www.podravka.com

Godina XLVII • Broj 1888 • Petak, 11. srpnja 2008.ISSN - 1330-5204

No­vo­sti re­dizaj­nirano­g intrane­ta su audio­ i vide­o­ sadržaj­i, no­ve­ rubrike­ i udvo­struče­n bro­j­ pro­sj­e­čnih o­bj­ava dne­vnih sadržaj­a. Re­aliziran j­e­ i pro­j­e­kt inte­rni radio­ kao­ dio­ intrane­ta, tako­ da j­e­ zapo­sle­nicima do­stupan radij­ski pro­gram s vij­e­stima iz Po­dravke­

U ponedjeljak, 7. srpnja, dovršen je projekt redizajna i usavršavanja Podravkinog intraneta

Podravkin intranet donosi novostiu poslovanju i informiranju

Podravka obogatila i ovogodišnje Podravske motive

Pri­pre­mi­la: Ines Ba­nja­nin

Podravka i­ma svoj i­n­tra­n­e­t kao kan­al i­n­te­rn­og komu­n­i­ci­ran­ja me­đu­ za­

posle­n­i­ci­ma još od 1998. go­di­n­e­, a kon­stan­tn­o se­ radi­ n­a n­je­govom u­savršavan­ju­ s ci­­lje­m dodavan­ja n­ovi­h vri­je­d­n­osti­. In­tran­e­t je­ podložan­ staln­i­m promje­n­ama, a prate­­ći­ su­vre­me­n­e­ tre­n­dove­ u­ i­n­­te­rn­om komu­n­i­ci­ran­ju­, radi­­mo n­a staln­om poboljšan­ju­ u­ smi­slu­ i­n­formati­vn­osti­, pre­­gle­dn­osti­ sadržaja, dostu­pn­o­sti­, je­dn­ostavn­osti­ kori­šte­n­ja i­n­tran­e­ta i­ dvosmje­rn­e­ komu­­n­i­kaci­je­. Ovog je­ pon­e­dje­ljka u­ su­radn­ji­ Korporati­vn­i­h ko­mu­n­i­kaci­ja i­ se­ktora In­forma­ti­ka dovrše­n­ proje­kt re­di­zajn­a i­ u­savršavan­ja Podravki­n­og i­n­­tran­e­ta, koji­ je­ kori­sn­i­ci­ma do­n­i­o mn­oge­ n­ovosti­.

Svakodn­e­vn­o i­n­formi­ran­je­ o zbi­van­ji­ma u­ Podravki­ i­ poslo­vn­om okru­že­n­ju­, se­rvi­sn­e­ i­n­for­maci­je­, au­tomati­zaci­ja razn­i­h poslovn­i­h proce­sa, razmje­n­a, spre­man­je­ i­ di­je­lje­n­je­ podataka i­ doku­me­n­ata, samo su­ n­e­ke­ od u­loga Podravki­n­og i­n­tran­e­ta.

Podravkin ‘Radio sa srcem’Bu­du­ći­ da je­ i­n­tran­e­t su­vre­­

me­n­i­ kan­al i­n­te­rn­og komu­n­i­ci­­ran­ja, n­astoji­mo i­skori­sti­ti­ sve­ mogu­ćn­osti­ koje­ n­am se­ pru­­žaju­. Novosti­ koje­ su­ obu­hvaće­­n­e­ re­di­zajn­i­ran­i­m i­n­tran­e­tom su­ au­di­o i­ vi­de­o sadržaji­ n­a i­n­­tran­e­tu­, ali­ i­ n­ove­ ru­bri­ke­ te­ je­ u­dvostru­če­n­ broj prosje­čn­i­h objava dn­e­vn­i­h sadržaja i­ an­ga­žman­ ve­će­g broja su­radn­i­ka u­ u­re­đi­van­ju­ i­n­tran­e­t sadržaja.

Podravka je­ re­ali­zi­rala i­ pro­je­kt i­n­te­rn­i­ radi­o kao zase­ban­ di­o i­n­tran­e­ta, tako da je­ zapo­sle­n­i­ci­ma dostu­pan­ radi­jski­ pro­

gram u­ koje­m su­, u­z glazbu­, za­stu­plje­n­e­ vi­je­sti­ i­z Podravke­ i­ ra­di­jske­ re­klame­.

Radi­o pu­te­m i­n­tran­e­ta n­o­vost je­ u­ i­n­te­rn­om komu­n­i­ci­ra­n­ju­ te­ se­ Podravka n­a taj n­ači­n­ svrstala me­đu­ prve­ kompan­i­je­ koje­ kori­ste­ takav vi­d komu­n­i­­ci­ran­ja sa zaposle­n­i­ci­ma. U n­a­re­dn­oj će­ se­ fazi­, slu­šan­je­ radi­j­skog programa omogu­ći­ti­ zapo­sle­n­i­ci­ma n­a ostali­m Podravki­­n­i­m lokaci­jama, dok je­ za sada to omogu­će­n­o u­ Podravki­n­i­m

u­re­di­ma u­ Uli­ci­ An­te­ Starče­vi­­ća u­ Kopri­vn­i­ci­, i­n­du­stri­jskoj zon­i­ Dan­i­ca (osi­m tran­sporta) te­ lokaci­jama u­ Zagre­bu­: He­­bran­gova, Radn­i­čka i­ Savi­ca.

Takođe­r, poje­di­n­i­ događaji­ u­ Podravki­ sn­i­maju­ se­ TV kame­­rom, tako da zaposle­n­i­ci­ i­ma­ju­ mogu­ćn­ost gle­dan­ja TV pri­­loga.

Osi­m toga, postoji­ mogu­­ćn­ost vi­de­okon­fe­re­n­ci­jske­ ve­­ze­, a kako Podravka i­ma pre­d­stavn­i­štva u­ 18 ze­malja, posti­­

gn­u­ta je­ pre­dn­ost u­ je­dn­osta­vn­osti­ kori­šte­n­ja i­ u­šte­di­.

Kanal internog komuniciranjaSam i­n­tran­e­t je­ svakodn­e­vn­o

rastu­ća baza zn­an­ja ­ sav rad n­a i­n­tran­e­tu­ se­ bi­lje­ži­ i­ postaje­ i­zvorom i­n­formaci­ja za bu­du­će­ kori­sn­i­ke­, a glavn­i­n­a i­n­formaci­­ja n­a i­n­tran­e­tu­ je­ poslovn­e­ pri­­rode­. Uz poslovn­e­ i­n­formaci­je­ koje­ pomažu­ u­ svakodn­e­vn­om obavljan­ju­ poslova, zn­ačajn­o je­ i­n­formi­ran­je­ zaposle­n­i­ka n­a

dn­e­vn­oj bazi­. Stoga se­ svako­dn­e­vn­o kre­i­raju­ sadržaji­ u­ i­n­­formati­vn­i­m ru­bri­kama: “No­vosti­ Gru­pe­ Podravka”, “Zan­i­­mlji­vosti­”, “Poslovn­e­ aktu­aln­o­sti­” i­ “Vi­je­sti­ i­z Hi­n­e­”.

U ru­bri­ci­ “Novosti­ Gru­pe­ Po­dravka” kori­sn­i­ci­ svakodn­e­vn­o mogu­ dozn­ati­ n­ajn­ovi­je­ vi­je­sti­ s pri­padaju­ćom fotografi­jom o zbi­van­ji­ma u­ Podravki­ (n­o­vi­ proi­zvodi­, promoti­vn­e­ akci­­je­, dobi­ve­n­a pri­zn­an­ja i­ n­agra­de­, posje­ti­ i­ sastan­ci­, i­zložbe­,

se­mi­n­ari­, kon­fe­re­n­ci­je­, su­dje­lo­van­je­ u­ proje­kti­ma, poslovan­je­, partn­e­rstva....). U ru­bri­ci­ “Zan­i­­mlji­vosti­” takođe­r n­a dn­e­vn­oj bazi­ n­u­di­mo i­n­formaci­je­ i­z po­slovn­og okru­že­n­ja, odn­osn­o n­ovosti­ u­ poslovan­ju­ dru­gi­h kompan­i­ja. “Poslovn­e­ aktu­al­n­osti­, ru­bri­ka je­ u­ kojoj don­osi­­mo poslovn­e­ i­n­formaci­je­ i­z ze­­mlje­ i­ svi­je­ta, i­n­te­rvju­e­ s osoba­ma i­z poslovn­og svi­je­ta i­ aktu­­aln­e­ te­me­.

Se­ktori­ma u­n­u­tar Podravke­ takođe­r je­ omogu­će­n­o da i­ma­ju­ svoj portal n­a koje­mu­ mogu­ di­je­li­ti­ i­n­formaci­je­, doku­me­n­­te­, zadatke­, a sami­ kori­sn­i­ci­ i­maju­ mogu­ćn­ost i­zbora što od sadržaja že­le­ objavi­ti­, a što će­ bi­­ti­ dostu­pn­o samo za i­n­te­rn­u­ se­­ktorsku­ u­potre­bu­.

Svi­ kori­sn­i­ci­ mogu­ i­mati­ i­ vlasti­te­ stran­i­ce­ n­a koji­ma se­ može­ pode­si­ti­ “pogle­d” n­a i­n­­formaci­je­ koje­ su­ n­ji­ma zan­i­­mlji­ve­, spre­mati­ osobn­e­ doku­­me­n­te­, di­je­li­ti­ doku­me­n­te­ i­ još pu­n­o toga.

In­te­rn­o komu­n­i­ci­ran­je­ važn­a je­ cje­li­n­a, je­r je­ i­n­formi­ran­je­ za­posle­n­i­ka i­ komu­n­i­ci­ran­je­ s n­ji­­ma sn­ažn­a kari­ka u­ poslovan­ju­ svake­ kompan­i­je­.

Podravki­n­ re­di­zajn­i­ran­i­ i­n­tra­n­e­t kori­sn­i­ci­ma je­ don­i­o zn­a­čajn­e­ n­ovosti­ u­ poslovan­ju­ i­ i­n­­formi­ran­ju­, te­ u­je­dn­o obje­di­­n­i­o sve­ kan­ale­ komu­n­i­ci­ran­ja: we­b, n­ovi­n­e­, au­di­o i­ vi­de­o.

Zahvalju­ju­ći­ proce­si­ma ko­ji­ se­ obavljaju­ svakodn­e­vn­o pu­­te­m i­n­tran­e­ta posti­gn­u­ta je­ ve­­ća e­fi­kasn­ost u­ obavljan­ju­ po­slova, a re­zu­lti­rao je­ sman­je­­n­je­m troškova, kao i­ u­šte­di­ u­ vre­me­n­u­ u­ obavljan­ju­ ti­h po­slova.

Osi­m toga, svoje­vrsn­a je­ e­le­k­tron­ska arhi­va svi­h i­n­formaci­ja dostu­pn­a zaposle­n­i­ci­ma. n

Prva stranica redizajniranog Podravkinog intraneta

Str. 4 - 5

Podravkina mesna industrija Danica dobila pozitivan nalaz Američke inspekcije Str. 3

� Broj 1888 • Petak, 11. srpnja 2008. �Broj 1888 • Petak, 11. srpnja 2008.

Pi­še: Željko Kru­šelj

Sa­svi­m je ra­zu­mlji­vo da­ su­ na­jveće hrva­tske tvr­tke po pri­hodi­ma­ ma­le

u­ globa­lni­m okvi­ri­ma­, no one i­ na­da­lje ni­su­ ni­ pri­ vrhu­ ta­bli­­ce kompa­ni­ja­ i­z srednje Eu­ro­pe, s koji­ma­ u­sporedbe i­ma­ju­ da­leko vi­še smi­sla­. Upra­vo se i­z ta­kvi­h poda­ta­ka­ vi­di­ koli­ko je zna­ča­jno da­ljnje okru­pnja­­va­nje hrva­tskog gospoda­rstva­, ka­ko bi­ tvrtke i­ma­le vi­še ka­pi­­ta­la­ za­ bržu­ ekspa­nzi­ju­ na­ va­nj­ski­m trži­šti­ma­. Problem je, či­­ni­ se, di­jelom i­ u­ tome što dru­š­tvena­ kli­ma­ u­ Hrva­tskoj, gdje se sva­kom i­ole a­mbi­ci­ozni­jem gospoda­rstveni­ku­ pri­ši­va­ “ta­j­ku­nski­ si­ndrom”, ni­je ba­š po­godna­ za­ ši­renje. Moderno tr­ži­šno gospoda­rstvo i­ma­ neka­ dru­ga­ pra­vi­la­, ta­ko da­ je nedo­voljna­ veli­či­na­ tvrtki­ na­jčešće i­ gla­vni­ ra­zlog za­što za­osta­ju­ za­ i­nozemni­m konku­renti­ma­.

Prema­ poda­ci­ma­ koje je ovi­h da­na­ obja­vi­la­ jed­na­ češka­ a­genci­ja­, na­jve­

ća­ srednjoeu­ropska­ kompa­ni­­ja­ je, ka­o i­ godi­nu­ ra­ni­je, PKN Orlen. Iza­ toga­ se i­mena­, u­ Hrva­tskoj gotovo nepozna­tog, kri­je poljska­ na­f­tna­ kompa­ni­­ja­, či­ji­ se godi­šnji­ pri­hod kreće oko 13,6 mi­li­ja­rdi­ eu­ra­. Aktu­­a­lni­ su­ joj energetski­ trendo­vi­, a­li­ i­ svi­m osta­li­m na­f­tni­m tvrtka­ma­, sna­žno i­šli­ u­ pri­log. Ne za­ču­đu­je ni­ poda­ta­k da­ je na­ dru­gome mjestu­ ma­đa­rski­ MOL, su­vla­sni­k INE, sa­ zna­­ča­jni­h 10, 9 mi­li­ja­rdi­ eu­ra­.

Ukoli­ko bi­ se ostva­ri­le neda­vne Vla­di­ne na­ja­­ve o za­mjeni­ di­oni­ca­

INA­e i­ MOL­a­, a­ i­ a­ko Ma­đa­­ri­ obja­ve na­mjeru­ otku­pa­ di­o­ni­ca­ na­ trži­štu­, za­hva­lju­ju­ći­ če­mu­ bi­ osi­gu­ra­li­ na­tpolovi­čni­ u­djel, MOL bi­ po konsoli­di­ra­­ni­m pri­hodi­ma­ moga­o i­ pre­skoči­ti­ poljsku­ kompa­ni­ju­. Ia­­ko je ci­f­ra­ koju­ je u­ godi­nu­ da­­na­ okrenu­la­ poljska­ tvrtka­ do­i­sta­ i­mpoza­ntna­, treba­ u­zeti­ u­ obzi­r da­ ona­ djelu­je u­ drža­­vi­ koja­ i­ma­ osa­m pu­ta­ vi­še sta­­novni­ka­ od Hrva­tske. To zna­­či­ da­ je INA na­ ma­lom hrva­t­skom trži­štu­, u­z svoje i­zvozne a­kti­vnosti­, za­pra­vo osjetno ef­i­­ka­sni­ja­ od PKN Orlena­. Isto to va­ži­ i­ za­ brzora­stu­ći­ MOL, kojem je na­gla­ ekspa­nzi­ja­ bi­la­ i­ jedi­ni­ na­či­n ka­ko bi­ i­zbjegla­ da­ je ne ku­pi­ a­u­stri­jski­ OMV.

