su djelomiËno isami zasijali, ali joπ viπe «zalijevalifl str-pljivo ËekajuÊi da iz sjemena zla izrasteplod dobra! Nomen est omen («ime jeznakfl), postulirali su stari Latini. To isti-na ni u kojem sluËaju ne vrijedi za Slo-bodana (!) MiloπeviÊa, ali tim viπe zaodiozni Balkan!

Njegovo «roenjefl 1809. Je prava uver-tira u tragiËnu operu Wagnerijanskihrazmjera. Ovdje nema mjesta za sustav-no dokazivanje apsurdnosti tog navod-nog «poluotokafl, πto ga «iz æelje da najugoistoku kontinenta stvori analognoPirinejskom i Apeninskom novi poluo-tokfl izmisli njemaËki znanstvenik JohanAugust Zeune. Time je poloæen «kamenspoticanjafl bez presedana u povijestistarog kontinenta. Zlosretni Balkanimao je velikog udjela, i joπ ga ima, unesreÊama i stradanjima ljudi na timgeografskim πirinama i duljinama. Smi-jeπno ‡ ali i tragiËno ‡ zvuËi podatak, daje Zeune bio ne samo geograf, nego iuËitelj slijepih (on je osnivaË prvog od-gojnog zavoda za slijepe u NjemaËkoj!)«IstoËni grijehfl zapadnih demokracijanije toliko poËetno bezuvjetno zastupaooËuvanje SFRJ, koliko potpuno nepozna-vanje Kosovskog mita i kaænjivo naivnipristup «Zmaju s Gazimestanafl, koji jeodluËio uÊi u historiju pa makar po cije-nu viπe stotina tisuÊa ljudskih æivota!Politikom veÊ tridesetih godina naprimjeru Hitlera sasvim propalog appea-sement-a prema «Slobinomfl reæimu za-pad je sve viπe propadao u Balkanskiglib. Godine su bile potrebne da se sh-vati Ëarπijsko nadmudrivanje, podme-tanje i krπenje vlastitih rijeËi ‡ tek nakonpoËetka bombardiranja SRJ zapad je ot-voreno prozvao MiloπeviÊa laæljivcem iprevrtljivcem, a u den Haagu je konaËnopodignuta optuænica protiv ratnog zloËi-nca broj jedan na tlu bivπe Jugoslavije!

Kao hrvatski novinar i publicist uvijeknanovo sam pitan «da li Êe se ta trage-dija svesti na neki zajedniËki naziv-nik?fl. Dræim da najkraÊi odgovor, koji jenama Hrvatima bez duljeg komentaradostatan, glasi: «Srbi nikada nisu htjelibiti isti, nego istiji!fl Tako se i ponaπalaveÊina njih u svim «uniformamafl, kojesu bez veÊih problema oblaÊili ‡ kao ro-jalisti, komunisti, nacionalisti ... kao Ëet-nici, partizani, pripadnici «JNAfl i «JAfl... Oni su vjeËni pobjednici; u stvarnim iu Pirovim pobjedama, ali i u najveÊimkataklizmama!

Es ist schon so:Die Fragen sind es,aus denen das,was bleibt, entsteht.

Denk’ an die Fragedeines Kindes:Was tut der Wind,wenn er nicht weht?

Ipak je to tako:Pitanja su ta,iz kojih nastaje ono,πto ostaje.

Misli na pitanjedjeteta svog:A πto radi vjetarkad prestane puhati?

Viπe prilaza kosovskoj problematici

Iz sjemena zla plod dobra?Je li Hrvatska izgubila svoj dio «Kosovske bitkefl

Erich Kästner (prijevod Branimir SouËek)

pisma Ëitalaca


A hrvatski pristup Kosovskoj problema-tici? On je moguÊ samo na pozadini hr-vatskog odnosa i iskustava sa srpskimnacionalizmom, pa se moramo prisjetiti‡ ma kako to moglo biti bolno! ‡ miljnihputokaza hrvatske politike izlaæenja ususret i popuπtanja «Prusima Balkanafl.Na pr. KriæaniÊa, Gaja i Strossmayera,TrumbiÊa i Supila, Krleæe, ©ubaπiÊa, Bro-za, BakariÊa i ©uvara; od sveslavenstvapreko jugoslavenstva, kojeg su Hrvatiizmislili i pokuπali ostvariti ‡ primjericeosnutkom KPJ, nadprosjeËnim udjelomu partizanskim postrojbama, osnivan-jem «Jugoslavenskihfl institucija, aka-demija i izdavaËkih poduzeÊa itd. ‡ do«bratstva i jedinstvafl plaÊenognajveÊim dijelom hrvatskim i slovensk-im sredstvima, ali i æivotima.

Uzalud imasmo GospodnetiÊa, Boπko-viÊa, GunduliÊa, RadiÊa, Gotovca,MeπtroviÊa, Trninu, GeneraliÊa, ... «Zas-lugefl gore navedenih kasiraπe Srbi i«Jugoslovenifl, zasluge drugih raspli-nuπe se u naπem nehatu, a «uspjeheflTrenkovih pandura, PaveliÊa, France-tiÊa, Broza .... objesiπe nam o vrat i njimanas neprekidno do danas «mjerefl.

Hrvati su uvijek bili najbolji «Jugoslave-nifl. U predgovoru joπ donedavno slavl-jene knjige Darka Hudelista «Kosovo.Bitka bez iluzijafl, izdavaË ‡ «Centar zainformacije i publicitet, Zagrebfl ‡ nam1989 poruËuje: «Nacionalizmi bilo kojeboje, neÊe uspjeti sruπiti Titovu Jugosla-viju, za koju se opredijelila naπa socijali-stiËka federativna samoupravna zajed-nica ravnopravnih naroda i narodnosti,ma s koje strane atakirali ‡ poruka je tosvih graana naπe zemlje.fl Kosovo sedalje naziva «najneuralgiËnijim podru-Ëjem naπe federativne zajednicefl. Svakikomentar je suviπan!

No ono, πto najviπe iznenauje ‡ a i za-prepaπÊuje ‡ je Ëinjenica duge πutnjesluæbene Hrvatske o Kosovu. Neshvatlji-vo je da hrvatska politika nije iskoristilaSlobin kriæarski rat protiv susjeda za ra-zjaπnjenje nesporazuma o Hrvatskoj, zarasvjetljavanje «crnih legendifl o namakao «reakcionarnomfl narodu i sl. Nijesamo MiloπeviÊ laæov; u istoj ili sliËnojmjeri su to bili i Dedijer, –ilas, Basta,PlenËa & co.. ©to je Hrvatska trebala imorala uËiniti? Prihvatiti primjerice «Ja-senovacfl onakav, kakav je bio ‡ logor

smrti bez pretjerivanja, jer svaka pojedi-na ærtva je dostatna, nije potrebnonjihov broj monstruzno poveÊavati. Priz-nati da je PaveliÊ zlorabio legitimnu æel-ju Hrvata za slobodom, kao πto je touËinio i Broz, a ne «dræati se Tita kao pi-jan plotafl i «miriti mrtvefl. Ne negiratiustaπke zloËine, ali vjerodostojno ukaza-ti na daleko veÊe druge strane.

MiloπeviÊ je doveo Srbiju (i SR Jugosla-viju) u nezavidno stanje ‡ Kosovo ga jestiglo! Hrvatska je trebala profitirati odtoga. Nastavlja li se hrvatska tradicijanesposobnih politiËara u kljuËnim situa-cijama i prelomnim vremenima? Zaronda nije logiËno postaviti pitanje: Je lihrvatska politika izgubila svoj dio «Ko-sovske bitkefl? Pitanja su ta, iz kojih na-staje ono, πto ostaje!

Branimir SouËek

Autor je diplomirani ekonom i dugogodi-πnji urednik viπe austrijskih dnevnika i tje-dnika, dopisnik hrvatskih medija iz Austrijeu razdoblju od agresije na Hrvatsku do iza«Olujefl, danas slobodni novinar i publicist.

Tek je rano poslijepodne, a nad nas se nad-vio gusti oblak. OËekivao se vruÊi ljetni dan,ali od ljeta niπta. Temperatura nas vodi uranu, tmurnu i prohladnu jesen. »ovjek patizbog niskog rasta, dok prolazi uskim putelj-kom obraslim æbunjem. Æbunje ga nadvisu-je, a vijugavi puteljak ne otvara vidik napri-jed. Svaki zavoj izaziva novo iznenaenje. apruæene grane prijete udarcem u lice. Pos-jeÊi æbunje, izravnati zavoje, uzeti malo vre-mena, otvorilo bi πiroke vidike, ali ...!?

Donedavno smo se mi Hrvati trudili, Ëistilii gradili puteve buduÊnosti, uspjeli smo ikuÊu sagraditi. Danas u naπoj kuÊi ne nala-zimo zajedniËkog jezika. Æeljeli smo demo-kraciju, za njom Ëeznuli, pod teπkom crve-nom Ëizmom. O njoj sanjali i na kraju judoËekali. Postala je zbilja naπeg æivota.Doπla je uz mnoge ærtve, a mi ju nesprem-ni primismo. »ak nam je postala kamenspoticanja. Postala je teret zajedniπtva, su-odgovornosti, snoπljivosti i svakog pozitiv-nog pomaka. Iz sagraene kuÊe svatkoËupa po jednu ciglu i ne vidi da razgrauje.Naprotiv, misli da Ëini dobro u svojoj usko-grudnosti, nerazboritosti, silnoj sebiËnostii meuljudskoj netrpeljivosti. Kritizerstvosvega i svakoga je postalo profesijom. U demokraciji se ne snalazimo, jer namprevelika πikara zatvara vidike, a u duπu seuvukao anarhizam. Slika domovine se ne-minovno odraæava i meu Hrvatima u ino-zemstvu. Jednom rjeËju i Hrvat je Hrvatupostao teretom!?

Trebamo predsjednika, ali ne izabranog,

trebamo zastupnika, ali ne izabranog, unaπem sluËaju trebamo udrugu i njenovodstvo, ali ne one koje Ëlanstvo demo-kratski bira. Koga? Ako ne Hrvata ?

