U POTRAZI ZA KRSTOMKako nauiti hvaliti se njimeRobert D. VilendRevidirno i proireno izdanje

MMXII

Robert. D. Vilend U POTRAZI ZA KRSTOM Kako nauiti hvaliti se njime Naslov originala: In the Search of the Cross Learning to Glory In It By Robert J. Wieland Pesme prepevao: Zvonimir Kosti Palanski Dizajn korice: Goran Vidas gvidaszg@hotmail.com Prvo revidirano i proireno izdanje Beograd, 2012. Elektronska verzija knjige U potrazi za krstom besplatno je dostupna na Internetu, za linu upotrebu. Ukoliko elite da nabavite ovu knjigu u tampanom obliku, moete je naruiti na: dobravest@yahoo.com (+381) 064/40-29-428

SadrajPredgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 1. Zato da traim krst? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 2. Krst kao tajna prirode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 3. Isusova prva pouka o znaenju krsta . . . . . . . . . . . . . 18 4. Kako je sotona odluio da omrzne krst . . . . . . . . . . . 25 5. Isusova druga pouka o znaenju krsta . . . . . . . . . . . 30 6. Ko je taj stari ovek koji treba da se razapne s Hristom?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 7. Podmuklo ponovno javljanje staroga oveka . . . . . . 46 8. Isusova trea pouka o znaenju krsta . . . . . . . . . . . . 56 9. Kako sam otkrio krst . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 10. Kako krst izgoni sav na ljudski strah? . . . . . . . . . . 82 11. Marija Magdalena i krst . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 12. Krst i savrena slinost Hristu . . . . . . . . . . . . . . . . 106 13. ta je Hristos postigao na krstu? . . . . . . . . . . . . . . 120 Pogovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135

PredgovorDok sam iveo u Floridi, odlazio sam da plivam na obale Atlantskog okeana. Tu sam se veoma brzo upoznao sa silinom morskih strujanja koja mogu da savladaju ak i najsnanije ljude. Ni oajniki napori, ni zaveslaji rukama i nogama nisu u stanju da izbave iz zagrljaja te uskovitlane vode. Svakome od nas dobro je poznata silina vrtloga iskuenja koja i najjaeg oveka, enu, mladia ili devojku savlauje i odvlai u dubine greha. Mi pokuavamo da ostanemo na nogama, meutim svuda se oko nas kovitla ta nadmona sila. Izvor tog vrtloga iskuenja je ono to Biblija naziva svet. Ti moe pokuavati svom snagom da bude dobar, ali je svuda oko tebe svet, dvadeset i etiri sata dnevno, koji se trudi da te nadjaa i odvue u vrtlog iskuenja. ta da inimo? Ima li ikakvog naina da se poniti dejstvo tih strujanja, ima li ikakvog naina da se trajno savladaju iskuenja? Novi zavet kae da ima! Ali, taj nain nije ba dobro poznat. Apostol Pavle je o tome pisao: A ja Boe sauvaj da se im drugim hvalim osim krstom Gospoda naega Isusa Hrista, kojega radi razape se meni svet, i ja svetu! (Galatima 6,14) To je prilino teak zadatak! Ono to Pavle naziva krstom ponitava silu vrtloga greha. Kada ti i ja nauimo da se hvalimo jedino krstom, i mi emo stajati vrsto i sigurno; i najea iskuenja koja sotona moe izmisliti bie nemona da nas pokrenu s mesta. Upravo zato mi je ao kada ujem nekoga kako govori: Tako je lako izgubiti se, i tako je teko ii za Hristom! injenice pokazuju da je stvarnost potpuno suprotna! Ako shvatimo stvarno znaenje krsta, lako emo slediti Hrista i teko emo se izgubiti! Vrtlog greha je tada mrtav! eli li da ustanovi zato je to tako? Neka ti ova knjiica pomogne da jasnije shvati silu Jevanelja i njenu mo da promeni tvoj ivot!

NAPOMENA: Ako nije drugaije naznaeno, navedeni tekstovi Novog zaveta preuzeti su iz prevoda Vuka Karadia, dok su starozavetni tekstovi preuzeti iz prevoda ure Daniia.

5

1. ZATO DA TRAIM KRST?OVEK KOJI JE NABAVIO NOVI ROLS ROJS ELI DA MU SAUVA SJAJ KAKAV JE IMAO U POETKU. On, moda, svoje misli ne izraava reima, ali neprestano glancanje automobila pokazuje koliko mu je do njega stalo. Neki se ponose otmenom odeom, lepom kuom ili poljoprivrednim imanjem, ili blistavom karijerom. Muzika, umetnost, nauka, zabave ili ivotna dostignua, ponos su drugih. Ponos apostola Pavla tema je ove knjiice. Prema jednom starom prevodu, apostol kae: Boe sauvaj da se bilo ime diim, osim krstom Gospoda Isusa Hrista! (Galatima 6,14). U savremenom jeziku ne postoji re koja bi u potpunosti pokrivala znaenje rei dika. Ona objedinjuje elju da se neto postigne: ponos posednika, strast upoznavanja i ocenjivanja, privlanost lepote, enju za uzbuenjima, sve ono to savremeni ovek osea u svojoj beskrajnoj trci za zadovoljstvima ivota. I tek kada sve to uzmete u obzir, poeete da shvatate ta je apostol Pavle hteo da kae kada je rekao: Ja se... diim... krstom! Jer sam odluio da meu vama znam samo Isusa Hrista i to raspetoga! (1. Korinanima 2,2 arni)

Da li je taj ovek bio neki fanatik?ta je to u krstu kod apostola rasplamsalo tu doivotnu udnju, slinu onoj koju je Majkl Dordan (Michael Jordan) gajio prema koarci, Pikaso (Picasso) prema slikanju ili Kazals (Casals) prema Bahu (Bach)? Krije li se u Bibliji neto velianstveno i bitno to smo mi propustili da vidimo. Naunici nam kau da se u vodama okeana kriju beskrajne neiskoriene rezerve energije, dovoljne da pokriju potrebe oveanstva u toku mnogih buduih generacija. Verujem da

7

U potrazi za krstom

Zato da traim krst?

postoje i beskrajne neiskoriene rezerve duhovne energije u riznicama krsta, koje nam Pavle tako oduevljeno predstavlja. Veina od nas je svoju veru pretvorila u napornu i mukotrpnu borbu. Ostala nam je nepoznata sila Jevanelja da promeni ljude sila kojom se Pavle posluio pre toliko vremena! I samo Pavlovo obraenje dolo je kao posledica susreta sa Hristom, i to razapetim. U jednom kratkom asu Pavle je uvideo da krst na kojem je Isus umro dokazuje verodostojnost njegovog tvrenja da je dugooekivani Mesija. Blistava spoznaja koju je stekao na putu za Damask toga dana okruila je krst neodoljivom privlanou koja je zauvek promenila njegov ivot. Od tada je krst bio sunce koje je obasjavalo njegovo nebo. Za njega je krst bio pravi dragulj istine Jevanelja, a ne njen okvir; bio je sredite i sr Hristove poruke, a ne samo njen deo. Na savremeni svet zna malo ili nita o tom krstu. Antiki svet ispoljavao je zainteresovanost za krst. Za njih je to bila ludost ili kamen spoticanja, a skoro uvek sablazan (1. Korinanima 1,23; Galatima 5,11. arni). Meutim, za dananji svet krst je neprivlana, dosadna nepoznanica. Sablazan krsta nije prestala, ali krst ne moe da bude ni sablazan ako se o njemu nita ne zna. Nije nikakvo udo to je dananji svet jednostavno ravnoduan prema krstu. Umesto da se bori protiv njega kao to je to inio Pavlov svet, savremeni svet je ogrezao u potpunom nepoznavanju krsta. Ipak, krst se moe videti gotovo svuda na crkvama, na laniu oko vrata, na vitraima. Otkuda onda takvo neznanje u pogledu njegovog znaenja?

bezakonje. Krst je odjeknuo kao sotonino posmrtno zvono. Celi Boji svemir posmatrao je Hrista kako umire, kao to su gledaoci nekada posmatrali borbe u areni. Sotonina mrnja prema Hristu, pokazana prilikom raspea, zauvek mu je oduzela svaku naklonost tog beskrajnog gledalita. U tom smislu je knez ovoga sveta bio isteran napolje kada je Isus umro na krstu. (Vidi Jovan 12,31-33) Njegova maska je bila zbaena jednom zauvek. Nijedno bie koje je upoznalo pravi Boji karakter vie nikada nee saoseati sa sotonom. Sotona je postao svestan, bar to se tie bezbrojnih eta bezgrenih anela, da je izgubio bitku. Jedino se mogao nadati da e na svoju stranu privui greni svet i uz njegovu pomo zaratiti protiv Hrista.

Zaista postoji neka zakulisna zavera!I tako je skovao zlonamerni plan da izbrie znanje o krstu iz pamenja ljudi. Postavljajui gnusobu pustonu (Danilo 12,11), sotona je stvorio lano hrianstvo, falsifikat pravog hrianstva. Osnovno pravilo tog lanog hrianstva je da zaobilazi pravi krst, tako da ovek nema priliku da stekne bilo kakav pojam o njegovom dubokom znaenju. Da bi zadrao ljude u zabludi, sotona je odluio da to vie proiri oboavanje znaka krsta i tako pomrai istinu pravog krsta. Iako je od Konstantinovog vremena znak krsta amblem zvaninog hrianstva, podmukli falsifikat Jevanelja uspeno proizvodi otpad pustoni u ljudskom srcu (Vidi Knjiga proroka Danila 8,11-13). Istorija hrianstva vie od 1600 godina od Konstantina naovamo potvruje proroko zapaanje o sotoninom velikom gnevu protiv Jevanelja i uzbudljivi komentar: Jer zna da vremena malo ima! (Otkrivenje 12,12). Sotona je ljudima ponudio simbol umesto originala. Krst je postao omiljena amajlija, magijski znak, amblem koji se nosi oko vrata, podie na tornjevima crkava ili slika na njihovim

Kako je sotona sam sebe pogodio u noguTa tama je zavladala kada je neprijatelj svakog dobra uspeo da ostvari svoje lukave planove. Sotona je znao da krst oznaava njegov konani poraz i otkriva njegovo potpuno

8

9

U potrazi za krstom

Zato da traim krst?

prozorima. Krstovi od drveta i metala se ak i oboavaju, dok je onaj pravi krst, naelo krsta, ostao nepoznat. Sotona je toliko ubeen u svoje planove da dozvoljava ljudima da slobodno razgovaraju o krstu, da mu se mole, da pevaju o njemu, da ga nose, da ga upotrebljavaju kao arhitektonski amblem, da ga ak i oboavaju sve dok to onemoguuje svaki pokuaj da se stekne bilo kakav uvid u pravo znaenje krsta. Moete li zamisliti lukaviji trik pobeenog neprijatelja nego da se poslui znakom svoga poraza i pretvori ga u znak svoje pobede? Sunca je stvarno nestalo sa neba takvog hrianstva. Iako istina o krstu ne mora da se zanemari ili odbaci svesno, neshvatanje pravog znaenja krsta donosi tragini gubitak, isti gubitak koji je odbacivanje krsta donelo jevrejskim stareinama u Hristovo vreme. Razum prihvata simbol iako srce nije uspelo da stekne neophodno iskustvo s pravim krstom.

Posmatranje je ovekova omiljena razonodaJedan poznati asopis ve u svom imenu pokazuje elju da izvue korist iz te ovekove sklonosti da sazna neto novo. Milioni ljudi provode svoje slobodno vreme posmatrajui blinje koji prolaze pored njihovih vrata, gledajui ekran televizora ili se udubljujui u asopise sa slikama. Ako se dogodi nesrea na autoputu ili bilo ta neobino, u nama se javlja neodoljiva elja da posmatramo. Svi mi imamo u sebi tu uroenu elju da oima upijamo ono to jo nismo videli. U nama postoji tenja da vidimo neto konano, neto to jo nije otkriveno. Ponekad na tom krstu naziru moje zene Onoga koji je umro patei umesto mene; S bolom u srcu zato ja priznajem smerno Nedostojan tu ljubav to udo neizmerno! O, krste, neka mi bude dom moj u tvojoj seni, jer svetlost s Njegovog lica sad dovoljna je meni. A kad poinem jednom, kad smrt me strana svlada, Krst e mi biti slava i moja jedina nada. Elizabet Klefan Iako toga nismo svesni, mi u stvari eznemo da vidimo Isusov krst. Nijedan drugi prizor ne moe da nas zadovolji. I kada jednom ugledamo Njegov krst, neemo se, kao ni Pavle, diiti niim drugim! Krst e postati na ponos. Kada budemo ugledali Jagnje Boje, videemo ono to e imati silu da ukloni svako idolopoklonstvo iz naeg srca, da ga potpuno iskoreni. Novac, imanje, karijera, slava, sve e to izgubiti privlanost za onoga koji je video ta znai Golgota! Za njega e poeti pravi ivot! Hajde da ga ugledamo!