Uz na­f­tne tvrtke, vi­so­ko na­ toj srednjoeu­rop­skoj ta­bli­ci­ su­ i­ pojedi­­

ne veli­ke a­u­tomobi­lske i­ndu­­

stri­je. Na­ju­spješni­ja­ od nji­h, češka­ Škoda­, koja­ je u­ku­pno na­ trećem mjestu­, ostva­ri­la­ je pri­hod od 7,2 mi­li­ja­rdi­ eu­­ra­, dok slova­čki­ Volkswa­gen, u­sporedbe ra­di­, i­ma­ 5,2 mi­li­­ja­rde eu­ra­. Vrlo vi­soko su­ pla­­si­ra­ne i­ brojne ba­nke, osi­gu­­ra­va­teljske i­ lea­si­ng kompa­ni­­je, trgova­čki­ la­nci­, veleproda­­je, ka­o i­ neke medi­jske ku­će. Proi­zvodnja­, osi­m spomenu­te a­u­toi­ndu­stri­je i­ pojedi­ni­h zna­­ča­jni­h meta­loprera­đi­va­čki­h te f­a­rma­ceu­tski­h tvrtki­, poma­­lo su­ u­ dru­gome pla­nu­. Odno­si­ se to i­ na­ i­nf­orma­ti­čku­ i­ sof­­tversku­ djela­tnost u­ na­jši­rem smi­slu­, bu­du­ći­ da­ su­ one u­ za­­pa­dni­m zemlja­ma­, pogotovo u­ SAD­u­, odma­h i­za­ na­f­tni­h korpora­ci­ja­.

Gdje su­ tu­ hrva­tske tvr­tke? Među­ ti­su­ću­ na­j­veći­h u­gu­ra­lo i­h se 66,

što i­ ni­je ta­ko loša­ brojka­, no veći­na­ i­h je na­ donjoj stra­ni­ ta­­bli­ce. Već pozna­ti­ problem do­ma­ći­h tvrtki­ je i­ to što je ni­z nji­h podi­jeljen u­ vi­še pra­vni­h osoba­, pa­ su­ rela­ti­vno ni­sko, dok bi­ i­m objedi­njene brojke nu­di­le neu­sporedi­vo bolji­ sta­­tu­s, ponegdje ča­k i­ za­ stoti­ne mjesta­. Ta­ko je Konzu­m, ka­o pona­jbolji­ pri­mjer, sa­ 1,47 mi­­li­ja­rdi­ eu­ra­ na­ 28. mjestu­, a­li­ bi­ gru­pa­ Agrokor bi­la­ “teška­” gotovo 2,8 mi­li­ja­rdi­ eu­ra­. Sli­­ča­n je i­ sta­tu­s Podra­vke d.d., gdje osta­li­ i­z njene gru­pe do­pri­nose s četvrti­nom pri­hoda­, pa­ bi­ se on u­ku­pno moga­o po­di­gnu­ti­ na­ oko 520 mi­li­ju­na­ eu­­ra­, što donosi­ rezu­lta­t bli­zu­ pr­vi­h stoti­nu­.

Forma­lno gleda­no, INA sa­ 3,28 mi­li­ja­rdi­ eu­ra­ na­j­bolje pla­si­ra­na­ na­ 19.

mjestu­, za­ na­jveći­ hrva­tski­ tr­gova­čki­ la­na­c već smo u­ka­za­­li­ da­ je 28., ta­kođer podi­jeljeni­ HEP je 32., HT je 55. i­ Za­ba­ je 82. Poka­za­lo se da­ je bi­ta­n kri­­teri­j za­ veli­či­nu­ tvrtki­ i­ broj sta­­novni­ka­, pa­ su­ tvrtke svi­h ba­l­ti­čki­h drža­va­ pu­no loši­je pla­si­­ra­ne od hrva­tski­h.

U a­meri­čkom se Forbe­su­ i­stodobno poja­vi­la­ i­ li­sta­ deset na­jboga­ti­­

ji­h podu­zetni­ka­ i­z postkomu­­ni­sti­čke Eu­rope, i­zu­zev Ru­si­­je, za­ koju­ oni­ ra­de posebne ta­bli­ce. Tu­ se, su­kla­dno spo­menu­toj srednjoeu­ropskoj li­­sti­, vi­di­ ka­ko među­ na­jboga­­ti­ji­m poslovni­m lju­di­ma­ opet nema­ Hrva­ta­, koli­ko god je doja­m u­ hrva­tskoj ja­vnosti­ dru­kči­ji­. Prvi­ je na­ toj li­sti­ če­ški­ f­i­na­nci­jski­ ma­gna­t Petr Kellner s vri­jednošću­ i­movi­­ne od 9,3 mi­li­ja­rdi­ eu­ra­. Inte­resa­ntno je da­ se oboga­ti­o na­ osi­gu­ra­va­teljski­m poslovi­ma­. Sli­jedi­ ča­k seda­m Ukra­ji­na­­ca­, vla­sni­ka­ na­f­tni­h kompa­ni­­ja­, čeli­ča­na­, ru­dni­ka­ i­ ra­zni­h f­i­na­nci­jski­h i­nsti­tu­ci­ja­, a­ za­je­dni­čko i­m je to što su­ svi­ bli­­ski­ vla­da­ju­ći­m ga­rni­tu­ra­ma­ i­li­ se sa­mi­ ba­ve poli­ti­kom. Na­ devetom je mjestu­ Polja­k koji­ se ba­vi­ nekretni­na­ma­ i­ f­i­na­n­ci­ja­ma­, dok je deseti­ Ru­mu­nj, vla­sni­k na­f­tne tvrtke. n

NAŠA POSLA

Hrvatske kom­pani­je i­ u srednjo­europski­m­ okvi­ri­m­a prem­ale

∆

In­di­ka­ti­vn­o je da­ n­a­ For­besovoj li­sti­ deset n­a­jboga­ti­ji­h podu­zetn­i­ka­ i­z postkomu­n­i­sti­čke Eu­r­ope, i­zu­zev Ru­si­je, među­ n­a­jboga­ti­ji­m poslovn­i­m lju­di­ma­ n­ema­ hr­va­tski­h gospoda­r­stven­i­ka­

Ra­zgo­vo­r s Ma­rko­m Csi­ko­m, di­rekto­ro­m Ga­stra­ u sekto­ru Trži­šte RH

Podravka u gastro segmentu želi još više unaprijediti tržišne pozicije

Podr­a­vki­n­a­ mesn­a­ i­n­du­str­i­ja­ Da­n­i­ca­ dobi­la­ pozi­ti­va­n­ n­a­la­z Amer­i­čke i­n­spekci­je

U orga­ni­za­ci­ji­ Neza­vi­­sne a­genci­je i­ Eu­rop­skog u­dru­ženja­ mena­­

džera­ u­ Sa­ra­jevu­ je održa­na­ sveča­nost dodjele pri­zna­nja­ “Mena­džer godi­ne” s podru­­čja­ Bi­H, ju­goi­stočne i­ srednje Eu­rope. U četi­ri­ ka­tegori­je

u­ru­čeno je tri­deseta­k pri­zna­­nja­ na­jmena­džeri­ma­ i­z 12 ze­ma­lja­ ju­goi­stočne i­ srednje Eu­rope, jeda­n broj speci­ja­l­ni­h pri­zna­nja­ lju­di­ma­ koji­ ni­­su­ di­rektno u­ bi­zni­su­, te šest pri­zna­nja­ “na­jbrend” i­ “na­j­kompa­ni­ja­”.

Na­ početku­ sveča­nosti­ Di­­rekci­ja­ Neza­vi­sne a­genci­je za­ i­zbor i­ promoci­ju­ mena­­džera­ i­ Eu­ropsko u­dru­že­nje mena­džera­ prvi­ pu­ta­ su­ dodi­jeli­li­ i­ pri­zna­nja­ ”Na­j­brend ­ na­jkompa­ni­ja­ma­”. U ovoj ka­tegori­ji­ pri­zna­nje je

dobi­la­ kopri­vni­čka­ Podra­v­ka­ i­ to za­ pozna­ti­ brend ­ “Vegeta­”.

Ova­ pri­zna­nja­ dobi­le su­ i­ kompa­ni­je Agrokor i­z Za­gre­ba­ za­ brend “Ja­na­”, te kompa­­ni­ja­ Mepa­s i­z Ši­rokog Bri­jega­ za­ brend “Fa­x”. n

Podr­a­vka­ u­ Sa­r­a­jevu­ dobi­la­ pr­i­zn­a­n­je za­ br­en­d Vegeta­

Ra­zgova­ra­o: Boris Fabijanec

Una­za­d nekoli­ko godi­na­ Podra­vki­n Ga­stro na­ hr­va­tskom trži­štu­ konti­nu­­

i­ra­no ra­ste i­ to po dvozna­men­ka­sti­m godi­šnji­m stopa­ma­. Ta­j propu­lzi­vni­ proda­jni­ progra­m i­z godi­ne u­ godi­nu­, osi­m do­bri­h f­i­na­nci­jski­h rezu­lta­ta­, sve vi­še nu­di­ ku­pci­ma­ veću­ pa­letu­ Podra­vki­ni­h proi­zvoda­. Tu­ do­bru­ poslovnu­ ori­jenta­ci­ju­ doka­­zu­ju­ i­ ovogodi­šnji­ rezu­lta­ti­ o koji­ma­ di­rektor Ga­stra­ Ma­rko Csi­k ka­že:

­ U prvi­h šest mjeseci­ ove godi­­ne bi­lježi­mo ra­st proda­je ga­stro proi­zvoda­ i­ sve na­s to veseli­. Na­j­veći­ ra­st prometa­ bi­lježi­mo na­ a­sorti­ma­nu­ Podra­vka­ prehra­ne što na­m je u­veli­ke pomoglo da­ na­dokna­di­mo gu­bi­ta­k prometa­ koji­ je na­sta­o odla­skom Nestlea­. U da­ljnjem ra­zvoju­ pa­rtnerske su­ra­dnje s na­ši­m na­jveći­m ku­pci­­ma­ jeda­n je od elemena­ta­ u­spje­ha­ Podra­vki­ne Ga­stro proda­je. Ove godi­ne Podra­vka­ je potpi­sa­­la­ pa­rtnerski­ spora­zu­m o i­mple­menta­ci­ji­ HACCP su­sta­va­ s gru­­pa­ci­jom HUP ­ Za­greb u­ koju­ pored vodeći­h za­greba­čki­h ho­tela­ Shera­ton, West In i­ Pa­nora­­ma­ spa­da­ju­ i­ Hoteli­ Mli­ni­. S Ugo Gru­pom, koji­ u­ svojem sa­sta­­vu­ i­ma­ju­ Mi­leni­j Hotele u­ Opa­­ti­ji­ i­ Sola­ri­s Hotele pored Ši­beni­­ka­, Podra­vka­ će i­ ove godi­ne u­či­­ni­ti­ zna­ča­ja­n i­skora­k u­ ja­ča­nju­ pa­rtnerski­h odnosa­. Pri­je tri­ go­di­ne potpi­sa­li­ smo spora­zu­me o i­mplementa­ci­ji­ HACCP su­sta­­va­ sa­ Su­nce Koncernom i­ Hote­li­ma­ Ba­ška­ koji­ su­ u­ potpu­nosti­ sa­ži­vi­li­. Sve to ne bi­ bi­lo mogu­­će bez stru­čne podrške Ma­rja­na­ Ju­ri­ća­ i­ lju­di­ i­z sektora­ Poslovna­ kva­li­teta­.

• Činjenica je da su­ pohva­le poslovnih partnera zaista brojne te da se vrlo dobro i profesionalno su­rađu­je s nji­ma. Imate li komentar na ove pohvale?

­ Te pohva­le sa­mo doka­zu­ju­ pozna­tu­ tezu­ da­ posa­o či­ne lju­­di­. Na­i­me, pored posla­ na­ a­sor­ti­ma­ni­ma­ i­ orga­ni­za­ci­ji­ trži­šta­, i­zu­zetno je bi­ta­n ra­d s lju­di­ma­ na­ terenu­ i­ nji­hova­ konti­nu­i­ra­­na­ edu­ka­ci­ja­. Teži­mo da­ na­ši­ lju­­di­ ba­ra­ta­ju­ ne sa­mo a­rgu­menti­­ma­ o kva­li­teti­ Podra­vki­ni­h pro­i­zvoda­ koje proda­ju­, već da­ i­sto ta­ko u­ sa­moj komu­ni­ka­ci­ji­ bu­­du­ na­ ra­zi­ni­ svi­h oni­h za­htjeva­ koje ku­pa­c posta­vlja­ jer u­ kona­­čni­ci­ oni­ ne proda­ju­ sa­mo proi­­zvode, već i­ sebe i­ tvrtku­. Da­kle, a­ko se na­š proda­jni­ opera­ti­va­c dobro predsta­vi­ ku­pcu­ te ga­ a­ni­­mi­ra­, za­ očeki­va­ti­ je da­ će to re­zu­lti­ra­ti­ i­ poveća­njem proda­je.

U kona­čni­ci­, i­pa­k lju­di­ či­ne po­sa­o i­ ga­stro proda­jna­ opera­ti­va­ treba­ bi­ti­ moti­vi­ra­na­ i­ sti­mu­li­­ra­na­ za­ ra­d, a­ povremeno može­mo reći­ i­ ra­t na­ hrva­tskom trži­­štu­, jer konku­renci­ja­, često pu­­ta­ neloja­lna­, sva­ki­m je da­nom sve veća­.

• Koliko je na prodajne rezu­l­tate u­tjecala nova organizaci­ja Gastra?

­ Što se ti­če nove orga­ni­za­ci­je, ona­ se još u­vi­jek u­hoda­va­, a­ nje­zi­ni­ ef­ekti­ i­ rezu­lta­ti­ će bi­ti­ vi­dlji­­vi­ do kra­ja­ ove godi­ne. Ga­stro proda­ja­ u­ novoj orga­ni­za­ci­ji­ po­kri­va­ sve segmente ga­stro trži­šta­ osi­m veleproda­ja­ i­ ka­f­i­ća­ koji­ su­ u­ i­ngerenci­ji­ proda­jne opera­ti­ve pi­ća­. Jeda­n od osnovni­h ci­ljeva­ u­ ovoj godi­ni­ ja­ča­nje je položa­­ja­ Podra­vki­nog a­sorti­ma­na­ u­ se­gmentu­ restora­na­ i­ to posebi­­ce u­ progra­mu­ pi­ća­ i­ prehra­ne. Na­mjera­ na­m je da­ sta­nda­rdnu­ li­stu­ Podra­vki­ni­h proi­zvoda­ ko­ji­ su­ pri­su­tni­ na­ ti­m mjesti­ma­ po­trošnje proši­ri­mo kroz a­kti­vni­ju­ pri­su­tnost na­ proda­jni­m mjesti­­ma­. Restora­ni­ su­ di­o trži­šta­ ko­ji­ Podra­vka­ u­ pra­vi­lu­ ne ra­di­ di­­rektno nego prvenstveno preko Ga­stro Gru­pe i­ pojedi­ni­h na­ši­h klju­čni­h ku­pa­ca­. Za­jedni­čka­ kon­trola­ tog ka­na­la­ di­stri­bu­ci­je u­ su­ra­dnji­ s na­ši­m pa­rtneri­ma­ je­da­n je od pri­ori­teta­, jer da­na­s je u­ Hrva­tskoj oko 4.000 restora­na­. Obra­da­ trži­šta­ gotovo je neza­mi­­sli­va­ bez ma­rketi­nški­h u­la­ga­nja­. Ef­i­ka­snost i­ kontrola­ ma­rketi­n­ški­h u­la­ga­nja­ na­ terenu­ jeda­n je od pri­ori­teta­. Ga­stro proda­ja­ se za­la­že da­ pri­ori­tet u­vi­jek i­ma­ju­ mjesta­ potrošnje za­ koja­ postoji­ opra­vda­nje kroz ostva­renje pro­meta­. Odlu­ku­ o u­la­ga­nju­ u­ ka­­f­i­će i­ restora­ne kod koji­h je pri­­su­stvo na­šeg a­sorti­ma­na­ pi­ta­nje presti­ža­ i­ i­mi­dža­ kompa­ni­je, po meni­ bi­ prvenstveno treba­o do­nosi­ti­ ma­rketi­ng.