Proklamiranu i prihvaÊenu pomirbu Hrvatapodræavamo, ali nikome ne opraπtamo. Uovakvom razmiπljanju naπa se duπa razdi-re, ne nalazi mira, te u svemu, makar i po-zitivnom, pronalazi i nalazi samo negativ-no, jer se ne uklapa u uskogrudnu viziju,viziju bez obrisa. Svatko od nas, trebao bipoput glumca, dok uËi ulogu, stati pred zr-calo i ozbiljno pogledati sebe, ne samo iz-vana, nego iznutra. Prepoznati sebe u ulo-zi kritiËara ili kritizera.

Danaπnja tehnika nam iz dana u dan poka-zuje kako se s malo sredstava, u izuzetnokratkom vremenu ruπe zgrade u Ëiju grad-nju je uloæeno mnogo sredstava i joπ viπevremena. Naæalost, nije nam pokazala su-protno, ali nam je ostavila da razumom toutvrdimo. Kroz ovo razmiπljanje doæivlja-vam i nevoljno proæivljavam dogaanja u ioko HKZ-e u ©vicarskoj. Govorim o HKZ-i ikroz njeno zrcalo gledam opÊe zajedniπtvoHrvata u ©vicarskoj. Govorim o zajednici,jer me uz nju veæu godine æivota i rada u©vicarskoj. Njen trnovit, ali nadasve uspje-πan hod, njena zbilja potamjelog vidika. Ni-sam pesimista, ali mi se Ëini da nas Ëestoputa vodi srce, koje nekoliko koraka koraËaispred razuma. Trenutak je za poziv i opo-menu svima, kojima je imalo stalo do Za-jednice. Ne samo Zajednice kao takove,nego iskrenog zajedniπtva. Ovo je i pozivradi naπih Ëasnih i nadasve cijenjenihpoËasnih Ëlanova, koji su se i prihvatili Ëlan-stva, jer su u HKZ vidjeli neπto uzviπeno unacionalnom i kulturnom postojanju. Osni-

vaËi Zajednice imali su uzviπene ciljeve.Zato su najËeπÊe ostali skromni i anonimni.Njima je, pod ovim podnebljem, HKZ-a bilaHrvatska u malom. Njeno ime je bio komadzemlje sliven iz svih krajeva. Njih je to imeprivlaËilo nevienom moÊi i niπta ih od nje-ga nije moglo otrgnuti. Biti u Zajednici, ane imati Zajednicu bio je njihov slogan. Ne-sebiËno su radili za Zajednicu i u datomtrenutku odlazili na zasluæan odmor, tiho ineËujno, kao πto su u nju i doπli, a Zajedni-cu bez zavisti i zlobe prepuπtali novim isvjeæim snagama.

Karijeristima kultura nikada nije bila plod-na. Za kulturu se æivi, njoj se daruje zdravium. Takovu smo Hrvatsku kulturnu zajed-nicu godinama poznavali u ©vicarskoj. No,vremena se mijenjaju i shvaÊanje bitkaHKZ-a. Nastupilo je vrijeme imati HKZ-u, ane æivjeti za Zajednicu i zajedniπtvo. Ne-stala je smirenost i radinost, a demokrats-ka dostignuÊa izdaπno se zlorabe. U HKZ-iraste trnje, iz kojeg uz malo dobre volje,kulturnog duha i tolerancije mogu procva-sti divne ruæe, od Ëije ljepote moæemo ima-ti samo koristi. Na ovo nas pozivaju divneuspomene djelovanja HKZ-e u 70-im i 80-im godinama. Radinost, kulturno nadme-tanje, smisao za zajedniπtvo i meuljudskutoleranciju oËekuju od nas i naπi poËasniËlanovi. Napokon, nije HKZ-a samo radinas, nego i radi generacija iza nas, koje Êenam biti zahvalne ili nas osuivati. Je linam to svejedno? Dopustimo li da æbunjenesmetano raste zatvorit Êe i ono malo us-kog puta kojim æelimo uÊi u treÊetisuÊljeÊe.

Drago MiπiÊ (jedan od osnivaËa HKZ-e 1971.godine)

Ostao je uzak put

Poseban prilog


Predsjednik Hrvatskoga dræavnoga saborai obnaπatelj duænosti privremenog predsje-dnika Republike Hrvatske akademikVlatko PavletiÊ na Mirogoju se oprostiood dr. Franje Tumana.

Tuæni zbore, tko u ovome trenutku, na ovome mjestu, ucijeloj Hrvatskoj i diljem svijeta gdje æiveHrvati moæe bez utonulosti u duboku tuguprihvatiti tvrdu, i nemilosrdnu Ëinjenicusmrti Ëovjeka koji je svojim æivtom i djelomobiljeæio zavrπetak stoljeÊa nezamjenljivimdoprinosom osloboenju hrvatskog narodai utemeljenju hrvatske dræave.

A doπlo je sve to zapravo tako naglo, da je u zrcalu naπeg unutarnjeg po-gleda joπ uvijek fiksiran njegov neponovljiv uspravan lik, njegov æustarhod, kojim je odmicao pratiteljima baπ kako je i svojim promiπljanjima inezadovoljstvom s postojeÊim bivao ispred nerijetko zbunjene okoline.Vratio se iz Rima dr. Tuman skriveno umoran, ali vidljivo ponosan na iz-loæbenu rekapitulaciju svega Ëime je potvren hrvatski identitet stariji odminuloga tisuÊljeÊa. Bila je to kruna svega njegova nastojanja da se us-red danaπnjih zamagljivanja realnosti razliËitim globalnim teorijama iprojektima osvijetli i svijetu predoËi πto je jedan mali narod sposobanstvoriti, utvrujuÊi i potvrujuÊi afirmirajuÊi i obogaÊujuÊi svoj identitetusprkos svim povijesnim nedaÊama, pod neprestanim pritiscima neuspo-redivo jaËih hegemona.

Vratio se dr. Tuman, iz Rima sa svoga posljednjeg putovanja, vidljivoiscrpljen, ali (uvjeren sam) nevidljivo sretan, jer inaËe ne bi podnio svejaËe i jaËe boli i ne bi ih tako sebi zatajno potiskivao Ëak i onda kad je mo-gao, kad je nesumnjivo morao izbjeÊi napor svog posljednjeg uspona naMedvedgrad da poloæi vijenac na Oltar domovine.

Uvijek na sve spreman i za sve sposoban, dr. Tuman nije bio spremanna uzmak ni u tom Ëasu poËetka svoga kraja, napadnut iznutra podmu-klom boleπÊu kojoj viπe nije bilo lijeka. Eto, to je dr. Franjo Tuman!

»ovjek koji se nikad nije predavao, koji se borio do posljednjeg Ëasa,zaËuujuÊi lijeËnike kao neosporni medicinski fenomen i nadahnjujuÊisvojim primjerom i posmrtno sve kojima jest, i kojima Êe joπ viπe biti nasrcu i savjesti da Ëuvaju i saËuvaju ono najvrednije πto ostavlja kaobaπtinu nasljednicima ‡ samostalnu demokratsku uspravnu Hrvatsku.Tumanova svestranost i radoznalost, sposobnost da zaËas pronikne bitproblema oduπevljavala je ali ponekad i plaπila njegove sugovornike, ko-jima je bilo najlakπe odobravati mu kad se veÊ nisu mogli namah s punimrazumijevanjem prikljuËivati njegovim preokupacijama u rasponu od po-vijesti do sporta, od politike i gospodarstva, filozofije i kulture do civi-lizacijskih vjekovnih dilema izmeu sukoba i dijaloga.Eto, takav bijaπe dr. Franjo Tuman! (...)

»ovjeËanstvo i ËovjeËnostFilozofska lektira razvila je u njemu sklonost udubljivanju u povijest nesamo kao u kronologiju ili interpretaciju Ëinjenica, nego i kao tajnu u ko-joj bi se moralo otkriti neπto viπe od slijeda dogaaja, u stvari bit æivotaËovjeka, smisao beskonaËne πtafete naraπtaja kojom se odræava i nepre-stano brojËano poveÊava ËovjeËanstvo, a da se usprkos svemu sve vidlji-vije gubi ËovjeËnost. ImajuÊi sve to u vidu, znajuÊi dr. Franju Tumana sove njegove, prave, a nekima nedovoljno poznate ili Ëak skrivene strane,lako Êemo pogoditi πto je mogao sadræavati zametak njegova politiËkogprograma. U njemu se u najsaæetijem obliku dr. Tuman zalagao za dosl-jedan demokratski preobraæaj druπtva na naËelima politiËkog pluralizmai graanskih prava, socijalnotræiπnog gospodarstva, privatnog poduzet-niπtva; za njegovanje i razvitak svih pozitivnih kulturnih i politiËkih tra-dicija hrvatskoga naroda od starËeviÊanstva i radiÊevskog opÊeËovjeËan-skog republikanizma do hrvatske ljevice, za povezivanje s Europom i svi-jetom, posebno s brojnim hrvatskim iseljeniπtvom, a protiv svake nacio-nalne iskljuËivosti; za druπtvo slobode i pravde, morala i rada, osobnesreÊe i blagostanja ljudi i naroda. Jer, samo nesputani potpumo slobodninezavisni suvereni i ravnopravni narodi, kao i graani unutar pojedinihzemalja, mogu pridonijeti svestranom razvitku svih fiziËkih i duhovnihsila, poveÊanju materijalnih bogatstava, osebujnosti i raznolikosti trajnihkulturnih vrednota ljudske civilizacije i veÊoj harmoniji u æivotu ËovjeËanstva.

Ovo je trenutak utonulossvuda gdje æive Hrvati

Akademik Vlatko PavletiÊ na oproπtaju od

Ovo je trenutak utonulossvuda gdje æive Hrvati


Na steËevinama bogate djelotvorenebaπtine, kao dræavnika i politiËkoga vizio-nara, dr. Tuman je izrastao kao liËnost dotakvih razmjera, da mu viπe nitko u predvi-divoj bliskoj buduÊnosti neÊe biti ravan.Danas je teπko zamisliti da bi i jedna utje-cajnija stranka mogla deklarirati druge bit-ne i drukËije osnovne ciljeve bez obzira ko-liko u tome bilo iskrenosti i moguÊnosti daih se ostvari.