Najvei poraz zaverenika u itavoj istorijiMeutim, ne smemo da budemo zavedeni praznom simbolikom i da zaboravimo neto mnogo vanije. Pojava falsifikovane ideje bila je zamiljena kao prepreka u traenju originala. Ve samo postojanje falsifikata govori da se negde krije i original! Oblaci i smee koje je sotona nagomilao oko krsta bie uklonjeni i mi emo biti u stanju da ugledamo stvarnost u istom onom sjaju u kome ju je video Pavle! Ono to je sotona oekivao da bude njegov uspeli dravni udar pretvorilo se u lino izazvani potpuni poraz. Ove rei nas uveravaju u nau linu pobedu nad sotonom: I oni ga pobedie Jagnjetovom krvlju. (Otkrivenje 12,11). Kada i gde je ta krv bila prolivena? Na krstu. Rei Jovana Krstitelja i danas su znaajne: Gle, Jagnje Boje, koje uze na sebe grehe sveta! (Jovan 1,29). Pogledajte u mene i spaete se je ono to Bog trai od nas! (Vidi Knjigu proroka Isaije 45,22)

10

11

Krst kao tajna prirode

2. KRST KAO TAJNA PRIRODEPRIRODA NIJE HTELA DA UVA TU TAJNU. Hiljadama godina je greni ovek koraao tlom ove planete ne uspevajui potpuno da sagleda najjednostavniju i najosnovniju tajnu, zapisanu u prirodi pravilo krsta. Seljak baca seme u zemlju da bi proizveo svoju svakodnevnu hranu, a ne primeuje pouku kojoj seme eli da ga naui: da plodonosan ivot nastaje kao posledica odricanja od ivota i nastajanja novog stvorenja. Kad je konano bezgreni Mladi zakoraio na nae tlo, iz dana u dan kleao je da bi se molio svome Ocu za snagu i mudrost da oveku moe pruiti odgovore na pitanja: Kako se moe reiti problem smrti? Kako se ljudski rod moe sauvati od istrebljenja? Kako bi zli mogli postati dobri?

biva poloeno u hladni grob u mranoj zemlji. Jedino umirui ono moe da donese mnogi rod.

Siuno seme prua snanu pouku!Bezgrenom Mladiu koji se trudio da pronikne u ovu tajnu, svaka rascvetala stabljika, svako izraslo drvo govorilo je o golgotskoj rtvi semenke koja je umrla sama u hladnoj zemlji. Kakvu slavu daleko veu od rtve koju je prinelo, postie zrnce semena groa, kada se nad njegovim grobom razgranaju teke loze ukraene bogatim rodom! Tako e, znao je to Boji Sin, i Njegova rtva postati sredstvo da se mnogi sinovi dovedu u slavu (Jevrejima 2,10). Njegovo mlado bie donelo je vrstu odluku: smatrau sebe semenom, baciu svoju sigurnost i sve to smatram dragocenim u zemlju da umre! I tako je iz prirode izvukao to osnovno naelo, do tada neotkriveno, koje Ga je dovelo do udesnog krsta, do tajnog oruja kojim je pobedio smrt. Nije vano da li je Isus kao deak potpuno shvatio da e Njegova rtva biti prinesena upravo na rimskom krstu. Vano je da je taj prastari oblik izvrenja smrtne kazne nad zloincima, ta najsramnija i najspektakularnija smrt, bila najbolji nain da ceo svet vidi veliinu Njegove rtve. Za Njega, pasti u zemlju i umreti kao seme bilo je bolnije i tee nego izdrati samo fiziku smrt. Apostol Pavle nagovetava da postoji velika razlika izmeu smrti na krstu i obine smrti (Vidi Filipljanima 2,8). Puna mera smrti podrazumeva krajnje oajanje i sramotu. Isusov krst pruio je tu punu meru! Meutim, nama danas krst ne znai mnogo, jer je vreme donelo skoro potpun preokret na lestvici vrednosti. Iako je nekada ukazivao na najponiavajue i najsramnije muenje koje ljudsko bie moe da podnese, smrt suvie stranu da bi je ak i demoni mogli zasluiti, krst je danas postao najpotovaniji znak na svetu.

Njegovo udesno otkrieKao Stvoritelj, Isus je svojim rukama napisao knjigu prirode. Sada, kao ovek, trudio se da je shvati, da iz njenih tajni izvue pouke koje e ukazivati na jedini pravi put u ivotu put krsta. Kasnije, kada su putnici iz Grke poeleli da vide Isusa, On im je odgovorio: Doao je as da se proslavi Sin oveji. Zaista, zaista, kaem vam, ako penino zrno ne padne u zemlju i ne umre, ostaje samo; a ako umre, donosi mnogo roda. Ko voli svoj ivot, upropauje ga, a ko mrzi svoj ivot na ovom svetu, sauvae ga za veni ivot. A ja u, kada budem podignut sa zemlje, privui sve k sebi. Ovo je pak rekao da pokae kakvom e smru umreti (Jovan 12,23-25.32.33). Seme koje trai sigurnost u posudi ili na polici nita ne postie, jer ugaajui svom dragocenom ja ostaje samo. Smrt moe da pobedi jedino ono seme koje, bez svoje krivice,

12

13

U potrazi za krstom

Krst kao tajna prirode

Razlog za takvu promenu vrednosti ne krije se samo u hirovitosti istorije, ve je mnogo dublji. Nikakvim kultom herojstva, povezanim sa smru muenika, ne moe se objasniti strahopotovanje koje mnotvo inteligentnih ljudi osea prema Isusovom krstu i zato je svrha ove knjiice da otkrije razloge tog strahopotovanja.

Ali, ako odluimo da se ne odupiremo, Hristov krst nas privlai NjemuMilioni demona, sluei se u svom protivljenju oveku svim okolnostima u ivotu, isto su tako nemoni da spree to privlaenje, kao to konac ne moe da zadri, recimo, ratni brod. Isusove rei, upuene radoznalim Grcima, mogu se shvatiti jedino kao polaganje prava na sveoptu mo nad srcima svih ljudi preko krsta koji e biti uzdignut. To nije tvrenje da e svi biti spaseni, ve da e svi u izvesnoj meri osetiti privlanu silu krsta, neki zato da joj se odazovu, a drugi da joj se na svoju tetu odupru.

Krst zadovoljava nae unutranje potrebeBez obzira da li sebe smatra religioznim ili ne, oveku je dovoljno samo povrno upoznavanje sa znaenjem krsta da bi postao svestan da se neto, skriveno u dubinama njegovog bia, odaziva na poziv krsta. Istina o krstu budi u oveku neko udno potovanje, dodiruje neke strune ljudske prirode, koje nita drugo ne bi moglo dodirnuti. Istorija ukazuje na sopstveni vrhunac i cilj kada e istina konano prodreti u probuenu savest svakog ljudskog bia na Zemlji. Svaki hrianin je svestan injenice da neka nena veza sjedinjuje njegovo bie sa Golgotom, jer mu je Onaj koji je tamo umro postao tako blizak da se skoro sjedinio s njim. Saoseanje prema bilo kome na Zemlji ne moe nas tako tesno vezati kao saoseanje koje gajimo prema Gospodu Isusu dok visi na krstu. Poto je Hristos umro za sve, znai da su svi umrli (2. Korinanima 5,14). Onaj koji trai istinu to dobro zna, a onaj koji je izbegava nee uspeti da izbegne suoavanje sa istinom koju eli da odbaci. Vernik ili nevernik, svaki ovek e konano upoznati silu koja se otkrila na krstu A ja u kada budem podignut sa zemlje sve privui k sebi! kae Raspeti (Jovan 12,32). Mi moemo odluiti da se odupremo toj privlanosti koju oseamo u svojoj dui, ali, pre nego to osetimo patnju izgubljenosti, to odupiranje mora biti krajnje uporno. Odbacujui ljubav, kae Hristos, svi koji mrze na me, ljube smrt (Prie 8,36).

Neodoljiva privlanost Hristovog krstata je to to Hristov krst ini tako neodoljivim za onoga koji zastane da razmisli o njegovom znaenju? Da je rtva na krstu bila samo neki fanatini zilot ili poremeeni mistik obuzet udnom idejom da je jednak Bogu, da je bila samo dobar ovek ubijen u traginim okolnostima, ta smrt ne bi ostavila trajniji utisak na misli buduih generacija od smrti nekog muenika ili ubistva nekog dravnika. Ljudski rod bi to ubrzo zaboravio. Ali, upravo je rtvino tvrenje da je Bog, dalo neprolaznu privlanost njenoj smrti. Meutim, kako bismo mogli znati da je On Bog? Da li je naa vera utemeljena jedino na tradiciji i sujeverju? Da li je naa enja za venom nagradom tako jaka da smo spremni da progutamo i neverovatno da bismo izbegli iz okrutnog sveta u kome se nalazimo? Pogled na krst bolji je od svih briljivo pripremljenih dokaza kojima se neki slue da bi dokazali Hristovo Boanstvo! Kada jednom proniknemo u prirodu ljubavi (agape) koja se otkrila na krstu, rtva se jasno pokazuje kao Boji Sin, i niko drugi. Samo je Bog ljubav [agape] (1. Jovanova 4,8). Ljudska

14

15

U potrazi za krstom

Krst kao tajna prirode

ljubav nikada ne moe ni pokazati ni izmisliti ono to vidimo na Golgoti. Ljubav, otkrivena na Golgoti, je ljubav koja se odrekla sebe, beskrajno na taj nain nadvisujui ljudsku ljubav, koja je obuzeta sobom i lako promauje cilj. Srce svakog oveka je duboko svesno da takva agape dolazi jedino od Boga i da je neprijateljstvo koje je oduzelo ivot rtvi u sutini nae neprijateljstvo prema Bogu (Rimljanima 8,7). Isusova agape sama po sebi svedoi da potie od Boga. Ta ljubav nije bila ovozemaljska. Nijedan filozof, pesnik ili pisac drama nije mogao ni da sanja o takvoj ljubavi. Ta ljubav alje pozive krsta svakom ljudskom srcu, otkrivajui mu da je na krstu umro najiskreniji i najblii Roak svih ljudi, najverniji Prijatelj koji ih je voleo upravo u trenutku kada su najvie mrzeli sebe, Pratilac koji je ostao uz njih u najteim trenucima, koji je u njih verovao i onda kada su sami bili spremni da se odreknu sebe. Svaki ovek je bar ponekad bio makar povrno svestan ove najblistavije od svih nada da je Neko imao poverenja u njega i verovao u njega iako je bio upuen u sve njegove tajne krivice. Slae nego rei: Ja te volim! zvui uveravanje: Imam poverenja u tebe, potpuno ti verujem. Staviu sve na kocku zbog tvoje budunosti!

Ova knjiica ne pokuava da postigne vie od traganja za krstom. Kada budemo zavrili ovo nae druenje, traganje je tek otpoelo za sve nas. Beskrajne riznice do sada neshvaenih istina dokaz su da mora postojati i neki beskrajni ivot koji e biti posveen istraivanju znaenja te beskrajne rtve. Nae traenje e se pretvoriti u saznanje i pesmu izbavljenih tokom itave venosti.

Nijedan glas koji bi bio samo ljudski ne bi nam mogao uputiti takve rei!Poto znamo da su nai gresi beskrajno veliki, mogu nas ohrabriti samo beskrajno oprotenje i poverenje! injenica da su svi uli taj glas nade i ohrabrenja dokaz je svima da se Boji Sin pojavio u naem telu. Moemo se odupreti glasu i odbaciti ga, ali ako ga budemo posluali, biemo privueni da sledimo Hrista. Glas koji se obraa naem srcu i istina koja je zapisana u prirodi dokazuju nebesko poreklo naela krsta.

16

17

Isusova prva pouka o znaenju krsta

3. ISUSOVA PRVA POUKA O ZNAENJU KRSTA

I zaista, njihova vera u Isusovo Boanstvo bila je stavljana na bolna iskuenjaOklevajui da se poslui titulom Sin Boji Isus je nalazio neobino zadovoljstvo u tome da sebe naziva Sinom ovejim. On je malo po malo hladio vrue elje Jevreja u vezi sa Mesijom koga su oekivali. Odluno odbijajui odobravanja ljudi koji bi rado u Njemu videli ispunjenje svojih omiljenih nadanja, zadovoljavao se time da ostane siromaan i nepoznat. Nije pokazivao nikakve elje da stekne priznanje religijskih voa, zauzimajui stav koji je naizgled nepotrebno izazivao njihovo neprijateljstvo. Posle teke besede o Hlebu ivota (Jovan 6), mnotvo nekadanjih uenika otilo je da se vie ne vrati. On se ak usudio da naglo raspusti mnotvo koje je nameravalo da Ga proglasi carem. A sada je polako postajao prezren i odbaen od ljudi (Isaija 53,3). Izgledalo je da uenici zaista imaju dovoljno razloga da odbace i onu isto ljudsku, svetovnu veru u Isusa kao u Mesiju.

ZATO JE HRISTOS TAKO DUGO ODLAGAO OVU POUKU? Deluje kao iznenaenje kada otkrijemo da je Isus ekao skoro do kraja svoje zemaljske misije da bi uenicima jasno ukazao na krst koji Ga oekuje. Kada se podsetimo da je istina o krstu sredinja tema Jevanelja, sunce na svodu nebeske istine, pitamo se zato je Spasitelj tako dugo odlagao da uenicima prui pouku o toj vanoj temi. Samo se tajanstveno i usputno osvrtao na svoju smrt. Imamo na raspolaganju samo Njegove izjave o hramu koji e biti razoren i podignut za tri dana (Jovan 2,19), o sebi kao o bronzanoj zmiji koja e biti podignuta (Jovan 3,14), o prilaganju svoga tela za ivot sveta (Jovan 6,51), o znaku proroka Jone (Matej 12,39), o alosnom odvajanju enika od svatova (Matej 9,15). Meutim, uenici nisu shvatili vanost tih znaajnih izjava. Njima je bilo neophodno jasno i potpuno objanjenje tih potresnih dogaaja koji su se pribliavali. Isus im ga nije dao sve do svoje posete obalnom podruju Cezareje Filipove, samo nekoliko meseci pre velikog iskuenja kojem je bila izloena njihova vera. Isto tako, iznenauje da se sve do tog trenutka Isus nije usudio da im postavi znaajno pitanje o tome ta veruju, ko je On. Morao im je dati vremena da svoje prvo povrno oduevljenje Njegovom ranom slubom pretvore u trezveno ubeenje koje e moi da izdri kuanje.