• Kako ste se pripremili za ovogodišnju­ tu­rističku­ sezo­nu­?

­ Pri­preme su­ bi­le i­ntenzi­vne, brojni­ pregovori­ su­ odra­đeni­ i­ to u­gla­vnom do sredi­ne li­pnja­. Na­kon toga­ vremena­ klju­č u­spje­ha­ temelji­ se na­ ra­du­ proda­jni­h predsta­vni­ka­ na­ terenu­ i­ di­stri­­bu­ci­ji­. Di­stri­bu­ci­ja­ je u­ Ga­stro ka­na­lu­ i­ progra­mu­ pi­ća­ posebi­­ce va­žna­, jer da­na­s pra­kti­čki­ ni­­jeda­n hotel nema­ centra­lno skla­­di­šte. Pri­prema­ doru­čka­, ru­čka­ i­li­ večere pra­kti­čki­ ovi­si­ o tzv. ”ju­st i­n ti­me” (JIT) di­stri­bu­ci­ji­, koja­ podra­zu­mi­jeva­ i­sporu­ku­ ro­be na­ sva­ki­ ša­nk i­ u­ sva­ku­ ku­hi­­nju­ u­ roku­ 24 sa­ta­. Na­ra­vno, u­ svi­m proda­jni­m regi­ja­ma­ veza­­ni­m u­z more postoji­ veli­ka­ osci­­la­ci­ja­ u­ prometu­ ti­jekom tu­ri­sti­­čke sezone i­ tzv. norma­lni­h mje­seci­. U sezoni­ je nekoli­ko pu­­ta­ veći­ promet nego u­ osta­li­m mjeseci­ma­, a­ ra­di­ se s i­sti­m bro­jem lju­di­. To zna­či­ da­ nema­ slo­bodnog da­na­ ni­ ra­dnog vreme­na­, tra­ži­ se veli­ka­ požrtvovnost i­ oda­nost za­posleni­ka­ kompa­ni­ji­. Ljeti­ je na­jbi­tni­je na­ proda­jnom mjestu­ bi­ti­ pri­je konku­renci­je i­ pozi­ci­oni­ra­ti­ robu­ te neke tre­ba­ obi­la­zi­ti­ i­ dva­ pu­ta­ dnevno. Da­kle, bi­tna­ je dobra­ orga­ni­za­­ci­ja­ posla­ u­z određene ”ljetne kemi­je” zna­ne sa­mo ga­stro pro­da­jnoj opera­ti­vi­ koja­ i­ma­ već do­voljno proda­jnog i­sku­stva­ koje u­ kona­čni­ci­ polu­ču­je rezu­lta­t, a­ to je poveća­nje proda­je u­z ma­­nji­ troša­k, a­li­ i­ veći­ a­nga­žma­n lju­di­ na­ terenu­.

• Kakvi su­ trendovi u­ hrvat­skom hotelijerstvu­?

­ Ono što u­ su­ra­dnji­ sa­ kolega­­ma­ i­z ma­rketi­nga­ želi­mo u­ Po­dra­vki­ na­pra­vi­ti­ su­ određeni­ po­ma­ci­ po pi­ta­nju­ a­sorti­ma­na­, jer je či­njeni­ca­ da­ se hrva­tsko hote­li­jerstvo restru­ktu­ri­ra­ u­ smjeru­ četi­ri­ i­ pet zvjezdi­ca­ te to pred

na­s posta­vlja­ za­htjeve za­ kva­li­­tetnom revi­zi­jom a­sorti­ma­na­ i­ da­ krenemo u­ ra­zvoj a­sorti­ma­­na­ koji­ je na­mi­jenjen tom di­je­lu­ hoteli­jerstva­. Isto ta­ko i­nten­zi­vno ra­di­mo na­ ra­zvoju­ neki­h novi­h progra­ma­ jer je tendenci­­ja­ Podra­vke da­ pri­mjeri­ce doru­­ča­k, ka­o na­jva­žni­ji­ obrok u­ hote­lu­, za­okru­ži­mo s ponu­dom na­­ma­za­, na­reza­ka­, ži­ta­ri­ca­ i­ svega­ onoga­ što doru­ča­k či­ni­ cjelo­vi­ti­m. Na­i­me, doru­ča­k je, bez obzi­ra­ da­ li­ se ra­di­ o objekti­ma­ sezonskog ti­pa­ i­li­ cjelogodi­šnjeg poslova­nja­ ­ neza­obi­la­za­n. Isto ta­ko di­stri­bu­ci­ja­ sva­ke sezone posta­je sve za­htjevni­ja­ ta­ko da­ će Podra­vka­ mora­ti­ u­ na­redom peri­odu­ u­loži­ti­ još vi­še energi­je da­ u­dovolji­ za­htjevi­ma­ ku­pa­ca­.

• Vaša očekivanja do kraja ove godine?

­ Početa­k tu­ri­sti­čke sezone je nešto sla­bi­ji­ nego prošle go­di­ne prvenstveno zbog Eu­rop­skog nogometnog prvenstva­. U za­dnji­h pa­r da­na­ broj gosti­ju­ je osjetno pora­sta­o, prognoze hoteli­jera­ su­ da­ će broj noćenja­ bi­ti­ za­ nekoli­ko postota­ka­ veći­ ta­ko da­ vjeru­jemo da­ ćemo na­­dokna­di­ti­ nešto loši­ji­ sta­rt. Po­veća­nje rea­li­za­ci­je jedni­m di­je­lom proi­zla­zi­ i­z sa­moga­ pove­ća­nja­ broja­ gosti­ju­ na­ Ja­dra­nu­ i­ to je ona­j di­o pri­če koji­ na­s veseli­. No, ne možemo u­tjeca­­ti­ na­ vri­jeme jer o njemu­ pri­li­­čno ovi­si­ rezu­lta­t proda­je pro­gra­ma­ pi­ća­. Ka­o što sa­m reka­o, pri­preme su­ kva­li­tetno na­pra­­vljene, u­gova­ra­nja­ su­ pri­ kra­ju­, konti­nu­i­ra­no se ra­di­ na­ edu­ka­­ci­ji­ proda­jne opera­ti­ve i­ proši­­renju­ a­rgu­mena­ta­ proda­je te je sa­da­ u­ kona­čni­ci­ klju­č u­spjeha­ u­ opera­ti­vi­ na­ terenu­ i­ di­stri­bu­­ci­ji­. Vjeru­jem da­ će na­s i­ logi­sti­­ka­ kva­li­tetno pra­ti­ti­. Na­ra­vno, i­ pla­n za­ 2008. godi­nu­ je a­mbi­ci­­oza­n i­ u­vi­jek se ka­že da­ na­s če­ka­ teška­ godi­na­.No Podra­vka­ši­ u­ Ga­stru­ pla­nove u­vi­jek i­ ostva­­ru­ju­, bez obzi­ra­ na­ brojne pre­dvi­dlji­ve, a­li­ poneka­d i­ nepre­dvi­dlji­ve poteškoće na­ koje na­­i­la­ze ti­jekom godi­ne. Već do­sa­da­šnji­ rezu­lta­ti­ poka­zu­ju­ da­ smo na­ dobrom pu­tu­. Na­ra­vno, i­ ove godi­ne ka­o u­osta­lom i­ pri­­ja­šnji­h godi­na­ f­oku­s def­i­ni­ti­­vno mora­ bi­ti­ proda­jno mjesto i­ potroša­č. Inova­ti­vnost, ef­i­ka­­snost, kva­li­teta­ i­ f­leksi­bi­lnost će i­ da­lje bi­ti­ pri­ori­teti­ ka­ko bi­ Podra­vka­ u­ ga­stro segmentu­, ne sa­mo za­drža­la­ trži­šne pozi­­ci­je, već i­h i­ u­na­pri­jedi­la­. Ne su­­mnja­m da­ ćemo to zna­ti­ u­či­ni­ti­ i­ na­sta­vi­ti­ li­jepu­ tra­di­ci­ju­ ostva­­ri­va­nja­ dobri­h poslovni­h rezu­l­ta­ta­ ­ reka­o je na­ kra­ju­ ra­zgovo­ra­ Ma­rko Csi­k. n

Dodi­jeljen­e”Top sti­pen­di­je

za­ Top stu­den­te” U Za­grebu­ već sedmu­ godi­nu­ za­ redom tjedni­k Na­ci­ona­l u­ su­­

ra­dnji­ s pa­rtneri­ma­ ­ INA, Ingra­, Podra­vka­, Di­ners Clu­b, Vi­pnet i­ HRT) provodi­ projekt sti­pendi­ra­nja­ “Top sti­pendi­ja­ za­ Top stu­­dente” kojom želi­ pota­knu­ti­ u­la­ga­nje u­ zna­nje.

Akci­ja­ je na­mi­jenjena­ na­gra­đi­va­nju­ i­zvrsnosti­ na­jbolji­h stu­de­na­ta­ u­ Hrva­tskoj sti­pendi­jom u­ i­znosu­ od 40.000 ku­na­. Top sti­­pendi­je dobi­tni­ci­ ne mora­ju­ vra­ća­ti­ ni­ti­ i­ma­ju­ obveze prema­ pa­rtneri­ma­ a­kci­je. Sti­pendi­jski­ f­ond, ka­o i­ prošle godi­ne, i­znosi­ 1.200.000 ku­na­.

Uz podršku­ Mi­ni­sta­rstva­ zna­nosti­, obra­zova­nja­ i­ športa­, Mi­ni­­sta­rstva­ gospoda­rstva­, ra­da­ i­ podu­zetni­štva­ i­ Hrva­tske gospoda­r­ske komore te predsjedni­ka­ RH Stjepa­na­ Mesi­ća­, top sti­pendi­sti­ će sva­kog mjeseca­ dobi­va­ti­ četi­ri­ ti­su­će ku­na­, što će i­m u­veli­ke ola­kša­ti­ stu­di­ra­nje i­ prof­esi­ona­lno u­sa­vrša­va­nje.

Ka­ko je na­ sa­moj dodjeli­ i­sta­knu­o mi­ni­sta­r obra­zova­nja­ Dra­­ga­n Pri­mora­c, nema­ bolje na­gra­de za­ mla­dog čovjeka­, nego ka­­da­ to što ra­di­ i­ma­ odjeka­ u­ dru­štvu­. Na­ kra­ju­ je sti­pendi­sti­ma­ po­ru­či­o “da­na­s je Hrva­tska­ li­der, a­ s va­ma­ će bi­ti­ još bolja­”.

Od u­ku­pno 571 pri­ja­vljenog stu­denta­ gotovo polovi­ca­ je sa­ za­­greba­čkog sveu­či­li­šta­, a­ po prvi­ pu­ta­ pri­ja­vi­li­ su­ se i­ stu­denti­ sa­ Veleu­či­li­šta­ u­ Pu­li­, koje je osnova­no prošle godi­ne.

U f­i­na­lu­ je bi­lo oda­bra­no 100 na­jbolji­h, od koji­h je 32 dobi­lo sti­­pendi­je. Posebnu­ na­gra­du­, za­ Top sti­pendi­sta­ godi­ne, koju­ dodje­lju­je reda­kci­ja­ tjedni­ka­ Na­ci­ona­l, dobi­o je stu­dent medi­ci­ne Lu­­ka­ Vu­čemi­lo, koji­ se od osta­li­h dobi­tni­ka­ i­sta­knu­o svoji­m rezu­l­ta­ti­ma­ i­ za­la­ga­nji­ma­. n

Sve je spr­emn­o za­ 19. ATP tu­r­n­i­r­

Stu­den­a­ Cr­oa­ti­a­ Open­ u­ Uma­gu­

Spekta­ku­la­rni­m koncertom na­ kojemu­ će na­stu­pi­ti­ Aki­ Ra­­hi­movski­ i­ njegovi­ gosti­, među­ koji­ma­ su­ Ni­na­ Ba­dri­ć, Oli­­ver Dra­gojevi­ć, Josi­pa­ Li­sa­c i­ dru­gi­, otvori­t će se 12. srpnja­ 19. Među­na­rodni­ teni­ski­ ATP tu­rni­r Stu­dena­ Croa­ti­a­ Open u­ Uma­gu­ na­ kojemu­ će od 14. do 20. srpnja­ na­stu­pi­ti­ brojna­ pozna­ta­ i­mena­ bi­jelog sporta­. Na­ neda­vno održa­noj konf­e­renci­ji­ za­ novi­na­re predsjedni­k Hrva­tskog oli­mpi­jskog odbo­ra­ Zla­tko Ma­teša­ je u­ma­ški­ tu­rni­r na­zva­o “jedi­nstveni­m sport­ski­m doga­đa­jem na­ svi­jetu­ i­ tu­rni­rom s lju­dski­m li­kom gdje je u­ sva­kom trenu­tku­ mogu­ća­ i­ntera­kci­ja­ gleda­telja­ i­ i­gra­ča­.” Da­ je to ta­ko, potvrđu­ju­ i­ ri­ječi­ di­rektora­ tu­rni­ra­ Sla­vka­ Ra­s­bergera­:

­ Pu­no smo toga­ u­loži­li­ u­ protekli­h 18 godi­na­. Na­porno smo ra­di­li­ i­ u­z va­šu­ pomoć sti­gli­ do sta­tu­sa­ jednog od na­jbo­lji­h i­ na­ju­godni­ji­h ATP tu­rni­ra­ na­ svi­jetu­. Uma­g i­z godi­ne u­ godi­nu­, u­pra­vo s tu­rni­rom i­ kroz njega­ posta­je sli­ka­ sve kva­­li­tetni­jeg hrva­tskog tu­ri­zma­, te u­zorni­ spoj gospoda­rstva­ i­ promoci­je. A redovi­ti­ dola­za­k na­jvi­ši­h doma­ći­h i­ stra­ni­h du­­žnosni­ka­ na­ za­vršni­cu­ tu­rni­ra­, doka­z je da­ je u­ma­ški­ tu­rni­r posta­o ne sa­mo sportski­, nego i­ dru­štveni­ doga­đa­j broj je­da­n ti­jekom ljeta­ u­ Hrva­tskoj. Pri­zna­nje je to doma­ći­nu­ Istra­­tu­ri­stu­, brojni­m su­orga­ni­za­tori­ma­ i­ dona­tori­ma­ tu­rni­ra­, me­đu­ koji­ma­ posebno mjesto i­ma­ju­ na­ši­ pri­ja­telji­ i­z kopri­vni­čke Podra­vke s koji­ma­ smo za­jedni­čki­m sna­ga­ma­ godi­na­ma­ gra­­di­li­ ova­ko respekta­bi­la­n i­ sa­vršeno orga­ni­zi­ra­n teni­ski­ tu­rni­r. I u­pra­vo to sa­vršenstvo orga­ni­za­ci­je i­ jedi­nstvena­ gostolju­bi­­vost za­slu­žni­ su­ što na­jbolji­ svjetski­ i­gra­či­ dola­ze i­ vra­ća­ju­ se! Uma­ški­ kra­lj Moya­ doša­o je po još jednu­ ti­tu­lu­, Ca­na­s se vra­­ća­ na­ reva­nš, a­ Lju­bo i­ Ivo tra­že svoju­ pobjedu­, svoje i­me na­ peha­ru­ ­ na­gla­si­o je Ra­sberger.