To su potvrdile i izjave stranaËkih Ëelnika upovodu njegove smrti, to posvjedoËujurijeËi mnogih svjetskih dræavnika, kao ineposredne spontano izgovorene reËenicepred kamerama bezbroja ljudi iz puka zakoje je Tuman mnogo viπe od predsjedni-ka stranke i dræave, jer on je, uistinu za njih,kao i za sve nas tvorac vjeËne Hrvatske.Takav, za sve, bijaπe dr. Franjo TumanU razdoblju veÊ sada zvanom TU–MANOVAERA.

Povijest i liËnostBio je izvanredno sposoban politiËar, pre-govaraË kojem se bilo teπko suprotstaviti ikojega je bilo nemoguÊe nadlukaviti, ali ioni koji ga u njegovoj politici nisu slijedilipriznaju mu danas status velikana na ko-jeg je nemoguÊe ne pozivati se. Kao temabuduÊih studija dr. Tuman Êe ponovnoaktualizirati vjeËnu, nerazrijeπenu proble-matiku uloge velikih liËnosti u povijesti iudio njihovih odluka u sudbini Ëitavih nar-oda. Tudmanov prijatelj i favorit medu pis-cima, Krleæa je o tome napisao: «Dok naukasprema i proπiruje iskustvo, umjetnost ga os-vjetljuje i kondenzira, a politika treba da gapretvara u djelo i da ostvarujuÊi daljnji ljuds-ki uspon oplemenjuje ËovjeËju stvarnost.fl

Dr. Franjo Tuman je u sebi sjedinjavaosve ono πto i Krleæa pripisuje znanstvenomvervu, a da ga je umjetnost rijeËi uvijek pri-vlaËila svjedoËe i one hrpe knjiga koje jeproËitao, ne odrekavπi se te potrebe i uæit-ka ni u zatvoru, gdje je Ëitao odabrana be-letristiËka djela i citatima iz njih u svojimzatvorskim zapiscima potvrivao da je i nataj naËin obogaÊivao svoje iskustvo o ljudi-ma i æivotu. ©to se pak tiËe njegove poli-tiËke intuitivne usmjerenosti na rjeπavan-je, a ne samo razmatranje konkretnih na-cionalnih, druπtvenih i gospodarskih pitan-ja, sklon sam prihvatiti decidiranu Krleæinutvrdnju da je politiËki genij rnnogo rjei odumjetniËkog, jer «vidimo u kulturnoj histo-riji Ëitave nizove civilizacija s izvanrednimumjetniËkim i filozofskim sposobnostima,bez ikakve politiËke nadarenosti, u ple-menitom ljudskom smislufl.

Put dr. Franje Tumana obiljeæen je upravoznakovitim orijentirima koji su ga doveli na

Ëelo stranke i dræave, i koji su ga spasili odlutanja i stranputica, omoguÊivπi mu da iz-vede narod svoj na pravi put nakon tolikopotraÊenih godina na povijesnim bespu-Êima. Bez obzira na sve prigovore, koje bimogli iznositi buduÊi biografi o nekim od-lukama i potezima, ostaje nepodijeljenopriznanje da je Tuman posjedovao rijetkusposobnost da Ëeka prije odluke koliko jepotrebno, ali i da brzo reagira kad je neo-phodno i kad bi svako, pa i najmanje zaka-πnjenje moglo biti kobno. Imao je ono πtoKrleæa dræi nezamjenljivim svojstvom poli-tiËara, a to je: «da se snae u prostoru i uvremenu i da djeluje sredstvima koja od-govaraju potrebama odreenog vremena uodreenom prostorufl (1938.). Pogrijeπi li ukoraku, izgubi li na Ëasak orijentaciju, nepogodi li u izboru sredstava i zakasni li iliurani u poËetku akcije, politiËar ostaje za-pamÊen samo kao viπe ili manje umna idobronamjerna liËnost, svejedno idealist iliutopist, ali beziznimno gubitnik, Ëiji gubitaknije samo njegova osobna tragedija, nego udanom trenutku i tragedija cijelog naroda.

Ne trebamo se vraÊati daleko u hrvatskuproπlost, dvadeseto nam je stoljeÊe dovolj-no da konkretiziramo ove naizgled samoteorijski zasnovane tvrdnje, nakon Ëegapostaje joπ razvidnije ko]iko se dr. Tumanizdiæe iznad svih svojih modernih politi-Ëkih prethodnika, kao idejni zaËetnik i po-litiËki organizator te dræavotvorni i vojnipobjedonosac u svemu dakle tvorac suvre-mene i suverene, slobodne i nezavisne, demokratske Hrvatske.

Hridine i vrlinePosjedovao je nepokolebljivu volju da dje-luje da bi æeljeno ostvario, pristajuÊi na di-

plomatske igre da bi u konaËnici bio pob-jednik, odluËno ulazeÊi i u sukobe koje nijemogao izbjeÊi ‡ da bi protivnika iznenadio,zbunio, oπamutio i zastraπio, ostajuÊi i utome na kraju riziËnoga pothvata pobjedni-kom koji je zapravo narodu vratio samo-pouzdanje i pobjedniËki mentalitet, a hr-vatskom vojniku staru, dugo preπuÊivanuslavu jednog od najboljih ratnika u Europi.De Gaulle je doista s pravom ustvrdio da seniπta veliko ne moæe uËiniti bez velikih lju-di, a «oni su veliki zato πto su to htjeli bitifl.Takav bijaπe i dr. Franjo Tuman!

Ovo posmrtno slovo nije zasnovano na pro-laznim, odviπe subjektivnim ili nedokazi-vim dojmovima. Naprotiv! Ne bi inaËe ima-la pokriÊe tvrdnja da dr. Franjo Tuman,ostavljajuÊi nas, odlazi u narodnu predaju,u legendu.

Zato, na kraju s punim pravom mogu izve-sti sadræajni obrat i uskliknuti: Hrvatska,sretna Hrvatska, u tebi se rodio i do na-jviπih visina dovinuo Ëovjek od kojeg sedanas rastajemo. Hrvatska blagoslovljenaHrvatska, koja svoj Uskrs zahvaljujeπ dræa-vniku koji nas danas ostavlja. Hrvatska, ra-stuæena Hrvatska u danu kad tako bolnospoznajemo koga smo imali, jer ga viπenema fiziËki meu nama. Ali ako jeËovjeËanstvo besmrtnost smrtnog Ëovjeka,onda je Hrvatska, «vjeËna Hrvatskafl kakoju je nazivao dr. Tuman na kraju mnogihsvojih govora, istinska besmrtnost dr.Tumana kao dræavotvorca, neosporivogavelikana novije hrvatske povijesti.

Velepoπtovani predsjedniËe, dragi Franjo!Slava Ti i hvala Ti za sve, i neka Ti je lakahrvatska zemlja.

Zürich, 11. prosinca 1999.

Predsjedniku Hrvatskog Dræavnog Saboraakademiku Vlatku PavletiÊuTrg sv. Marka 6HR-10000 Z a g r e b

Poπtovani gospodine PavletiÊ

Vijest o smrti predsjednika Republike Hrvatske dr. Franje Tumana, duboko nas jepotresla.

Velikog vizionara hrvatske slobode i povjesniËara, upoznali smo u krugovima Hrvatske kulturne zajednice 70-ih godina, kao i 22. travnja 1989. godine. Promicaoje meu nama ideju hrvatske slobode i jedinstvo domovinske i iseljene Hrvatske.Uvjereni smo da Êete njegove temelje slijediti i Ëvrsto Ëuvati teπko steËenu slobodu.

Vama gospodine predsjedniËe Hrvatskog dræavnog Sabora, Saboru i Vladi Republike Hrvatske izraæavamo duboku i iskrenu suÊut.

Hrvatska kulturna zajednica u ©vicarskoj

Prof. Ivan MatariÊ, predsjednik Mirjana Magazin, dopredsjednica

Pismo suÊuti upuÊeno:• obitelji gospoe Ankice Tuman• Predsjedniπtvu HDZ-e u Zagrebu• Predsjedniπtvu HDZ-e u ©vicarskoj• Veleposlaniku RH u Bernu• Generalnom konzulu RH u Zürichu

u duboku tuguatskog predsjednika

u duboku tugu

iz svakidaπnjice

Sasvim je prirodno da se Ëovjek «mjerifl,usporeuje sa svojom okolinom, sa sebijednakima ili onima iznad sebe. Usponna druπtvenoj ljestvici predstavlja jednuod prvotnih ambicija svakoga staleæa,ponajprije niæega odn. srednjega. Bitnaobiljeæja «punopravnefl pripadnosti po-vlaπtenom druπtvenom staleæu, katego-riji, klasi, krugu (ili tkzv. «kremifl) su no-vac, mnogobrojne i Ëvrste veze, naklo-njenost i zaπtita utjecajnih osoba, dobropoznavanje i bespogovorno poπtivanjezadanih pravila igre i ustaljenih rituala,te golema doza snalaæljivosti u vrlozamrπenim igrama iza zastora.

No, tema naπega razmiπljanja nisu ti viπikrugovi (o kojima se ionako previπe raz-glaba!), veÊ mali, priprosti Ëovjek, sasvim svojim vrlinama, ali i slabostima, ilu-zijama, lakovjerosti, prevrtljivosti itd.

Poloæaj obiËna ËovjekaObiËna Ëovjeka u prvome redu muËe os-novna æivotna pitanja, kao πto su: golopreæivljavanje (vezanje kraja s krajem),neimaπtina, socijalna nesigurnost, slaboplaÊena radna mjesta, brojna obiteljkoju treba prehraniti, razni oblici ne-pravde i sustavnoga iskoriπtavanja neja-Ëega, mrπavi izgledi da njegovoj djecibude bolje, maloduπnost i gubitak nadeu bolje sutra, moæda potcjenjivanje sa-moga sebe i svojih sposobnosti, te pre-cjenjivanje drugih i njihovih sposobnosti.