Kako su uenici prepoznali Hrista?Meutim, istovremeno su imali i obilje dokaza koji su potvrivali neprestano uveravanje Svetoga Duha da je ovaj ovek zaista Sin Boji. A ti dokazi nisu bili samo fizika uda koja je Isus inio. Za njih su objanjenja mogli da pronau i prijatelji i neprijatelji, kao to su ih mogli i zanemariti. Fizika uda samo retko jaaju veru. Ono to je stvarno jaalo veru uenika bila je nezemaljska, natprirodna, potpuno udesna ljubav koja se izraavala svakom reju i svakim delom Isusa Hrista. Oseala se istinska duhovna mudrost i nebeski zdrav razum u svemu to je On govorio. To su bila prava dela na temelju kojih je Isus pozvao Filipa da veruje u Njega (Jovan 14,11.12). Odbijanje da priznaju ova dela predstavljalo je

18

19

U potrazi za krstom

Isusova prva pouka o znaenju krsta

kobni i neizleivi greh jevrejskih stareina, ne protiv Sina ovekovog, ve protiv Svetoga Duha. Ali, uenici su verovali! Sada, u Cezareji Filipovoj, samo nekoliko meseci pre raspea, konano su bili spremni da priznaju svoju veru. Kada je doao u okolinu tog grada, pitae svoje uenike, govorei: ta kau ljudi, ko je Sin oveji? (Matej 16,13). Njihovi odgovori bi polaskali svakome osim Sinu Bojem. Omiljen u narodu, bio je proglaavan za Iliju, Jeremiju ili nekoga od drugih proroka. Nezadovoljan, Isus je nastavio ispitivanje da bi njihovo nejasno shvatanje oblikovao u duboko ubeenje: A vi, ta kaete, ko sam ja? (Matej 16,15). Petar je bio prvi koji je naao rei da izrazi vrstu veru koja je obuzela njihovo bie. Ovaj ovek nije bio samo vei od svih proroka, ne samo dugooekivani Mesija: Ti si Hristos, Sin Boga ivoga! (Matej 16,16). Isus je pohvalio Petrovu veru, ali ga je odmah upozorio da ne grei oekujui da e njome stei neke zasluge: Blaen si, Simone, sine Jonin, jer ti to ne otkri telo i krv, nego Otac moj koji je na nebesima! (Matej 16,17). Petar nije smeo oholo da pomisli da je pametniji od ostalih. Iako elije ljudskog mozga imaju blistave sposobnosti, ljudski um, ukoliko nije prosvetljen Svetim Duhom, potpuno je nesposoban da prepozna Boga koji se pojavljuje inkognito. Niko ne moe rei: Isus je Gospod, osim u Duhu Svetome! (1. Korinanima 12,3). Boji Sin je koraao pranjavim putevima ivota pre dve hiljade godina, a ljudski rod Ga nije skoro ni prepoznao ni shvatio, kao to ni nebesku istinu u toku svih godina od tada telo i krv nisu prepoznali.

steni (na tom priznanju moga identiteta) sazidau Crkvu svoju; i ni vrata paklena nee je nadvladati! (Matej 16,18). I mi Ga sada gledamo kako radi veto i brzo, kao mudri Graditelj i boanski Zidar koji podie zgradu vere koju ni vrata paklena nee nadvladati. Sada, kada su uenici bili vrsto uvereni u Njegovo Boanstvo, On je bio spreman da ih prosvetli u pogledu svoje smrti. Uklanjajui sve tajanstvene velove koji su obavijali prethodne kratke izjave o krstu, On im jasno, ak i grubo, govori da e biti odbaen i ubijen: Otada poe Isus kazivati svojim uenicima da on treba da ode u Jerusalim i mnogo da postrada od stareina, prvosvetenika i knjievnika, da bude ubijen i da trei dan vaskrsne (Matej 16,21).

Loe vesti!Uenici su sluali, vie zaprepaeni nego uasnuti. Misao da Bog ima Sina bila je ve dovoljno revolucionarna za njihove jevrejske umove, pa im je sada ideja da taj Sin Boji treba da umre izgledala neshvatljiva. Jednostavno je nisu prihvatali. Raspeti Mesija umesto proslavljenog, krunisanog, koji vlada svetom? Za njihov razum to je predstavljalo uvredu, skandal i sramotu. to su bili uvereniji da je Isus Boji Sin, to su bili zbunjeniji i smeteniji kada im je bilo reeno da e biti ubijen. A ubie ga najbolji narod na svetu, njihov sopstveni narod! Blaeni Simon, sin Jonin, koji je prvi priznao Sina Bojega, prvi je odbacio Njegov krst! Zabrinut, oigledno, ak i za Isusovo duevno zdravlje, kada je uo zapanjujuu izjavu koja je tako odbojno delovala na njegove drugove, dobronamerni Petar je grubo uhvatio svoga Gospoda kao da eli da Ga podvrgne nekoj vrsti ok terapije, da ga otrgne od bolesnih zamisli koje su Ga obuzele. Nemaju prava pripadnici ljudskog roda da loe postupaju prema Mesiji, a posebno se to ne moe oekivati od Izabranog naroda! A Petar ga uze nastranu i poe ga ko-

Isus e im sada rei celu istinuPoto su uenici izrazili svoju veru, Isus je sada bio spreman da postavi temelje i ugaoni kamen svoje Crkve. I na toj

20

21

U potrazi za krstom

Isusova prva pouka o znaenju krsta

riti, govorei: Boe sauvaj, Gospode; nee ti se to dogoditi! (Matej 16,22). Krst je za zloince, a ne za dobre ljude, naroito ne za Sina Bojeg! I tako je krst postao kamen spoticanja i ludost za prve uenike, ali i sablazan. On je to ak i sada za nau ljudsku prirodu!

Zbunjenost uenika ne treba da nas iznenaujeAko telo i krv nisu mogli da shvate istinu da je Isus Sin Boji, jo manje je Petar mogao da shvati sutinu istine krsta. Ve je i sama pomisao o tome toliko premaivala mogunosti ljudskog uma da je morala biti neshvatljiva bez otkrivenja, bez pomoi Svetoga Duha. Bilo je dobro to je Isus prvo naveo svoje uenike da priznaju da je Sin Boji, pa im tek onda objavio tu novu, uasavajuu vest. U protivnom, oni bi ustuknuli u neverovanju i odbacili Ga isto onako kao to Ga je odbacilo i mnotvo nekadanjih uenika u poetku Njegove slube. Religije koje je stvarao ovek mogle su da izmisle mesije, ali nijedna nije mogla zamisliti Mesiju koji pati i umire, dajui svoj ivot za ljude iz neizrecive ljubavi.

Mi moemo misliti da smo po prirodi pametniji od Petra, jer ivimo u jedno prosveeno doba, jer smo se izvukli iz ponora duhovnog neznanja u kojem se on nalazio. Ako je tako, onda smo promaili da shvatimo samu sr Jevanelja! Mi nismo u stanju ni da ponemo shvatati ta se to zbivalo u Cezareji Filipovoj ukoliko ne shvatimo da je naa ljudska priroda ista kao i Petrova. Nesposobnost da to shvatimo moe nas izloiti tragediji ponavljanja, na jo irem podruju, Petrove pogreke odbacivanja krsta. On ga je odbacio u neznanju; nama preti opasnost da ga odbacimo svesno! Uzgred, bie to poslednji greh izgubljenog naroda.

Razlog takvog Petrovog ponaanja uskoro e postati jasanPomisao o krstu bila je neto tako originalno, nezemaljsko, da se mogla pojaviti jedino u boanskom umu. Krst je i mudrost i sila Boja! (1. Korinanima 1,18.24). To je boanska strategija duhovne borbe na vrhunskom nivou! Ali, Petrov odgovor na Spasiteljevu zapanjujuu izjavu bio je isti kao i odgovor ljudi svih vremena i mesta. On je izraavao misli naeg srca, ak i u dananje vreme, proglaavajui misao o raspeu odvratnom ludou. Isus je pokazao da je shvatio Petra kada ga je ukorio zbog njegovog nepristojnog i nedostojnog ponaanja: Ti si mi sablazan, jer ne misli to je Boje, nego to je ljudsko! (Matej 16,23). Petar je jednostavno bio ovek, kao i svaki drugi, koji je mogao da shvati i prihvati samo ono to dolazi od oveka. Petar nije bio nita vie zao od nas on je jednostavno bio Petar. I poto je bio Petar, nije mogao da misli u onoj meri ono to je Boje da bi mogao da razazna znaenje krsta. Ono to je ljudsko i to je zaslepljivalo njegov um, zaslepljuje i na. Meutim, mi jo nismo razmatrali stvarne razloge Petrovog protivljenja Gospodnjem krstu. Isus nije bio grub prema

Jesmo li mi bolji od Petra?Na nepreporoeni ljudski um je i danas isto tako slep za istinu krsta kao to je bio um prvih uenika. Mi smo jo u veoj opasnosti, jer imamo ono to oni nisu imali poznavanje injenica o raspeu i skoro sveoptu saglasnost da se ono stvarno dogodilo. Meutim, to predznanje moe da zakri prilaze srcu, da nas sprei da srcem shvatimo krst, ukoliko se bavimo mislima da nam srena okolnost to smo roeni u vreme hrianstva daje bilo kakvu prednost u odnosu na Petra.

22

23

U potrazi za krstom

Petru, nije se ljutio na njega; Njegove rei nisu bile izliv neobuzdane naravi. Neobina strogost sa kojom je Gospod ukorio svog dragog uenika otkriva nam poreklo Petrovih svetovnih pogleda. Isus je jednostavno stavio svoj prst na bolno mesto, na izvor ljudskog protivljenja krstu: A On se okrenu i ree Petru: idi od mene, sotono; sablazan si mi, jer ne misli to je Boje, nego to je ljudsko! (Matej 16,23)

4. KAKO JE SOTONA ODLUIO DA OMRZNE KRSTAKO TELO I KRV NISU U STANJU DA SHVATE SUTINU KRSTA, MOGLI BISMO DA SE ZAPITAMO DA LI JE SOTONA MOGAO DA JE RAZUME. Sotonino ponaanje niko ne moe da opie kao neinteligentno ili ogranieno, jer on dobro zna kakvu obmanu ini! Da bi ustao protiv krsta, prethodno je morao da se upozna sa istinom o krstu! Da nije imao na raspolaganju najobimnija obavetenja o krstu, mogli bismo pomisliti da se podigao protiv istine jedino iz zaslepljenosti, da je bio rtva zablude. Ali, tada on ne bi ni bio avo i sotona. Meutim, iako je imao sveobuhvatno znanje, sotona se pobunio! Zato se pobunio ostaje nedokuiva tajna bezakonja! Meutim, upravo zbog toga to je tako duboko poznavao nauku o spasenju, u sistem njegove pobune ukljueno je najodlunije preziranje krsta. U svom ljudskom neznanju Petar se usudio da stupi nogom na Luciferovo tlo kada je pokuao da Isusa odvrati od krsta. Kada je kuao Adama i Evu u Edemskom vrtu, sotona im je kao mamac stavio obeanje da e prestupom osigurati sebi uzvieniji nivo ivota od onog koji im je stvaranjem bio namenjen. Biete kao Bog! (1. Mojsijeva 3,5). Ta enja da postanu kao Bog bila je ista ona enja koja je navela sotonu na prvi prestup u svemiru: Kako pade s neba, zvezdo Danice, keri zorina! Kako se obori na zemlju koji si gazio narode! A govorio si u srcu svom: Ja u izii na nebo, Ja u vie zvezda Bojih podignuti presto svoj, Ja u sesti na

Jadni Petar!Nehotice je postao orue u sotoninim rukama; pokuavajui da Isusa odvrati od nameravane rtve stavio se u sotoninu slubu. Bilo je to stvarno iskuenje za Isusa! Hristos je shvatio da Petrove zamisli imaju svoj izvor u buntovnikim mislima neprijatelja koji je ustao protiv Boga na Nebu. Iskuenje da izbegne krst bilo je tako primaljivo za Isusa da je morao da upotrebi svu snagu svoje volje kako bi mu odoleo. Prenosei ono to mu je sotona doaptavao, Petar je doticao bolnu ranu u Isusovoj dui. Ne treba da pomislimo da je Petar postao sotona! Ne, on je svojim odnosom prema krstu samo izrazio neto to je daleko nadmaivalo mogunosti grene, neobavetene ljudske prirode. Bio je to, u stvari, savreni odraz sotoninog dranja. Moemo zamisliti kakva je tiina zavladala u maloj grupi uenika kada su shvatili puno znaenje Hristovih rei.