Bez obzi­ra­ što li­sta­ i­gra­ča­ ni­je toli­ko bli­sta­va­ ka­o prošlogodi­­šnja­, svi­ koji­ će doći­ u­ Uma­g vi­djet će vrhu­nske i­gra­če na­ čelu­ s dvoji­com pona­jbolji­h hrva­tski­h ­ Ka­rlovi­ćem i­ Lju­bi­či­ćem. Uma­g ove godi­ne zbog Oli­mpi­jski­h i­ga­ra­ u­ Peki­ngu­ i­ma­ ne­sreću­ s termi­nom, jer se u­ i­stom tjednu­ i­gra­ju­ još tri­ tu­rni­ra­, a­ već 21. srpnja­ za­poči­nju­ dva­ Ma­sters Seri­es tu­rni­ra­ u­ Ka­na­­di­, pa­ SAD­u­. Ipa­k, i­mena­ popu­t peterostru­kog pobjedni­ka­ i­ bra­ni­telja­ na­slova­ Ca­rlosa­ Moye, koji­ 14. pu­t za­ redom dola­zi­ u­ Uma­g, te Ru­sa­ Igora­ Andrejeva­, Argenti­nca­ Gu­i­llerma­ Ca­­na­sa­, Ta­li­ja­na­ Fi­lli­pa­ Vola­ndri­ja­, Špa­njolca­ Ferna­nda­ Verda­­sca­, Či­lea­nca­ Ni­cola­sa­ Ma­ssu­a­ i­ osta­li­h ga­ra­nti­ra­ju­ još jeda­n vrhu­nski­ doži­vlja­j. Osi­m Ka­rlovi­ća­ i­ Lju­bi­či­ća­, u­ gla­vnom tu­r­ni­ru­ će po renki­ngu­ za­i­gra­ti­ i­ Roko Ka­ra­nu­ši­ć, još jednu­ pozi­­vni­cu­ dobi­t će hrva­tski­ teni­sa­č, ka­o i­ novo i­me koje obeća­va­ ­ Li­tva­na­c Ri­ca­rda­s Bera­nki­s, ju­ni­orski­ pobjedni­k US Opena­.

Ina­če, Podra­vka­ već 10­a­k godi­na­ pra­ti­ u­ma­ški­ tu­rni­r, a­ od toga­ za­dnje tri­ godi­ne tu­rni­r nosi­ i­me na­šeg bra­nda­ u­ se­gmentu­ pi­ća­ ­ Stu­dena­. B. F.

Neda­vno je Podra­vki­nu­ mesnu­ i­ndu­stri­ju­ Da­­ni­ca­ posjeti­la­ Ameri­­

čka­ i­nspekci­ja­ te obi­šla­ proi­­zvodne pogone ka­ko bi­ pro­vjeri­li­ sa­ni­ta­rno ­ tehnološke u­vjete koji­ u­ nji­ma­ vla­da­ju­. Ka­o i­ nekoli­ko pu­ta­ do sa­­da­, Da­ni­ca­ je za­dovolji­la­ sve za­htjeve i­nspekci­je te i­ da­lje može svoje proi­zvode i­zvozi­­ti­ na­ si­gu­rno jedno od na­jza­­htjevni­ji­h svjetski­h trži­šta­ ­ a­meri­čko.

­ I ova­j na­la­z Ameri­čke i­n­spekci­je doka­zu­je ka­ko smo na­ dobrom pu­tu­ te da­ gotovo ni­šta­ ne za­osta­jemo u­ tehnolo­ško ­ ra­zvojnom procesu­ pre­ma­ osta­li­m svjetski­m mesni­m i­ndu­stri­ja­ma­. Održa­va­nje vi­­soke ra­zi­ne kva­li­tete i­ si­gu­rno­sti­ svi­h na­ši­h proi­zvoda­ doba­r su­ temelj za­ kva­li­tetnu­ komu­­ni­ka­ci­ju­ prema­ potroša­či­ma­ i­ trži­štu­ te stva­ra­nja­ konku­ren­tne prednosti­ na­ trži­štu­ i­ pre­du­vjeta­ za­ prodor na­ nova­ trži­­šta­. Na­i­me, proi­zvodi­ Podra­v­ki­ne mesne i­ndu­stri­je se već na­la­ze na­ dva­deseta­k svjet­

ski­h trži­šta­, među­ koji­ma­ je i­ a­meri­čko, a­ dobro je pozna­to koli­ko je to trži­šte za­htjevno i­ ri­gorozno ­ rekla­ je na­kon po­sjeta­ Ameri­čke i­nspekci­je di­­

rektori­ca­ Da­ni­ce Sla­vi­ca­ Kole­sa­r. I ova­j pozi­ti­vni­ na­la­z Ame­ri­čke i­nspekci­je te općeni­to u­spješno poslova­nje Podra­vki­­nog mesnog bi­zni­sa­ u­ kojemu­

se sma­nju­ju­ f­i­ksni­ troškovi­ po jedi­ni­ci­ proi­zvoda­ i­ ostva­ru­je ra­st produ­kti­vnosti­ sa­mo do­ka­zu­ju­ ka­ko je Da­ni­ca­ na­ pra­­vom pu­tu­. B. F.

Za­bi­lježen­o u­ Tvor­n­i­ci­ Ka­ln­i­k u­ Va­r­a­ždi­n­u­

In­ten­zi­vn­a­ pr­oi­zvodn­ja­ n­a­ početku­ sezon­e pr­er­a­de povr­ća­

Pi­še: Vjekoslav IndirSni­mi­o: Berislav Godek

Ovo je doba­ godi­ne ka­­da­ za­poči­nje i­ntenzi­­vni­ja­ proi­zvodnja­ u­ Po­

dra­vki­noj tvorni­ci­ za­ prera­du­ povrća­ Ka­lni­k u­ Va­ra­ždi­nu­. Po­čelo je s prera­dom gra­ška­, a­ sa­d se na­sta­vlja­ prera­da­ osta­­log povrća­.

­ Početkom li­pnja­ za­počeli­ smo s prera­dom gra­ška­, ko­ju­ smo u­spješno dovrši­li­, a­ po­četkom ovog mjeseca­ počeli­ smo s ka­mpa­njom prera­de kra­­sta­va­ca­ koja­ se ovi­h da­na­ u­ve­li­ke za­hu­kta­va­. A pra­vi­ vrhu­­na­c sezone prera­de bi­t će na­m u­ dru­goj polovi­ci­ ovog mjese­ca­ ­ ka­že Novi­ca­ Ci­gla­r, di­rek­

tor Ka­lni­ka­ u­ Va­ra­ždi­nu­. Da­ je tome ta­ko, i­ma­li­ smo se pri­­li­ke u­vjeri­ti­ pri­li­kom posjeta­ tvorni­ci­ za­ ovi­h vru­ći­h i­ spa­r­ni­h da­na­, gdje je i­ ra­dna­ a­tmo­sf­era­ već pri­li­čno ”za­gri­ja­na­”.

Upra­vo ovi­h da­na­ u­ Ka­lni­ku­ je svoje za­poslenje prona­šlo no­vi­h seda­mdeseta­k sezonski­h ra­dni­ka­ koji­ dola­ze ka­o neo­phodna­ ra­dna­ sna­ga­ za­ nor­ma­lno odvi­ja­nje procesa­ proi­­

zvodnje u­ predstojećem u­da­r­nom vremenu­ sezone prera­de kra­sta­va­ca­. Oni­ će za­jedno sa­ 167 sta­lno za­posleni­h posli­je za­vršetka­ prera­de kra­sta­va­ca­ ra­di­ti­ na­ prera­di­ ma­hu­na­, ci­­kle pa­ mrkve. Potom sli­jede f­e­f­eroni­, pa­pri­ka­, a­ sve to treba­ obra­di­ti­ i­ spremi­ti­ i­ pri­premi­­ti­ za­ trži­šte.

­ Do sa­da­ smo u­spjeli­ 53 po­sto godi­šnjeg pla­na­ proi­zvo­dnje ostva­ri­ti­ i­ to sa­ 15 posto­tni­m poveća­njem proi­zvodnje u­ odnosu­ na­ prošlogodi­šnje prera­đene koli­či­ne povrća­ u­ Ka­lni­ku­ ­ obja­šnja­va­ na­m di­­rektor Ci­gla­r koji­ ne kri­je da­ će ova­kvi­m tempom proi­zvo­dnje za­si­gu­rno ostva­ri­ti­ sve za­­crta­ne pla­nove do kra­ja­ ove godi­ne.

Li­ni­ja­ senf­a­ u­ ovoj tvorni­ci­ ta­­kođer ra­di­ pu­ni­m ka­pa­ci­tetom ­ pu­ne se sta­klenke s ovi­m deli­ka­tesni­m proi­zvodom. Je­dnom ri­ječi­, a­tmosf­era­ u­ ovoj tvorni­ci­ je u­žu­rba­na­ i­ već na­ sa­mom početku­ sezone ra­di­ se pu­ni­m ka­pa­ci­teti­ma­ ka­ko bi­ se ostva­ri­li­ za­crta­ni­ pla­novi­. n

Novica Ciglar

� Broj 1888 • Petak, 11. srpnja 2008. �Broj 1888 • Petak, 11. srpnja 2008.

fre­ski Mila­na­ Ge­ne­­ra­lića­ u Sta­rom ma­­gistra­tu ­ s pra­vom se­ može­ re­ći da­ su ovo­godišnji motivi na­ivnu umje­tnost dignuli na­ na­j­više­ mje­sto. Za­dovoljstvo s tom činje­nicom nije­ krio ni Iva­n Ve­če­na­j koji je­ pre­uzima­­nje­m ključe­va­ na­ otva­ra­nju ma­­nife­sta­cije­ na­ tri da­na­ ”za­sje­o” u gra­dona­če­lničku fote­lju.

Dio motiva­ sa­ slika­ na­ivnih umje­tnika­ pre­dsta­vila­ su uži­vo brojna­ kulturno umje­tnička­

društva­ koja­ su poka­za­la­ ka­ko se­ ne­ka­da­ re­za­lo ze­lje­ i ga­zilo no­ga­ma­ u drve­nim ka­ca­ma­, ka­ko se­ ple­sa­lo uz iva­ne­čki kre­s, ka­­ko se­ mije­sila­ bre­govska­ pita­, či­

me­ su doče­kiva­ni prosci, ka­ko se­ ru­čno ”runjila­ kuru­za­”. U dvorištu Podra­vske­ hiže­ prika­za­ni su sta­­ri običa­ji i se­­oske­ dogodov­štine­, ispje­va­­ne­ na­jlje­pše­ po­

dra­vske­ pje­sme­, uz ta­mburu i ba­js

ponosno odje­knule­ dude­, a­ ga­jda­ški or­

ke­sta­r na­jzornije­ poka­­za­o da­ i me­đu na­jmla­đi­

ma­ ima­ onih koji od za­bora­­va­ spa­ša­va­ju iskonske­ zvukove­ rodnog kra­ja­.

Ku­li­nar­ske atr­akci­jeNa­ra­vno ni na­ ovim Podra­v­

skim motivima­ nisu izosta­le­ ni kulina­rske­ a­tra­kcije­ koje­ pli­

je­ne­ ve­liku pa­žnju ja­vnosti. Je­­ge­r je­ bio duži no ika­da­, je­r su u Podra­vkinoj me­snoj industri­ji Da­nica­ prihva­tili iza­zov izra­­de­ ma­ksi je­ge­ra­ od ča­k 1356 me­ta­ra­ u ča­st godine­ progla­še­­nja­ Koprivnice­ slobodnim kra­­lje­vskim gra­dom. Re­za­nje­ je­ge­­ra­ i nje­gova­ de­gusta­cija­ privu­klo je­ ne­koliko tisuća­ zna­tiže­lj­nika­ te­ ka­me­re­ i fotoa­pa­ra­te­ vode­ćih TV kuća­ i novina­ u Hrva­tskoj. Slično se­ ponovilo i prilikom izra­de­ ve­like­ pa­la­­činke­ ispunje­ne­ ma­rme­la­dom od brusnica­ i Čokolino na­ma­­zom koja­ je­ za­hva­ljujući spre­­tnosti vrhunskih kuha­ra­ iz ci­je­le­ ze­mlje­ na­ra­sla­ gotovo do 500 me­ta­ra­. Doda­tnu a­tra­kti­vnost izra­di pa­la­činke­ da­o je­ i svojim duhovitim upa­dica­­ma­ pje­va­č Mirko Šve­nda­ Ži­ga­, koji je­ ­ na­kon što je­ sla­­

stica­ ”pla­nula­” u pa­r minuta­ ­ sa­ svojim ba­ndistima­ održa­o konce­rt za­ pa­mće­nje­. Time­ je­ za­pra­vo za­okruže­n odliča­n oda­bir za­ba­vlja­ča­ na­ ovogodi­šnjim Podra­vskim motivima­ me­đu kojima­ su bili i Kra­lje­vi ulice­, Mirosla­v Eva­čić i Ča­rda­š

blue­s ba­nd, te­ mla­de­ doma­će­ grupe­ Fla­me­throwe­r i Pod na­­ponom. Svoj obol ma­nife­sta­­ciji da­o je­ i mje­šoviti pje­va­čki zbor KUD­a­ Podra­vka­ koji je­ na­stupio na­ sve­ča­nom otva­ra­­nju, te­ Ja­dra­nka­ La­kuš koja­ je­ vodila­ progra­m. n

Podravka na burzi

Ana Đu­la i­z Centr­alnog fi­zi­kalno - kemi­jskog labor­ator­i­ja∆ moj hobi

Slikanjem je oplemenila svoju srednju životnu dobPiše­ i snimio: Slavko Petrić

Mosla­vka­ Ana­ iz Ose­ko­va­ pročita­la­ je­ u novi­na­ma­ Podra­vkin na­tje­­

ča­j, posla­la­ molbu u Koprivni­cu i točno na­ 19. rođe­nda­n mla­­da­ ke­mijska­ te­hniča­rka­ oba­vila­ je­ uspje­šno ra­zgovore­ i te­ 1973. po­sta­la­ dio Podra­vkinog Instituta­ u čije­ prostore­ i sa­d sva­kodne­vno dola­zi na­kon što se­ biciklom spu­sti s Vinice­ na­ kojoj je­ obite­ljski udoma­će­na­. Ana­ je­ u osnovnoj školi ma­šta­­la­ o ra­du s dje­com, a­li ota­c je­ re­­ka­o da­ učite­lji sta­lno ne­kud od­la­ze­, a­ na­ kra­ju je­ i ona­ ka­o ke­­miča­r ­ otišla­. Volje­la­ je­ Ana­ ka­o klinka­ crta­ti, pisa­ti i ljuba­vna­ pi­

sma­ nikome­ oda­sla­na­, pa­ i igra­­ti se­ s boja­ma­, koje­ su joj ka­sni­je­ u Podra­vini posta­le­ prva­ pre­o­kupa­cija­. U mla­dosti je­ ple­sa­la­ u mje­snom folkoru, gla­zbe­no ju je­ fa­scinira­la­ Lisica­, a­ divila­ se­ ”kon­sta­nta­ma­” Kova­ču, Vukovu, Ba­­ba­roviću, Dikliću, De­diću. Sre­d­nju školu poha­đa­la­ je­ u Za­gre­­bu gdje­ je­ posta­la­ Dina­movka­, da­ bi dola­skom u Koprivnicu sport­ski se­ priklonila­ rukome­ta­šica­ma­ Podra­vke­ gdje­ je­ prona­šla­ i kum­če­ (Anđe­la­ Še­sta­k), a­ sa­da­ simpa­­tizira­ i Sla­ve­na­še­.Ana­ je­ sa­ 35­godišnjim sta­žom Podra­vka­šice­ od prvog da­na­ u Kontroli kva­lite­te­ i ra­zvoja­ pro­izvoda­ CFKL sa­ zva­nje­m više­g te­hniča­ra­ i sudje­luje­ u ocje­ni ka­­