Netko je zgodno kazao da je susreo po-kojega bogataπa koji je æelio postati siro-maπnim, ali nijednoga siromaha koji nijeæelio biti bogat! Dakle, sva nastojanja,svi napori, sve snage obiËnoga Ëovjekausmjerene su prema jednome jedinomecilju ‡ boljitku svoga materijalnoga i so-cijalnoga poloæaja. U tome pogledu,nema bitnih razlika u opÊim stavovima imiπljenjima. Ona, meutim, nastupaju utrenutku kada se postavi pitanje: «Kakoostvariti æeljeni cilj?fl I dok jedni relativ-no brzo shvate da nemaju πto izgubiti, tene biraju sredstva ni naËine za ostva-renje vlastitoga nauma, drugi su oprez-niji, odugovlaËe, pribojavajuÊi se da neærtvuju sve za jedan dio. Sudbina prvihje da ‡ kad-tad ‡ realiziraju, kako je ras-korak na materijalnoj razini postao znat-no manji, no na drugim razinama strah-ovito veÊi. Sudbina drugih sadræi u sebiopasnost klonidbe duhom u stilu: «Siro-mah bio, siromahom ostajeπ zauvijek!fl,

ili iluziju da Êe netko drugi (dræava, crk-va, dobitak na lotu i sl.) rijeπiti njihovaæivotna pitanja.

Socijalni raskorakKada je rijeË o socijalnome raskorakuunutar najπirega sloja stanovniπtva, mo-gli bismo se posluæiti slikom klasiËneiseljeniËke obitelji, koja ‡ dragovoljno,silom prilika ili iz oba razloga podjedna-ko ‡ napuπta odreenu sredinu, s ciljemda ostvari pomak, uspon na toj istojdruπtvenoj ljestvici. ObiËni ljudi to iska-zuju otprilike ovako: «Ako nemaπ niπta,i nisi nitko!fl Cijena odluke o æivotu unovoj sredini, u iseljeniπtvu, gdje vladasasvim drukËiji druπtveni poredak i od-nos meu socijalnim staleæima, je pone-kada vrlo visoka. Naime, nerijetko sedogaa da bivπi gubitnici iz odreenesocijalne sredine u novoj druπtvenoj za-jednici postanu dvostrukim gubtinicima,a da toga nisu niti svijesni! Sav para-doks te situacije sastoji se u Ëinjenici dase mnoπtvo iseljenika i dalje mjeri, us-poreuje sa sredinom iz koje je otiπlo, ane s onom u kojoj trenutno æivi. U nekuruku, oni nastavljaju æivjeti u jednome ‡za njih ‡ nerealnome svijetu, oËekujuÊiod vlastite djece da ih na tome putu pra-te u stopu. Upravo ta vjeËna «privreme-nostfl boravka, taj æivot izmeu «tamo iovdjefl, znaËi nenadoknadivi gubitakdragocjenoga vremena i snaga, pomoÊukojih bi se djeci osiguralo donekle rav-nopravne uvjete za æivotni poziv, socijal-ni poloæaj, sposobnost da samostalno ipravodobno krenu ukorak s vremenom,sada i ovdje. Ovakav pristup problemu prepoznatljivje posebice u niskome stupnju spremno-sti i odgovornosti mnogih naπih roditel-ja da ulaæu u blisku buduÊnost djece.Pritom se misli na vaænost πkolovanja,na dugoroËno ukljuËivanje i aktivno sud-jelovanje u mjesnome druπtvenom i kul-turnom æivotu, na otvorenost i volju daiskoriste brojne moguÊnosti koje im sto-je na raspolaganju.

Posljedice socijalnoga raskorakaU pravilu, æivot (ne samo iseljenika) seodvija tako da Ëovjek svoje najbolje go-dine uloæi u ostvarenje velikih æivotnih

planova, kojima podreuje sve ostalo.Meutim, takav jednostran naËin æivotaobiËno funkcionira sve dotle dok se stvari odvijaju onako kako su zamiπlje-ne. U trenutku kada iskrsne neπtonepredvieno, kada se poremete zacrta-ni planovi, moæe doÊi do goleme krize,lomova, padova, razoËaranja, osjeÊajapraznine i besmisla. ‡ Evo zaπto!Ako Ëovjek na materijalnoj razini i ost-vari znaËajne pomake naspram sredineiz koje potjeËe, a pritom dobrim dijelomili potupno zapostavi sva ostala æivotnapolja, odjednom se nae u nemoguÊem«Êor-sokakufl, pa se pita: za koga sveskupa, zaπto?Promatra li se problem izvana, dakle izperspektive stranca naspram zemlje idruπtva koji su ga prihvatili, postajeoËigledno kako raskorak na druπtvenojljestvici poprima drastiËno veÊe razmje-re. Ta spoznaja znaËi ogroman πok zapojedinca ili obitelj, neku vrstu «zapeËa-Êene sudbinefl za nekoliko naraπtaja...Sasvim konkretno, stvari stoje ovako: • Nekada jeftina radna snaga danas

predstavlja socijalni teret kojega sesvi æele rijeπiti.

• Na sadaπnjem træiπtu rada nema mje-sta za nekvalificiranu radnu snagu.Njezina dokvalifikacija (dodatno πko-lovanje) se ne isplati, jer nitko ne æeliulagati u neprofitabilan naraπtaj.

• Socijalni pritisak, politiËka i graan-ska nesnoπljivost prema strancima suu znatnome porastu.

• Postoji velika opasnost od dodatneizolacije i potiskivanja na sam rubdruπtva.

• Moæe li i mora li drugi naraπtaj napra-viti korake koje su trebali poduzetinjihovi roditelji?

• Dugogodiπnje oklijevanje roditeljadovelo je djecu u pat-poziciju: vrate lise natrag ‡ zadnji su (veÊ je sve «zau-zetofl!); pokuπaju li ovdje ‡ znatnozaostaju u usporedbi sa svojimvrπnjacima. Zapravo, nigdje ne paπu:ni tamo, ni ovdje.

Stvarni dometPrije nego postavimo ono kljuËno pitanjeglede stvarnoga dometa obiËnog Ëovje-ka u iseljeniπtvu, nipoπto ne moæemo za-obiÊi ostala pitanja vezana za pogledena æivot kao takav. Ponajprije se nameÊepitanje prioriteta, tj. πto dolazi na prvomjesto, πto je za koga najvaænije u æivo-tu, za πto æivi, πto æeli ostvariti? Iz togakrajnjega okvira proizlazi odgovarajuÊaperspektiva. Da li je ona ispravna ili ne,prije ili kasnije se pokaæe na postojeÊojili manjkavoj ravnoteæi izmeu raznih æi-votnih polja (posao, obitelj, prijatelji, no-vac, zdravlje).

ZakljuËno, uza sav duæni respekt na-spram slobode æivotnih opredjeljenja,æeljeli smo ukazati na realnu opasnostkoja prijeti Ëitavom jednome iseljeni-Ëkome sloju ‡ da budu gubitnici na objestrane i u oba naraπtaja.

Marijan MarkotiÊ


Socijalni gubitniciF

otog

rafi

ja:

Ivan

Ivi

Ê

iz svakidaπnjice


Srednje nadaren, ali vrlo umiπljenËovjek, meu patuljcima se pravi go-rostasom, dok je meu gorostasima ‡patuljak!

Za dvojicu velikih nikad nema dovoljnomjesta na istome prostoru, jer velik veli-kome smeta.Ipak, velik se velikome rijetko kadaisprijeËi nasred puta. I kad se nadmeÊu,i kad se tuku, ne Ëine to prsa u prsa, veÊpreko lea (ili glava) malih...

Tko (se) hvali, obiËno najprije sebe hva-li, pa tek onda druge. ©to je netko manji,tim se viπe hvali ‡ da se uËini veÊim. Ve-liki, u pravilu, ne hvale manje od sebe.Ta, i kako bi, kad su posve zaokupljenisamima sobom?!

Mali ljudi ‡ male ideje. No, kada velikiljudi kaæu i obiËne stvari, malima seuËine velikima. Zato, veliki zaduæe ili za-kupe male da misle i rade za njih. Na taj

naËin tua pamet prolazi pod njihovimimenom.

Mali se ponajviπe pamte po uzletima ipobjedama; veliki po padovima i porazi-ma. Veliki daju velika obeÊanja, a mali ihizvrπavaju.

Veliki prebrzo zaborave da i oni hodajupo zemlji, da samo dva pravca nekamovode: onaj u dubinu, i onaj u visinu... Htjeli bi postati besmrtnima i svetimaprije nego li umru. ©teta πto su previdjelitek jednu malu, ali bitnu pojedinost: za-mijenili su svoju umjetnu veliËinu sonom stvarnom. Ne misle da «onaj tkose popne na bicikl, mora jednom s bici-kla siÊi!fl

Usudi li se netko od obiËnih, malih ljudi«prizemljitifl nekoga od velikih, naiÊi Êena opÊe negodovanje, razoËaranje isrdæbu. Ta oduzeti svijetu mitove,Ëudotvorce, junake i idole znaËilo bi liπitiga njegove iskonske æudnje za magi-Ënom moÊu i veliËinom.

Gotovo svaki mali Ëovjek sanja o tome

da jednom postane velik. Dogodi se,doduπe, da ponetko od velikih poæeliopet biti mali, ali to obiËno ne ide. Jer,kada noga preraste cipelu, nemoguÊe juje ponovno strpati unutra.

Veliki nose zvuËna imena, brojne titule iodliËja, misleÊi da veÊ za æivota imajumuzejsku vrijednost. Oni zauzimajupuno prostora, vole velike naslove i slikena prvim stranicama; uæivaju u javnimnastupima, nadmeÊu se u taπtini i ras-koπi. Kad bi mogli, i kamenje bi pretvori-li u novac! Malima, ako niπta, prepuπtajuvelike traËeve, crne kronike i da se na-teæu oko nevaænih stvari. Meutim, veliko stablo ‡ velika sjena, veliko zdanje ‡ velika ruπevina, velik obujam ‡ velika πupljina...

UnatoË svemu, u jednome nema nikakverazlike izmeu velikih i malih: raaju sei umiru, dolaze i odlaze na mala vrata.Prvi i posljednji korak u æivot i iz æivotasu (barem tada!) isti.

Marijan MarkotiÊ

Prva æena predsjednik u ©vicarskoj, konaËno!Skoro 30 godina trajao je put πvicarskeæene od priznanja njenih politiËkih pra-va do najviπe politiËke funkcije. U pro-sincu 1969 godine Savezno vijeÊe (Bun-desrat) predaje parlamentu prijedlog zauvoenje prava glasa æenama. Dvije go-dine poslije, 1971., ©vicarci daju 65,7 %svojih glasova za taj prijedlog i timekonaËno ispunjavaju dugogodiπnji zaht-jev æena. Koliko je muπkaraca glasalo izuvjerenja, a koliko samo zbog toga πtoje to bio jedan od uvjeta za pristup Eu-ropskoj konvenciji za ljudska prava,ostati Êe vjeËna tajna.