24

25

U potrazi za krstom

Kako je sotona odluio da omrzne krst

gori zbornoj, na strani severnoj! Ja u izii u visine nad oblake, Ja u se izjednaiti s Vinjim! (Isaija 14,12-14). Niko ne moe pokuavati da bude kao Bog ukoliko istovremeno ne nastoji da zbaci Boga, jer moe da postoji samo jedan Najvii!

Luciferova udnja dovela je do samoljubljaOvo je sada postalo stremljenje tela svih nas, ukoliko se udaljavamo od spasenja. A ljubav prema sebi je neprijateljstvo prema Bogu (Riljanima 8,7). To neprijateljstvo, sa svoje strane, vodi ubistvu. Isus je rekao o sotoni: Od samog poetka bio je ubica! (Jovan 8,44. NEB1). To je istina, jer ko god mrzi brata, ubica je (1. Jovanova 3,15). Sotona je mrzeo Boga i zavideo Mu. I tako je ve od prvog dana Luciferove pobune na Nebu senka krsta poela da se ocrtava na tokovima istorije. Nema nikakve sumnje da je sotona shvatio kuda e ga odvesti njegova pobuna. Uvideo je da je zlo koje gaji u svom srcu mrano i runo ubistvo venog Bojeg Sina. Tako je strana bila ta njegova obuzetost sobom! Pet puta u istom delu Knjige proroka Isaije itamo o Luciferovom sebinom samoljublju. Greh ima svoj koren u sebinosti (egoizmu). Sotonin osnovni problem bila je mrnja prema ideji agape, ljubavi koja je Boji karakter, potpuno razliita od bilo ega drugog to mi kao ljudska bia prirodno smatramo ljubavlju. Naa vrsta ljubavi voli samo fine ljude; agape voli loe, opake ljude. Naa ljubav zavisi od lepote svog objekta; agape voli rune ljude, ak i nae neprijatelje. Naa ljubav zavisi od kvaliteta svog objekta; agape stvara vrednost u svom objektu ljubavi. Naa ljubav uvek eli da se popne vie, ba kao to je Lucifer eleo da postavi svoj presto iznad zvezda Bojih;1 NEB New English Bible

agape je ljubav koja se usuuje da se spusti korak nie, kao to se Sin Boji spustio niz onih sedam stepenika ponienja pobrojanih u Filibljanima 2,5-8. Naa ljubav uvek hoe da dobije; agape je uvek spremna da daje. Naa ljudska ljubav ezne za nagradom; agape se usuuje da je se odrekne. I na kraju, ono to sotona najvie mrzi jeste konano otkrivenje agape oliene u Hristu: agape se usuuje da poloi veni ivot, da umre drugom smru. To je najuzvieniji aspekt agape ljubavi koju, Lucifer je to silno eleo, svet ili univerzum nije trebalo da vide. To je suprotno svemu onome to on zastupa. Lucifer je dugo i ozbiljno razmiljao o putu kojim je krenuo. Treba li da se pokaje dok mu se jo prua prilika? Ako je to reenje, tada postoji samo jedan jedini put da okaje greh kojim se zarazilo njegovo aneosko bie to udesno Ja koje je elelo da se izjednai s Vinjim, da zbaci Boga s prestola, moralo je da umre. Sebinost je morala da bude raspeta.

Kako je aneo svetlosti postao avo ili sotonaKrst na kojem je Lucifer trebalo da umre sebi bio je jedini izlaz iz njegove dileme, iz njegove bune protiv Boga. Sva njegova oholost, njegova sebinost, njegovo dragoceno Ja, kojim se toliko ponosio, sve je to moralo da umre dragovoljno, po njegovoj slobodnoj odluci, da bi istina, pravednost i svetost mogli da ive. Luciferu je tako malo nedostajalo da se preda da je bio u stanju da shvati vanost tog jedinog puta spasenja koji se otvarao pred njim. A onda je snano, s odvratnou, odbacio tu misao. Nee biti krsta za njega! Jednom zauvek, svim srcem, potpuno shvatajui ta ini, prihvatajui punu odgovornost za svoj postupak, Lucifer je odbacio misao o samoodricanju i samoportvovanju. Objavio je da e utemeljiti novi nain ivota u celom prostranom Bojem svemiru put samouzvienja, samoljublja i sebinosti. Tako je Lucifer odbacio krst.

26

27

U potrazi za krstom

Kako je sotona odluio da omrzne krst

I upravo se tada pretvorio u avola i sotonu, u staru zmiju... koja vara sav vasioni svet (Otkrivenje 12,9). Blistavi aneo koji mrzi krst postao je Boji (i na) neprijatelj. Zato je sotona ogoreni, nepomirljivi protivnik boanskog naela krsta. On dobro zna da je jedini put kojim se bilo koje greno bie u celom Bojem svemiru moe vratiti pravdi upravo put krsta. Zato i ulae tako promiljene, odlune napore da znanje o tom putu izbrie iz svesti oveanstva. Sve to je sotonsko, protivi se krstu; prema tome, sve to se protivi krstu, sotonsko je!

Poslednji zlonamerni poziv, dobaen Hristu, poticao je od sotone: Pomozi sam sebi i sii s krsta! (Marko 15,30). A sada, u Cezareji Filipovoj, zatita sopstvenih interesa predstavlja vodee naelo u Petrovom srcu. I on, u stvari, govori: Pomozi sam sebi, Gospode! Isus ga je nazvao pravim imenom kada je rekao: Idi od mene, sotono! Petar je ustao protiv krsta!

Jesmo li i mi slini Petru?Bilo bi dobro kad hriani dvadesetog veka ne bi sebe smatrali boljim od jadnog Petra. U to doba on je bio hrianin i vatreno je voleo svoga Uitelja. Nije bio samo obini vernik Crkve, ve i rukopoloeni propovednik. Imao je pravo da se ponosno pozove na svoje iskustvo isterivanja demona u ime Isusa Hrista. Upravo je dobio naroiti blagoslov u obliku Hristove pohvale. A ipak je nesvesno bio u dosluhu sa sotonom, pokuavajui da se usprotivi Hristovom krstu. I mi smo hriani koji vatreno vole svoga Gospoda. I mi, moda, radimo za Njega, i mi se, moda, ponosno i radosno pozivamo na upeatljivo ivotno delo, radujemo se to nam se demoni pokoravaju kad im se obraamo u Hristovo ime, i to sotona pada s neba kao munja na jednu nau re! Meutim, ipak je mogue da je i nama ovladalo isto ono nerazumevanje stvarnog stanja koje je ovladalo Petrom kada mu je na Gospod rekao: Idi od mene, sotono! Ako je bilo mogue da dragi, prijatni, ljubazni Petar bude tako zaslepljen da zastupa interese neprijatelja, to se lako moe dogoditi i nama! Hoe li nam ta nepoeljna osobina biti pripisana ili nee, potpuno zavisi od naeg odnosa prema krstu! Stoga ko misli da sigurno stoji, neka pazi da ne padne. Zajedno sa uenicima, potrebno je da se okupimo oko Isusa, da Mu priemo sasvim blizu kako bismo uli Njegovu sledeu pouku o krstu.

Zato je Isus tako otvoreno nastupio prema Petru?U toj svetlosti i Hristov otri prekor, upuen Petru, postaje razumljiviji! Nije to bila neka provala razdraljivog temperamenta! Ne samo to je Petar razmiljao na ljudski nain, razmiljao je i na sotonski nain! On je nesvesno izraavao oseanja neprijatelja kad je nagovarao Isusa da svoje interese stavi na prvo mesto i odbaci misao da ide u Jerusalim i bude razapet. Staranje o sebi i svojim interesima, uvanje nezavisnosti na duhovnom podruju, to su misli kojima se prvenstveno bavi dua tog monog palog anela! A zar to nisu i nae misli? Pokazalo se da je ono ljudsko poticalo iz neistog duhovnog izvora, a u Petrovom sluaju to je postalo sasvim oigledno. Petar se nesvesno naao u ulozi sotoninog saradnika u svom zauzimanju protiv krsta. Ako se pravilno shvati, kuanje da Isusa odvrati od krsta bilo je najmonije oruje sotone, kojim se stalno sluio u toku celog Hristovog zemaljskog ivota. Sotona nije bio neznalica u pogledu naela krsta, ali jednostavno nije mogao da shvati boansku ljubav koja se otkrivala u utelovljenom Hristu, koja Ga je navodila da ide do kraja u prinoenju najuzvienije rtve i da to sve ini dobrovoljno.

28

29

Isusova druga pouka o znaenju krsta

5. ISUSOVA DRUGA POUKA O ZNAENJU KRSTAPETAR BI SE PREPAO DA JE IMAO VREMENA DA RAZMISLI O TOME TA JE UINIO. On se, u stvari, usudio da prekori svog Uitelja, ak je stavio i ruke na Njega kao na nekog svog poznanika ribara za koga bi pomislio da je siao s uma. Puni strahopotovanja i duboko dirnuti, uenici su sluali kako Isus prvi put jasno iznosi pravila nebeskog carstva. Evo ta stvarno znai ii za Njim: Tada ree Isus uenicima svojim: ako ko hoe za mnom ii, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i ide za mnom! Jer, ako ko hoe svoju duu da sauva, izgubie je; a ako izgubi duu svoju mene radi, nai e je! (Matej 16,24.25) Bilo je to kao da je u stvari rekao: Vi se udite to ja, Boji Sin, moram da idem na krst i da umrem! Ali, to jo nije cela istina, jer i vi sami, ukoliko elite da idete za Mnom, morate pristati da umrete na krstu sa Mnom! U tome smo jednaki, jer zakon krsta obavezuje sve nas!

Reima ko god zaista su bili svi obuhvaeni!Ni Bog ni ovek nije od toga izuzet! U dalekim vekovima venosti, pre nego to se greh pojavio, Otac i Sin pruili su jedan drugom ruke, sveano se obavezujui da e, ukoliko ovek zgrei, Otac dati Sina, a Sin dati sebe, da bi se svemir oslobodio propasti izazvane sebinou. I vie od toga, na kraju e Bog podeliti svoj presto sa svima koji odlue da sa Hristom podele krst. Za Njega je to

znailo da sve stavi na kocku u snanom izraavanju ljubavi, da otkrije njene dubine i visine o kojima nisu sanjala ni bezgrena bia. I Bog ima svoj krst! Ko god da si, ukoliko eli da sledi Hrista, imae svoj krst! Nije neophodno da bude svetenik, monah, duhovnik, misionar, ak ni slubenik Crkve ili verski stareina, da bi mogao da bude obuhvaen reima ko god, koji bi inae morali da izgube svoj ivot. Seme koje eli da spase svoj ivot, izgubie ga; seme koje bude bilo stavljeno u zemlju da samo umre, donee mnogi rod. I u tome je, kae Isus, sr naela na kojem je utemeljeno Njegovo carstvo! Nije nikakvo iznenaenje to je greh, kada je ustao protiv Boje vladavine, napao upravo ovo naelo krsta. U ratu koji se rasplamsao, boanska ljubav nije uspela da pronae nijedan drugi put do pobede osim puta krsta. Ljubav ga je izabrala instinktivno, jer mu je ona savreni izraz. Nijednim drugim putem Boji Sin nije mogao da poe osim putem prihvatanja krsta. Kad god se istinska ljubav (agape) susretne sa problemom greha, podie se krst na kome se razapinje nae ja. Nijednu drugu odluku Bog nije mogao da donese osim odluke da prinese svog jedinog Sina, jer je toliko ljubio svet. U tim prastarim vekovima venosti, prapostojei Hristos sklopio je sveani sporazum da postane Jagnje Boje. Poto je Njegovo srce bilo riznica beskrajne ljubavi, On je izabrao taj put. I upravo zato je bio Jagnje zaklano od postanja sveta. (Otkrivenje 13,8) U bilo koje srce da ue danas, boanska ljubav e izabrati isti put kad se suoi sa problemom greha. Naelo pobede je isto, bez obzira da li se Stvoritelj bori sa problemom ili ti i ja.

Kako je deak Isus otkrio krstIstina krsta je prekrasno prikazana iskustvom koje je Isus stekao kada je doao na Zemlju. Iako je bio u potpunosti ovek

30

31

U potrazi za krstom

Isusova druga pouka o znaenju krsta

i u svemu kuan kao i mi, Njegovo srce je bilo bez greha i, prema tome, isto. I tako je ostalo o, udo nad udima riznica ljubavi (agape)! Po tome se razlikovao od svih ostalih ljudskih bia koja su se rodila na ovom svetu. On jedini nije znao ni za kakav greh, jedini nije popustio sebinosti ni u kojem obliku. Ipak, mi ne moemo pretpostaviti da je bilo kakav trag seanja na prapostojanje postojao u Njegovom umu u toku Njegovog ranog detinjstva. Kao novoroene na majinim rukama, u tali u Vitlejemu, nije imao neku svesnu spoznaju koja bi premaivala onu koju imaju druga novoroenad prilikom roenja. On nije mogao da primi k znanju oboavanje pastira ili mudraca sa Istoka. Kao dete u Nazaretu, da li je zabavljao Josifa i Mariju priama o nebeskim lepotama koje je upoznao u toku svoga prapostojanja? Kao neko dete kome se posreilo da poseti veliki grad, da li je svojim malim drugovima, sa kojima se igrao u pranjavim prolazima svog planinskog sela, govorio o svojim poduhvatima kao Zapovednika nebeskih anela? Ne; kao dete, Isus se uio mudrosti onako kao to se mi uimo. A dete rastijae i jaae... napredovae u premudrosti i u rastu! (Luka 2,40.52). Hristovo udo je udo njegovog roenja, Bog u ljudskom telu, podloan zakonima umnog i fizikog razvoja kao to smo i svi mi podloni, a ipak bez greha! Svakako, On nije bio roen sa nekakvim udesnim seanjem na svoje boansko prapostojanje. Sve te boanske prednosti stavio je na stranu!

roda, poznatim pod imenom Pasha. Prvi put je gledao uveni Hram i posmatrao u belo odevene svetenike kako krvavu rtvu polau na oltar. Budan i radoznao, iako pun strahopotovanja, Njegov um je teio da shvati smisao udnog simbolizma rtvovanja nevinih jaganjaca. Niko nije bio u stanju da Mu kae ta to znai, ak ni sami svetenici. Izgovarali su reenice i obavljali obrede iji smisao nisu mogli da shvate. U toku etiri hiljade godina Boje sluge prinosile su krv ivotinja, traei pomirenje za greh. Na pitanje Deaka: Zato? niko nije mogao da ponudi odgovor, niti je iko mogao da objasni tajnu krvnih rtava. Zar je mogue, pitao se Isus, da krv junaca i jaraca uklanja greh?