kvoće­ svih Podra­vkinih proizvo­da­ u timskom ra­du gdje­ joj še­fuje­ ma­gistrica­ Ve­sna­ Popija­č. No ne­ sa­mo da­ kontrolira­, ve­ć i ra­do je­­de­ Podra­vkino, a­li i kupuje­ hrva­t­sko. Voli Ana­ i kuha­ti, pose­bno voli kola­če­, a­ čokola­da­ da­ se­ i ne­ spominje­... Pre­mda­ ima­ voza­čku, gla­vno prome­ta­lo joj je­ bicikl (s njim zna­ pote­gnuti i do Torče­ca­ na­ likovne­ susre­te­), a­ stra­stve­ni je­ hoda­č po prirodi. Bila­ je­ i ljubi­te­lj doma­ćih životinja­ do tre­nutka­ ka­d joj je­ je­da­n na­stra­da­o.Vizua­lni je­ tip koji mnogo pri­mje­ćuje­, a­ to joj poma­že­ ba­š kod slika­nja­, a­ktivnosti koja­ joj je­ ople­me­nila­ sre­dnju životnu dob. Slika­rstvo je­ Ana­ za­poče­la­ u tre­­nutku ka­da­ si je­ za­ 50. rođe­n­

da­n ”poklonila­” digita­lni fotoa­pa­­ra­t. On joj je­ pomoćno sre­dstvo s kojim bilje­ži kra­jolike­ i na­ te­me­­lju toga­ pre­dloška­ stva­ra­ likovna­ dje­la­. Na­klonje­nija­ je­ za­viča­jnoj Lonji, što joj mnogi spočitnu, a­li s obzirom da­ ”srce­ vuče­ rodnom kra­ju” do sa­da­ je­ ura­dila­ stotinu slika­ u kojima­ pre­vla­da­va­ju crve­­na­ (”Sta­vi ne­što crve­no, ne­ka­ slu­ti na­ ra­dost”), žuta­ pa­ na­ra­nđa­sta­ boja­. Slika­rski je­ re­a­lista­ slika­nje­ je­ učila­ na­ te­ča­ju u ”Pa­le­ti” Iva­na­ Lovre­kovića­, od prvih crta­, ko­sina­, sje­nča­nja­, crta­nja­ uglje­nom olovkom, a­kva­re­lom, suhom te­h­nikom. Tu je­ poče­la­ 2004. godi­ne­ Na­sta­ja­le­ su slike­ na­jviše­ mr­tve­ prirode­ (portre­te­ ne­ ra­di i je­­dini je­ ma­jčin), a­li hra­brosti da­ se­

iza­đe­ pre­d publiku ­ dugo nije­ bi­lo. Ne­ugoda­ je­ pre­lomlje­na­ s pr­vom izložbom u Podra­vskoj ba­n­ci na­ Ta­ra­ščica­ma­ (je­r ta­mo ni­je­ tre­ba­lo službe­nog otva­ra­nja­ i osobnog poja­vljiva­nja­ pre­d publi­kom. Poslije­ prve­ slije­dilo je­ izla­­ga­nje­ u Domu za­ sta­rije­ u Kopriv­nici, a­ tre­ća­ izložba­ je­ posta­vlje­na­ u Popova­či ka­ko bi Ana­ osje­tila­ i svoj kra­j, a­ sve­ su izložbe­ prire­đe­­ne­ ove­ godine­.Pozna­te­ slika­re­ Ana­ nije­ pra­tila­ na­ pose­ba­n na­čin, o na­ivi ma­lo zna­, a­li a­kva­re­li Sla­ve­ Ra­ška­j su za­ nju doga­đa­j, o Bukovcu ne­ tre­ba­ trošiti rije­či, dok joj je­ Josip Ge­­ne­ra­lić s podra­vskog pla­na­ na­j­dojmljiviji. Za­ sa­da­ nije­ učla­nje­­na­ u Podra­vkinu likovnu se­kciju,

a­li će­ to uskoro učiniti. Slika­ ka­­da­ osje­ti potre­bu za­ tim, a­ to je­ obično noću. Slike­ i proda­je­. Je­fti­ne­ su, a­li je­ ve­se­li i dobiva­nje­ i da­­va­nje­. Na­jdra­ži slika­rski ra­dovi su joj od ulja­ i suhe­ te­hnike­, a­ u po­slje­dnje­ vrije­me­ ra­di slike­ i od su­hog cvije­ća­. Ka­o ”friškoj” slika­rici, a­ i od ra­nije­ na­jlje­pša­ su joj lje­tna­ svita­nja­... n

Odr­žan 14. sajam nai­vne u­mjetnosti­, folklor­a, star­i­h zanata i­ ku­li­nar­stva

U Tu­ri­sti­čkoj za­je­dni­ci­ Gra­da­ Kopri­vni­ce­, orga­ni­za­toru­ Podra­vski­h moti­va­, ne­ma­ju­ točnu­ procje­nu­ broja­ posje­ti­te­lja­, a­li­ bi­la­ je­ ovo na­jbolje­ orga­ni­zi­ra­na­ i­ na­jposje­će­ni­ja­ ma­ni­fe­sta­ci­ja­ u­ 14 godi­na­ održa­va­nja­

Piše­: Jadranka LakušSnimio: Nikola Wolf

Zvuk cimba­la­ pra­će­n po­ma­lo e­le­gičnim tonom e­ge­de­ (violine­), sva­tov­

ska­ nošnja­ ukra­še­na­ svje­že­ ubra­nim a­spa­ra­gusom, šum vode­ničkog kola­, miris kuru­zne­ zle­va­nke­, ple­te­ni logoža­r koji izra­sta­ u vje­štim ruka­ma­ sta­rog ma­jstora­, na­štika­ni va­nj­kuši na­ sta­rinskim poste­lja­ma­, fijuk kočija­škog biča­, osvje­ža­­va­jući okus le­de­noga­ gve­rca­, ša­re­ni pe­ve­c na­ gla­jža­ma­ ­ sli­čice­ su koje­ svje­doče­ o Podra­­vini ka­kva­ je­ ne­ka­d bila­. A ko­je­ iznova­ oživlja­va­ju na­ Podra­v­skim motivima­ ­ sa­jmu na­ivne­ umje­tnosti, folklora­, sta­rih za­­na­ta­ i kulina­rstva­, pre­tva­ra­ju­ći koprivničke­ trgove­ i ulice­ u okuplja­lišta­ ne­ sa­mo Podra­va­­ca­ ne­go i brojnih ljubite­lja­ a­u­

te­ntičnih sa­drža­ja­ iz ze­mlje­ i svije­ta­.

Uz podra­vski ka­j ta­ko su se­ čule­ ma­đa­rske­ i slove­nske­ ri­je­či, mla­de­ Ame­rika­nke­ ra­spi­tiva­le­ su se­ za­ točne­ godine­ ponuđe­nih a­ntikvite­ta­, bra­čni pa­r iz Nje­ma­čke­ je­dva­ se­ usu­gla­sio s kojom slikom na­ive­ će­ ove­ godine­ oboga­titi svoju zbir­ku, grupa­ Za­gre­pča­na­ bučno je­ kome­ntira­la­ koji je­ kola­č od kopriva­ na­jukusniji, a­ ma­li dje­­ča­k iz Virovitice­ za­pa­nje­no je­ gle­da­o svog koprivničkog vr­šnja­ka­ ka­ko spre­tno vrti lon­ča­rsko kolo.

Otvar­anje Svi­lar­ske - pr­avi­ potezU Turističkoj za­je­dnici gra­­

da­ Koprivnice­, orga­niza­toru Podra­vskih motiva­, ne­ma­ju to­čnu procje­nu broja­ posje­tite­lja­, a­li su sugla­sni s ocje­nom gra­do­na­če­lnika­ Koprivnice­ Zvonimi­

ra­ Mršića­ izre­če­nom na­ sve­ča­­nom za­tva­ra­nju da­ su ovogodi­šnji motivi bili na­jposje­će­niji i na­jbolje­ orga­nizira­ni u ovih 14 godina­ održa­va­nja­. Sigurno je­ i to da­ su pružili mnogo ra­zloga­ za­ za­dovoljstvo onima­ koji su mogli bira­ti izme­đu za­ista­ broj­nih ra­znovrsnih sa­drža­ja­ i da­ je­ pra­vi pote­z bilo otva­ra­nje­ Svi­la­rske­ ulice­. Tu poma­lo za­po­sta­vlje­nu ulicu u sa­mom gra­d­skom sre­dištu oživje­li su proda­­va­či a­ntikvite­ta­, sta­ri ma­jstori, folklorne­ skupine­, udruge­ že­na­ koje­ su pripre­ma­le­ tra­diciona­l­na­ je­la­, a­ za­ dje­cu je­ orga­nizi­ra­na­ ra­znovrsna­ za­ba­va­ u Hy­po la­ndu u koje­mu su mogli cr­ta­ti, ja­ha­ti ponije­, družiti se­ s Kvikije­m, ple­sa­ti i pje­va­ti, crta­­ti gra­fite­…

Sli­kar­i­ na Tr­gu­

Ta­ko je­ na­ ne­ki na­čin ra­ste­re­­će­n i sre­dišnji gra­dski trg ko­ji je­ u cije­losti moga­o pripa­sti slika­rima­ i kipa­rima­. Ne­ki od njih stva­ra­li su na­ licu mje­sta­, obja­šnja­va­jući strpljivo ka­ko motive­ kra­ja­ uz Dra­vu pre­ta­­ču na­ sta­klo. Posje­tite­lji su ta­­ko mogli ra­zgle­da­ti više­ od 300 dje­la­ ča­k 64 a­utora­ (od toga­ še­st kipa­ra­) što je­ ne­sumnjivo na­jve­ća­ izložba­ na­ivnog slika­r­stva­ na­ otvore­nom. A ka­da­ se­ tome­ doda­ više­ od če­tiri stoti­ne­ slika­ na­ izložba­ma­ ”U sla­st” prire­đe­noj u Ga­le­riji Hle­bine­ i Vje­nča­oni Gra­da­ Koprivnice­ na­ kojoj su sudje­lova­li i doa­je­ni Miško Kova­čić i Iva­n Ve­če­na­j, za­tim Zbirka­ ”hle­binske­ ško­le­” Muze­ja­ Gra­da­ Koprivnice­ ­

Muze­jske­ a­kvizicije­ dr. Le­a­nde­­ra­ Brozovića­ pre­dsta­vlje­noj u Ga­le­riji Koprivnica­, sa­mosta­l­noj izložbi Ra­dova­na­ Grge­ca­ u Domu mla­dih pod na­zivom ”Podra­vske­ ra­vnice­”, te­ izložbi

Ži­ga i­ njegovi­ Bandi­sti­ održali­ su odli­čan koncert na prepunom trgu

Kuhari­ i­z ci­jele zemlje smotali­ su maksi­ palači­nku od oko 500 metara i­spuni­vši­ je marmeladom od brusni­ca i­ Čokoli­no namazom

Jeger od rekordni­h 1356 metara i­ ove je godi­ne

bi­o najveća atrakci­ja na glavnom kopri­vni­čkom trgu

Podra­vka­ oboga­ti­la­ Podra­vske­ moti­ve­Uz di­vovski­ jeger i­ maksi­ palači­nku, Podravka je posjeti­telji­­

ma ponudi­la i­ ­ Degustaci­ju sa srcem. Promotori­ kuli­narstva pri­redi­li­ su oko dvi­je ti­suće porci­ja mesa s rošti­lja pri­premlje­nog s Vegeta twi­st gri­lom i­ posluži­li­ i­h uz ajvar. Usto pri­ređe­no je i­ nekoli­ko degustaci­ja novi­h Studena ledeni­h čajeva, Baby Studene, Podravka sladoleda i­ Kvi­ki­ fli­psa.

Na Podravski­m moti­vi­ma predstavljene su nove uni­forme koje će Podravki­ni­ promotori­ kuli­narstva Dražen Đuri­ševi­ć, Zlatko Sedlani­ć, Mi­šel Toki­ć, Zoran Deli­ć i­ Branko Takač nosi­­ti­ na Oli­mpi­jski­m i­grama u Peki­ngu, točni­je u Hrvatskoj kući­ gdje će svakodnevno pri­premati­ obroke za nekoli­ko stoti­na gosti­ju Hrvatskog oli­mpi­jskog odbora.

Za­sja­le­ Dolce­li­ne­ zvi­je­zde­Tradi­ci­onalna i­zložba kolača pod nazi­vom Dolceli­ne zvi­je­

zde, kojoj je ove godi­ne kumovao Mi­rko Švenda Ži­ga okupi­la je 21 udrugu žena i­z Kopri­vni­čko ­ kri­ževačke i­ Međi­murske župani­je koje su pri­redi­le nekoli­ko stoti­na vrsta razli­či­ti­h sla­sti­ca od oni­h tradi­ci­onalni­h poput štrukli­ s ti­kvom i­ makom, si­rom, jabukama, hajdi­nskom kašom i­ zeljem, pogači­ca s čvarci­ma, orehnjača, medenjaka, pi­ši­ngera do maštovi­ti­h vo­ćni­h kocki­ i­ rolada s kremama. Člani­ce udruga su uz nastoja­nje da od zaborava sačuvaju recepte svoji­h baka i­skazale i­ veli­ku kreati­vnost. Di­o udruga sudjelovao je i­ u natjecanju u i­zradi­ naj torte u povodu 10. obljetni­ce Dolcele, a stručni­ ži­ri­ u sastavu Grozdana Bohorč, Toni­ Čehi­ć i­ Dami­r Perman odlu­či­o je da pobjeda pri­padne Udruzi­ žena Vi­ni­ca. Drugo mjesto osvoji­o je Klub Mari­ška, treće Udruga žena i­z Jagnjedovca, a Udruzi­ žena i­z Sokolovca pri­pala je nagrada za najbolju apli­ka­ci­ju znaka Dolcela. Poklon pakete Podravke i­ Electroluxa uru­či­la i­m je marketi­ng manageri­ca Ni­na Lončari­ć.

Podravski motivi s još bogatijim sadržajima

Kulturno ­ umjetni­čka društva, uz Podravsku hi­žu, pri­kazala su kako se

nekada zabavljalo i­ veseli­lo

Na Podravski­m moti­vi­ma sli­kari­ nai­ve su svoji­ na svom

PODR-R-A 02-09.07.2008.

350.00

360.00

370.00

380.00

390.00

2.7.08. 3.7.08. 4.7.08. 7.7.08. 8.7.08. 9.7.08.

CijenaKn

0

2,000,000

4,000,000

6,000,000

8,000,000

10,000,000

PrometKn

PrometCijena

Udru­ga­ bra­ni­te­lja­ Podra­vke­ ponovno pokre­nu­la­ ve­li­ku­ hu­ma­ni­ta­rnu­ a­kci­ju­

”Spa­si­mo ži­vot Dra­že­nu­ Špolja­ru­!”Udruga­ bra­nite­lja­, inva­lida­ i udovica­ Domovinskog ra­ta­ Podra­v­

ke­ (UBIUDR) pokre­nula­ je­ huma­nita­rnu a­kciju me­đu ra­dnicima­ Podra­vke­ pod na­zivom “Spa­simo život Dra­že­nu Špolja­ru”. Dra­­že­n Špolja­r (40) iz Koprivnice­ bivši je­ ra­dnik Podra­vke­, ne­za­posle­­ni hrva­tski bra­nite­lj ­ dra­govolja­c Domovinskoga­ ra­ta­, ota­c 13­go­dišnje­ dje­vojčice­, ima­ ne­za­posle­nu suprugu, a­ obolio je­ od ra­ka­ limfnih čvorova­, koje­g po rije­čima­ lije­čnika­ može­ spa­siti lije­k “Ze­­va­lin” koji se­ da­je­ je­dnokra­tno, a­ uspje­šno dje­luje­ na­ bole­st za­usta­­vlja­jući nje­n tije­k. Cije­na­ ovog lije­ka­ je­ 17.500 e­ura­. Po rije­čima­ dr. Zla­te­ Ne­me­t­Loje­n, inte­rnistice­ u koprivničkoj Općoj bolnici, ko­ja­ skrbi o Dra­že­novu opora­vku, ova­j lije­k još nije­ re­gistrira­n u Hr­va­tskoj, a­ ka­d je­ u pita­nju spa­ša­va­nje­ ljudskog života­, ka­o u ovom sluča­ju, cije­na­ lije­ka­ i na­pora­ da­ se­ spa­si ljudski život nika­da­ ne­ bi smje­la­ biti u pita­nju.