1993 godine u Savezno vijeÊe ulazi prvaæena, ga. Ruth Dreifuss (49) i preuzimaMinistarstvo unutraπnjih poslova. Punih5 godina ona je bila i jedina æena u Sa-veznom vijeÊu. 11. oæujka ove godinega. Dreifuss dobiva «pojaËanjefl, gos-pou Ruth Metzler-Arnold (35), kojapreuzima Ministarstvo vanjskih poslova.

Dok je sa gospoom Dreifuss SaveznovijeÊe dobilo svoju prvu predsjednicu,Nacionalno vijeÊe ove godine predsje-dava po peti puta jedna æena, ga. TrixHeberlein (56). ©vicarska ulazi u treÊetisljuÊe sa tri æene na najviπim pozicija-ma vladajuÊe strukture. Kolika je vjero-jatnost da Hrvatske æene dobiju istuπansu?

D. Gaupp

Veliki i mali

HRVATSKA KULTURNA ZAJEDNICAsrdaËno Vas poziva na

HRVATSKO-©VICARSKI BALSubota, 15. sijeËnja 2000

Hotel DOLDERKurhausstrasse 65 8032 Zürich

Tel. informacije: 071/277 25 51

HRVATSKO-©VICARSKI BAL

Tel. informacije: 071/277 25 51

iz svijeta nauke


Mala povijest i strukturaInterneta

Odlukom Upravnog odbora Hrvats-ka Kulturna Zajednica je u oæujku

1998 godine realizirala vlastiti nastupna internetu pod vlastitim zaπtiÊenimimenom http://www.hkz-kkv.ch sanamjerom da se rad HKZ i hrvatskakultura u ©vicarskoj predstavi πiroj pu-blici. Do danas je naπu stranicu posjet-ilo preko dvije tisuÊe ljudi.

Po statistikama koje mjeseËno dobi-vam viπe od polovice posjetitelja je iz

zemalja izvan ©vicarske. To potvruju irazne poruke elektronskom poπtom kojesu poslane Upravnom odboru HKZ. Od1995 godine internt se πiri nevjerojat-nom brziom. Krajem 1998.-e godine biloje registrirano viπe od trideset milijunainternet stranica (tzv. Domains). WWWje danas postao najnormalnija stvar ukuÊanstvima kao telefon, radio i televi-zor. VeÊina Ëitatelja ili veÊ ima privatnipristup internetu ili je na drugi naËindoπla u kontakt sa internetom. Manjepoznato je kako je cijela stvar zapoËela ikako u biti funkcionira.

PoËeci interneta zaËeti su u projektu kojije slijedio potpuno drugi cilj. 1969 godi-ne tzv. ARPANET (Advanced ResearchProjects Agency) ameriËkog ministarst-va za obranu bio je poËetak mreæe stal-no meusobno povezanih kompjutora. UpoËetku Ëlanovi te mreæe bili su vojska,vojna industrija i nekoliko sveuËiliπta.Glavna svrha te mreæe je bila stalna po-vezanost kompjutora. U sluËaju da jedanili viπe kompjutora ispadne zbog nu-klearnog udara ili prirodne katastrofemreæa bi i dalje bila operativna. PoredArpanet-a nastalo je niz drugih mreæa itime je izrasla potreba za razvojem raz-nih protokola koji bi omoguÊili komuni-kaciju tih mreæa. Rjeπenje je bio protokolkoji bi bio neovisan o vrsti mreæe i oplatformi na kojoj se ona nalazi (hard- isoftver). Robert Kahn i Vinton G. Cerf1974. godine su razvili tzv. TCP/IP(Transmissio Control Protocol / InternetProtocol), sistem protokola za standardi-ziranu razmjenu podataka na kojemu sezasniva cijela danaπnja internet tehnolo-gija. AmeriËko Ministarstvo Obrane pro-pisalo je TCP/IP kao standardni protokolza sva raËunala i sve mreæe Arpanet-aπto je omoguÊilo izgradnju dodatnih

mreæa bez da se na osnovnoj mreæi mor-aju vrπiti promjene. 1983 godine Arpa-net je podjeljen u MILNET, koje je preu-zeo vojne funkcije i ARPANET, koje jesluæio znanstvenim iztraæivanjima napodruËju mreænih tehnologija. CSNET jepoËetkom osamdesetih godina bila prvao ARPANETU neovisna mreæa. ARPA-NET je ukinut 1990 godine i integriran uznatno veÊu strukturu Interneta.

Do 1989 godine sve te razne kompjutor-ske mreæe koristile su se iskljuËivo zarazmjenu podataka putem elektronskepoπte (e-mail) ili razmjenu podataka pu-ten FTP-a (File Transfer Protocol). Upor-aba je bila dosta komplicirana bezpomoÊnog grafiËkog suËelja. Te 1989godine je u laboratoriju za molekularnufiziku CERN u Æenevi pod vodstvom TimBerners-Lee-a razvijena tehnologija tzv.WWW (World Wide Web), koja je omo-guÊila kretanje po Internet stranicamapomoÊu grafiËke povrπine, tzv. Browse-rima, poznatim pod imenima Netscape,Internet Explorer i Opera. Tri godinekasnije poËelo je javno koriπtenje Inter-neta baziranim na WWW i time je po-krenuta prava lavina. WWW se sastojiod dokumenata koji su hiper-tekstommeusobno povezani. Svaki dokumenatmora imati jedinstvenu adresu, tzv. URLili Internet adresu. Adresa se sastoji odprijenosnog protokola http:// (Hyper-Text-Transfer-Protocol), dodatka www itzv. domain-a ili matiËne adrese (napr.http://www.hkz-kkv.ch). Dokumentipod tom jedinstvenom adresom se nala-ze na raËunalima koji su registrirani ucentralnoj datoteci i koji su stalno spoje-ni sa Internetom. U principu svako osob-no raËunalo moæe sluæiti kao internet-server ako je registrirano i stalno pove-zano sa jednom kompjuterskom mreæomkoja se temelji na LAN-u (Local AreaNetwork). Sve klijenti su prikljuËeni nacentralno raËunalo (server) i Ëine jednumalu ili veliku mreæu dok su samo ser-veri meusobno povezani i zajedno ËineInternet. Viπe LAN-ova spojeno je u tzv.MAN (Metropolitan Area Network) pogeografskim ili tematskim naËelima.Spojna veza izmeu LAN-a i MAN-azove se NAP (Network Access Point).Na svakom NAP-u nalazi se Router,raËunalo koje pomoÊu specijalnih pro-

grama proraËunava najbræi put poda-taka do cilja. ZnaËi, paket podataka kojiæeli stiÊi od raËunala A u LAN-u A doraËunala B u LAN-u B mora najprijeproÊi NAP A koji ga prosljedi na NAP Bda bi konaËno preko LAN-a B stigao doraËunala B. Isto kao πto su LAN-ovi krozMAN-ove spojeni u nadreene jedinicetako i MAN-ovi mogu biti spojeni uWAN (Wide Area Network). Najviπa in-stanca te hierarhije je Backbone kojiupravlja prometom podataka jedne kom-panije (na primjer Swissonline), jednezemlje ili Ëak jednog kontinenta.

WWW je najpoznatiji i zajedno sa elek-tronskom poπtom najviπe koriπten dioInterneta. Internet se meutim ne sasto-ji samo od WWW-a koji je stvoren tekpoËetkom devedesetih godina. Osimtoga bitne i mnogo starije sluæbe inter-neta su:FTP (File Transfer Protocol). Sluæba zaprijenos podataka izmeu raËunala. Zaone koji publiciraju na internetu ta sluæ-ba je neophodna.

News je veliki Forum na Internetu, pr-vobitno stvoren za diskusiju o raznim te-mama (ovisno o posluæitelju na jedmonserveru nalazi se i do 40'000 tematskihgrupa kao napr. soc.rec.Croatia, alt.mu-sic, alt.binaries.pictures.nature itd.)Naæalost ta sluæba je zloupotrebljena zaprijenos binarnih datoteka sa ilegalnimpornografskim sadræajima i vjerojatno jebaπ zbog te Ëinjenice joπ vrlo uspjeπna.

Gopher je stari sveuËiliπni sistem za pri-jenos informacija joπ iz prvih dana Inter-neta koji je dolaskom WWW-a izgubiona znaËenju.

Telnet sluæi kao direktan ulaz u bibliote-ke drugog kompjutora.

Tomislav Kukalj


Hrvati - krπÊanstvo,kultura, umjetnostU povodu dvijetisuÊljetne obljetnice Kri-stova roenja, godina 2000. proglaπena jeSvetom godinom. Milijuni posjetitelja ihodoËasnika posjetit Êe u ovom milenijuRim. Hrvatska je dobila iznimnu prilikuna samom prijelomu tisuÊljeÊa, od 28. li-stopada do 15. sijeËnja, jednom izloæbompredstaviti milijunima posjetitelja svojpovijesni i kulturni udio zapadnogkrπÊanstva. U sklopu Vatikanskih muzejanalazi se dvorana pape Siksta V (SaloneSistino) u kojoj su naπi autori izloæbe prof.dr. Vladimir MarkoviÊ, prof. dr. AnelkoBadurina, prof. Miljenko Domijan i joπËitav niz struËnjaka, pokuπali na najboljemoguÊi naËin prikazati i osvijetliti naπukulturnu baπtinu.

Uz podrπku Dræavnog tajniπtva Svete Sto-lice i Vatikanske apostolske biblioteke,

izloæbu je organiziralo Ministarstvo kul-ture Republike Hrvatske i Hrvatska bis-kupska konferencija.