Molitva upuena na nebu ponavlja se na zemljiak je i kao dete Isus morao da hoda sam. Prestao je da obraa panju na prazne razgovore svojih vrnjaka i na njihove lakoumne igre. Ni Njegovi zemaljski roditelji nisu mogli da Mu pomognu. utljiv i usamljen, posmatrao je prizor prolivanja krvi koji Ga je tako duboko dirnuo. Pavle nam kae ta se zbivalo u Njegovim mislima kada je shvatio da krv jaraca, junaca ili jaganjaca nikada ne moe oprati ljudski greh. Ne samo na Nebu odakle je doao, ve i kao deak na kolenima, potpuno je shvatio sutinu svega i u srcu odluio: Zato i Hristos, spremajui se da doe na svet, ree Bogu: Nisi eleo rtava i prinoenja ivotinja, ve si za mene pripremio telo. Nisu ti bile ugodne rtve ivotinja, koje su sagorevale na oltaru, niti rtve za greh. I zato ja rekoh: Evo mene, o Boe, da inim ono to Ti eli da inim! (Jevrejima 10,5-7 prevod TEV1)1 TEV Todays English Version

Koliko je vano napuniti dvanaest godina ivotaNegde oko dvanaeste godine ivota, mnoga deca su sklona dubokim razmiljanjima. U to vreme oblikuju se i merila odluivanja koja odreuju celokupni kasniji ivot. Isus je upravo navrio dvanaestu godinu ivota kada je prvi put uestvovao na nacionalnim sveanostima svoga na-

32

33

U potrazi za krstom

Isusova druga pouka o znaenju krsta

Bilo je to kao da se molio: Oe, tebi nisu potrebne sve te reke ivotinjske krvi! Ti u njima ne uiva, jer nisu dovoljne da operu greh ni iz jednog jedinog ljudskog srca! Ali, Ti si od mene nainio ono to jesam Ja imam telo koje mogu da rtvujem! Ja imam krv koja moe da se prolije! Evo mene, Oe dozvoli mi da postanem Jagnje Boje! Ja elim da umrem za grehe sveta! Moja krv neka bude pomirenje. Ja elim da budem taj napaeni sluga, o kome govori Isaija, na ija je plea Bog poloio bezakonje svih ljudi. Dozvoli meni da budem ranjen za ovekove prestupe, izbijen za njegova bezakonja, da se mojim ranama on isceli! Gle, Ja dolazim da ispunim volju tvoju, o Boe! Pavle dodaje da je Isus ukinuo starozavetne simbolike slube i umesto njih uspostavio svoju rtvu: I tako je Bog ukinuo sve stare rtve i umesto njih prihvatio Hristovu rtvu. I poto je Isus uinio ono to je Bog eleo od njega da uini, svi smo se oistili od greha rtvom koju je On dao kada je prineo svoje telo, jednom i za sve! (Jevrejima 10,9.10 TEV)

Deakova ljubav (agape) postaje dubokaNikakvo seanje na prapostojanje nije moglo da protumai Isusu sveano znaenje te tajanstvene pashalne slube. Nije bio u stanju da prizove u seanje sudbonosni sporazum sa venim Ocem iz vremena pre nego to je svet nastao, kada je savet mira bio meu obema (Zaharija 6,13) i kada je Sin dao sebe i odluio da postane Jagnje Boje koje e uzeti grehe sveta. Njegov neporoni um, neiskvaren grehom, postepeno je pronicao u smisao onoga to se pred Njim zbivalo. Shvatio je da ti jaganjci i te rtve nisu u stanju da u pogledu savesti dovedu do savrenstva onoga koji Bogu tako slu-

i (Jevrejima 9,9 arni), i da zakon imajui sen dobara koja e doi, a ne samo oblije stvari, ne moe nikada usavriti one koji pristupaju svake godine. (Jevrejima 10,1) Sve su to predslike, simboli, zakljuio je On. Neko nevin, bezgrean, svet, neiskvaren, mora da umre kao Jagnje Boje ukoliko elimo da grena ljudska srca ikada budu privuena Bogu! Ceo taj prazni hod simbola i senki treba da doe kraju prinoenjem istinske boanske rtve! To je bio zakljuak do kojeg veina mudraca i svetenika u Izrailju nisu stigli u toku hiljada godina. A sada, gledajui po prvi put ono to su drugi ve nebrojeno puta gledali, ne razaznavajui tela Gospodnjega, ovaj dvanaestogodinji Deak je shvatio. Njegovo mlaano telo proela je neodoljiva sila snane odluke. Te jadne due, koje uzaludno oekuju da im ljudski napori donesu spasenje, ne smeju da budu nemilosrdno preputene onome to e se na kraju pretvoriti u beznadeno oajanje. On e rtvovati sebe! Dvanaestogodinji Deak je to video... i ne bi mu milo to nema suda. I vide da nema oveka i zaudi se to nema posrednika: zato uini mu spasenje miica njegova, i pravda njegova podupre ga (Isaija 59,15.16). I tako je Hristos Duhom Svetim sebe ponudio Bogu kao rtvu bez krivice. (Jevrejima 9,14) Gledaj to udesno delo ljubavi! Stanujui u ljudskom telu, Deak od dvanaest godina, potpuno nesvestan svoje tajanstvene prolosti, zna samo ono to je verom otkrio u Bojoj Rei. A ipak donosi istu odluku koju je kao Zapovednik nebeskih eta doneo u savetima Neba! Odluio je da poe na krst!

Jedini nain da se spase na ivotKada se Boja ljubav (agape) izlije na nae srce Duhom Svetim koji nam je darovan, mi biramo put krsta isto onako spremno kao to ga je izabrao Boji Sin u savetu Neba pre mnogo vekova, i ponovo kao dvanaestogodinji Deak u jeru-

34

35

U potrazi za krstom

salimskom hramu. U svakom sluaju, bez obzira da li u srcu Bojeg Sina, ili u srcu grenika koji veruje, posledice se proteu do vaskrsenja koje je isto toliko deo ovog naela kao i krst. A ko mrzi svoj ivot na ovom svetu sauvae ga za veni ivot! (Jovan 12,25 arni) Podignuta su dva krsta: Hristov krst, i krst tvoj i moj na kojem treba da umremo sa Hristom kao to je to uinio pokajani razbojnik. Bio je na Golgoti i trei krst, ali nije bilo otkupljenja za nepokajanog lopova koji je umro na njemu. On je bio izloen patnjama i smrti koje nikada nije prihvatio. Buntovan, proklinjao je svoju sudbinu i Boga sve do svog gorkog kraja, i propao je. Hoemo li se i mi buniti protiv naela krsta i krenuti tragom ovog lopova u venu tamu? Bie nam mnogo lake da podnosimo svoj krst ukoliko budemo gledali onaj drugi na kojem je umro na boanski Uzor. Ako budemo shvatili Njegov krst, bie nam lake da prihvatimo svoj i da ga radosno nosimo. Kada gledam udesni krst Golgote, Na kojemu Gospod slave strada, Tad sve je nita spram te lepote, I gordost moja u prah pada. I kada bi sav svet pripao meni, Time bih vratio tek mali deo, Jer Boja ljubav to me pleni, Zahteva duu i ivot ceo. Ajzak Vots

6. KO JE TAJ STARI OVEK KOJI TREBA DA SE RAZAPNE S HRISTOM?JEDNA VRLO PRIJATNA I DOBRA HRIANKA IZNENADA JE IZGUBILA VID. Dok je leala u postelji, trudei se da pronae neki smisao u tekoj tragediji kroz koju je prola, pojavio se njen pastor, elei da joj prui utehu. Sestro, Bog je svoj krst poloio na tebe! rekao je ljubazno. Kako biste se oseali kada bi nesreu koja vas je nepozvana zadesila neko proglasio vaim krstom? Zar ne biste bili u iskuenju da osetite odbojnost prema Bogu koji je na tako grub nain poremetio vae ivotne planove? Nijedna duevno zdrava osoba ne bi svesno i dobrovoljno izabrala nevolje i alosti koje mi tako esto proglaavamo svojim krstom! Krst, koji nam Spasitelj nudi, mora da se prihvati dragovoljno, kao to je i On dragovoljno prihvatio svoj. Niko ne bi izabrao da bude slep, nepokretan ili siromaan. Iako se oekuje od nas da i te terete strpljivo nosimo, njihovo radosno noenje ni izdaleka ne predstavlja ispunjavanje naela krsta, onog naela koje je Hristos propovedao. Vie od svih drugih Hristovih apostola, Pavle je shvatio kako je veliki uticaj krsta na ljudsku prirodu. On nije bio samo visoko obrazovani jevrejski mislilac, ve je poznavao i ideje grke filozofije. Zapanjujua ideja o krstu izazivala je vrlo razliite reakcije kod Jevreja i kod Grka. Za Jevreje je to bio kamen spoticanja, a za Grke bezumlje (1. Korinanima 1,23).

Hristov krst ni danas ne nailazi na dobrodolicu, ba kao ni u drevna vremenaNe iznenauje to su Grci krstu prilazili kao bezumlju, jer nisu bili prosvetljeni mudrou koju je trebalo da im objave

36

37

U potrazi za krstom

Ko je taj stari ovek koji treba da se razapne s Hristom?

Jevreji. Grci su stvorili re kojom su obeleavali svoju linost ego. Ali, ta da ine sa egoizmom, uopte nisu znali! Kad se pojavio Pavle i rekao da ego (ja) mora da se razapne, i samu tu pomisao oni su odbacili kao besmislenu. S druge strane, ideja o krstu bila je odbojna i za Jevreje, jer su bili neoprostivo slepe neznalice na podruju psihologije ljudske prirode. Da su uspeli da shvate znaenje slube u svom sopstvenom svetilitu, oni bi u Hristovom pomirenju prepoznali savreni odgovor na potrebe ljudske prirode po celom svetu. Meutim, iznenaujue je bilo njihovo nepoznavanje otkrivenja koje je upravo njima bilo povereno. Kao poznavalac grke filozofije, Pavle je osetio da su sinovi ovoga veka mudriji od sinova videla u svom narataju (Luka 16,8), bar po tome to su shvatili da je ljudskoj prirodi neophodno neto to joj nijedna religija antike nije mogla dati. Grci premudrosti trae (1. Korinanima 1,22), kae Pavle, pravilno shvatajui da se upravo u naelu krsta krije mudrost koju oni uzaludno trae, a koju nesvesno potiskivanje ljudske prirode prikriva.

Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt njegovu krstismo se? Tako se s njime pogrebosmo krtenjem u smrt da, kao to usta Hristos iz mrtvih slavom Oevom, tako i mi u novom ivotu da hodimo. Jer kada smo jednaki s njime jednakom smru, biemo i vaskrsenjem, znajui ovo da se stari na ovek razape s njime da bi se telo greno pokvarilo da vie ne bismo sluili grehu. Jer koji umre, oprosti se od greha (Rimljanima 6,3-7 TEV). Jer sam pogubljen s Hristom na krstu, tako da vie nisam ja onaj koji ivi, ve je to Hristos koji ivi u meni! (Galatima 2,20 TEV). Na najomiljeniji prevod Biblije opisuje nau staru prirodu kao naeg starog oveka. To je neko udno bie. Ko je to u stvari? Da li je to sotona? Takvo tumaenje teko bi se moglo prihvatiti, jer sotona nikada ne bi pristao da bude razapet zajedno s Hristom, niti bi ga Bog primoravao da to uini! Da li je stari ovek naa grena priroda? Pavle upotrebljava drugi naziv kada govori o naoj grenoj prirodi. On je naziva greno telo (Rimljanima 8,3). Naravno, nema nieg grenog u telu, ukoliko se misli doslovno na telo! Greno telo je telesan um ili grena priroda (Rimljanima 8,7). Pavlova prvobitna zamisao o naem starom oveku ne ograniava se samo na nau grenu prirodu tj. telesan um. Ovim pojmom Pavle nije obuhvatio samo ono to nama izgleda loe, to mi osuujemo u sebi. Ne, tu spada i ono to mi, ne shvatajui svoje pravo duhovno stanje, smatramo boljom stranom svoje prirode. Tako nam se, na primer, dogaa, ukoliko nismo paljivi, da govorimo: Ovo treba da se razapne s Hristom, a ovo ne treba! iako i jedna i druga karakterna osobina svoje uporite imaju u sebinosti. Otuda, kada ve po-

Pavlovo shvatanje krsta rasvetljava najvei ivotni problemNijedan tekst u Novom zavetu ne sadri puni, sistematski pregled nauke o krstu, onako kao to ga je Pavle objavio svojim sluaocima u Maloj Aziji. Na raspolaganju nam je samo zbirka prigodnih pisama, a nijedno od njih Pavle nije zamislio kao potpuni prepis svojih ideja koje su preokrenule antiki svet (Dela 17,6). Upravo zato je neophodno da pretraujemo ta pisma da bismo pronali tragove Pavlovih ivo ocrtanih shvatanja koja su razdvojila istoriju naega sveta u dva dela. Na svetlost dana tada izlaze mnoge Pavlove znaajne misli o krstu kao o jedinom sredstvu da se promeni sebino ljudsko ponaanje. Najjasnije objanjenje nalazimo u pismima koja je Pavle uputio crkvama u Rimu i u Galatiji:

38

39

U potrazi za krstom

Ko je taj stari ovek koji treba da se razapne s Hristom?

stanemo sigurni da je naa grena priroda u celini razapeta s Hristom, i kad ve ponemo da se ponosimo svojim dostignuima, iza zavese nae samoivo usmerene fasade, moda i dalje proviruje na stari ovek.

cu, predgovor i sadraj. Taj stari ovek je tako vaan da njegovo raspee oznaava i propast tela grehovnoga, odnosno izvora i korena greha.

Dopreti do samog korena naeg ljudskog problemaNa primer, smatra se da se naa grena priroda otkriva grenim delima, i da se razapinjanje starog oveka sastoji jedino u umrtvljivanju tih grenih dela. Meutim, Isus je govorio da ve i poudna pomisao, a ne samo delo, predstavlja greh preljube; da ve pritajena mrnja, iako delo nije uinjeno, predstavlja greh ubistva. Grena priroda naslanja se na postojanje naeg ega (ja). Ona se izraava ljubavlju prema grehu. David je shvatio tu istinu kad je izjavio: Gle, u bezakonju rodih se, i u grehu zatrudnje mati moja mnome (Psalam 51,5). Greh, prema tome, nije samo ono to inimo, ve ono to jesmo! U pravu smo kada greh razumemo kao prestup zakona (1. Jovanova 3,4; to znai mrnja prema zakonu, dakle i mrnja prema Bogu), ali pri tome moramo imati na umu da prestup ide mnogo dublje od vidljivog dela. Prvi greh je bio uzdizanje ega (svoga ja) u Luciferovom srcu. I na greh je isti! Dok nastojimo da ustanovimo ko je stari ovek, zbunjuje nas jo jedan pojam s kojim se sreemo: Kakvo je to telo grehovno koje umire kada se stari ovek razapne? Da li je to telo grehovno isto to i greno telo? Mi znamo da su fiziki nagoni naega tela ponekad vezani uz grena dela. Da li to ujedno znai da su fiziki nagoni ili instinkti sami po sebi greni? Da bismo unitili telo grehovno, moramo li stalno suzbijati svoje fizike nagone? Ne! Telo grehovno nije nae fiziko telo, ve je to koren ili izvor greha, isto onako kao to je telo ove knjige tekst u njenim poglavljima, izuzimajui naslovnu i poslednju strani-

Ko je taj stari ovek koji se razapinje s Hristom?Pavle sam odgovara na nae pitanje isto tako jednostavno kao to bismo mi odgovorili na pitanje kolika je vrednost veliine X u jednaini X + 2 = 4. Mi odgovaramo 4 - 2 = 2, pa je, prema tome, X = 2. U Poslanici Rimljanima on kae da je stari ovek razapet s Hristom; u Poslanici Galatima naglaava da se s Hristom razapinje na ego! Prema tome, stari ovek je jednostavno nae JA ili ego, ili, kao to neki prevodi Biblije kau, nae greno ja! Za Pavla je istina isto tako jasna i oigledna kao i svetlost Sunca. Samoivost ili egoizam je koren svih greha; egoizam se ne moe suzbiti kaznama, udarcima ili ak odricanjima. Egoizam se ne moe leiti tako to emo zatvoriti oi da ga ne vidimo. On mora na krst, mora da se razapne! Time se, kae Pavle, reava problem greha, jer tek kad uklonimo izvor, ili telo grehovno, stvarno smo uklonili njegov koren! Ako drvetu ukloni koren, ono umire. Onaj koji je umro, oslobodio se greha! (Rimljanima 6,7). Kada bi se naelo krsta ovako shvatilo i prihvatilo, reili bi se psihijatrijski problemi naeg modernog sveta isto onako kao i problemi Pavlovog grkog sveta.

Ali kako razapeti sopstveno ja?Meutim, takva pomisao bila bi ak i gora od ludosti, bila bi to prazna tatina, kad nam ne bi bilo pokazano kako se to moe postii! Hristov krst je na primer! Ja se nikada ne moe razapeti, osim sa Hristom!

40

41

U potrazi za krstom

Ko je taj stari ovek koji treba da se razapne s Hristom?

U stvari, za srce koje veruje, isto je tako prirodno da svoje ja razapne sa Hristom, kao to mu je prirodno da kae hvala onome koji mu je uinio neko ljubazno delo. Put krsta nee nam biti teak sve dok budemo gledali Jagnje Boje na krstu. Gledajui Hrista raspetog, shvatajui to to znai, dobiemo elju da se i mi sami razapnemo s Njim, da se i nae ja razapne s Njim. I kada ja budem podignut od zemlje, sve u privui k sebi! (Jovan 12,32). Upravo zato je sotonin omiljeni plan da Hristov krst obavije neprobojnom maglom neshvatanja, tako da mi vie nismo u stanju da razaznamo ta se na njemu zbilo. Posle toga mu je mnogo lake da nam nametne misao da je noenje naeg krsta nemogu, nepotreban i uzaludan posao: Kakva je to glupa ideja o noenju krsta, sada, u ovom naem savremenom takmiarskom svetu? Kako vam pada na um da mislite o odbacivanju svoga ja? Vama ne preostaje nita drugo nego da prihvatite omiljenu i sveoptu ideju da je svako sebi najvaniji! Ugaajte sebi. Budite uspeni! Gazite preko drugih! Time e nas neprijatelj bombardovati svakoga dana. Ukoliko ne uzmemo u obzir Hristov krst, sotona je u pravu! Ukoliko nemamo jasno vienje o Hristu raspetom, tada nam zaista ne preostaje nita drugo nego da ivimo sebi! Meutim, potrudimo li se da Hristov krst izroni iz magle, on e postati sila Boja (1. Korinanima 1,18) svima koji znaju da cene njegovu vrednost!

Jasnost istineBoji metod borbe protiv greha nije neki muni, tajanstveni proces. Ne, Njegov plan je savreno jednostavan! U stvari, i sam greh je isto tako jednostavan kao i lek koji nam Bog daje protiv njega udovoljavanje samoljublju. Dok je kleao pred Bojim prestolom kao pomazani heruvim zaklanja (Jezekilj 28,14), Lucifer nije ni cenio ni potovao spremnost na rtvova-

nje kojom se odlikovao Boji karakter. Njegovo oholo srce ponosilo se svojom lepotom, sva njegova mudrost se kvarila pod uticajem njenog sjaja (Vidi Knjigu proroka Jezekilja 28,17)! Tu njegovu nespremnost da ceni Boji karakter Biblija ocenjuje kao neverstvo. Bez nje se ni greh nikada ne bi mogao pojaviti. Iz tog korena u Luciferovom srcu izrasla je, u stvari, sveukupna oholost, nastao je celokupni greh koji mi poznajemo! Stari ovek, a to je jednostavno taj oholi ego, Ja, do kojega nam je toliko stalo, umire s Hristom kada shvatimo pravu sutinu krsta. Hristos je doao u naem telu, tvom telu, mom telu; On se suoio sa naim problemom ivota upravo onda kada smo ga i mi otkrili. Upravo iz poloaja u kojem smo se mi nalazili, Njegovo potenje, Njegova neporonost, Njegovo samoodricanje, Njegova ljubav, povele su Ga prema krstu. On je uzeo sirovi materijal naeg sadanjeg ivota i dodao mu novi sastojak: ljubav (agape). Posledica: Njegovo raspee! Hristos na krstu si jednostavno ti na krstu, ukoliko si ispunjen ljubavlju! Ukoliko si ispunjen ljubavlju, nema nita vie izgleda da izbegne krst nego to ga je On imao. Kada bude razumeo da je On doao u tvom telu, to znai da je stao na tvoje mesto, da se stavio u poloaj u kojem se ti trenutno nalazi, tada e videti da je time ljubav krenula putem koji je neizbeno vodi prema krstu! Isto onako spremno kao to ti kae hvala na svaku ukazanu ljubaznost, tako i tvoje srce odgovara dubokim oseanjem skruenosti. Sva tvoja niska sebinost, oholo samoljublje, sve je to pokazalo svoje pravo runo lice. Kao da su obasjane ultravioletnim zracima, sve pobude tvoga srca iznenada poinju da izgledaju potpuno drugaije nego to si ih ikada zamiljao. Nikakvo propovedanje ti nije u tome pomoglo sam si to shvatio! Ono to si video u toj svetlosti, to si zaista pravi ti, ti sam, onakav kakav si bez ljubavi. Svetlost koja zrai sa krsta obasjala je tvoju duu nebeskim reflektorima, i ti si video sebe onako kao to te vide bezgrena bia sa drugih svetova u svemiru.

42

43

U potrazi za krstom

Ko je taj stari ovek koji treba da se razapne s Hristom?

I nekako se i tebi i njima ini da su svaki mii tvoga karaktera i svaka elija tvoga bia natopljeni grehom sebinosti, grehom samoljublja. I obuzima te elja da sakrije svoje lice! Meutim, dok se tvoja dua kupa u toj udnoj svetlosti ljubavi, svaki mali koren oholosti i uzvienosti vene. Svest o krivici koja se pojavljuje u tvom srcu sigurno bi te ubila da istovremeno nisi svestan i injenice da je Hristos odneo sve nae krivice i grehe na krst. Ti nikad nee biti razapet sam, ve se razapinje s Njim. Ti ivi i dalje, ali je stari ovek ipak izdahnuo. Tvoje sebino samoljublje, tvoja oholost, tvoje greno samozadovoljstvo, sve je to uzdrmano pa dobro, nema prikladnijeg naina da bi se opisalo ono to se dogodilo sve je to raspeto!

Zar da na krstu Hristos pati, Da moje grehe spere, Kako da ovu milost shvatim, Ovu ljubav bez mere? Dobro je to je Sunce skrilo, U tami zrake svoje, Kada je Hristovo srce lilo Krv za sve grehe moje. Tako mogu pred krstom dragim, I ja lice da skrijem, Dok sa stidom i uz zahvalnost, Pred Njime suze lijem. Al suzom ne mogu nikad da platim, Moje dugove Bogu, Zato, Gospode, sobom u da vratim, Jer to je sve to mogu Ajzak Vots

I tako je zadatak da se pobedi greh obavljenNije bilo okajavanja, nije bilo skupih hodoaa u Rim ili tamo ili onamo, nije bilo bievanja ili izgladnjivanja samoga sebe, nije bilo oajnikog napora da se jedna za drugom odbace slabosti, dok tvoja ruka otpisuje mane sa spiska, obeleavajui napredovanje. Onaj koji je umro, oslobodio se greha! Hristova posrednika sluba to ini, i nita drugo u celom Bojem svemiru to ne moe da uini! Najvie to bilo koji drugi metod takozvanog reavanja problema samoivosti moe da postigne jeste da na jednom mestu potisne simptome da bi oni jo silnije izbili na drugom mestu, to nas uveliko zbunjuje! Sve dok je koren telo grehovno netaknut, mi moemo kidati grane koliko god hoemo, ali e sebinost i dalje donositi svoje rodove strasti, straha, briga, zavisti, poude i loe prikrivene oholosti. Meutim, Hristos te je sada privukao tako to je uzdignut pred tobom. Ti si osetio snagu tog privlaenja. Razmisli o njoj, jer je to sila ljubavi. Ona je jaa i od najsnanije sirove sile u prirodi. Sam je razmotri, sam je shvati! Niko drugi ne treba da ti kae ni jednu jedinu re!