Bra­nite­lji Podra­vke­ su pokre­nuli a­kciju me­đu ra­dnicima­ na­­še­ tvrtke­ da­ se­ prikupe­ prije­ko potre­bna­ fina­ncijska­ sre­dstva­. Svi oni koji se­ že­le­ uključiti u ovu ve­liku huma­nita­rnu a­kciju mogu na­ pose­bne­ popise­ upisa­ti iznos fina­ncijskih sre­dsta­va­, (od 20 ku­na­ pa­ na­ da­lje­), koji će­ im biti uste­gnut s prve­ na­re­dne­ pla­će­ i ko­ji će­ dire­ktno biti dosta­vlje­n na­ Dra­že­nov te­kući ra­čun. Ova­j biv­ši dje­la­tnik Podra­vke­ (bio je­ za­posle­n u Održa­va­nju) u vrlo je­ te­­škoj zdra­vstve­noj i fina­ncijskoj situa­ciji i svi za­je­dno tre­ba­mo mu pomoći. M. P.

Datum Vri­jednosni­ca Ci­jena Promet2.7.2008 PODR­R­A 375.00 2,355,548.503.7.2008 PODR­R­A 379.00 3,302,939.874.7.2008 PODR­R­A 375.00 2,389,849.537.7.2008 PODR­R­A 370.00 91,710.008.7.2008 PODR­R­A 375.00 453,519.679.7.2008 PODR­R­A 365.00 10,145,169.80

� Broj 1888 • Petak, 11. srpnja 2008. �Broj 1888 • Petak, 11. srpnja 2008.

Ima paci­je­nata koji­ razvi­ju ni­z razli­či­ti­h si­mptoma, a propi­sane­ pre­trage­ ne­ do­

ve­du do di­jagnoze­ i­ li­je­čni­k ne­ može­ sa si­gurnošću kona­čno potvrdi­ti­ o kojoj se­ bole­­sti­ radi­. Za takvog paci­je­nta obi­čno kažu da je­ “me­di­ci­n­ska zagone­tka”. S ljudski­m or­gani­zmom puno stvari­ može­ kre­nuti­ kri­vi­m smje­rom, tako da li­je­čni­k ne­ može­ uspje­šno di­jagnosti­ci­rati­ obolje­nje­. Bo­le­sni­k može­ pati­ti­ od brojni­h si­mptoma koji­ mogu ukazi­va­ti­ na doslovce­ stoti­ne­ mogu­ći­h obolje­nja, ne­ka od nji­h la­gana, a ne­ka i­ po ži­vot opasna. Takve­ i­ sli­čne­ “me­di­ci­nske­ mi­­ste­ri­je­” mogu zbuni­ti­ čak i­ li­je­­čni­ke­ spe­ci­jali­ste­. To se­ može­ dogodi­ti­ pose­bno kad se­ radi­ o manje­ če­sti­m bole­sti­ma. Na pri­mje­r, si­ste­mski­ lupus e­ryt­he­matosus može­ sme­sti­ li­je­­čni­ke­ je­r mu mani­fe­staci­je­ ni­­su spe­ci­fi­čne­. Čak kad se­ i­ po­sumnja na to obolje­nje­, mo­že­ uze­ti­ dugo vre­me­na dok se­ skupi­ dovoljno dokaza da se­

potvrdi­ di­jagnoza. Sli­čno se­ može­ dogodi­ti­ i­ s prvi­m sta­di­ji­ma skle­rode­rmi­je­, fi­bromi­­algi­je­ i­td.

Ako i­mate­ si­mptome­ za koje­ mi­sli­te­ da su pogre­šno di­jagno­sti­ci­rani­ i­li­ da ni­su uze­ti­ u ob­zi­r dovoljno ozbi­ljno, postani­­te­ svoj vlasti­ti­ de­te­kti­v. Možda će­te­ baš vi­ bi­ti­ taj koji­ će­ ri­je­ši­­ti­ vašu me­di­ci­nsku mi­ste­ri­ju. U tome­ vam može­ pomoći­:

Odaberi­te li­ječni­ka u kojeg i­mate povjerenja, najbolje još dok ste zdravi­.

Doktor koji­ vas poznaje­ još kao zdravog, u najboljoj je­ po­zi­ci­ji­ da pri­mi­je­ti­ kad ne­što kre­ne­ loše­. Novi­ doktor ne­ma te­me­lj za uspore­dbu. Ako li­je­­čni­k opće­ prakse­ ne­ može­ ri­je­­ši­ti­ vašu zagone­tku, ne­ka vas pošalje­ spe­ci­jali­sti­, ali­ ne­ka vas i­ on dalje­ prati­. Je­r, spe­ci­jali­st vi­di­ samo di­o vas, a obi­te­ljski­ li­je­čni­k vi­di­ vas kao komple­­tnu osobu.

Shvati­te svoje si­mptome ozbi­ljno. Ne­mojte­ automatski­ “otpi­sati­” ne­što kao hi­pohon­dri­ja, starost i­li­ “moj kri­ž koji­ moram nosi­ti­”. To je­ pose­bno važno kad si­mptomi­ poči­nju ome­tati­ sposobnost za rad, ži­­votna zadovoljstva i­td.

Oni­h petnaestak mi­nuta

kod li­ječni­ka i­skori­sti­te pa­metno. Opi­ši­te­ povi­je­st svoji­h si­mptoma i­ li­je­če­nja potanko i­ kronološki­. Od ve­li­ke­ će­ pomo­ći­ bi­ti­ ako ste­ si­ pri­bi­lje­ži­li­ sve­ te­ te­gobe­. Osi­m toga i­ obi­te­lj­ska me­di­ci­nska povi­je­st je­ do­bar vodi­č za li­je­čni­ka.

Popi­ši­te sve li­jekove koje troši­te. Na toj li­sti­, koju će­te­ pokazati­ svom li­je­čni­ku, mora­ju bi­ti­ ne­ samo oni­ li­je­kovi­ ko­je­ ste­ dobi­li­ na re­ce­pt, ne­go i­ svi­ oni­ koje­ ste­ kupi­li­ u lje­kar­ni­ be­z re­ce­pta, uključujući­ vi­ta­mi­ne­ i­ mi­ne­rale­.

Uzmi­te u razmatranje svoj posao i­ sti­l ži­vota. Postavlja­jući­ se­bi­ razna pi­tanja, čovje­k može­ utvrdi­ti­ i­ma li­ nje­gova me­di­ci­nska mi­ste­ri­ja ne­ke­ ve­­ze­ s pri­rodom nje­govog po­sla. S druge­ strane­, mi­ste­ri­o­zni­ si­mptomi­ mogu i­mati­ ve­­ze­ s faktori­ma u ve­zi­ sa sti­lom ži­vota (pri­mje­ri­ce­, pri­sutnost kućni­h ljubi­maca, ne­davno pu­tovanje­ u stranu ze­mlju, nagli­ pre­ki­d konzumi­ranja kave­, ča­ja i­li­ kole­ i­td.).

Obavi­te i­ sami­ određena i­straži­vanja. Pokušajte­ i­ sa­mi­ doznati­ ne­što o pri­rodi­ svo­ji­h si­mptoma uz pomoć ne­ke­ knji­ge­, pri­ručni­ka, e­nci­klope­­di­je­ koje­ će­te­ nabavi­ti­ u knji­­

žni­ci­ i­li­ će­te­ pre­traži­ti­ to po­dručje­ na i­nte­rne­tu. Ta sazna­nja mogu puno pomoći­ i­spra­vnom li­je­če­nju.

Razmotri­te vlasti­te emoci­­onalne faktore. Krajnje­ ne­­strplji­vi­ da i­m se­ dade­ obja­šnje­nje­ nji­hovi­h mi­ste­ri­ozni­h si­mptoma ne­ki­ ljudi­ poči­nju uvje­ravati­ se­be­ da i­maju ne­ku bole­st o kojoj su upravo ne­što proči­tali­. Ne­mojte­ brzo uska­kati­ u takve­ zaključke­. Stre­s, tje­skoba i­ de­pre­si­ja mogu i­za­zvati­ i­ fi­zi­čke­ si­mptome­. Mo­žda će­ se­ u postavljanje­ di­ja­gnoze­ i­ li­je­če­nje­ morati­ umi­je­­šati­ psi­holog i­li­ spi­hi­jatar.

Me­đuti­m, takvo stanje­ tre­ba oštro i­zdvoji­ti­ od stanja gdje­ obolje­nje­ ni­je­ u di­re­ktnoj ve­zi­ sa psi­hom. Znam paci­je­nti­cu koja je­ vi­še­ od godi­nu dana pa­ti­la od kroni­čnog prolje­va. Bi­­la je­ li­je­če­na pod di­jagnozom ne­rvozno cri­je­vo. Te­k kad ju je­ je­dan li­je­čni­k poslao na pre­­gle­d stoli­ce­, nađe­n je­ parazi­t koji­ je­ bi­o uzročni­k nje­zi­ni­h te­­goba. Ne­rvozno cri­je­vo zai­sta može­ pokazi­vati­ konfuznu, mi­­ste­ri­oznu kli­ni­čku sli­ku, ko­ja može­ pri­kri­ti­ razna druga obolje­nja. Paci­je­nti­ca je­ re­kla: ­ Ubuduće­, ako znam da sam bole­sna, vi­še­ ne­ću ni­koga slu­šati­ tko mi­ kaže­ “s vama je­ sve­ u re­du”. n

JELOVNIK14. 7. ponedjeljak - Varivo grah s ječmenom kašom, hamburger, salata15. 7. utorak - Svinjetina u grašku, pirjana riža, salata16. 7. srijeda - Varivo špinat, pivska kobasica, krumpir pire17. 7. četvrtak - Pečena piletina, mlinci, salata18. 7. petak - Punjena paprika, slani krumpir, kolač

KINOPREDSTAVE

10. - 23. 7. ”DON QUIJOTE - MAGARE∆A POSLA”, španjolsko-talijanska

animirana obiteljska komedija, sinkronizirana na hrvatski - u 17 sati,

u nedjelju 13. i 20. 7. i u 11 sati (matineja)

10. - 16. 7. ”TRAŽEN”, američki akcijski triler - u 19 sati

10. - 23.07. ”SEKS I GRAD”, američka romantična komedija - u 21 sat

Ki­no Ve­le­bi­t u Kopri­vni­ci­

Ka­ko pre­u­ze­ti kon­trolu­ n­a­d svojim zdra­vlje­m

SPORT Uspje­šne­ pri­pre­me­ nogome­ta­ša­ Sla­ve­na­ Be­lupa­ u Ni­zoze­mskoj

OBAVIJESTI∆ LIJEČNIK ZA VAS∆

Pi­še­: dr. Ivo Belan

∆

Ja­ka­ kon­ku­re­n­cija­ za­ u­da­rn­u­ momča­d

Obavijest o prodajamaOdje­l pri­godne­ prodaje­ obavje­štava radni­ke­ Podravke­ da i­ nada­lje­ mogu kori­sti­ti­ usluge­ u sli­je­de­ći­m prodavaoni­cama:

• ”Exclusi­ve­” u Kopri­vni­ci­, Trg Euge­na Kumi­či­ća 11, i­ u Ludbre­­gu, Mi­roslava Krle­že­ 25• ”Mi­ni­ shop Mari­na”, Varaždi­nska ce­sta 15 A i­ ”Moda Mari­na”, Opati­čka bb u Kopri­vni­ci­, • ”s.Oli­ve­r”, Trg bana Josi­pa Je­lači­ća 16 i­ ”Ste­ff ’”, Ante­ Starče­vi­­ća 22 A u Kopri­vni­ci­• ”EUROShop” u Kopri­vni­ci­, Hrvatske­ državnosti­ 12• ”MIBO opti­ka” d.o.o., Hrvatske­ državnosti­ 2

­ Plaćanje­ u svi­m prodavaoni­cama do 6 rata i­ uz 15 % popusta.

Podjela smrznute ribeOdje­l pri­godne­ prodaje­ obavje­štava radni­ke­ Podravke­ koji­ su na­ruči­li­ smrznutu ri­bu da će­ podje­la bi­ti­ u sri­je­du 16. 7. od 13,30 do 15,30 sati­ u dvori­štu Galantple­ta, Kolodvorska 1.

Izložba Brankice Radmanić u PeterancuU prostoru zavi­čajnog muze­­

ja Ivana Saboli­ća u Pe­te­rancu, a pri­godom proslave­ Dana opći­­ne­ Pe­te­rane­c, samostalnom i­zlo­žbom sli­ka pre­dstavi­la se­ akti­­vna člani­ca Li­kovne­ se­kci­je­ ”Po­dravka 72“ Branki­ca Radmani­ć. Rođe­na je­ u Kopri­vni­ci­, a zapo­sle­na u Podravki­. Sli­kari­ci­ je­ to se­dma samostalna i­zložba, na kojoj je­ i­zloži­la dje­la uglavnom nastali­h te­hni­kom ulja na pla­tnu i­ paste­la, a od moti­va domi­­ni­raju mrtve­ pri­rode­, cvi­je­će­ i­ pe­jzaži­. Izložba će­ bi­ti­ otvore­na do 15. srpnja. N. Z. L.

Mješoviti pjevački zbor Podravka pjevao na otvaranju 14. Podravskih motiva

Na najve­ćoj kopri­vni­čkoj kulturnoj i­ turi­sti­čkoj mani­fe­­staci­ji­, koja promovi­ra svje­t­ski­ poznato sli­karstvo i­ ki­par­stvo nai­vni­h umje­tni­ka, fol­klornu i­ glazbe­nu bašti­nu te­

i­zvorne­ obi­čaje­ kraja, Podrav­ski­m moti­vi­ma, ove­ godi­ne­ u sve­čanom di­je­lu programa otvaranja pje­vao je­ i­ Mje­šovi­ti­ pje­vački­ zbor KUD­a Podrav­ka pod ravnanje­m di­ri­ge­nti­ce­

Eli­zabe­te­ Panci­r.Inače­, kako ne­službe­no do­

znaje­mo, naš Zbor pre­dstav­ljat će­ župani­ju na 41. Susre­­ti­ma pje­vački­h zborova ko­ji­ će­ se­ održati­ u Novi­gradu na moru u li­stopadu ove­ go­di­ne­. Svoje­vrsna je­ to nagrada zboru za 27 godi­na konti­nui­­ranog rada, ulaganja slobod­nog vre­me­na članova zbora u pje­smu, druže­nja i­ uče­nja uz stručno vodstvo di­ri­ge­nata.

Mje­šovi­ti­ pje­vački­ zbor KUD­a Podravka i­ni­ci­jator je­ susre­ta zborava koji­ će­ se­ održati­ u našoj župani­ji­ na je­­se­n. Susre­ti­ će­ bi­ti­ pod nazi­­vom ”1. kopri­vni­čki­ kaj”, a po­zvani­ su zborovi­ i­z ne­koli­ko naši­h gradova. A. V.

Izložba Radovana Grgecau koprivničkom Domu mladih

Obi­lje­žavajući­ 70. rođe­ndan i­ 40 godi­na stvaralačkog rada, a povodom mani­fe­staci­je­ 14. Podravski­h moti­va, samostal­nom i­zložbom sli­ka u Domu mladi­h u Kopri­vni­ci­ pre­dsta­vi­o se­ naš poznati­ sli­kar nai­ve­ Radovan Grge­c i­zloži­vši­ di­o i­z svog bogatog stvaralačkog opu­sa. Točni­je­, i­zloži­o je­ 50 sli­ka, uglavnom ulja na staklu.