Izloæba je podijeljena u 5 cjelina koje kro-noloπki tematiziraju slijedeÊe dionice:• KrπÊanstvo i hrvatska dræavnost

(7‡11.st.)• Doba katedrala i samostana

(12‡15.st.)• Vrijeme kuπnje:

krπÊanstvo i turska osvajanja (16 st.)• Novi polet religioznosti i obnova

Hrvatske (17‡18.st.)• Prema naπem dobu (19‡20. st.)Izloæeni su prvenstveno originali. Do-premljena su najvrednija povijesna svje-doËanstva, isprave, slike, kipovi, knjiæe-vna djela i ostali predmeti u razdobljuod pokrπtavanja Hrvata do modernogdvadesetog stoljeÊa. Oko 80 posto pred-meta su crkvena djela.

Proces Kristijanizacije najbolje svjedoËikamenica za krπtenje, nastala iz vreme-na kneza Viπeslava u 9.st. Ime Branimi-ra (879. ‡ 892.) napisano je na viπe frag-menata. Vaæno je pismo pape Ivana VIIIhrvatskom vladaru Branimiru iz 879. go-dine kojim se kaæe da Êe «Sveta stolicabiti naklonjena njemu i Ëuvati ga zaπti-tom svetoga Petra i Pavla od vidljivih inevidljivih neprijateljafl.

Nekoliko raritetnih umjetnina i dokume-nata ilustrira gotiËko-renesansno razdo-blje. IstiËe se πkrinja sv. ©imuna iz Za-dra, koja predstavlja najveÊi relikvijar uEuropi. Od pisanih predmeta zanimljivoje pismo Inocenta IV. senjskom biskupuFilipu iz 1248. Godine kojim se dopuπtaglagoljanje u biskupiji.

Izloæbu veliËa niz umjetniËkih slikapoznatih slikara od 13‡16. stoljeÊa.

U Ëetvrtom dijelu izloæbe prezentirano jerazdoblje 17. i 18. stoljeÊa vrijeme protu-reformacije i oslobaanje Hrvatske odturske okupacije.U poslijednjem dijelu izloæbe prikazani supredmeti iz 19. i 20. stoljeÊa. Istaknuta jeuloga biskupa Strossmayera, slike C.MedoviÊa i BabiÊa. Izloæen je i dokumento priznanju Republike Hrvatske i doku-ment o beatifikaciji Alojzija Stepinca odpape Ivana Pavla II.©to nije izloæeno u Rimu, zabiljeæeno je ukatalogu na 576 stranica s mnoπtvomilustracija. Katalog je trenutno tiskan natalijanskom i engleskom jeziku. Postoji mala nada, da Êe ova izloæba go-stovati i u ©vicarskoj!?

iz svijeta kulture

lijevo: ©krinja sv. ©imuna

gore desno: Poliptih s glavnog oltara crkve sv. Lovre u Vrbovskoj na Hvaru

gore lijevo: Srednjovjekovni kameni biskupski tron iz PoreËa

iz svakidaπnjice


Frau L. Ruckstuhl, Stadträtin von St.Gal-len: im Rahmen des Spieltags wird ge-meinsam ein Baum gepflanzt.

UproljeÊe ’99 godine predstavili smoprojekt conTAKT’99. Ove priredbe

odræale su se u vremenu izmeu 4. i 19.rujna 1999. godine u πest izabranih gra-dova: Bern, Delémont, Morges, Schwyz,Wohlen i St.Gallen. Dva ogranka HKZ-eukljuËila su se u projekt conTAKT’99. USt.Gallenu je sudjelovao ogranak HKZ-e«IstoËna ©vicarskafl i Hrvatska dopuns-ka πkola, a u Schwyzu ‡ ogranak HKZ-e«Srediπnja ©vicarskafl.

Preuzeli smo citate o ovom projektu izbiltena Migros-Kulturprozenta:• Schwyz: Grossen Zulauf hatte dasKindermusical. Dessen Güte war derSchwyzer Bevölkerung schon bekannt,da es bereits mehrmals vor conTAKTaufgeführt wurde. Auch der Multikultu-relle Markt war sehr gelungen. Trotzschönem Wetter, bei dem die SchwyzerBevölkerung gewöhnlich in den Bergen

wandern geht, fand sich eine bemer-kenswerte Zahl an interessierten Besu-chern und Besucherinnen ein.• St.Gallen: Der Kinderspieltag war einGrosserfolg, da sich Jung und Alt ausverschiedenen Kulturen im spontanenSpiel begegnen konnte. Auch die Ideeeiner Ausstellung hat sich äusserst gutbewährt. Künstlerinnen und Künstler(aus verschiedenen Kulturen) besitzenmeist schon einen gewissen Bekannt-heitsgrad und ziehen allein schon ausdiesem Grund viele interessierte Leutean, die ihrerseits wieder bei anderenLeuten Interesse wecken ‡ voilà, derSchneeballeffekt.

Rückblick und Ausblick inStichworten

Vorab• ConTAKT löste viel Engagement,Kreativität und Aktivität aus.• Das Echo in der Bevölkerung istdurchweg äusserst positiv.• Dass conTAKT weitergeführt wird, istallseits erwünscht.• Mehrheitlich lief alles rund. Bemer-kenswert ist, dass bei keiner GruppeSchwierigkeiten aufkamen, die zu ei-nem Abbruch zwangen.• Die Besucherzahlen ‡ von wenigenAusnahmen abgesehen ‡ waren gut bissehr gut.

Erhaltenswertes• Das Grundkonzept, denn es hat sichbewährt.• Die Grundidee, dass Veranstalltungengemeinsam von Anfang an in allen con-TAKT-Gruppen gleichzeitig geplant unddurchgeführt werden.• Die gesamtschweizerische Breiten-wirkung von conTAKT.

Auswahlkriterien• Institutionen, die sich bereits mit demThema «Integrationfl einen Namen ge-macht haben, haben es leichter. Neulin-ge müssen sehr viel Aufbauarbeit lei-sten und haben meistens die entspre-chenden Kontakte und Netze nicht.• In grösseren Städten gehen die con-TAKT-Veranstaltungen leicht unter,weil sie nicht unbedingt spektakulärsind. Kleinere Orte haben es da einfacher.• Veranstaltungen müssen dort stattfin-den, wo die Leute wohnen.

Folgeprojekte aus conTAKT’99• Der Verein conTAKT besteht weiter.Nächstes Jahr sollen erneut Aktivitätenund kulturelle Anlässe durchgeführtwerden.

MM

ConTAKT’99Eine Initiative des Migros Kulturprozents

UËenici HD© zadivili su svojim nastu-pom Dobro osmiπljena koreografija«Moja domovinafl govorila je svoje!

iz svijeta kulture


Naslov je to, nove, πeste po redu knjigeprof. Marijana Karabina iz Schaffhau-

sena, kojom je ovih dana obradovao nesamo svoje Zagorce koji su bili i koji susada u ©vicarskoj (o njima se u knjizi ugla-vnom radi) nego i mnoge Hrvate u Schaff-hausenu, a i πire krugove u Hrvatskoj. Zarazliku od njegovih do sada objavljenihpjesama (Ëetiri zbirke na hrvatskom i jednana njemaËkom jeziku) ovaj puta je rijeË o«monografiji o obiteljima i pojedincima izstubiËkog kraja koji su æivjeli i koji sadaæive u ©vicarskojfl.

Knjiga ima 257 stranica s oko 180 slika, odkojih 150 u boji; kvalitetnog je tiska, zago-netnog naslova i privlaËnih korica u boji,na kojima dominira Ëovjek πto sjedi na spa-kiranom koferu, beznadno zamiπljenog po-gleda. Autor knjige simboliku i tumaËenjetoga crteæa najradije prepuπta osobnomdoæivljaju svakoga pojedinca, ali smatra dabi to mogao biti taj naπ hrvatsko-zagorskipeËalbar, koji veæ naæalost (pre)dugo raz-miπlja o svom povratku u domovinu. Doda-je meutim, da bi taj crteæ isto tako mogaopredstavljati i sve one u Hrvatskoj, koji(naæalost opet i sve viπe) razmiπljaju, kakou peËalbu ‡ otiÊi! Taj dojmljivi crteæ djelo

je Ivana IviÊa, koji je svojim crteæima veÊuljepπao i obogatio i zadnje tri Karabinovezbirke pjesama.

NeobiËna knjiga o obiËnim ljudima Mari-jana Karabina izaπla je u Zagrebu 26. stu-denoga ove godine, da bi istoga dana (!) uorganizaciji grada Donja Stubica bila tamo-πnjoj javnosti i predstavljena. »ujemo, daknjiga u Hrvatskoj veÊ svojim naslovom iizgledom pobuuje veliko zanimanje, dokna dublje analize tek treba priËekati.

Zanimalo nas je, zaπto naslov «neobiËnaknjigafl? Odgovor i na to pitanje prof. Ka-rabin najradije bi prepustio Ëitateljima, nezato πto ga on ne bi imao, veÊ zato da ga nesugerira! Neke od za njega oËitih neobi-Ënosti ipak nam je naveo. Iako se radi omonografiji, knjiga je uvrπtenjem njegovihpjesama, vezanih uz obraene teme, obo-gaÊena i literarnom komponentom. Glavnatema knjige nisu veliki ljudi, vaæni doga-aji, ideoloπka previranja ili politiËke pro-sudbe, veÊ samo postojanje tog naπegobiËnog, hrvatskog, zagorskog Ëovjeka u(ovom naπem) odreenom vremenu i na(ovim tuim, a ipak sve viπe i naπim) prosto-rima. UnatoË mnoπtvu podataka ‡ kojimeutim nigdje ne zadiru u privatnost ‡kao i privatnih slika, teæiπte knjige je u nje-zinoj sveukupnosti, a ne u pojedinaËnosti.

U predgovoru izmeu ostaloga stoji da jeknjiga namijenjena svima koji se u njojnau i prepoznaju, ali i najπirem krugu ro-aka, prijatelja i znanaca. Autor smatra dabi krug zainteresiranih mogao biti πirok,jer je pisana tako, da bi jednako mogla za-nimati u njoj navedene kao i one koji radoprate æivot naπeg «privremeno-trajnogfliseljeniπtva.