44

45

Podmuklo ponovno javljanje staroga oveka

7. PODMUKLO PONOVNO JAVLJANJE STAROGA OVEKAUKOLIKO HRISTOS NIJE UZALUD UMRO, NJEGOVI E SLEDBENICI SIJATI U OVOM MRANOM SVETU KAO ZVEZDE U MRANOJ, OLUJNOJ NOI. Oni e biti slobodni od prokletstva sebinosti. Ali, kad gledamo oko sebe i u sebe, vidimo da se greh, kada ga pobedimo na niem nivou, podmuklo pojavljuje na nekom viem nivou. Sebinost ponovo buja, prikrivena i uglaena, ali nita manje zloudna. Uzviene tenje samozvanih svetaca koji su zaboravili da su grenici, uspele su samo da skandalizuju hrianstvo i da ga osramote u oima sveta. Da li nam je teko da zamislimo kako se Hristos esto stidi onih koji nose Njegovo ime? U Isusovim jasnim uenjima o krstu nalazimo i reenje ovog problema: A svima je govorio: ako ko hoe da ide za mnom, neka se odrekne samoga sebe i uzme svoj krst svaki dan, pa neka ide za mnom! (Luka 9,23 arni). Razlog zato nam je Isus zapovedio da svakoga dana uzimamo svoj krst krije se u injenici da se stari ovek, koji je jue bio razapet, danas ponovo pojavljuje u nekom novom obliku. Njegov pravi identitet iskreni vernik nikada nije u stanju potpuno da sagleda. Ono to danas smatramo egom, moda je zaista na stari ovek, i nae iskustvo u njegovom odbacivanju i razapinjanju moe da bude stvarno. Ali, svaka sledea pobeda nad njime samo je pobeda u jednom sukobu, a nikako u celom ratu! Taj na stari ovek se svakoga dana pojavljuje iznova, na viem nivou, jo lukavije preruen. I upravo zato je potrebno, kao to Isus kae, da svakoga dana ponovo uzimamo svoj krst.

Hoe li ikada prestati potreba da nosimo svoj krst?Ako potvrdno odgovorimo, proglaavamo sebe boljim od Isusa, jer je On morao da se bori svakoga dana u toku celog svog ivota! Ja ne mogu da inim nita sam od sebe... jer ne traim svoju volju, kae Isus o svojim svakodnevnim borbama, nego volju Onoga koji me je poslao! (Jovan 5,30 arni). Isus ne bi ni traio od nas da svakoga dana uzimamo svoj krst da ga On sam nije svakoga dana uzimao i nosio. Uenik nije nad uiteljem, niti sluga nad svojim gospodarem! (Matej 10,24 arni) Ne samo da e se krst nositi svakodnevno ovde u ovom ivotu, ve e i u venosti, na Nebu, naelo samoodricanja, simboliki predstavljeno krstom, usmeravati ponaanje otkupljenih, dok e sam krst ostati predmet njihovog prouavanja. Knjiga Otkrivenja nam otkriva da e, posle unitenja svakog greha, Hristos i dalje nositi titulu koju je dobio kao Razapeti Jagnje Boje. Hram u novom Jerusalimu bie Jagnje, reka vode ivota tei e od Njegovog prestola; presto Boji je ujedno i presto Jagnjetov (Vidi Otkrivenje 21,22; 22,1.3). Ljubav koja je tako obilno bila pokazana na krstu bie zauvek priznata kao temelj Boje vladavine i tei e u sve svetove kao beskrajna reka svetlosti, ivota i radosti. Tek kada Hristova nesebina ljubav, pokazana na krstu zavlada u svakom srcu, bie sigurno da se greh vie nikada nee ponovo pojaviti! Kada bi se sebinost ikada ponovo pojavila u bilo kom srcu u svemiru, pojavila bi se tako i prava sutina greha, i celi alosni rat u svemiru morao bi da bude ponovljen. Hvala Bogu to se ipak nee dogoditi! Nee se dva puta podignuti pogibao (Naum 1,9). Nosei sada svoj krst svakoga dana, mi poinjemo da sprovodimo u ivot to naelo venog ivota.

46

47

U potrazi za krstom

Podmuklo ponovno javljanje staroga oveka

Novi oblici u kojima se pojavljuje stari ovekPoto je Isusova zapovest da svakoga dana nosimo svoj krst postala neophodna samo zato to se stari ovek pojavljuje iznova svakoga dana, naa je dunost da otkrijemo u kojim se novim oblicima taj stari ovek iz dana u dan javlja. Stari ovek moe da bude uglaen, oplemenjen, visoko obrazovan, kulturan i ugledan. Moe da ima izvanredan ukus u umetnosti, knjievnosti i muzici, da se kree u najboljim drutvenim krugovima. Meutim, nema nikakve stvarne razlike izmeu onog, po naem miljenju, odvratnog starog oveka i ovog oplemenjenog ponosnog ja, osim to je ovo drugo mnogo tee prepoznati i prikovati na krst. Stari ovek moe oduevljeno da ini dobra dela u svojoj porodici ili u drutvenoj zajednici. On moe da zauzme istaknuto mesto meu dobrotvorima, da se prikljui klubovima idealista, da se toliko trudi oko dobrih dela da zaboravi ono to je najbolje. Politiari su u stanju da uine mnogo dobra, i meu njima ima zaista mnogo izuzetnih mukaraca i ena. Ali, kako lako ovek upada u zamku da odobravanje ljudi smatra jedinim pravim i eljenim lovorovim vencem, tako da mu zadovoljenje ponosa postane jedini pokretaki motiv! I tako stari ovek odnosi pobedu! Najtei oblik u kojem se pojavljuje stari ovek jeste oblik verskog revnitelja, kada njegov greni ponos nalazi izraza u pobonim molitvama, opomenama, pa ak i propovedima. Duhovni ponos hrani se upravo rtvama koje ego mora da prinese. U stvari, nikome nije tako potrebno da se uva podmuklog ponovnog raanja starog oveka kao propovedniku Jevanelja. Obavljanje njegovih dunosti, ak i samo propovedanje Jevanelja, moe da postane smrtonosni kamen spotica-

nja za pravo zajednitvo sa Hristom, ukoliko se naelo krsta ne prihvata i ne primenjuje svakoga dana. Takav rad, koji se obavlja po uputstvima nepreporoenog ega, postaje koban, jer jedino slui kao dokaz da i dalje deluje greni, samoivi stari ovek! Upravo zato e Gospod Isus u poslednji dan oseati obavezu da razotkrije neke sudbonosne i tragine zablude: Mnogi e rei meni u onaj dan: Gospode, Gospode, nismo li u ime tvoje prorokovali, i tvojim imenom avole izgonili, i tvojim imenom udesa mnoga tvorili? I tada u im ja kazati: nikad vas nisam znao, idite od mene koji inite bezakonje! (Matej 7,22.23). Oni su inili bezakonje, jer se u svakom njihovom delu osealo delovanje njihovog ega, njihovog starog ja.

A sve to ego ini jeste smrtonosni greh!Poto je propovedanje krsta sila Boja (1. Korinanima 1,18), svako propovedanje koje odbacuje naelo krsta ne moe biti nita drugo osim sila sotonina, dok se stari ovek pojavljuje kao sotonin predstavnik! Kada se ego baci na posao, stari ovek je siguran da sve to ini, ini u Hristovo ime, kao to su u Hristovoj prii mnogi doli k Njemu u poslednji dan, prigovarajui da su delovali u Njegovo ime. Ti mnogi koje Hristos u poslednji dan nee priznati za svoje poznanike, jadna su grupa. Sve vreme verovali su da stoje u Hristovoj slubi. Bili su spremni da slave Boga za divna dela koja je uinio, ne shvatajui da svoje pouzdanje temelje na rezultatima koje su navodno postigli. Gledali su svoja dela, a ne Hrista! Stari ovek ivi od onoga to vidi, a ne ivi verom! Oni su uvek bili spremni da slave Boga za divna dela koja je uinio, ne shvatajui da se u svojoj oholosti usput bave i pomilju da je Bog imao mnogo sree to su se na Njegovoj

48

49

U potrazi za krstom

Podmuklo ponovno javljanje staroga oveka

strani nali i oni da Mu pomognu! Ponekad je ovo iskuenje tako veliko da mu se i sami izabrani veoma teko odupiru! Isus je unapred video ovo podmuklo iskuenje i zato je neno pozivao uenike da ne popuste izdajnikoj oholosti koja prati svako zalaganje na duhovnom podruju. Upravo u trenucima kad su se sedamdesetorica vratila s radou, govorei: Gospode, i avoli nam se pokoravaju u ime tvoje!, Isus se u mislima vratio na prvobitni greh u Luciferovom srcu na Nebu, kada je taj aneo jo bio slubeni duh, ak i heruvim pomazan da zaklanja. Brzo je shvatio kako se lako oduevljenje uenika zbog velikog uspeha moe pretvoriti u lucifersku oholost! A On im ree: ja videh sotonu kako spade s neba kao munja... Ne radujte se tome to vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte to su vaa imena napisana na nebesima! (Luka 10,18-20). Da su ove Isusove rei izazvale veu panju propovednika, jevanelista, episkopa i drugih stareina u Crkvi, koliko je iskrenih propovednika moglo savladati opasno iskuenje propovednike oholosti!

za oveka od poara koji prodire njegovo delo, osim da se bavi delom koje moe da izdri oganj! (Unspoken Sermons, p. 147) Za starog oveka je sasvim prirodno da tei za poastima koje donosi duhovna sluba, naroito kada se nae u zajednici ljudi koji sebe nazivaju duhovnim Izrailjem. Za takve je traenje svetovnih poasti i svetovne slave bilo raspeto s Hristom, i oni zato vie nemaju nikakvih mogunosti da zadovolje svoju sasvim ljudsku tenju za svetovnim isticanjem. Ukoliko se stari ovek svakoga dana ne razapinje, njegova tenja za isticanjem se oplemenjuje, pretvara u elju da postane potovani stareina u oima svoje ograniene verske zajednice. I kako Crkva raste u asti, tako i njeni proroci postaju sve neotporniji prema zavodnikoj sili savremenih oblika Valovog bogosluenja oboavanju samoga sebe pod maskom oboavanja Hrista.

Stari ovek je ak svirepiji u svojim obmanamaDrugi oblik u kojem stari ovek moe da se pojavi jeste tenja za doivljavanjem zanosnih duhovnih iskustava, udesnog delovanja natprirodnih sila u nama ili preko nas. Iskreno govorei, mi smo u velikom iskuenju da uda smatramo dokazima Boje posebne naklonosti. Kako bi stari ovek mogao da bude ukljuen u udesna zbivanja? Zar odbacivanje uda i sile koja ih ini nije i odbacivanje Boga i Njegove sile? Ne mora da bude tako! Iako je Boji neprijatelj, Lucifer ima mo da ini uda! I nije udo, jer se i sam sotona pretvara u anela svetlosti! (2. Korinanima 11,14). Jesmo li zaista tako sigurni da moemo nepogreivo da razlikujemo delovanje takvog anela svetlosti od istinskog delovanja Svetoga Duha? Jer koji misli da stoji, neka se uva da ne padne! (1. Korinanima 10,12). Na Spasitelj nas je ljubazno opomenuo: Jer e izai lani hristosi i lani proroci, i pokazae znake velike i udesa, da bi prevarili, ako bude mogue, i izabrane (Matej 24,24).

Pavle je duboko proniknuo u ovu mogunost tragedijeOn nam govori o svom dubokom uverenju da e svaki evaneoski radnik, koji ne bude bio voljan da pre poslednjeg dana prizna da je njegovo delo nedovoljno uspeno, biti spasen tako kao kroz oganj (1. Korinanima 3,15), ukoliko bude bio u stanju da izdri oganj! Jedino takvim iskustvom poniavanja srca pred Gospodom, ovek moe da bude osposobljen da na temeljima gradi ivotno delo od zlata, srebra i dragog kamenja koje e izdrati oganj konanog suda. (Vidi 1. Korinanima 3,12.13) Svako delo koje nije utemeljeno na Isusu Hristu na kraju e se pokazati samo kao drvo, seno i slama (1. Korinanima 3,12.15). Dord Mek Donald je rekao: Nita nije spasonosnije

50

51

U potrazi za krstom

Podmuklo ponovno javljanje staroga oveka

Odgovori na molitve mogu da izgledaju kao ozbiljni dokazi Boje naroite naklonosti i delovanja u nau korist, pa moda neemo ni biti svesni injenice da stari ovek neizmerno uiva u oholom iskustvu koje ga na izgled uzdie iznad njegovih manje blagoslovenih blinjih! Razbacivanje imenima je uobiajeni primer oholosti oveka koji poznaje visoke i mone u svetu; pa jadniku koji ne poznaje te velikane ostaje samo da puca od zavisti. Oholost zbog uslienih molitava moe da se pojavi kada neko pretpostavi, kao nekada fariseji, da je posebni ljubimac Neba, da je bolji od obinih pripadnika ljudskog roda kojima su bili uskraeni ti udesni dokazi naklonosti. Zaista je teko proniknuti u ulogu koju nae ja igra u iskustvima nastalim kao plod zanosa!