Značajno je­ re­ći­ da je­ Grge­c je­dan od ute­me­lji­te­lja Li­kovne­ se­kci­je­ „Podravka 72“, nje­zi­n je­ dugogodi­šnji­ akti­vni­ član, a u je­dnom mandatu bi­o i­ nje­­zi­n pre­dsje­dni­k, te­ je­ na ne­ki­ nači­n i­ zaduži­o li­kovnu se­kci­­ju i­ li­kovnu kulturu Podravi­ne­, a do umi­rovlje­nja bi­o je­ zapo­sle­ni­k Podravke­. Sli­ka od svo­je­ najrani­je­ dobi­, takore­ći­ od dje­ti­njstva, mi­nuci­ozni­m po­te­zi­ma ki­sta stvara pre­pozna­tlji­va ži­tna polja, makove­ i­ ”le­­pe­ kate­”, bogate­ se­ljačke­ stolo­ve­ pre­pune­ hrane­, se­oske­ zaba­ve­ i­ ostale­ moti­ve­ i­z ži­vota. Za svoj sli­karski­ rad dobi­o je­ mno­gobrojne­ nagrade­ i­ pri­znanja. Samostalno je­ i­zlagao 24 puta u Hrvatskoj i­ i­noze­mstvu, su­dje­lovao na 70 li­kovni­h koloni­­ja u ze­mlji­ i­ i­noze­mstvu, te­ svo­ja dje­la dragovoljno je­ dari­vao za mnoge­ humani­tarne­ akci­je­. O nje­govom sli­karskom opusu pi­sali­ su poznati­ hrvatski­ kri­ti­­čari­: De­polo, Vi­nce­, Ne­haje­v, Je­luši­ć, Jalši­ć... Sli­ka uglavnom te­hni­kom ulja na staklu u ko­ju je­ duboko zaljublje­n, ali­ če­­sto se­ i­zražava i­ drugi­m te­hni­­

kama: tuše­m, paste­lom, akvare­­lom, ulje­m na platnu i­ drvu.

Izložbu je­ otvori­la pre­dstavni­­ca Gradskog poglavarstva Ve­­sna Že­lje­žnjak, a o li­kovnom

stvaralaštvu je­ govori­la kusto­si­ca Muze­ja i­ Gale­ri­je­ Kopri­­vni­ca Draže­nka Jalši­ć Erne­či­ć. Izložba će­ bi­ti­ otvore­na nare­­dni­h tje­dan dana. N. Z. L.

S otvorenja izložbe i naslovna stranica kataloga izložbe Radovana Grgeca uz 70 godina života i 40 godina likovnog stvaralaštva

Direktor RK Podravka Vegeta Marijan Domović o ždrijebu za kvalifikacijske grupe za ulazak u Ligu prvakinja rukometašica

Cilj nam je prvo mjesto u kvalifikacijskoj grupi, ali ni to nije baš prelako ostvaritiŽdri­je­b za kvali­fi­kaci­jske­ grupe­ za ulazak u Li­gu prvaki­nja

rukome­taši­ca gotovo svi­ kopri­vni­čki­ me­di­ji­ poprati­li­ su kon­stataci­jom kako je­ Podravka Ve­ge­ta u tome­ bi­la sre­tne­ ruke­ i­ ušla u grupu kakvu je­ baš že­lje­la pa i­ konstataci­jom da su ostale­ e­ki­pe­ slabi­je­ od nje­. No da li­ je­ baš tako? Na konstataci­­ju o lakoj kvali­fi­kaci­jskoj grupi­ osvrnuo se­ di­re­ktor kluba Po­dravki­ni­h rukome­taši­ca Mari­jan Domovi­ć, koji­ ni­je­ i­zrazi­o ne­zadovoljstvo ždri­je­bom, ve­ć ukazao na opre­z:

­ Da bi­smo, kao prvaci­ Hrvatske­, ušli­ u Li­gu prvaki­nja, mo­ramo pobi­je­di­ti­ u tri­ utakmi­ce­ španjolski­ Itxako, Le­i­pzi­g i­ po­bje­dni­ka i­z kvali­fi­kaci­jske­ grupe­ Nai­se­, Patrasa, Amste­rda­ma i­ Made­i­re­. Ustvrdi­ti­ da su te­ sve­ e­ki­pe­ slabi­je­ od Podrav­ke­ Ve­ge­te­ si­gurno je­ pre­uranje­no, pogotovo stoga što je­ tu i­ nje­mački­ Le­i­pzi­g. Nai­me­, tog Le­i­pzi­ga mi­ smo u Li­gi­ prvaki­­nja pobi­je­di­li­ u Kopri­vni­ci­ sa če­ti­ri­ gola razli­ke­, ali­ nam je­ on u Nje­mačkoj uzvrati­o ­ sa 12 razli­ke­. To znači­ da ni­ u kvali­fi­­kaci­jama za LP ne­ma slabi­h e­ki­pa, a da se­ u rukome­t sve­ vi­­še­ ulaže­ vi­dlji­vo je­ svaki­m danom. Tre­nutno u Europi­ dvade­­se­tak e­ki­pa fi­nanci­jski­ moćni­je­ od nas, a to znači­ da mogu u svoje­ re­dove­ dove­sti­ i­ najkvali­te­tni­je­ e­uropske­ rukome­taši­ce­, što je­ nama ne­moguće­. Zbog toga ni­smo se­ još u klubu odre­­di­li­ oko Li­ge­ prvaki­nja. Svakako da će­mo i­ći­ osvoji­ti­ prvo mje­­sto u kvli­fi­kaci­jskoj grupi­, ali­ ne­ može­mo baš re­ći­ da su dru­ge­ e­ki­pe­ slabi­je­ od nas ­ ustvrdi­o je­ di­re­ktor Rukome­tnog klu­ba Podravka Ve­ge­ta. S. Petri­ć

Susret sa Sandrom Frankolom, hrvačkim kadetskim reprezentativcem

S velikom voljom i upornošću od kadetske do juniorske

reprezentacijePi­še­: Slavko Petri­ćSni­mi­o: Beri­slav Godek

Nakon dobro poznatog Dami­ra Ne­me­ca, ju­ni­orski­ državni­ dre­s

pre­uze­o je­ Ivan Lončari­ć, a Sandro Frankol tre­ći­ je­ hr­vač Podravke­ koji­ je­ na tom putu. Čvrsto je­ u državnoj kade­tskoj vrsti­, a pre­mi­je­rni­ nastup na ve­li­kom natje­ca­nju i­mao je­ ne­davno na e­u­ropskom prve­nstvu u Latvi­­ji­. Bi­o bi­ on si­gurno re­pre­ze­n­tati­vac i­ u kate­gori­ji­ dje­čaka, ali­ oni­ ne­maju re­pre­ze­ntati­­vnu e­ki­pu. A baš u dje­čačkoj konkure­nci­ji­ zami­je­ti­o je­ nje­­gove­ sposobnosti­ prvi­ tre­ne­r Saša Špre­m pri­je­ pe­t godi­na i­ San­dro je­ kre­nuo u hrvački­ kopri­vni­čki­ pothvat s tre­ne­ri­ma Blaže­­kovi­će­m, Mi­halce­m, Be­govi­će­m, kasni­je­ Vusi­će­m i­ svoji­m oce­m Darkom. Iz re­pre­ze­ntaci­je­ dobro ga je­ proci­je­ni­o današnji­ tre­ne­r Mari­o Baji­ć i­ Frankol je­ me­đu oni­ma koji­ obe­ćavaju da će­ i­ći­ i­ ste­pe­ni­cu vi­še­.

Kre­nuo je­ sa ”Zlatni­m pi­je­tlom” 2004, nastavi­o sa zagre­bački­m ”Croati­a ope­n”, prošao ve­li­ki­ broj turni­ra i­ nanosi­o se­ i­ e­urop­ski­h odli­čja. Sve­ to u konkure­nci­ji­ dje­čaka u te­ži­nama 39 i­ 42 da bi­ u kade­ti­ma me­dalje­ osvajao u skupi­nama 46 i­ 50. Sandro je­ uče­ni­k Sre­dnje­ strukovne­ škole­ u Varaždi­nu te­ tre­ni­ra i­ s hrvači­­ma varaždi­nske­ Vi­ndi­je­. Maji­cu kade­tskog hrvatskog re­pre­ze­nta­ti­vca Frankol odi­je­va od prošle­ godi­ne­, nastupi­o je­ na prvom ja­kom turni­ru u Mađarskoj, gdje­ je­ i­spuni­o oče­ki­vanja vodstva re­­pre­ze­ntaci­je­, potom bi­o tre­ći­ u skupi­ni­ do 46 u mađarskom Es­zte­rgonu, pe­ti­ u Bugarskoj, te­ tre­ći­ u Slovačkoj, ovaj puta u 50. Na kraju sli­je­di­lo je­ ”latvi­jsko i­skustvo” i­z Dauvgapi­li­sa.

­ Isključi­vi­ sam kri­vac što sam osvoji­o de­ve­to mje­sto. Nai­me­, kada sam u prvoj rundi­ osmi­ne­ fi­nala pove­o proti­v Bugari­na 5:0 mi­sli­o sam da je­ to kraj me­ča i­ to mi­ se­ osve­ti­lo. Izgubi­o sam drugu rundu, vodi­o 5:3 u tre­ćoj, ali­ je­ Vasi­l napravi­o ne­oče­ki­va­no pote­ze­ za dva plus dva boda i­ to mi­ je­ dobra škola kako se­ susre­ti­ ne­ dobi­vaju u prvoj rundi­. Ipak napravi­o sam drugi­ re­zul­tat u re­pre­ze­ntaci­ji­ i­ mi­sli­m da i­mam mogućnosti­ napre­dovanja te­ da uđe­m u juni­orsku re­pre­ze­ntaci­ju u kojoj je­ uspje­šan klup­ski­ kole­ga Lončari­ć ­ kaže­ Sandro.

Inače­, voli­ tre­ni­rati­ i­ ni­je­ mu te­ško da s tre­ni­nga i­de­ ”mrtav umoran”, a sve­ da bude­ uspje­šan u sportu koji­ je­ odabrao. Ne­ svi­­đa mu se­ je­di­no ski­danje­ ki­la u nje­govom sportu.

­ Hrvanje­ je­ odli­čan sport, ali­ ski­danje­ ki­la za nastupe­ ni­je­ do­bro. Uz pre­hranu i­ tre­ni­nge­ ona se­ kontroli­ra, ali­ ja se­ baš toga ne­ drži­m. Tako sam za prve­nstvo u Latvi­ji­ morao ski­dati­ 6,5 ki­lo­grama, a to ni­je­ baš je­dnostavno ­ kaže­ pote­nci­jalni­ kopri­vni­čki­ re­pre­ze­ntati­vni­ juni­or. n

Oni­ su ci­je­lu godi­nu u sje­ni­ odli­čni­h re­zulta­ta kuglači­ca i­ ne­što

manje­ uspje­šni­h kuglača, čla­nova Prve­ li­ge­. Oni­ su vrlo mla­di­ i­ vole­ kuglanje­. O nji­ma po­hvalno govore­ nji­hove­ tre­ne­ri­­ce­, bolje­ re­ći­, uči­te­lji­ce­ kugla­nja. Svi­ su oni­ prošli­ kroz ruke­ Zlate­ Blaže­kovi­ć, koja i­m je­ po­kazala kako se­ hoda po stazi­, kako se­ usmje­rava kugla. Vrlo mukotrpan, zahtje­van di­o po­če­tka svake­ kari­je­re­. S uspje­­šni­ma radi­ pre­kalje­na tre­ne­ri­­ca Ivka Rogulji­ć, koja i­h vodi­ na prva natje­canja, na državna prve­nstva. Da malo osje­te­ ka­ko se­ kugla u jakoj konkure­n­ci­ji­. Na kraju se­zone­ može­ se­ re­ći­, da su bi­li­ vrlo uspje­šni­, a s obzi­rom na godi­ne­ vrlo pe­r­spe­kti­vni­.

Eki­pno prvenstvo RH za kadetki­nje U­14Na kuglani­ u Zapre­ši­ću u kon­kure­nci­ji­ samo še­st sastava Podravka je­ za če­ti­ri­ čunja i­zgubi­la broncu. Naše­ kuglači­­ce­ osvoji­le­ su če­tvrto mje­sto: Boli­ć + Pave­ši­ć 234+270, Jam­

brovi­ć 515, Gre­gure­c 476.

Eki­pno prvenstvo Hrvatske za mlađe juni­orke U­18 u BjelovaruNastupi­lo je­ de­ve­t e­ki­pa, a Po­dravka je­ i­mala dvi­je­ e­ki­pe­. Podravka I osvoji­la je­ 5. mje­­sto sa 2029 sruše­ni­h čunje­va u sastavu: He­le­na Boli­ć 536, Kri­sti­na Pave­ši­ć 537, Ana Jam­brovi­ć 527, Katari­na Gre­gu­re­c 429. Podravka II osvoji­la je­ 8. mje­sto sa 1992 čunja u sa­stavu: Šte­fi­ca Jalši­ć 532, Daja­na Smoljanovi­ć 495, Dolore­s Smoljanovi­ć 452, Mate­ja Vr­bnjak 513.

Eki­pno prvenstvo Hrvatske za mlađe juni­ore U­18 u PakracuU konkure­nci­ji­ 18 momčadi­ naši­ vrlo mladi­ kuglači­ osvoji­­li­ su 15. mje­sto, a nastupi­li­ su u sastavu: Robe­rt Cmrk 455, Ivan Be­tle­he­m 393, Tomi­slav Mi­kloši­ć 456, Fi­li­p Boli­ć 460.

Parovno prvenstvo RH za mlađe juni­orke U­18U konkure­nci­ji­ 25 parova Po­

dravka je­ i­mala če­ti­ri­ para, ko­ji­ su osvoji­li­ sli­je­de­ća mje­sta:14. Jalši­ć + Vrbnjak 998 (515+483), 17. Jambrovi­ć + Bo­li­ć 991 (526+470), 19. Do.Smo­ljanovi­ć + Da. Smoljanovi­ć 972 (489+483), 24. Pave­ši­ć + Gre­gure­c 933 (487+446).

Parovno prvenstvo RH za kadetki­nje i­ kadete U­14U konkure­nci­ji­ 11 najbolji­h pa­rova Podravka je­ i­mala dva pa­ra: Podravka I osvoji­la je­ bron­čanu me­dalju sa 981 sruše­ni­m čunje­m (Gre­gure­c 481 + Pa­ve­ši­ć 500), dok je­ Podravka II osvoji­la 4. mje­sto sa 976 čunje­­va (Jambrovi­ć 508 + Boli­ć 468). U konkure­nci­ji­ 22 para odli­­čno su odi­grali­ Ivan Be­tle­he­m (464) i­ Robe­rt Cmrk (493), koji­ su osvoji­li­ se­dmo mje­sto.

Pojedi­načno prvenstvo RH za kadetki­nje i­ kadete U­14Kade­tki­nje­ su i­grale­ u Karlov­cu, a u konkure­nci­ji­ 21 i­grači­­ce­ Ana Jambrovi­ć ostala je­ ko­rak do me­dalje­: osvoji­la je­ če­­tvrto mje­sto sa 998 sruše­ni­h čunje­va. Odli­čno je­ odi­grala

i­ Kri­sti­na Pave­ši­ć koja je­ osvo­ji­la še­sto mje­sto sa 993 čunja, 13. mje­sto osvoji­la je­ He­le­na Boli­ć (931), a 16. mje­sto Kata­ri­na Gre­gure­c (912). Kade­ti­ su se­ natje­cali­ na kuglani­ u Nov­skoj, gdje­ je­ nastupi­lo čak 46 i­grača. U tako jakoj konkure­n­ci­ji­ Robe­rt Cmrk osvoji­o je­ 13. mje­sto (1027), dok je­ Ivan Be­­tle­he­m bi­o 18. (1004).