Knjiga je i kao edicija tako lijepa i repre-zentativna, da mislim, da ju samo oni ne Êepoæeljeti posjedovati, koji za nju ne Êe Ëutiniti ju igdje vidjeti. Osobno mi se Ëini, daispunjava sve kriterije da bude poæeljna ikupljena od velikog broja ljudi, pogotovo

jer moæe posluæiti i kao vrlo prikladanboæiÊni, novogodiπnji, roendanski ili dru-gi prigodni dar. U tom smislu istinski sebojim, da bi naklada od samo 500 primje-raka mogla biti premala. Autorov odgovorna to bio je, da je priprema i tiskanje teknjige bilo toliko skupo, da on kao privatninakladnik (uz tek malu pripomoÊ malobro-jnih sponzora) jednostavno nije smio nimogao ulaziti u joπ veÊe izdatke i rizike. Prodajna cijena knjige u ©vicarskoj je CHF60.‡ po komadu. Narudæbe su moguÊe te-lefonski direktno kod autora, prof. Karabi-na (tel. i fax 052 / 625 40 85). Za sve kojiæive izvan Schaffhausena, a koji Êe naru-Ëene knjige dobivati poπtom, nabavna cije-na knjige morati Êe biti uveÊana za pokriÊetroπkova pakiranja i poπtarine.

Za direktnu moguÊnost nabave knjige pob-rinulo se sa svoje strane ZaviËajno druπtvo«Matija Gubecfl iz Schaffhausena pozivomna veliku zabavu, koju Druπtvo povodomizlaska iz tiska te knjige organizira u subotu,22. sijeËnja 2000. godine u sali «Recken-saalfl u mjestancu Thayngen nedalekoSchaffhausena. Na toj zabavi «druæenja iupoznavanja, pogotovo mladihfl prisutanÊe biti i autor knjige.

Pojavu NeobiËne knjige o obiËnim ljudima,najnovijeg djela pisca i pjesnika, profesoraKarabina iz Schaffhausena, osobno doæivl-javam kao neko novo, veÊ dulje vrijemetraæeno i s vremena na vrijeme tako pot-rebno ozraËje svjetla i topline. Ni sam neznam, da li je to viπe zbog toga πto i samavanjπtina knjige time zraËi ili pak πto se naduhovnom polju na ovim prostorima veÊdosta dugo ni pribliæno neπto sliËnoga nijedogodilo. Bilo kako bilo osjeÊam se sretnimi autoru zahvalnim πto u rukama dræimknjigu, za koju jednostavno mislim, da bi jesvatko posjedovati trebao. Osobno si dozvo-ljavam Ëitateljima Druπtvenih ObavijestipreporuËiti (a naroËito zbog ‡ za moje poj-move ‡ premale naklade) da se πto prije i uπto veÊem broju u to i sami uvjere.

Josip BlaæeviÊ

Petrine PletiljeUsuradnji i pod pokroviteljstvom vele-

poslanstva RH u Bernu, PETRINE PLE-TILJE su od 1. do 7. prosinca 1999. odræa-le nekoliko vrlo uspjeπnih izloæbi svojih ra-dova. ©vicarskoj javnosti, poslovnim ljudi-ma, diplomatskim predstavnicima iz cije-log svijeta i hrvatskoj zajednici u ©vicar-skoj, predstavljeni su unikatni, ruËnoizraeni odjevni predmeti od vune i pamu-ka. Modni radovi kreatorice Mine Petre, te-meljeni su na uzorcima i motivima iz hr-vatske tradicije i kulturnog naslijea, apredstavljaju spoj kulture, umjetniËkog ob-rta i visoke mode.

Trodnevnu izloæbu sa modnim revijama uVeleposlanstvu RH u Bernu otvorio je gos-podin veleposlanik Miroslav Meimorec,

koji je u kratko vrijeme svojeg boravka u©vicarskoj osmislio i uspjeπno pokrenuoprojekt kulturne i gospodarske promocijenaπe zemlje «Republika Hrvatska 2000 u©vicarskojfl.

Izloæbu PETRINIH PLETILJA u Hrvatskomdomu u Buchsu otvorio je konzulov savjet-nik pri Generalnom konzulatu u Zürichu,gospodin Vinko Sabljo. Zainteresirani pos-jetitelji i poslovni ljudi iz ©vicarske i Kneæe-vine Lichtenstein bili su oduπevljeni ljepo-tom i bogatstvom izloæenih radova.

Vrlo uspjeπnu promociju PETRINE PLETIL-JE imale su i u prostoru Meunarodne organizacije rada pri Ujedinjenim narodi-ma u Æenevi. Izloæbu je otvorila gospoamr. Spomenka Cek, veleposlanica i vodi-telj stalne misije RH. Izmeu ostalih, izloæ-bu su razgledale i Ëlanice Meunarodneudruge æena, ne krijuÊi svoje oduπevljenjeumjetniËkim radovima PETRINIH PLETILJA.

NeobiËna knjiga o obiËnim ljudima

Veleposlanik gsp. Meimorec sa suprugom Vedranom (lijevo, u crvenoj pelerini Petrinih Ple-tilja) i dizajnricom, gom. Minom Petrom (desno).

VeÊ poËetkom 1999. godine razmiπlja se opripremi gostovanja «Teatra u gostimafl skazaliπnom predstavom «ARTfl, u ©vicar-skoj. Na poticaj dr. Boæidara BoæikoviÊa,Ëlana AME i HKZ-e, Hrvatska kulturna za-jednica ‡ ogranak «IstoËna ©vicarskafl poka-zuje spremnost za organizaciju gostovanja.Za suradnju s ogrankom «IstoËna ©vicar-skafl spremnost je pokazala (veÊ viπe puta)i Hrvatska zajednica u Schaffhausenu.Tako su organizirana tri nastupa:• u petak, 17. rujna 1999.g. u Schaffhause-nu u organizaciji Hrvatske zajednice SH• u subotu, 18. rujna 1999.g. u St.Gallenu uorganizaciji HKZ-e, «IstoËna ©vicarskafl• u nedjelju, 19. rujna 1999.g. u Zürichu, uorganizaciji AME

Za Hrvate u ©vicarskoj, ova priredba je bilajedinstvena prilika, vidjeti zajedno na sce-ni tri velikana hrvatskog glumiπta, BorisaBuzanËiÊa, Vanju Drach i Relju BaπiÊa.Odigrana komedija «ARTfl iransko-maar-ske-æidovske autorice Yasmine Reza, osvo-jila je i svjetsku publiku u Londonu, NewYorku, Parizu ... i dobila brojna priznanja.

Teatar u gostima s radom je zapoËeo 1974.godine postavom Kunderine «©EVEfl. U 25godina uspjeπnog rada Teatar je obiπao oko300 gradova i odigrao preko 3000 predstava.

• Redatelj i producent ove predstave gos-podin Relja BaπiÊ, dobro je poznat u Hr-vatskoj i svijetu svojim glumaËkim sposob-nostima. Odigrao je velik broj uloga u TVdramama i serijama domaÊe, austrijske, nje-maËke, πvicarske i francuske televizije. Dobi-

tnik je brojnih priznanja i nagrada za gluma-Ëki i redateljski rad. Hrvatskoj publici je dob-ro poznat u filmu «Tko pjeva zlo ne mislifl.• Glumac visokih kvaliteta, ZagrebaËkogdramskog kazaliπta i Hrvatskog narodnogkazaliπta, gospodin Vanja Drach ostavio jeuvjerljiv utisak i potvrdio svoj sjajan naËintumaËenja uloge. Njegov 40-godiπnji gluma-Ëki rad nagraivan je mnogim nagradama.• Glumac koji pripada naraπtaju, koji je st-vorio modernu hrvatsku glumu gospodinBoris BuzanËiÊ i njegov osobiti stil, ostavl-ja dojam vrhunskog umjetnika. Igrao jemnoge uloge poznatih svjetskih drama-tiËara. Hrvatima je posebno poznat i kaoprvi gradonaËelnik naπe metropole ‡ Zag-

reba, u slobodnoj i demokratskoj Hrvatskojdræavi. Njegov upeËatljiv govor prilikompostavljanja spomenika bana JelaËiÊa uZagrebu pobuuje emocije i divljenje.

Komedija «ARTfl proglaπena je :• najboljom komedijom u Londonu• najboljim dramskim tekstom u Parizu• najboljom predstavom u Berlinu• najboljom predstavom u Broadwayu• a Hrvati u ©vicarskoj mogli su uæivati ipotvrditi visoku kvalitetu ove predstave iova tri vrhunska glumca.

Hrvatska kulturna zajednica ‡ ogranak«IstoËna ©vicarskafl zahvaljuje na suradnjiobitelji dr. BoæikoviÊa, AMI ‡ ©vicarska, Hr-vatskoj zajednici u Schaffhausenu, poseb-no gospodinu Josipu BlaæeviÊu. Nadamo se, da Êe se ovaj primjer zajed-niπtva ponoviti!

Mirjana Magazin


25 godina Teatra u gostima

Tri velikana hrvatskog kazaliπta u ©vicarskoj

Fot

ogra

fije

: Iv

an I

viÊ



Proljetni izlet Proljetni izlet odræan je 20. lipnja 1999. godine, u suradnji Hrvatske kulturne zajednice i nogometnog kluba «Marjanfl izZuga.

Program je zapoËeo sveËanom sv. misom u crkvi «Gut-Hirtflu Zugu, na kojoj je nastupila «Tamburicafl (kolektivni ËlanHKZ-e) pod vodstvom dirigentice gospoice Marcelle Sigur.U æivopisnim πestinskim noπnjama, profesionalnim svira-njem i pjevanjem, oduπevili su sve nazoËne. Fra Rade VukπiÊuputio nam je i poruku: «zajedniËkim radom, razumijeva-njem i slogom, moæemo mnogo dobroga postiÊifl.

Poslije sv. mise uputili smo se u πumsku kuÊu «Sparenhüt-tefl. ©umska kuÊa nalazi se na 900 metara nadmorske visine,sa velikim okolnim prostorom za igru i zabavu.»lanovi πportskog druπtva «Marjanfl, poznati po dobroj organizaciji, i ovaj put su ponudili raznolika jela i piÊa po pri-stupaËnim cijenama. Uz radost i veselje organizirane su igrei natjecanja za naπe najmlae. Ljudi dobroga glasa i glazbezabavljali su nas cijelo poslijepodne. Hrvatsko glazbenodruπtvo «Tamburicafl i ovdje nas je oduπevilo sa duæim blokom hrvatskih pjesama i plesova. Proveli smo jedan dankoji Êe nam ostati u lijepom sjeÊanju.