Krst kao temelj suenjaOkrenimo se jo jednom uzrujanoj grupi koja se sa Hristom prepire na sudu: Nismo li u ime tvoje prorokovali i tvojim imenom avole izgonili i tvojim imenom udesa mnoga tvorili? Nema sumnje da su oni uvek bili duboko uvereni da im je Bog usliavao molitve koje su Mu upuivali u Hristovo ime i da su zato bili u stanju da ine tako udesna dela. Molili su se, i postizali rezultate kojima su se svi divili. Ali, sada je jasno da odgovori koje su dobijali na svoje molitve uopte nisu dolazili od Hrista, jer je On morao da im alosno odgovori: Nikad vas nisam znao! (Matej 7,22.23). Neko ih je ipak morao poznavati, jer su na svoje molitve dobijali odgovor u obliku uda! Ako Isus kae da ih On nije poznavao, ko bi to onda mogao da bude? Videli smo da sotona ima mo da se pojavljuje u obliku anela svetlosti, da je on lani hristos koji ini znake velike i uda. Izgleda da on ima i dobre veze sa nebom, jer ini udesa velika... da i oganj silazi s neba na zemlju pred

ljudima. Meutim njegov pravi karakter nije tako oigledan u tim udima. Jovan dodaje da on vara one koji ive na zemlji znacima koji mu bie dani da ini pred zveri (Otkrivenje 13,13.14). uda zato nisu nikakav dokaz pravog hrianskog iskustva! Izgleda da nita nije tako teko razapeti kao oseaj zanosa zbog izuzetnog iskustva, delovanja neke natprirodne sile u nama i preko nas. Meutim, znaci i udesa postali su udna trgovaka roba lanih mesija ili Vala u njegovom savremenom obliku. Ako je, dakle, mogue da se stari ovek ponovo pojavi, proimajui nae evaneosko propovedanje i na evaneoski rad, mogue je i da Val blagosilja svoje proroke u njihovom radu i da im obezbeuje uspeh. Duh naeg iskustva, naih oseanja, naih procena, nije nepogreiv. Ali Hristos Svetog pisma, krsta i istine jeste nepogreiv! Meutim, ne smemo pomeati jedno s drugim! Poslednje iskuenje najvea izdaja biva, Kada se iza dobroga dela pogrena pobuda skriva! Tomas Eliot, Ubistvo u katedrali Na kraju krajeva, svaki od nas u svom srcu slui jednome od dvojice velikih protivnika, ili Hristu ili sotoni, i nee biti nekog srednjeg poloaja u velikoj krizi koja tek treba da naie. Poto sotona dobro zna da bi samo retki pojedinci otvoreno i svesno odluili da slue njemu, postaje mu neophodno da sluenje naem ja predstavi kao sluenje Hristu, jer upravo u ovekovom sluenju svome ja sotona prepoznaje odanost svojim naelima. U tome je prava genijalnost Antihrista! On se veto priprema za poslednji veliki sukob, trudei se da u svoje redove privue mnotvo stanovnika Zemlje, ukljuujui i izabrane, i to putem nae sebine odanosti svojim interesima iako, povrno gledajui, izgleda da smo odani

52

53

U potrazi za krstom

Podmuklo ponovno javljanje staroga oveka

Hristu. Mnogi nisu u stanju da uvide da je prava pobuda za njihovu slubu ili elja da dobiju nagradu ili duboko ukorenjeni strah od kazne. Kao i kolebljivo stanovnitvo u nesigurnim ratnim uslovima, spremni su na pokornost ili onome koji im nudi nagradu ili onome koji im preti kaznom, ne uputajui se u neke procene njegovog karaktera. Stari ovek e se sluganski pokoriti svakome koji ima vlast u rukama.

Gospod je videlo moje, pa zato da se bojim, uz mene On je uvek, i u mislima mojim. Od greha i od smrti On je moje spasenje, Sveti Duh Njegov daje mi to uverenje. Dejms Nikolson

Meutim, hristu nije potrebna nikakva sluba utemeljena na primoravanju!I upravo zato se svaka dua mora staviti na probu da se vidi kome je zaista odano njeno srce. Ta proba je prihvatanje ili odbijanje puta krsta! Iz dana u dan svi prolazimo kroz tu probu! Kada je neko bolestan ili povreen, odgovarajua medicinska terapija ponekad zahteva bolne zahvate. Ali niko pri zdravoj pameti nee odbiti bol koja donosi zdravlje i obnavlja ivot. Put krsta je na neki nain slino ivotodavno iskustvo. Prevara grehovna moe uiniti da noenje krsta izgleda neugodno, ali kada ovek bude izvaen iz jame koja bui i iz gliba i kada njegove noge budu utvrene... na kamenu, radost dolazi iza bola isto onako sigurno kao to se dan javlja iza noi. Ta stena je Hristos, a glib je stalna zbrka i zbunjenost koju izaziva vladavina starog oveka punog sebe i telesnih elja. (Vidi Psalam 40,1.2) Da li si ve umoran od svog straha, od ubitane zabrinutosti, od svoje zavidljivosti, oseanja nesigurnosti, svesti o tome da je sve neizvesno i uzaludno? Dozvoli da tvoje noge budu postavljene na vrstu stenu, na onu istu stenu na kojoj stoji i krst! Kako e tada radosno rei: I metnu u usta moja pjesmu novu, hvalu Bogu naemu! (Psalam 40,3)

54

55

Isusova trea pouka o znaenju krsta

8. ISUSOVA TREA POUKA O ZNAENJU KRSTAISUS JE OSEAO DA SE ZBOG SVOJE VELIKE POPULARNOSTI NALAZI U STRANOM ISKUENJU. Da li da se i dalje odrava na vrhu talasa koji se propinje sve vie, nosei Ga prema vrhuncu ugleda i uticaja u narodu? Ili da zaustavi rastenje svoje popularnosti, sveano objavljujui pravu istinu o svom mesijanskom poslanju o svojoj predstojeoj rtvi na krstu? Pouka o krstu nije bila nikakva mistina tajna, rezervisana za unutranji krug nekolicine izabranih uenika. Na vrhuncu svoje slube, kada iae za njime mnotvo naroda, On je hrabro objavio upravo tu istinu, iako im je ona predstavljala kamen spoticanja. Luka nam opisuje kako je Isus krajnje jednostavno objavio tu istinu velikom mnotvu, koje Ga je zaprepateno slualo: I obazrevi se, ree im: Ako ko doe k meni, a ne mrzi na svojega oca, i na majku, i na enu, i na decu, i na brau, i na sestre, i na samu duu svoju, ne moe biti moj uenik! I ko ne nosi krsta svojega i za mnom ne ide, ne moe biti moj uenik! (Luka 14,25-27). Bilo je to kao da im je rekao: Radujem se to vidim da Me sledite, ali jeste li stvarno sigurni da je to istinska odluka vaeg srca? Moram da budem potpuno otvoren prema vama. Ja zaista jesam Mesija, ali ne onakav kakvom se narod nada i kakvog oekuje. Ja zaista idem u nebesko carstvo, ali uzmite u obzir da Moj put vodi preko krsta. Ukoliko Me budete sledili, neophodno je da proete Mojim putem. U budunosti e

mnogi boga ovoga sveta pogreno smatrati Hristom; ovo moram da vam kaem sada da ne biste Hrista poeli da smatrate bogom ovoga sveta.

Retko se, posebno danas, uje ovakvo propovedanje koje sluaocu preputa potpunu slobodu odluivanjaMeutim, Isus se nije plaio mnotva. Poteno je objavljivao istinu tako istinito i verno, u stvari, da ga je taj Njegov put odveo pravo na krst. Zato bi se onda bojao da krst predstavi mnotvu i da ga pozove na odluku? Jedino ovek koji i sam nosi svoj krst moe da se usudi da i druge pozove da to ine. Kakve bi potrebe imao Hristos da posee za bilo kakvim psiholokim izgovorom? Put krsta oslobodio Ga je svake takve nekorisne tatine. Poto je jasno da je odluka da se prihvati Jevanelje istovremeno i odluka da se prihvati krst, i poto se takva odluka moe doneti samo u najveoj dubini srca, proizlazi da se u istinskom radu na zadobijanju dua ne moemo sluiti nikakvim primoravanjem. Jednostavnoj istini nije neophodno nikakvo zavodniko ukraavanje da bi privukla iskreno srce. U stvari, takva ukraavanja e samo odbiti iskrenog traioca istine koji nee uspeti da prepozna glas Velikog Pastira u zbunjujuim pozivima samozvanog zadobijaa dua, pozivima koji su pre upueni njegovom ja nego njegovom srcu. Psiholoki trikovi i egocentrina nagovaranja na odluku mogu se kao orue pojaviti jedino u rukama onoga koji ne poznaje silu krsta. Razlog zato je krst sila Boja na spasenje krije se u injenici to jedino ljubav ima istinsku privlanu silu Ljubim te ljubavlju venom, zato te jednako privlaim milou! (Jeremija 31,3 KJV). Dord Mateson, autor prekrasne pesme O ljubavi, koja me ne ostavlja!, ovako je protumaio te rei:

56

57

U potrazi za krstom

Isusova trea pouka o znaenju krsta

Smatram da je re privlaim ovde upotrebljena kao suprotnost rei nagonim. Prema mom shvatanju, ovaj tekst eli da kae: Upravo zato to te volim ne elim da te nagonim, hou da te privuem ljubavlju! Ljubav je nespojiva sa ispoljavanjem svemoi. Neumoljivi zakon moe da upravlja zvezdama, ali zvezde nisu predmet ljubavi. ovek je predmet ljubavi, i zato se njime moe upravljati jedino ljubavlju, ili, kao to je to prorok lepo rekao, njega treba privui ljubavlju. Nita se ne moe odupreti ljubavi, njenoj sili, njenoj privlanosti. Svemo moe da pokori silom, ali ne moe da nagna na ljubav; sila je samo znak da je ljubav potisnuta. Upravo zato nas na nebeski Otac ne nagoni da Mu priemo. On eli da budemo privueni lepotom svetosti, pa zato prekriva velom sve ono to bi moglo da nas primora na odluku. On je sakrio od nas sjaj Neba. Prikrio biserna vrata i zlatne ulice. Nije nam otkrio reku svojih zadovoljstava. Uinio je da ne ujemo muziku nebeskih horova. Zamaglio je na nebu znak Sina ovejega. Uinio je da ne ujemo otkucavanje asova na brojaniku venosti. On sam gazi somotskom stazom da zvuk Njegovih sve bliih koraka ne bi strahom zadobio nae srce, jer ono treba da bude privueno ljubavlju (Thoughts for Lifes Jorney, p. 70.71).

Hristos bi nas radije privukao krstom nego nagnao krunomObraenici koji dolaze putem krsta su oni koje je Otac privukao. Svojim tajanstvenim procesom privlaenja Otac ne eli da privue sledbenike koji e Mu sluiti usnama, ve uenike koji e ii za Jagnjetom kuda god ono poe. Sila pri-

vlaenja krije se u istini, jer je Hristos istina. Kada istina postane nepogreiva, njena sila postaje nepobediva. To isto moe se rei i na drugaiji nain: traitelj istine i istina stvoreni su jedno za drugo i kada se sretnu, sjedinjuju se u neraskidivu celinu. S druge strane, korienje psiholokih ili emocionalnih metoda, sraunatih na to da se sluaoci primoraju na odluku, moe da privue potpuno pogrenu vrstu podravalaca, koji nee biti ni uenici ni sledbenici Jagnjeta. Ako se do odluke dolo na temelju ogoljenih sebinih interesa, ona nema nikakve veze sa verom. A to god nije po veri, greh je! (Rimljanima 14,23). U zbrci koja tada nastaje, moe se dogoditi da se zbunjene ovce Velikog Pastira potpuno izgube, jer za tuinom nee da idu, nego bee od njega, jer ne poznaju glasa tuega (Jovan 10,5). Ovo moe biti jedan od razloga to ponekad tako malo ljudi odgovara na evaneoske pozive. Stavljanje kamena spoticanja pred noge Hristovih malenih svakako je greh. Meutim, Isus kae da njegove ovce njegov glas sluaju. I ovce idu za njim, jer poznaju glas njegov. Ja sam Pastir dobri i znam svoje i moje mene znaju, kao to mene zna Otac i ja znam Oca (Jovan 10,3.4.14.15). Te druge ovce u Hristovom stadu ne treba nagovarati da prihvate evaneosku istinu; kada im Hristov glas jednom razjasni istinu, nema te zemaljske ili paklene sile koja bi ih mogla spreiti da ne pou za njom. Privlanost je u samoj istini, jer se ljubav i istina ne mogu razdvojiti. Onaj koji misli da propoveda pravu nauku, a ne iznosi je s ljubavlju, ne objavljuje istinu!

Moe li ljubav prema sebi ukljuivati i ljubav prema porodici?Iako nam Isusove rei, upuene mnotvu, mogu izgledati otre, treba da znamo da On nije propovedao krutu, neoset-

58

59

U potrazi za krstom

Isusova trea pouka o znaenju krsta

ljivu mrnju prema pripadnicima naeg porodinog kruga. Znaenje koje re mrnja ovde ima potpuno je oigledno. Ona znai: voleti manje od neega drugog! Tumaenje onoga ta je On hteo da kae nalazi se u Njegovom ponaanju prema majci i roacima. On je neno voleo svoju majku, pa je ak i u svojim najteim trenucima na krstu mislio o njenim potrebama. On je bio savreni primer sinovske odanosti. Meutim, On ipak ne bi dozvolio nikakvim porodinim vezama, ma koliko bile uske, da oslabe Njegovu odanost svim napaenim, siromanim lanovima ljudskog roda. Jednom prilikom, dok je pomagao mnotvu, pristigli su njegovi roaci: Dooe pak k njemu majka i braa njegova, i ne mogahu od naroda da govore s njime. I javie mu govorei: majka tvoja i braa tvoja stoje napolju, hoe da te vide! A On odgovarajui ree im: majka moja i braa moja oni su koji sluaju re Boju i izvruju je! (Luka 8,19-21). Ovde se nije radilo o odbacivanju nenih roakih veza, ve mnogo vie o isticanju injenice da nas te veze ne smeju spreiti da volimo sve siromane lanove ljudske porodice. Ovo je duboka pouka koju mnogi meu nama tek treba da shvate, jer smatraju, a n