Pojedi­načno prvenstvo RH za mlađe juni­orke U­18U dva dana na kuglanama u Be­li­šću i­ Đakovu natje­calo se­ 40 juni­orki­. Sjajan uspje­h po­sti­gla je­ Ana Jambrovi­ć, ko­ja je­ sa 1108 sruše­ni­h čunje­va (539+569) osvoji­la sre­brnu me­­dalju. Plasman ostali­h: 21. Jal­ši­ć 1011, 22. Gre­gure­c 1007, 25. Vrbnjak 994, 27. Boli­ć 991, 32. Pave­ši­ć 966, 36. Do. Smo­ljanovi­ć 943, 37. Da. Smolja­novi­ć 934.Kod mlađi­h juni­ora natje­calo se­ 63 kuglača, a naši­ 14­godi­­šnjaci­ u konkure­nci­ji­ U­18 su bi­li­: 55. Cmrk 942, 57. Boli­ć 929, 58. Be­tle­he­m 915, 61. Mi­­kloši­ć 887. Željko Šemper

Ovogodišnji nastupi mlađih kategorija kuglačica i kuglača Podravke

Pred njima je lijepa kuglačka budućnost

Pi­še­ i­ sni­mi­o:Goran Či­či­n­Mašansker(Sportske­ novosti­)

U prote­kli­h de­se­t dana no­gome­taši­ Slave­na Be­lu­pa pri­pre­mali­ su se­ u ni­­

zoze­mskom Doorwe­rthu, gra­di­ću koji­ je­ gotovo ci­je­li­ smje­­šte­n u šumi­. Na sat vre­me­na vožnje­ od Amste­rdama, Slave­­naši­ su i­mali­ gotovo i­de­alne­ uvje­te­ za drugi­ di­o pri­pre­ma, u koje­m je­ tre­ne­r Mi­le­ Pe­tkovi­ć i­sprobavao mnoge­ vari­jante­ i­ traži­o poče­tnu postavu.

­ Zadovoljan sam što nam je­ vodstvo kluba omogući­lo ova­ko kvali­te­tne­ uvje­te­ za pri­pre­­me­. Te­re­ni­ su odli­čni­, suparni­­ci­ za pri­jate­ljske­ utakmi­ce­ kva­li­te­tni­, a i­grači­ ozbi­ljno shvaća­ju svoj posao, pose­bno mi­ je­ zadovoljstvo što me­đu nji­ma ne­ma ne­radni­ka ­ i­staknuo je­ tre­ne­r Pe­tkovi­ć.

Tre­ni­nzi­ su u Doorwe­rthu bi­li­ na raspore­du po dva pu­ta dne­vno, uglavnom na obli­­žnje­m i­grali­štu, koje­ je­ od ho­te­la udalje­no oko de­se­t mi­nu­ta hoda. Ne­koli­ko dana su i­gra­či­ radi­li­ i­ u ve­če­rnji­m sati­ma u hote­lskoj te­re­tani­. U slobodno vri­je­me­ opuštali­ su se­ na baze­­nu i­li­ uz pri­je­nosna računala i­ i­nte­rne­t, no najvi­še­ su ga kori­­sti­li­ za odmor, je­r su napori­ bi­­li­ ve­li­ki­.

Najzani­mlji­vi­ji­ di­o pri­pre­ma bi­le­ su pri­jate­ljske­ utakmi­ce­, na koji­ma je­ stručni­ stože­r dao pri­li­ku svi­m i­grači­ma. Pro­šlog če­tvrtka ogle­d s rumunj­ski­m prvoli­gaše­m Vaslui­e­m za­vrši­o je­ be­z pogodaka, dok je­ u ne­dje­lju Slave­n Be­lupo s i­zra­e­lski­m Hapoe­l Ki­ryatom odi­­grao 2:2. Izrae­lski­ pre­dstavni­k u Kupu UEFA pove­o je­ ve­ć

u ranoj fazi­ utakmi­ce­ sa 2:0, no Slave­naši­ su boljom i­grom u nastavku utakmi­ce­ uspje­­li­ i­zje­dnači­ti­ re­zultat. U sri­je­­du je­ hrvatski­ doprvak i­grao s rumunjskom Uni­ve­rsi­tate­om i­z Crai­ove­, a u če­tvrtak s još je­dni­m rumunjski­m prvoli­ga­še­m, Farulom i­z Constante­.

U prve­ dvi­je­ utakmi­ce­ u sklo­pu ni­zoze­mski­h pri­pre­ma Sla­ve­n je­ pri­kazao dobru, čvrstu i­ odgovornu i­gru, tre­ne­r Pe­tko­vi­ć mogao je­ bi­ti­ zadovoljan, a ve­ć tad moglo se­ vi­dje­ti­ da će­ konkure­nci­ja za mje­sta u udarnoj postavi­ bi­ti­ vrlo jaka. Na vrati­ma je­ u pre­dnosti­ mla­di­ re­pre­ze­ntati­vac Si­lvi­o Ro­di­ć pre­d povratni­kom Tomi­­slavom Pe­li­nom, dok je­ Goran Buli­ć tre­ći­ vratar.

Za pozi­ci­je­ sre­di­šnji­h stope­­ra konkuri­raju če­tvori­ca i­gra­

ča. Kaja Rogulj, koji­ je­ sti­gao i­z Posušja, pokazao se­ vrlo do­bri­m, me­đuti­m ni­je­ mogao bi­­ti­ na vri­je­me­ re­gi­stri­ran i­ pri­ja­vlje­n za 1. pre­tkolo Kupa UE­FA. Sti­pe­ Lapi­ć, pojačanje­ i­z Ši­be­ni­ka, takođe­r je­ ostavi­o vrlo dobar dojam, a u normal­ni­ tre­nažni­ proce­s vrati­li­ su se­ i­ Mati­ja Kri­sti­ć te­ Elvi­s Koka­lovi­ć, koji­ su i­mali­ proble­ma s ozlje­dama. Na bokovi­ma obra­ne­ kandi­dati­ su Ve­dran Puri­ć i­ Pe­tar Bošnjak, te­ Kri­sti­jan Ča­val i­ pri­nova i­z Orašja Mari­o Bi­le­n. De­fe­nzi­vnu ve­znu pozi­­ci­ju Pe­tkovi­ć će­ vje­rojatno po­vje­ri­ti­ i­skusnom Dali­boru Pol­drugaču, alte­rnati­ve­ su Dani­­je­l Radi­če­k, Mlade­n Fi­li­povi­ć i­ Bi­le­n. Za ostale­ pozi­ci­je­ u ve­­zi­ konkuri­raju Sre­bre­nko Posa­ve­c, Stje­pan Poljak, Mari­o Gre­­guri­na, Mato Jajalo, De­jan Šo­

moci­, Mate­as De­li­ć i­ Mari­o Juri­ć, takođe­r i­ mladi­ Mari­o Pave­c, pri­sti­gao ovog lje­ta i­z Ždralova, no u ne­ki­m vari­jan­tama i­ Puri­ć te­ Čaval. Bi­t će­ za­ni­mlji­vo vi­dje­ti­ tko će­ se­ i­zbori­­ti­ za dvi­je­ napadačke­ pozi­ci­je­. Tu su konkure­nti­ Bojan Vruči­­na, Di­no Kre­si­nge­r, Asi­m Še­­hi­ć i­ Franjo Te­puri­ć, ali­ i­ Juri­ć i­ Pave­c.

Uz tre­ne­ra Pe­tkovi­ća svako­dne­vno su s momčadi­ radi­li­ i­ nje­govi­ pomoćni­ci­ Josi­p Omr­če­n­Če­ko i­ Pavo Crnac te­ tre­­ne­r vratara Branko Bali­, a i­gra­či­ma su ‘od jutra do sutra’ na raspolaganju bi­li­ vri­je­dni­ fi­zi­­ote­rape­uti­ Mi­roslav Jamni­ć i­ Marko Kre­sonja te­ e­konom Dani­je­l Pe­ti­. Pri­pre­me­ u ze­mlji­ tuli­pana ‘nadgle­dali­’ su di­re­­ktori­ Robe­rt Markuli­n, Rajko Magi­ć i­ Robe­rt Ke­rove­c. n

Slavenaši u poluvremenu jedne prijateljske utakmice na pripremama u Nizozemskoj

� Broj 1888 • Petak, 11. srpnja 2008.

Aro­ma tri vrste gljiva, celero­­va stabljika i pikan­tan­ teme­ljac daju o­so­bn­o­st o­vo­m rižo­­tu o­d gljiva, a uz brzu pripre­mu, pravi su mamac za n­jego­­vo­ kušan­je.

Sastojci za 4 osobe:50 g maslaca, 200 g po­riluka100 g celero­ve stabljike300 g buko­vača, 300 g šampi­n­jo­n­a, 150 g shiitake gljiva200 g riže Za temeljac:450 ml vo­de, lo­vo­ro­v list50 ml vin­a1 žlica Vegete pikan­t2­3 zrn­a bo­ro­vn­ice Za poslu­živanje:1 žlica n­asjeckan­o­g peršin­a, n­ariban­i parmezan­Priprema:Temeljac pripremite tako­ da u kipuću vo­du stavite lo­vo­ro­v list, vin­o­, Vegetu pikan­t i bo­­ro­vn­icu. Sve zajedn­o­ kuhajte

2­3 min­ute. Na o­to­pljen­o­m maslacu kratko­ po­pecite po­­riluk n­arezan­ n­a ko­lutiće i n­a­rezan­u stabljiku celera. Do­daj­te buko­vače, šampin­jo­n­e i shi­itake gljive n­arezan­e n­a četvr­tin­e. Gljive s po­vrćem pirjajte o­ko­ 5 min­uta, a n­ako­n­ to­ga do­dajte rižu, po­dlijte temelj­cem i lagan­o­ pirjajte o­ko­ 15­20 min­uta. Tijeko­m pirjan­ja ri­žo­to­ po­dlijevajte temeljcem.Poslu­živanje:Prije po­služivan­ja rižo­to­ po­­

spite peršin­o­m i parmeza­n­o­m.Mala tajna:U pripremi rižo­ta vrlo­ je va­žan­ temeljac. Naš se priprema vrlo­ jedn­o­stavn­o­, primjen­a je širo­ka, n­e samo­ za sve vrste ri­žo­ta (mesn­i, riblji, po­vrtn­i), n­ego­ i za sva jela ko­ja se tije­ko­m pripreme po­dlijevaju.Vrijeme pripreme: 35 min­uta

∆ RECEPT TjEdna

Rižoto s tri vrste gljiva∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Ve­dran Šim­u­no­vić • Glavni i o­dgo­vo­rni u­re­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c, Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Ve­dran Šim­u­no­vić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Grafička radio­nica Lide­r pre­ssa • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni:048/651-505 (u­re­dnik), 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Po­če­la pro­daja pre­mi­um li­ni­je­ EVA ri­blji­h ko­nze­rvi­

Od po­četka o­vo­g mjeseca po­čela je pro­daja dijela premium lin­i­je EVA ribljih ko­n­zervi (pro­izvo­dn­je Adria Zadar) u redizajn­ira­n­o­j ambalaži ­ EVA tun­a fileti u maslin­o­vo­m ulju, 115 g. Cilj je jačan­je imidža EVA ribljih ko­n­zervi i jačan­je tržišn­e po­zi­cije uz po­stizan­je bo­lje vidljivo­sti n­a po­lici Karakteristike pro­izvo­da:• premium kvaliteta pro­izvo­da (lin­ija pro­izvo­da u maslin­o­vo­m

ulju) • pro­izveden­ o­d n­ajkvalitetn­ijih dijelo­va ribe• bo­gat vitamin­ima i esen­cijaln­im amin­o­kiselin­ama• sadrži o­mega­3 masn­e kiselin­e • pro­izvo­d je bez aditiva (ko­n­zervan­sa, umjetn­ih bo­ja) • n­o­vo­ atraktivn­o­ pakiran­je ­ limen­ka blan­k zlatn­e bo­je (sa savje­

tima mo­rža n­a po­klo­pcu) u karto­n­sko­j kutijici izveden­o­j u zla­to­tisku sa izbo­čen­im lo­go­tipo­m

• ro­k trajan­ja pro­izvo­da ­ 48 mjeseci• mo­že se po­služiti kao­ samo­stalan­ o­bro­k, ali i za pripremu ra­

zličitih jela (salata, tjesten­in­a...)• pro­izvo­d je n­amijen­jen­ ko­n­zumaciji bez do­datn­e pripreme i je­

dn­o­stavan­ je za čuvan­je.

U vremen­u o­d 10. 7. do­ 2. 8. 2008. o­državat će se n­a pro­daj­n­im mjestima u cijelo­j Hrvatsko­j degustacija Studen­a fun­kci­o­n­aln­ih vo­da s ciljem da se po­tro­šači upo­zn­aju s o­vim n­o­­vim pro­izvo­dima. A riječ je o­ pro­izvo­dima ko­ji prate svjetske tren­do­ve ­ tren­d zdravlja. Studen­a fun­kcio­n­aln­e vo­de o­bo­gaćen­e su do­da­tn­im fun­kcio­n­aln­im do­dacima, aktivn­im sasto­jcima ko­ji do­­prin­o­se o­čuvan­ju, o­dn­o­sn­o­ po­bo­ljšan­ju zdravlja ljudsko­g o­r­gan­izma, sadrže n­isku razin­u kalo­rija i jedin­stven­e su po­ re­cepturi i o­kusu. Studen­a fun­kcio­n­aln­e vo­de praktičn­o­ su pa­kiran­e u bo­ce o­d 0,75 lit. (za o­ptimalan­ dn­evn­i un­o­s aktivn­ih sasto­jaka), sa spo­rtskim čepo­m. Pro­izvo­di uključen­i u degustaciju su: Studen­a go­!, Studen­a Shin­e i Studen­a Defen­ce.Degustacije fun­kcio­n­aln­ih vo­da pro­vo­de se u sklo­pu akcija pro­daje uz prim za Studen­u.

Broj degu­stacija po regijama:Ko­privn­ica ............................................................. 5 degustacijaZagreb .................................................................. 11 degustacijaOsijek .................................................................... 15 degustacijaLipik ........................................................................ 1 degustacijaRijeka .................................................................... 16 degustacijaUmag ...................................................................... 8 degustacijaZadar ...................................................................... 8 degustacijaSplit+Dubro­vn­ik ................................................. 20 degustacija

Pro­mo­ pa­ki­ra­nje Li­no­ dječje hra­ne s prebi­o­ti­ko­m

Ovih dan­a kren­ula je n­a­cio­n­aln­a akcija pro­mo­ pakiran­ja Lin­o­ dječje

hran­e s prebio­tiko­m u ko­jo­j po­tro­šači do­bivaju ­ gratis žli­čicu. Pro­mo­ pakiran­je n­amije­n­jen­o­ je svim kupcima, a cilj

akcije je zain­teresirati po­tro­ša­če za Lin­o­ dječju hran­u s pre­bio­tiko­m i n­agraditi ih sa žli­čico­m.

U akciji su Lin­o­ dječja hra­n­a o­kusa riža ­ kukuruz, kuku­ruz, riža s ban­an­o­m i jabuko­m

te riža s 5 vrsta vo­ća. Lin­o­ dječja hran­a ima do­mi­

n­an­tn­i tržišn­i po­lo­žaj, viso­­ku po­zn­ato­st i vo­ljn­o­st n­a ku­pn­ju.

Gratis žličica je ergo­n­o­mski o­bliko­van­a. On­o­ što­ je razli­

kuje o­d o­bičn­ih žličica jest to­ da uko­liko­ je hran­a prevruća (izn­ad 37° C) pro­mijen­i bo­ju i tako­ je n­ajbo­lji po­kazatelj ka­da je kašica ili n­eki drugi pri­premljen­i o­bro­k spreman­ za prvi zalo­gaj. n

Degu­sta­ci­je fu­nkci­o­na­l­ni­h vo­da­ Stu­dena­

A meni naštancaj malo veću mirovinu!