Zlatica Stanek

Paπka veËer u Bernu

Sudionici paπke veËeri 1998. godine,traæili su da se ponovi ovakav jedansusret i u 1999. godini. Poslije svihpriprema, odreen je datum 22. svi-banj 1999. g. u Bernu. Dobro organi-zirana priredba u ugodnom prostorujednog dvorca, ponovno potvrujeuspjeh.

Posjetitelje su doËekali domaÊini ‡Ëlanovi ogranka HKZ-e «BERNfl veselim licima i aperitivom, suhesmokve i loza naravno sa Paga. Ubrzoje dvorana bila popunjena i poËeo jeglazbeni program s Mirjanom Bobuπ.Ugodno su svi bili iznenaeni novimmelodijama i novim receptima zanove inspiracije.

Uslijedila je ukusna veËera ‡ paπkajanjetina, masline, paπki sir, vino,domaÊi kolaËi (naravno nisu izostale«kroπtulefl). Ono πto poslije dobrogprograma i ukusne veËere slijedi, sviznamo: pjesma i veselje do kasno unoÊ. »uli smo iz mnogih usta ‡ ovakougodno se nismo dugo zabavili ‡Ëestitamo ogranku HKZ-e «BERNfl naovako uspjeloj veËeri.

Zlatica Stanek

Marijana Pfeiffer-Karabinaus Schaffhausen hat am Psychologischen Institut der Philo-sophischen Fakultät der Universität Zürich den Doktortitel derPsychologie erworben. Das Thema ihrer Disertation lautet:«Sportvereine im Vergleich zu anderen Formen des Freizeits-ports. Eine qualitative Analyse der Sicht junger Erwachse-nerfl. Zu diesem Erfolg gratulieren wir herzlich und wünschender jungen Doktorin eine interesante und erfolgreiche Zukunft.

Schaffhausen Nachrichten, 19. lipnja 1999.

Marijana je dugogodiπnji Ëlan HKZ. ‡ »estitamo!

UPRAVNI ODBOR od Sabora 1999. do 2001. g.

predsjednik:Prof. Ivan MatariÊTel.: 0043 - 5577 - 85 154Dornbinerstr. 5 A-6890 Lustenau

1. dopredsjednica/tajnica:Mirjana MagazinTel.: 071 - 277 25 51 (fax isti broj)Haggenhaldenstr. 24, 9014 St.Gallenured: 071 - 274 29 43

2. dopredsjednik:Tomislav KukaljTel.: 056/221 07 13Im Brisgi 20, 5403 Baden

blagajnik: Jure Kelava Tel.: 01/818 13 88Ifangstrasse 75, 8153 Rümlang Natel: 079/642 81 91

Ëlan: Anto LukaË Tel.: 01 - 342 07 65Regensdorferstr. 179, 8049 Zürich

NADZORNI ODBOR HKZ-e:predsjednik:Dr. Vlado ©imunoviÊTel.: 032 / 725 02 00Pertuis-du-Sault 1, 2000 Neuchatel NE

UREDNI©TVO «Druπtvenih obavijestiflglavni i odgovorni urednik:

Mirjana MagazinTel.: 071 / 277 25 51 (Fax isti broj)Haggenhaldenstr.24, 9014 St.Gallen

OGRANCI HKZ-e:BADEN - ZÜRICHPostfach 609, 5401 Badenpredsjednik:Stanislav VlahoviÊ Tel.: 01 / 869 15 61Märktgasse 33, 8197 Rafz

BERNPostfach 16, 3000 Bern 6predsjednik: Ivan ©avarTel.: 031 / 721 29 02 (fax isti broj)Sägegasse 89, 3110 Münsingen BE

BIELPostfach 7046, 2503 Bielpredsjednik: Mijo HajdikanTel.: 032/341 19 88Länggasse 49, 2504 Biel

ISTO»NA ©VICARSKAPostfach 1109, 9001 St.Gallenpredsjednica: Mirjana MagazinTel.: 071/277 25 51 (fax isti broj)Haggenhaldenstr. 24, 9014 St.Gallen

ROMANSKA ©VICARSKAPostfach 2063, 1002 Lausannepredsjednica:Marija BaπiÊTel.: 021 / 921 66 91bd St-Martin 11, 1800 Vevey VD

SREDI©NJA ©VICARSKAPostfach 3558, 6300 ZugPostfach 3508, 6002 Luzernpredsjednica: Zlatica StanekTel.: 041 / 870 49 22Tschudiweg 5, 6460 Altdorf

ZOFINGENPostfach 1515, 4800 Zofingenpredsjednica: Ivanka HrastiÊTel.: 062 / 797 37 54Fischerweg 81, 4665 Oftringen

ZÜRICH - WINTERTHURPostfach 2005, 8051 Zürichpredsjednica:Kristina KriæaniÊTel.: 052 / 212 84 21Schauenbergstr. 1, 8400 Winterthur

KOLEKTIVNI »LANOVI HKZ-e:HRVATSKO GLAZBENO DRU©TVO «Tamburicaflpredsjednica: Antonija SigurTel.: 0043 - 5574- 74 018Buchenweg 22, A-6923 Lauterach

GLAZBENO DRU©TVO «©EVAflpredsjednik: Dr. Anelko KrËmarTel.: 071 / 344 22 33 (fax isti broj)Gfeld 154, 9043 Trogen

HID-HRVATSKO INÆENJERSKODRU©TVO Postfach 139, 5432 Neuenhofpredsjednik: Ing. Tihomir BratoljiÊTel.: 056 / 493 12 28Hiltibergstr. 16 a, 5442 Fislisbach AG

KRAVATA ‡ HRVATSKA LIKOVNA GRUPApredsjednik:Boæo MarijanËiÊTel.: 055/244 28 89 (fax isti broj)Eilweg 4, 8634 Hombrechtikon


informacije

ADRESE DUÆNOSNIKA HKZ-e:

PRISTUPNICA HRVATSKA KULTURNA ZAJEDNICAIme i prezime:

Adresa:

Telefon:

Zanimanje:

Pristupam ogranku:

Datum i potpis:

Pristupnicu molimo Ëitko ispuniti, izrezati ili fotokopirati i poslati na:

HKZ, Postfach 8480, 8050 Zürich

@@@@@@@@e?@@@@@@@@e?@@h?@@h?@@h?@@h?@@h?@@h?

@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e

@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

?@@?@@?@@?@@?@@?@@

?@@@@@@@@?@@@@@@@@

?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@

@@g@@g@@g@@g@@g@@g@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

ROKOVNIKHrvatsko-©vicarski bal 15. sijeËnja 2000.

Ples u Bernu 19. veljaËe 2000.

Skupπtine ogranaka HKZ-e sijeËanj/veljaËa 2000

@@@@@@@@e?@@@@@@@@e?@@h?@@h?@@h?@@h?@@h?@@h?

@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e

@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

?@@?@@?@@?@@?@@?@@

?@@@@@@@@?@@@@@@@@

?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@e?@@@@@@@@?e@@@@@@@@

@@g@@g@@g@@g@@g@@g@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@

@@@@@@@@@@@@@@@@


HRVATSKA PREDSTAVNI©TVA U ©VICARSKOJVELEPOSLANSTVO REPUBLIKE HRVATSKE Gurtenweg 39, 3074 Muri bei Berntel. 031/952 66 59, fax: 031/952 66 93

KONZULARNI ODJEL VELEPOSLANSTVA RH Thunstrasse 43a, 3005 Berntel. 031/352 50 80, fax: 031/352 80 59Rad sa strankama pon.‡pet. 9‡12;utorkom poslijepodne 16‡18 sati Subotom se ne radi sa strankama.

KONZULAT REPUBLIKE HRVATSKE U ZURICHU Bellerivestrasse 5, 8008 Zurichtel. 01/422 83 18, fax 01/422 83 54 Rad sa strankama. pon.‡pet. 9‡12 i14‡16 sati. Subotom se ne radi sa strankama.

KONZULAT REPUBLIKE HRVATSKE U LUGANU Via Folleti 20, 6900 Luganotel. 091/967 63 10, fax 091/967 21 01 Rad sa strankama svaki drugi i Ëetvrtiponedjeljak u mjesecu 10‡12 i 13‡15sati.

HRVATSKA DOPUNSKA ©KOLA U©VICARSKOJTajniπtvo: Löwenstrasse 22, 8001Zürich, tel. 01/212 65 44Radno vrijeme: pon.‡pet. 9‡13 i 14‡17srij.‡Ëet. 9‡12.30 sati

informacije

OBAVIJESTGeneralni konzulat Republike Hrvatske u Zürichu

obavijeπtava sve zainteresirane da ÊeOD 01. LISTOPADA 1999. STRANKE PRIMATI PO

NOVOM RASPOREDU UREDOVNOG VREMENA I TO:

PONEDJELJKOM: od 09.00 do 13.00 satiod 15.00 do 18.00 sati

OD UTORKA DO PETKA: od 09.00 do 13.00 sati

OBAVIJESTCijene oglasa u DRU©TVENIM OBAVIJESTIMACijela stranica (1/1) je 210 x 297 mm.

1/1 stranica: Fr. 670.—1/2 stranice: Fr. 360.—1/4 stranice: Fr. 200.—1/8 stranice: Fr. 110.—1/16 stranice: Fr. 60.—

Ukoliko je potrebno kreirati oglasraËuna se po posebnom troπkovniku.

Dr. Franjo Tuman1922. ‡ 1999.

«Ne zatomljujmo tugu, ostanimo uspravni i dostojanstvenospremni da nastavimo sloæno izgraivati demokratsku Hrvatsku, Tumanu na spomen, a po mjeri i u interesu

svakog njenog graanina, u skladu s njezinom proπlosnom ibuduÊnosnom predanoπÊu idealima slobode i socijalne pravdefl.

P.P.

/Jou

rnal

CH

-805

0 Z

üri

ch

AZ

B

Ilustracija: Ivan

IviÊ

Documents

U OVOM BROJU · πkoli. Aktivno sudjeluje u programima HKZ-e, spominjemo samo neke 900-oblj-etnica ZagrebaËke biskupije, 25-obljetnica HKZ-e, BoæiÊni koncert 1997. u Züri-chu,